Bibliotheca Polyglotta

ārūpyāptā manodharmamanovijñānadhātavaḥ |

偈曰。無色界相應。意法意識界。

無色界繋唯有後三。所謂(8a1)意法及意識界。

| gzugs med gtogs pa yid daṅ ni | | chos daṅ yid kyi rnam par śes |

rūpavītarāgāṇāṃ tatropapattir ato ’tra daśa rūpasvabhāvā dhātavas tadāśrayālambanāś ca pañca vijñānadhātāvo na samabhavanti || kati sāsravāḥ katy anāsravāḥ | ya ete manodharmamanovijñānadhātava uktāḥ

釋曰。(6)已離欲色界。於彼受生十界色爲性。及五識(7)界用彼爲依境。是故於無色界不得有。幾界(8)有流幾界無流。意法識三界。前所説。

要離色欲於彼得生。故無(2)色中無十色界依縁無故五識亦無。故唯後(3)三無色界繋。已説界繋。十八界中幾有漏(4)幾無漏。

| khams gzugs kyi ’dod (2)chags daṅ bral pa rnams der skye ste | de’i phyir de ni gzugs kyi raṅ bźin gyi khams bcu daṅ de dag la rten pa daṅ dmigs pa rnam par śes pa’i khams lṅa yaṅ med do | | zag pa daṅ bcas pa rnams ni du | zag pa med pa rnams ni du źe na | yid daṅ chos daṅ yid kyi rnam par (3)śes pa’i khams gaṅ dag bśad pa |

sāsravānāsravā ete trayaḥ

偈曰。諸(9)有流無流。是三。

頌曰
(5)意法意識通所餘唯有漏

de gsum zag bcas zag pa med |

ye mārgasatyāsaṃskṛtasaṃghṛhītās te ’nāsravā anye sāsravāḥ |

釋曰。若是三界中。道諦無(10)爲所攝是無流。異此是有流。

(6)論曰。意及意識道諦攝者。名爲無漏。餘名(7)有漏。

| gaṅ dag lam gyi bden pa daṅ ’dus ma byas kyis bsdus pa de dag ni zag pa med pa yin no | | gźan dag ni zag pa daṅ bcas pa yin no |

śeṣās tu sāsravāḥ || 1.31 ||

偈曰。餘有流。

法界若是道諦無爲。名爲無漏。餘名(8)有漏。

| lhag ma rnams ni zag bcas so |

pañcadaśa dhātavaḥ śeṣās tv ekāntasāsravāḥ ||

(11)釋曰。所餘十五界。一向定有流

餘十五界唯名有漏。

| lhag ma khams bco lṅa (4)po de dag ni gcig tu zag pa daṅ bcas pa yin no |

kati savitarkāḥ savicārāḥ katy avitarkā vicāramātrāḥ katy avitarkā avicārāḥ |

幾界有覺有(12)觀。幾界無覺有觀。幾界無覺無觀。

如是已説有漏(9)無漏。十八界中幾有尋有伺。幾無尋唯伺。幾(10)無尋無伺。

| rtog pa daṅ bcas dpyod pa daṅ bcas pa rnams ni du | rtog pa med la dpyod pa tsam dag ni du | rtog pa yaṅ med la dpyod pa yaṅ med pa rnams ni du źe na |

savitarkavicārā hi pañca vijñānadhātavaḥ |

偈曰。有(13)覺亦有觀。定是五識界。

頌曰
(11)五識唯尋伺 後三三餘無

rtog daṅ dbyod daṅ bcas pa ni | | rnam par śes pa’i khams lṅa (5)yin |

nityam ete vitarkavicārābhyāṃ saṃprayuktāḥ | avadhāraṇārtho hiśabdaḥ |

釋曰。是五識界恒(14)與覺觀相應故言定。爲簡異餘界故。

(12)論曰。眼等五識有尋有伺。由與尋伺恒共(13)相應。以行相麁外門轉故。顯義決定。故説(14)唯言。

| ’di dag ni rtag tu rtog pa daṅ dpyod pa dag daṅ mtshuṅs par ldan pa yin te | ’di ltar kha phyi rol du bltas pa’i phyir rtsiṅ ba yin no | | ni źes bya ba ni ṅes par bzuṅ ba’i don to |

antyās trayas triprakārāḥ

偈曰。後(15)三有三義。

See the full verse quoted previously

| tha ma gsum ni rnam gsum mo |

manodhātur dharmadhātur manovijñānadhātuś cāntyāḥ ete trayas triprakārāḥ | tatra manodhātur manovijñānadhātuḥ saṃprayuktaś ca dharamadhātur anyatra vitarkavicārābhyāṃ kāmadhātau prathame ca dhyāne savitarkāḥ savicārāḥ | dhyānāntare ’vitarkā vicāramātrāḥ | dvitīyād dhyānāt prabhṛty ā bhavāgrād avitarkā avicārāḥ | sarvaś cāsaṃprayukto dharmadhātur dhyānāntare aca vicāraḥ | vitarkas tu nityam avatarko vicāramātro dvitīyavitarkābhāvāt vicārasaṃprayogāc ca | kāmadhātau prathame dhyāne vicāra eṣu triprakāreṣu nāntarbhavati | sa kathaṃ vaktavyaḥ | avicāro vitarkamātraḥ | dvitīyavicārābhāvāt vitarkasaṃprayogāc ca | ata evocyate syuḥ savitarkas avicārāyāṃ bhūmau dharmāś catuḥprakārāḥ | savitarkāḥ savicārā vicāravitarkavarjyāḥ saṃprayuktāḥ | avitarko vicāramātro vitarkaḥ | avitarkā avicārā asaṃprayuktāḥ | avicāro vitarkamātro vicāra iti |

釋曰。意界法界意識界。是十八(16)中最後故言後。此具三品。意界意識界與心(17)相應法界。除覺觀。於欲界及初定有覺有觀。 (18)於中間定無覺唯有觀。從第二定以上。乃至(19)有頂無覺無觀。一切心不相應法界。及中間(20)定觀。是覺恒無覺唯有觀。無第二覺故。唯與(21)觀相應故。於欲界及初定觀。不入三品中。説(22)其名應云何。無觀唯有覺。無第二觀故。與(23)覺相應故。故説如此。有覺觀地。有四品法。 (24)一有覺有觀。謂除覺觀所餘心相應法。二無(25)覺有觀。謂唯是覺。三無覺無觀。謂心不相(26)應法。四無觀有覺。謂唯是觀。

後三謂是意法意識。根境識中各居後(15)故。此後三界皆通三品。意界意識界及相應(16)法界除尋與伺。若在欲界初靜慮中有尋(17)有伺。靜慮中間無尋唯伺。第二靜慮以上諸(18)地乃至有頂無尋無伺。法界所攝非相應(19)法。靜慮中間伺亦如是。尋一切時無尋唯伺。(20)無第二尋故。但伺相應故。伺在欲界初靜(21)慮中三品不收。應名何等。此應名曰無(22)伺唯尋。無第二伺故。但尋相應故。由此故(23)言有尋伺地有四品法。一有尋有伺。謂除(24)尋伺餘相應法。二無尋唯伺。謂即是尋。三無(25)尋無伺。謂即一切非相應法。四無伺唯尋。謂(26)即是伺。

| tha ma dag ni yid kyi khams daṅ | chos kyi khams daṅ | yid (6)kyi rnam par śes pa’i khams te | gsum pod da dag ni rnam pa gsum ste | de la yid kyi khams daṅ | yid kyi rnam par śes pa’i khams daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa dag las gźan ba chos kyi khams mtshuṅs par ldan pa dag daṅ ’dod pa’i khams daṅ bsam gtan daṅ po na ni rtog pa (7)daṅ bcas dpyod pa daṅ bcas pa dag yin no | | bsam gtan khyad par can ni rtog pa med ciṅ dpyod pa tsam dag yin no | | bsam gtan gñis pa nas bzuṅ ste | srid pa’i rtse mo’i bar gyi daṅ | chos kyi khams mtshuṅs par ldan pa ma yin ba [?] thams cad daṅ | bsam gtan khyad par can (42b1)gyi dpyod pa ni rtog pa yaṅ med la dpyod pa yaṅ med pa dag yin no | | rtog pa ni rtog pa gñis pa med pa’i phyir daṅ | dpyod pa daṅ mtshuṅs par ldan pa’i phyir rtag tu rtog pa med ciṅ dpyod pa tsam yin no | | ’dod pa’i khams daṅ bsam gtan daṅ po’i dpyod pa rnam pa gsum po ’di dag gi naṅ du mi ’dun de ji (2)skad du brjod par bya źe na | dpyod pa gñis pa med pa’i phyir daṅ | rtog pa daṅ mtshuṅs par ldan pa’i phyir dpyod pa med ciṅ rtog pa tsam yin no | | de ñid kyi phyir rtog pa daṅ bcas dpyod pa daṅ bcas pa’i sa na chos rnam pa bźi yod de | rtog pa daṅ bcas dpyod pa daṅ bcas pa dag ni rtog pa daṅ dpyod (3)ba ma rtogs pa mtshuṅs par ldan pa rnams so | | rtog pa med ciṅ dpyod pa tsam dag ni rtog pa’o | | rtog pa yaṅ med dpyod pa yaṅ med pa dag ni mtshuṅs par ldan pa ma yin pa rnams so | | dpyod pa med ciṅ rtog pa [?] tsam ni dpyod pa’o źes bya’o |

śeṣā ubhayavarjitāḥ || 1.32 ||

偈曰。餘界二(27)所離。

| lhag ma rnams ni gñig spaṅs |

daśa rupiṇo dhātavaḥ śeṣā nityam avitarkā avicārā asaṃprayogitvāt ||

釋曰。十有色界名餘。此十界恒無覺(28)觀。與心不相應故。

餘十色界尋伺倶無。常與尋伺不(27)相應故。

| lhag ma (4)rnams ni gzugs can gyi khams bcu po dag ste | de dag ni mtshuṅs par ldan ba ma yin pa’i phyir rtag tu rtog pa yaṅ med dpyod pa yaṅ med pa dag yin no |

yadi pañca vijñānakāyāḥ savitarkāḥ savicārāḥ katham avikalpakā ity ucyante |

若五識聚有覺觀。云何説(29)無分別。

若五識身有尋有伺。如何得説無(28)分別耶。

| gal te rnam par śes pa’i tshogs ba lṅa po rnams rtog pa daṅ dpyod pa daṅ bcas pa dag yin na | ji ltar na rnam par rtog pa med pa (5)dag ces bya źe na |

nirūpaṇānusmaraṇavikalpenāvikalpakāḥ |

偈曰。顯示及憶念。由二無分別。

頌曰
(29)説五無分別由計度隨念
(8b1)以意地散慧意諸念爲體

ṅes par rtog daṅ rjes dran pa’i | | rnam par rtog pa rnams mi rtog |

釋(168b1)曰。彼説分別有三。一自性分別。二顯示分(2)別。三憶念分別。五識唯有自性分別。無餘二(3)分別。故説無分別。如馬一足説言無足。此中(4)自性分別。即是覺觀。此後明心法中當説。後(5)二分別。其相云何次第。

(2)論曰。傳説。分別略有三種。一自性分別。二(3)計度分別。三隨念分別。由五識身雖有自(4)性而無餘二。説無分別。如一足馬名爲無(5)足。自性分別體唯是尋。後心所中自當辯釋。 (6)餘二分別如其次第。

tau prajñā mānasī vyagrā smṛtiḥ sarvaiva mānasī || 1.33 ||

偈曰。二是散心智。(6)諸念唯心地。

See the full verse quoted previously

de dag yid kyi śes rab (7)g-yeṅ | | yid gyi dran ba thams cad ñid |

manovijñānasaṃprayuktā prajñā mānasīty ucyate | asamāhitā vyagrety ucyate | sā hy abhinirūpaṇāvikalpaḥ | mānasy eva sarvā smṛtiḥ samāhitā cāsamāhitā cānusmaraṇavikalpaḥ |

釋曰。此智與意識相應。故名心(7)智。非寂定故名散。此智即是顯示分別。一切(8)憶念與意識相應。若定若散。名憶念分別。

意地散慧諸念爲體。散(7)謂非定。意識相應散慧。名爲計度分別。若(8)定若散意識相應諸念。名爲隨念分別。

| yid kyi rnam par śes pa daṅ mtshuṅs par ldan pa’i śes rab ni yid kyi źes bya’o | | mñam par gźag pa ma yin ba ni g-yeṅ bźes bya ste | de ni ṅes par rtog pa’i rnam par rtog pa’o | | yid kyi dran ba ñid mñam par gźag pa daṅ mñam par gźag pa (43a1) ma yin ba [?] thams cad ni rjes su dran pa’i rnam par [?] rtog pa yin no |

kati sālambanāḥ katy anālambanāḥ |

幾(9)界有縁縁。幾界無縁縁。

如是(9)已説有尋伺等。十八界中幾有所縁幾無所(10)縁。幾有執受幾無執受。

| dmigs pa daṅ bcas pa rnams ni du | dmigs pa med pa rnams ni du źe na |

sapta sālambanāś cittadhātavaḥ

偈曰。七識有縁縁。

頌曰
(11)七心法界半有所縁餘無
(12)前八界及聲無執受餘二

dmigs bcas sems kyi khams bdun no |

cakṣuḥśrotraghrāṇajihvākāyamanovijñānadhātavo manodhātuś ca ete sapta cittadhātavaḥ sālambanā viṣayagrahaṇāt |

(10)釋曰。謂眼耳鼻舌身識意根意識。此七識界(11)有縁縁。能取塵故。

(13)論曰。六識意界及法界攝諸心所法。名有所(14)縁。能取境故。

ardhaṃ ca dharmataḥ |

偈曰。法界中有半。

See the full verse quoted previously

| chos kyi skye mched kyaṅ |

sālambanaṃ yac caitasikasvabhāvam | śeṣā daśa rūpiṇo dhātavo dharmadhātupradeśaś cāsaṃprayuktako ’nālambanā iti siddham |

釋曰。(12)此亦有縁縁。以心法爲體故。餘十有色界。及(13)法界一分。與心不相應法。應知無縁縁。

餘十色界及法界攝不相應法。(15)名無所縁。義准成故。如是已説有所縁等。

dmigs pa daṅ bcas pa yin te | sems las byuṅ ba’i raṅ bźin gaṅ yin pa’o | | lhag ma gzugs can gyi khams bcu po dag daṅ | chos kyi khams kyi phyogs (3)ldan pa ma yin pa ni dmigs pa med pa źes bya bar grub bo |

katy upāttāḥ katy anupāttāḥ |

幾有(14)執幾無執。

| zin pa rnams ni du | ma zin pa rnams ni du źe na |

navānupāttāḥ |

偈曰。九界非所執。

See the full verse quoted previously

ma zin dgu |

katame nava | ye sapta sālambanā uktāḥ aṣṭamaṣyārdhena sārdham |

釋曰。何者爲(15)九。七有縁縁界。并第八中半。

(16)十八界中九無執受。前七心界及法界全。

dgu gaṅ źe na | dmigs pa daṅ bcas pa bdun brgyad pa’i phyed daṅ bcas te bśad pa gaṅ dag yin pa |

te cāṣṭau śabdaś ca

偈曰。八聲。

此(17)八及聲皆無執受。

brgyad po de dag rnams daṅ sgra |

ime te navānupāttāḥ | sapta cittadhātavo dharmadhātuḥ śabdadhātuś ca |

(16)釋曰。此九是非所執。謂七識界法界聲界。

anye nava dvidhā || 1.34 ||

偈(17)曰。餘有二。

所餘九界各通二門。

dgu po gźan na rnam pa gñis |

upāttā anupāttāś ca | tatra cakṣuḥśrotraghrāṇajihvākāyāḥ pratyutpannā upāttāḥ | atītānāgatā anupāttāḥ | rūpagandharasaspraṣṭavyadhātavaḥ pratyutpannā indriyāvinirbhāgiṇa upāttāḥ | anye ’nupāttās tad yathā mūlavarjeṣu keśaromanakhadanteṣu viṇmūtrakheṭasiṃghāṇakaśoṇitādiṣu bhūmyudakādiṣu ca | upāttam iti ko ’rthaḥ | yac cittacaittair adhiṣṭhānabhāvenopagṛhītam anugrahopaghātābhyām anyonyānuvidhānāt | yal loke sacetanam ity ucyate |

釋曰。餘有二。謂或有執或無執。 (18)此中眼耳鼻舌身。若現在則有執。色香味觸(19)現在若與根不相離。亦有執。所餘則無執。如(20)除根髮毛爪齒屎尿涕唾血等中。及於地水(21)等中。有執無執。此言何義。心及心法攝彼爲(22)自依止。由彼損益互相隨故。是世間説有覺(23)此名有執故。執以覺義。所餘名無執。

謂有(18)執受無執受故。眼等五根住現在世名有執(19)受。過去未來名無執受。色香味觸住現在(20)世不離五根名有執受。若住現在非不(21)離根過去未來。名無執受。如在身内除(22)與根合。髮毛爪齒大小便利洟唾血等。及在(23)身外地水等中色香味觸雖在現世而無(24)執受。有執受者。此言何義。心心所法共所執(25)持攝爲依處名有執受。損益展轉更相隨(26)故。即諸世間説有覺觸。衆縁所觸覺樂等(27)故。與此相違名無執受。

kati dhātavo bhūtasvabhāvāḥ kati bhautikāḥ |

幾界四(24)大爲性。幾界四大所造爲性。

如是已説有執受(28)等。十八界中幾大種性幾所造性。幾可積集(29)幾非積集。

| khams ṅa dag gcig ni ’byuṅ ba’i ṅo bo ñid yin | du dag gcig ni ’byuṅ ba las gyur pa yin źe na

spraṣṭavyaṃ dvividhaṃ

偈曰。觸界有二(25)種。

頌曰
(8c1)觸界中有二 餘九色所造
(2)法一分亦然十色可積集

| reg bya rnam pa gñis yin te |

bhūtāni bhautikaṃ ca | tatra bhūtāni catvāri | bhautikaṃ ślakṣṇatvādi saptavidham | bhūteṣu bhavatvāt |

