Bibliotheca Polyglotta

tatra bhagavān āyuṣmaṃtaṃ subhūtim āmantrayati sma · gacchas tvaṃ subhūte etān bhikṣu saṃjñapaya subhūtir āha · bhagavata eva tāvad ete bhikṣavo bhāṣitaṃ prativilomayaṃti kaḥ punar vādo mama · atha khalu bhagavāṃs tasyāṃ velāyā yena mārgeṇa te bhikṣavo gacchaṃti sma · tasmin mārge dvau bhikṣu nirmimīte sma· atha tāni paṃca bhikṣuśatāni yena mārgeṇa tau dvau bhikṣu nirmito tenopasaṃkkrāmann upasaṃkrramy’ evam avocan* kutra āyuṣmaṃto gamiṣyathaḥ tāv avocatāḥ gamiṣyāma vayaṃ araṇyāyataneṣu sukhaṃ phāṣaṃ vihariṣyāmaḥ tat kasmād dhetor yaṃ hi bhagavān dharmaṃ deśayati tām āvā dharmadeśanāṃ nāvavarāvo nāvagāhāmahe · na dhimucyāvahe · utrasāvaḥ saṃtrasāvaḥ saṃtrāsam āpadyāmahe · tāv āvām araṇyāyataneṣu sukhaṃ vihariṣyāmaḥ

佛語須菩提言。汝行教五百亡去比丘令來還。須菩提白佛言。是五百比丘尚不欲聞佛所說。何肯隨小羅漢語乎。佛即時化作兩比丘。於五百比丘前徐行。五百比丘皆使行。及前兩比丘。五百比丘問前兩比丘言。二賢者欲何至湊。兩比丘報言。欲到空閑山中安隱之處。自守坐禪不能復憂餘。五百人復問言。何以故。兩比丘復報言。佛所說深經。我不信不解也。

於是世尊。告尊者須菩提曰。汝去化彼五百比丘。須菩提白佛言。唯世尊。此五百比丘不受佛教。何況我耶。於是世尊。化作比丘在彼道中。五百比丘見已。往詣化比丘所。問化比丘曰。諸賢。欲何所至。化比丘曰。欲詣山澤遊住安樂。所以者何。向聞世尊所可說法。我不能解了故。

爾時佛語須菩提言。汝往將是諸比丘來。須菩提言。世尊。是人尚不能信佛語。況須菩提耶。佛即化作二比丘。隨五百比丘所向道中。諸比丘見已。問化比丘。汝欲那去。答言。我等欲去獨處修禪定樂。所以者何。佛所說法不能信解。

是時世尊告尊者須菩提言。汝往五百苾芻所。以善方便而為教導。須菩提言。世尊。如是說法誨喻聞已不信不行。我自小智言論寡識。云何化彼。是時五百苾芻已在中路。爾時世尊即以神力化二苾芻於中路中逆往五百苾芻而即問言。尊者。欲往何處。苾芻答言。我等今者欲詣林間。彼處寂靜自得定樂而當住處。化苾芻問言。欲住林野於意云何。彼等苾芻而即答言。世尊說法我昔未聞。今既聞已難解難入。心生驚怖不可信學。是以樂歸林野安處禪定而取安樂。

de nas bcom ldan ’das kyis tshe dang ldan pa rab ’byor la bka’ stsal pa | rab ’byor khyod song la dge slong de dag kun shes par byos shog | rab ’byor gyis gsol pa | bcom ldan ’das nyid kyis ’di dag la bshad na yang ’thun par mi bgyid na bdag la lta smos kyang ci ’tshal | de nas bcom ldan ’das kyis dge slong de dag lam gang nas ’dong ba’i lam der dge slong gnyis shig sprul pa sprul to || de nas dge slong lnga brgya bo de dag sprul pa’i dge slong de gnyis lam gang nas ’dong ba’i lam der dong ste phyin pa dang ’di skad ces smras so || tshe dang ldan pa dag gar ’dong || de gnyis kyis smras pa | kho bo cag ni dgon pa’i gnas rnams su bsam gtan gyi bde ba la reg par gnas par bya bar ’dong ngo || de ci’i phyir zhe na | kho bo cag ni bcom ldan ’das kyis chos bstan pa gang yin pa’i chos bstan pa de la mi ’jug ste | ma rtogs ma mos shing skrag ste kun tu dngangs | kun tu rab tu dngangs par gyur nas kho bo cag dgon pa’i gnas rnams su bsam gtan gyi bde ba la reg par gnas pa rnams kyis gnas par bya’o ||

