You are here: BP HOME > TLB > Vasubandhu: Abhidharmakośabhāṣya > fulltext
Vasubandhu: Abhidharmakośabhāṣya

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages
Choose display
  • Enable images
  • Enable footnotes
    • Show all footnotes
    • Minimize footnotes
DiacriticaDiacritica-helpSearch-help
ā ī ū ṛ ṝ ḷ
ḹ ’ ṃ ḥ ṅ ñ
ṭ ḍ ṇ ṣ ś ź
š č ǰ γ    
Note on the transliteration:
The transliteration system of the BP/TLB is based on the Unicode/UTF-8 system. However, there may be difficulties with some of the letters – particularly on PC/Windows-based systems, but not so much on the Mac. We have chosen the most accepted older and traditional systems of transliteration against, e.g, Wylie for Tibetan, since with Unicode it is possible, in Sanskrit and Tibetan, etc., to represent one sound with one letter in almost all the cases (excepting Sanskrit and Tibetan aspirated letters, and Tibetan tsa, tsha, dza). We thus do not use the Wylie system which widely employs two letters for one sound (ng, ny, sh, zh etc.).
 
Important:
We ask you in particular to note the use of the ’ apostrophe and not the ' representing the avagrāha in Sanskrit, and most important the ’a-chuṅ in Tibetan. On the Mac the ’ is Alt-M.
 
If you cannot find the letters on your key-board, you may click on the link "Diacritica" to access it for your search.
Choose specific texts..
Vasubandhu: Abhidharmakośabhāṣya
    Click to Expand/Collapse Option Complete text
Click to Expand/Collapse OptionTitle
Click to Expand/Collapse OptionPreface
Click to Expand/Collapse OptionChapter I: Dhātunirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter II: Indriyanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter III: Lokanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter IV: Karmanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter V: Anuśayanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter VI: Mārgapudgalanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter VII: Jñānanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter VIII: Samāpattinirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter IX: Conclusions
Back to library
cakṣur idānīm asantīrakatve kathaṃ dṛṣṭiḥ | rūpālocanārthena | yasmāt 
悉非見。若爾眼根亦無決度。何故名(10)見。由能觀視色故。云何知。 
若爾眼根不(21)能決度。云何名見。以能明利觀照諸色故(22)亦名見。 
| ’o na ni mig kyaṅ rtog par byed pa ñid med na | ji ltar lta ba (7)yin źe na | gzugs la lta ba’i don gyis te | gaṅ gi phyir 
 
cakṣuḥ paśyati rūpāṇi 
偈曰。眼見色。 
See the full verse quoted previously 
| mig gis gzugs rnams mthoṅ | 
 
yadi cakṣuḥ paśyed anyavijñānasamaṅgino ’pi paśyet | na vai sarvaṃ cakṣuḥ paśyati | kiṃ tarhi | 
(11)釋曰。若眼見色。與餘識相應。人應得見色。(12)若非一切眼見色。何者能見。 
若眼見者餘識行時亦應名見。非(23)一切眼皆能現見。誰能現見。 
gal te mig gis mthoṅ bar gyur na | rnam par śes pa gźan daṅ ldan pas kyaṅ mthoṅ bar ’gyur ro źe na | | mig thams cad kyis mthoṅ ba ni ma yin pa ñid do | | ’o na ci źe na 
 
sabhāgaṃ 
偈曰。等分。 
See the full verse quoted previously 
| brten bcas | 
 
savijñānakaṃ yadā bhavati tadā paśyaty anyadā neti |  evam tarhi tad eva cakṣurāśritam vijñānaṃ paśyatīty astu | 
釋(13)曰。是時此眼有識。是時能見。異此則不能(14)見。  若爾應許依眼根識能見。 
謂同分眼與識(24)合位能見非餘。  若爾則應彼能依識見色 
gaṅ gi tshe rnam (48a1)par śes pa daṅ bcas pa de’i cho mthoṅ gi gźan du ni ma yin no |  | de lta na ’o na ni mig la brten pa’i rnam par śes pa de kho nas mthoṅ bar ’gyur ro źe na | 
   
na tadāśritam |
vijñānaṃ 
偈曰。非能依眼(15)識。 
See the full verse quoted previously 
de la brten pa’i rnam par śes pas 
 