釋曰。觸有四大及四大所造。堅等四觸(26)是四大。軟滑等七觸是四大所造。依四大生(27)故名所造。

(3)論曰。觸界通二。謂大種及所造。大種有四。(4)謂堅性等。所造有七。謂滑性等。依大種生(5)故名所造。

śeṣā rūpiṇo nava bhautikāḥ |

偈曰。九有色所造。

餘九色界唯是所造。

| lhag ma gzugs can dgu po ni |
| ’byuṅ gyur |

pañcendriyadhātavaś ca catvāro viṣayāḥ | ete nava dhātavo bhautikā eva |

釋曰。五根界(28)四塵界。此九但是所造。

謂五色根色(6)等四境。

dbaṅ po lṅa’i khams dag daṅ yul bźi ste | khams dgu po de rnams ni ’byuṅ ba las gyur pa dag kho na’o |

dharmadhātvekadeśaś ca

偈曰。及法界一分。

See the full verse quoted previously

| chos khams phyogs gcig kyaṅ |

avijñaptisaṃjñako bhautikaḥ | śeṣāḥ cittadhātavo dharmadhātuś cāvijñaptivarjyo nobhayathā | bhūtamātraṃ daśāyatanānīti bhadanta buddhadevaḥ | tac ca naivaṃ bhūtānāṃ catuṣṭva khakkhaṭādilakṣaṇāvadhāraṇāt sūtre | teṣāṃ spraṣṭavyatvāt | na hi kāṭhinyādīni cakṣurādibhir gṛhyante nāpi varṇādayaḥ kāyendriyeṇa | uktaṃ ca sūtre cakṣurbhikṣo ādhyātmikam āyatanaṃ catvāri mahābhūtāny upādāya rūpaprasādo arupyanidarśanaṃ sapratighaṃ evaṃ yāvat kāyaḥ rūpāṇi bhikṣo bāhyam āyatanaṃ catvāri mahābhūtāny upādāya rūpi sanidarśanaṃ sapratigham | śabdo bhikṣo bāhyam āyatanaṃ catvāri mahābhūtāny upādāya rūpy anidarśanaṃ sapratigham | evaṃ gandharasāḥ | spraṣṭavyāni bhikṣo bāhyam āyatanaṃ catvāri mahābhūtāni catvāri mahābhūtāny upādāya rūpy anidarśanaṃ sapratigham iti | spraṣṭavyāyatanikadeśenaiva bhūtānāṃ saṃgrahāccheṣaṃ na bhūtānīti spaṣṭam ādarśitam | yat tarhi sūtre uktaṃ yac cakṣuṣi māṃsapiṇḍe khakkhaṭaṃ kharagatam iti tenāvinirbhadivarttino māṃsapiṇḍasyaiṣa upadeśaḥ | ṣaḍdhātur ayaṃ bhikṣo puruṣa iti garbhāvakrāntau maulasattvadravyasaṃdarśanārtham | punaḥ ṣaṭsparśāyatanavacanāc caittābhāvaprasaṅgāc ca | na ca yuktaṃ cittam eva caittā ity abhyupetum | saṃjñā ca vedanā ca caitasika eṣa dharmaś cittānvayāc cittaniśrita iti sūtre vacanāt sarāgacittādi vacanāc ca | tasmād yathoktaṃ dhātūnaṃ bhūtabhautikatvam |

(29)釋曰。法界中無教色。彼説亦是所造。所餘七(168c1)識界法界中除無教。非二種。佛陀提婆説。十(2)入唯四大。此執不然。於經中由決了説四大(3)及堅等四相故。此四大唯是觸故。此堅等四(4)相非眼等所見。色等四塵非身根所覺。是故(5)此執不如經中。佛世尊説。比丘。眼根者是内(6)入依四大。是四大所造淨色。有色無顯有礙。(7)乃至身根亦爾。比丘。色者是外入依四大。是(8)四大所造。有色有顯有礙。比丘。聲者是外入(9)依四大。是四大所造。有色無顯有礙。乃至味(10)亦爾。比丘。觸者是外入是四大。或依四大。(11)是四大所造。有色無顯有礙。如此經中。由觸(12)一分攝四大皆盡。所餘非四大。此義明了可(13)知。復次經中説。眼謂肉丸。於中是堅是堅(14)類。如此等經。但説肉丸與眼根不相離。不説(15)眼根。於入胎經中説。比丘。入者謂唯六界。(16)此説爲顯成就衆生根本。復於此經由佛説(17)六種觸入故。若不爾。於汝亦應無受等心法。 (18)若汝言心法即是心。是義不然。想受是心法(19)依心生。由此經言及説心爲本故。故此執不(20)如由説心與欲相應。是故如前説。諸界有(21)四大及四大所造。是義得成。幾界微聚成。

法界一分無表業色亦唯所造。餘七(7)心界法界一分。除無表色倶非二種。尊者(8)覺天作如是説。十種色處唯大種性。彼説不(9)然。契經唯説堅等四相爲大種故。此四大(10)種唯觸攝故。非堅濕等眼等所取。非色聲等(11)身根所覺。是故彼説理定不然。又契經説。苾(12)芻當知。眼謂内處四大種所造淨色。有色無(13)見有對。乃至身處廣説亦爾。苾芻當知。色謂(14)外處四大種所造。有色有見有對。聲謂外處(15)四大種所造。有色無見有對。香味二處廣説(16)亦爾。觸謂外處。是四大種及四大種所造。有(17)色無見有對。如是經中唯説觸處攝四大(18)種。分明顯示餘有色處皆非大種。若爾何(19)故。契經中言謂於眼肉團中若内各別堅(20)性堅類。乃至廣説。彼説不離眼根肉團有(21)堅性等。無相違過。入胎經中。唯説六界(22)爲士夫者。爲顯能成士夫本事。非唯爾(23)所。彼經復説六觸處故。又諸心所應非有(24)故。亦不應執心所即心。以契經言想受等(25)心所法依止心故。又亦説有貪心等故。由(26)此如前所説諸界大種所造差別義成。

’byuṅ (2)ba las gyur pa ste | rnam par rig byed ma yin ba źes bya’o | | lhag ma sems kyi khams bdun daṅ | rnam par rig byed ma yin pa ma gtogs pa chos kyi khams ni gñis ga ma yin pa’o | | btsun pa saṅs rgyas lha na re ni skye mched bcu po dag ni ’byuṅ ba tsam mo źes zer ro | | de ni de lta ma yin te | (3)mdo las ’byuṅ ba rnams ni bźi ñid daṅ | sra ba la sogs pa’i mtshan ñid du ṅes par gzuṅ ba’i phyir la | de dag kyaṅ reg bya yin pa’i phyir ro | | mig la sogs pas kyaṅ sra ba la sogs pa mi ’dzin la | lus kyi dbaṅ pos kyaṅ kha dog la sogs pa ma yin no | | mdo las kyaṅ dge sloṅ mig ni naṅ (4)gi skye mched yin te | ’byuṅ ba chen po bźi dag rgyur byas pa gzugs daṅ ba gzugs can bstan du med la thogs pa daṅ bcas pa ste lus kyi bar du yaṅ de bźin no | | dge sloṅ gzugs rnams ni phyi’i skye mched yin te | ’byuṅ ba chen po bźi dag rgyur byas pa gzugs can bstan du yod la thogs pa (5)daṅ bcas pa yin no | dge sloṅ sgra ni byi’i skye mched yin te | ’byuṅ ba chen po bźi dag rgyur byas pa gzugs can bstan du med la thogs pa daṅ bcas pa ste | dri daṅ ro yaṅ de bźin no | | dge sloṅ reg bya rnams ni phyi’i skye mched yin te | ’byuṅ ba chen po bźi dag daṅ | ’byuṅ ba chen po bźi dag rgyur byas (6)pa gzugs can bstan du med la thogs pa daṅ bcas pa’o źes gsuṅs te | reg bya’i skye mched kyi phyogs gcig kho nas ’byuṅ ba rnams bsdus pa’i phyir lhag ma rnams ni ’byuṅ ba dag ma yin no źes bya bar gsal bar kun du bstan pa yin no | | ’o na mdo las | gaṅ mig gi śa’i goṅ bu la sra ba mkhraṅ (7)bar gyur pa gaṅ yin pa źes gsuṅs so | de daṅ tha mi dad par ’jug pa’i śa’i goṅ bu la de skad du bstan par zad do | | mṅal du ’jug pa las | dge soṅ ’di ni khams drug pa yin no źes gsuṅs so | | sems can gyi rdzas kyi gźi bstan pa’i phyir te | yaṅ reg pa’i skye mched drug ces gsuṅs pa’i (44a1)phyir daṅ | sems las byuṅ ba rnams med par thal bar ’gyur ba’i phyir ro | | sems ñid sems las byuṅ ba rnams yin no źes bya bar khas blaṅs par rigs pa yaṅ ma yin te | mdo las | ’du śes daṅ sems pa’i chos ’di ni sems las byuṅ ba sems la brten pa’o źes ’byuṅ (2)ba’i phyir daṅ | sems ’dod chags daṅ bcas pa la sogs pa ’byuṅ ba’i phyir ro | | de lta bas na khams rnams kyi ’byuṅ ba daṅ ’byuṅ ba las gyur pa ñid ni ji skad bśad pa bźin yin no |

kati saṃcitāḥ katy asaṃcitāḥ |

幾(22)界非微聚成。

| bsags pa rnams ni du | bsags pa ma yin pa rnams ni du źe na

saṃcitā daśa rūpiṇaḥ || 1.35 ||

偈曰。十有色微聚。

See the full verse quoted previously

| gzugs can bcu ni bsags pa’o |

pañcendriyadhātavaḥ pañca viṣayāḥ saṃcitāḥ | paramāṇusaṃghātatvāt śeṣā na saṃcitā iti siddhaṃ bhavati ||

釋曰。是五(23)根界及五塵界。微聚所成。隣虚衆所成故
(24)阿毘達磨倶舍釋論卷第一
(169a3)阿毘達磨倶舍釋論卷第二
(4) 婆藪盤豆造(5)
陳天竺三藏眞諦譯
(6)釋論中分別界品之二

如(27)是已説大種性等。十八界中。五根五境十有(28)色界。是可積集。極微聚故。義准餘八非可(29)積集。非極微故。

| dbaṅ (3)po’i khams lṅa daṅ yul lṅa dag ni rdul phra rab ’dus pa yin pa’i phyir bsags pa dag go |

aṣṭādaśānaṃ dhātūnāṃ kaś chīnatti kaś chidyate ko dahati ko dahyate kas tulayati kas tulyate |

