Bibliotheca Polyglotta

Mahāvyutpatti

bye brag tu rtogs par byed chen po, dam pa’i chos las ’byuṅ ba’i skad la rbab pa

Mahāvyutpatti

(131b1)~| sgra sbyor bam po gñis pa bźugs ||~~|

The Construction of Words, in Two Parts

namo bhagavate śākyamunaye tathāgatāyārhate samyaksaṃbuddhāya

bcom ldan ’das de bźin gśegs pa dgra bcom pa yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas śā kya thub pa la phyag tshal lo ||

| namo buddhāya | bam po daṅ po |

Homage to the Buddha. The first volume. [Historical Introduction.]

rta’i lo la btsan po khri lde sroṅ btsan pho braṅ skyi’i ’on caṅ rdo na bźugs | stod smad kyi dmag rñiṅ rjed daṅ rkun chen btul | gar log gi pho ñas phyag btsal | blon chen po źaṅ khri zur ram (2) śag daṅ | man rje lha lod¹ la sogs pas rgya las mnaṅs maṅ po bcad de | rṅa daṅ ba laṅ phal mo che phyag tu phul | źaṅ blon man chad so sor bya dga’ stsal ba’i lan la |

1. The critical edition has lod, but the reading ’od is shared by Derge and Cone, and may be regarded possibly as a lectio facilior

1. In the year of the horse the ruler (btsan po) Khri lde Sroṅ btsan was staying in the palace ’On caṅ do¹ in sKyi. The old war-lords of Higher and Lower Tibet, as well as the “robbers”² were vanquished, and he received obeisance from Gar log through an envoy. The great ministers Źaṅ khri Zur ram Śag and Maṅ rje lHa lod, these and others brought tribute from the territories. Camels, horses and oxen in huge numbers were offered to the King, and each and every man was recompensed with gifts from the main (źaṅ) minister and downwards.

1. The critical edition reads rdo, but do seems correct, since this reading is found in other Tibetan sources, as well as in the Qianlong and Narthang versions. 2. The Uighurs, enemies of the Tibetans at the time.

[P: A. narratio]
[1r1:] | | phag gi lo la pho braṅ zuṅ kar na bźugs |
P 4: “In the pig-year [the btsan-po] stayed in the residence of Zuṅ-kar.”
PCV: the court resided in Zuṅ-kar (cf. Denwood (1990)) ¹

1. The year 795 or 783, see Panglung p. 6-7, Zuṅ kar is the palace where King Khri srṅ lde bsan lived and died, ibid. p. 7.

2. [The King] requested the preceptors from the west, Ācārya Jinamitra, Surendrabodhi, Śīlendrabodhi, Dānaśīla, Bodhimitra, and the Tibetan preceptors Ratnarakṣita, Dharmatāśīla, as well as the learned translators Jñānasena, Jayarakṣita, Mañjuśrīvarman, Ratnendraśīla and others to translate from Indic languages into Tibetan the terminologies of the Great and the Small Vehicles, to define the terms, and make a written word list.

nam du (4) yaṅ gźuṅ lugs de las mi bsgyur źiṅ kun gyis bslab du ruṅ bar gyis śig ces bka’ stsal nas |

3. The decree was issued that “One shall never deviate from this list and make it suitable for everybody to learn.”

4. Earlier, in the time of Father [king Khri sroṅ lde btsan] of the Divine Son [viz., the present monarch, Khri lde sroṅ btsan], Ācārya Bodhisattva, Ye śes dBaṅ po, Źaṅ rgyal ñen Ña bzaṅ, Blon khri gźer Saṅ śi, the translator Jñānadevakoṣa, lCe khyi ’Brug, and the brāhmaṇa Ananta and others, since the Dharma-language was not known in Tibet, coined many terms; some of these were not in accordance with the Dharma-texts and the principles of grammatical theory (vyākaraṇa), and for this reason [it is now prescribed that] the improper [terms] not [well] formed were to be revised.

skad kyi miṅ gces so ’tshal gyis kyaṅ (6) bsnan nas theg pa che chuṅ gi gźuṅ las ji ltar ’byuṅ ba daṅ | gna’i mkhan po chen po nāgārjuna daṅ | vasubandhu la sogs pas ji ltar bśad pa daṅ | vyākaraṇa’i sgra’i lugs las ji skad du ’dren pa daṅ yaṅ bstun te | ’jal dka’ ba rnams kyaṅ tshig so sor phral nas gtan (7) tshigs kyis bśad de gźuṅ du bris |

5. So analysing which were deemed the most important terms of the [dharma-]language, they augmented [the Tibetan vocabulary] and brought the terms into agreement with how they occur in the texts of the Great and the Small Vehicle, how they are explained by the masters of old like Nāgārjuna and Vasubandhu, and how they accord with the principles in the works on grammatical theory. As for the difficult cases, they analysed the words into their individual parts, provided reasoned explanations, and finally wrote [the results of their efforts] down as an authoritative document.

skad rkyaṅ pa bśad mi ’tshal ba sgra bźin du bsgyur bar rigs pa rnams kyaṅ sgra btsan par bgyis te miṅ du btags |

6. On the one hand, simple words that need no explanation and that are appropriate to be translated literally (sgra bzhin du) have been fixed taking the literal expression as the main criterion.

skad kha cig don bźin du gdags par rigs pa rnams kyaṅ don btsan par bgyis te miṅ du btags nas |

7. Whereas on the other hand, [in the case of] certain words, which are most appropriately fixed in accordance with the meaning, the [equivalent] term has been fixed taking the meaning as the main criterion.

btsan po’i spyan (132a1) sṅar bande chen po dpal gyi yon tan daṅ | bande chen po tiṅ ṅe ’dzin la sogs pa yaṅ ’tshogs te | rje blon gdan ’dzom pa la źus nas dharmma bsgyur ba’i thabs daṅ | rgya gar gyi skad la bod kyi skad du miṅ btags pa rnams gtan la phab ste | bkas bcad pa |

8. Then, the great scholar dPal gyi Yon tan, the great scholar Tiṅ ṅe ’dzin and all the others assembled before His Majesty, and after they had respectfully addressed the assembly of Lords and Ministers, they codified the methods of translating the Dharma, as well as the fixed terms in the Tibetan language in reference to the Indian language. Then the following decree was pronounced:

[P: transition narratio-dispositio]
| btsan po’i spyan ṅar | ban de chen po yon tan daṅ | ban de chen po tiṅ ṅe ’dzind daṅ | blon chen po rgyal gzigs daṅ | blon chen po stag ra las stsogs pa’ | rje blon mol ba’i spyan ṅar rgya gar skad las bod skad du (...) [part of line missing; I & P: miṅ btags pa ] [1r2:] rnams | gtan la phab ste bkas bcad pa’ |
P 4: “In the presence of the btsan-po, the Great Monk Yon-tan, the Great Monk Tiṅ-ṅe-’dzin, the Great Councillor Rgyal-gzigs, the Great Councillor Stag-ra etc. [came together].
On the occasion of the deliberation of the ruler and the councillors the terms for translating from the Indian language into the Tibetan had been [fixed and] codified and it was prescribed by order.”

dam pa’i chos bsgyur ba’i (2) lugs ni don daṅ yaṅ mi ’gal la bod skad yaṅ gar bde bar gyis śig |

9. “Regarding the way of translating the True Dharma, do not contradict the meaning, and adhere to good Tibetan usage.

[P: B. dispositio (1)]
dam pa’i chos bsgyur ba’i lugs ni don daṅ | myi ’gal la bod skad la bde bar bya ba daṅ |
P 4: “Concerning the translation of the holy doctrine of the Buddha, translate it into good Tibetan language and in accordance with the meaning
Verhagen (1996D: 283-284): “As regards the method of translating the excellent Dharma, one should make [i.e. translate] it into good, satisfactory Tibetan without violating [i.e. changing] the meaning,

dharmma bsgyur ba la rgya gar gyi skad kyi go rims las mi bsnor bar bod kyi skad du bsgyur na don daṅ tshig tu ’brel źiṅ bde na ma bsnor bar sgyur cig

10. Regarding the translation of the Dharma, when a translation into Tibetan that does not deviate from the word order of the Indian original [retains] the connection between the meaning and words and is good usage, one should translate without deviating.”³

3. End of quotation from the earlier edict?

rgya gar skad go rims las myi bsnor bar | don daṅ tshig tu ’breld bar byos la sgyurd cig |
and without changing the order of the Sanskrit words, unify [in harmony] the meaning and the word.”
and, without altering the order of the Sanskrit terms; one should translate producing a [firm] connection [i.e. harmony?] between meaning and word-form.”

bsnor na bde źiṅ go ba bskyed pa cig yod na | tshigs bcad la ni rtsa ba bźi (3) pa’am | drug pa ’aṅ ruṅ ste | tshigs su bcad pa gcig gi naṅ na gaṅ bde ba² bsnor źiṅ sgyur cig |

2. Compare, however, §§ 9, 12 & 21: gar bde bar

11. If one has to deviate [from the original word order] to produce good usage and intelligibility, one can deviate and translate in a pleasing manner, but only within a single stanza. As far as the meter is concerned, it should consist of four lines, or six if required.

rkyaṅ pa la ni don gaṅ sñegs pa³ yan chad kyi tshig daṅ don gñis ka la gar bde bar bsnor źiṅ sgyur cig |

3. Read gar sñegs pa as in §13, cf. gar bde ba and note in the previous record.

12. In prose, as long as one arrives at the required meaning, one may deviate [from the original word order] for the sake of good usage while taking both the words and meaning into consideration, and one should translate [accordingly].

skad gcig la miṅ du mar ’dren pa ni ltag ’og daṅ bstun la gar sñegs pa bźin du miṅ (4) thogs śig |

13. When it is possible to interpret one [equivocal] word [in Indian] with many [Tibetan] words, one should strive, in the definition, to make [the translation] agree with the [context, namely the words which come] before and after.

14. As in the word gautamya, from the sound gau one attains a number of entities: “speech”, “geographic area”, “earth”, “light”, “vajra”, “bull”, “heaven”, etc.; and when one interprets a word like kauśika sound-wise as “having to do with kuśa-grass”, “learned”, “liking lotuses”, “owl”, “equipped with a treasure”, and so on, in the process of translating you attain a multiple list [of Tibetan words].

bsgyur ba rnams⁴ gcig gi naṅ du ni sna graṅs de kun ’dur yaṅ mi btub ste | gcig tu chad par byar yaṅ

4. read: rnam pa

15. As it is not possible to unite that multiple list [of meanings] into one [Tibetan word-]form in the process of translation, one has to decide for one [equivalent].

gtan tshigs chen po med pa rnams ni mi bsgyur bar rgya gar skad so na źog cig |

16. But if there is no major reason [to choose any of the possible Tibetan equivalents], one may leave the Indian [term] untranslated, and use the Indian word.

gar yaṅ draṅ du ruṅ ba’i tshig byuṅ na | phyogs (6) gcig tu chad par mi bsgyur bar spyir sñegs su ruṅ bar gyis śig |

17. But wherever there is a [Tibetan] expression with a suitable [equivocal] interpretation, you should render it in accordance with its general [and equivocal sense], and not translate [with a generally employed Tibetan expression], deciding for only one direction [of meaning].

yul daṅ | sems can daṅ | me tog daṅ | rtsi śiṅ la sogs pa’i miṅ bsgyur na yid gol źiṅ tshig mi bde ba daṅ | ’ol phyir bsgyur du ruṅ ba don du de ltar yin nam ma yin gtol med pa rnams la | mgo la yul źe ’am | me tog (7) ces pa la sogs pa gaṅ la bya ba’i miṅ gcig bla thabs su snon la rgya gar skad so na źog cig |

18. If one translates names of countries, living beings, flowers, trees, and so on, and the possible translations are counter-intuitive, not good usage, imprecise, and as such the object of doubt: “Should they really be like this or not,” – which should be avoided – then one may keep the Indian term and preface it with a single Tibetan word “country” or “flower” and so on as applicable to that [case as a classifier] – whatever [class of things] the word [in question] refers to.

graṅs la rgya gar skad bźin du bsgyur na dge sloṅ brgya phrag phyed daṅ bcu gsuṃ źes ’byuṅ ba la sogs pa ni stoṅ ñis brgya lṅa bcu źes tha mal par bod kyi skad bźin bsgyur na don daṅ yaṅ mi ’gal ba bod kyi skad (132b1) la yaṅ bde bas graṅs bsdom du ruṅ ba rnams bod skad kyi lugs bźin du thogs śig |

19. When it concerns numbers, if one translates according to the Indian language, one will have “Monk-hundreds, thirteen less a half [hundred = 1250]”, but if one translates in accordance with the ordinary Tibetan language “thousand two-hundred and fifty”, it is not in disaccord with the meaning, and it is also in accordance with good Tibetan usage – thus suitable summing numbers should be established in accordance with the principles of the Tibetan language.

20. If one translates the prefixes pari, sam, upa and the others, which also may have the function of ornaments, the method should be to construe them in accordance with the meaning and translate them in accordance with its [Indian] word, [so as to produce in Tibetan] yoṅs su, yaṅ dag pa and ñe ba. If no additional meaning is attained, it is not necessary to multiply the construction [of the translated term], one should establish the word in accordance with the meaning.

rnam graṅs su gtogs pa’i tshig rnams ni ma ’doms na miṅ gaṅ bod skad du spyir grags śiṅ tshig tu gar bde bar gdags so || ’doms na so sor btags pa bźin (3) du thogs śig |

21. As for words that belong to a list [of related term or synonyms], if the word in question is not closely related, one should establish an [equivalent] term which is a general word in Tibetan and in accordance with good usage. If it is closely related [as a synonym of other terms in the list] one should employ the [one Tibetan] term which designate each [of the Indian synonyms].

saṅs rgyas daṅ byaṅ chub sems dpa’ daṅ ñan thos la sogs pa źe sa⁵ daṅ sko loṅ gi tshig gi rim pa ni saṅs rgyas la źe sa’i tshig tu bsgyur |

5. All witnesses źes for źe sa, but cf. Ta pho: rje sa

22. Concerning the degrees of respectful expressions, and expressions relating to a particular status, as concerned with the Buddhas, the Bodhisattvas or the Śrāvakas: One should translate [employing] the respectful expressions as related to the Buddha,

[P: B. dispositio (2)]
saṅs rgyas daṅ byang chub sems dpa’ daṅ | ñan thos rnams la rje sa [?] daṅ [?] rko [?] (...) [part of line missing] [1r3:] daṅ rim pa ni rje sa’i tshig tu bsgyur ro ||
P 5: “2. Translate Buddha, Bodhisattva and Śravaka concerning the respect, rk[o ...] [N 12] and order into respectful words!

gźan la tshig ’briṅ po man tshad tsam du byas te⁶ | sṅon lha sras yab kyi spyan sṅar mkhan po daṅ lo tsā ba mkhas pa ’tshogs pas | dharmma dkon mchog (4) sprin daṅ | laṅkar gśegs pa bsgyur te | gtan la phab pa’i lugs bźin du sgyur cig |

6. Confer, though, Ta pho: bya’o for byas te

23. while in other cases, when concerned with the middle and lower forms [of respectful expressions], one should translate in accordance with the principles codified by the translations of the Dharma [scriptures] of the Ratnamegha and the Laṅkāvatāra as made earlier by the learned scholars and analysts assembled before the Father of the Divine Son [that is, the now ruling monarch].

gzhan la tshig ’briṅ po man chad tsam du bya’o |
For others use terms from medium downwards!”
[P: B. dispositio (3)]
gźan ni yab myes kyi sku riṅ la | mkhan po daṅ lo tsa bas dar ma dkon mchog sprin daṅ | lang dkar gśegs pa bsgyur te gtan la phab pa’i lugs bźin du sgyurd cig |
P 5: “3. As for the rest translate in the same way as Dar-ma-dkon-mchog-sprin and Lang-kar-gśegs-pa had been done by the mkhan-po and the lotsaba in the time of the ancestors! [N 13]”

skad kyi lugs ’di ltar bkas bcad pa las so so nas su yaṅ ’chos śiṅ ’og tu miṅ gsar du ’dogs su mi gnaṅ gis | bsgyur ba daṅ ’chad pa’i grva so so nas skad gsar du miṅ gdags dgos pa źig yod (5) na yaṅ | so so’i grva grvar miṅ chad par ma gdags par chos kyi gźuṅ daṅ sgra’i lugs las ji skad du ’byuṅ ba’i gtan tshigs daṅ | chos la ji skad du gdags pa dpyad de | pho braṅ du bcom ldan ’das kyi riṅ lugs kyi ’dun sa daṅ | dharmma źu chen ’tshal ba’i grvar phul la | sñan du źus te bkas bcad (6) nas skad kyi dkar chag gi dkyus su bsnan no ||

24. Thus it is not granted to anybody individually to construct and after that establish new words which are differing from the principles of language as decreed in this way. However, if there is a need to construct and establish new words in individual schools, then, in the individual schools, one may construct words without establishing them, and state the causes of their origin in accordance with the dharma-books and the principles of word-[formation], and one should investigate how to establish them in accordance with the dharma. Then one should offer them to assembly in charge of the traditions of the Lord ⁴ in the Palace and to the school of the great revisers of the dharma-translations, make a proper request, and if accepted it is to be added to the word-list [of the Mahāvyutpatti].

