Bibliotheca Polyglotta

vrīhisantānasādharmyād avicchinnabhavodbhavaḥ |

偈(15)曰。
似穀相續故。無間於後生。

頌曰
(18)如穀等相續　處無間續生
(19)像實有不成　不等故非譬
(20)一處無二並　非相續二生
(21)説有健達縛　及五七經故

’bru’i rgyun daṅ chos mthun phyir || srid pa chad las ’byuṅ ba min ||

santānavarttināṃ hi dharmāṇām avicchedena deśāntareṣu prādurbhāvo dṛṣṭas tadyathā vrīhisantānasya | tasmād asyāpi sattvasantānasyāvicchedena deśāntareṣu prādurbhāvo bhaviṣṇuḥ | vicchinno ’pi dṛṣṭaḥ prādurbhāvas tadyathā ādarśādiṣu bimbāt pratibimbasya | evaṃ maraṇabhavād upapattibhavasya syāt |

釋曰。諸法次(16)第相續生。由不斷故。於餘處生。此可證見。(17)譬如穀相續。是故衆生相續次第無斷絶。於(18)餘處生。此義可然。若爾諸法斷絶於餘處生。(19)此可證見。譬如於鏡等中從本生影。亦可證(20)見。如此從死有生有斷絶生。此亦可然。

(22)論曰。且依正理中有非無。現見世間相續(23)轉法。要處無間刹那續生。且如世間穀等(24)相續。有情相續理亦應然。刹那續生處必無(25)間。豈不現見有法續生而於其中處亦有(26)間。如依鏡等從質像生。如是有情死有生(27)有。處雖有間何妨續生。

rgyun gyi ’jug pa’i chos rnams ni rgyun mi ’chad par yul gźan dag tu ’byuṅ ba mthoṅ ste | dper na ’bru’i rgyun lta bu’o || de lta bas na sems can gyi sems kyi rgyun ’di yaṅ mi ’chad (2) par yul gźan du ’byuṅ ba’i chos can yin no || chad nas ’byuṅ ba yaṅ mthoṅ ste | dper na me loṅ la sogs pa dag gi naṅ du gzugs las gzugs brñan lta bu’o || de bźin du ’chi ba’i srid pa las kyaṅ skye ba’i srid pa ruṅ ṅo źe na |

pratibimbam asiddhatvād asāmyāc cānidarśanam || 3.11 ||

偈(21)曰。影非成實故。不等故非譬。

See the full verse quoted previously

gzugs brñan ma grub phyir ba daṅ || (3) mi ’dra’i phyir na dpe ma yin ||

pratibimbaṃ nāmānyad evotpadyate dharmāntaram ity asiddham etat | siddhāv api ca satyām asāmyād anidarśanaṃ bhavati | kathaṃ tāvad asiddham |

釋曰。影是何(22)法。有別物生。是色中一類。是義不然。非成(23)實故。若成實有物不相似故。故亦不堪爲(24)譬。云何非成實。

實有諸像理不成(28)故。又非等故爲喩不成。謂別色生説名爲(29)像。其體實有理所不成。設成非等。故不成(44c1)喩。言像不成故非喩者。

gzugs brñan źes bya ba kha dog gi khyad par gźan kho na źig ’byuṅ ṅo źes bya ba de ni ma grub bo || grub tu zin kyaṅ mi ’dra ba’i phyir dpe ma yin no || re źig ji ltar ma grub ce na |

sahaikatra dvayābhāvāt

偈曰。共一處二無。

以一處所無二並(2)故。[See also previous verse]

gcig na lhan cig gñis med phyir ||

tatraiva hi deśe ādarśarūpaṃ dṛśyate pratibimbaṃ ca | na caikatra deśe rūpadvayasyāsti sahabhāva āśrayabhūtabhedāt | tathā digbhedavyavasthiter ekasmin vāpy ambudeśe svābhimukhadeśasthānāṃ rūpāṇām anyo ’nyaṃ pratibimbakam upalabhyate na tv ekatra rūpe dvayoḥ paśyatoḥ sahadarśanaṃ na bhavatīti na tatra rūpāntaropapattir yuktā | chāyātapayoś ca dvayoḥ sahaikatrabhāvo na dṛṣṭaḥ | upalabhyate ca chāyāstha ādarśe sūryasya pratibimbakam iti na yukto ’sya tatra prādurbhāvaḥ | athavā “sahaikatra dvayābhāvād” iti katamasya dvayasya | ādarśatalasyendupratibimbakasya ca | anyatraiva hi deśe ādarśatalaṃ bhavaty anyatraivāntargataṃ candrapratibimbakaṃ dṛśyate kūpa ivodakam | tac ca tatropapadyamānaṃ nānyatropalabhyate | ato nāsty eva tat kiñcit | sāmagryās tu sa tasyās tādṛśaḥ prabhāvo yat tathā darśanaṃ bhavati || acintyo hi dharmāṇāṃ śaktibhedaḥ | evaṃ tāvad asiddhatvāt | katham asāmyād anidarśanaṃ bhavati |

釋曰。(25)於餘一處見鏡色及影色。此一處中無道理(26)二影倶有。依止四大異故。復次別方定故。於(27)一水處互向自面。所有諸色互對生影。於一(28)色中二人共看。不應有倶時各見此中餘色(29)得生。是義不然。復次影及光。不曾見於一處(201c1)倶有。曾見鏡在影中日光顯然。若影是實有。(2)光不應得於中生以相違故。復次共一處二(3)無者。何者爲二。謂鏡面及月圓。於別處見鏡(4)面。於別處見鏡中月圓。如井中水。此月影若(5)於中生。不應見在餘處。是故此影實無所有。 (6)諸法聚集有如此勢力。謂非有顯現似有。何(7)以故。諸法功能差別。難可思議。如此不成(8)實故。不堪爲譬。云何由不相似故不堪爲譬。

謂於一處鏡色及像並見現前。二色不(3)應同處並有。依異大故。又陿水上兩岸色(4)形。同處一時倶現二像。居兩岸者互見分(5)明。曾無一處並見二色。不應謂此二色倶(6)生。又影與光未嘗同處。然曾見鏡懸置影(7)中。光像顯然現於鏡面。不應於此謂二並(8)生。或言一處無二並者。鏡面月像謂之爲(9)二。近遠別見如觀井水。若有並生如何別(10)見。故知諸像於理實無。然諸因縁和合勢力(11)令如是見。以諸法性功能差別難可思議。 (12)已辯不成所以非喩。言非等故亦非喩者。

yul de ñid na me loṅ gi (4) gzugs kyaṅ snaṅ | gzugs brñan yaṅ snaṅ ste | rten gyi ’byuṅ ba tha dad pa’i phyir yul gcig tu gzugs gñis lhan cig ’byuṅ ba ni med do || de bźin du phyogs tha dad pa na gnas pa rnams kyi mtshe’u’i chu yul gcig na raṅ gi mdun rol gyi yul na gnas pa’i gzugs (5) rnams kyi gzugs brñan phan tshun dmigs te | gzugs gcig la lta ba po gñis kyis lhan cig mi mthoṅ ba ni ma yin pas der gzugs gźan źig ’byuṅ bar rigs pa ni ma yin no || grib ma daṅ ñi ma gñis kyaṅ lhan cig ’byuṅ ba ma mthoṅ ba na grib ma na ’dug pa’i me loṅ gi naṅ na (6) ñi ma’i gzugs brñan yaṅ dmigs pas der de ’byuṅ bar rigs pa ni ma yin no || yaṅ na | gcig na lhan cig gñis med phyir || źes bya ba gñis gaṅ źe na | me loṅ gi ṅos daṅ zla ba’i gzugs brñan te | me loṅ gi ṅos kyaṅ gźan kho na la yod la | zla ba’i gzugs brñan naṅ du soṅ ba (7) yaṅ khron pa’i chu bźin du gźan kho na na snaṅ ṅo || de yaṅ de’i naṅ du ’byuṅ na ni gźan na dmigs par mi ’gyur ro || de lta bas na de ni cuṅ zad kyaṅ med kyi gaṅ phyir de ltar snaṅ ba de ni tshogs la de’i mthu de ’dra ba yin te | chos rnams kyi mthu’i bye brag ni bsam gyis mi khyab po || re źig (117a1) ma grub pa’i phyir ni de lta bu yin no || ji ltar na mi ’dra ba’i phyir dpe ma yin źe na |

asantānād

(9)偈曰。無相續。

(13)以質與像非相續故。[See also previous verse]

rgyun min phyir |

na hi bimbasya pratibimbakaṃ santānabhūtam ādarśasantānasaṃbaddhatvāt sahabhāvāc ca | yathā maraṇasyopapattibhavaḥ | santānaṃ ca praty avicchedena deśāntareṣu prādurbhāva udāhṛto nāsantānam ity asāmyaṃ dṛṣṭāntasya pratibimbasya ca |

釋曰。影非本物相續。與鏡相(10)續相應故。與本倶有故。如生有約死有成。相(11)續無間無絶。生於餘處故。影無如此相續。是(12)故影譬不等。

謂質與像非一相續。(14)唯依鏡等有像現故。像與本質倶時有故。 (15)如死生有是一相續前後無間餘處續生。質(16)像相望無此相續。以不相似故不成喩。

.. ji ltar ’chi ba’i srid pa skye ba’i srid pa | lta bur gzugs brñan ni gzugs kyi rgyun du gyur pa ma yin te | me loṅ gi rgyud daṅ ’brel pa’i phyir daṅ | lhan (2) cig ’byuṅ ba’i phyir ro || rgyun la mi ’chad par yul gźan dag tu ’byuṅ bar brjod kyi rgyun ma yin pa la ni ma yin pas dpe mi ’dra ba yin no || gzugs brñan ni |

dvayodayāt |

偈曰。二生。

又(17)所現像由二生故。[See the also verse quoted previously]

gñis las ’byuṅ phyir |

dvābhyāṃ hi kāraṇābhyāṃ pratibimbasyodayo bhavati | bimbāc cādarśāc ceti yat prādhānaṃ kāraṇaṃ tadāśrityotpadyate | na caivam upapattibhavasyāpi dvābhyāṃ kāraṇābhyāṃ saṃbhavo maraṇabhavāc cānyataś ca pradhānabhūtād ity ato ’py ayam asamāno dṛṣṭāntaḥ | na ca yuktam uktaṃ bāhyam eva cetanaṃ śukraśoṇitaṃ pradhānakāraṇam iti | yatra cāndhakāra¹ eva prādurbhāva upapādukānāṃ tatra kiṃ parikalpyate | evaṃ tāvad yuktito neṣyate | na marāṇabhavād vicchinna upapattibhavaprādurbhāvaḥ | tasmād asty evāntarābhavaḥ |

1. P has andhakaṇa (sic). To be expected is some word for “space” when refering to the chi and tib.

釋曰。從二種因影(13)得生。謂從本物及鏡。依此最勝二因影得生。 (14)生有不爾。從二因生。謂從死有及從餘勝法。(15)復由此義影譬不等。不應説如此。有外色無(16)意赤白爲勝因。若化生衆生。於空中受生。復(17)分別何因如此。由道理不可許。從死陰斷絶(18)無相續生陰得起。由此道理。是故有。中陰。

謂二縁故諸像得生。一者(18)本質。二者鏡等。二中勝者像依彼生。生有無(19)容由二縁起。唯有死有無別勝依。故所(20)引喩非等於法。亦不可説以外非情精血(21)等縁爲勝依性。由化生者空中欻生。於中(22)計何爲勝依性。已依正理對破彼宗從死(23)至生處容間絶。是故中有決定非無。

gzugs brñan ni gzugs daṅ me loṅ daṅ rgyu gñis las ’byuṅ bar ’gyur te | (3) gtso bo’i rgyu gaṅ yin pa de la brten nas ’byuṅ na | skye ba’i srid pa yaṅ de ltar ’chi ba’i srid pa daṅ | gtso bo’i rgyu gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ rgyu gñis las ’byuṅ ba ni med do || de’i phyir yaṅ de’i ’di ni mi ’dra ba yin no || phyi’i khu chu daṅ khrag la sogs pa sems pa med pa gtso bo’i (4) rgyu yin pa yaṅ rigs pa ma yin te | gaṅ du rdzus te skye ba rnams nam mkha’ kho na la ’byuṅ ba der ci źig yoṅs su brtag | de ltar re źig rigs pa las ’chi ba’i srid pa ’byuṅ bar mi ’dod do || de lta bas na srid pa bar ma ni yod pa ñid do ||

kaṇṭhokteś cāsti

偈(19)曰。由經。

次依(24)聖教證有中有。

mgur nas gsuṅs phyir (5) yod |

sūtra uktaṃ “sapta bhavāḥ | narakabhavas tiryagbhavaḥ pretabhavo devabhavo manuṣyabhavaḥ karmabhavo ’ntarābhava iti | naitat sūtraṃ tair āmnāyate | itas tarhi

釋曰。由經知有中陰。經中説七種(20)有。地獄有。畜生有。鬼神有。天有。人有業(21)有。中有。此經非彼受誦。復由別經説有中(22)陰。

謂契經言。有有七種。即五(25)趣有業有中有。若此契經彼部不誦。豈亦不(26)誦健達縛經。如契經言。

mdo las | srid pa ni bdun te | dmyal ba’i srid pa daṅ | dud ’gro’i srid pa daṅ | yi dags kyi srid pa daṅ | lha’i srid pa daṅ | mi’i srid pa daṅ | las kyi srid pa daṅ | srid pa bar ma’o źes gsuṅs so || mdo ’di ni de dag mi ’don to źe na | ’o na |

gandharvāt

偈曰。乾闥婆。

See the full verse quoted previously

dri za źes bya ba (6) ’di las te |

釋曰。三處現前故。於母胎(23)中衆生得受生。何者爲三。一母四大調適有(24)時。二父母互起愛心和合。三乾闥婆正至欲(25)託生。若除中陰。此中何法名乾闥婆。若此經(26)非彼所受誦。故執如此。云何陰壞得至其中。(27)復次若汝執無中陰。云何會釋阿輸羅耶那(28)經。經云汝等能知不。是乾闥婆正至於中。爲(29)刹帝利。爲婆羅門。爲鞞舍。爲首陀羅。爲從(202a1)東方來南西北方來。廣説如經。此中何法名(2)乾闥婆。五陰破壞。云何得來。如此之經汝可(3)不讀耶。若汝言我不受此經。此義復云何。偈(4)曰。