(7)於十八界中何法能斫何法所斫。何法能燒(8)何法所燒。何法能稱何法所稱。

如是已説可積集等。十八(9a1)界中。幾能斫幾所斫。幾能燒幾所燒。幾能稱(2)幾所稱。

chinatti cchidyate caiva bāhyaṃ dhātuṃ catuṣṭayam |

偈曰。能斫及(9)所斫。謂是外四界。

頌曰
(3)謂唯外四界能斫及所斫
(4)亦所燒能稱能燒所稱諍

| gcod byed (4)gcad par bya ba ñid | | phyi rol gyi ni khams bźi yin |

釋曰。色香味觸名斧名(10)薪。即是能斫所斫。何法名斫。聚流相應生。(11)斷隔其生起名斫。身根等非所斫。若斫則無(12)餘。不可令二故。何以故。諸根若分爲多。則(13)不成根。所斫諸分非根故。亦非能斫。如寶光(14)清淨故。如能斫所斫。唯外四界。

(5)論曰。色香味觸成斧薪等。此即名爲能斫(6)所斫。何法名斫。薪等色聚相逼續生。斧等(7)分隔令各續起。此法名斫。身等色根不名(8)所斫。非可全斷令成二故。非身根等可成(9)二分。支分離身則無根故。又身根等亦非(10)能斫。以淨妙故如珠寶光。如能斫所斫體(11)唯外四界。

| gzugs daṅ dri daṅ ro daṅ reg bya źes bya ba ste | dgra sta daṅ śiṅ źes bya ba la sogs pa’o | | gcod pa źes bya ba’i chos ’di ci źe na | ’dus pa’i rgyun ’brel bar ’byuṅ ba can rnam par ’byed pa skyed pa’o | | lus kyi dbaṅ po la sogs pa ni (5)gcad par bya ba ma yin te | yan lag ma lus par bcad na de dag la gñis su byar med pa’i phyir ro | | dbaṅ po rnams la ni gñis su ’gyur ba med de | gcad pa’i yan lag la dbaṅ po med pa’i phyir ro | | gcod par byed pa yaṅ ma yin te | nor bu’i ’od bźin du daṅ ba’i phyir ro | | ji ltar gcod byed (6)gcad par bya ba ñid phyi rol gyi khams bźi yin ba ltar

dahyate tulayaty evaṃ

偈曰。所燒(15)所稱爾。

所燒能稱其體亦爾。

de bźin bsreg bya ’jal bar byed pa’o |

tad eva dahyate tad eva tulayati | nendriyāṇy acchatvān maṇiprabhāvat | na śabda uccheditvāt |

釋曰。唯外四界。是所燒是所稱。非(16)諸根。何以故。微細清淨故。猶如光明。聲亦(17)爾。自性斷故。

謂唯外四界(12)名所燒能稱。身等色根亦非二事。以淨妙(13)故如珠寶光。聲界總非。不相續故。

vivādo dagdhṛtulyayoḥ || 1.36 ||

偈曰。爭能燒所稱。

能燒所(14)稱有異諍論。

| sreg daṅ gźal la (7)mi mthun smra |

kecid āhuḥ tad eva dhātucatuṣṭayaṃ dāhakaṃ tulyaṃ ca kecid āhus tejodhātur eva dagdhā gurutvam eva ca tulyam iti |

釋曰。有諸(18)師説。外四界是能燒是所稱。有諸師説。於中(19)唯火大能燒。唯重觸是所稱。

謂或有説。能燒所稱體亦如(15)前。唯外四界。或復有説。唯有火界可名能(16)燒。所稱唯重。

| kha cig na re ni khams bźi po de dag ñid sreg par byed pa yaṅ yin la | gźal bar bya ba ’aṅ yin no źes brjod do | | kha cig na re ni me’i khams kho na sreg par byed pa yin la | lci ba ñid kho na gźal bar bya ba yin no źes brjod do |

kati vipākajāḥ dhātavaḥ katy aupacayikāḥ kati naiḥṣyandikāḥ kati dravayuktāḥ kati kṣaṇikāḥ | āha |

幾界從果報生。(20)幾界從増長生。幾界從等流生。幾界有實物。(21)幾界唯一刹那生。偈曰。

如是已説能所斫等。十八界(17)中幾異熟生。幾所長養。幾等流性。幾有實事。(18)幾一刹那。頌曰

vipākajaupacayikāḥ pañcādhyātmaṃ |

果報増長生。五内。

(19)内五有熟養 聲無異熟生
(20)八無礙等流亦異熟生性
(21)餘三實唯法刹那唯後三

| rnam par smin las skyes pa daṅ | | rgyas las byuṅ ba naṅ gi lṅa |

(22)釋曰。五内界。謂眼等五根。從果報及増長(23)生。不從等流生。離果報増長無別等流故。此(24)中從果報因生。名果報生。除中間因名故。譬(25)如牛車。復次是業至果報熟時。説名果報。正(26)能熟故。從此生故。説果報生果者名熟。復次(27)於因可立果名。如果中立因名。如經言。此六(28)種觸入。應知是宿業。飮食將養寢臥。三摩提(29)等勝縁所資益。名増長生。有餘師説。由梵行(169b1)故増長。此言不然。何以故。梵行但不爲損。(2)無有益義。於果報相續増長相續。能爲護持。(3)猶如外城防守内城。聲界或増長生。或等流(4)生。

(22)論曰。内五即是眼等五界。有異熟生及所(23)長養無等流者。離異熟生及所長養無(24)別性故。異熟因所生名異熟生。如牛所駕(25)車名曰牛車。略去中言故作是説。或所造(26)業至得果時變而能熟故名異熟。果從彼(27)生名異熟生。彼所得果與因別類。而是所熟(28)故名異熟。或於因土假立果名。如於果(29)上假立因名。如契經説。今六觸處。應知即(9b1)是昔所造業。飮食資助眠睡等持勝縁所益(2)名所長養。有説。梵行亦能長養。此唯無損(3)非別有益。長養相續常能護持異熟相續。(4)猶如外郭防援内城。聲有等流及所長養(5)無異熟生。

| re źig mig la sogs pa naṅ gi khams lṅa po dag ni rnam par smin pa las skyes pa yaṅ (2)yin la | rgyas pa las byuṅ ba yaṅ yin no | | rgyu mthun pa las byuṅ ba ni med de | de dag las ma gtogs pa rgyu mthun pa med pa’i phyir ro | | de la rnam par smin pa’i rgyu las skyas pa ni rnam par smin pa las skyes pa ste | bar gyi tshig mi mṅon par byas pa’i phyir ba laṅ gi śiṅ rta źes bya ba lta bu’o | | yaṅ na (3)’bras bu’i dus su phyin pa’i las ni rnam par smin pa źes bya ste | rnam par smin par ’gyur ba’i phyir ro | | de las skyes pa ni rnam par smin pa las skyes pa rnams so | | ’bras bu ni rnam par smin pa kho na yin pas rnam par smin pa’o | | yaṅ na rgyu la ’bras bu btags pa yin te | dper na ’bras bu la rgyu btags (4)pa rag pa’i skye mched drug po ’di dag ni sṅon gyi las yin par rig par bya’o źes gsuṅs ba lta bu’o | | zas daṅ | legs par bya ba daṅ | gñid log pa daṅ | tiṅ ṅe ’dzin gyi khyad par dag gis rgyas par byas pa rnams ni rgyas pa las byuṅ ba dag go | | gźan dag na re ni tshaṅs par spyod pas kyaṅ rgyas (5)par byed do źes zer te | des ni mi gnod pa tsam du zad kyi rgyas pa ni ma yin no | | rgyas pa’i rgyud ni rnam par smin pa’i rgyud la phyir bźin du kun tu bsruṅ ṅo | | sgra ni rgyas pa las byuṅ ba daṅ |

vipākajaḥ |
na śabdaḥ

偈曰。聲非報。

See the full verse quoted previously

rgyu mthun pa las byuṅ ba yod kyi | sgra ni rnam smin las skyes min |

kiṃ kāraṇam | īhātaḥ pravṛtteḥ | yat tarhi prajñaptiśāstre uktaṃ pāruṣyavirateḥ subhāvitatvād brahmasvaratā mahāpuruṣalakṣaṇaṃ nirvartta iti | tṛtīyā ’sau paraṃparety eke | karmabhyo hi bhūtāni bhūtebhyaḥ śabdaḥ iti | pañcamy asau paraṃparety apare | karmabhyo hi vipākajāni mahābhūtāni tebhyaś caupacayikāni tebhyo naiḥṣyandikāni tebhyaḥ śabda iti | evam tarhi śārīriky api vedanā karmajabhūtasaṃbhūtatvān na vipākaḥ prapnoti | yadi śabdavad yuktivirodhaḥ syāt |

釋曰。云何不從果報生。隨(5)欲生故。若爾於假名論中。云何説由永離惡(6)口。善修不惡口戒故。得梵音大人相生。餘師(7)説。聲屬第三傳。從業生霜佉四大。從霜佉(8)四大生聲。復有餘師説。聲屬第五傳。從業生(9)果報四大。從果報四大。生増長四大。從増長(10)四大。生等流四大。從等流四大生聲。若爾身(11)受從業所生四大生。不應成果報。若受如聲。(12)則違道理。