4. The Lcaṅ bu stele located in the court-yard of mTshur pu has: bcom ldan ’da’s riṅ lugs kyi ’dun sa (Old Tibetan documents online).

[P: B. dispositio (4)]
skad gyi lugs ’di ltar bkas bcad [1r4:] pa las | so so nas su yaṅ ’chos su myi gnaṅ bar sgyur ’chad gra so sor yaṅ skad gdags dgos pa ba źig yod na | so so’i gra grar mying ma chad par gdags par chos kyi gźung daṅ | sgra’i lugs las ji skad ’byung ba gtan tshigs daṅ | chos la gdags par byos śig |
P 5: “4. As the way of translating had been prescribed by order, it is not allowed to anybody to make any changes. However, in case that in the Dharma- and Explanation-Colleges there is a need to create a [Tibetan] term, the individual colleges may do it, without fixing the term [N 14], in accordance with the texts of the Dharma [N 15] and the rules of Sanskrit grammar and shall make it conform [N 16] to the guidelines.”
| ’di dag bsgyur ba’i [1r5:] myiṅ smraṅ yaṅ pho braṅ du bcom ldan ’das kyi ring lugs daṅ | dar ma bsgyur ba’i lo tsha pa’i grar gtugs la | sñand tu zhus te bkas bcad nas dkar gnag gi skyus su yaṅ bsnand no |

gsaṅ sṅags kyi rgyud rnams gźuṅ gis gsaṅ bar bya ba yin te | snod du ma gyur pa rnams la bśad ciṅ bstan du yaṅ mi ruṅ la | bar du bsgyur źiṅ spyod du gnaṅ gis kyaṅ | ldem po dag tu bśad pa ma khrol nas sgra ji bźin du ’dzin ciṅ log par spyod pa (7) dag kyaṅ byuṅ | sṅags kyi rgyud kyi naṅ nas thu źiṅ bod skad du bsgyur ba dag kyaṅ byuṅ źes gdags kyi | phyin chad gzuṅs sṅags daṅ rgyud bla nas bka’ stsal te | sgyur du bcug pa ma gtogs pa | sṅags kyi rgyud daṅ | sṅags kyi tshig thu źiṅ bsgyur du mi gnaṅ ṅo ||

25. The Tantras with their mantras are to be kept secret in accordance with the scriptures themselves, and it is not proper that they are explained and taught to those not worthy. However, in the meantime they have been translated and given for practice, but their concealed meanings were not the subject of an oral explanation, thus [the words] were understood literally – and false practices have originated. While it is an established fact that selections from among the Mantra-Tantras and translations into Tibetan do exist, henceforth, with regard to dhāraṇīmantras and the Tantras, it has been decreed that unless permission is granted to translate [a specific such scripture], it is not allowed to collect or translate the Mantra-Tantras and the words of the mantras.

[P: B. dispositio (5)]
sṅags kyi rgyud rnams ni gźung gis kyaṅ | gsaṅ bar bya ba yin te | snod du ma gyurd [1r6:] pa la bśad ciṅ bs [t?] and t[u?] yaṅ | myi ruṅ bas | ldem po [da?; or: ṅa?] g las log par go na skyon yod pas |
Verhagen (1996D: 285-286): “As to the Tantras of the Mantra[-yāna], the basic texts themselves state that they are to be kept secret. Therefore it is not allowed to teach and explain them to unfit persons, because it will cause harm if encoded terms are misunderstood.”
sñand tu źus te | bka’s gnaṅ nas sṅags bsgyur ba yaṅ mkhas pa rab kyis don ma nord bar sgyur la | sṅags sṅon grags pa bźin gźung ma nord [subscript d] bar gyis śig | sṅags bsgyur ba | yang [1v1:] gtan la ... ... ... [part of line missing] my [i?] gnaṅ ṅo |

skad kyi miṅ sṅon gtan la ma phab pa (133a1) daṅ miṅ du ma thogs pa las theg pa che chuṅ gi gźuṅ daṅ sgra’i gźuṅ las ’byuṅ ba daṅ sbyar te bśad pa’i daṅ po’o ||

26. The terms of the [Tibetan] language were not codified before, so since the terms were not fixed in the lexicon, one has adhered to what is derived from the books of the Great and the Small Way as well as books on language when explaining. Now the first part is ended.

tathāgatasya paryāyanāmāni

de bźin gśegs pa’i mtshan gyi rnam graṅs la

如来名號

|| saṅs rgyas kyi mtshan dad yon tan gyi miṅ la sogs ba skad dka’ ba rnams thog thog bśad ba saṅs rgyas kyi mtshan gyi rnam graṅs la |

buddhaḥ

saṅs rgyas

正覺; 佛

buddhaḥ źes bya ba’i sgra las draṅs (2) na gcig tu na | mohanidrā pramattabuddhapuruṣavat⁷ ces bya ste | gti mug gi gñid saṅs pas na mi gñid saṅs ba bźin te | saṅs pa la sñegs | yaṅ rnam pa gcig tu na | buddher vikāśanād buddha vibuddhapadmavat | blo bye źiṅ rgyas bas na padma kha bye źiṅ rgyas pa daṅ ’dra bar yaṅ bśad de saṅs rgyas źes (3) bya’o | tshig gi don spyir na chos thams cad thugs su chud ciṅ ma lus par byaṅ chub pa la bya |

7. read: mohanidrāprabuddhatvāt prabuddhapuruṣavat?

bhagavān

bcom ldan ’das

出有壞; 薄伽梵; 世尊

bhagavān źes bya ba gcig tu na | bhagnamāracatuṣṭayatvād bhagavān | źes bya ste bdud bźi bcom pas na bcom pa la bya | yaṅ rnam pa gcig tu na bhaga ni legs pa rnam pa drug gi miṅ ste | gzugs daṅ | (4) grags pa daṅ | dbaṅ phyug daṅ | dpal daṅ | śes rab daṅ | brtson pa ste ’di drug gi spyi la bya | vān źes ’byuṅ ba ni bhago syāstīti bhagavān źes ldan par bśad de | de rnam graṅs ’di skad du bya ba las sṅar bsgyur ba’i tshig grags pa btsan par bya ste | bcom ldan ’das źes bya ba ni mdo sde dag las (5) saṅs rgyas kyi yon tan la mtshan ’jig rten las ’das pa’o || źes kyaṅ ’byuṅ bas na | ’jig rten pa’i bhagavān las khyad par du ’das źes bla thabs su bsnan te | bcom ldan ’das źes btags | ’jig rten pa’i bhagavān źes bya ba ni ’jig rten ba’i gźuṅ ñid las kyaṅ bcom par mi ’chad de | legs (6) pa daṅ ldan pa źes ’chad bas ’jig rten pa’i bhagavān ni legs ldan źes gdags |

tathāgataḥ

de bźin gśegs pa

如來

tathāgata źes bya ba tathā ni de bźin gata ni gśegs pa’am byon ba’am mkhyen pa’am gsuṅs pa la bya ste | tshig gi don spyir na sṅon gyi saṅs rgyas rnams ji ltar gśegs śiṅ phyin pa daṅ | chos thams cad gyi raṅ (7) bźin de bźin ñid ji lta ba mkhyen źiṅ gsuṅs pa la bya mod kyi | sṅar grags pa bźin de bźin gśegs pa źes gdags |

arhan

dgra bcom pa

應供

arhan źes bya ba gcig tu na | pūjam arhatīti arhan źes bya ste | lha daṅ mi la sogs pa kun gyis mchod par ’os pas na mchod ’os źes kyaṅ bya | yaṅ gcig tu na | kleśāri(133b1)hatavān arhan źes bya ste | ñon moṅs pa’i dgra bcom pa źes kyaṅ bya ste | rnam pa ’di las ’dir ni don btsan par bya ste dgra bcom pa źes btags |

samyaksaṃbuddhaḥ

yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas

正等覺;

samyaksaṃbuddha źes pa samyak ni yaṅ dag pa | sam ni samanta ’am | sampūrṇṇa ste ma lus pa ’am rdzogs pa | buddha ni saṅs rgyas pa la bya ste | spyir na chos (2) thams cad kyi ṅo bo ñid ma nor bar thugs su chud ciṅ mṅon par byaṅ chub pa’i mtshan te | yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas źes bya |

vidyācaraṇasaṃpannaḥ

rig pa daṅ źabs su ldan pa

明行足

vidyācaraṇasaṃpanna źes pa vidyā ni rig pa | caraṇa ni rkaṅ pa | saṃpanna ni ldan pa’am phun sum tshogs pa la bya ste | bslab pa gsum daṅ sbyar na lhag pa’i śes rab ni rig pa | (3) lhag pa’i sems daṅ lhag pa’i khrims ni rkaṅ pa | ’phags pa’i lam yan lag brgyad daṅ sbyar na | yaṅ dag pa’i lta ba ni rig pa | lhag ma bdun ni rkaṅ pa ste | rig pa mig daṅ ’dra bas mtshon nas rkaṅ pas phyin ciṅ thob par ’gyur bas na rig pa daṅ źabs su ldan pa źes bya |

sugataḥ

bde bar gśegs pa

善逝

sugata ces bya ba gcig (4) tu na | śobhanagata sugata surūpavat ces bya ste | legs par gśegs pas na legs par gśegs pa ste | gzugs legs pa bźin | apunar āvṛtyagata sunaṣṭajvarvat ces bya ste | phyir mi ldog ba gśegs pas na legs par gśegs pa ste | rims nad legs par byaṅ ba (5)bźin | yāvad gantavyagamanāt sugata | supūrṇaghaṭavat ces bya ste | ji tsam du ’gro bar bya ba ma lus par phyin pas na legs par gśegs pa ste | bum pa legs par gaṅ bźin pa źes ’byuṅ | yaṅ na gcig tu na | dharmmaskandha las ’byuṅ ba sugata iti sukhito bhagavān | svargita avyathitadharmma(6)samanvāgata | tad ucyate sugata ces ’byuṅ ste | bcom ldan ’das bde bar gyur ciṅ mtho ris kyi bde ba daṅ ldan la | gnod ba mi mṅa’ źiṅ gnod pa med pa’i chos daṅ ldan pas na bde bar gśegs pa ’am bde ba brñes pa la yaṅ bya ste | ’dir sṅar grags ba daṅ | dharmmaskandha las ’byuṅ ba daṅ (7) sbyar te bde bar gśegs pa źes btags |

lokavit

’jig rten mkhyen pa

世間解

lokavid ces bya ba loka ni ’jig rten | vid ni vidajñāna ste de bźin gśegs pas ñin lan gsum mtshan lan gsum du gdul ba’i sems can gyi khams la gzigs śiṅ | skal ba yod ba daṅ med pa rtogs par mkhyen pas na ’jig rten (134a1) mkhyen pa źes bya |

anuttarapuruṣadamyasārathiḥ

bla na med pa skyes bu ’dul ba’i kha lo bsgyur ba

無上士調御丈夫

anuttarapuruṣadamyasārathi źes bya ba | anuttara ni bla na med pa | puruṣadamyasārathi ni skyes bu ’dul ba’i kha lo sgyur ba ste | sor mo’i phreṅ ba la sogs ba źe sdaṅ che ba daṅ | dga’ bo la sogs pa ’dod chags che ba daṅ | lteṅ rgyas ’od sruṅs (2) la sogs pa gti mug che ba’i ’dul ba’i sems can rta rgod daṅ ’dra ba ’dul dka’ ba rnams ’jam pos ’dul ba yaṅ ’jam pos btul | drag pos ’dul ba yaṅ drag pos btul | gñi gas ’dul ba yaṅ gñigs btul te | thabs bzaṅ źiṅ sla bas thabs thabs bźin du btul nas (3) don sgrub pa’i mchog mya ṅan las ’das pa la gnas par kha lo sgyur źiṅ ’jog pas na | skyes bu ’dul ba’i kha lo sgyur ba bla na med pa źes bya |

śāstā devamanuṣyāṇām

ston pa

天人師; 師

śāsta źes bya ba śāsu anuśiṣṭau źes bya ste | phyir tshig gi don du na ston źiṅ slob pa la bya | ta ni tshig gi don du bya bar zad de | spyir na lha daṅ mi la sogs (4) pa thams cad kyi ston par gyur bas na ston pa źes bya |

jinaḥ

rgyal ba

勝; 勝者; 佛陀; 耆那; 大覺

jina źes bya ba jitapāpakākuśaladharmma źes bya ste | sdig pa daṅ mi dge ba’i chos las rgyal bas na rgyal ba źes bya |

lokajyeṣṭhaḥ

’jig rten gyi gtso bo

世尊

sarvajñaḥ

thams cad mkhyen pa ’am kun mkhyen

一切知; 一切智; 遍知; 薩婆若

tāyī

skyob pa

保護; 救度者; 善護

tāyi źes bya ba tāyi ni santānapālanayoḥ źes bya ste | ’phags pa’i lam thugs su chud pa bstan źiṅ bśad de | (5) rgyun mi gcod pa daṅ | skyob ciṅ skyoṅ ba la bya ste | pāla skyoṅ ba źes btags pa źig kyaṅ gud na yod pa daṅ ma ’dom par bya ste skyob bar btags |