入母胎者要由三(27)事倶現在前。一者母身是時調適。二者父母(28)交愛和合。三健達縛正現在前。除中有身(29)何健達縛。前蘊已壞何現在前。若此契經彼(45a1)亦不誦。復云何釋掌馬族經。如彼經言。汝(2)今知不。此健達縛正現前者。爲婆羅門。爲(3)刹帝利。爲是吠舍。爲戍達羅。爲東方來。爲(4)南西北。前蘊已壞不可言來。此所言來固(5)唯中有。若復不誦如是契經。五不還經當(6)云何釋。

gnas gsum mṅon du gyur pas ma’i mṅal du bu chags par gyur te | ma ruṅ źiṅ zla mtshan daṅ ldan pa daṅ | pha ma chags par gyur ciṅ phrad pa daṅ | dri za yaṅ ñe bar gnas par gyur na’o źes gsuṅs pa | srid pa bar ma ma gtogs par dri za gźan (7) gaṅ źig yin | ’di yaṅ de dag ’di skad du mi ’don to || ’o na ji ltar źe na | phuṅ po źig pa ñe bar gnas par gyur na’o źes ’don to || gal te de lta na lṅa len gyi bu’i mdo || khyod kyi dri za ñe bar gnas pa gaṅ yin pa ’di rgyal rigs sam | bram ze ’am | rje’u rigs (117b1) sam | dmaṅs rigs sam | ’on te śar phyogs nas ’oṅs pa źig gam | ’on te lho daṅ nub daṅ | byaṅ nas ’oṅs pa źig śes sam źes bya ba ji ltar draṅ | phuṅ po źig pa ni ’oṅ bar ruṅ ba ma yin no || ’on te ’di yaṅ mi ’don to źe na | ’o na | sṅar gsuṅs | źes bya ba ’di (2) las te |

pañcokteḥ |

説五。

See the full verse quoted previously

“pañcānāgāmina” ity uktaṃ bhagavatā | antarāparinirvāyī upapadyaparinirvāyī anabhisaṃskāraparinirvāyī sābhisaṃskāraparinirvāyī ūrdhvasrotāś ceti | asaty antarābhave katham antarāparinirvāyī nāma syāt | antarā nāma devāḥ santīty eke | upapadyādayo ’pi hi nāma devā evaṃ sati prasajyate | tasmān neyaṃ kalpanā sādhvī | itaś ca

釋曰。佛世尊説有五種阿那含。中(5)滅生滅無行滅有行滅上流滅。若無中有。云(6)何得名中滅。有諸天名中。至於彼般涅槃。故(7)名中滅。若爾亦應有天名生等。至於彼般涅(8)槃。汝等亦應作如此執。是故此非好執。復次

如契經説。有五不還。一者中般。二(7)者生般。三無行般。四有行般。五者上流。中有(8)若無何名中般。有餘師執。有天名中。住彼(9)般涅槃。是故名中般。是則應許有生等天。(10)既不許然故執非善。

bcom ldan ’das kyis phyir mi ’oṅ ba ni lṅa ste | bar ma dor yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba daṅ | skyes nas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba daṅ | mṅon par ’du byed pa med par yoṅs su mya ṅan las ’das pa daṅ | mṅon par ’du byed pa daṅ bcas par (3) yoṅs su mya ṅan las ’das pa daṅ | goṅ du ’pho ba’o źes gsuṅs pa srid pa bar ma med na ji ltar bar ma dor yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba źes bya bar ’gyur | kha cig na re bar ma dor źes bya ba’i lha dag cig yod do źes zer ro || de lta na skyes ba źes bya ba la sogs pa (4) yaṅ lha dag cig yin par thal bar ’gyur ro || de lta bas na rtog pa ’di ni bzaṅ po ma yin no ||

gatisūtrataḥ || 3.12 ||

(9)偈曰。行經故。

See the full verse quoted previously

’gro mdo źes bya ba ’di las kyaṅ ’grub ste |

“sapta satpuruṣagatayaḥ” ity atra sūtre | antarāparinirvāyiṇas traya uktāḥ | kāladeśaprakarṣabhedena | tadyathā parīttaḥ sakalikāgnir abhinivarttamāna eva parinirvāyād evaṃ prathamaḥ | tadyathā ’yaḥprapāṭikā utpatanty eva nirvāyād evaṃ dvitīyaḥ | tadyathā ’yaḥprapātikā utplutya pṛthivyām apatiteva nirvāyād evaṃ tṛtīyaḥ | na caivam antarā nāma devās triprakārāḥ kāladeśaprakarṣabhinnāḥ santīti kalpanaiveyaṃ kevalā || anye punar āhuḥ | āyupramāṇāntare vā devasamīpāntare vā yaḥ kleśān prajahāti so ’ntarāparinirvāyī | sa punar dhātugato vā parinirvāti saṃjñāgato vā vitarkagato vā | tena trividho bhavatīti | prathamo vā rūpadhātau nikāyasabhāgaparigrahaṃ kṛtvā parinirvāti | dvitīyo devasamṛddhiṃ cānubhūya | tṛtīyo devānāṃ dharmasaṃgītim anupraviśya | upapadyaparinirvāyī punaḥ prakarṣayuktāṃ saṃgītim anupraviśya parinirvāti bhūyasā vā āyur upahatya nopapannamātra eveti ta ete sarve ’pi śakalikādidṛṣṭāntair na saṃvadhyante² | deśagativiśeṣābhāvāt | ārupyeṣv api cāntarāparinirvāyī paṭhyetāyuḥpramāṇāntare parinirvāṇāt | na ca paṭhyate | “dhyānaiś catasro daśikā ārupyaiḥ saptikātrayam |
saṃjñayā ṣaṭṭikāṃ kṛtvā vargo bhavati samuditaḥ || ity etasyāyur dānagāthāyām | tasmād etad api sarvaṃ kalpanāmātram | athaitāny api sūtrāṇi tair nāmnāyante | kim idānīṃ kurmo yac chāstā ca parinirvṛtaḥ śāsanaṃ cedam anāyakaṃ bahudhā bhinnaṃ bhidyate cādyāpi yathecchaṃ granthataś cārthataś ca | yeṣāṃ tu tāvad ayam āgamaḥ pramāṇaṃ teṣām āgamato ’pi siddho ’ntarābhavaḥ | yat tarhi sūtra uktam “atha ca punar dūṣī māraḥ svaśarīreṇāvicau mahānarake prapatita” iti | tat katham iti | sa hi jīvann eva nārakībhir jvālābhir āliṅgitaḥ | kālaṃ kṛtvā ’ntarābhavenāvīciṃ prāpta ity ayaṃ tatrābhiprāyaḥ | atyudīrṇaparipūrṇāni hi karmāṇi kāyasya nikṣepaṃ na pratīkṣante | ato ’sya dṛṣṭadharmavedanīyaṃ karma pūrvaṃ vīpakvaṃ paścād upapadya vedanīyam iti | idam idānīṃ kathaṃ nīyate “pañcānantaryāṇi karmāṇi yāni kṛtvopacitya samanantaraṃ narakeṣūpapadyata” iti | anyāṃ gatim agatvety abhiprāyaḥ | upapadya vedanīyatvaṃ tatra karmaṇo dyotitam | atha yathārutaṃ kalpyate | pañcaiva kṛtvā naikam iti prāpnoti | kriyānantaraṃ ca | na kālāntaraṃ jīvitvā ko vā ’ntarābhavasyopapadyamānatvaṃ necchati | antarābhavenaiva hy asau maraṇāntaraṃ narakeṣūpapadyate | abhimukhatvāt | na ca brūma upapanno bhavatīti | iyaṃ tarhi gāthā kathaṃ nīyate “upanītatayā jarāturaḥ saṃprāpto hi yamāntikaṃ³ dvija |
vāso ’pi hi nāsti te ’ntarā pātheyaṃ ca na vidyate taveti” || atrāpi manuṣyeṣv antarāvāso nāstīty abhiprāyaḥ | atha vā ’ntarābhave ’py asya vāso nāsty upapattideśasaṃprāptipratigamanādhiṣṭhānād iti | ayam atrābhiprāyo nāyam abhiprāya iti kuta evaitat | tulya eṣa bhavato ’py anuyogaḥ | tasmād ubhayasminn api pakṣe yathoktasūtrāvirodhān na bhavaty etad antarābhavasyābhāve jñāpakam | jñāpakaṃ hi nāmāgatikā gatir iti |

2. Cf., however, the chi and tib equiavalents of this verb, meaning “not suitable”. 3. P has mama for yama, cf. chi and tib.

釋曰。於經中説有七種賢聖(10)行。於中説中滅人有三。由時節處所勝負差(11)別故。譬如有鐵小火星纔出即滅。初人亦爾。 (12)譬如有鐵火星出遠方滅。第二人亦爾。譬如(13)有鐵火星出去最遠墮未至地而滅。第三人(14)亦爾。如汝所執。若有天名中則無如此三品。(15)時節處所勝負差別。是故此執唯漫分別。有(16)餘師説。於壽量中間立三人。或執近諸天(17)邊。若人滅盡諸惑。説名中滅。此人或行入(18)界般涅槃。或行入想般涅槃。或行入覺般涅(19)槃。是故成三。復次初人於色界中。攝聚同(20)分已般涅槃。第二人受富樂已般涅槃。第三(21)人入誦法藏堂已般涅槃。若爾生滅何相。此(22)人入多時相應誦法藏堂已方般涅槃。多故(23)減壽命。然後般涅槃。非初受生即般涅槃。(24)如此一切與火星譬皆不相應行處所無勝負(25)差別故。若爾於無色界。亦應説有中滅人。亦(26)於壽量中間般涅槃故。由不説故。是故此執(27)惟自分別。若汝不讀誦如此等經。我今何所(28)作。大師已般涅槃。正教無主。已多種分破(29)乃至今時。於文於義隨欲分破。此猶不息。 (202b1)若人受如此等阿含。爲證爲量。中陰於此人(2)得成。若爾云何説頭師魔。由現身入大阿毘(3)指獄。此魔正生未死。地獄火焔已來燒身。方(4)捨壽命。由中有身乃入地獄。經意如此。何(5)以故。若業最劇。圓滿此業。不得待捨身。是故(6)此魔現報先熟。生報後熟。復次此義今云何(7)可會釋。有五無間業。若人已作已長。次第無(8)間必生地獄。不往餘道。此是經意。於中爲(9)顯此業必受生報。若如文分別。但應稱五業。(10)不得説餘句。應至如此。若作業無間命即應(11)斷。無暫活義。何人不許中有生義。雖然從死(12)有無間。由中有生於地獄趣。向生有故。是故(13)不説爲生有。若爾云何。釋此偈 (14)已度四位至衰耄　二生汝今近閻魔
(15)於其中間必無住　路中資糧咄不有 (16)此偈顯於人道中無中間住。生滅次第無礙(17)故。復次於中有中無住。爲至生處行無礙故。 (18)偈意如此。若如此是意。若如此非意。此分判(19)依何道理得成。汝亦同此難。是故於此二義。(20)如前所説經。無相違故。故不可偏以此偈(21)證無中陰義。復次證名言者。是行無行

又經説有七善士趣。 (11)謂於前五中般分三。由處及時近中遠(12)故。譬如札火小星迸時纔起近即滅。初善士(13)亦爾。譬如鐵火小星迸時起至中乃滅。二善(14)士亦爾。譬如鐵火大星迸時遠未墮而滅。三(15)善士亦爾。非彼所執別有中天。有此時處(16)三品差別。故彼所執定非應理。有餘復説。 (17)或壽量中間。或近天中間。斷餘煩惱成阿(18)羅漢。是名中般。由至界位或想或尋而般(19)涅槃故有三品。或取色界衆同分已即般(20)涅槃。是名第一。從是次後受天樂已方般(21)涅槃。是名第二。復從此後入天法會乃般(22)涅槃。是名第三。入法會已復經多時方般(23)涅槃。是名生般。或減多壽方般涅槃。非(24)創生時故名生般。如是所説與火星喩皆(25)不相應。所以者何。以彼處行無差別故。又(26)無色界亦應説有中般涅槃。由彼亦有壽(27)量中間般涅槃故。然不説彼有中般者。如(28)嗢拕南伽他中説(29)總集衆聖賢
四靜慮各十
(45b1)三無色各七
唯六謂非想 (2)故彼所執皆是虚妄。[See also the previous record] 若復不誦如是等經。 (3)無上法王久已滅度。諸大法將亦般涅槃。聖(4)教支離已成多部。其於文義異執交馳。取(5)捨任情于今轉盛。哀哉汝等固守愚迷違(6)理拒教。可傷之甚。諸有馮前理教爲量。(7)中有於彼實有極成。若爾云何契經中説造(8)極惡業度使魔羅。現身顛墜無間地獄。此(9)經意説。彼命未捨。地獄猛焔已燒其身。因(10)此命終受彼中有。乘茲仍墮無間地獄。由(11)彼惡業勢力増強。不待命終苦相已至。先受(12)現受後受生受。何故經説。一類有情於五無(13)間業作及増長已。無間必定生那落迦。此經(14)意遮彼往異趣。及顯彼業定順生受。若但(15)執文。應要具五方生地獄。非隨闕一。或(16)餘業因便成大過。又言。無間生那落迦。應(17)作即生不待身壞。或誰不許中有是生。那(18)落迦名亦通中有。死有無間中有起時亦得(19)名生。生方便故。經言無間生那落迦。不言(20)爾時即是生有。若爾。經頌復云何通。如經頌(21)言 (22)再生汝今過盛位　至衰將近琰魔王
(23)欲往前路無資糧　求住中間無所止 (24)若有中有。如何世尊言彼中間無有所止。(25)此頌意顯彼於人中速歸磨滅無暫停義。 (26)或彼中有爲至所生亦無暫停。行無礙故。 (27)寧知經意如此非餘。汝復焉知。如餘非此。 (28)二責既等。何乃偏徴。二釋於經並無違害。(29)如何偏證中有是無。凡引證言理無異趣。此(45c1)有異趣爲證不成