所以者何。隨欲轉故。若爾不應(6)施設論説善修遠離麁惡語故。感得大士(7)梵音聲相。有説。聲屬第三傳故。雖由彼生(8)而非異熟。謂從彼業生諸大種。從諸大種(9)縁撃發聲。有説。聲屬第五傳故。雖由彼生(10)而非異熟。謂彼業生異熟大種。從此傳生(11)長養大種。此復傳生等流大種。此乃生聲。 (12)若爾身受從業所生大種生故。應非異熟。 (13)若受如聲便違正理。

| ci’i phyir źe na | ’dod dgur ’byuṅ ba’i phyir ro | | ’o (6)na gaṅ bstan bcos btags pa las | tshig rtsub po spoṅ ba śin tu bsgom pa’i phyir skyes bu chen po’i mtshan tshaṅs pa’i dbyaṅs ñid ’grub po źes gsuṅs so | | kha cig na re ni brgyud pa ’di ni gsum pa yin te | las dag las ni ’byuṅ ba rnams ’grub | ’byuṅ ba rnams las ni sgra ’grub po źes zer (7)ro | | kha cig na re brgyud pa ’di ni lṅa pa yin te | las dag las na rnam par smin pa las skyes pa’i ’byuṅ ba rnams ’grub | de dag las ni rgyas pa las byuṅ ba rnams ’grub | de dag las ni rgyu mthun pa las byuṅ ba rnams ’grub bo | | de dag las ni sgra ’grub po źes zer ro | | de lta na ’o na ni lus kyi (45a1)tshor ba yaṅ las las skyes pa’i ’byuṅ ba las byuṅ ba’i phyir rnam par smin pa ma yin par ’gyur ro | | gal te sgra bźin du rigs pa daṅ ’gal bar gyur na rnam par smin pa ma yin par ’gyur ro |

apratighā aṣṭau naiḥṣyandikavipākajāḥ || 1.37 ||

偈曰。八種無礙界。流生果報生。

See the full verse quoted previously

| rgyu mthun las byuṅ rnam smin skyes | | thogs pa med pa brgyad |

(13)釋曰。何者爲八。七識界及法界。是等流所(14)生。從同類因及遍行因所生故。果報生者。謂(15)從果報因生。此八界無増長生。無礙法無増(16)長故。

八無礙者。七心法界。(14)此有等流異熟生性。同類遍行因所生者是(15)等流性。若異熟因所引生者名異熟生。諸(16)無礙法無積集故非所長養。

brgyad gaṅ źe na | sems (2)kyi khams bdun dag daṅ | chos kyi khams te skal pa mñam ba daṅ kun du ’gro ba’i rgyus bskyed pa rnams ni rgyu mthun ba las byuṅ ba dag go | | rnam par smin pa’i rgyus bskyed pa rnams ni rnam par smin pa las skyes pa dag go | | rgyas pa las byuṅ ba ni med de | thogs pa med pa rnams la rgyas pa med pa’i (3)phyir ro |

tridhā ’nye

偈曰。餘三。

See the full verse quoted previously

| gźan rnam gsum

anye catvāraḥ śeṣā rūparasagandhaspraṣṭavyadhātavaḥ | te vipākajā apy aupacayikā api naiḥṣyandrikā api |

釋曰。餘四界謂色香味觸。 (17)或果報生。或増長生。或等流生。

餘謂餘四色(17)香味觸。皆通三種。有異熟生。有所長養。有(18)等流性。

dravyavān ekaḥ

偈曰。一有(18)物。

See the full verse quoted previously

| rdzas daṅ lhan cig |

asaṃskṛtaṃ hi sāratvād dravyam | tac ca dharmadhātāv asty ato dharmadhātur eko dravyayuktaḥ |

釋曰。是無爲法有貞實故成物。此於法界(19)中有故。唯一法界有物。

實唯法者。實謂無爲。以堅實故。此(19)法界攝故。唯法界獨名有實。

’dus ma byas (4)ni brtan pa’i phyir rdzas so | | de yaṅ chos kyi khams la yod pas de’i phyir chos kyi khams gcig pu rdzas daṅ ldan pa yin no |

kṣaṇikāḥ paścimās trayaḥ |

偈曰。後三一刹那。

See the full verse quoted previously

| tha ma gsum skad cig ma ste |

manodhātur dharmadhātur manovijñānadhātuś ca pāṭhakrameṇa paścimāḥ | te prathamānāsrave duḥkhe dharmajñānakṣāntikalāpe kṣaṇam ekam anaiḥṣyandikā bhavanty_ataḥ kṣaṇikā ity ucyante | anyasaṃbhūtasaṃskṛto nāsti kaścid anaiḥṣyandikaḥ | tatra duḥkhe dharmajñānakṣāntisaṃprayuktaṃ cittaṃ manodhātur manovijñānadhātuś ca | śeṣās tat sahabhuvo dharmadhātuḥ ||

(20)釋曰。意界法界意識界。由文句次第故言後(21)三。此三於初無流。苦法忍一刹那中。非等流(22)生故。言一刹那。此中苦法忍相應心。謂意(23)界意識界。與彼共生相應法。

意法意識名爲(20)後三。於六三中最後説故。唯此三界有一(21)刹那。謂初無漏苦法忍品。非等流故名一(22)刹那。此説究竟非等流者。餘有爲法無非(23)等流。苦法忍相應心名意界意識界。餘倶起(24)法名爲法界。

yid kyi khams daṅ | chos kyi khams daṅ | yid kyi rnam par śes pa’i khams ni ’don pa’i rim pas tha ma dag yin te | de (5)dag ni zag pa med pa’i bzod pa’i daṅ po sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa’i tshogs la skad cig ma gcig rgyu mthun pa las byuṅ ba ma yin par ’gyur te | de’i phyir skad cig ma rnams źes bya’o | | ’dus byas gźan ni rgyu mthun ba las ma byuṅ ba ’ga’ yaṅ med do | | de la sdug bsṅal la chos śes (6)pa’i bzod pa daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems ni yid kyi khams daṅ | yid kyi rnam par śes pa’i khams yin no | | lhag ma da daṅ lhan cig ’byuṅ ba rnams ni chos kyi khams so |

idaṃ vicāryate | yaś cakṣurdhātunā ’samanvāgataḥ samanvāgamaṃ pratilabhate cakṣurvijñānadhātunā ’pi saḥ | yo vā cakṣurvijñānadhātunā cakṣurdhātunā ’pi saḥ | āha |

應簡擇此義。若(24)人不與眼界相應。後至得相應。爲與眼識界(25)相應不。若人與眼識界相應。爲與眼界相應(26)不。

如是已説異熟生等。今應思(25)擇。若有眼界先不成就今得成就亦眼識(26)耶。若眼識界先不成就今得成就亦眼界耶。(27)如是等問。今應略答。頌曰

| ’di dpyad par bya ste | gaṅ gis mig gi khams daṅ mi ldan pa las ldan pa ’thob pa de mig gi rnam par śes pa daṅ ldan pa yaṅ (7)yin nam | gaṅ mig gi rnam par śes pa daṅ yin pa de mig gi khams daṅ yaṅ yin nam źe na | smras pa

cakṣurvijñānadhātvoḥ syāt pṛthak lābhaḥ sahāpi ca || 1.38 ||

偈曰。眼根與識界。獨倶得復有。

(28)眼與眼識界獨倶得非等

pṛthak tāvat syāc cakṣurdhātunā na cakṣurvijñānadhātunā | kāmadhātau krameṇa cakṣurindriyaṃ pratilabhamānaḥ | ārūpyadhātucyutaś ca dvitīyādiṣu dhyāneṣūpapadyamānaḥ | syāc cakṣurvijñānadhātunā na cakṣurdhātunā | dvitīyādidhyānopapannaś cakṣurvijñāna saṃmukhīkurvāṇas tatpracyutaś cādhastād upapadyamānaḥ | sahāpi syād ubhayena samanvāgamaṃ pratilabhate | ārūpyadhātucyutaḥ kāmadhātau brahmaloke copapadyamānaḥ | nobhayena | etān ākārān sthāpayitvā | yaś cakṣurdhātunā samanvāgataś cakṣurvijñānadhātunā ’pi saḥ | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭir dvitīyādiṣu dhyāneṣūpapannaś cakṣurvijñānāsaṃmukhīkurvāṇaḥ | dvitīyā kāmadhātāv alabdhavihīna cakṣuḥ | tṛtīyā kāmadhātau labdhāvihīnacakṣuḥ prathamadhyānopapanno dvitīyādidhyānopapannaś ca paśyan | catuṛthy etān ākārān sthāpayitvā | evaṃ cakṣurdhāturūpadhātvoś cakṣurvijñānarūpadhātvoś ca pratilambhasamanvāgamau yathāyogam abhyūhitavyau | etasya prasaṅgasya samuccayārthaś caśabdaḥ sahāpi ca iti |

釋曰。獨(27)得者。有與眼界相應。不與眼識相應。如人(28)於欲界中次第至得眼根。或從無色界墮。於(29)第二定等中生。有與眼識相應。不與眼界(169c1)相應。如人已生第二定已。引眼識現前。從(2)彼退於下界生。或倶得者。有與眼界眼識(3)界一時相應。如人從無色界墮生欲界。或(4)生初定。或倶不得者。除前三句。若人與眼(5)界相應。爲與眼識界相應不。有四句。第一句(6)者。若人於第二定等中。已受生不引眼識令(7)現前。第二句者。若人於欲界未得眼根。及已(8)失眼根。第三句者。若人於欲界。已得眼根(9)不失。或生初定二定等中正見色。第四句(10)者。除前三句。眼界與色界。眼識界與色界。(11)至得句義。應如此思量。爲引如此思量故。