devātidevaḥ

lha’i yaṅ lha

天中天

maharṣiḥ

draṅ sroṅ chen po

大仙; 金仙

dharmasvāmī

chos kyi rje

法尊; 法主

ṛṣabhaḥ

khyu mchog

牛王; 超群; 勝群; 勒沙婆

nāyakaḥ

’dren pa

導師; 救拔

pariṇāyakaḥ

yoṅs su ’dren pa

普拔; 遍導

vināyakaḥ

rnam par ’dren pa

普拔; 遍導

advayavādī

gñis su med par gsuṅ ba

無二詞; 不二語; 無二語

śauddhodaniḥ

zas gtsaṅ gi sras

淨飯王子

daśabalaḥ

stobs bcu pa

十力

mārajit

bdud ’dul

降魔軍; 伏調魔

śākyapuṅgavaḥ

śā kya’i skyes mchog

釋子尊; 最勝釋迦; 大釋子

goptā

sruṅ mdzad

擁護; 護持

mahātmā

bdag ñid chen po

大自性; 最第一; 大我

vijayī

rnam par rgyal ba mṅa’ ba

尊勝; 最勝; 具尊聖

vibhuḥ

khyab bdag

遍主

viśvaṃtaraḥ

thams cad sgrol

普護

sarvadharmeśvaraḥ

chos thams cad kyi dbaṅ phyug

諸法自在; 一切法自在

virāṭ

rnam par mdzes pa

微妙; 微藏

dhīraḥ

brtan pa

堅固; 勇猛; 勇健

guṇasāgaraḥ

yon tan rgya mtsho

功德海

śaraṇyaḥ

skyabs ’os

應護; 歸依處; 堪歸

śaraṇam

skyabs

衛護; 歸依; 救; 救護

vādisiṃhaḥ

smra ba’i seṅ ge

說師子; 法師子

narottamaḥ

mi mchog

勝人

mārābhibhuḥ

bdud zil gyis gnon

降魔

apratipudgalaḥ

gaṅ zag zla med pa

無算丈夫; 無與等; 無等者

vāntadoṣaḥ

skyon bsal ba

除過; 離過

hataviṣaḥ

dug bcom pa

去毒; 伏毒

anaṅgajit

lus med thul

調無形

ṣaḍabhijñaḥ

mṅon par śes pa drug daṅ ldan

具足六神通; 具足神通

bhavāntakṛt

srid mthar phyin

能出三有; 出三有

aghahantā

sdig ’joms

去拔惡業; 滅罪

siddhārthaḥ

don grub

一切義成就; 悉達

śākyasiṃhaḥ

śā kya seṅ ge

釋師子

varārhaḥ

mchog don ’os

堪勝義; 堪供

varada

mchog sbyin

勝施; 施願

vīraḥ

dpa’ bo

雄猛; 勇猛

śamitā

źi bar mdzad pa

能柔善; 能止息

śāntapāpaḥ

sdig pa źi ba

消罪業; 息罪

śītabhūtaḥ

bsil bar gyur ba

獲清涼; 得清涼

śivamkaraḥ

śis mdzad

作吉祥; 作祥

nirdvandvah

rtsod med

無鬪; 無諍

nirmamaḥ

bdag gi ba med pa

無我

netā

mtshon pa

表白; 導師; 標記; 善導

niravadyaḥ

kha na ma tho ba mi mṅa’ ba

無不善; 無過; 不過

nirbhayaḥ

bsñems pa mi mṅa’ ba

無恐懼; 無怖畏

vītatṛṣṇaḥ

sred pa daṅ bral ba

無恐懼; 無怖畏

nirādānaḥ

len pa mi mṅa’ ba

無恐懼; 無怖畏

viśrutaḥ

rnam par grags pa

美名稱

śubhadharmākaraḥ

dge ba’i chos kyi ’byuṅ gnas

善法源

śuciḥ

gtsaṅ ba

清淨

anupamaḥ

dpe med pa

無比; 無喻; 無可喻

trikālajñaḥ

dus gsum mkhyen pa

了知三世

vādī

gsuṅ ldan

具語; 論師; 大論師

tridoṣopahaḥ

ñes gsum ’joms

壞三業; 滅三毒

triprātihāryasaṃpannaḥ

cho ’phrul gsum ldan pa

具三通; 具足三受道

nirmalaḥ

dri ma med pa

無垢

triskandhapathadeśikaḥ

phuṅ po gsum gyi lam ston pa

宣說三蘊道; 開非三蘊道

nirjvaraḥ (nis+jvara)

nad mi mṅa’ ba

無病; 無疾

sūryavaṃśaḥ

ñi ma’i rigs

日種

āṅgirasaḥ

ñi ma’i rgyud

日族; 阿儗囉娑; 日續系

āṃgirasa⁸ źes bya ba thog ma draṅ sroṅ ñid kyi lus las byuṅ bas na bdag lus skyes źes (7) bśad ba daṅ | aṃgirasa ni ñi ma ste | ñi ma’i rigs yin pas na ñi rgyud ces kyaṅ bśad du ruṅ bar ’dul ba’i dṅos po daṅ | bśad pa las ’byuṅ la | mdo sde dag las sku’i kha dog ñi ma bźin du lham me lhaṅ ṅer bźugs pa’i yon tan lta bur yaṅ bśad pas ñi ma’i rgyud ces btags |

8. Tg: igirasa

gautamaḥ

go ta ma

瞿曇; 純淑

ikṣvākukulanandanaḥ

bu ram śiṅ pa’i rigs dga’ ba

甘蔗王種喜

prabhuḥ

mṅa’ bdag

主宰

nānātathāgatanāmāni

de bźin gśegs pa so so’i mtshan la

各如來名號

de (134b1) bźin gśegs pa so so’i mtshan la |

vairocanaḥ

rnam par snaṅ mdzad

遍一切處; 毘盧遮那; 眾明主

akṣobhyaḥ

mi ’khrugs pa

不動佛; 阿閦佛

ratnasaṃbhavaḥ

rin chen ’byuṅ ldan

寶生

amitābhaḥ

’od dpag med

阿彌陀; 無量光

amoghasiddhiḥ

don yod grub pa

不空成就

vipaśyī

rnam par gzigs

勝觀; 毘婆尸; 妙觀察

śikhī

gtsug tor can

尸棄; 持髻

viśvabhuk

kun skyobs

毘舍浮; 護一切; 一切自在

viśvabhug źes bya ba | viśva ni thams cad | bhuja pālanābhyavaharayo źes ’byuṅ ste | loṅs par kun la spyod pa ’am sems can thams cad skyob pa la bya ste | skabs ’dir saṅs rgyas kyi mtshan yin pas na thams cad skyob ces btags |

krakucchanda

log pa dad sel

除邪信; 拘留孫; 應斷; 俱留孫

kakutsundaḥ

’khor ba ’jig

壞輪迴

kanakamuniḥ

gser thub

拘那含牟尼; 金仙

kāśyapaḥ

’od sruṅ

護光; 迦葉; 迦葉波; 飲光

kāśyapa źes bya ba | kaśa ghāte źes bya ste | chad pas bcad pa ’am gnod par bya ba’i rigs pa yin | pa ni pāla ni skyob pa’am skyoṅ ba’i draṅ sroṅ gi rigs su skyes pa la bya ste | chad pas bcad ciṅ gnod par bya ba (4) las skyob pas na gnod skyob ces kyaṅ bya | yaṅ rnam pa gcig tu na | kāśṛ dīpatau źes kyaṅ bya ste | skal ba yod pa’i sems can chos bśad pa’i ’od kyis snaṅ bar bya ba’i rigs ba rnams gcig tu na kā śya dī pa to źes kyaṅ bya ste | skal pa yod pa’i sems can chos bśad pa’i ’od kyis snaṅ bar bya ba’i (5) rigs pa rnams sruṅ źiṅ skyob pas na ’od sruṅs źes kyaṅ byar ruṅ ste | sṅan chad miṅ du btags te grags pa bźin du ’od sruṅs źes btags |

śākyamuniḥ

śā kya thub pa

釋迦牟尼; 能仁寂默

dīpaṃkaraḥ

mar me mdzad

燃燈佛; 然燈; 錠光佛

padmanetraḥ

pad ma’i spyan

蓮華眼

prahasitanetraḥ

spyan gsal rgyas

目明滿

ratnaśikhī

rin chen gtsug tor can

寶髻

meghasvaraḥ

’brug sgra

龍音; 雷音

salīlagajagāmī

glaṅ po che ltar ’gyin źiṅ bźud pa

象儀緩步

lokābhilāṣī

’jig rten mos pa

世間敬

samantaprabhābuddhabhūmiḥ

saṅs rgyas kyi sa kun tu ’od¹

1. see Gb 78

善光佛地

saṅs rgyas kyis samantaprabhābuddhabhūmi źes bya ba ni ’od zer maṅ po bkye bas ’dul ba’i sems can (4) smin par mdzad ciṅ chos kyi snaṅ ba ’od daṅ ’dra bas thams cad la gsal bar byas pas na saṅs rgyas kyis kun du ’od ces bya |

asamasamapañcaskandhaḥ

mi mñam pa daṅ mñam pa’i phuṅ po lṅa

五分法身蘊; 無等等五蘊; 佛地五法

saṅs rgyas kyi yon tan gyi miṅ la mi mñam pa daṅ mñam pa’i phuṅ po daṅ | ye śes daṅ sku gsum la | asamasamapañcaskandha źes bya ba asama ni mi mñam (6) pa ste | sṅon gyi saṅs rgyas rnams la bya | sama ni mñam pa ste sṅon gyi saṅs rgyas de dag ñid daṅ mtshuṅs par gyur ba la bya | pañcaskandha ni phuṅ po lṅa ste zag pa med pa’i tshul khrims daṅ | tiṅ ṅe ’dzin daṅ | śes rab daṅ | rnam par grol ba daṅ | rnam par grol ba’i ye śes mthoṅ ba’i phuṅ po ste | saṅs rgyas (7) rnams la mṅa’ ba’i phuṅ po ’di dag phal pa la med pas na mi mñam pa daṅ mñam pa’i phuṅ po lṅa źes bya |

śīlaskandhah

tshul khrims kyi phuṅ po

戒蘊; 戒身

samādhiskandhaḥ

tiṅ ṅe ’dzin gyi phuṅ po

定蘊; 定身

prajñāskandhaḥ

śes rab kyi phuṅ po

慧蘊; 慧身

vimuktiskandhaḥ

rnam par grol ba’i phuṅ po

解脫蘊; 解脫身

vimuktijñānadarśanaskandhaḥ

rnam par grol ba’i ye śes mthoṅ ba’i phuṅ po

解脫知見蘊; 解脫知見身

pañcajñānāni

ye śes bźi

四智

dharmadhātuviśuddhiḥ

chos kyi dbyiṅs rnam par dag pa

清淨法界; 法界清淨

dharmmadhātuviśuddha źes bya ba chos kyi dbyiṅs rnam par dag pa yin te | stobs daṅ mi ’jigs pa la sogs pa ’phags pa’i chos rnams skye źiṅ ’byuṅ ba daṅ dbyiṅs su gyur pas na chos kyi dbyiṅs de bźin (135a1) ñid la glo bur gyi ñon moṅs pa’i sgrib pa daṅ | śes bya’i sgrib pa sbrin daṅ ’dra ba daṅs śiṅ byaṅ ste | nam mkha’i dbyiṅs dag pa daṅ ’dra ba san chos kyi dbyiṅs rnam par dag ba źes bya |

ādarśajñānam

me loṅ lta bu’i ye śes

大圓鏡智; 太圓鑑智

ādarśajñāna źes bya ba me loṅ lta bu’i ye śes yin te chos kyi dbyiṅs rnam par dag pa la dmigs (2) pas gzuṅ ba daṅ ’dzin pa’i rtog pa thams cad daṅ bral te kun gźi rnam bar śes pa gnas gyur bas | me loṅ phyis pa’i naṅ du ci yaṅ snaṅ ba bźin du chos thams cad kyi gzugs brñan snaṅ ba la bya ste | me loṅ lta bu’i ye śes źes bya |

samatājñānam

mñam pa ñid kyi ye śes

平等性智

samatājñāna źes bya ba thog mas daṅ po la de kho na ñid (3) mṅon bar rtogs pa’i tshe | bdag daṅ gźan du mi ’byed ciṅ mñam ba ñid du rtogs bas goṅ nas goṅ du sbyaṅs ba’i saṅs rgyas kyi sa la mi gnas ba’i mya ṅan las ’das par gyur ba’i tshe | ñon moṅs pa can gyi yid gnas ’phos te | ye śes su gnas gyur ba la mñam pa ñid kyi ye śes źes (4) bya |

pratyavekṣaṇājñānam

so sor rtog pa’i ye śes

妙觀察智

pratyavekṣaṇajñāna źes bya ba so sor rtog pa’i ye śes yin te | yid kyi rnam par śes pa gnas gyur pas gzuṅs daṅ tiṅ ṅe ’dzin daṅ bsam gtan daṅ sñoms par ’jug pa thams cad kyi gźir gyur ba | śes bya thams cad la thogs pa med pa’i ye śes ’jug bas chos kyi char chen po ’bebs (5) śiṅ the tshom sna tshogs gcod pa daṅ | sku vaiḍūrya la sogs parin po che’i mdog tu ston pa’i rgyur gyur pa yin te | so sor rtog pa’i ye śes źes bya |

kṛtyānusthānajñānam

bya ba nan tan du grub pa’i ye śes

成所作智

kṛtyānuṣṭhanajñāna źes bya ba bya ba sgrub pa’i ye śes yin te | mig la sogs pa dbaṅ po lṅa’i rnam par śes pa gnas gyur pas ’jig rten gyi (6) khams thams cad du thabs sna tshogs dbag tu med bas sems can maṅ po’i don mdzod pa’i gźir gyur pa yin te | bya ba sgrub ba’i ye śes źes bya |

trikāyāḥ

sku gsum la

三身

dharmakāyaḥ

chos kyi sku

法身

dharmmakāya źes bya ba chos kyi sku yin te | saṅs rgyas kyi sa daṅ sbyar na chos kyi dbyiṅs rnam par dag pa daṅ | me loṅ lta bu’i ye śes ni de bźin ñid (7) kyi raṅ bźin te chos kyi sku źes bya |

sambhogakāyaḥ

loṅs spyod rdzogs pa’i sku

報身; 圓滿報身

sambhogakāya źes bya ba loṅs spyod rdzogs pa’i sku yin te | mñam ba ñid kyi ye śes daṅ so sor rtog pa’i ye śes gñis kyis chos kyi loṅs spyod daṅ skyid ba chen po ma lus pa myoṅ bar mdzad ba rnam par snaṅ mdzad kyi skula bya ste | loṅs spyod rdzogs pa’i sku źes bya |

nirmāṇakāyaḥ

sprul pa’i sku

化身

(135b1) nirmmāṇakāya źes bya ba sprul pa’i sku yin te | bya ba sgrub pa’i ye śes kyis sems can so so cis ’dul ba bźin du thabs thabs su sku daṅ gsuṅ daṅ thugs sprul te | sna tshogs su ston pa la bya bas na | sbrul pa’i sku źes bya |

daśatathāgatabalāni

de bźin gśegs pa’i stobs bcu’i miṅ la

如來十力

de bźin gśegs pa’i stobs bcu la | daśa tathāgatabalaṃ źes pa de bźin (2) gśegs pa’i stobs bcu yin te | de bźin gśegs pa’i ye śes sbrib pa med pas śes bya’i dṅos po gaṅ la yaṅ thogs pa med de mkhyen pa ’di bcu’i mthu ñan thos la sogs pa gźan las ’phags pas na de bźin gśegs pa’i stobs bcu źes bya |

sthānāsthānajñānabalam

gnas daṅ gnas ma yin pa mkhyen pa’i stobs

知是處非處力; 處非處智力

sthānāsthānajñānbalan źes bya ba gnas daṅ gnas ma (3) yin pa mkhyen pa’i stobs yin te | gnas ni legs par spyad pas ’bras bu yid du ’od ba ’grub pa daṅ | ñes par spyad pas ’bras bu yid du mi ’oṅ ba smin par ’gyur ba la sogs pa la bya | gnas ma yin pa ni legs par spyad pa’i ’bras bu yid du mi ’oṅ bar gyur ba daṅ | ñes par spyad pa’i (4) ’bras bu yid du ’oṅ bar ’gyur ba la bya ste | srid pa daṅ mi srid pa ma nor bar mkhyen pa’i stobs daṅ ldan pa’i phyir gnas daṅ gnas ma yin pa mkhyen pa’i stobs źes bya |

karmavipākajñānabalam

las kyi rnam par smin pa mkhyen pa’i stobs

知三世業報力; 業異熟智力; 知業報力

karmmavipākajñānabalan źes bya ba las kyi rnam par smin pa mkhyen pa’i stobs yin te | bla na med pa’i ye śes kyis ’das pa (5) daṅ | ma ’oṅs pa daṅ | da lta byuṅ ba’i las yaṅ dag par blaṅs pa rnams kyi rnam par smin pa las kyi rgyu gaṅ gis | gnas gaṅ du ’bras bu smin pa mkhyen pa’i stobs źes bya |

nānādhimuktijñānabalam

mos pa sna tshogs mkhyen pa’i stobs

知他眾生種種欲力; 種種勝解智力

nānādhimuktijñānabalan źes bya ba mos pa sna tshogs mkhyen pa’i stobs yin te | zag ba daṅ bcas pa daṅ | zag pa med pa daṅ (6) khams gsum la dga’ źiṅ mos pa rnam pa sna tshogs mkhyen pas na mos pa sna tshogs mkhyen pa’i stobs źes bya |

nānādhātujñānabalam

khams sna tshogs mkhyen pa’i stobs

知三間種種性力; 種種界智力

nānādhātujñānabalan źes bya ba khams sna tshogs mkhyen pa’i stobs yin te | khams źes bya ba ni sṅon gyi bag chags kyis grub pa’i bsam pa’i khams daṅ | kun nas ñon (7) moṅs pa’i khams daṅ | rnam par byaṅ ba’i khams la sogs pa la bya ste | khams tha dad pa maṅ po’i raṅ daṅ spyi’i mtshan ñid ma nor bar thugs su chud pas na khams sna tshogs mkhyen pa’i stobs źes bya |

indriyavarāvarajñānabalam

dbaṅ po mchog daṅ mchog ma yin pa mkhyen pa’i stobs

知他眾生諸根上下力; 根上下智力

indriyaparāparajñānabalan źes bya ba dbaṅ po mchog daṅ mchog ma yin pa (136a1) mkhyen pa’i stobs yin te | dad pa la sogs pa’i dbaṅ po rab daṅ | ’briṅ daṅ | tha ma’i rim pa daṅ rnam graṅs ma lus par mkhyen pa’i dbaṅ po mchog daṅ mchog ma yin pa mkhyen pa’i stobs źes bya |

sarvatragāmanī pratipajjñāna

thams cad du ’gro ba’i lam mkhyen pa’i stobs

知一切道智; 遍趣行智力; 智一切道智相力

sarvatragāminīpratipanthabalan źes bya ba thams cad du ’gro ba’i (2) lam mkhyen pa’i stobs yin te | ’gro ba lṅar skye ba’i lam daṅ | mya ṅan las ’das bar ’gro ba’i lam la sogs pa lam mo cog chub par mkhyen pas thams cad du ’gro ba’i lam mkhyen ba’i stobs źes bya |

sarvadhyānavimoksasamādhi samāpattisaṃkleśavyavadānavyutthānajñānabalam

bsam gtan daṅ rnam par thar pa daṅ tiṅ ṅe ’dzin daṅ sñoms par ’jug pa daṅ kun nas ñon moṅs pa daṅ rnam par byaṅ ba daṅ ldan ba thams cad mkhyen pa’i stobs