paśyatīti śasyam avijñātum | kiṃ kāraṇam | 
釋曰。不可立眼識能見。何以故。 
非(25)眼。不爾眼識定非能見。所以者何。 
mthoṅ ṅo źes ṅes par bya bar nus pa ni min no | | ci’i phyir źe na 
 
dṛśyate rūpaṃ na kilāntaritaṃ yataḥ || 1.42 || 
偈曰。由(16)色非可見。被障彼執爾。 
傳説。不(26)能觀障色故。 
| gaṅ phyir bar du chod pa yi | | (2)gzugs ni mthoṅ ba min phyir lo | 
 
yasmāt kila rūpaṃ kuḍyādivyavahitaṃ na dṛśyate |  yadi hi vijñānaṃ paśyet tasyāpratighatvāt kuḍyādiṣu pratighāto nāsti ity āvṛtam api rūpaṃ paśyet |  naiva hy āvṛte cakṣurvijñānam utpadyata ity anutpannaṃ kathaṃ drakṣyati |  kiṃ khalu notpadyate |  yasya tu cakṣuḥ paśyati tasya cakṣuṣaḥ saparatighatvād vyavahite vṛttyabhāva iti vijñānasyānutpattir āśrayeṇaika viṣayapravṛttatvāt yujyate |  kiṃ nu vai cakṣuḥ prāptaviṣayaṃ kāyendriyavat yata āvṛtaṃ na paśyet |  sapratighatvāt |  kācābhrapaṭalasphaṭikāmbubhiś cāntaritaṃ kathaṃ dṛśyate |  sapratighatvāc cakṣuṣa āvṛtasya rūpasyādarśanam |  kiṃ tarhi |  yatrālokasyāpratibandha āvṛte ’pi rupe tatropapadyata eva cakṣurvijñānam |  yatra tu pratibandhas tatra notpadyata ity anutpannatvād āvṛtaṃ nekṣyate |  yat tarhi sūtra uktaṃ cakṣuṣā rūpāṇi dṛṣṭveti |  tenāśrayeṇety ayam atrābhisandhir yathā manasā dharmān vijñāyety āha |  na ca mano dharmān vijānāti |  atītatvāt | kiṃ tarhi | manovijñānam |  āśritakarma vā āśrayasyopacaryate |  yathā mañcāḥ krośantīti |  yathā ca sūtra uktaṃ cakṣurvijñeyāni rūpāṇīṣṭāni kāntānīti |  na ca tāni cakṣuṣā vijñāyante |  uktaṃ ca sūtre cakṣurbrāhmaṇa dvāraṃ yāvad eva rūpāṇāṃ darśanāya ity ato gamyate cakṣuṣā dvāreṇa vijñānaṃ paśyatīti |  darśane tatra dvārākhyā | na hy etad yujyate | cakṣurdārśanaṃ arūpāṇāṃ darśanāyeti |  yadi vijñānaṃ paśyati ko vijānāti kaś cānayor viśeṣaḥ |  yad eva hi rūpasya vijñānaṃ tad evāsya darśanam iti |  tad yathā kācit prajñā paśyatīty apy ucyate prajānātīty apy evaṃ kiñcid vijñānaṃ paśyatīty apy ucyate vijānātīty api |  anye punar āhuḥ |  yadi cakṣuḥ paśyati kartṛbhūtasya cakṣuṣaḥ kā ’nyā dṛśikriyeti vaktavyam |  tad etad acodyam |  yadi hi vijñānaṃ vijānātītīṣyate |  na ca tatra kartṛkriyābhedaḥ | evam atrāpi |  apare punar bruvate |  cakṣurvijñānaṃ darśanaṃ tasyāśrayabhāvāc cakṣuḥ paśyatīty ucyate |  yathā nādasyāśrayabhāvāt ghaṇṭā nadatīty ucyate iti |  nanu caivaṃ vijñānasyāśrayabhāvācakṣur vijānātīti prāpnoti |  na prāpnoti |  tadvijñānaṃ darśanam iti ruḍhaṃ loke |  tathā hi tasminn utpanne rūpaṃ dṛṣṭam ity ucyate na vijñātam |  vibhāṣāyām apy uktaṃ cakṣuḥ saṃpraptaṃ cakṣurvijñānānubhūtaṃ dṛṣṭam ity ucyata iti |  tasmāc cakṣuḥ paśyatīty evocyate na vijānātīti |  vijñānaṃ tu sānnidhyamātreṇa rūpaṃ vijānātīty ucyate |  yathā sūryo divasakara iti | atra sautrāntikā āhuḥ | kim idam ākāśaṃ khādyate |  cakṣur hi pratītya rūpāṇi cotpadyate cakṣurvijñānam | tatra kaḥ paśyati ko vā dṛśyate |  nirvyāpāraṃ hīdaṃ dharmamātraṃ hetuphalamātraṃ ca |  tatra vyavahārārthaṃ cchandata upacārāḥ kriyante |  cakṣuḥ paśyati vijñānaṃ vijānātīti nātrābhiniveṣṭavyam |  uktaṃ hi bhagavatā janapadaniruktiṃ nābhiniviśeta saṃjñāṃ ca lokasya nābhidhāved iti |  eṣa tu kāśmīravaibhāṣikāṇāṃ siddhāntaḥ |  cakṣuḥ paśyati śrotraṃ śṛṇoti ghrāṇaṃ jighrati jihvā āsvādayati kāyaḥ spṛśati mano vijānātīti | 
釋曰。是色壁等所(17)障則不可見。  若識能見。識無礙故。於壁等(18)障則不爲妨。是故應見被障之色。  於被障(19)色識既不生。云何能見。  云何不生。  若人執(20)唯眼見色。於此人由眼有礙。於所障色無(21)有功能。識不得生與依共一境起故。此義(22)應然。  若爾云何眼不至境。猶如身根。由不見(23)被障色。  以有礙故。  若爾雲母瑠琉水精淨(24)水所障。色云何得見。  是故不由有礙被障諸(25)色眼不能見。  若爾何故不見。  是處光明相通(26)無隔。於被障色眼識得生。  若是處光明被隔(27)不通。於中眼識不生。由不生故。不能見被障(28)色。  若爾云何經中説。由眼見色。  此中明由(29)依止得見。是此經意。如説由意根識法。  意(171a1)不能識法。  以過去故。何者能識唯是意識。(2)經説由眼見亦爾。  復次於所依中説能依事。  (3)譬如樓叫。  復次如餘經説。眼所識諸色。可愛(4)可欲悦心。  此色非眼所識。  復次有餘經説。婆(5)羅門眼者唯門。爲見衆色。由此等證故。知藉(6)眼爲門以識見色。此義是證所顯。  於能見眼(7)則成門。何以故。若眼成見爲見諸色。是義不(8)然。  若識能見。何法。能識。此二何異。  何以故。(9)是色識即是色見。  譬如有解脱名見或名智。(10)如此有識。或名見或名識。  復有餘師説。  若眼(11)能見。眼則成作者。何法爲別見事。  有如此過(12)失。此言非難。  如汝許識能識。  於中不立作者(13)及事差別。眼能見色亦爾。  復有餘師説。  眼識(14)名見。見依止故。説眼能見。  譬如打依止故説(15)鍾作聲。  若爾識依止故。義至應言眼能識  (16)不應至。  何以故。此眼識於世間。成立名見。  (17)云何知。此識生時。説色是所見。不説是所(18)識。  毘婆沙中自説如此。若眼所至眼識所受。(19)乃説所見。  故説眼見不説眼識。  但由識在。故(20)名能識。  譬如説日作晝。經部説。何故共聚破(21)空。  何以故。依眼縁色。眼識得生。此中何法(22)能見。何法所見。  一切無事。但唯有法。謂因(23)及果。  此中爲互相解。隨意假説。  如説眼能見(24)識能識。於中不應執著。  佛世尊説。汝等莫執(25)著方言。莫隨逐世間所立名字。  罽賓國毘婆(26)沙師。悉檀判如此。  眼能見。耳能聞。鼻能嗅。(27)舌能嘗。身能觸。意能識。 
現見壁等所障諸色則不能(27)觀。  若識見者識無對故。壁等不礙應見障(28)色。  於被障色眼識不生。識既不生如何當(29)見。  眼識於彼何故不生。  許眼見者眼有對(11a1)故於彼障色無見功能。識與所依一境(2)轉故。可言於彼眼識不生。許識見者何縁(3)不起。  眼豈如身根境合方取而言有對故(4)不見彼耶。    又頗胝迦瑠璃雲母水等所障(5)云何得見。  是故不由眼有對故於彼障(6)色無見功能。  若爾所執眼識云何。  若於是(7)處光明無隔。於彼障色眼識亦生。  若於(8)是處光明有隔。於彼障色眼識不生。識(9)既不生故不能見。  然經説眼能見色者。  (10)是見所依故説能見。如彼經言意能識法。  (11)非意能識。  以過去故。何者能識。謂是意識。(12)意是識依故説能識。  或就所依説能依業。  (13)如世間説床座言聲。  又如經言眼所識色(14)可愛可樂。  然實非此可愛樂色是眼所識。  又(15)如經説。梵志當知。以眼爲門唯爲見色。(16)故知眼識依眼門見。  亦不應言門即是見。(17)豈容經説以眼爲見唯爲見色。  若識能見(18)誰復了別。見與了別二用何異。  以即見色(19)名了色故。  譬如少分慧名能見亦能簡(20)擇。如是少分識名能見亦能了別。  有餘難(21)言。  若眼能見。眼是見者誰是見用。  此言非難  (22)如共許識是能了別。  然無了者了用不同。見(23)亦應爾。  有餘復言。  眼識能見。是見所依故。(24)眼亦名能見。  如鳴所依故亦説鍾能鳴。  若(25)爾眼根識所依故應名能識。  無如是失。  (26)世間同許眼識是見。  由彼生時説能見色(27)不言識色。  毘婆沙中亦作是説。若眼(28)所得眼識所受説名所見。  是故但説眼(29)名能見。不名能識。  唯識現前説能識色。  譬(11b1)如説日名能作晝。經部諸師有作是説。如(2)何共聚楂掣虚空  眼色等縁生於眼識。此(3)等於見孰爲能所。  唯法因果實無作用。  爲(4)順世情假興言説。  眼名能見。識名能了。(5)智者於中不應封著。  如世尊説。方域言詞(6)不應堅執。世俗名想不應固求。  然迦濕彌(7)羅國毘婆沙宗。説  眼能見耳能聞鼻能嗅舌(8)能嘗身能覺意能了。 