tāny api paṃca bhikṣuśatāny etad avocat* vayam apy āyuṣmaṃto bhagavato dharmadeśanā nāvatarāmo nāvagāhāmahe nādhimucyāmahe · utrasāvaḥ saṃtrasāvaḥ saṃtrāsam āpadyāmahe · te vayam araṇyāyataneṣu dhyānasukhavihārair vihariṣyāmaḥ nirmitakāv avocatā saṃgāyiṣyāma vayam āyuṣmaṃto na vivadiṣyāmaḥ avivāda paramo hi śramaṇadharmaḥ yad iha-m-āyuṣmanta ity ucyate parinirvāṇam iti · katamaḥ sa dharmo yaḥ parinirvāsyati kaścit punar asmiṃ kāye ātmā vā satvo vā jīvo vā jaṃtur vā pauṣau vā pudgalo vā manujo vā mānavo vā kartā vā kārako vā vedako vā jānako vā saṃjānako vā utthāpako vā samutthāpako vā yaḥ parinirvāsyati ·

五百人復報言。我亦欲入山止空閑之處。快坐禪無人來嬈我。我曹亦復聞佛說經不信不樂也。兩比丘復報言。是事當共諦議不戲也。不爭者是為比丘法也。何因為泥洹身中。有我有神有命有人有意耶。當有至泥洹處者耶。

即言諸賢。我等亦聞世尊說法不能解了而有恐怖。欲詣山澤遊住安樂。化比丘曰。諸賢。且來當共誼計。莫得有諍非沙門法。諸賢。稱說般泥洹者。為何等法般泥洹耶。是身中何者眾生。何者我人壽命。謂般泥洹。何所法盡便得般泥洹。

諸比丘言。長老。我等聞佛說法亦不信解欲至獨處修禪定行。時化比丘語諸比丘言。我等當離自高逆諍心。應求信解佛所說義。所以者何。無高無諍是沙門法。所說涅槃名為滅者為何所滅。是身之中有我滅耶。有人有作有受有命而可滅耶。

化苾芻言。尊者。世尊說法而為難解。心生驚怖不信不學不行。而歸林野以定為涅槃。是彼所執汝等不知。尊者。沙門之法非合論詰。今問尊者。云何名涅槃法。若於自身得涅槃者則得補特伽羅。我人眾生壽者何得涅槃。夫涅槃法。非相非非相。

dge slong lnga brgya po de dag gis ’di skad ces smras so || tshe dang ldan pa dag kho bo cag kyang bcom ldan ’das kyis chos bshad pa la mi ’jug ste | ma rtogs ma mos shing skrag ste kun tu dngangs | kun tu rab tu dngangs par gyur to || de’i phyir kho bo cag kyang dgon pa’i gnas rnams su bsam gtan gyi bde ba la reg par gnas pa rnams kyis gnas par bya’o || sprul pa dag gis smras pa tshe dang ldan pa dag de’i phyir bdag cag yang dag par bgro bar bya’o || rtsod par mi bya’o || rtsod pa med pa lhur len pa ni dge sbyong gi chos so || tshe dang ldan pa dag gang ’di yongs su mya ngan las ’das pa zhes bya ba gang yongs su mya ngan las ’da’ bar ’gyur ba’i chos de gang | lus ’di la bdag gam | sems can nam | srog gam | skye ba po’am | skyes bu’am | gang zag gam | shed las skyes sam | shed bu ’am | gang yongs su mya ngan las ’da’ bar ’gyur || gang zad pas yongs su mya ngan las ’da’ |