知諸禪三昧力; 靜慮解脫等持等至智力

sarvadhyānavimokṣasamādhisamāpattisaṃkleśavyavadāna[vyutthāna]jñānabalan źes bya ba bsam (3) gtan daṅ rnam par thar pa daṅ tiṅ ṅe ’dzin daṅ sñom par ’jug pa’i kun nas ñon moṅs ba daṅ | rnam bar byaṅ ba daṅ ldaṅ pa thams cad mkhyen pa’i stobs yin te | bsam gtan daṅ po la sogs pa bźi daṅ | rnam par thar ba brgyad daṅ | stoṅ pa ñid la sogs pa’i tiṅ ṅe ’dzin maṅ po (4) daṅ | mthar gyis gnas pa’i sñoms par ’jug pa dgu la sogs pa la bya | kun nas ñon moṅs pa ni lta ba daṅ dmigs pa rnam pa sna tshogs kyis ñon moṅs par gyur ba la bya | rnam par byaṅ ba ni ’khor ba la chags pa med pa daṅ mi dmigs pa daṅ ldan pas rnam par dag pa la bya || (5) ldan pa ni lugs daṅ mthun pa ’am mi mthun pa daṅ thod rgal la sogs pa’i tshul gyis ldan ba mkhyen pa la bya |

pūrvanivāsānusmṛtijñānabalam

sṅon gyi gnas rjes su dran pa mkhyen pa’i stobs

得宿命智力; 宿住隨念智力; 知宿命智力

pūrvanivāsānusmṛtijñānabalan źes bya ba sṅon gyi gnas rjes su dran pa mkhyen ba’i stobs yin te | bdag daṅ sems can thams cad kyi sṅon gyi tshe rabs graṅs med pa tshun chad gnas (6) gar skyes pa daṅ | byad gzugs kyi rnam pa ci ’dra ba daṅ | mtshan ma daṅ rtags ci yod pa daṅ las kyi rgyu cis skyes pa mkhyen pas na sṅon gyi gnas rjes su dran pa mkhyen pa’i stobs źes bya |

cyutyutpattijñānabalam

’chi ’pho ba daṅ skye ba mkhyen pa’i stobs

得天眼能觀一切力; 死生智力; 知天眼力

cyutyupapattī jñānbalan źes bya ba śi ’pho daṅ skye ba mkhyen pa’i stobs yin te | lha’i spyan gyis sems can (7) rnams gaṅ nas śi ’phos nas gaṅ du skyes ba ma lus bar gzigs pas na śi ’pho daṅ skye ba mkhyen pa’i stobs źes bya |

āśravakṣayabalam

zag pa zad pa mkhyen pa’i stobs

得漏盡智力; 漏盡智力; 知漏智力

āśravakṣayajñānabalan źes bya ba zag bzad pa mkhyen pa’i stobs yin te | ’dod chags la sogs pa’i ñon moṅs pa thams cad bag chags yan chad zad ciṅ byaṅ bar gzigs (136b1) pas na zag pa zad pa mkhyen pa’i stobs źes bya |

catvāri tathāgatasya vaiśāradyāni

de bźin gśegs pa’i mi ’jigs pa bźi’i miṅ la

如來四無畏

de bźin gśegs pa’i mi ’jigs pa bźi la catvari tathāgatavaiśāradyaṃ źes bya ba de bźin gśegs pa’i mi ’jigs pa bźi yin te | mi ’jigs ba bźi daṅ ldan pas de bźin gśegs pa phal pa maṅ bo’i naṅ du byon nas khyu mchog gi gnas (2) rlabs po che źal gyis ’che ste | tshaṅs pa’i ’khor lo bskor źiṅ yaṅ dag par seṅ ge’i sgra sgrogs pas na mi ’jigs ba źes bya | de la mṅon par byaṅ chub pa la mi ’jigs pa daṅ zag pa zad pa mkhyen pa la mi ’jigs ba gñis ni saṅs rgyas ñid kyi rgyud la mṅa’ ba’i yon tan yin pas na raṅ gi don phun (3) sum tshogs pa yin la | bar du gcod ba’i chos des par bstan pa daṅ | ṅes par ’byuṅ ba’i lam bstan ba la mi ’jigs pa gñis ni gźan la phan par bya ba’i phyir bśad pa yin pas na gźan gyi don te | bdag daṅ gźan gyi don phun sum tshogs par bstan pa’aṅ yin no ||

sarvadharmābhisaṃbodhivaiśāradyam

chos thams cad mṅon par rdzogs par byaṅ chub pa la mi ’jigs pa

法無畏; 正等覺無畏; 一切智無所畏

sarvadharmmābhisaṃ(4)bodhivaiśāradyan źes bya ba chos thams cad mṅon par rdzogs par byaṅ chub ba la mi ’jigs pa yin te | de bźin gśegs pas chos thams cad phyag mthil du skyu ru ra’i ’bras bu bźag pa daṅ ’dra bar thugs su chud de | mṅon par byaṅ chub pa la śes rab brñes pas dge sbyoṅ ṅam bram ze’aṅ (5)ruṅ | lha’i mig daṅ pha rol gyi sems śes pa la sogs pa’i yon tan daṅ ldan pa lhām bdud kyaṅ ruṅ rdzu ’phrul daṅ ldan źiṅ mthu che ba’i tshaṅs pas kyaṅ chos daṅ mthun pas mṅon par saṅs rgyas pa ma yin par brgal ba’i gźi daṅ gtan tshigs med de brgal gyis dogs pa med pas na chos (6) thams cad mṅon par rdzogs par byaṅ chub pa la mi ’jigs ba źes bya ste | mi ’jigs pa ’og ma gsum gyi mjug kyaṅ ’di daṅ ’dra bar bśad |

sarvāśravakṣayajñānavaiśāradyam

zag pa zad pa thams cad mkhyen pa la mi ’jigs pa

漏盡無所畏; 漏永盡無畏

sarvāśravakṣayajñānavaiśāradyan źes bya ba zag pa thams cad pa mkhyen pa la mi ’jigs ba yin te | zag pa źes bya ba ni ñon moṅs pa’i miṅ (7) ste | ’dod chags la sogs pa’i ñon moṅs pa daṅ ma bral na srid pa’i rtse mo man chad kyaṅ slar ’dzag ciṅ ltuṅ bas na zag pa źes bya | ñon moṅs pa thams cad spaṅs te zad par mkhyen pa la zag pa ma zad par sun dbyuṅ źiṅ don rtags kyis brgal du med de | mi dogs pas na zag pa thams (137a1) zad par mkhyen pa la mi ’jigs pa źes bya |

antarāyikadharmānanyathātvaniścitavyākaraṇavaiśāradyam

bar du gcod pa’i chos rnams gźan du mi ’gyur bar ṅes pa’i luṅ bstaṅ pa la mi ’jigs pa

說障道無所畏; 說障法無畏

antarāyikadharmmānanyathatāniścitavyākaraṇavaiśāradyan źes bya ba bar du gcod pa’i chos rnams gźan du mi ’gyur bar ṅes pa’i luṅ bstan pa la mi ’jigs pa yin te | bar du gcod pa’i chos źes bya ba bag med pa daṅ ṅo tsha mi śes (2) pa daṅ khrel med pa la sogs pa ’phags pa’i lam daṅ | dge ba’i phyogs kyi bar du gcod pa rnams bar chad kyi chos yin no źes luṅ bstan ciṅ bśad pa la thog tu ma bab pa med pas na bar du gcod pa’i chos rnams gźan du mi ’gyur bar ṅes pa’i luṅ bstan pa la mi ’jigs pa źes bya |

sarvasaṃpadadhigamāyanairyāṇikapratipattathātvavaiśāradyam

phun sum tshogs pa thams cad ’thob par ’gyur bar ṅes par ’byuṅ ba’i lam de bźin du ’gyur ba la mi ’jigs pa

說苦道無所畏; 說出道無畏; 說盡苦道無所畏

sarva(3)saṃ⁹ padādhigamāyinairyāṇikapratipattathātvavaiśāradyan źes bya ba phun sum tshogs pa thams cad thob par ’gyur ba ṅes par ’byuṅ ba’i lam de bźin du ’gyur ba la mi ’jigs pa yin te | de bźin gśegs pas ñan thos rnams la ṅes par ’byuṅ ba’i lam mya ṅan las ’das pa’i bde ba phun sum tshogs (4) pa thob par ’gyur źiṅ sdug bsṅal mthar ’byin pa bśad pa la ṅes par ṅes par ’byuṅ ba’i lam ma yin no źes dge sbyoṅ ṅam bram ze sus kyaṅ brgal źiṅ gźan du bsgyur du med pas na phun sum tshogs pa thams cad thob bar ’gyur ba ṅes par ’byuṅ ba’i lam de bźin du ’gyur ba la mi ’jigs pa źes bya |

9. Tg: si

aṣṭādaśāveṇikabuddhadharmāḥ

saṅs rgyas kyi chos ma ’dres pa bcu brgyad kyi miṅ la

十八不共佛法

saṅs (5) rgyas kyi chos ma ’dres pa bco brgyad la | aṣṭadaśaveṇikabuddhadharmmā źes bya ba saṅs rgyas kyi chos ma ’dres pa bco brgyad yin te | chos ’di rnam ñan thos daṅ raṅ saṅs rgyas daṅ byaṅ chub sems dpa’ rnams la yaṅ mi mṅa’ ste | phal daṅ thun moṅ du gyur pa ma yin la | saṅs rgyas ñag (6) gcig la yon tan ’di rnams mṅa’ bas na saṅs rgyas kyi chos ma ’dres pa źes bya |

nāsti tathāgatasya skhalitam

de bźin gśegs pa la ’khrul ba med pa

身無失; 諸佛身無失

nāsti tathāgatasya sakha li tan źes bya ba de bźin gśegs pa la ’khrul ba mi mṅa’ ba yin te | sku daṅ gsuṅ daṅ thugs kyi phrin las la nor źiṅ thog tu ma bab pa med pas na de bźin gśegs pa la ’khrul pa (7) med pa źes bya |

nāsti ravitam

ca co med pa

口無失

nāsti ravitan źes bya ba ca co med pa yin te | dgra bcom ba kha cig la ma nor nas ku co ’don pa daṅ | sṅon gyi bag chags ma byaṅ bas ca co che źiṅ tshig la ’khral ’khrul yod pa lta bu ma yin pas ca co med pa źes bya |

nāsti muṣitasmṛtitā (smṛtiḥ)

bsñel ba med pa

意無傲慢; 念無失; 意無失

nāsti muṣitasmṛtitā źes bya ba bsñel ba med pa (137b1) yin te | dgra bcom pa la ma da goṅs pa’i ye śes mi mṅa’ ste | bsñel nas sems can gyi don bya ba la sogs pa śor ba daṅ | dus las yol ba lta bu ma yin pas na bsñel ba med pa źes bya |

nāsty asamāhitacittam

sems mñam par ma gźag pa med pa

無不定心

nāsti samāhitacittaṃ źes bya ba sems mñaṃ par ma bźag pa med pa yin te | dgra (2) bcom pa dag nam tiṅ ṅe ’dzin gaṅ la źugs pa de’i tshe | tiṅ ṅe ’dzin de la mñaṃ par gźag pa lta bu ma yin gyi | de bźin gśegs pas tiṅ ṅe ’dzin mchog brñes pas na tiṅ ṅe ’dzin la źugs kyaṅ ruṅ ma źugs kyaṅ ruṅ ste | mñaṃ par ma bźag pa med pas na sems mñam (3) par ma bźag pa med ba źes bya |

nāsti nānātvasamjñā

tha dad pa’i ’du śes med pa

無異想

nāsti nānātvasaṃjñā źes bya ba | tha dad pa’i ’du śes med pa yin te | dgra bcom pa dag ’khor ba daṅ mya ṅan las ’das pa gñis la bye brag tu ’dzin ciṅ ñon moṅs pa daṅ rnam par byaṅ ba’i chos la sogs pa la tha dad du ’byed pa lta bu mi mṅa’ ste | sems (4) mñam pa ñid daṅ chos mñam pa ñid du gzigs pas na tha dad pa’i ’du śes med pa źes bya |

nāsty apratisaṃkhyāyopekṣā

so sor ma rtogs pa’i btaṅ sñoms med pa

無不知捨心; 無不知已捨

nāsty apratisaṃkhyā yo pekṣa źes bya ba so sor ma brtags pa’i btaṅ sñoms med pa yin te | dgra bcom pa dag sems can gyi don la ma brtags par yal bar ’dor ba lta bu ma yin gyi | (5) skal ba yaṅ med daṅ dus la bab ma bab gzigs nas dus daṅ sbyor ba ma gtogs par yal bar ’dor ba med pas na so sor ma brtags pa’i btaṅ sñoms med ba źes bya |

nāsty cchandasya hāniḥ

’dun pa ñams pa med pa

欲無減; 欲無滅

nāsti cchandasya hāni źes bya ba ’dun pa ñams pa med pa yin te | dgra bcom pa dag spyod yul dman bas de bźin (6) gśegs pa’i sa la mos śiṅ ’dun ba med de ñan thos kyi bya ba la mos pa lta bu ma yin gyi | saṅs rgyas sems can gyi don mdzod pa daṅ | dkon mchog gsum gyi gduṅ mi ’chad par bya ba la sogs pa la rtag tu ’dun par ’jug pas na ’dun pa ñams pa med pa źes bya |