skyes bu dam pa’i ’gro ba bdun źes bya ba’i mdo las kyaṅ dus daṅ yul gyi khyad par gyi bye brag gis bar mdor yoṅs su mya ṅan (5) las ’da’ ba gsum du bśad de | dper na źog ma’i me chuṅ du mṅon par ’grub bźin du ’chi bar ’gyur ba de lta bu ni daṅ po yin no || dper na lcags kyi tsha tsha gnam du yar ba bźin du ’chi bar ’gyur ba de lta bu ni gñis pa’o || dper na lcags kyi tsha tsha gnam du yar (6) nas sa la ma lhuṅ ba ñid du ’chi bar ’gyur ba de lta bu ni gsum pa’o źes gsuṅs la | bar mdo źes bya ba’i lha ni yul daṅ dus kyi khyad par gyi tha dad pa rnam pa gsum pa de lta bu med pas ’di ni rtog pa ’ba’ źig tu zad do || gźan dag na re gaṅ źig tshe’i tshad kyi bar (7) du’am | lha daṅ ñe ba’i bar du ñon moṅs pa rnams spoṅ bar byed pa gaṅ yin pa der ni bar ma dor yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba yin te | de yaṅ khams kyi gnas skabs pa’am | ’du śes kyi gnas skabs pa’am | rnam par rtog pa’i gnas skabs pa źig yoṅs su (118a1) mya ṅan las ’da’ ste | des na rnam pa gsum yin no || yaṅ na daṅ po ni gzugs kyi khams su ris mthun pa yoṅs su blaṅs nas mya ṅan las ’da’ ba yin no || gñis pa ni lha rnams kyi ’byor ba ñams su myoṅ nas so || gsum pa ni lha rnams (2) kyi chos yaṅ dag par ’gro ba’i naṅ du źugs nas so || skyes nas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba ni yaṅ dag par ’gro ba mchog tu ldan pa’i naṅ du źugs nas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba’am | skyes pa tsam kho nar ma yin gyi tshe phal cher bcom nas yoṅs su mya ṅan (3) las ’da’ ba’o źes zer te | de dag thams cad kyaṅ yul du ’gro ba’i bye brag med pa’i phyir źog ma la sogs pa’i dpe dag daṅ | mi ’byor ro || tshe’i tshad kyi bar du yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba’i phyir gzugs med pa dag tu yaṅ bar ma dor yoṅs su (4) mya ṅan las ’da’ bar gsuṅs par ’gyur ba źig na | .. bsam gtan dag gi bcu tshan bźi || gzugs med dag gi bdun tshan gsum ||
’du śes kyi ni drug tshan du || mdzad nas tshoms su yaṅ dag bsdeb || źes gsuṅs pa’i sdom gyi tshigs su bcad pa ’di las (5) kyaṅ mi ’byuṅ ṅo || de lta bas na de dag thams cad kyaṅ rtog pa tsam du zad do || ’on te de dag ni mdo de dag kyaṅ mi ’don to źe na | ston pa gaṅ yin pa ni yoṅs su mya ṅan las ’das | bstan pa ’di’i ’dren pa ni med | rnam pa maṅ po ni tha dad kyi steṅ du da duṅ yaṅ tshig (6) daṅ don la dga’ dgur byed na go | da ci źig byar yod de re źig gaṅ dag la luṅ ’di tshad ma yin pa de dag la ni luṅ las kyaṅ srid pa bar ma grub bo || ’o na mdo las | de nas bdud sun ’byin byed raṅ gi lus kho nas mnar med pa’i dmyal pa chen por lhuṅ do źes gaṅ gsuṅs (7) pa ji ltar draṅ ’dir dgos pa ni de gson po kho nar dmyal ba’i me dag gis bskor te śi nas srid pa bar mas mnar med par soṅ do sñam du dgoṅs pa yin no || las śin tu drag po yoṅs su rdzogs pa rnams ni lus ’dor ba la mi sdod pas de’i phyir ’di’i mthoṅ ba’i chos la myaṅ (118b1) bar ’gyur ba’i las ni daṅ por smin la | skyes nas myoṅ bar ’gyur ba’i las ni phyis smin te | da ni mtshams med pa lṅa’i las gaṅ dag byas śiṅ bsags nas de ma thag tu dmyal ba dag tu skye’o źes gsuṅs pa ’di ji ltar draṅ | dgoṅs pa ni ’gro ba gźan du mi ’gro bar (2) źes bya ba yin te | der ni skyes nas myoṅ bar ’gyur ba’i las su gsuṅs so || ’on te sgra ji bźin du brtags na ni lṅa kho na byas nas yin gyi gcig ces bya bar yaṅ mi ’gyur la | byas ma thag tu yin gyi dus gźan gyi bar du gson por ’dug nas kyaṅ ma yin no || srid pa (3) bar ma skye ba ñid yin par go su źig mi ’dod de | ’di ’chi ba’i srid pa’i mjug thogs su skye ba la mṅon du phyogs pa’i phyir srid pa bar ma kho nas dmyal ba dag tu skye ba yin gyi skyes pa yin no źes ni mi smra’o || .. ’o na | bram ze na tshod khyer zin rga ba daṅ || na ba yin te gśin (4) rje’i druṅ du phyen || bar na khyod kyi gnas kyaṅ yod min źiṅ || khyod kyi lam brgyags kyaṅ ni yod ma yin || źes gsuṅs pa’i tshigs su bcad pa ’di ji ltar draṅ (This phrase should be before the gāthā? PhraWee) | ’dir yaṅ dgoṅs pa ni mi dag gi naṅ na gnas su med do sñam pa yin no || yaṅ na skye ba’i yul du phyin par (5) bya ba’i phyir daṅ ’gro ba la bgegs byed pa med pa’i phyir srid pa bar ma na yaṅ ’di gnas pa med do sñam pa yin no || ’di la ’di ni dgoṅs pa yin gyi ’di ni dgoṅs pa ma yin no źes bya ba ’di ga las brtags pa ’di ni khyod la yaṅ mtshuṅs te | de lta bas na gñi ga’i phyogs (6) la yaṅ ji skad gsuṅs pa’i mdo mi ’gal ba’i phyir ’di ni srid pa bar ma med pa’i khuṅs ma yin no || khuṅs źes bya ba ni śes par byed pa gźan du śes par mi byed pa yin no ||

atha kāṃ gatiṃ gamiṣyataḥ kim ākṛtir antarābhavo ’bhinivarttate |

何道(22)是所應往。中有若起有何相。

(2)説一切有部倶舍論卷第八(3)(4)(5)(6)阿毘達磨倶舍論卷第九(7)　　尊者世親造(8)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(9)　　分別世品第三之二(10)當往何趣。所起中有形状如何。

yaṅ ’gro ba gaṅ du ’gro bar ’gyur ba’i srid pa bar ma’i śa tshugs ji lta bu źig mṅon par (7) ’grub ce na |

ekākṣepād asāv aiṣyat pūrvakālabhavākṛtiḥ |

偈曰。由一業引(23)此。當先有相貌。

頌曰(11)此一業引故　如當本有形
(12)本有謂死前　居生刹那後

de ni ’phen pa gcig pa’i phyir || sṅon dus srid ’byuṅ śa tshugs can ||

yenaiva karmaṇā gatir ākṣipyate tenaivāntarābhavas tatprāptaye | ato yāṃ gatiṃ gantā bhavati tasyāṃ gatau ya āgamiṣyat pūrvakālabhavas tasyaivāsyākṛtir bhavati | evaṃ tarhi śunīprabhṛtīnām ekasmin kukṣau pāñcagatiko ’ntarābhavo ’bhinirvarttate iti nārako ’ntarābhavaḥ kukṣiṃ nirdahet | pūrvakālabhave ’pi tāvan nārakā na nityaṃ prajvalitā bhavanty utsadeṣu bhramantaḥ kiṃ punar antarābhavikāḥ | astu vā prajvalitaḥ | sa tu yathā na draṣṭuṃ śakyate tathā na spraṣṭum apy acchatvād ātmabhāvasyety acodyam etat | antarābhavānām apy anyonyaṃ kukṣāv asaṃśleṣāt karmapratibandhāc ca na dāhaḥ | pramāṇaṃ tu yathā pañcaṣaḍvarṣasya dārakasya sa tu ṣaṭindriyo bhavati bodhisattvasya punar yathā saṃpūrṇayūnaḥ salakṣaṇānuvyañjanaś ca | ata evāntarābhavasthena mātuḥ kukṣiṃ praviśatā koṭīśataścāturdvīpikānām avabhāsitaḥ | yat tarhi mātā bodhisatvasya svapne gajapotaṃ pāṇḍaraṃ kukṣiṃ praviśantam adrākṣīt | nimittamātraṃ tat tiryagyoneś ciravyāvṛttatvāt | tadyathā kṛkī rājā daśa svapnān adrākṣīd iti |

釋曰。此業能引生諸道。此(24)業能引顯中有。爲至此道。是故此道必所應(25)往。於此道中是應來先有相。此即中陰相。若(26)爾狗等衆生。於一胎中應生五道中陰。若地(27)獄中陰即燒母腹。於先有時。地獄衆生火亦(28)不恒然。若行於園中。何況在中陰。設許火(29)燒然。如不可見亦不可觸。由體性細故。是故(202c1)非難。諸中陰於胎中亦互不相觸故。爲業遮(2)故。故不能燒。身量云何。如六七歳小兒。而(3)識解聰利於小兒。若菩薩在中陰。如圓滿少(4)壯人。具大小相。是故雖在中有。正欲入胎。(5)而能遍照百倶胝剡浮洲。若爾云何菩薩母。(6)於夢中見白象子欲入右脇。母所見但是夢(7)相不關中有。菩薩久已離畜生故。譬如柯枳(8)王見十種夢。

(13)論曰。若業能引當所往趣。彼業即招能往中(14)有。故此中有若往彼趣。即如所趣當本有(15)形。若爾於一狗等腹中容有五趣中有頓(16)起。既有地獄中有現前。如何不能焚燒母(17)腹。彼居本有亦不恒燒。如暫遊園。況在(18)中有。設許能燒如不可見亦不可觸。以(19)中有身極微細故。所難非理。諸趣中有雖(20)居一腹非互觸燒。業所遮故。欲中有量雖(21)如小兒年五六歳而根明利。菩薩中有如(22)盛年時形量周圓具諸相好。故住中有將(23)入胎時照百倶胝四大洲等。若爾何故菩(24)薩母夢中見白象子來入己右脇。此吉瑞相(25)非關中有。菩薩久捨傍生趣故。如訖栗(26)枳王夢所見十事

las gaṅ gis ’gro ba ’phen pa de ñid kyi der phyin par bya ba’i phyir srid pa bar ma yaṅ ’phen te | de’i phyir de ni ’gro ba gaṅ du ’gro bar ’gyur ba’i ’gro bde dus sṅa ma’i srid pa ’byuṅ bar ’gyur ba (119a1) gaṅ yin pa de’i śa tshugs lta bur ’gyur ro || de lta na ’o na khyi mo la sogs pa’i mṅal gcig tu ’gro ba lṅa pa’i srid pa bar ma mṅon par ’grub pas dmyal ba’i srid pa bar mas ma’i mṅal tshig par ’gyur ro źe na | re źig srid pa sṅa ma la yaṅ dmyal ba (2) pa rnams lhag pa dag na ’phyan pa na rtag tu ’bar ba ma yin na srid pa bar ma pa rnams lta smos kyaṅ ci dgos | yaṅ na ’bar du chug na yaṅ de ni lus śin tu daṅ ba’i phyir ji lta ba bltar mi nus pa de ltar reg pa yaṅ mi nus pas ’di ni klan kar mi ruṅ ṅo || srid pa bar ma rnams (3) kyaṅ mṅal na phan tshun mi reg pa’i phyir daṅ | las la rag lus pa’i phyir mi tshig go || boṅ tshod ni | dper na byis pa lo lṅa ’am drug lon pa lta bu ste | de yaṅ dbaṅ po gsal ba yin no || byaṅ chub sems dpa’ ni dper na gźon nu thor bu lta bu mtshan daṅ dpe byad daṅ (4) bcas pa yin no || de ñid kyi phyir srid pa bar ma la gnas pa yum gyi lhums su źugs pas gliṅ bźi pa bye ba phrag brgya snaṅ bar mdzad do || ’o na gaṅ byaṅ chub sems dpa’i yum gyi rmi lam na lhums su glaṅ po che’i phru gu dkar po źugs par gzigs pa ji lta bu źe na | dud ’gro’i (5) skye gnas bzlog nas yun riṅ du lon pa’i phyir de ni mtshan ma tsam du zad de | dper na rgyal po kri kis glaṅ po daṅ |

“karikūpasaktucandanakalabhārāmās tathā kaper abhiṣekaḥ |
aśucikapiḥ paṭakalahāv iti daśa dṛṣṭā nṛpeṇa kṛkiṇā svapnāḥ” ||

謂象井麨旃檀林小象衣爭瓔(9)珞蓮華。於事前得此夢。

(27)謂大象井麨　栴檀妙園林
(28)小象二獼猴　廣堅衣鬪諍(29)如是所夢。但表當來餘事先兆。非如所見。

khron pa daṅ | phye daṅ | tsan dan daṅ | tshal daṅ | glaṅ po che’i phru gu daṅ | spre’u gñis daṅ | ras yug daṅ | ’thab mo źes bya ba rmi lam bcu mthoṅ ba lta bu’o ||

naiva cāntarābhavikaḥ kukṣiṃ bhittvā praviśaty api tu māturyonidvāreṇa | ata eva yamalayoryaḥ paścāt prajāyate sa jyāyānucyate yaḥ pūrvaṃ sa kanīyāniti | dharmasūtravibhāṣyaṃ kathaṃ nīyate |

中陰衆生非破腹入(10)胎。云何得入。從生門入。是故雙生。若在後(11)生爲大。若在前生爲小。若爾大徳達磨須部(12)吼底説偈。云何會釋

(46a1)又諸中有從生門入。非破母腹而得入(2)胎。故雙生者前小後大。法善現説復云何(3)通

(6) srid pa bar ma ni lto ba brtol te ’jug pa ma yin gyi skye gnas kyi sgo nas ’jug ste | de ñid kyi phyir mtshe ma las gaṅ phyis byuṅ ba de ni nu bo źes bya’o || gaṅ sṅar byuṅ ba de ni phu bo źes bya’o || ’o na chos ldan rab ’byor gyis ||

“vāraṇa tvam upagamya pāṇḍaraṃ ṣaḍviṣāṇaruciraṃ catuṣkramam |
mātṛgarbhaśayanaṃ viśeṣasaṃprajānanṛṣirāśramaṃ yatheti” ||

(13)變身作白象　六牙四足飾
(14)入母胎臥住　念如仙入林

(4)白象相端嚴　具六牙四足
(5)正知入母腹　寢如仙隱林

glaṅ chen dkar po mche ba drug ldan pa || rkaṅ bźi (7) mdzes daṅ ldan par źal bźes nas || draṅ sroṅ gnas źes pa ni ji bźin du || yum gyi lams kyi gnas su źugs par gyur || ces bśad pa ’di ji ltar draṅ źe na |

naitad avaśyanetavyam | na hy etat sūtraṃ na vinayaḥ nābhidharmaḥ | kāvyametat | kavīnāṃ ca kāvyaṃ samāyojayatāṃ kecit bhāvāḥ samāropitā gacchanti | athavā netavyameva | yathā ’sya mātā svapne taṃ praviśantamadrākṣittathā so ’pi gāthāmakārṣīditi | rūpāvacaro ’pyantarābhavaḥ saṃpūrṇapramāṇaḥ savastraś ca prādurbhavati | apatrāpyotsadatvāt | bodhisattvasya savastraḥ śuklāyāś ca bhikṣuṇyāḥ praṇidhānavaśādhyāvantameva pariveṣṭitā nirdagdhā | anyo nagnaḥ | kāmadhātor anapatrāpyotsadatvāt |

(15)此言不必須會釋。何以故。此言非經非律非(16)阿毘達磨。但是集言。聰慧人欲集義爲論。有(17)餘諸法攝爲増益。若言必須會釋。此是母於(18)夢中見子入胎相。大徳説偈意如此。色界中(19)有身量圓滿。有衣共生。慚羞最重故。諸菩薩(20)中有衣著具足。復有叔柯羅比丘尼。由本願(21)力故。於中有著衣入胎出胎。乃至般涅槃後(22)共衣倶燒。所餘皆裸。欲界衆生無慚羞多故。