te ahuḥ · na kvacid asti · asmiṃ kāye ātmā vā satvo vā jīvo vā jaṃtur vā puruṣo vā pudgalo vā manujo vā mānavo vā kartā vā kārako vā vedako vā jānako vā saṃjānako vā utthāpako vā yaḥ parinirvāsyati · nirmitakā prāhu · kiṃpuna sākṣīkṛyāyā parinirvāsyati_ti · te āhuḥ rāgakṣayāya dveṣakṣayāya mohakṣayāya āyuṣmanta parinirvāṇam iti · nirmitakā prāhuḥ kiṃ punar āyuṣmatā rāgadveṣamohāḥ saṃvidyaṃte yāṃ kṣapayiṣyatha · te āhu · na te ādhyātmena na bahirdhā nobhayam aṃtareṇopalabhyaṃte · nāpi te aparikalpitā utpadyaṃte nirmitakāv avocatā · tena mā yuṣmanto māsmān kalpayata : māsman vikalpayata : yadāyuṣmaṃto na kalpayiṣyatha : na vikalpayiṣyatha : tadāyuṣmanto na raṃkṣyatha na viraṃkṣyatha : yaś cāyuṣmaṃto na rakto na virakta : saśānta ity ucyate ·

五百人報言。是身亦無人亦無我亦無名亦無意亦無有。行至泥洹處者也。兩比丘復報言。何等盡。當得泥洹者。五百人復報言。盡婬盡怒盡癡。是為泥洹。兩比丘復問言。卿曹婬怒癡悉盡未。五百人復報言。亦無內亦無外也。兩比丘復問言。賢者當莫著亦莫不著。雖不著莫不著。是為泥洹。

五百比丘曰。婬怒癡盡便得般泥洹。化比丘問曰。諸賢。有婬怒癡盡耶。而言此盡便得般泥洹。五百比丘答曰。諸賢。淫怒癡者。不在於內而不在外。亦不在兩中間。亦非無思想而有也。化比丘曰。是故諸賢。不當思想亦莫反想。若不思想不反想者。則無染不染。若無染不染者。是說息寂。

諸比丘言。是身之中。無我無人。無作無受。無命而可滅者。但以貪欲瞋癡滅故名為涅槃。化比丘言。汝等貪欲瞋癡。為是定相可滅盡耶。諸比丘言。貪欲瞋癡。不在於內。亦不在外。不在中間。離諸憶想是則不生。化比丘言。是故汝等莫作憶想若使汝等不起憶想分別法者。即於諸法無染無離。無染無離者。是名寂滅。

彼苾芻言。涅槃既爾云何證得。化苾芻言。除斷貪瞋癡法。彼苾芻言。貪瞋癡法云何除斷。化苾芻言。貪瞋癡法非在內非在外非在中間。本自無生今亦非滅。化苾芻言。尊者。不得執亦不得疑。若尊者不執不疑。即非護非不護。非樂非不樂。彼說為涅槃。

de dag gis smras pa | ’dod chags zad zhe sdang zad | gti mug zad pas yongs su mya ngan las ’da’o || sprul pa gnyis kyis smras pa | tshe dang ldan pa dag ’dod chags dang zhe sdang dang gti mug yod pa yin nam ci nam de zad par bya || de dag gis smras pa || de dag ni nang na yang med | phyi rol na yang med | gnyi ga med pa la yang mi dmigs te | de dag ni yongs su ma brtags pa las kyang mi skye’o || sprul pa gnyis kyis smras pa | tshe dang ldan pa dag de lta bas na ma rtog rnam par ma rtog shig | tshe dang ldan pa dag nam mi rtog rnam par mi rtog pa de ni chags par yang mi ’gyur chags pa dang bral bar yang mi ’gyur ro || chags pa med cing chags pa dang bral ba yang med pa gang yin pa de ni zhi ba zhes bya’o ||