nāsti vīryasya hāṇiḥ

brtson ’grus ñams pa med pa

精進無減; 精進無滅

nāsti vīryasya (7) hāni źes bya ba brtson ’grus ñams pa med pa yin te | de bźin gśegs pa sems can gcig gi phyir bskal bar chos bśad kyaṅ sku daṅ gsuṅ daṅ thugs bsñel bar mi ’gyur ba daṅ | sems can gcig gi phyir yaṅ ’jig rten gyi khams graṅs med ba ’das te gśegs pas na (138a1) brtson ’grus ñams pa med pa źes bya |

nāsti smṛtihāniḥ

dran pa ñams pa med pa

念無減; 念無滅

nāsti samādhihāniḥ

tiṅ ṅe ’dzin ñams pa med pa

定無減; 定無滅

nāsti samādher hāni źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin ñams pa med pa yin te | chos thams cad kyi de bźin ñid mñam pa ñid la sñoms par ’jug ciṅ de (3) las mi g-yo bar ’dzin pas na tiṅ ṅe ’dzin ñams pa med pa źes bya |

nāsti prajñāyā hāniḥ

śes rab ñams pa med pa

慧無滅; 慧無減; 智慧無減

nāsti prajñāyār hāni źes bya ba śes rab ñams pa med pa yin te | sems can thams cad kyi spyod pa mkhyen pa mi zad pa daṅ | sems can yoṅs su smin pa mkhyen pa mi zad pa daṅ | so sor yaṅ dag par rig pa mi zad pa (4) mṅa’ bas na śes rab ñams pa med pa źes bya |

nāsti vimuktihāniḥ

rnam par grol ba ñams pa med pa

解脫無滅; 解脫知見無減; 解脫無減

nāsti vimukter hani źes bya ba rnam par grol ba ñams pa med pa yin te | ñon moṅs pa’i sgrib pa daṅ | śes bya’i sgrib pa thams cad las grol bas na rnam par grol ba ñams ba med pa źes bya |

sarvakāyakarma jñānapurvaṃgamaṃ jñānānuparivarti

lus kyi las thams cad ye śes kyi sṅon du ’gro źiṅ ye śes kyi rjes su ’braṅ ba

一切身業隨智慧行

sarvakāyakarmajñānapūrvaṃgamaṃ jñānānupari(5)varttī źes bya ba lus kyi las thams cad ye śes sṅon du ’gro źiṅ ye śes kyi rjes su ’braṅ ba yin te | dgra bcom ba kha cig lus kyi las bsam bźin ma yin bar byed de | ’jig rten gyi yid daṅ ’gal ba lta bu ma yin gyi | spyod lam bźi po kun gyis kyaṅ sems can ’dul te | ye śes (6) sṅar ’byuṅ ba’i rgyu las byuṅ bas na ye śes sṅon du ’gro ba yin | ye śes daṅ lhan cig ’byuṅ źiṅ ye śes kyi rjes su ’jug pas na ye śes kyi rjes su ’braṅ ba yin te | bsdus na lus kyi las thams cad ye śes sṅon du ’gro źiṅ ye śes kyi rjes su ’braṅ ba źes bya | ṅag daṅ yid (7) kyi skabs su yaṅ ye śes sṅon du ’gro źiṅ ye śes kyi rjes su ’braṅ ba ’di bźin du bśad |

sarvavākkarma jñānapūrvaṃgamam jñānānuparivarti

ṅag gi las thams cad ye śes kyi sṅon du ’gro źiṅ ye śes kyi rjes su ’braṅ ba

一切口業隨智慧行

sarvavākkarmmajñānapūrvaṃgamaṃ jñānānuparivartti źes bya ba ṅag gi las thams cad ye śes sṅon du ’gro źiṅ ye śes kyi rjes su ’braṅ ba yin te | sems can thams cad kyi don mdzad ciṅ chos bstan pa la don (138b1) med ciṅ chuṅ za bar mi ’gyur la | gsuṅ gi yan lag drug cu daṅ ldan pas na ṅag gi las thams cad ye śes sṅon du ’gro źiṅ ye śes kyi rjes su ’braṅ ba źes bya |

sarvamanaḥkarma jñānapūrvaṃgamam jñānānuparivarti

yid kyi las thams cad ye śes kyi sṅon du ’gro źin ye śes kyi rjes su ’braṅ ba

一切意業隨智慧行

sarvamanaḥkarmmajñānapūrvaṃgamaṃ jñānānuparivartti źes bya ba yid kyi las thams cad ye śes sṅon du ’gro źiṅ ye śes kyi rjes su ’braṅ ba (2) yin te | ñon moṅs ba daṅ spros pa’i bag chags thams cad daṅ bral te | yaṅ dag pa’i mtha’ don dam pa’i mtshan ñid daṅ ma bral bas na yid kyi las thams cad ye śes kyi rjes su ’braṅ pa źes bya |

atīte ’dhvany asaṅgam apratihataṃ jñānadarśanaṃ pravartate

’das pa’i dus la ma chags ma thogs pa’i ye śes mthoṅ ba ’jug pa

知過去世無礙; 智慧知過去世無礙; 過去世無礙見

atīte [’]dhvany asaṃgamāpratihatam jñānadarśanaṃ parivarttate źes bya ba ’das pa’i dus la ma chags ma (3) thogs pa’i ye śes mthoṅ ba ’jug pa yin te | dgra bcom pa ltar ’das pa’i dus kyi dṅos po ci la brtags pa sna gcig mkhyen gyi gźan la thogs śiṅ mi mkhyen pa lta bu ma yin gyis | ’das pa’i dus kyi saṅs rgyas kyi źiṅ daṅ | sa chu me rluṅ gi rdul phra mo’i graṅs daṅ | sems can gyi (4) bsam pa daṅ spyod pa la sogs pa ma lus pa mñaṃ par gźag pa daṅ | ma bźag pa’i dus daṅ sbyar ba med ciṅ ci la yaṅ thags thogs med pa thugs su chud pas na | ’das pa’i dus la ma chags ma thogs pa’i ye śes mthoṅ ba ’jug pa źes bya | ma ’oṅs pa daṅ da ltar gyi dus kyi skabs su (5) yaṅ ’di bźin du sbyar źiṅ bśad |

anāgate ’dhvany asaṅgam apratihataṃ jñānadarśanaṃ pravartate

ma ’oṅs pa’i dus la ma chags ma thogs pa’i ye śes mthoṅ ba ’jug pa

知未去世無礙; 智慧知未來世無礙; 過未世無礙見

pratyutpanne ’dhvany asaṅgam apratihatam jñānadarśanaṃ pravartate

da ltar gyi dus la ma chags ma thogs pa’i ye śes mthoṅ ba ’jug pa

現在世無礙見; 智慧知現在世無礙; 知現在世無礙

dvātriṃśat tathāgatasya mahākaruṇāḥ

de bźin gśegs pa’i thugs rje chen po sum cu rtsa gñis kyi miṅ la

如來三十二大悲

nairātmyāḥ sarva dharmāḥ sattvāś ca nairātmyaṃ nādhimucyante, atas tathāgatasya sattveṣu mahākaruṇotpadyate

chos thams cad ni bdag med pa yin na sems can rnams bdag med pa la ma mos pas de’i phyir sems can rnams la de bźin gśegs pa’i thugs rje chen po skye’o

觀諸法無我而諸眾生不信不解無我如來於此眾生而起大悲; 一切法無我而諸有情於無我理不能信解是故如來為諸有情發起大悲; 一切法無我而諸有情不恭敬無我故於諸有情佛發大悲

niḥsattvāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni sems can med pa

觀諸法無有情; 一切法無有情; 一切法無眾生

nirjivāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni srog med pa

一切法無壽者; 觀諸法無命

niḥpudgalāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni gaṅ zag med pa

觀諸法無數; 一切法無補特伽羅; 一切法無丈夫

abhāvāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni raṅ bźin med pa

觀諸法無自情; 一切法無性; 一切法無所有

aniketāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni gnas med pa

觀諸法無住; 一切法無礙; 一切法無處住

anālayāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni gźi med pa

觀諸法無本; 一切法無含藏; 一切法無歸處

amamāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni ṅa yir byar med pa

觀諸法無我所主; 一切法無主宰; 一切法非我所

asvāmikāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni bdag po med pa

觀諸法無主; 一切法無攝屬; 一切法無所屬

avastukāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni dṅos po med pa

觀諸法無物; 一切法無物像; 一切法無取相

ajātāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni ma skyes pa

觀諸法不生; 一切法無種姓; 一切法無生

acyutānutpannāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni ’chi ’pho ba med ciṅ ma skyes pa

觀諸法不生滅; 一切法無生無滅; 一切法無退生

asaṃkliṣtāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni kun nas ñon moṅs pa can ma yin pa

觀諸法無煩惱; 一切法無染污; 一切法無染

vigatarāgāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni ’dod chags daṅ bral ba

一切法離貪; 觀諸法離貪

vigatadveṣāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni źe sdaṅ daṅ bral ba

一切法離瞋; 觀諸法離瞋

vigatamohāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni gti mug daṅ bral ba

觀諸法離垢; 一切法離癡; 一切法離垢

anāgatikāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni ’oṅ ba med pa

觀諸法無來; 一切法無來; 一切法無所從來

agatikāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni ’gro ba med pa

觀諸法無去; 一切法無去; 一切法無所至去

anabhisamskārāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni mṅon par ’du byed pa med pa

觀諸法無為; 一切法無行; 一切法無作

aprapañcāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni spros pa med pa

一切法無戲論; 觀諸法無戲

śūnyāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni stoṅ pa

一切法空; 觀諸法皆空

animittāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni mtshan ma med pa

一切法無相; 觀諸法無相

apraṇihitāḥ sarvadharmāḥ

chos thams cad ni smon pa med pa

一切法無願; 觀諸法無願

anyonyavivādasaṃgṛhīto vatāyaṃ lokasaṃniveśo vyapādakhiladveṣapratipanna iti saṃpaśyan

kye ma ’jig rten gnas pa ’di ni phan tshun rtsod pas yoṅs su zin ciṅ gnod sems kyis tha ba daṅ źe sdaṅ la źugs par gzigs

嘆居斯世互相爭鬪悉皆執捉與起害心爭競瞋恚進入觀察; 世間有情所共集會互相諍訟起貪瞋等一切過失如來觀已; 一切世間眾生常共瞋嫌諍鬪

viparyāsasaṃprayukto vatāyaṃ lokasaṃniveśo viṣamamārgaprayātaprapātautpathamārgasthāyi

kye ma ’jig rten gnas pa ’di ni phyin ci log daṅ ldan źiṅ lam ñam ṅa bar źugs pa lam gol ba la gnas pa

嘆居斯世顛倒入於苦塗住於不正之地; 世間有情所共集會勤行顛倒履險惡道居邪異處; 一切世間邪見顛倒行於邪道; 為不善見不住正道

lubdho lobhābhibhūto vatāyaṃ lokasaṃniveśo ’tṛptaḥ paravittāpahārī

kye ma ’jig rten gnas pa ’di ni brkam źiṅ ’dod pas zil gyis non pa ste chog mi śes śiṅ gźan gyi nor la ’phrog pa

嘆居世貪饕所縛不知足止; 世間有情所共集會慳貪增盛侵取他財而無厭足; 一切世間眾生常為慳貪所縛不知厭足

dhanadhānyagṛhaputrabhāryatṛṣṇādāsā vateme sattvā asāre sārasaṃjñinaḥ

kye ma sems can ’di rnams ni nor daṅ ’bru daṅ khyim daṅ bu daṅ chuṅ ma la sred pas ’khol ba ste sñiṅ po med pa la sñiṅ por ’du śes pa

嘆斯有情好愛妻子及諸有錢穀用度無實以為實想; 世間有情於諸舍宅財物妻子生貪愛故卑賤其身猶如僕使於不真實中計真實想; 一切眾生常為財物屋宅妻子恩愛而作僮僕於此危脆不堅之物而生堅固想

viṣamājīvā vateme sattvā anyonyaparivañcanopasthitāḥ

kye ma sems can ’di dag ni mi rigs pas ’tsho ba ste gcig la gcig ’drid par gnas pa

嘆斯有情無類育養哄誘; 世間有情所共集會慳貪增盛侵取他財而無厭足; 一切世間眾生皆樂行欺誑業田宅等中邪命自活

atṛptā vateme sattvā lābhasatkāraślokopacaritās tṛptāḥ sma iti pratijānante

kye ma sems can ’di dag ni chog mi śes pa ste rñed pa daṅ bkur sti daṅ tshigs su bcad pa la spyod kyaṅ bdag cag ni chog śes pa’o sñam du ’dzin pa

嘆斯有情不知止足得人恭敬稱譽頌已思念知足; 世間有情於名聞利養固起追求不生厭足為令彼等如實了知而生厭足; 一切世間凡夫眾生身為怨賊而常貪著供養恭敬名稱讚歎以為親友眾生雖謂是善知識

nityābhiratā vateme sattvā ekāntakliṣṭā duḥkhabhājane gṛhāvāse

kye ma sems can ’di dag ni khyim gi gnas nas sdug bsṅal gyi snod kun nas ñon moṅs pa can rtag tu dga’ ba

斯有情居處於家恒喜苦器; 世間有情常生貪愛居苦器中一向染污; 具諸惱

kāraṇopagāḥ punaḥ sarvadharmā vidhāpanapratyupasthānalakṣaṇāḥ (kāraṇopagāḥ punaḥ sarvadharmā vidhāpanaviṭhāpanaviṣṭhāpanapratyupasthānalakṣaṇāḥ)

chos thams cad ni rgyus ñe bar ’gro ba ste bsgrub pas ñe bar gnas pa’i mtshan ñid

諸法近行修習近住於自在; 一切法離因緣故世間有情生懈怠心; 一切諸法皆從因緣勤修諸行乃得成就

idaṃ punar agram asaṅga jñānam utsṛjya viśiṣṭaparinirvāṇatām (viśiṣṭaparinirvāṇārtham)sattvā hīnayānaṃ prārthayante yad idam śrāvakapratyekabuddhayānaṃ tebhya uttaramatiṃ rocayisyāmītī yad idaṃ buddhajñānādhyālambanatāyai iti tathāgatasya sattveṣu mahākaruṇopadyate

sems can rnams ni chags pa med pa’i ye śes dam pa khyad par du ’phags pa yoṅs su mya ṅan las ’das pa’i ’di btab źiṅ gaṅ ’di ñan thos kyi theg pa daṅ raṅ saṅs rgyas kyi theg pa dman pa tshol ba yin gyis de dag la gaṅ ’di saṅs rgyas kyi ye śes pa la dmigs par bya ba’i phir rgya chen po la blos mos par bya’o śes sems can rnams la de bźin gśegs pa’i thugs rje chen po skye’o

一切有情不貪妙智外捨涅槃若此尋求聲聞緣覺小乘如此思惟佛智故啟發懇意於諸有情佛發慈愍; 世間有情棄捨最上無著妙智殊勝涅槃樂求聲聞緣覺下乘涅槃為令彼等愛樂廣大趣求佛智是故如來發起大悲; 眾生棄捨無上大乘無礙勝法勝涅槃法而求下劣小乘之法所謂聲聞辟支佛乘為彼眾生令知愛樂大乘之法所謂令知觀察佛乘故如來於此諸眾生等而起大悲

trīṇy āvenikāni smṛtyupasthānāni nāmāni

ma dres pa’i dran pa ñe bar gźag pa gsum gyi miṅ la

三不共念; 不共三念住

śuśrūṣamāṇeṣu samacittatā

gus par ñan pa rnams la sems sñoms pa

於諸敬信者發平等; 諸弟子眾一向恭敬能正受行如來緣之不生歡喜捨而安住正念正知

aśuśrūṣamāṇeṣu samacittatā

gus par mi ñan pa rnams la sems sñoms pa

於不敬信者亦發平等; 諸弟子眾唯不恭敬不正受行如來緣之不生憂慼捨而安住正念正知

śuśrūṣamāṇāśuśrūṣamāṇeṣu samacittatā

gus par ñan pa daṅ gus par mi ñan pa rnams la sems sñoms pa

於諸敬信與不敬者亦發平等; 不敬不正受行如來緣之不生歡慼捨而安住正念正知

catvāry arakṣyāṇi

bsruṅ ba med pa bźi’i miṅ la

四無護; 四無持

pariśuddhakāyasamudācāras tathāgataḥ, nāsti tathāgatasyāpariśuddhakāyasamudācāratā

de bźin gśegs pa’i sku’i phrin las kyi spyod pa yoṅs su dag pa ste de bźin gśegs pa la sku’i phrin las kyi spyod pa yoṅs su ma dag pa med pa’o