(6)不必須通。非三藏故。諸諷頌言。或過實(7)故。若必須通如菩薩母所見夢相。造頌無(8)失。色界中有量圓滿如本有。與衣倶生。慚(9)愧増故。菩薩中有亦與衣倶。鮮白苾芻尼由(10)本願力故。彼於世世有自然衣。恒不離身(11)隨時改變。乃至最後般涅槃時。即以此衣(12)纒屍焚葬。所餘欲界中有無衣。由皆増長(13)無慚愧故。

’di ni gdon mi za bar draṅ bar bya ba ma yin te | ’di ni mdo sde yaṅ ma yin | ’dul ba yaṅ ma yin | (119b1) chos mṅon pa yaṅ ma yin gyi | ’di ni raṅ bzo yin te | raṅ bzo mkhan raṅ bzo sbyor ba rnams kyi bsam pa kha cig ni sgro ’dogs par yaṅ ’gyur ro || ’on te gdon mi za bar draṅ bar bya’o źe na yaṅ ji ltar yum gyi rmi lam na de źugs par gzigs pa ltar des kyaṅ tshigs su bcad pa (2) ’di ltar byas so źes de ltar draṅ bar bya’o || gzugs na spyod pa’i srid pa bar ma yaṅ boṅ tshod rdzogs pa daṅ | ṅo tsha śes pa’i śas che ba’i phyir gos daṅ bcas par ’byuṅ ṅo || byaṅ chub sems dpa’i yaṅ gos daṅ bcas pa yin no || dge sloṅ ma dkar mo’i yaṅ gos daṅ (3) bcas pa yin te | smon lam gyi dbaṅ gis de ñid kyis dkris nas bsregs pa’i bar du yin no || . ’dod pa’i khams na ṅo tsha med pa’i śas che ba’i phyir gźan ni gcer bu yin no ||

atha ko ’yaṃ pūrvakālabhavo nāma |

(23)復次何法名先有。

所似本有其體是何。

yaṅ srid pa sṅa ma źes bya ba ’di gaṅ yin źe na |

sa punar maraṇāt pūrva upapattikṣaṇātparaḥ || 3.13 ||

偈曰。復有先於死後於生(24)刹那。

See the previous verse [45c12]

de ni ’chi ba’i sṅon rol te || skye ba’i skad cig (4) phan chad do ||

bhavo hi nāmāviśeṣeṇa pañcopādānaskandhāḥ | sa eva caturdhā bhidyate | antarābhavo yathoktaḥ | upapattibhabo gatīṣu pratisandhikṣaṇaḥ | tasmāt pareṇa maraṇakṣaṇaṃ paryudasyānyaḥ sarvo bhavaḥ pūrvakālabhavaḥ | caramakṣaṇo maraṇabhabo yata ūrdhvamantarābhavo bhavati rūpiṣu cet sattveṣūpapadyate |

釋曰。有者若約通義。謂五取陰。此有(25)離爲四分。一中有。如前説。二生有。謂於道(26)託生初刹那。三從此後除死刹那。是別先(27)有。此中説名先有。四最後刹那名死有。從此(28)後有中有。若生有色衆生中。

謂死有前(14)生有後蘊。總説有體是五取蘊。於中位別分(15)析爲四。一者中有。義如前説。二者生有。謂(16)於諸趣結生刹那。三者本有。除生刹那死(17)前餘位。四者死有。謂最後念。次中有前。有(18)色有情

srid pa źes bya ba ni bye brag med par ñe bar len pa’i phuṅ po lṅa po dag go || da ni rnam pa bźir dbye ste | srid pa bar ma ni ji skad bśad pa’o || skye ba’i srid pa ni ’gro ba rnams su ñid mtshams sbyor ba’i skad cig ma’o | de phan chad ’chi ba’i skad cig ma ma gtogs pa’i (5) srid pa gźan thams cad ni dus sṅa ma’i srid pa yin no || skad cig ma tha ma ni ’chi ba’i srid pa yin te | gal te sems can gzugs can dag gi naṅ du skye na gaṅ gi ’og tu srid pa bar ma ’byuṅ ba yin no ||

sa cāyam antarābhavaḥ |

此中有。

具足四有。若在無色中闕具三。已(19)説形量。餘義當辯。

srid pa bar ma de yaṅ |

sajātiśuddhadivyākṣidṛśyaḥ

偈曰。同(29)生淨天眼。可見。

頌曰(20)同淨天眼見　業通疾具根
(21)無對不可轉　食香非久住
(22)倒心趣欲境　濕化染香處
(23)天首上三横　地獄頭歸下

ris mthun lha mig dag pas mthoṅ ||

釋曰。若同生道中陰。定互(203a1)相見。若人有天眼最清淨。是一通慧類。此人(2)亦得見。彼若生得天眼則不能見。以最細故。 (3)餘師説。天道中陰能見一切中陰。謂人鬼畜(4)生地獄中陰。除前除前得見。

(24)論曰。此中有身同類相見。若有修得極淨天(25)眼。亦能得見。諸生得眼皆不能觀。以極細(26)故。有餘師説。天中有眼具足能見五趣中有。 (27)人鬼傍生地獄中有見四三二一。謂自下除(28)上。

srid pa bar (6) ma ris mthun pa dag gis mthoṅ ṅo || gaṅ dag la lha’i mig śin tu rnam par dag pa mṅon par śes pa las byuṅ ba yod pa de dag gis ’di mthoṅ gi | śin tu daṅ ba’i phyir skyes nas thob pa’i mig gis ni mi mthoṅ ṅo | gźan dag na re lha’i srid ba bar ma pas ni thams cad mthoṅ ṅo || mi (7) daṅ | yi dags daṅ | dud ’gro daṅ | dmyal ba’i srid pa bar ma rnams kyis ni goṅ ma ma gtogs pa’o źes zer ro ||

karmarddhivegavān |

偈曰。業通疾。

一切通中業通最疾。

las kyi rdzu ’phrul śugs daṅ ldan ||

(5)釋曰。通慧者謂行虚空。此通從業得。此通速(6)疾云何。不可及迴故名疾。若人應生他方。修(7)得通慧人所不能及。佛世尊亦不能遮迴。由(8)業力最強故。

虚自在是謂通(29)義。通由業得名爲業通。此通勢用速故名(46b1)疾。中有具得最疾業通。上至世尊無能遮(2)抑。以業勢力最強盛故。

rdzu ’phrul ni nam mkha’ la ’gro ba’o || las kyi rdzu ’phrul byed pas na las kyi rdzu ’phrul lo || de’i śugs ni las (120a1) kyi rdzu ’phrul gyi śugs de mgyogs pa ñid do || de ’di la yod pas na las kyi rdzu ’phrul gyi śugs daṅ ldan pa’o | des na ’di ni saṅs rgyas rnams kyis kyaṅ dgag par mi spyod de | las stobs daṅ ldan pa’i phyir ro ||

sakalākṣaḥ

偈曰。具根無障礙。

See the previous verse [45c20]

dbaṅ po kun tshaṅ |

samagrapañcendriyaḥ |

釋曰。此有(9)具足五根。

一切中有皆具五(3)根。

dbaṅ po (2) lṅa char tshaṅ pa’o ||

apratighavān

See the previous verse

See the previous verse [45c21]

thogs med ldan |

金剛等所不能礙。此義應然。曾聞(10)破燒赤鐵塊。見蟲於中生。中有衆生。若應生(11)此道中從此道。一切方便。

對謂對礙。此金剛等所不能遮故名無(4)對。曾聞析破炎赤鐵團見於其中有蟲(5)生故。應往彼趣中有已生。一切種力

thogs pa ni rdugs pa’o || de ’di la yod pas thogs pa daṅ ldan pa’o || thogs pa med pa daṅ ldan pas na thogs med ldan te | rdo rje la sogs pas kyaṅ mi zlogs pa’i phyir ro || ’di ltar lcags kyi thu lum ’bar ba gśegs nas de’i naṅ nas (3) byuṅ ba’i srin bu dmigs so źes grag go || de ’gro ba gaṅ du skye bar ’gyur ba de las rnam pa thams cad du mi zlogs te |

anivartyaḥ

偈曰。不轉。

See the previous verse [45c21]

.

na hi kadācinmanuṣyāntarābhavo ’ntardhāya devāntarābhavo bhavaty anyo vā | niyatamanena yāmeva gatimadhikṛtyābhinirvṛttastasyāmevopapattavyam nānyasyām iti |

釋曰。(12)云何人道中陰。無時可轉令成天道中陰及(13)餘道中陰。此衆生若爲此道成中陰。決定應(14)生此道中。不生餘道。

皆不(6)能轉。謂不可令人中有沒餘中有起。餘(7)類亦然。爲往彼趣中有已起。但應往彼。定(8)不往餘。

mi’i srid pa bar ma med par gyur nas lha’i srid pa bar ma’am | gźan du ’gyur ba ni nam yaṅ med kyi ’di ’gro ba gaṅ gi dbaṅ du byas nas mṅon par ’grub pa de (4) kho nar skye bar ’gyur gyi gźan du ni ma yin no źes bya bar ṅes so ||

kiṃ punar antarābhavo ’pi kāmāvacaraḥ kavaḍīkāramāhāraṃ bhuṅkte | om ity āha | na tvaudārikam | kiṃ tarhi |

復次欲界中陰爲食段(15)食不。答爾。不食麁段。何故。

欲中有身資段食不。雖資段食(9)然細非麁。其細者何。

yaṅ ci ’dod pa na spyod pa’i srid pa bar ma yaṅ kham gyi zas za’am źe na | smras pa de bźin te | rags pa ni ma yin no || ’o na ji lta bu źe na |

sa gandhabhuk || 3.14 ||

偈曰。此食香。

謂唯香氣。

de ni dri za’o ||

ata eva gandharva ity ucyate | dhātūnām anekārthatvāt | hrasvatvaṃ śakandhukarkandhuvat | alpeśākhyastu durgandhāharo maheśakhyaḥ sugandhāhāraḥ | kiyantaṃ kālamavatiṣṭhate | nāsti niyama iti bhadantaḥ | yāvad upapattisāmagrīṃ na labhate na hi tasyāyuṣaḥ pṛthagevākṣepaḥ | ekanikāyasabhāgatvāt | itarathā hi tasyāyuṣaḥ kṣayānmaraṇabhavaḥ prasajyeta | yadyāsumeroḥ sthalaṃ māṃsasya syāt tatsarva varṣāsu krimīṇāṃ pūryeta | kimidānīṃ tatpratīkṣā eva teṣām antarābhavā āsan kuto yā tadā tebhyo gatā iti vaktavyam | naitad āgataṃ sūtre śāstre vā | evaṃ tu yujyate | gandharasābhigṛddhānām alpāyuṣāṃ jantūnām anto nāsti | te taṃ gandhaṃ ghrātvā gandharasābhigṛddhāḥ kālaṃ kurvantaḥ krimibhāvasaṃvarttanīyaṃ karma pravodhya tayā tṛṣṇayā krimiṣūpapadyanta iti | athavā nūnaṃ tatpratyayapracūra eva kāle tatsaṃvarttanīyāni karmāṇi vīpākābhinirvṛttau vṛttiṃ labhnte nānyatra | tathā hi cakravarttisaṃvarttanīyāni karmaṇi aśītivarṣasahasrāyuṣi prajāyāṃ vahutarāyuṣi vā cakravarttino jāyante nānyasyām | ata eva coktaṃ bhagavatā “acintyaḥ sattvānāṃ karmavipāka” iti | saptāhaṃ tiṣṭhatīti bhadantavasumitraḥ | yadi tāvat ā sāmagrīṃ na labhate tatraiva punaś cyutyā jāyante | sapta saptāhānītyapare | alpaṃ kālam iti vaṃbhāṣikāḥ | sa hi saṃbhavaiṣitvātsamdhāvagatvā samdhiṃ badhnātīti yathātvasamagrāḥ pratyayā bhavanti | niyataṃ cānena tasmin deśe tasyāṃ jātau janitavyaṃ bhavati | tadā karmāṇy eva pratyayānāṃ sāmagrīmāvahanti | athāniyātaṃ tato ’nyatra deśe tasyāṃ jātau jāyate sadṛśyā mity apare | tadyathā gavāmūṣmasu maithunasya prācuryaṃ śaradi śunāṃ ṛkṣānāṃ hemante cākṣvānām | gavayaśṛgālakharatarakṣāṇāṃ punaḥ kālo nāstīti yenānyatra kāle goṣūpapattavyaṃ sa gavayeṣūpapadyate yena śvas sa śṛgāleṣu yenāśvesu sa gardabheṣu yena ṛkṣeṣu sa tarakṣeṣūpapadyate iti | na tvasya nikāyasabhāgāntarābhavo nānyatra nikāyasabhāge śakyamutpattumekakāmākṣepāditi vaktavyametat |

釋(16)曰。故名乾闥婆。若福徳小食臭氣若福徳大(17)食妙香。衆生於此有中得住幾時。大徳説無(18)定。乃至未得生縁聚集。此中壽命無別業引(19)之。一聚同分攝故。若不爾。此中由命根盡。(20)應別立死有。若有肉聚等須彌山。此肉聚至(21)夏時一切成蟲。彼中陰爲住待夏時不。復從(22)何方來。此問未曾至經中。亦未曾至阿毘達(23)磨中。若爾可然。微細衆生貪著香味。壽命短(24)促。無有邊際。此衆生聞氣貪著香味。於捨命(25)時覺悟先業能感蟲生報。由此貪愛受於蟲(26)生。復次昔已有業能感彼道。是時彼縁最多。(27)於生果報得具事能非餘時。此義必然。何以(28)故。已有宿業能感轉輪王報。世間壽八萬歳(29)時。或過此壽。有多轉輪王生非餘時。是故世(203b1)尊説衆生業報不可思議。大徳婆須蜜多羅(2)説。七日得住。若不得生縁和合。此中死墮(3)死墮更生。復有餘師説。七七日住。毘婆沙師(4)説。但促時住。以樂受生故。疾行結生。若因(5)縁聚集未具。若其於此道中必應受生。是時(6)宿業自和合衆縁。若不定生此處。於餘處此(7)道中皆得受生。餘師説。若於此衆生類中不(8)得生。則於餘相似類衆生中受生。譬如牛於(9)夏時欲事偏多。狗於秋時。熊於冬時。馬於春(10)時。野牛野干豹等欲事無時。是時此衆生應(11)生牛中。若非夏時則生野牛中。若應生狗中(12)非時則生野干中。若應生馬中非時則生驢(13)中。若應生熊中非時則生豹中。爲不如此耶。(14)若衆生在別聚同分中陰中。於餘聚同分則(15)不得受生。一業所引故是故此執有失可訶。