śīlam āyuṣmanto na saṃsarati na parinirvāti samādhiprajñāvimuktivimuktijñānadarśanam āyuṣmanto na saṃsarati na parinirvāti · ebhiś c’ evāyuṣmanto dharmai nirvāṇaṃ sūcyate · ete ca dharmā śūnyā viviktā agrrāhyāḥ prajahīte tām āyuṣmantaḥ saṃjñā yad uta parinirvāṇam iti mā ca saṃjñāyā saṃjñā kārṣva : mā asaṃjñāyā mā ca saṃjñayā saṃjñā parijñāsiṣva · yaḥ saṃjñayā saṃjñā parijānāti saṃjñābandhanam evāsya tad bhavati · saṃjñāvedayitanirodhasamāpattim āyuṣmantaḥ samāpadyadhvaṃ mā ca kalpayatha mā vikalpayatha : saṃjñāvedayitanirodhasamāpattisamāpannasya bhikṣor nāsty uttare karaṇīyam iti vadāmaḥ

禁戒不在死生。亦不在泥洹。智黠適等度脫見黠。亦不在死生。亦不在泥洹。是本法空無色。亦無所見。棄思想棄泥洹想。滅思想痛痒。得疾至所有法莫念。亦莫不念。滅思想痛痒。是為無所為。

諸賢當知。所有戒身。亦不生亦不般泥洹。定慧解脫度知見身亦不生亦不般泥洹。諸賢。因此五分法身說泥洹者。是法遠離空無所有。無取無斷。如是諸賢。云何可想般泥洹耶。是故諸賢。莫想於想莫想於無想。亦莫斷想及與無想。若斷想無想者。是為大緣。諸賢。若入想知滅定者。於是似有所作。

所有戒品。亦不往來亦不滅盡。定品慧品解脫品解脫知見品。亦不往來亦不滅盡。以是法故說為涅槃。是法皆空遠離亦不可取。汝等捨離是涅槃想。莫隨於想。莫隨非想。莫以想捨想。莫以想觀想。若以想捨想者。則為想所縛。汝等不應分別一切受想滅定。一切諸法無分別故。║若有比丘滅諸受想得滅定者。則為滿足更無有上。

尊者。此清淨戒相不生不滅。從三摩地生。從智慧生。從解脫生。從解脫知見生。離有離無。非相非無相。尊者。如是戒相即真涅槃。如是涅槃無解脫可得。無煩惱可捨。尊者。汝以情想求圓寂者。此得妄想非涅槃也。若想中生想非是涅槃。被想纏縛。如是若滅受想得真三摩鉢底。尊者行者。若行更無有上。

tshe dang ldan pa dag tshul khrims ni mi ’khor zhing yongs su mya ngan las mi ’da’o || tshe dang ldan pa dag ting nge ’dzin dang | shes rab dang rnam par grol ba dang rnam par grol ba’i ye shes mthong ba yang mi ’khor zhing yongs su mya ngan las mi ’da’o || tshe dang ldan pa dag chos de dag gis yongs su mya ngan las ’da’ bar ston na chos de dag kyang stong pa dben pa gzung du med pa’o || tshe dang ldan pa dag ’di lta ste mya ngan las ’das pa’i ’du shes spongs shig | ’du shes la yang ’du shes su ma byed cig | ’du shes la ’du shes kyis yongs su shes par ma byed cig | gang ’du shes la ’du shes kyis yongs su shes pa de ni de’i ’du shes kyis bcings pa yin no || tshe dang ldan pa dag ’du shes dang tshor ba ’gog pa’i snyoms par ’jug pa la snyoms par zhugs shig | tshe dang ldan pa dag ’du shes dang tshor ba ’gog pa’i snyoms par ’jug pa la snyoms par zhugs pa las gang na bya ba med do zhes smra’o ||