如來身行皆實如來身行無不實; 如來身行清淨無有闕漏可自防護; 如來身行清淨如來身行無不清淨

pariśuddhavāksamudācāras tathāgataḥ, nāsti tathāgatasyāpariśuddhavāksamudācāratā

de bźin gśegs pa’i gsuṅ gi ’phrin las kyi spyod pa yoṅs su dag pa ste de bźin gśegs pa la gsuṅ gi ’phrin las kyi spyod pa yoṅs su ma dag pa med pa’o

如來語行皆實如來語行無不實; 如來語行清淨無有闕漏可自防護; 如來語行清淨如來語行無不清淨

pariśuddhamanaḥsamudācāras tathāgataḥ, nāsti tathāgatasyāpariśuddhamanaḥsamudācaratā

de bźin gśegs pa la thugs kyi ’phrin las kyi spyod pa yoṅs su dag pa ste de bźin gźegs pa la thugs kyi ’phrin las kyi spyod pa yoṅs su ma dag pa med pa’o

如來意行皆實如來意行無不實; 如來意行清淨無有闕漏可自防護; 如來意行清淨如來意行無不清淨

pariśuddhajīvas tathāgataḥ, nāsti tathāgatasyāpariśuddhajīvatā

de bźin gśegs pa la ’tsho ba yoṅs su dag pa ste de bźin gśegs pa la ’tsho ba yoṅs su ma dag pa med pa’o

如來育養無不實; 如來命行清淨無有闕漏可自防護; 如來資糧無不清淨

catvāraḥ pratisaṃvidaḥ

so so yaṅ dag par rig pa bźi’i miṅ la

四無礙辯; 四個實悟; 四無礙解

so so yaṅ dag par rig pa bźi la |
catasra pratisaṃvidaḥ ces bya ba so so yaṅ dag bar rig pa bźi yin te | chos daṅ don daṅ des pa’i tshig daṅ spobs ba bźi la mkhas pas so so yaṅ dag par rig pa źes bya |

dharmapratisaṃvit

chos so so yaṅ dag par rig pa

悟各實法; 法無礙解; 於諸法無礙辯; 法無礙辯

arthapratisaṃvit

don so so yaṅ dag par rig pa

悟各實義; 義無礙解; 於諸義無礙辯; 義無礙辯

niruktipratisaṃvit

ṅes pa’i tshig so so yaṅ dag par rig pa

悟各實言; 詞無礙解; 於諸詞無礙辯; 詞無礙辯

pratibhānapratisaṃvit

spobs pa so so yaṅ dag par rig pa

悟各實辯才; 辯無礙解; 於諸樂說無礙辯; 辯無礙辯

ṣaḍabhijñānāmāni

mṅon par śes pa drug gi miṅ la

六神通名號

divyaṃ cakṣuḥ

lha’i mig ( lha’i spyan )

天眼通; 天眼

divyaṃ śrotraṃ

lha’i rna ba ( lha’i sñan )

天耳通; 天耳

[a]paracittajñānam

pha rol gyi sems śes pa

他心通; 識他心

[b]cetaḥparyāyajñānaṃ (cittaparyāyajñānaṃ)

sems kyi rnam graṅs śes pa

識數心

pūrvanivāsānusmṛtijñānam

sṅon gyi gnas rjes su dran pa śes pa

宿命通; 宿命念處

ṛddhividhijñānam

rdzu ’phrul gyi bya ba śes pa

識神通; 神境通; 如意通; 神足通

āśravakṣayajñānam

zag pa zad pa śes pa

識漏盡; 漏盡通; 漏神通

abhijñākarmāṇi

mṅon par śes pa drug gi skabs nas ’byuṅ ba’i miṅ

六神通所出; 神通中所出數

yathā samāhite citte svīya āsane ’ntarhitaḥ (yathā samāhite citte svaye āsane ’ntarhitaḥ)

ji ltar sems mñam par gźag pa bźin du bdag gi stan gyi steṅ du mi snaṅ bar ’gyur

心無不定而能隱; 心無不定而能隱顯

vihāyasābhyudgamya caturvidham īryāpathaṃ kalpayati

nam mkha’ la mṅon du ’phags pa ste spyod lam rnam pa bźi byed (nam mkha’ la mṅon par ’phags te spyod lam rnam pa bźi byed )

升騰虛空現四威儀; 升虛空現聖行有四行道

uparimaḥ kāyaḥ prajvalati

lus kyi stod nas me ’bar

身上出火; 身上出煙燄

adhaḥkāyāc chītalā vāridhārāḥ syandante

lus kyi smad nas chu graṅ mo’i rgyun ’bab

體下注流眾; 身下出水; 下身出水

anekavidham ṛddhiviṣayaṃ pratyanubhavati

rdzu ’phrul gyi yul rnam pa maṅ po myoṅ bar byed pa yin

神化多端; 神變多端; 能神變多端

eko bhūtvā bahudhā bhavati

gcig tu gyur nas maṅ por ’gyur

變一為多; 轉一為多; 一身能作多身; 一身為無量身

bahudhā bhūtvaiko bhavati

maṅ por gyur nas gcig ’gyur

變多為一; 轉多為一; 多身能作一身; 無量身為一身

āvir bhavati tirobhāvam api pratyanubhavati

snaṅ bar ’gyur ciṅ mi snaṅ bar yaṅ ’gyur

或現或隱

tiraḥ kuḍyam tiraḥ prākāram

rtsig pa la yaṅ thad kar ’gro ra ba la yaṅ thad kar ’gro

行遇墻壁無碍; 行遇墻能過; 行遇壁亦過

parvatam apy asajjamāno gacchati

ri la yaṅ ma thogs par ’gro

行山亦無碍; 行過山石亦無碍

ākāśe vikramate, tadyathā paksī śakuniḥ

nam mkha’ la yaṅ ’gro ste dper na ’dab chags bya bźin no

凌虛空猶如飛鳥; 行於虛空猶如飛鳥; 經行空猶飛鳥

pṛthivyām unmajjananimajjanaṃ karoti, tadyathāpi nāmodake

sa la yaṅ steṅ du ’byuṅ ba daṅ bye’i zul byed de dper na chu la bya ba bźin no

入地如水; 地能出如湧泉

udake ’py abhidyamāno gacchati tad yathāpi nāma mahāpṛthivyām

chu la yaṅ mi nub par ’gro ste dper na sa chen po la bya ba bźin no

履水流不息如大地; 履水如地; 履水如大地

dhūmayaty api prajvalaty api tad yathāpi nāma mahān agniskandhaḥ

du ba ’thul bar yaṅ byed ’bar bar yaṅ byed de dper na me’i phuṅ po chen po bźin no

能起烟如大火; 身出煙焰如大火聚; 光為如大火或烟熏或出

svakāyād api mahāvāridhārā utsṛjati tad yathāpi nāma mahāmeghaḥ

bdag gi lus las kyaṅ chu’i rgyun chen po ’byin te dper na sprin chen po bźin no

身中出不息之水如大雲; 身中出水猶如大雲; 身中湧不息之大水如雲

yābhir vāridhārābhir ayaṃ trisāhasramahāsāhasro lokadhātur_ādīptah pradiptah saṃprajvalito ’gninā ekajvalībhuto nirvāpyate

chu’i rgyun de dag gis stoṅ gsum gyi stoṅ chen po’i ’jig rten gyi khams ’di bsregs śiṅ tshig ste mes rab tu ’bar źin ’bar ba gcig tu gyur ba źi bar byed do

此水能滅三千大千世界之劫火

imāv api candrasūryau evammaharddhikau evaṃ mahānubhāvau evaṃ mahaujaskau pāṇinā parāmṛṣati parimārjayati

zla ba daṅ ñi ma ’di gñis ’di ltar rdzu ’phrul che ba ’di ltar mthu che ba ’di ltar gzi brjid che ba yaṅ lag pas ’dzin ciṅ kun tu ñug par byed do

日月神通威德如此者能手執而遊

yāvad brahmalokād api sattvān kāyena vaśe vartayati

tshaṅs pa’i ’jig rten gyi bar du sems can rnams la lus kyis dbaṅ bsgyur ro

身權至於梵天世界有情

sākāram soddeśaṃ sanidānaṃ pūrvanivāsam anusmarati sma

rnam pa daṅ bcas yul phyogs daṅ bcas gźi ci las ’gyur ba daṅ bcas pa sṅon gyi gnas rjes su dran pa

具形相具方所具境地念宿命宿命念處

jātismaraḥ amutrāham āsam evaṃ nāmā evaṃ jātīḥ evaṃ gotraḥ evam āhāraḥ evaṃ sukhaduḥkhapratisaṃvedī evaṃ cirasthitikaḥ evaṃ āyuṣparyantaḥ tataś cyuto ’mutropapannaḥ tataś cyuta ihāpy upapannaḥ

tshe rabs dran pa che ge mo źig na bdag gi miṅ ’di źes bya bar gyur rigs ’di źes bya ba rus ni ’di źes bya ba zas ni ’di lta bu źig za bde ba daṅ sdug bsṅal ni ’di lta bu źig myoṅ yun ni ’di srid cig gnas tshe ni ’di tsam źig thub de nas tshe ’phos nas che ge mo źig tu skyes de nas tshe ’phos nas yaṅ ’dir skyes

念諸世於某處我名字某如是種類如是姓族如是飯食如是受苦樂永遠住世今世這等壽節如是死已生於彼處彼生彼死又生於此

trīṇi prātihāryāṇi

cho ’phrul gsum gyi miṅ la

三神變; 三變化; 三輪

cho ’phrul gsum la
trīṇi prātihāryāṇi źes bya (6)ba cho ’phrul gsum yin te |

ṛddhiprātihāryam

rdzu ’phrul gyi cho ’phrul

神通輪; 變化通; 神變通

ṛddhiprātihārya nam mkha’ la gśegs pa daṅ | sku lus maṅ por sprul pa la sogs pa rdzu ’phrul gyi cho ’phrul daṅ |

ādeśanāprātihāryam

kun brjod pa’i cho ’phrul

示教輪; 普說法神變; 說法輪; 教誡輪

ādeśanaprātihārya źes bya ba pha rol gyi sñiṅ la ci sems pa mkhyen pas ji sems pa kun brjod pa’i cho ’phrul daṅ |

anuśāsanīprātihāryam

rjes su bstan pa’i cho ’phrul

記心輪; 隨示識神變

anuśāsanīprāti(7)hārya bden pa gñis kyi sgo nas chos thams cad gtan la phab bar bkrol te phan źiṅ rjes su mthun par bśad pas na rjes su bstan pa’i cho ’phrul rnam pa ’di gsum ṅo mtshar che ba’i rmad du byuṅ bas sems can maṅ po dad ciṅ ’dun par mdzad pas na cho ’phrul gsuṃ źes bya |

dvātriṃśanmahāpuruṣalakṣaṇāni

skyes bu chen po’i mtshan sum cu rtsa gñis kyi miṅ la

大丈夫三十二相; 三十二相

uṣṇīṣaśiraskatā

dbu gtsug tor daṅ ldan pa

首具肉髻; 頂有肉髻; 頂肉髻; 頂上肉髻

pradakṣiṇāvartakeśaḥ

dbu skra gyas su ’khyil ba

頭髻右旋; 毛生右旋

samalalāṭaḥ

dpral ba’i dbyes mñam pa

額廣平齊

urṇākeśaḥ

mdzod spu

眉間白毫; 眉白毫相

abhinīlanetragopakṣmā

spyan mthon mthiṅ la ba’i rdzi ma lta bu

眼色紺青而眼睫如牛王; 眼紺青色而眼如牛王

catvāriṃśaddantaḥ

tshems bźi bcu mṅa’ ba

齒相四十具足; 四十齒相

samadantaḥ

tshems mñam pa

齒齊平相; 齒齊相

aviraladantaḥ

tshems thags bzaṅ ba

齒根密; 齒密無間

suśukladantaḥ

tshems śin tu dkar ba

齒牙白相; 牙白相; 齒白淨

rasarasāgratā

ro bro ba’i mchog daṅ ldan pa

咽中津液得上味; 味中得上味相

siṃhahanuḥ

’gram pa seṅ ge ’dra ba

頰車如獅子; 師子頰相

prabhūtatanujihvaḥ

ljags śin tu riṅ źiṅ srab pa

廣長舌相; 大舌相; 廣長舌覆面至髮際

brahmasvaraḥ

tshaṅs pa’i dbyaṅs

梵音相; 梵聲相; 音如梵王

susaṃvṛtaskandhaḥ

dpuṅ mgo śin tu zlum pa

臂頭圓滿相; 肩圓好相

saptosadaḥ

bdun mtho ba

七處平滿相; 七處隆滿相

citāntarāṃsaḥ (cirāntarāṃsaḥ)

thal goṅ rgyas pa

兩腋圓滿; 兩腋下隆滿相

sūkṣmasuvarṇacchaviḥ

pags pa srab ciṅ mdog gser ’dra ba

皮膚細滑紫摩金色; 細薄皮相

sthitānavanatapralambabāhutā

bźeṅs bźin du ma btud par phyag pus mo slebs pa

正立不屈手過出; 正立手摩膝相

simhapūrvārdhakāyaḥ

ro stod seṅ ge’i ’dra ba

上身如獅子相

nyogrodhaparimaṇḍalaḥ

śiṅ ña gro dha ltar chu źeṅ gab pa

身縱廣等如聶卓答樹; 身廣長等相

ekaikaromapradakṣiṇāvartaḥ

spu re re nas skyes śiṅ gyas su ’khyil ba

一孔一毛右旋; 一一孔一毛生相; 每身毛右旋相

ūrdhvagaromaḥ

sku’i spu gyen du phyogs pa

身毛上靡; 毛上向相; 毛向上旋相; 身毛朝上

kośopagatavastiguhyaḥ

’doms kyi sba ba sbubs su nub pa

陰藏如馬王; 陰藏相

suvartitoruḥ

brla legs par zlum pa (mdzes śiṅ zlum pa)