(29)論曰。獨得者。謂或有眼界先不成就今得(9c1)成就非眼識。謂生欲界漸得眼根。及無色(2)沒生二三四靜慮地時。或有眼識先不成(3)就今得成就非眼界。謂生二三四靜慮地(4)眼識現起。及從彼沒生下地時。倶得者。謂(5)或有二界先不成就今得成就。謂無色沒(6)生於欲界及梵世時。非者倶非。謂除前相。(7)等謂若有成就眼界亦眼識耶。應作四句。(8)第一句者。謂生二三四靜慮地眼識不起。第(9)二句者。謂生欲界未得眼根及得已失。第(10)三句者。謂生欲界得眼不失。及生梵世若(11)生二三四靜慮地正見色時。第四句者。謂(12)除前相。如是眼界與色界眼識與色界得(13)成就等如理應思。爲攝如是所未説義。(14)是故頌中總復言等。

| re źig so so ni mig gi khams daṅ yin la | mig gi rnam par śes pa’i khams daṅ ma yin pa yaṅ yod de | ’dod (45b1)pa’i khams na rim gyis mig gi dbaṅ po ’thob pa daṅ | gzugs med pa nas śi ’phos nas bsam gtan gñis pa la sogs par skye ba na’o | | mig gi rnam par śes pa’i khams daṅ yin la mig gi khams daṅ ma yin pa yaṅ yod de | bsam gtan gñis pa la sogs par skyes pa’i mig gi rnam (2)par śes pa mṅon du byed pa daṅ | de dag nas śi ’phos nas ’og mar skye ba na’o | | lhan cig tu yaṅ ni gñi ga daṅ ldan pa yaṅ yod de | gzugs med pa’i khams nas śi ’phos nas ’dod pa’i khams daṅ tshaṅs pa’i ’jig rten du skye ba na’o | | gñi ga daṅ ma yin pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o | | (3)gaṅ mig gi khams daṅ ldan pa de mig gi rnam par śes pa’i khams daṅ yaṅ yin nam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni bsam gtan gñis pa la sogs par skyes pa mig gi rnam par śes pa mṅon du mi byed pa na’o | | gñis pa ni ’dod pa’i khams na mig ma thob ba daṅ ñams pa’o | | gsum pa ni ’dod pa’i (4)khams na mig gi thob pa daṅ ma ñams pa daṅ | bsam gtan daṅ por skyes pa daṅ | bsam gtan gñis pa la sogs par skyes pa lta bu’o | | bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o | | de bźin du mig gi khams daṅ gzugs dag daṅ | mig gi rnam par śes pa’i khams daṅ | gzugs dag (5)’thob pa daṅ ldan ba dag kyaṅ ci rigs par brtag par bya’o | | lhan cig tu yaṅ źes bya ba’i yaṅ gi sgra ni źar la ’oṅs pa ’di bsdu ba’i don to |

katy ādhyātmikā dhātavaḥ kati bāhyāḥ |

言(12)復有幾界爲我依。幾界爲我依外。

如是已説得成就等。(15)十八界中幾内幾外。

| khams du dag gcig ni naṅ gi yin | du dag gcig ni phyi’i yin źe na

dvādaśādhyātmikāḥ

偈曰。十二(13)界我依。

頌曰
(16)内十二眼等 色等六爲外

| naṅ gi bcu gñis |

katame dvādaśa |

釋曰。何者十二。

bcu gñis gaṅ dag ce na |

hitvā rūpādīn

偈曰。除色等。

See the full verse quoted previously

gzugs la sogs pa ma gtogs

ṣaḍ vijñānāni ṣaḍāśrayā ity ete dvādaśa dhātava ādhyātmakāḥ | rūpādayas tu ṣaḍ viṣayadhātavo bāhyāḥ | ātmany asati katham ādhyātmikaṃ bāhyaṃ vā | ahaṅkārasanniśrayatvāc cittam ātmety upacaryate |

釋(14)曰。六識六根。此十二界名我依。色等六塵界(15)名外。我既是無。云何説我依及我依外。我慢(16)依止故。假説心爲我。

(17)論曰。六根六識十二名内。外謂所餘色等六(18)境。我依名内。外謂此餘。我體既無内外何(19)有。我執依止故。假説心爲我。

ātmanā hi sudāntena svargaṃ prāpnoti paṇḍitaḥ

如偈言(17)我是我善依　異此何勝依
(18)若我好調伏　智人得解脱

故契經説(20)由善調伏我智者得生天

mkhas pas bdag ñid śin tu (7)ni | | dul bas mtho ris thob par ’gyur |

ity uktam | cittasya cānyatra damanam uktaṃ bhagavatā | cittasya damanaṃ sādhu cittaṃ dāntaṃ sukhāvaham iti | ata ātmabhūtasya cittasyāśrayabhāvena pratyāsannatvāt | cakṣurādīnām ādhyātmikatvaṃ rūpādīnāṃ viṣayabhāvād bāhyatvam | evam tarhi ṣaḍ vijñānadhātava ādhyātmikā na prāpnuvanti | na hy ete manodhātutvam aprāptāś cittasyāśrayībhavanti | yadā tadā ta eva te bhavantīti lakṣaṇaṃ nātivarttante | anyathā hi manodhātur atīta eva syān nānāgatapratyutpannaḥ | iṣyante cāṣṭādaśa dhātavas traiyadhvikāḥ | yadi vānāgatapratyutpannasya vijñānasya manodhātulakṣaṇaṃ na syāt atīte ’py adhvani manodhātur na vyavasthāpyeta | na hi lakṣaṇasyādhvasu vyabhicāro ’stīti || kati dhātavaḥ sabhāgāḥ kati tatsabhāgāḥ | ekāntena tāvat

(19)有餘處佛世尊説。唯調伏心。如偈言
(20)調伏心最勝　心調引樂故 (21)是心世間説爲我。眼等爲此依止。及親近故。 (22)是故説眼等名我。依色等爲境界故稱外。若(23)爾六識界。應不成我依。何以故。六識未至(24)意界位。不得爲心依。是時若作意界。即六識(25)作非餘故。六識不離意界體。若不爾。意界唯(26)過去。非未來現在。彼部許十八界有三世故。 (27)若未來現在識。無意界體相。於過去中。亦不(28)可立爲意界。何以故。相於三世。無不定義(29)故。幾界有等分。幾界非等分。若一向有等(170a1)分。

(21)世尊餘處説調伏心。如契經言(22)應善調伏心心調能引樂 (23)故但於心假説爲我。眼等爲此所依親近。 (24)故説名内。色等爲此所縁踈遠。故説名(25)外。若爾六識應不名内。未至意位非心(26)依故。至意位時不失六識界。未至意位亦(27)非越意相。若異此者。意界唯應在過去世(28)六識唯在現在未來。便違自宗許十八界皆(29)通三世。又若未來現在六識無意界相過去(10a1)意界亦應不立。相於三世無改易故。已(2)説内外。十八界中幾是同分。幾彼同分。

| źes gsuṅs la | bcom ldan ’das kyis gźan las | sems dul ba ni legs pa ste | sems dul bas ni bde ba ’dren | | źes sems dul ba yan par gsuṅs pas de’i phyir mig la sogs pa ni sems bdag tu gyur pa’i rten gyi dṅos por ñe bar gyur (46a1)pa’i phyir naṅ gi ñid yin no | | gzugs la sogs pa rnams ni yul du gyur pa’i phyir phyi rol gyi ñid yin no | | de lta na | ’o na ni rnam par śes pa’i khams drug po dag naṅ gi yin par mi ’gyur te | de dag yid kyi khams ñid du ma gyur pa ni sems kyi rten du mi ’gyur ro źe na | gaṅ gi cho yin (2)ba de’i tshe na yaṅ de dag ñid de dag yin te mtshan ñid las ni mi ’da’o | | de lta ma yin na yid kyi khams ’das pa kho na yin par ’gyur gyi ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba yin par ni mi ’gyur ba źig na khams bco brgyad po dag ni dus gsum pa yin par yaṅ ’dod do | | gal te yaṅ rnam par śes pa ma ’oṅs pa (3)daṅ da ltar byuṅ ba yid kyi khams kyi mtshan ñid ma yin par gyur na ’das pa’i dus na yaṅ yid kyi khams su rnam par gźag par mi ’gyur te | mtshan ñid ni dus rnams su ’khrul pa med do | | brten pa daṅ bcas pa’i khams rnams ni du | de daṅ mtshuṅs pa rnams ni du źe na | re źig gcig tu

dharmasaṃjñakaḥ |
sabhāgaḥ

偈曰。法界等分。

頌(3)曰
(4)法同分餘二作不作自業

| (4)chos źes bya ba ni | brten pa daṅ bcas |

yo hi viṣayo yasya vijñānasya niyato yadi tatra tadvijñānam utpantaṃ bhavaty utpattidharmi vā evaṃ sa viṣayaḥ sabhāga ity ucyate | na ca so ’sti kaścid dharmadhātur yatra nānantaṃ manovijñānam utpannam utpatsyate vā | tathā hi sarvāryapudgalānām idaṃ cittam avaśyam utpadyate sarvadharmā anātmāna iti | tasya ca svabhāvasahabhūnirmuktāḥ sarvadharmā ālambanam | sa punaś cittakṣaṇo ’nyasya cittakṣaṇasyālambanam iti dvayoḥ kṣaṇayoḥ sarvadharmā hy ālambanaṃ bhavanti | tasmād dharmadhātur nityaṃ sabhāgaḥ |

釋曰。是塵於識定爲境。(2)若識於中已生及定生爲法。是塵説名等分。 (3)無一法界此中無邊意識非已生非應生。何(4)以故。一切聖人心縁法界。必如此生。謂一(5)切法無我。此心離自性及共有法。餘一切法(6)悉爲境界。此刹那心。於第二刹那心。皆成境(7)界。於二刹那中。一切法皆成境界。是故法界(8)恒是等分。