asmiṃ khalu punar dharmaparyāye bhāṣyamāṇe teṣāṃ paṃcānāṃ bhikṣuśatānām anupādāyāsravebhyaḥ cittāni vimuktāni · te vimuktacittā yena bhagavāṃs tenopasaṃkkramann upasaṃkkramya bhagavataḥ pādau śirobhir vanditvā ekāṃte nyaṣīdan* athāyuṣmān subhūtis tān bhikṣun etad avocat* kva nu khalv āyuṣmaṃto gatā kuto vā āgatāḥ te avocan akvacid gamanāya · na kutaścid āgamanāya · bhadanta subhūte bhagavatā dharmo deśitaḥ subhūtir āha · ko nāmāyuṣmantā śāstā · te āhuḥ yo notpanno na parinirvāsyati ·

爾時兩比丘說是經法。五百人皆得阿羅漢道。五百人屈還至佛所。須菩提問五百人言。諸賢者去至何所從何所來。五百人報言。佛所說經。無所從來去亦無所至。須菩提問五百人。誰是汝師者。五百人報言。本無有生何因當有出。

說此法時。五百比丘諸漏永盡心得解脫。即詣佛所稽首佛足却坐一面。於是尊者。須菩提。問諸比丘曰。諸賢。向去何所今從何來。諸比丘曰。尊者須菩提。佛所說法無去無來。須菩提。復問諸賢。師為是誰。諸比丘曰。謂不生不滅是。

化比丘說是語時。五百比丘不受諸法心得解脫。來詣佛所頭面禮足在一面立。爾時須菩提問諸比丘言。汝等去至何所今何從來。諸比丘言。佛所說法。無所從來去無所至。又問誰為汝師。答言。我師先來不生亦無有滅。

是時化者說此正法之時。彼五百苾芻聞此法已漏盡意解心得解脫。如是五百苾芻復詣佛所到已頭面禮足。遶佛三匝於一面坐。爾時長老須菩提即從座起問彼苾芻尊者。汝於何去今從何來。彼言。本非所去今亦不來。長老須菩提即以問佛。世尊。此所說法其義云何。佛言。無生無滅。

chos kyi rnam grangs ’di bshad pa’i tshe dge slong lnga brgya po de dag len pa med par zag pa rnams las sems rnam par grol lo || de dag sems rnam par grol nas bcom ldan ’das ga la ba der dong ste lhags pa dang bcom ldan ’das kyis zhabs la mgo bos phyag ’tshal te phyogs gcig tu ’khod do || de nas tshe dang ldan pa rab ’byor gyis dge slong de dag la ’di skad ces smras so || tshe dang ldan pa dag gar dong dong | gang nas lhags de dag gis smras pa | btsun pa rab ’byor gang du yang ’gro ba med pa dang | gang nas kyang ’ong pa med pa’i phyir bcom ldan ’das kyis chos bstan to || smras pa | tshe dang ldan pa dag khyod kyi ston pa gang yin || smras pa | gang ma skyes shing yongs su mya ngan las mi ’da’ ba’o ||

subhūtir āha · kasya yuṣme śrrāvakā kasya sakāśād yuṣme vinītā te āhur yena na prāptanābhisaṃbuddhaḥ subhūtir āha · kasya sakāśād yuṣmākaṃ dharmaṃ śrrutaṃ · te āhu yasya na skandhā na dhātavo nāyatanāni 3 subhūtir āha · kathaṃ punar yuṣme dharmaṃ śrrutaṃ · te āhur na bandanāya na mokṣāya · 4 subhūtir āha · kathaṃ yūyaṃ prayuktā te āhu · na yogāya na prayogāya · na prahāṇāya · 5 subhūtir āha kena yūyaṃ vinītāḥ te āhuḥ yasya na kāyapariniṣpattir na cittapracāraṃ · 6 subhūtir āha · kathaṃ yuṣmābhi prayujyamānā vimuktāḥ te āhuḥ nāvidyaprahāṇāya na vidyotpādāya 7

須菩提復問。誰為卿曹說經者。五百人報言。無五陰無四大無六衰。是為我師。須菩提復問言。師為汝說何等經。五百人復報言。無縛亦無放。須菩提問言。本從何因緣守道乎。五百人報言。亦無守亦無有不守。