腿美圓相; 足跟廣平相; 足跟圓好相

utsaṅgapādaḥ

źabs kyi loṅ mo’i tshigs mi mṅon pa

足下不露節相踝節; 足趺高滿相; 膝骨堅著圓好相

mṛdutaruṇahastapādatalaḥ

phyag daṅ źabs kyi mthil ’jam śiṅ gźon śa chags pa

手足柔如兜羅棉; 手足柔軟相

jālāvanaddhahastapādaḥ

phyag daṅ źabs dra bas ’brel ba

手足縵網相; 手足指縵網相; 手足指合縵網

dīrghāṅguliḥ

sor mo riṅ ba

指纖長; 長指相

cakrāṅkitahastapādaḥ

phyag daṅ źabs kyi mthil ’khor lo’i mtshan daṅ ldan pa

手足具千輻輪相; 足下二輪相; 千輻輪相

supratiṣṭhitapādaḥ

źabs śin tu gnas pa

足堅住相; 足下安平立相; 足下安平

āyatapādapārṣṇiḥ

źabs kyi mthil rtiṅ pa yaṅs pa

足趺高廣相; 足跟廣平相; 足趺高隆

aineyajaṅghaḥ

byin pa ri dags e ne ya’i lta bu

腨如鹿王相; 小腿如獸相

aśīty anuvyañjanāni

dpe byad bzan po brgyad cu’i miṅ la

八十種好; 八十種形好

ātāmranakhaḥ

sen mo zaṅs kyi mdog lta bu

指爪紅銅相; 如花赤銅; 指爪赤銅色

snigdhanakhaḥ

sen mo mdog snum pa

指色滑澤相; 光潔鮮淨

tuṅganakhaḥ

sen mo mtho ba

指爪高相; 手足各等無差

vṛttāṅguliḥ

sor mo rnams zlum pa

諸指圓相; 手足指圓纖長傭直; 指長纖圓

anupūrvāṅguliḥ

sor mo byin gyis phra ba

諸指細柔相; 柔軟節骨不現; 諸指漸細

citāṅguliḥ

sor mo rnams rgyas

諸指豐滿相; 諸佛手足圓滿如意

nigūḍhaśiraḥ

rtsa mi mṅon pa

脈筋不露; 筋脈盤結堅固深隱不現; 脈深不現

nirgranthiśiraḥ

rtsa mdud med pa

筋脉無結; 而無脈結

gūḍhagulphaḥ

loṅ bu mi mṅon pa

足不顯骨; 兩踝俱隱不現; 踝不現

aviṣamapādaḥ

źabs mi mñam pa med pa

足無不平; 手足如意

siṃhavikrāntagāmī

seṅ ge’i stabs su gśegs pa

形如獅子; 步威容齊肅如師子王; 威儀如獅子

nāgavikrāntagāmī

glaṅ po che’i stabs su gśegs pa

形安如象; 行步直進庠審如龍象王; 進止如象王; 回身如象王

haṃsavikrāntagāmī

ṅaṅ pa’i stabs su gśegs pa

形如鵝; 行步進止儀雅譬如鵝王; 行法如鵝王

vṛṣabhavikrāntagāmī

khyu mchog gi stabs su gśegs pa

形如勝群; 行步安平庠序不過不減猶若牛王; 進止如牛王

pradakṣiṇāvartagāmī

gyas phyogs su ldog ciṅ gśegs pa

向右回身顧視必皆右旋; 迴顧必皆右旋

cārugāmī

mdzes par gśegs pa

行相美; 微妙相; 行步嚴肅

avakragāmī

mi gyo bar gśegs pa

行步端正; 不歪邪

vṛttagātraḥ

sku ’khril bag chags pa

身自持逶迤; 身重習

mṛṣṭagātraḥ

sku byi dor byas pa lta bu

光澤明離垢; 身光澤如彫琢

anupūrvagātraḥ

sku rim par ’tsham pa

身體相稱; 身具備

śucigātraḥ

sku gtsaṅ ba

身體清潔; 身潔淨

mṛdugātraḥ

sku ’jam pa

身柔軟

viśuddhagātraḥ

sku rnam par dag pa

身清淨; 清淨身

paripūrṇavyañjanaḥ

mtshan yoṅs su rdzogs pa

身滿足; 具足相

pṛthucārumaṇḍalagātraḥ

sku kho lag yaṅs śiṅ bzaṅ ba

身肢奇妙; 妙廣狹相稱; 身潤澤

samakramaḥ

gom pa sñoms pa

行步正直

sukumāragātraḥ

sku śin tu gźon mdog can

身色嫩軟; 容顏奇妙常若少年

adīnagātraḥ

sku źum pa med pa

身無退屈; 身體不曲

unnatagātraḥ

sku rgyas pa

身豐滿; 如意豐滿

susaṃhitagātraḥ

sku śin tu grims pa

身肢安上不傾; 身肢堅實; 住處無能動者

suvibhaktāṅgapratyaṅgah

sku yan lag daṅ ñiṅ lag śin tu rnam par ’byed pa

支節均平; 骨節如鉤鎖

vitimiraviśuddhālokaḥ

gzigs pa rab rib med ciṅ rnam par dag pa

目清淨無不明

vṛttakukṣiḥ

dku zlum pa

腹圓

mṛṣṭakukṣiḥ

dku skabs phyin pa

身無不修

abhugnakukṣiḥ

dku ma rñoṅs pa

腹無凹凸

kṣāmodaraḥ

phyal phyaṅ ṅe ba

腹圓相

gaṃbhīranābhiḥ

lte ba zab pa

臍深; 臍深圓好

pradakṣināvartanābhiḥ

lte ba gyas phyogs su ’khyil ba

臍右旋

samantaprāsādikaḥ

kun nas mdzes pa

觀無厭足

śucisamācāraḥ (samudācāraḥ)

kun tu spyod pa gtsaṅ ba

行事潔淨

vyapagatatilakakālagātraḥ

sku la sme ba daṅ gnag bag med pa

身無痣點

tūlasadriśasukumārapāṇiḥ

phyag śiṅ bal ltar śiṅ tu ’jam pa

手軟如綿

snigdhapāṇilekhaḥ

phyag gi ri mo mdaṅs yod pa

手文具光色; 手文具光

gaṃbhīrapāṇilekhaḥ

phyag gi ri mo zab pa

手文甚深

āyatapāṇilekhaḥ

phyag gi ri mo riṅ ba

手文長

nātyāyatavadanaḥ

źal ha caṅ yaṅ mi riṅ ba

面不長大

bimbapratibimbadarśanavadanaḥ

źal la gzugs kyi gzugs brñan snaṅ ba

面門圓滿; 面滿淨如滿月

mṛdujihvaḥ

ljags mñen pa

舌軟美; 舌美軟

tanujihvaḥ

ljags srab pa

舌軟; 舌薄廣

raktajihvaḥ

ljags dmar ba

舌鮮紅; 舌色赤

gajagarjitajīmūtaghoṣaḥ

glaṅ po che’i ṅa ro daṅ ’brug gi sgra daṅ ldan pa

具象語雷音; 象聲龍音

madhuracārumañjusvaraḥ

gsuṅ sñan ciṅ mñen la ’jam pa

音韻美好; 音韻和暢

vṛttadaṃṣṭraḥ

mche ba zlum ba

牙圓

tīkṣṇadaṃṣṭraḥ

mche ba rno ba

牙快利

śukladaṃṣṭraḥ

mche ba dkar ba

牙白

samadaṃṣṭraḥ

mche ba mñam pa

牙方; 牙平正

anupūrvadaṃṣṭraḥ

mche ba byin gyis phra ba

牙漸細

tuṅganāsaḥ

śaṅs mtho ba

鼻高; 鼻孔不現

śucināsaḥ

śaṅs gtsaṅ ba

鼻清淨

viśuddhanetraḥ

spyan rnam par dag pa

目清淨

viśālanetraḥ

spyan yaṅs pa

目廣

citrapakṣmāḥ

rdzi ma stug pa

眼毛美好

sitāsitakamalaśakalanayanaḥ (sitāsitakamaladalaśakalanayanaḥ)

spyan dkar nag ’byes śiṅ pad ma’i ’dab ma’i mdaṅs pa lta bu

目黑白分清美如蓮華形相; 目黑白美如蓮華形目

āyatabhrūḥ

smin tshugs riṅ ba

眉毛修長; 眉如初月

ślakṣṇabhrūḥ

smin ma ’jam pa

雙眉嫩軟

samaromabhrūḥ

smin ma spu mñam ba

眉毛平齊

snigdhabhrūḥ

smin ma snum pa

眉毛潤

pīnāyatakarṇaḥ

sñan śal stug ciṅ riṅ ba

耳厚修長

samakarṇaḥ

sñan mñam pa

耳齊平

anupahatakarṇendriyaḥ

sñan gyi dbaṅ po ma ñams pa

耳根平均

supariṇatalalāṭaḥ

dpral ba legs par dbyes pa

額廣圓滿

pṛthulalāṭaḥ

dpral ba dbyes che ba

額寬平正

suparipūrṇottamāṅgaḥ

dbu śin tu rgyas pa

頭如摩陀那果

bhramarasadṛśakeśaḥ

dbu skra buṅ ba ltar nag pa

髮色紺青如蜂王

citakeśaḥ

dbu skra sdug pa

髮美

ślakṣṇakeśaḥ

dbu skra ’jam pa

髮嫩軟

asaṃlulitakeśaḥ (asaṃluḍitakeśaḥ)

dbu skra ma ’dziṅs pa

髮不亂

aparuṣakeśaḥ

dbu skra mi gśor ba

首髮整齊

surabhikeśaḥ

dbu skra dri źim ba

首髮香馥

śrīvatsasvastikanandyāvartalalitapāṇipādaḥ (śrīvatsasvastikanandyāvartalakṣitopāṇipādaḥ)

phyag daṅ źabs dpal gyi be’u daṅ bkra śis daṅ gyuṅ druṅ ’khyil bas brgyan pa

手足猶如祥犢堅固

vardhamānaḥ

sdoṅ ris

猶如樹文

sūtrāntoddhṛtāni tathāgatamāhātmyanāmāni

de bźin gśegs pa’i che ba mdo sde las byuṅ ba’i miṅ la

如來大德經所出名號; 如来大威徳

suviśuddhabuddhiḥ

blo śin tu rnam par dag pa

胸意妙好; 最清淨覺; 胸意明清

advayasamudācāraḥ

gñis su spyod pa med pa

不二行; 不二現行; 行不二

alakṣaṇadharmaparāyaṇaḥ

mtshan ñid med pa’i chos la gźol ba

性演妙法; 趣無相法; 已進無相法

buddhavihāreṇa viharan (buddhavihāreṇa vihāraḥ)

saṅs rgyas kyi gnas pas gnas pa

居住佛境; 住於佛住

sarvabuddhasamatāprāptiḥ

saṅs rgyas thams cad daṅ mñam pa ñid brñes pa

得諸佛平等性; 逮得一切佛平等性

anāvaraṇagatiṃ gataḥ

sgrib pa mi mṅa’ ba’i rtogs par khoṅ du chud pa

了諸無碍; 到無障處

apratyudāvartyadharmaḥ

phyir mi ldog pa’i chos daṅ ldan pa

具法無還; 不可轉法; 具不退法

asaṃhāryagocaraḥ

spyod yul gyis mi ’phrogs pa

不奪行境; 所行無礙; 不失於境

acintyavyavasthānaḥ

rnam par gźag pa bsam gyis mi khyab pa

諸時中不可思議; 其所成立不可思議; 實定不可思議

tryadhvasamatāniryātaḥ

dus gsum mñam pa ñid tshar phyin pa

到三世齊平彼邊; 遊於三世平等法性

sarvalokadhātuprasṛtakāyaḥ

sku ’jig rten gyi khams thams cad du rab tu khyab pa

身遍諸世間; 其身流布一切世界

sarvadharmaniḥsaṃśayajñānaḥ

chos thams cad la the tshom med pa’i ye śes mṅa’ ba

會諸法無疑智; 於一切法智無疑滯

sarvacaryāsamanvāgatabuddhiḥ

blo spyod pa thams cad daṅ ldan pa

具足一切慧行; 於一切行成就大覺

niḥkāṃkṣadharmajñānaḥ

chos mkhyen pa la nem nur med pa

了法不昧; 於諸法智無有疑惑

avikalpitaśarīraḥ

rnam par ma brtags pa’i sku mi mṅa’ ba

具不可察身; 凡所現身不可分別

sarvabodhisattvasampratīcchītajñanaḥ

ye śes byaṅ chub sems dpa’ thams cad kyis yaṅ dag par mnos pa

受智諸真實菩薩; 一切菩薩正所求智; 智諸菩薩實受

advayabuddhavihāraparamapāramiprāptaḥ

saṅs rgyas kyi gnas pa gñis su med pa dam pa’i pha rol tu son pa brñes pa

佛所無二到彼岸; 得佛無二住勝彼岸不相間雜

asaṃbhinnatathāgatavimokṣajñānaniṣṭhāgataḥ

de bźin gśegs pa ma ’dres pa’i rnam par thar par mdzad pa’i ye śes kyi mthar phyin pa

如來不共法諸解脫智到彼岸; 如來解脫妙智

anantamadhyabuddhabhūmisamatādhigataḥ

mtha’ daṅ dbus med pa’i saṅs rgyas kyi sa mñam pa ñid du thugs su chud pa

獲佛平等無中及無邊之地; 究竟證無中邊佛地平等; 佛平等亦無中央及邊際

dharmadhātuparyantaḥ

chos kyi dbyiṅs kyis gtugs pa

盡諸法界; 極於法界

ākāśadhātuparyavasānaḥ

nam mkha’i khams kyi mtha’ klas pa

越空無邊際; 盡虛空性; 空無邊

aparāntakoṭiniṣṭhaḥ

phyi ma’i mtha’i mur thug pa

至後邊際; 窮未來際

niṣyandaḥ sa tathāgataḥ puṇyānām

de bźin gśegs pa de bsod nams dag gi rgyu mthun pa

顧佛福因; 彼佛福因順合

avipraṇāśaḥ kuśalamūlānām

dge ba’i rtsa ba rnams chud mi za ba

勿毀善根; 未毀善根

alaṃkṛtaḥ kṣāntyā

bzod pas brgyan pa

莊嚴忍辱

āgamaḥ puṇyanidhānānām

bsod nams kyi gter rnams kyi gźi

福藏諸根; 諸福藏器

citrito ’nuvyañjanaiḥ

dpe byaṅ bzaṅ po rnams kyis spras pa

具足隨形好

kusumito lakṣaṇaiḥ

mtshan gyi me tog rgyas pa

嚴開敷花; 開相敷花

pratirūpo gocareṇa

spyod yul ran par mthun pa

行境無不順

apratikūlo darśanena

mthoṅ na mi mthun pa med pa

見無不順

abhiratiḥ śraddhādhimuktānām

dad pas mos pa rnams mṅon par dga’ ba

信者無不喜稅

anabhibhūtaḥ prajñayā

śes rab zil gyis mi non pa

慧不能伏

anavamardanīyo balaiḥ

stobs rnams la brdzi ba med pa

力不能踐

śāstā sarvasattvānām

sems can thams cad kyi ston pa

開導諸有情; 導有情師

pitā bodhisattvānām

byaṅ chub sems dpa’ rnams kyi yab

諸菩薩父

rājāryapudgalānām

’phags pa’i gaṅ zag rnams kyi rgyal po

諸聖人王

sārthavāha ādikarmikāṇām

las daṅ po rnams kyi ded dpon

諸業商主; 初學商主

aprameyo jñānena

ye śes dpag tu med pa

無量智; 無量智慧

anantaḥ pratibhānena

spobs pa mtha’ yas pa

無邊辯才

viśuddhā svareṇa

gsuṅ rnam par dag pa

言語清淨

āsvādanīyo ghoṣeṇa

dbyaṅs sñan pa

音聲美好; 音聲和暢

asecanako rūpeṇa

sku byad blta bas chog mi śes pa

視無厭足

apratisamaḥ kāyena

sku mtshuṅs pa med pa

身不可能比

aliptaḥ kāmaiḥ

’dod pa dag gis ma gos pa

欲不能染

anupalipto rūpaiḥ

gzugs dag gis ñe bar ma gos ba

色不能染; 色不能著

asaṃsṛṣṭo ’rūpaiḥ (asaṃsṛṣṭa ārūpyaiḥ)

gzugs med pa dag daṅ ma ’dres pa

不雜色; 不遍無色

vipramuktaḥ skandhebhyaḥ

phuṅ po dag las rab tu rnam par grol ba

眾蘊解脫

visaṃyukto dhātubhiḥ

khams rnams daṅ mi ldan pa

不具諸界; 不存諸界

saṃvṛta āyatanaiḥ

skye mched rnams bsdams pa

具諸入; 諸入寧靜

pracchinno granthaiḥ

mdud pa rnams śin tu bcad pa

斷諸結縛

vimuktaḥ paridāghaiḥ

yoṅs su gduṅ ba dag las rnam par grol ba

解諸煩熱

parimuktas tṛṣṇayā

sred pa las yoṅs su grol ba

出諸愛欲

oghād uttīrṇaḥ

chu bo las brgal ba

河中得渡; 渡過苦河

paripūrṇo jñānena

ye śes yoṅs su rdzogs pa

諸智圓滿; 智慧圓滿

pratiṣṭhito ’tītānāgatapratyutpannānāṃ buddhānāṃ bhagavatāṃ jñāne

’das pa daṅ ma byon pa daṅ da ltar gyi saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams kyi ye śes la gnas pa