| gaṅ gi phyir rtsig pa la sogs pas bar du chod pa’i gzugs mi mthoṅ ṅo źes grag go |  | gal te rnam par śes pas mthoṅ bar gyur na de ni thogs pa med pa’i phyir rtsig pa la sogs pa la yaṅ thogs pa med pas gzugs bsgribs pa la yaṅ mthoṅ bar ’gyur ro |  | bsgribs (3)pa la ni mig gi rnam par śes pa mi skye ba ñid de | de bas na ma skyes pas ji ltar mthoṅ bar ’gyur |  ci ste mi skye |  gaṅ gi ltar na mig gis mthoṅ ba de’i ltar na ni mig thogs pa daṅ bcas pa’i phyir bsgribs pa la ’jug pa med pas rnam par śes pa yaṅ rten daṅ lhan cig tu yul gcig la ’jug pa’i phyir mi skye (4)bar mi ruṅ ṅo |  | mig kyaṅ lus kyi dbaṅ po bźin du yul de phrad pa źig yin nam ci na |  ’di ltar thogs pa daṅ bcas pa’i phyir  bsgribs pa mi mthoṅ mchiṅ bu daṅ | lhaṅ tsher daṅ śel daṅ chu dag gis bar du chod pa yaṅ ji ltar mthoṅ bar ’gyur te |  de lta bas na mig thogs pa daṅ bcas pa’i phyir gzugs (5)bsgribs pa mi mthoṅ ba ni ma yin no |  | ’o na ji lta źe na |  gaṅ la snaṅ ba la gegs med na gzugs bsgribs bźin du yaṅ de la mig gi rnam par śes pa skye ba ñid yin la |  gaṅ la gegs yod pa de ni mi skye bas ma skyes pa’i phyir bsgribs pa mi mthoṅ ṅo |  | ’o na gaṅ mdo las | gaṅ mig gis gzugs rnams (6)mthoṅ nas źes gsuṅs so |  | der ni dgoṅs pa ni de la brten te źes bya ba ’di yin te | dper na yid kyis chos rnams rnam par śes par byas nas źes gsuṅs pa lta bu’o |  | yid ni ’das pa yin pa’i phyir | | chos rnams rnam par mi śes so |  | ’o na ci ltar źe na | yid kyi rnam par śes pas so |  | (7)yaṅ na brten pa’i las brten la ñe bar btags pa yin te |  dper na khri’u dag ’bod do źes gsuṅs pa lta bu’o |  | ji ltar mdo las | mig gi rnam par śes pas śes par bya ba’i gzugs yid du ’oṅ ba sdug pa rnams źes gsuṅs pa lta bu ste |  de dag mig gis rnam par mi śes so |  mdo las | bram ze (48b1)mig ni ’di lta ste | gzugs rnams mthoṅ bar bya ba la sgo yin no źes kyaṅ gsuṅs te | de’i phyir mig gi sgo nas mig gi rnam par śes pas mthoṅ ṅo źes bya bar khoṅ du chud do |  | der ni lta ba la sgo źes bya bar zad do | | mig ni gzugs rnams mthoṅ bar bya ba la lta ba yin no źes bya ba ’di ni mi ruṅ ṅo |  | gal (2)te rnam par śes pas