由斯故得(10)健達縛名。諸字界中義非一故。而音短者如(11)設建途及羯建途。略故無過。諸少福者唯(12)食惡香。其多福者好香爲食。如是中有爲(13)住幾時。大徳説言。此無定限。生縁未合中(14)有恒存。由彼命根非別業引。與所趣人等(15)衆同分一故。若異此者中有命根最後滅時(16)應立死有。設有肉聚等妙高山。至夏雨時(17)變成虫聚。應言諸中有漸待此時。爲説從(18)何方頓來至此。雖無經論誠文判釋。然依(19)正理應作是言。有雜類生數無邊際貪著(20)香味壽量短促。彼諸有情因嗅此氣貪香(21)味故倶時命終。由愛覺先感虫身業同時(22)於此受細虫身。或多有情應倶生此。多縁(23)未合住中有中。今遇多縁方頓生此。應倶(24)生者定不異時。如有能招轉輪王業。要(25)至人壽八萬歳時或過此時方頓與果。非(26)於餘位。此亦應然。故世尊言。諸有情類業果(27)差別不可思議。尊者世友言。此極多七日。若(28)生縁未合。便數死數生。有餘師言。極七七(29)日。毘婆沙説。此住少時。以中有中樂求生(46c1)有故非久住。速往結生。其有生縁未即和(2)合。若定此處此類應生。業力即令此縁和(3)合。若非定託此和合縁。便即寄生餘處餘(4)類。有説轉受相似類生。且如家牛及狗熊(5)馬欲増次屬夏秋冬春。野牛野干羆驢無(6)定。前四中有若不遇時。如次轉生後四同(7)類。豈不中有必無與生衆同分別。一業引(8)故。如何可言轉受相似

de ñid kyi phyir dri za źes bya’o || dbaṅ chuṅ bar (5) grags pa ni dri mi źim pa za ba’o || dbaṅ che bar grags pa ni dri źim po za ba’o || dus ji srid kyi bar du gnas śe na | btsun pa na re ṅes pa med de | ji srid du skye ba’i tshogs pa ma rñed kyi bar du’o || de’i tshe ’phen pa logs śig na med de | ris mthun pa gcig pa’i phyir ro || (6) de lta ma yin na de’i tshe zad pas ’chi ba’i srid par yaṅ thal bar ’gyur ro źes zer ro | gal te śa’i phuṅ po ri rab tsam du gyur la de dag thams cad srin bu rnams kyis gaṅ bar gyur na | de ci de dag gi srid pa bar ma rnams der sdod pa kho nar gyur tam | de dag ga las ’oṅs pa brjod (7) par bya’o źe na | ’di mdo ’am bstan bcos dag las ni mi ’byuṅ mod kyi | ’di ltar dri daṅ ro la mṅon par chags pa’i skye bo phra mo tshe thuṅ du rnams mtha’ med pas de dag dri tshor nas dri daṅ ro la mṅon par chags pa rnams ’chi ba na srin bu’i ṅo bor ’gyur ba’i las saṅ par byas nas | srid (120b1) pa des srin bu’i nad dag tu skye bar ’gyur bar mi ruṅ ṅo || yaṅ na gdon mi za bar de’i rkyen maṅ po kho na’i dus su der ’gyur ba’i las rnams rnam par smin pa mṅon par ’grub par bya ba la ’jug pa rñed kyi gźan du ni ma yin te | ’di ltar ’khor los sgyur pa’i las yod du zin kyaṅ skye dgu’i tshe (2) lo brgyad khri ’am | tshe lo ches maṅ ba na ’khor los sgyur ba ’byuṅ gi gźan du ma yin pa lta bu’o || de ñid kyi phyir bcom ldan ’das kyis sems can rnams kyi las kyi rnam par smin pa ni bsam gyis mi khyab bo źes gsuṅs so || btsun pa dbyig bśes na re źag bdun du gnas so || gal te (3) da srid kyi tshogs pa ma rñed na śi ’phos śiṅ śi ’phos nas yaṅ de ñid du skye bar ’gyur ro źes zer ro || gźan dag na re źag bdun phrag bdun du’o źes zer ro || bye brag tu smra ba rnams na re de ni srid pa tshol ba yin pa’i phyir myur ba kho nas soṅ ste ñid mtshams sbyor bas na dus thuṅ ṅur (4) gnas so || gaṅ gi tshe rkyen tshogs pa yaṅ ma yin la ’di ṅes par yul der skye bar ’gyur pa yaṅ yin no de’i tshe las rnams kho nas rkyen dag tshogs pa ’dren par byed do || ’on te ma des na ni de las gźan pa’i yul du skye ba der skye bar ’gyur ro źes zer ro || gźan dag na re de ’dra bar (5) skye bar ’gyur te | ’di lta ste ba laṅ dag ni dbyar rnams su ’khrig pa maṅ la | khyi rnams ni ston kar ro || dom rnams ni dgun kar ro || rta rnams ni sos kar ro || ba men daṅ | ce spyaṅ daṅ | boṅ bu daṅ | dred mo rnams la ni dus med pas dus gźan pa ba laṅ rnams kyi naṅ du skye bar (6) ’gyur ba gaṅ yin pa de ni ba men rnams kyi naṅ du skye’o || khyi rnams kyi naṅ du gaṅ yin pa de ni ce spyaṅ rnams kyi naṅ du’o || rta rnams kyi naṅ du gaṅ yin pa de ni boṅ bu rnams kyi naṅ du’o || dom rnams kyi naṅ du gaṅ yin pa de ni dred mo rnams kyi naṅ du skye bar ’gyur ro źes zer ro || ’phen pa (7) gcig pa’i phyir ris gźan gyi srid pa bar mas ris mthun pa gźan du skye bar mi nus pas de ni brjod par bya ba ma yin no ||

sa khalv eṣa gatideśasaṃprāptyarthaṃ prādurbhūto ’ntarābhavaḥ

(16)此中有爲行至應生道處故起。

(9)如是中有爲至所生。

yaṅ ’gro ba’i yul du phyin par bya ba’i phyir ’byuṅ ba’i srid pa bar ma de ni |

viparyastamatir yāti gatideśam riraṃsayā |

偈曰。顛倒心(17)行彼。生處由欲戲。

先起倒心馳趣欲境。

blo ni phyin ci log gyur pas || rtse dgas ’gro ba’i yul du ’gro ||

sa hi karmaprabhāvasaṃbhūtena cakṣuṣā sudūrastho ’pi svam upapattideśaṃ prekṣate | tatrāsya mātāpitrostāṃ vipratipattiṃ dṛṣṭvā puṃsaḥ sataḥ pauṃsno rāga utpadyate mātari stryā satyā straiṇo rāgāḥ udpadyate pitari | viparyayāt pratighaḥ | evaṃ paṭhacyate prajñaptau “gandharvasya tasmin samaye dvayościttayor anyatarānyataraccittaṃ saṃmukhībhūtaṃ bhavaty anunayasahagataṃ vā pratighasahagataṃ veti | sa tābhyāṃ viparyasto rantukāmatayā tam deśamāśliṣya tāmavasthāmātmanyadhimucyate | tasmiṃścāśucau garbhasthānasaṃprāpte jātaharṣo ’bhiniviśate | tato ’sya skandhā ghanībhavanty antarābhavaskandhāścāntardhīyante ityupapanno bhavati | sa cetpumān bhavati māturdakṣiṇakukṣimāśritya pṛṣṭhābhimukha utkeṭukaḥ saṃbhavatyatha strī tato vāmakukṣimāśrityodarābhimukhī | athedānīṃ napuṃsakaṃ tadyena rāgeṇāśliṣṭaṃ tathā tiṣṭhati | na cāstyantarābhavo vyantaraḥ sakalendriyatvāt | athaḥ strībhūtaḥ puruṣabhūto vā ’nupraviśya yathāsthānaṃ tiṣṭhati paścāt garbha āpyāyamāno napuṃsakaṃ bhavatīti” | idaṃ vicāryate | kimasya śukrakśoṇitamahābhūtāny evendriyāśrayabhāvam āpadyante karmavaśād āhosvit bhūtāntarāṇy eva karmabhir jāyante | tāny upaśrityeti | tāny evety eke | anindriyaṃ hi śukraśoṇitam antarābhavena sārdhaṃ nirudhyate sendriyaṃ prādurbhavati | vījāṅduranirodhotpādanyāyena yattatkālamityākhyāyate | evaṃ ca kṛtvedaṃ sūtrapadaṃ sūtre sūnītaṃ bhavati “mātāpitraśucikalalasaṃbhutasyeti” | tathā “dīrgharātraṃ yuṣmābhir bhikṣivaḥ katasiḥ saṃvarddhitā rudhiravindurūpātta” iti | bhūtāntarāṇyevetyapare | tadyathāparṇakrimeḥ | aśucisaṃniśrayotpattyabhisaṃbandhivacanāttu kalalasya sūtrāvirodha iti | evaṃ tāvad aṇḍajāṃ jarāyujāṃ ca yorni pratipadyate | anyatra tu yathāyogaṃ vaktavyamityāhuḥ | tatra cāyaṃ yogo dṛśyate

釋曰。此中有衆生。由宿(18)業勢力所生眼根。雖住最遠處。能見應生(19)處。於中見父母變異事。若應成男。於母則起(20)男人欲心。若應成女。於父則起女人欲心。 (21)到此心起瞋。於分別論中有如此文。乾闥婆(22)於二心中隨一心應起現前。或欲相應起。或(23)瞋相應起。此中有衆生。由二起顛倒心故。求(24)欲戲往至生處。是事樂得屬己。是時中不淨(25)已至胎處。即生歡喜仍託彼生。從此刹那。是(26)衆生五陰和合堅實。中有五陰即滅。如此方(27)説受生。若胎是男。依母右脇面向背蹲坐。若(28)胎是女。依母左脇面向母腹住。若胎非男非(29)女。如欲類託生住。亦如此無中有異男女。皆(203c1)具根故。是故或女或男託生如處而住。後時(2)在胎中増長。或作黄門。此義應思。爲即以(3)赤白四大成胎中衆生根及依止。爲由業力(4)故別有四大宿業所生成根等。但依止赤白(5)四大。有餘師説。即是赤白四大。何以故。由種(7)子滅芽生道理故。是時説此名柯羅邏。若作(8)如此思。則善順此經。經云父母不淨和合所(9)生。復有經云。比丘汝等長夜増長貪愛攝取(10)血滴。餘師説。別有四大。譬如葉蟲依止葉糞。(11)蟲依止糞。由説柯羅邏依止不淨生。是故與(12)柯羅邏經不相違。若託胎卵生道理如此。 (13)於餘生如理應説。此中是道理應知。

(10)彼由業力所起眼根雖住遠方能見生處 (11)父母交會而起倒心。若男縁母起於男欲。(12)若女縁父起於女欲。翻此縁二倶起瞋心。 (13)故施設論有如是説。時健達縛於二心中(14)隨一現行。謂愛或恚。彼由起此二種倒心。(15)便謂己身與所愛合。所憎不淨泄至胎時。(16)謂是已有便生喜慰。從茲蘊厚中有便沒(17)生有起已名已結生。若男處胎依母右脇(18)向背蹲坐。若女處胎依母左脇向腹而住。 (19)若非男女住母胎時。隨所起貪如應而住。 (20)必無中有非女非男。以中有身必具根故。 (21)由處中有或女或男故入母胎隨應而住。(22)後胎増長或作不男。於此義中復應思擇。 (23)爲由業力精血大種即成根依。爲業別生(24)根依大種依精血住。有言。如(26)種與芽滅生道理。由斯初位名羯剌藍。 (27)亦妙順成此經文句。父母不淨生羯剌藍。 (28)又告苾芻。汝等長夜執受血滴増羯吒(29)私。有餘師言。別生大種。如依葉糞別有(47a1)虫生。不淨聚中生羯剌藍。故説父母不淨(2)生羯剌藍。故與彼經無相違失。如是且(3)説胎卵二生。餘隨所應今次當説。

da ni las kyi mthu (121a1) las byuṅ ba’i mig gis raṅ gi skye ba’i yul thag riṅ po na ’dug kyaṅ mthoṅ ṅo || des de na pha ma ñal pa byed pa de mthoṅ nas pa źig yin na ni des ma la pho’i ’dod chags skye’o || mo źig yin na ni pha la mo’i ’dod chags skye’o || bzlog pa ni khoṅ khro ba skye ba (2) ste | btags pa las ’di skad du de’i che dri za la sems gñis las rjes su chags pa daṅ ldan pa’am | khoṅ khro ba daṅ ldan pa’i sems gaṅ yaṅ ruṅ ba’i mṅon du gyur pa yin no źes ’byuṅ ṅo || de ni gñis kyi phyin ci log tu gyur pas yul der phyin pa daṅ | dga’ bar ’dod pa’i (3) gnas skabs der bdag ñid mos so || mṅal gyi gnas mi gtsaṅ ba der phyin nas dga’ ba skyes nas gnas so || de nas de’i phuṅ po mkhraṅ por ’gyur la srid pa bar ma yaṅ ’gag par ’gyur bas na skyes pa yin no || gal te de pho źig yin na ni ma’i lto’i g-yas phyogs su sñes nas (4) rgyab rol du kha bltas te tsog tsog por skye’o || gal te mo źig yin na ni de ma’i lto’i g-yon phyogs su sñes nas lto’i mdun rol du kha lta’o || ’on te de ma niṅ źig yin na ni de ’dod chags gaṅ daṅ ldan pa de bźin du gnas so || srid pa bar ma’i dbaṅ po thams cad tshaṅ ba yin (5) pa’i phyir dbaṅ po ma tshaṅ ba ma yin pa ste | de’i phyir mor gyur pa daṅ | phor gyur pa źugs nas gnas pa’i lta ba bźin du gnas so || phyis lus skye źiṅ ma niṅ du ’gyur ro || da ni ’di dpyad par bya ste | ci las kyi dbaṅ gis khu chu daṅ | khrag gi ’byuṅ ba chen po dag kho na ’di’i (6) dbaṅ po’i rten du ’gyur ram | ’on te las rnams las | de dag la brten nas ’byuṅ ba kho na źig skye bar ’gyur źe na | kha cig na re de dag kho na yin te | khu chu daṅ khrag dbaṅ po med pa na ni ’gag la | sa bon daṅ myu gu ’gag pa daṅ | skye ba’i tshul du dbaṅ po daṅ bcas pa nur (7) nur po źes bya ba gaṅ yin pa de ni skye’o || de ltar bśad na pha ma’i nur nur po mi gtsaṅ ba las skyes pa źes bya ba daṅ | de bźin du dge sloṅ dag khyed kyis ni yun riṅ po nas ṅur khrod skyed do || khrag gi thigs pa blaṅs so źes gsuṅs pa’i mdo’i tshig legs pa yin no źes (121b1) zer ro || gźan dag na re ’byuṅ ba gźan dag kho na yin te | dper na lo ma’i srin bu lta bu yin la | mi gtsaṅ ba la brten nas skye ba la dgoṅs te gsuṅs pa’i phyir mdo daṅ yaṅ mi ’gal lo źes zer ro || re źig sgo ṅa las skye ba daṅ | mṅal nas skye ba’i skye gnas su ’jug pa ni de lta (2) bu’o || gźan la ni ci rigs par brjod par bya’o źes zer te | de la rigs pa ni ’di yin par snaṅ ṅo ||

gandhasthānābhikāmo ’nyaḥ

偈曰。餘(14)愛樂香處。

See the full verse quoted previously

dri daṅ gnas la mṅon ’dod gźan ||

saṃsvedajāṃ yoniṃ pratipadyamāna upapattisthānaṃ gatvābhilāṣāt gacchatyamedhyaṃ medhyaṃ vā yathākramam | upapādukāṃ tu yoniṃ prapadyamānaḥ sthānābhilāṣāt | kathaṃ narakeṣu sthānābhilāṣaḥ | viparyastabuddhitvāt | sa hi śītavātavarṣābhiṣekair ātmānaṃ bādhyamānaṃ paśyati narakeṣu cāgniṃ dīpyamānam | tatra uṣṇābhilāṣāddhāvati | punas taptavātātapāgnisaṃtāpairātmānaṃ bādhyamānamanupaśyan śaityaṃ ca narakeṣu śītābhilāṣāddhāvati | yad avasthas tad upapattisaṃvarttanīyaṃ karmākārṣīt tadavasthātmānaṃ tāś ca sattvān paśyan dhāvatīti pūrvācāryāḥ | tatra punar devāntarābhava ūrdhvaṃ gacchatyā sanādivottiṣṭhan manuṣyatiryakpretānāṃ manuṣyādivat |