(5)論曰。法同分者。謂一法界唯是同分。若境與(6)識定爲所縁。識於其中已生生法。此所縁(7)境説名同分。無一法界不於其中已正當(8)生無邊意識。由諸聖者決定生心。觀一切(9)法皆爲無我。彼除自體及倶有法餘一切法(10)皆爲所縁。如是所除亦第二念心所縁境。此(11)二念心縁一切境無不周遍。是故法界恒(12)名同分。

gaṅ źig rnam par śes pa gaṅ gi yul du ṅes la gal te de la rnam par śes pa de skyes pa ’am skyes pa’i chos can gyi yul de ni brten pa daṅ bcas pa źes bya la | gaṅ la yid kyi rnam par śes pa mtha’ yas pa ma skyes pa’am skye bar mi ’gyur ba’i chos kyi khams (5)gaṅ yin pa de ni ’ga’ yaṅ med de | ’di ltar ’phags pa’i gaṅ zag thams cad ni gdon mi za bar chos thams cad la bdag med do sñam pa’i sems ’di skye’o | | de’i dmigs pa yaṅ raṅ gi ṅo bo daṅ lhan cig ’byuṅ ba ma gtogs pa chos thams cad yin no | | sems kyi skad cig ma de yaṅ sems kyi (6)skad cig ma gźan gyi dmigs pa ma yin pas skad cig ma gñis kyi dmigs par ni chos thams cad ’gyur te | de lta bas na chos kyi khams ni rtag tu brten pa daṅ bcas pa yin no |

tatsabhāgāś ca śeṣāḥ

偈曰。非等分餘。

See the full verse quoted previously

| lhag ma ni | de daṅ mtshuṅs pa dag kyaṅ yin |

sabhāgaś ceti caśabdaḥ | ko ’yaṃ tatsabhāgo nāma |

釋曰。除法界所餘(9)界。非等分亦有等分。何法名非等分。

餘二者。謂餘十七界皆有同分及(13)彼同分。何名同分彼同分耶。

kyaṅ źes bya ba’i sgra ni brten pa daṅ bcas pa dag kyaṅ yin pa’o | | de daṅ (7)mtshuṅs pa źes bya ba ’di ci źig ce na |

yo na svakarmakṛt || 1.39 ||

偈曰。(10)不作自事。

謂作自業不(14)作自業。

gaṅ źig raṅ gi las mi byed |

uktaṃ bhavati yaḥ svakarmakṛt sa sabhāga iti | tatra yena cakṣuṣā rūpāṇy apaśyat paśyati drakṣyati vā tad ucyate sabhāgaṃ acakṣuḥ | evaṃ yāvan manaḥ svena viṣayakāritreṇa vaktavyam | tatsabhāgaṃ cakṣuḥ kāśmīrāṇāṃ caturvidham | yad dṛṣṭvā rūpāṇi niruddhaṃ nirudhyate nirotsyate vā yac cānutpattidharmi | pāścāttyānāṃ punaḥ pañcavidham | tad evānutpattidharmi dvidhā kṛtvā vijñānasamāyuktaṃ cāsamāyuktaṃ ca | evaṃ yāvat kāyo veditavyaḥ | manastvan utpattidharmakam eva tatsabhāgam | rūpāṇi ca yāni cakṣuṣā ’paśāyat paśyati drakṣyati vā tāni sabhāgāni | tatsabhāgāni caturvidhāni | yāny adṛṣṭāny eva niruddhāni nirudhyante nirutsyante vā yāni cānutpattidharmīṇi | evaṃ yāvat spraṣṭavyāni | svendriyakāritreṇa sabhāgatatsabhāgāni veditavyāni | yad ekasya cakṣuḥ sabhāgaṃ tat sarveṣām | evaṃ tatsabhāgam api | tathā yāvan manaḥ | rūpaṃ tu yaḥ paśyati tasya sabhāgaṃ yo na paśyati tasya tatsabhāgam | kiṃ kāraṇam | asti hi saṃbhavo yad rūpam ekaḥ paśyati tadbhahavo ’pi paśyeyur yathā candranaṭamallaprekṣāsu | na tu saṃbhavo ’sti yad ekena cakṣuṣā dvau paśyetām | ato ’syāsādhāraṇatvād ekasantānavaśena vyavasthānam | rūpasya tu sādhāraṇatvāt anekasantānavaśena | yathā raupam evaṃ śabdagandharasaspraṣṭavyadhātavo veditavyāḥ | bhavatu śabda evam | gandhādayas tu ya ekena gṛhyante na te ’nyena prāptagṛhaṇād ity asādhāraṇatvād eṣāṃ cakṣurādivadatideśo nyāyyaḥ | asty etad evam api tv eśām api saṃbhavaṃ prati sādhāraṇatvam | asti hy eṣa saṃbhavo ya eva gandhādaya ekasya ghrāṇādivijñānam utpādayeyus ta evānyeṣām api | na tv evaṃ cakṣurādayaḥ | tasmān deṣāṃ rūpādivadatideśaḥ | cakṣurvijñānādīnāṃ sabhāgatatsabhāgatvam utpattyanutpattidharmitvād yathā manodhātoḥ |

釋曰。義至已説。若作自事名有等(11)分。若眼界已見色正見色當見色。説名有等(12)分。乃至意界亦爾。由於塵自功能立名等分。 (13)罽賓國師説非等分眼有四種。若眼根不見(14)色。已滅正滅當滅。無生爲法。西方諸師説。(15)有五種無生爲法。分爲二分。一與識相應。一(16)與識不相應。乃至身亦爾。意根但無生爲法。(17)名非等分。色者若已見正見當見。名有等分。 (18)非等分有四種。若色非所見。已滅正滅當滅。(19)無生爲法。名非等分。乃至觸亦爾。由自根功(20)能應知。色等有等分非等分義。是一人等分(21)眼。於一切人非等分。乃至意亦爾。色則不(22)爾。隨能見者。於此人則成等分。若不能見。(23)於此人則非等分。何以故。有如此義。此色是(24)一人所見。亦可得爲多人所見。如觀看時中(25)見月舞相攅等色。無如此義。由一眼根二(26)人見色。是故諸根不共得故。就一相續分別(27)等分非等分。色由共得故。不就一相續立等(28)分非等分。如色聲香味觸界應知如此。聲界(29)可許如此。香等三界。隨一一人所得。餘人(170b1)不得。何以故。此三皆至到根故不共得。別(2)立似眼等。應是道理。雖不共得。有如此道理(3)可立共得。何以故有如此義。是香等能生一(4)人鼻等識。亦可得生餘人鼻等識。眼等則不(5)爾。是故香等如色可得例説。眼等諸識等分(6)非等分義。由定生定不生故。猶如意界。

若作自業名爲同分。不作自業(15)名彼同分。此中眼界於有見色已正當見(16)名同分眼。如是廣説。乃至意界各於自境(17)應説自用。迦濕彌羅國毘婆沙師説。彼同(18)分眼但有四種。謂不見色已正當滅及不(19)生法。西方諸師説有五種。謂不生法復開爲(20)二。一有識屬。二無識屬。乃至身界應知亦(21)然。意彼同分唯不生法。色界爲眼已正當(22)見名同分色。彼同分色亦有四種。謂非眼(23)見已正當滅及不生法。廣説乃至觸界亦爾。 (24)各對自根應説自用。應知同分及彼同分。 (25)眼若於一是同分。於餘一切亦同分。彼同(26)分亦如是。廣説乃至意界亦爾。色即不然(27)於見者是同分。於不見者是彼同分。所以(28)者何。色有是事。謂一所見亦多所見。如觀(29)月舞相撲等色。眼無是事。謂一眼根二能見(10b1)色。眼不共故。依一相續建立同分及彼同(2)分。色是共故。依多相續建立同分及彼同(3)分。如説色界聲香味觸應知亦爾。聲可如(4)色。香味觸三至根方取。是不共故。一取非(5)餘。理應如眼等。不應如色説。雖有是理(6)而容有共。所以者何。香等三界於一及餘。(7)皆有可生鼻等識義。眼等不然。故知色(8)説。眼等六識同分彼同分生不生法故。如意(9)界説。

| gaṅ raṅ gi las byed pa de ni brten pa daṅ bcas pa’o źes bśad par ’gyur ro | | de la mig gaṅ gis gzugs rnams mthoṅ ba daṅ | lta ba ’am lta bar ’gyur ba’i mig de ni brten pa daṅ bcas źes bya ste | de bźin du yid kyi bar (46b1)la yaṅ raṅ raṅ gi yul la byed pas brjod par bya’o | | kha che ba rnams kyi ltar na de daṅ mtshuṅs pa’i mig ni rnam pa bźi ste | gzugs rnams ma mthoṅ bar ’gags pa daṅ | ’gag pa daṅ | ’gag par ’gyur ba gaṅ yin pa daṅ | mi skye ba’i chos gaṅ yin ba’o | | nub phyogs pa rnams kyi ltar na rnam (2)pa lṅa ste | mi skye ba’i chos de ñid rnam par śes pa daṅ ldan pa daṅ | ldan pa ma yin pa daṅ rnam pa gñis su phye ba’i phyir te | lus kyi bar du yaṅ de bźin du rig par bya’o | | yid ni mi skye ba’i chos kho na de ’dra ba yin no | | gzugs gaṅ dag mig gis mthoṅ bar gyur pa daṅ | mthoṅ ba daṅ | mthoṅ bar (3)’gyur ba de dag ni brten pa daṅ bcas pa rnams so | | de daṅ ’dra ba ni rnam pa bźi ste | gaṅ dag ma mthoṅ ba ñid du ’gags pa daṅ | ’gag par ’gyur ba daṅ | gaṅ dag mi skye ba’i chos rnams te | de bźin du reg bya’i bar dag la yaṅ raṅ gi dbaṅ po’i byed pas de daṅ ’dra ba dag tu rig par (4)bya’o | | gcig gi mig brten pa daṅ bcas pa gaṅ yin pa de ni thams cad kyi yin no | | de daṅ mtshuṅs pa rnams kyaṅ de bźin te | yid kyi bar du yaṅ de daṅ ’dra’o | | gzugs ni gaṅ źig lta ba de’i brten pa daṅ bcas pa yin la gaṅ mi lta ba de’i ni de daṅ mtshuṅs pa yin no | | ci’i phyir źe na | gzugs gaṅ (5)la gcig lta ba de la maṅ po yaṅ lta bar ’gyur ba srid pa yod de | dper na zla ba daṅ bro gar daṅ gyad dag la lta ba lta bu’o | | gaṅ gñis mig gcig gis lta bar ’gyur ba srid pa ni med de | de’i phyir ’di thun moṅ ma yin pa’i phyir rgyud gcig gi dbaṅ gis rnam par gźag go | | gzugs ni thun moṅ yin pa’i phyir (6)rgyud ma’i dbaṅ gis rnam par gźag go | gzugs ji lta ba de bźin du sgra daṅ dri daṅ ro daṅ reg bya’i khams dag la yaṅ rig par bya’o | | sgra ni de lta yin du chug na dri la sogs pa ni gaṅ dag gcig gis ’dzin pa de dag gźan gyis mi ’dzin te | phrad nas ’dzin pa’i phyir ro | | de lta bas na de dag kyaṅ thun moṅ ma (7)yin pa’i phyir mig la sogs pa bźin du bsgre ba’i rigs so źe na | de lta bu yod mod kyi ’on kyaṅ de dag la yaṅ srid pa’i phyir thun moṅ ba ñid de | gcig gis sna la sogs pa’i rnam par śes pa bskyed par ’gyur ba’i dri la sogs pa gaṅ dag yin pa de dag ñid gźan dag gi yaṅ yin pa srid pa de ni yod kyi mig la (47a1) sogs pa ni de lta ma yin no | | de lta bas na de dag ni gzugs bźin du bsgre’o | | mig gi rnam par śes pa la sogs pa dag gi brten pa daṅ bcas pa daṅ de daṅ mtshuṅs pa ñid ni skye ba daṅ mi skye ba’i chos yin pa’i phyir yid kyi khams ji lta ba bźin no |