mthoṅ na gaṅ gis rnam par śes śe na | ’di gñis la khyad par yaṅ ci źig yod de |  gaṅ gis gzugs rnam par śes pa de ñid kyis ’di mi mthoṅ mod |  dper na śes rab ’ga’ źig la mthoṅ źas kyaṅ bya | rab tu śes pa źes kyaṅ bya ba de bźin du | rnam par śes pa ’ga’ źig la mthoṅ (3)źes kyaṅ bya ste | rnam par śes pa źes kyaṅ bya’o |  | gźan dag na re ni  gal te mig gis mthoṅ na mig byed pa por gyur pa’i lta ba’i bya ba gźan gaṅ źig yin pa brjod dgos so źes zer ro |  | de ni klan kar mi ruṅ ste |  ji ltar rnam par śes pas śas so źes bya bar ’dod la |  de la byed pa po daṅ bya ba’i bye brag kyaṅ med (4)pa de bźin du ’di la yaṅ ruṅ bar ’gyur ro |  gźan dag na re ni mthoṅ ba ni  mig gi rnam par śes pa yin la | mig ni de’i rten du gyur pa’i phyir mthoṅ ba źes bya ste  | dper na sgrogs ba’i rten du gyur pa’i phyir dril sgrogs sa źas bya ba bźin no źes zer ro |  | de ltar na mig gi rnam par śes pa’i rten du gyur ba’i phyir (5)rnam par śes so źes bya bar yaṅ ’gyur ba ma yin nam źe na |  mi ’gyur te |  ’jig rten na rnam par śes pa de ni mthoṅ ba’o źes grags te |  ’di ltar de skyes na gzugs mthoṅ ṅo źes zer gyi rnam par śes so źes ni mi zer ro |  | bye brag tu bśad pa las kyaṅ | mig daṅ phrad ciṅ rnam par śes pas ñams su myoṅ (6)ba la mthoṅ ba źes bya ba’o źes ’byuṅ ste |  de lta bas na mig gis mthoṅ ba kho na źes bya’i | rnam par śes pa źes ni mi bya’o |  | rnam par śes pa ni yod pa tsam gyis gzugs rnam par śes pas so źes bya ste |  dper na ñi mas ñin par byed do źes bya ba bźin no | | mdo sde pa rnams na re ni nam mkha’ ldan (7)pa ’dis ci dgos |  | mig daṅ gzugs rnams la brten nas mig gi rnam par śes pa skye ba de la lta ba ni su źig yin | lta ba ni gaṅ źig yin te |  ’di ni byed pa med pa daṅ chos tsam daṅ rgyu daṅ ’bras bu tsam du zad la |  de la yaṅ tha sñad du gdags pa’i don du ’dun pa’i sgo nas mig gis mthoṅ ṅo |  | rnam (49a1) par śes pas rnam par śes so źes ñe bar ’dogs par byed pas ’di la mṅon par źen par mi bya’o |  | bcom ldan ’das kyis kyaṅ ljoṅs kyi mi’i tshig la mṅon par źen par mi bya’o | | ’jig rten gyi miṅ la mṅon par brgyug par mi bya’o źes gsuṅs so źes zer ro |    | mig gis (2)mthoṅ ṅo | | rna bas thos so | snas tshor ro | | lces myoṅ ṅo | | lus kyis reg go | 
                                                                                               
 
Permanent link
Go to Wiki Documentation
Enhet: Det humanistiske fakultet   Utviklet av: IT-seksjonen ved HF
Login