須菩提復問。云何知法。答曰。無縛無解。須菩提復問。諸賢。云何解脫。答曰。無明滅而明生也。

又問誰為汝師。答言。我師先來不生亦無有滅。又問。汝等從何聞法。答言。無有五陰十二入十八界從是聞法。又問。云何聞法。答言。不為縛故。不為解脫故。又問。汝等習行何法。答言。不為得故。不為斷故。又問。誰調伏汝。答言。身無定相心無所行是調伏我。又問。何行心得解脫。答言。不斷無明不生明故。

須菩提言。汝等尊者云何聞法。彼苾芻言。無縛無脫。須菩提言。誰化汝等。彼苾芻言。無身無心。須菩提言。汝等云何修行。彼苾芻言。無無明滅亦無無明生。

smras pa | khyed kyis ji ltar chos thos || smras pa | bcings pa’i phyir yang ma yin thar ba’i phyir yang ma yin no || smras pa | khyod sus btul | smras pa | su la lus med cing sems med pas so || smras pa | khyed ji ltar brtson || smras pa | ma rig pa spang ba’i phyir yang ma yin rig pa bskyed pa’i phyir yang ma yin no || smras pa | khyed ji ltar rnam par grol | smras pa | sbyor ba’i phyir yang ma yin spang ba’i phyir yang ma yin no ||

subhūtir āha · kasya yūyaṃ śrāvakāḥ te āhuḥ yasya na prāpto nābhisaṃbuddhaḥ 8 subhūtir āha · keva cireṇa yūyaṃ parinirvāsyathaḥ te āhuḥ yāvaccireṇa tathāgatanirmitakāḥ parinirvāsyaṃti tāvaccireṇa vayaṃ parinirvāsyāmaḥ 9 subhūtir āha · kṛtaṃ yuṣmābhi svakārthaṃ te āhuḥ arthānupalabdhatvāt* 10 subhūtir āha · kṛtaṃ yuṣmābhiḥ karaṇīya · te āhu · kārakānupalabdhitvāt* 11 subhūtir āha · keva yuṣmākaṃ sabrahmacāriṇa · te āhuḥ· ye traidhātuke nopacaraṃti · na pracaraṃti ·

須菩提復問言。所作為當如是。五百人復報言。亦無有當所作如是者。須菩提復問言。以為降伏魔耶。五百人復報言。無有五陰與魔也。須菩提復問言。卿曹當何時般泥洹乎。五百人復報言。化人般泥洹者。我爾時亦當復般泥洹。須菩提復問言。誰愈卿者。五百人復報言。無身無心是我師也當愈我。

須菩提復問。諸賢。誰弟子耶。答曰。謂如是得如是正智。須菩提復問。諸賢。何時當滅度耶。答曰。如來所化般泥洹。須菩提復問。諸賢。所作已辦耶。答曰。吾我所作悉皆已斷。須菩提復問。諸賢。誰同梵行。答曰。不行三界。

又問。汝等為誰弟子。答言。無得無知者是彼弟子。又問。汝等已得幾何當入涅槃。答言。猶如如來所化入涅槃者。我等當入。又問。汝等已得己利耶。答言。自利不可得故。又問。汝等所作已辦耶。答言。所作不可得故。又問。汝等修梵行耶。答言。於三界不行亦非不行。是我梵行。