釋曰。若衆生欲＊受濕生。由愛樂(15)香故至生處。此香或淨或不淨。隨宿業故。化(16)生由愛樂處所故至生處。若爾地獄衆生。云(17)何愛樂處所。由心顛倒故。此衆生見寒風及(18)冷雨觸惱。自身見地獄火猛盛可愛。欲得暖(19)觸故往入彼。復見自身爲熱風熱光及火焔(20)等所炙。苦痛難忍。見寒地獄清涼。愛樂冷觸(21)故往入彼。如位造作能感如此生業。見自身(22)是如此位。見彼衆生亦爾。是故往彼。先舊諸(23)師作如此説。復次此中天中陰。一向上昇如(24)從坐起。人畜生鬼神中陰如人等。

若濕生(4)者染香故生。謂遠嗅知生處香氣便生愛(5)染往彼受生。隨業所應香有淨穢。若化生(6)者染處故生。謂遠觀知當所生處。便生愛(7)染往彼受生。隨業所應處有淨穢。豈於地(8)獄亦生愛染。由心倒故起染無失。謂彼(9)中有。或見自身冷雨寒風之所逼切。見熱(10)地獄火焔熾然。情欣煖觸投身於彼。或見(11)自身熱風盛火之所逼害。見寒地獄心欲(12)清涼投身於彼。先舊諸師作如是説。由見(13)先造感彼業時己身伴類馳往赴彼。又天(14)中有首正上升如從坐起。人鬼傍生中有(15)行相還如人等。

drod gśer las skye ba’i skye gnas su skye ba ni las ji lta ba bźin du skye ba’i gnas gtsaṅ ma’am mi gtsaṅ bar dri ’dod pas ’gro’o || rdzus te (3) skye ba’i skye gnas su skye ba ni gnas ’dod pas so || ji ltar na dmyal ba dag tu gnas ’dod ce na | blo phyin ci log tu gyur pa’i phyir te | de ni bdag ñid rluṅ daṅ char pa śin tu graṅ mo dag gis btab nas ñen pa daṅ dmyal ba dag na me ’bar ba mthoṅ ste | de’i phyir dro bar ’dod de rgyug go || yaṅ (4) bdag ñid rluṅ tsha ba daṅ ñi ma daṅ me’i gduṅ ba dag gis ñen pa daṅ dmyal ba dag na bsil ba mthoṅ bas bsil ba ’dod pas rgyug go || sṅon gyi slob dpon dag na re bdag ñid gnas skabs gaṅ gis der skye bar ’gyur ba’i las byas pa’i gnas skabs de yin pa daṅ | sems can de dag (5) kyaṅ mthoṅ nas rgyug go źes zer ro || de la lha’i srid pa bar ma ni stan las ldaṅ ba bźin du gyen du ’gro’o || mi daṅ dud ’gro daṅ | yi dags rnams kyi ni mi la sogs pa bźin no ||

ūrdhvapādastu nārakaḥ || 3.15 ||

偈曰。地獄(25)脚向上。

地獄中有頭下足上顛墜其(16)中。故伽他説

dmyal ba yi ni spyi’u tshugs yin ||

“te vai patanti narakādūrdhvapādā avāṅmukhāḥ |
ṛṣīṇāmabhivaktāraḥ saṃyatānāṃ tapasvinām” iti ||

釋曰。如偈言(26)衆生墮地獄　脚上頭向下
(27)誹謗諸仙人　護精進行者

(17)顛墜於地獄　足上頭歸下
(18)由毀謗諸仙　樂寂修苦行

yaṅ dag sdom daṅ dka’ thub can || draṅ sroṅ rnams la (6) skur ’debs pa || de dag spyi’u tshugs dag tu ni || dmyal ba kho nar ltuṅ bar ’gyur ||

gāthābhidhānāt |

See the previous record

See the previous record (two records before)

źes tshigs su bcad de ’byuṅ ba’i phyir ro ||

(28)前已説顛倒心行彼。爲一切中陰衆生皆有(29)此事入母胎。爲不皆爾亦不無。此經中説。有(204a1)四種託胎。何者爲四。

(19)前説倒心入母胎藏。一切中有皆定爾耶。不(20)爾。經言。入胎有四。其四者何。

blo ni phyin ci log gyur pas || rtse dgas ’gro ba’i yul du ’gro || źes bśad pa | ci ṅes par srid pa bar ma pa thams cad ma’i mṅal du de ltar (7) ’jug gam źe na | smras pa ma yin no || ’on kyaṅ mdo las mṅal du ’jug pa ni bźi źes gsuṅs te | bźi gaṅ źe na |

saṃprajānan viśaty ekaḥ

偈曰。一正入有覺。

頌曰(21)一於入正知　二三兼住出
(22)四於一切位　及卵恒無知
(23)前三種入胎　謂輪王二佛
(24)業智倶勝故　如次四餘生

gcig ni śes bźin du ’jug go ||

tiṣṭhati niṣkrāmati sā saṃprajānan |

釋(2)曰。有衆生多善根聚集。護持正念。死時不失(3)正念故有覺。乃至入母胎。亦不失正念。住時(4)出時則失正念故無覺。

(25)論曰。有諸有情。多集福業勤修念慧。故死(26)生時念力所持正知無亂。於中或有正知(27)入胎。

gnas pa daṅ ’byuṅ ba ni śes bźin du ma yin no ||

tiṣṭhaty apy aparaḥ |

偈曰。餘住。

See the full verse quoted previously

gźan ni gnas pa yaṅ śes bźin du źes bya bar sbyar te |

saṃprajānann iti varttate | praviśatyapītyapikṣabdāt |

釋曰。有(5)衆生住母胎。亦不失正念故有覺。先入亦爾。

或有正知住胎兼入。

yaṅ (122a1) źes bya ba’i sgras ni ’jug pa yaṅ ṅo ||

aparaḥ |
niṣkrāmaty api

(6)偈曰。復餘出。

gźan ni | ’byuṅ ba’aṅ |

saṃprājānan praviśati tiṣṭhaty api |

釋曰。復有衆生出母胎。亦不(7)失正念故有覺。先入住亦爾。

或正知出兼知(28)入住。兼言爲顯後必帶前。

śes bźin du ste | yaṅ źes bya ba ni ’jug pa daṅ | gnas pa’o ||

sarvāṇi mūḍho ’nyaḥ

偈曰。餘三位。

See the full verse quoted previously

gźan ni thams cad rmoṅs |

kaścit punaḥ sarvāṇyevāsaṃprajānan karoti praviśatyasaṃprajānan tiṣṭhati niṣkrāmaty api | etāś catasro garbhāvakrāntayaḥ pratilomaṃ nirdiṣṭāḥ | ślokabandhānuguṇyataḥ |

(8)釋曰。有餘衆生在三位中。皆失正念故無覺。(9)若入無覺。住出必無覺。是名四種託胎。此是(10)逆説。由隨順首盧柯結故説。

有諸有情福智(29)倶少。入住出位皆不正知。入不正知住出(47b1)必爾。順結頌法故逆説四。

la la ni thams cad śes bźin ma yin par ’gyur te | ’jug pa yaṅ śes bźin ma yin la (2) gnas pa daṅ ’byuṅ ba yaṅ śes bźin ma yin no || mṅal du ’jug pa de bźi ni tshigs su bcad pa bsdeb pa daṅ mthun par bya ba’i phyir bzlog ste bstan to ||

nityamaṇḍajaḥ || 3.16 ||

偈曰。一切卵生(11)則無覺。

See the full verse quoted previously

sgo ṅa las skyes rtag tu’o ||

aṇḍajaḥ sattvo nityaṃ mūḍha eva sarvāṇi karoti | kathamaṇḍājjāto garbhaṃ praviśati | yo ’pi janiṣyate so ’pyaṇdajaḥ | athavā bhāvinyāpi saṃjñayā nirdeśāḥ kriyante | tadyathā “saṃkṛtamabhisaṃskarotīti” sūtre odanaṃ pacatīti saktum pinaṣṭīti loke | tasmān naiṣa doṣaḥ |

釋曰。若卵生衆生。恒於三處無覺。(12)云何卵生衆生。説名託胎。此衆生亦先託胎。(13)或由當來名説。如經言能作有爲。是故名行。(14)如世人言煮飯磨麨。是故無失。

諸卵生者入胎(2)等位皆恒無知。如何卵生從卵而出言入胎(3)藏。以卵生者先必入胎。或據當來名卵生(4)者。如契經説造作有爲。世間亦言煮飯(5)磨麨故説卵生入胎無失。

sems can sgo ṅa las skyes pa ni rtag tu thams cad rmoṅs pa kho nar ’gyur ro || sgo ṅa las skyes pa ji ltar (3) skye gnas su ’jug ce na | gaṅ źig skye bar ’gyur ba de yaṅ sgo ṅa las skyes pa źes bya’o || yaṅ na ’byuṅ bar ’gyur pa’i miṅ gis bstan te | dper na mdo las ’dus byas mṅon par ’du byed do źes gsuṅs pa daṅ | ’jig rten na ’bras chan ’tshed do || phye ’thag go źes pa lta bu (4) ste | de lta bas na de ni ñes pa med do ||

kathaṃ punar asaṃprajānan mātuḥ kukṣiṃ praviśati yāvanniṣkrāmati kathaṃ vā saṃprajānan | alpeśākhyasya tāvat sattvasya mātuḥ kukṣiṃ praviśataḥ evaṃ vīparītau saṃjñādhimokṣau pravarttete | vāto vāti devo varṣati | śītaṃ durdinaṃ mahato vā janakāyasya kolāhalaṃ hnta tṛṇagahanaṃ vā praviśāmi vanagahanaṃ vā tṛṇakuṭīṃ vā parṇakuṭīṃ vā vṛkṣamūlaṃ vā sarpāmi kuṇḍayamūlaṃ veti | tiṣṭhato ’pyeṣu tiṣṭhām iti niṣkrāmato spyebhyo niryāmīti | maheśākhyasya tu sattvasyārāmaṃ vā praviśāmyudyānaṃ vāprāsādaṃ vā ’bhir ohāmi kūṭāgāraṃ vā paryaṅka veti | tathā tiṣṭhāmi niryāmīti | evaṃ tāvad asaṃprajānan praviśati yāvanniṣkrāmati | saṃprajānaṃstu samyak prajānāti mātuḥ kukṣiṃ praviśāmyatraiva tiṣṭhāmi ata eva niryāmiti | nāsya viparītau saṃjñādhimokṣau pravarttete | atra punar apadiśyate |

云何不覺悟(15)入母胎及住出。復云何覺悟入住出。若衆生(16)小名位。正欲入母胎時。即起顛倒想欲。或見(17)猛雨洪注疾風飄鼓。或見大陰寒。或見多人(18)沸撓。自謂我今入密草稠林草屋葉屋中。我(19)今匐行住樹根下壁根下。若住亦起顛倒。謂(20)我今於此等中住。若出亦起顛倒。謂我今從(21)此等中出。若大名位衆生亦起顛倒想欲。我(22)今當入園入遊戲處。登上高樓及大殿堂。坐(23)於床座。若住謂住其中。若出謂從此出。如此(24)不覺悟入住出。若覺悟者了解分別。謂我今(25)正入母胎。正住母胎。正出母胎。無顛倒想(26)欲。此中更分別説。

云何三位正不(6)正知。且諸有情若福微薄入母胎位起倒(7)想解。見大風雨毒熱嚴寒或大軍衆聲威亂(8)逼。遂見自入密草稠林葉窟茅廬投樹(9)牆下。住時見已住在此中。出位見身從此(10)處出。若福増多入母胎位起倒想解。自見(11)己身入妙園林升花臺殿居勝床等。住出(12)如前。是謂三時不正知者。若於三位皆能(13)正知。See the next record 於入等時無倒想解。謂入胎位知自(14)入胎。住出胎時自知住出。又別顯示四入(15)胎者。

yaṅ ji ltar na śes bźin ma yin par ma’i mṅal du ’jug ciṅ ’byuṅ ba’i bar du yin pa’am | ji ltar na śes bźin du yin źe na | re źig sems can dbaṅ thaṅ chuṅ bar grags pa ma’i mṅal du ’jug pa la ’di sñam du rluṅ laṅs pa’am | char pa (5) ’bab pa’am | graṅ ba’am | yul ṅan nam | skye bo phal po che’i tshogs ku co ’don pa sñam byed nas | ma la rtsva thibs po’am | nags thibs po’am | rtsva’i spyil po’am | lo ma’i spyil por ’jug pa’am | śiṅ druṅ ṅam | rtsig pa’i druṅ du ’gro’o || gnas na yaṅ ’di dag (6) tu gnas par bya’o || ’byuṅ na yaṅ ’di dag nas ’byuṅ ṅo sñam du log pa’i ’du śes daṅ mos pa dag ’byuṅ bar ’gyur ro || sems can dbaṅ thaṅ che bar grags pa ni kun dga’ ra ba’am | skyed mos tshal lam | khaṅ bzaṅs su ’jug pa’am | khaṅ pa brtsegs pa’am | khri la (7) ’dzeg go || de bźin du gnas so || ’byuṅ ṅo sñam du sems so || re źig śes bźin ma yin par ’jug pa nas ’byuṅ ba’i bar ni de lta bu yin no || śes bźin yin pa ni ma’i mṅal la ’jug go || de ñid du gnas so || de ñid nas ’byuṅ ṅo sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du bar (122b1) du rab tu śes te | ’di la phyin ci log gi ’du śes daṅ mos pa dag mi ’byuṅ ṅo || yaṅ ’dir bstan pa daṅ |

garbhāvakrāntayastisraś cakravarttisvayaṃbhuvām |

偈曰。説託胎有三。輪王(27)及二佛。

See the full verse quoted previously

mṅal du ’jug pa gsum dag ste | ’khor los sgyur daṅ raṅ byuṅ gñis ||

釋曰。轉輪王獨覺大正覺。此三人次(28)第應知託胎三義。第一託胎謂轉輪王。何以(29)故。此人正入胎時有覺悟。非住出時。第二(204b1)託胎謂獨覺。此人入住二時有覺悟非出時。(2)第三託胎謂大正覺。此人入住出三時皆有(3)覺悟此中三人悉由當來名所顯。云何三事(4)不同。