sabhāga iti ko ’rthaḥ | indriyaviṣayavijñānānām anyonyabhajanaṃ kāritrabhajanaṃ vā bhāgaḥ | sa eṣām astīti sabhāgaḥ | sparśasamānakāryatvād vā | ye punar asabhāgās te teṣā sabhāgānāṃ jātisāmānyena sabhāgatvāt tatsabhāgāḥ |

等分(7)者有何義。根塵及識。更互相應。又共作一切(8)能。又同以一觸爲事故。非等分者。是等分同(9)類。雖似彼非彼。故名非等分。

云何同分彼同分義。根境識三更相交(10)渉故名爲分。或復分者是己作用。或復分者(11)是所生觸。同有此分故名同分。與此相違(12)名彼同分。由非同分與彼同分種類分同。(13)名彼同分。

| brten pa daṅ bcas pa źes bya ba’i don (2)ci źe na | dbaṅ po daṅ yul daṅ rnam par śes pa rnams phan tshun brten pa ’am | byed pa la brten pa ni brten pa’o | | de ’di dag la yod pas brten pa daṅ bcas pa rnams sam | ’bras bu reg pa ’dra ba’i phyir brten pa mtshuṅs pa’o | | gaṅ dag brten pa daṅ bcas pa ma yin pa de dag ni brten pa daṅ (3)bcas pa de dag daṅ rigs ’dra ba’i phyir de dag daṅ mtshuṅs pa dag go |

kati dhātavo darśanaheyāḥ kati bhāvanāheyāḥ katyaheyāḥ | rūpiṇas tāvat

幾界見諦所(10)滅。幾界修道所滅。幾界非所滅。

已説同分及彼同分。十八界中幾(14)見所斷。幾修所斷。幾非所斷。

| mthoṅ bas spaṅ bar bya ba’i khams rnams ni du | bsgoms pas spaṅ bar bya ba rnams ni du | spaṅ bar bya ba ma yin pa rnams ni du źe na |

daśa bhāvanayā heyāḥ pañca ca

偈曰。十(11)界修道滅。五亦。

頌曰
(15)十五唯修斷 後三界通三
(16)不染非六生色定非見斷

re źig gzugs can bcu ni bsgoms pas spaṅ bya yin |

vijñānadhātavaḥ |

釋曰。色等十界。并五識界。(12)一向修道所滅。

(17)論曰。十五界者。謂十色界及五識界。唯修斷(18)者。此十五界唯修所斷。

lṅa yaṅ yin te rnam par śes pa’i khams (4)lṅa po dag go |

antyās trayas tridhā |

偈曰。後三三。

See the full verse quoted previously

tha ma’i gsum rnam gsum |

manodhātur dharmadhātur manovijñānadhātuś ca | ete trayo dhātavaḥ pāṭhānupūrvyā ’ntyās triprakārāḥ | aṣṭāśītyanuśayāḥ tatsahabhuvas tat praptayaś ca sānucarā daṛśanaheyāḥ | śeṣāḥ sāsravā bhāvanāheyāḥ | anāsravā aheyāḥ | nanu cānyad api darśanaprahātavyam asti pṛthagjanatvam āpāyikaṃ ca kāyavākkarma | āryamārgavirodhitvāt na tad daṛśanaprahātavyam | eṣa hi saṃkṣepaḥ |

釋曰。意界法(13)界意識界。此三各有三種。八十八隨眠。或(14)與彼共有法。是彼至得。共彼伴類。皆見諦滅。 (15)所餘有流皆修道滅。無流非所滅。更有別法。(16)是見諦所滅爲。不爾。何者別法。凡夫性能感(17)惡道。身口二業與聖道相違故。此非見諦滅。 (18)此中略説見諦滅相。

後三界者。意界法(19)界及意識界。通三者。謂此後三界各通三種。 (20)八十八隨眠及彼倶有法并隨行得。皆見所(21)斷。諸餘有漏皆修所斷。一切無漏皆非所斷。 (22)豈不更有見所斷法。謂異生性及招惡趣(23)身語業等。此與聖道極相違故。雖爾此法(24)非見所斷。略説彼相。

yid kyi khams daṅ | chos kyi khams daṅ | yid kyi rnam par śes pa’i khams daṅ khams gsum po ’di dag ni rnam pa gsum po ’di dag ste | phra rgyas brgyad cu rtsa brgyad daṅ | | de dag daṅ lhan cig ’byuṅ ba daṅ | de dag gi thob pa rjes su ’braṅ ba daṅ bcas pa (5)rnams ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba dag yin no | | zag pa daṅ bcas pa lhag ma rnams ni bsgoms pas spaṅ bar bya ba dag yin no | | zag pa med pa rnams ni spaṅ bar bya ba ma yin pa dag go | | so so’i skye bo ñid daṅ | ṅan soṅ ba’i lus daṅ ṅag gi las kyaṅ ’phags pa’i lam daṅ ’gal ba’i phyir mthoṅ bas (6)spaṅ bar bya ba gźan yaṅ yod ba ma yin nam źe na | de dag ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba ma yin te | mdor bsdu ba ni ’di yin no |

na dṛṣṭiheyam akliṣṭaṃ na rūpaṃ

偈曰。非汚非見滅。非色(19)非六生。

See the full verse quoted previously

| ñon moṅs can min mthoṅ spaṅ min | | gzugs min drug pa min skyes min |

nāsti kiñcid akliṣṭaṃ darśanaprahātavyaṃ nāpi rūpam | akliṣṭavyākṛtaṃ ca pṛthagjanatvam | samucchinnakuśalamūlavītarāgāṇām api tatsamanvāgamāt rūpaṃ kāyavākkarma | tasmān na darśanaprahātavyam | satyeṣv avipratipatter duḥkhe dharmajñānakṣāntau pṛthagjanatvaprasaṅgāc ca |

釋曰。見諦所滅隨一法。無非染汚。(20)色亦非見諦滅。凡夫性。是無記無染汚。斷善(21)根凡夫。及離欲人。與此相應故。身口二業是(22)色故。是故非見諦滅。何以故。不能違四。諦(23)理故。若爾苦法忍生時。凡夫性應在。則成違(24)許難。

謂不染法。非六生色。(25)定非見斷。其異生性是不染汚無記性攝。 (26)已離欲者斷善根者猶成就故。[色謂一切身語業等。] [前及此色。定(10c1)非見斷。] [非迷諦理親發起故。]此異生性(27)若見所斷。苦法忍位應是異生。

| ñon moṅs pa can ma yin pa ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba cuṅ zad kyaṅ med la gzugs kyaṅ ma yin no | | (7)so so’i skye bo ñid ni ñon moṅs pa can ma yin pa’i luṅ du ma bstan pa yin te | dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa daṅ | ’dod chags daṅ bral ba rnams kyaṅ de daṅ lan pa’i phyir ro | | lus daṅ ṅag gi las ni gzugs yin no | | de lta bas na de dag ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba ma yin te | bden pa dag la log par (47b1)mi rtog pa’i phyir daṅ | sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa na so so’i skye bo ñid du thal bar ’gyur ba’i yaṅ phyir ro |

nāpy aṣaṣṭhajam || 1.40 ||

| drug pa las ma skyes pa yaṅ ma yin te |

ṣaṣṭham ucyate mana āyatanam | tasmād anyatra jātam aṣaṣṭhajaṃ pañcendriyajaṃ ca yat tad api nāsti darśanaprahātavyam ||

六謂意入。若離此於餘處生。名非六生。(25)謂從五根生。此法亦非見諦滅。

六謂意處異(28)此而生名非六生。是從眼等五根生義。即(29)五識等。[色謂一切身語業等。][前及此色。定(10c1)非見斷。]所以者何。[非迷諦理親發起故。]

drug pa źes bya ba ni yid kyi skye mched do | | de las gźan pa las skyes pa ni drug pa las ma skyes pa ste | dbaṅ po lṅa las skyes pa gaṅ yin pa ste | (2)de yaṅ mthoṅ bas spaṅ bar bya ba ni med do |

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a153b395-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