須菩提言。云何汝為聲聞。彼苾芻言。不得聲聞亦不成佛。須菩提言。云何汝之梵行。彼苾芻言。不住三界。須菩提言。汝於何時而入涅槃。彼苾芻言。如來入涅槃時我即涅槃。須菩提言。汝等所作已辦。彼苾芻言。了知我人。

smras pa | khyed su’i nyan thos || smras pa | gang gis thob pa med cing mngon par rdzogs par sangs rgyas pa med pa’i ’o || smras pa | khyed kyi tshangs pa mtshungs par spyod pa gang | smras pa | gang dag khams gsum ni mi rgyu ba rnams so || smras pa | tshe dang ldan pa dag | khyed ji srid cig na yongs su mya ngan las ’da’ || smras pa | de bzhin gshegs pa’i sprul pa nam yongs su mya ngan las ’da’ ba na’o || smras pa | khyed kyis bya ba byas sam | smras pa | ngar ’dzin pa dang | nga yir ’dzin pa yongs su shes pas so ||

subhūtir āha · kṣīṇā yuṣmākaṃ kleśāḥ te āhur atyaṃta kṣayatvāt sarvadharmāṇāṃ 13 subhūtir āha · dharṣitā yuṣmābhir māraḥ te āhuḥ skandhamārānupalabdhitvāt* 14 subhūtir āha · paricīrṇo yuṣmābhis tathāgataḥ te āhuḥ na kāyena na cittena 15 subhūtir āha · sthitā yuṣmākaṃ dākṣineyabhūmauḥ te āhuḥ agrrāhataḥ apratigrrāhataḥ 16 subhūtir āha · cchinnā yūyaṃ saṃsāraṃ · te āhuḥ anuccheda aśāśvatatvāt* 17 subhūtir āha · pratipannā yūyaṃ śramaṇaśramaṇabhūmau · tena punar āhuḥ asaṃgāvimuktau · 18 subhūtir āha · kiṃ gāmināyuṣmantaḥ te āhuḥ {r}yad gāminas tathāgatanirmitāḥ 19

須菩提復問言。卿曹愛欲盡未。五百人復報言。諸緣法本盡。須菩提復問言。卿曹已住羅漢地耶。五百人復報言。亦無所取無所放。須菩提復問言。卿曹死生已斷耶。五百人復報言。本斷亦無所見。須菩提復問言。卿曹住能於忍地耶。五百人復報言。一切已脫著中去。

須菩提復問。諸賢。結已盡耶。答曰。諸法至竟滅。須菩提復問。諸賢。降伏魔耶。答曰。諸陰不可得。須菩提復問。諸賢。順尊教耶。答曰。無身口意。須菩提復問。諸賢。清淨福田耶。答曰。無受亦無所受。須菩提復問。諸賢。度生死耶。答曰。無常無斷。須菩提復問。諸賢。向福田地耶。答曰。一切諸著悉已解脫。須菩提復問。諸賢。趣何所耶。答曰。隨如來之所化也。

又問。汝等煩惱盡耶。答言。一切諸法畢竟無盡相故。又問。汝等破魔耶。答言。陰魔不可得故。又問。汝等奉如來耶。答言。不以身心故。又問。汝等住福田耶。答言。無有住故。又問汝等斷於生死往來耶。答言。無常無斷故。又問。汝等隨法行耶。答言。無礙解脫故。又問。汝等究竟當生何所。答言。隨於如來化人所至。

須菩提言。汝煩惱已盡。彼苾芻言。一切法亦盡。須菩提言。汝等善破魔王。彼苾芻言。蘊身尚不得何有魔王破。須菩提言。汝知師耶。彼苾芻言。非身非口非心。須菩提言。汝得清淨勝地。彼苾芻言。無取無捨。須菩提言。汝出輪迴今到彼岸。彼苾芻言。不到彼岸亦不得輪迴。須菩提言。汝信勝地。彼苾芻言。一切執解脫。須菩提言。汝何所去。彼苾芻言如來去處去。

smras pa | khyed kyi nyon mongs pa zad dam | smras pa | chos thams cad gtan du zad pa’i phyir ro || smras pa | khyed kyis bdud btul lam | smras pa | phung po’i bdud mi dmigs pa’i phyir ro || smras pa | khyed kyis ston pa la bsnyen bkur byas sam | smras pa | lus kyis kyang ma byas ngag gis kyang ma byas | sems kyis kyang ma byas so || smras pa | khyed kyis sbyin pa’i gnas kyis sbyangs sam | smras pa | ’dzin pa med cing sdug pa med pas so || smras pa | khyed ’khor ba las rgal tam | smras pa | chad pa med cing rtag pa med pa’i phyir ro || smras pa | khyed sbyin pa’i gnas kyi sar zhugs sam || smras pa | ’dzin pa thams cad las rnam par grol ba’i phyir ro || smras pa | tshe dang ldan pa dag gar ’gro || smras pa | de bzhin gshegs pa’i sprul pa gang du bzhud par ro ||