且前三種謂轉輪王獨覺大覺。如其(16)次第。初入胎者。謂轉輪王。入位正知非住非(17)出。二入胎者。謂獨勝覺。入住正知非於出(18)位。三入胎者。謂無上覺。入住出位皆能正知。(19)此初三人以當名顯。何縁如是三品不同。

’khor los sgyur ba daṅ | raṅ byuṅ raṅ saṅs rgyas daṅ | rdzogs pa’i saṅs rgyas dag ste | ’og nas (2) go rims źes ’chad par ’gyur ro || de la ’khor los sgyur ba ni daṅ po ste | de ni ’jug pa kho na śes bźin yin gyi gnas pa yaṅ ma yin la | ’byuṅ ba yaṅ ma yin no || raṅ saṅs rgyas ni gnas pa yaṅ ṅo || saṅs rgyas ni ’byuṅ ba yaṅ ṅo || ’dir yaṅ ’byuṅ bar ’gyur ba’i (3) miṅ gis bstan to ||

karmajñānobhayeṣāṃ vā viśadatvād yathākramam || 3.17 ||

偈曰。業智慧及二。次第勝能故。

(20)由業智倶如次勝故。

las sam ye śes sam gñi ga | rgya che’i phyir na go rims bźin ||

viśadakarmaṇāmdārapuṇyakriyāṇāṃ prathamā | viśadajñānānāṃ bāhuśrutyakṛtapravicayānāṃ dvitīyā | viśada puṇyakarmajñānānāṃ tṛtīyā | ta eva tvete cakravarttyādaya evaṃbhūtā yujyante yathākramam | śeṣāṇāṃ caturthīti siddhaṃ bhavati |

釋曰。(5)業勝能者。能作大福徳行人。由福徳有業勝(6)能。故立第一。修習多聞多思人。由智慧有勝(7)能。故立第二。能作大福徳行及修習多聞多(8)思。人由福慧有勝能故。立第三。是轉輪王等(9)三人如此次第。所餘爲第四。此義應爾

第一業勝。謂轉輪王(21)宿世曾修廣大福故。第二智勝。謂獨勝覺久(22)習多聞。勝思擇故。第三倶勝。謂無上覺。曠(23)劫修行勝福智故。 See the full verse qouted previously 除前三種餘胎卵生福(24)智倶劣合成第四。

las rgya chen po bsod nams rgya chen po byed pa rnams ni daṅ po yin no || ye śes rgya chen po thos pa maṅ ba daṅ rab tu ’byed pa byas pa rnams ni gñis pa yin no || bsod nams kyi las daṅ (4) ye śes rgya che ba rnams ni gsum pa yin te | de lta bur gyur pa de dag ni rim bźin du ’khor los sgyur ba la sogs pa yin par rig par bya’o || lhag ma rnams ni bźi pa yin no źes bya bar grub po ||

atredānīṃ bāhyakā ātmavādaṃ parigṛhyottiṣṭhante | yadi sattvo lokāntaraṃ saṃcaratīti pratijñāyate siddha ātmā bhavatīti | sa eṣa pratiṣidhyate

(10)外道本執説我義。於此中執我。言爭事起。彼(11)言若汝立義衆生從別世度餘世。我等本義(12)則成。謂實有我。今破此義。

此中外道執我者言。若(25)許有情轉趣餘世。即我所執有我義成。今爲(26)遮彼。

da ni ’dir phyi rol pa rnams gal te sems can ’jig rten gźan du ’pho’o źes (5) bya bar dam bca’ na bdag grub pa yin no źes bdag tu smra ba yoṅs su bzuṅ nas rgol te | de dgag pa’i phyir |

nātmāsti

偈曰。無我。

頌曰(27)無我唯諸蘊　煩惱業所爲
(28)由中有相續　入胎如燈焔
(29)如引次第増　相續由惑業
(47c1)更趣於餘世　故有輪無初

bdag med ces bya ba smos so ||

kīdṛśa ātmā ya imān nikṣipatyanyāś ca skndhān pratisaṃdadhātīti parikalpyate | sa tadṛśo nāsty antarvyāpārapuruṣaḥ | evaṃ tūktaṃ bhagavatā “asti karmāsti vipākaḥ kārakastu nopalabhyate ya imāṃś ca skandhānnikṣipati anyāṃś ca skandhān pratisaṃdadhātyanyatra dharmasaṃketāt | tatrāyaṃ dharmasaṃketo yadutāsmin satīdaṃ bhavatīti vistareṇa pratītyasamutpādaḥ “ | kīdṛśastarhyātmā na pratiṣidhyate |

釋曰。(13)此我何相。能捨此陰能受彼陰。如彼所分別。 (14)此我實無。謂於内作者人。何以故。非二量境(15)界故。如色塵及眼等根。佛世尊亦説。有業有(16)果報。作者不可得。由無故。故不可説。此我(17)能捨此陰受彼陰。若離法假名。此中法假名(18)者。謂若此有彼有。由此生彼生。廣説十二(19)縁生。此我何相。謂非所破。

(2)論曰。汝等所執我爲何相。能捨此蘊能續(3)餘蘊。内用士夫此定非有如色眼等不可(4)得故。世尊亦言。有業有異熟作者不可(5)得。謂能捨此蘊及能續餘蘊。唯除法假。法(6)假謂何。依此有彼有。此生故彼生。廣説縁(7)起。若爾何等我非所遮。

bdag ji lta bu źig ce na | gaṅ phuṅ po ’di dag ’dor źiṅ phuṅ po gźan dag tu ñiṅ mtshams sbyor ro źes bya bar yoṅs su rtog pa naṅ gi (6) byed pa’i skyes bu de lta bu de med de bcom ldan ’das kyis ’di skad du | las ni yod do || rnam par smin pa ni yod do || chos su brdar btags pa ma gtogs pa gaṅ phuṅ po ’di dag ’dor źiṅ phuṅ po gźan dag tu ñiṅ mtshams sbyor bar byed pa’i byed pa po ni mi dmigs so || de la (7) chos su brdar btags pa ni ’di yin te | ’di lta ste ’di yod pas ’di ’byuṅ ba’o źes rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba rgyas par gsuṅs so || ’o na bdag ji lta bu źig mi dgag ce na |

skandhamātraṃ tu

偈曰。唯諸陰。

唯有諸蘊。

phuṅ po tsam ñid do ||

yadi tu skandhamātram evātmeti upacaryate tasyāpratiṣedhaḥ | evaṃ tarhi skandhā eva lokāntaraṃ saṃcarantīti prāptaṃ skandhamātraṃ tu nātra saṃcaratīti |

釋(20)曰。若假説唯諸陰名我。此我非所破若爾諸(21)陰從此世到餘世。此義應至諸陰不度餘世。(22)云何此諸陰。

謂唯於(8)蘊假立我名非所遮遣。若爾應許諸蘊即(9)能從此世間轉至餘世。蘊刹那滅於輪轉(10)無能。

gal te phuṅ po tsam kho na la bdag ces ’dogs na de la ni dgag pa med do || (123a1) de lta na ’o na phuṅ po bdag ñid ’jig rten gźan du ’pho’o źes bya bar gyur to źe na | de dag ni mi ’pho ba’i phuṅ po tsam ni |

kleśakarmābhisaṃskṛtam |
antarābhavasaṃtatyā kukṣimeti pradīpavat || 3.18 ||

偈曰。煩惱業生起。由中陰相(23)續。入母胎如燈。

數習煩惱業所爲故。令中有蘊相續(11)入胎。譬如燈焔 [See also the full verse quoted previously]

ñon moṅs las kyis mṅon du byas || srid pa bar ma’i rgyun gyis na || mar me bźin du mṅal du ’gro ||

kṣaṇikā hi skandhāsteṣāṃ saṃcarituṃ nāsti śaktiḥ | kleśais tu paribhāvitaṃ karmabhiś ca kleśamātramantarābhāsaṃjñikayā saṃtatyā mātuḥ kukṣimāyāti | tadyathā pradīpaḥ kṣaṇiko ’pi saṃtatyā deśāntaram iti nāsty eṣa doṣaḥ | tasmāt siddham etad asaty apy ātmani kleśakarmābhisaṃskṛṭaḥ skandhānāṃ saṃtāno mātuḥ kukṣim āpadyata iti | sa punaḥ

釋曰。諸陰刹那刹那滅。彼(24)於度無能。煩惱所攝業。所變異故。唯有諸(25)陰。由中有相續往入母胎。譬如燈雖念念滅(26)由相續得至餘處。諸陰亦爾。是故無失。實無(27)有我。但煩惱業所引諸陰相續得入母胎。此(28)義得成(29)阿毘達磨倶舍釋論卷第六(204c1)(2)(3)阿毘達磨倶舍釋論卷第七(4)　　＊婆藪盤豆造(5)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(6)　　＊釋論中分別世間品之二(7) 復次偈曰。

雖刹那滅而能相續轉至(12)餘方。諸蘊亦然。名轉無失。故雖無我而由(13)惑業諸蘊相續入胎義成。如業所引次第(14)轉増諸蘊相續。復由煩惱業力所爲轉趣(15)餘世。

phuṅ po rnams ni skad cig (2) ma ste | de dag la ni ’pho ba’i mthu med kyi ñon moṅs pa rnams daṅ | las rnams kyis yoṅs su bsgos pa’i phuṅ po tsam gyis srid pa bar ma źes bya ba’i rgyun gyis ma’i mṅal du ’gro ste | dper na mar me skad cig ma yin yaṅ rgyun gyis yul gźan du ’gro ba lta bu yin pas de (3) ni ñes pa med do || de lta bas na bdag med bźin du yaṅ ñon moṅs pa daṅ | las rnams kyis mṅon par ’dus byas pa’i phuṅ po rnams kyi rgyun ma’i mṅal du ’jug go źes bya ba ’di grub bo || de yaṅ |

yathākṣepaṃ kramād vṛddhaḥ santānaḥ kleśakarmabhiḥ |
paralokaṃ punar yāti

如引次第長。相續由惑業。更入於(8)餘世。

See the full verse quoted previously

ji ltar ’phaṅs bźin rim gyis rgyun || skyes nas las daṅ ñon moṅs (4) kyis || ’jig rten pha rol dag tu ’gro ||

na hi sarvasya skandhasantānasyākṣepas tulyo bhavaty āyupyasya karmaṇo bhedāt | ato yasya yāvān ākṣas tasya tāvatī vṛddhiḥ krameṇa bhavati | kena krameṇa |

釋曰。一切陰相續牽引不平等。能感(9)壽命業有差別故。此相續隨能引勢。如此次(10)第得増長。何者次第。

謂非一切所引諸蘊増長相續脩促量(16)齊。引壽業因有差別故。隨能引業勢力増(17)徴。齊爾所時次第増長。云何次第。

tshe’i las tha dad pa’i phyir phuṅ po’i rgyun thams cad kyi ’phen pa ’dra ba ni ma yin te | de’i phyir gaṅ źig ji srid du ’phaṅs pa de de srid du rim gyis skye bar ’gyur ro || rim pa gaṅ gis śe na |

“kalalaṃ prathamaṃ dhavati kalalājjāyate ’rbudaḥ |
arbudājjāyate peśī peśīto jāyate ghanaḥ ||
ghanāt praśākhā jāyante keśaromanakhādayaḥ |
indriyāṇi ca rūpīṇi vyañjanānyanupūrvaśaḥ ||

如偈言(11)初名柯羅邏　次生頞浮陀
(12)從此生俾尸　俾尸生伽那
(13)伽那生捨佉　及髮毛爪等
(14)并有色諸根　次第生身分

如聖説(18)言(19)最初羯剌藍　次生頞部曇
(20)從此生閉尸　閉尸生鍵南
(21)次鉢羅奢佉　後髮毛爪等
(22)及色根形相　漸次而轉増

gtsug lag las | daṅ por nur nur po (5) yin no || nur nur po las mer mer skye || mer mer po las nar nar skye || nar nar po las mkhraṅ ’gyur skye || mkhraṅ las rkaṅ lag ’gyus pa ’dra || skra spu sen mo la sogs pa || dbaṅ po gzugs can rnams daṅ ni || mtshams rnams rim gyis skye bar ’gyur ||

ity āryāḥ | etāḥ pañca garbhāvasthāḥ kalalārbudapeśīghanapraśākhāvasthāḥ | tasya khalu kālāntareṇa paripākaprāptasya garbhaśatlasyābhyantarāt mātuḥ kukṣau karmavipākajā vāyavo vānti ye taṃ garbhaśalyaṃ saṃparivarttya mātuḥ kāyāvakṣaradvārābhimukhamavasthāpayanti | sakrūrapurīṣapiṇḍa ivātimātraṃ sthānāt pracyuto duḥkhaṃ saṃparivarttyate | yadi punaḥ kadācin mātur āhāravihārakriyāpacāreṇa ca pūrvakarmāparādhena garbha eva vyāpādaṃ prāpnoti tata enaṃ tajjñāstriyaḥ kumārabhṛtyakā vā sukhoṣṇena sarpistailena supiṣṭena śālmalīkalkenānyena vā hastam abhyajya tīkṣṇaṃ tanukaṃ cātra śastrakam upanivadhya tasmin varcaskūpa ivogradurgandhāndhakārasamalapalvale suvahukrimikulasahasrāvāse nityasrāviṇi satatapratikriye śukraśoṇitalasikāmalasaṃklinnaviklinnakvathitapicchile paramavībhatsadarśane chidratanucarmāvacchādite pūrvakarmavīpākarje mahati kāmanāḍīrvaṇe hastaṃ praveśyāṅgam aṅgaṃ nikṛtyādhyāharanti | sa cāpy aparaparyāyavedanīyena karmaṇā pūrvakeṇa kām api gatiṃ nīyate | atha punaḥ svasti prajāyate tata enaṃ mātā putrābhilāṣiṇī tatparikā vā striyaḥ sadyojātakaṃ taruṇavrṇāyamānātmānaṃ śastrakṣārā yamāṇasaṃsparśābhyāṃ pāṇibhyāṃ parigṛhya snāpayanti stanyena sarpipā vāpyāyayanti audārikaṃ cāhāramāhartuṃ krameṇābhyāsayanti | tasya vṛddher anvayādīndriyāṇāṃ paripākān punar api kleśāḥ samudācaranti karmaṇi copacayaṃ gacchanti | saḥ taiḥ kāyasya bhedād antarābhavasaṃtatyā pūrvavat paralokaṃ punar yāti |