iti hy āyuṣmantaḥ subhūti paripṛcchataḥ teṣāṃ ca bhikṣūṇāṃ visarjayantānāṃ · tasyā parṣadi aṣṭānāṃ bhikṣuśatānāṃ paṃcānāṃ ca bhikṣuṇīśatānām anupādāyāsravebhyaś cittāni vimuktāni· dvātrriṃśatīnāṃ ca prāṇasahasrāṇāṃ sadevamānuṣikāyāṃ prajāyāṃ virajo vigatamalaṃ dharmeṣu dharmacakṣur viśuddham*

時須菩提問事以所可報五百人。爾時百二十萬人。及諸天鬼神龍皆得須陀洹道。千三百比丘皆得阿羅漢道。

如是尊者須菩提問。五百比丘答。時彼大眾聞已。八百比丘諸漏永盡心得解脫。三萬二千人遠塵離垢諸法眼生。

須菩提問諸比丘。時有五百比丘不受諸法心得解脫。三萬二千人遠塵離垢得法眼淨。

化苾芻言。尊者須菩提汝令彼去。說是法時眾中有八百苾芻發聲聞意心得解脫。三十二億眾生遠塵離垢得法眼淨。

de ltar tshe dang ldan pa rab ’byor gyir yongs su dris te dge slong de dag gis lan btab nas ’khor de’i dge slong brgyad brgya ni len pa med par zag pa rnams las sems rnam par grol lo || srog chags sum khri nyis stong ni chos rnams la chos kyi mig rdul med cing dri ma dang bral ba rnam par dag go |

atha khalu samantāloko nāma bodhisatvo mahāsatvo bhagavaṃtam etad avocat* imaṃ bhagavan mahāratnakūṭe dharmaparyāye śikṣitukāmena bodhisatvena kathaṃ sthātavyaṃ kathaṃ pratipattavyaṃ · kathaṃ śikṣitavyam* bhagavān āha · udgṛhya kulaputra iha dharmaparyāye śikṣā ākhyātā pratipattisārāṇāṃ satpuruṣāṇām iyaṃ dharmaparyāyo bahvārthakaro bhaviṣyati ·

爾時會中有普明菩薩。白佛言。世尊。菩薩欲學是寶積經者。當云何住。當云何學。佛言。菩薩學是經所說皆無定相。而不可取亦不可著。隨是行者有大利益。

爾時會中有菩薩摩訶薩。名曰普光。即從座起合掌向佛而白佛言。世尊。此大寶積正法令諸菩薩。應云何學應云何住。佛告善男子。所說正法真實戒行。汝等受持應如是住。於此正法得大善利。

de nas byang chub sems dpa’ sems dpa’ chen po kun tu snang ba zhes bya ba ’khor de nyid du ’dus par gyur te ’dug pa de stan las langs te | bla gos phrag pa gcig tu gzar nas pus mo g.yas pa’i lha nga sa la btsugs te | bcom ldan ’das ga la ba de logs su thal mo sbyar ba btud nas | bcom ldan ’das la ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das dkon mchog brtsegs pa chen po’i chos kyi rnam grangs ’di la slob par ’tshal ba’i byang chub sems dpas ji ltar bslab par bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | rigs kyi bu tshar gcad cing tshar bcad nas chos kyi rnam grangs ’dir bslab pa bstan te | chos kyi rnam grangs ’di ni skyes bu dam pa nan tan snying por byed pa rnams kyi don chen por ’gyur ro ||

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=585d82ce-516c-11df-870c-00215aecadea

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