See the previous record (15)此五位皆在胎内。謂柯羅邏。頞浮陀。俾尸。伽(16)訶那。波羅捨佉。此胎中刺。由時節次第増(17)長至成熟位。於母腹中業報所生。猛風吹之。(18)風轉胎刺安置令向母身門。此胎如強糞聚(19)過量難忍。次從此處墮。是時二苦不可爲譬。 (20)復次或時母飮食威儀執作過差。或由宿業(21)過失。於胎内死。是時有諸女人善識方便。及(22)諸醫師解養嬰兒。方温以酥油。及睒摩梨滑(23)汁用以塗手。手著小利刃。於胎内譬如糞坑。(24)最劇臭闇不淨之器。是無量千蟲類住處。穢(25)汁常流。恒須對治。不淨及血垢膩洟液。濕爛(26)臭滑之所染汚。鄙惡叵見。穿漏薄皮以覆其(27)上。宿業所作。身大創孔手内其中。分分斷(28)割牽出於外。此胎中子。由宿後報業引入餘(29)道。趣向難知。復次若生無難。是時或母乳(205a1)子。或餘女人能瞻視之。此兒體似新瘡。觸如(2)刀仗及烈灰汁。愛此兒身及以洗拭。次唅以(3)清酥。飮以母乳。漸次飴以細麁飮食令稍(4)習之。此子由次第増長。由諸根成熟諸惑更(5)起。諸業更生及更増長。由此惑業捨命之後。 (6)由中有相續如前。更入餘世。

See the previous record (23)謂母腹中分位有五。一羯剌藍位。二頞部(24)曇位。三閉尸位。四鍵南位。五鉢羅奢佉位。此(25)胎中箭漸次轉増。乃至色根形相滿位。由業(26)所起異熟風力轉胎中箭令趣産門。如強(27)糞團過量閟澁。從此轉墮劇苦難任。其(28)母或時威儀飮食執作過分。或由其子宿罪(29)業力死於胎内。時有女人或諸醫者妙通(48a1)産法善養嬰兒。温以穌油睒未梨汁用塗(2)其手執小利刀。内如糞坑最極猥賤雜(3)穢充塞。黒闇所居無量千虫之所依止。常(4)流惡汁恒須對治。精血垢膩潰爛臭滑。不(5)淨流溢鄙穢叵觀。穿漏薄皮以覆其上。宿(6)業所引。身瘡孔中分解肢節牽出於外。然(7)此胎子乘宿所爲順後受業所趣難了。或(8)復無難安隱得生。體如新瘡細軟難觸。或(9)母愛子或餘女人以如刀灰麁澁兩手執(10)取洗拭而安處之。次含清酥飮以母乳漸(11)令習受細麁飮食。次第轉増至根熟位。復(12)起煩惱積集諸業。由此身壞。復有如前中(13)有相續更趣餘世。

źes ’byuṅ (6) ṅo || nur nur po daṅ | mer mer po daṅ | nar nar po daṅ | mkhraṅ ’gyur daṅ | rkaṅ lag ’gyus pa’i gnas skabs de dag ni mṅal gyi gnas skabs lṅa yin no || yaṅ dus gźan na mṅal gyi zug rṅu de yoṅs su smin par gyur pa mṅal gyi naṅ na gaṅ dag gis mṅal gyi (7) zug rṅu de bsgyur nas ma’i lus kyi mi gtsaṅ ba’i sgo logs su kha bstan nas ’jog par byed pa las kyi rnam par smin pa las skyes pa’i rluṅ dag ldaṅ ste | de gnas nas sbed pa na mi gtsaṅ ba mkhraṅ po de śin tu chen po ’chir ba bźin du spo dka’ ba yin no || gal te na res ’ga’ (123b1) ma’i zas daṅ | gnas pa’i bya ba mi mthun par spyod pa’am sṅon gyi las kyi ñes pas mṅal kho nar ’chi bar ’gyur ro || de nas ’di de śes pa’i bud med dam | gźon nu’i sman pas mar sar ram | til mar ’jam tsam mam | śiṅ śal ma le legs par btags pa’i phye ma’am | (2) gźan yaṅ ruṅ bas lag pa bskus nas | de la mtshon rnon po srab mo btags te | rkyag doṅ lta bur mi bzad pa dri ṅa ba mun khuṅ la sogs pa’i ’dam rdzab srin bu’i rigs śin tu maṅ po stoṅ phrag gi gnas | rtag tu ’dzag par ’gyur ba | rtag tu byi dor bya dgos pa | khu chu daṅ (3) khrag daṅ chu ser daṅ dri mas kun tu myags pa | rnam par myags pa | rul pa | rnags pa | ’gred pa | mthoṅ na ’jigs su ruṅ ba pags pa rdol ba srab mos g-yogs pa | sṅon gyi las kyi rnam par smin pa las skyes pa lus kyi rma ’khyims pa chen po der lag pa bcug ste | yan lag (4) daṅ ñiṅ lag bcad nas ’byin to || de yaṅ sṅon gyi las lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur bas śed du khrid par byed do || ’on te bde bar btsa’ bar ’gyur na ni de nas ’di bu ’dod pa’i ma’am | de’i g-yog bu med rnams kyis btsas ma thag pa’i lus rma sar pa lta bu mtshon (5) daṅ thal ba’i sman lta bu’i reg pa daṅ ldan pa’i lag pa gñis kyis blaṅs nas ’khru bar byed do || nu źo daṅ mar sar gyis skyed par byed ciṅ rim gyis kha zas rags pa bza’ bar goms par yaṅ byed do || de skye ba’i rgyus dbaṅ po rnams loṅs su smin nas ni yaṅ ñon moṅs pa (6) rnams kun tu spyod ciṅ | las rnams kyaṅ stsogs par ’gyur ro || de dag gi lus źig nas yaṅ sṅa ma bźin du srid pa bar ma’i rgyun gyis ’jig rten pha rol tu ’gro ste |

ity anadibhavacakrakam || 3.19 ||

偈曰。故有輪無(7)初。

See the full verse quoted previously [47c1]

srid pa’i ’khor lo thog ma med ||

etena prakāreṇa kleśakarmahetukaṃ janma taddhetukāni punaḥ kleśakarmāṇi tebhyaḥ punar janmetyanādibhavacakrakaṃ veditavyam | ādau hi parikalpyamāne tasyāhetukatvameteṣu sajyeta sati cāhetukatve sarvamevedamahetukaṃ prāduḥsyāt | dṛṣṭaṃ cāṅkurādīṣu bījādīnāṃ sāmarthyaṃ deśakālapratiniyamād agnyādīnāṃ ca pākajādiṣviti nāsti nirhetukaḥ prādurbhāvaḥ | nityakāraṇāstitvavādaś ca prāgeva paryudastaḥ | tasmān nāsty eva saṃsārasyādiḥ | antas tu hetukṣayāt yuktaḥ | hetvadhīnatvāj janmano bījakṣayādivaṅkurasyeti |

釋曰。由此道理。生以惑業爲因。惑業以(8)生爲因。生復以惑業爲因。如是應知。生死輪(9)無初。何以故。若分別執有初。此初應成無(10)因。若初實無因。所餘一切悉自然生。皆應無(11)因。現見此事。於芽等中有種子等。功能。由(12)處時定故。火等諸因。於熟等果亦爾。是故(13)無生無因。説常住爲因。於前已破。是故生死(14)必定無初。是生死終。由因盡可然。由生屬因(15)故。譬如芽屬種子。由種子壞故芽滅。

如是惑業爲因故生。生(14)復爲因起於惑業。從此惑業更復有生。故(15)知有輪旋環無始。若執有始始應無因。始(16)既無因餘應自起。現見芽等因種等生。由(17)處及時倶決定故。又由火等熟變等生。由(18)此定無無因起法。説常因論如前已遣。是(19)故生死決定無初。然有後邊由因盡故。生(20)依因故。因滅壞時生果必亡。理定應爾。如(21)種滅壞芽必不生。

rnam pa des na las daṅ ñon moṅs pa’i rgyu las byuṅ ba’i skye ba daṅ | yaṅ (7) de las byuṅ ba’i las daṅ ñon moṅs pa rnams daṅ | yaṅ de las skye ba rnams yin pas na srid pa’i ’khor lo thog ma med pa yin par rig par bya’o || thog ma źig brtags na ni de’i rgyu med pa ñid du thal par ’gyur ro || rgyu med pa ñid gcig yin na ni ’di thams cad kyaṅ rgyu (124a1) med pa kho nar ’gyur ba źig na yul daṅ dus so sor ṅes pa las myu gu la sogs pa la sa bon la sogs pa daṅ | chos pa la sogs pa la me la sogs pa’i nus pa yaṅ mthoṅ bas rgyu med pa las ’byuṅ ba ni med do || rgyu rtog pa yod par smra ba ni sṅar bsal zin (2) pa ñid do || de lta bas na ’khor ba’i thog ma ni med pa kho na’o || skye ba ni rgyu la rag lus pa’i phyir rgyu zad pa las mtha’ daṅ ldan par ni rigs te | sa bon zad bas myu gu bźin no ||

ya eṣa skandhasaṃtāno janmatrayāvastha ūpadiṣṭaḥ

是陰相(16)續所説。三生爲位。

如是蘊相續説三生爲(22)位。

de ltar phuṅ po’i rgyun skye ba’i gnas skabs gsum pa bstan pa gaṅ yin pa |

sa pratītyasamutpādo dvādaśāṅgastrikāṇḍakaḥ |

偈曰。如此縁生法。十二(17)分三節。

頌曰(23)如是諸縁起　十二支三際
(24)前後際各二　中八據圓滿

de ni rten ciṅ ’brel (3) ’byuṅ ba’i || yan lag bcu gñis cha gsum mo ||

tatra dvādaśāṅgāni avidyā saṃskārā vijñānaṃ nāmarūpaṃ ṣaḍāyatanaṃ sparśo vedanā tṛṣṇā upādānaṃ bhavo jātirjarāmaraṇaṃ ca | trīṇi kāṇḍāni pūrvāparāntamadhyānyatītānāgatapratyutpannāni janmāni | kathameṣu trikāṇḍeṣu dvādaśāṅgāni vyavasthāpyante |

釋曰。此中十二分者。一無明二行(18)三識四名色五六入六觸七受八愛九取十有(19)十一生。十二老死。三節者。一前際二後際三(20)中際。謂過去未來現世。云何於三節安立十(21)二分。

(25)論曰。十二支者。一無明二行三識四名色五(26)六處六觸七受八愛九取十有十一生十二老(27)死。言三際者。一前際二後際三中際。即是(28)過未及現三生。云何十二支於三際建立。

de la yan lag bcu gñis ni ma rig pa daṅ | ’du byed daṅ | rnam par śes pa daṅ | miṅ daṅ gzugs daṅ | skye mched drug daṅ | reg pa daṅ | tshor ba daṅ | sred pa daṅ | len pa daṅ | srid pa daṅ | skye ba daṅ | rga śi daṅ | cha (4) gsum ni sṅon gyi mtha’ daṅ | phyi ma’i mtha’ daṅ | bar dag ste | ’das pa daṅ | ma ’oṅs pa daṅ | da ltar byuṅ ba’i skye ba dag yin no || cha gsum po ’di dag tu yan lag bcu gñis ji ltar rnam par gźag ce na |

pūrvāparāntayor dve dve madhye ’ṣṭau

偈曰。前後際二二。於中八。

謂(29)前後際各立二支。中際八支。故成十二。See also previous verse

sṅon daṅ phyi mtha’i gñis gñis pa ||

釋曰。無明(22)行在前際。生老死在後際。所餘八在中際。此(23)八分一切衆生於此生爲具有不。答非。若爾(24)何

無(48b1)明行在前際。生老死在後際。所餘八在中(2)際。此中際八一切有情此一生中皆具有不。(3)非皆具有。若爾何故説

ma rig pa daṅ | ’du byed (5) rnams ni sṅon gyi mthar ro || skye ba daṅ | rga śi ni phyi ma’i mthar ro || lhag ma brgyad ni bar du’o || yaṅ ci thams cad kyi skye ba ’di la yan lag brgyad po ’di dag yod dam źe na | smras pa | ma yin no || ’o na su la yod ce na |

paripūriṇaḥ || 3.20 ||

衆生具八。

有八支。

yoṅs rdzogs ldan no ||

parīpūro ’syāstīti paripūro ya etāni sarvāṇyevāvasthāntarāṇi spṛśati so ’tra pudgalo ’bhipreto na tu yo ’ntarāla eva mriyate | nāpi rūpārupyāvacaraḥ | tathā hi mahānidānaparyāye kāmāvacara eva pudgalo nirdiṣṭaḥ | “vijñānaṃ cedānanda mātuḥ kukṣiṃ nāvakrāmed” iti vacanāt | yadā tu dvividhaḥ pratītyasamutpāda ucyate paurvāntikaścāparāntikaśceti tadā saptāṅgāni paurvāntiko yāvad vedanāntaḥ pañcāparāntikaḥ | saphalahetukayoḥ pūrvāparāntayor grahaṇāt |

偈曰。具生。釋曰。若衆生觸一(25)切位。説名具生。非於中陰死。非託色無色(26)界生。何以故。於大因縁經中。但約欲界衆(27)生説。經言。阿難。若識不託母胎赤白。爲得(28)變異成柯羅邏不。不得世尊。廣説如經。有(29)時説縁生有二種。有屬前際攝縁生。有屬後(205b1)際攝縁生。於中七分説名前際。謂從無明乃(2)至受。所餘五分説名後際。合前後際因果爲(3)二分故。

據圓滿者。(4)此中意説。補特伽羅歴一切位名圓滿者。 (5)非諸中夭及色無色。但據欲界補特伽羅。(6)大縁起經説具有故。彼説。佛告阿難陀言。(7)識若不入胎得増廣大不。不也世尊。乃至(8)廣説。有時但説二分縁起。一前際攝。二後際(9)攝。前七支前際攝。謂無明乃至受。後五支後(10)際攝。謂從愛至老死。前後因果二分攝故。

’di la yoṅs su rdzogs pa (6) yod pas na yoṅs su rdzogs ldan no || ’dir ni gaṅ zag gaṅ źig gnas skabs kyi bye brag ’di thams cad la reg pa de la dgoṅs pa yin gyi | gaṅ bar ma do kho nar ’chi ba yaṅ ma yin la | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yaṅ ma yin te | ’di ltar gleṅ gźi chen (7) po’i rnam graṅs kyi mdo las kun dga’ bo gal te rnam par śes pa ma’i mṅal du źugs par ma gyur na źes gsuṅs pa’i phyir ’dod pa na spyod pa’i gaṅ zag kho nar bstan pa yin no || gaṅ gi tshe rten ciṅ ’brel par ’byuṅ ba sṅon gyi mtha’ ba daṅ | phyi ma’i mtha’ pa źes rnam pa (124b1) gñis su brjod pa de’i tshe ni tshor ba la thug pa’i bar yan lag bdun ni sṅon gyi mtha’ pa yin la | lṅa ni phyi ma’i mtha’ pa yin te | sṅon daṅ phyi ma’i mtha’ daṅ ’bras bu daṅ rgyu daṅ bcas pa dag smos pa’i phyir ro ||

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a8cc146f-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