過去未來現諸佛住於智慧; 住於過去未來現在諸佛智慧

apratiṣṭhito nirvāṇe

mya ṅan las ’das pa la mi gnas pa

不住泥槃; 勿住泥槃

sthito bhūtakoṭyāṃ

yaṅ dag pa ñid kyi mtha’ la gnas pa

住於真際

sthitaḥ sarvasattvālokaniyāyāṃ bhūmau

sems can thams cad la gzigs pa’i sa la bźug pa

坐觀諸有情地

anantaśisyagaṇasuvinītaḥ

slob ma śin tu dul ba mtha’ yas pa’i tshogs mṅa’ ba

徒弟具積無邊; 具足良善弟子無邊會海

sarvasattvāśayasuvidhijñāḥ

sems can thams cad kyi bsam pa legs par sgrub par śes pa

能識眾生心修

anābhogabuddhakāryāpratiprasrabdhaḥ

saṅs rgyas kyi mdzad pa lhun gyis grub pa rgyun mi ’chad pa

佛行默成相續

mukto muktaparivāraḥ

grol ba grol ba’i ’khor daṅ ldan pa

具解脫眷屬

pāragataḥ

pha rol tu phyin pa

到彼岸

sthalagataḥ

skam la phyin pa

到乾地

tīrṇaḥ

rgal ba ( brgal ba)

能度; 己度

tārakaḥ

sgrol ba po

解脫; 令解脫

āśvastaḥ

dbugs phyin pa (dbugs ’byin pa )

休息; 令休息

śrotriyaḥ

bram ze gtsaṅ sbra can

淨行波羅門

bhinnakleśaḥ

ñon moṅs pa bcom pa

除煩惱

vāhitapāpadharmaḥ

sdig pa bsal ba’i chos can

具法除惡; 具除惡法

vedakaḥ

rig pa po

明者

vinīvaraṇaḥ

sgrib pa daṅ rnam par bral ba

離諸障碍

viprasannamanāḥ

yid rnam par dag pa ( yid rnam par daṅ ba )

意至喜; 意至清

ṣaḍaṅgasamanvāgataḥ

yan lag drug daṅ ldan pa

具六支

anurodhavirodhavipramuktaḥ (ananurodhavirodhavipramuktaḥ)

bsñen bsriṅ daṅ bral ba

離傲性; 無所親疎

praṇatapratyekasatyaḥ

so so’i bden pa bstsal ba

各尋真諦; 尋覺真諦

samutsṛṣṭaiṣaṇaḥ

btsal ba spaṅs pa

棄尋覔

ekārakṣaḥ

bsruṅ ba gcig pa

獨護持; 護持

smṛtidauvārikasaṃpannaḥ

dran pa’i sgo bsruṅs phun sum tshogs pa

守念具足

caturapāśrayaṇaḥ

rten pa bźi daṅ ldan pa

具四依

paryavasitārthaḥ

don gyi mthar thug pa

了盡意

bhāvitātmā

bsgoms pa’i bdag ñid can nam bdag ñid bsgoms pa

性現或現性

apagataśākhāpattrapalāśalaṭikātvagphalguḥ

yal ga daṅ lo ma daṅ ’dab ma daṅ khri śiṅ daṅ śun lpags kyi skyon daṅ bral ba

離著枝葉籐華皮等衣

anāvilasaṃkalpaḥ

kun tu rtog pa’i rñog med pa

了諸無濁; 了諸妄想濁

pariśuddhakāyasaṃskāraḥ (pariśuddhaprasrabdhakāyasaṃskāraḥ)

lus kyi ’du byed śin tu sbyaṅs pa

淨諸身想; 淨諸身行

apramāṇagatabuddhamāhātmyaḥ

saṅs rgyas kyi che ba ñid tshad med pa brñes pa

得佛無量大性; 得佛無量大德

apratiṣṭhādhyānavartanī

bsam gtan gyi ’jug pa la gnas pa mi mṅa’ ba

不住禪定入

kālaprāpto buddhotpādaḥ

dus la babs par saṅs rgyas ’byuṅ ba

正是佛出時; 時至佛出

mārgapariṇāyakaḥ

lam yoṅs su ’dren pa

拔一切道

mārgajñaḥ

lam thugs su chud pa

了諸道

mārgavit

lam mkhyen pa

悟道

mārgadeśikaḥ

lam ston pa

演道

mārgākhyāyī

lam gsuṅ ba

講道

ṣaṣṭyaṅgasarvanāmāni

dbyaṅs kyi yan lag drug cu’i miṅ la

六十種音

snigdhā

mñen pa

柔軟; 流澤

mṛdukā

’jam pa

妙; 柔軟

manojñā

yid du ’oṅ ba

如意; 悅意

manoramā

yid du ’thad pa

得意; 可樂聲

śuddhā

dag pa

真實; 清淨

vimalā

dri ma med pa

無垢; 離於垢聲

prabhāsvarā

gsal dbyaṅs (gsal ba)

明顯; 明亮

valguḥ

sñan źiṅ ’jebs pa

入耳甘美

śravaṇīyāḥ

mñan par ’os pa

堪敬; 樂聞

anelā

mi tshugs pa

不能; 無劣

kalā (kālā)

sñan pa

聞; 圓具

vinītā

dul ba

柔善; 調順

akarkaśā

mi rtsub pa

不粗俗; 無澁

aparuṣā

mi brlaṅ ba

無惡; 無盡意

suvinītā

rab tu dul ba

極柔善; 柔善

karṇasukhā

rnar sñan pa

悅耳; 悅耳鼻

kāyaprahlādanakarī

lus sim par byed pa

適身

cittodvilyakarī

sems sim par byed pa

滲於心; 心生勇銳

hṛdayasaṃtuṣṭikarī

sñiṅ dga’ bar byed pa

心中喜; 心喜

prītisukhajananī

dga’ ba daṅ bde ba bskyed pa

發喜樂; 悅樂

niṣparidāhā

yoṅs su gduṅ ba med pa

無煩惱; 無熱惱

ājñeyā

kun tu śes par bya ba

周知; 如教令

vijñeyā

rnam par rig par bya ba

覺諸事; 善了知

vispaṣṭā

rnam par gsal ba

明諸事; 分明

premaṇīyā

dga’ bar byed pa

作意; 善愛

abhinandanīyā

mṅon par dga’ bar byed pa

現前喜; 令生歡喜

ājñāpanīyā

kun tu śes par byed pa

遍知; 使他如教令

vijñāpanīyā

rnam par rig par byed ba

普覺; 使他善了知

yuktā

rigs pa

如理

sahitā

’brel ba

相連; 利益

punaruktadoṣajahā

tshig zlos pa’i skyon med pa

言無過; 離重複過失

simhasvaravegā

seṅ ge’i sgra’i śugs

獅音力; 如獅子音

nāgasvaraśabdā

glaṅ po che’i sgra skad

如象音; 如龍音

meghasvaraghoṣā

’brug gi sgra dbyaṅs

如雲雷吼; 如龍音

nāgendrarutā

klu’i dbaṅ po’i sgra

如龍音; 如龍王音

gandharvasaṃgītighoṣā

dri za’i glu dbyaṅs

如緊那羅妙歌

kalaviṇkasvararutā

ka la piṅ ka’i sgra dbyaṅs

頻伽鳥音; 如迦陵頻伽音

brahmasvararutāravitā

tshaṅs pa’i sgra dbyaṅs bsgrags pa

梵音; 梵王如音

jīvañjīvakasvararutāravitā

śaṅ śaṅ te’u’i sgra dbyaṅs bsgrags pa

響錢音; 如共命鳥音

devendramadhuranirghoṣā

lha’i dbaṅ po’i dbyaṅs ltar sñan pa

如天主妙音; 如天帝釋美妙音

dundubhisvarā

rṅa’i sgra

鼓音; 如震鼓音

anunnatā

ma kheṅs pa

不滿足; 不高

anavanatā

mi dma’ ba

不低; 不下

sarvaśabdānupraviṣṭā

sgra thams cad kyi rjes su źugs pa

隨諸音所入; 隨入一切音

apaśabdavigatā

tshig zur chag pa med pa

無邪音; 無缺減

avikalā

ma tshaṅ ba med pa

無不備具; 無破壞

alīnā

ma źum pa

無退縮; 無染汙

adīnā

mi źan pa

無劣; 無希取

pramuditā

rab tu dga’ ba

具足; 令眾意歡喜

prasṛtā

khyab pa

莊嚴; 具足

sakhilā

chub pa

入; 說眾生心行

saritā

rgyun chags pa

長貪; 莊嚴

lalitā

’brel ba

連續; 顯示

sarvasvarapūraṇī

sgra thams cad rdzogs par byed pa

諸音滿圓; 圓滿一切音

sarvendriyasaṃtoṣaṇī

dbaṅ po thams cad tshim par byed pa

諸根滿足; 諸根適悅

aninditā

ma smad pa

不欺; 無譏毀

acañcalā

mi ’gyur ba

無輕轉

acapalā

ma brtabs pa

無動搖

sarvapariṣadanuravitā

’khor kun tu grags pa

名稱普遍; 隨入一切眾會

sarvākāravaropetā

rnam pa thams cad kyi mchog daṅ ldan pa

具足諸最勝; 諸相具足

prajñāpāramitodbhāvitasamādhināmāni

śes rab kyi phar rol tu phyin pa’i nad nas ’byuṅ ba’i tiñ ’dzin gyi miṅ la

般若經所説三昧

śūraṃgamo nāma samādhiḥ

dpa’ bar ’gro ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

首楞嚴三昧地; 健行三摩地; 勇行禪定; 首楞嚴三昧; 健行三昧地

ratnamudrā nāma samādhiḥ

rin chen phyag rgya źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

寶印三摩地; 寶印禪定; 寶印三昧

sucandro nāma samādhiḥ

zla ba bzaṅ po źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

妙月三摩地; 妙月三昧

siṃhavikrīḍito nāma samādhiḥ

seṅ ge rnam par rtse ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

獅子遊戲三昧地; 師子遊戲三摩地; 師子遊戲三昧

candradhvajaketur nāma samādhiḥ

zla ba’i rgyal mtshan tog ces bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

月幢相三摩地; 月幢相三昧

sarvadharmodgato nāma samādhiḥ

chos thams cad las śin tu ’phags pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

出諸法最勝禪定; 出諸法三昧; 一切法涌三摩地; 一切法海三摩地

sarvadharmamudrā nāma samādhiḥ

chos thams cad kyi phyag rgya źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

諸法印禪定

vilokitamūrdho nāma samādhiḥ

spyi gtsug rnam par lta ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

觀頂三摩地; 觀頂三昧

dharmadhātuniyato nāma samādhiḥ

chos kyi dbyiṅs su ṅes pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

法界決定三摩地; 畢法性三昧真實界禪定; 畢法性三昧

niyatadhvajaketur nāma samādhiḥ

ṅes pa’i rgyal mtshan tog ces bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

真實畢幢相三昧; 畢幢相三昧; 決定相幢三摩地; 決定幢相三摩地

vajro(vajropamo) nāma samādhiḥ

rdo rje źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

金剛喻三摩地; 金剛三摩地; 金剛三昧

sarvadharmapraveśamudrā nāma samādhiḥ

chos thams cad la ’jug pa’i phyag rgya źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

入法印三摩地; 入法手印三昧; 入法印三昧

samādhirājasupratiṣṭhito nāma samādhiḥ

tiṅ ṅe’i ’dzin gyi rgyal po ltar rab tu gnas pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

三昧王安立三昧; 如靜慮王盡居禪定; 三摩地王三摩地; 善立定王三摩地

raśmipramukto nāma samādhiḥ

’od zer rab tu ’gyed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

放光三摩地; 極發光禪定; 放光三昧

balavyūho nāma samadhiḥ

dpuṅ bkod pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

精進力三摩地; 嚴臂禪定; 力進三昧

samudgato nāma samādhiḥ

yaṅ dag par ’phags pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

高出三昧; 等涌三摩地; 真勝禪定

niruktiniyatapraveśo nāma samādhiḥ

ṅes pa’i tshig la gdon mi za bar ’jug pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

必入辯才三昧; 真語決定禪定; 入一切言詞決定三摩地; 言語決定三摩地

adhivacanapraveśo nāma samādhiḥ

tshig bla dags la ’jug pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

入真辭禪定; 入一切名字決定三摩地; 等入真語三摩地; 釋名字三昧

digvilokito nāma samādhiḥ

phyogs la rnam par lta ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

觀方三摩地; 視諸方所在三摩地; 觀方三昧

ādhāraṇa mudrā nāma samādhiḥ

phyag rgya yoṅs su ’dzin pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

執諸手印禪定; 總持印三摩地; 總持院三摩地; 陀羅尼印三昧

asaṃpramoṣo nāma samādhiḥ

brjed pa med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無失三摩地; 無忘三昧; 無誑三昧

sarvadharmasamavasaraṇasāgaramudrā nāma samādhiḥ

chos thams cad yaṅ dag par ’du ba rgya mtsho’i phyag rgya źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

攝諸法海三昧; 諸法真實聚海禪定; 諸法等趣海印三摩地

ākāśaspharaṇo nāma samādhiḥ

nam mkha’ khyab par byed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

遍覆虛空三摩地; 遍空禪定; 遍覆虛空三昧

vajramaṇḍalo nāma samādhiḥ

rdo rje’i dkyil ’khor źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

金剛輪三摩地; 金剛中圍禪定; 金剛輪三昧

dhvajāgrakeyūro nāma samādhiḥ

rgyal mtshan rtse mo’i dpuṅ rgyan śes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

幢頂臂嚴禪定

indraketur nāma samādhiḥ

dbaṅ po’i tog ces bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

根頂禪定; 各了諸根禪定

sroto’nugato nāma samādhiḥ

rgyun gyi rjes su soṅ ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

隨流向禪定

siṃhavijṛmbhito nāma samādhiḥ

seṅ ge rnam par ’gyiṅs pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

獅子威禪定; 獅貢高禪定

vyatyasto nāma samādhiḥ

snrel źi źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

曠平禪定; 消障禪定

raṇajaho nāma samādhiḥ

ñon moṅs pa spoṅ ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

離煩熱三摩地; 除煩熱禪定

vairocano nāma samādhiḥ

rnam par snaṅ ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

遍照三摩地; 顯明禪定

animiṣo nāma samādhiḥ

tshol ba med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

不眴三摩地; 無求禪定

aniketasthito nāma samādhiḥ

gnas la rten pa med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無相依三摩地; 無依處禪定

niścitto nāma samādhiḥ

sems med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

不思惟三摩地; 無實心禪定

vimalapradīpo nāma samādhiḥ

dri ma med pa’i sgron ma źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無垢燈三摩地; 無垢炬禪定; 無垢明三昧

anantaprabho nāma samādhiḥ

’od mtha’ yas pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無盡明禪定; 無邊光三摩地; 無邊光明三摩地; 無邊明三昧

prabhākaro nāma samādhiḥ

’od byed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

發光明禪定; 發光三摩地; 發光明三摩地

śuddhasāro nāma samādhiḥ

dag pa dam pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

真妙禪定

vimalaprabho nāma samādhiḥ

’od dri ma med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無垢光明三摩地; 淨光禪定; 無垢明三昧

ratikaro nama samādhiḥ

dga’ bar byed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

作喜禪定; 歡喜三昧; 發妙樂三摩地

vidyutpradīpo nāma samādhiḥ

glog gi sgron ma źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

電燈三摩地; 電炬光禪定; 電光三昧

akṣayo nāma samādhiḥ

zad mi śes pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無盡三摩地; 無盡禪定; 無盡三昧

ajeyo nāma samādhiḥ

mi pham pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

不敗三摩地; 勝德禪定

tejovatī nama samādhiḥ

gzi brjid yod pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

威德禪定; 具威光三摩地; 具光三摩地; 威德三昧

kṣayāpagato nāma samādhiḥ

zad pa daṅ bral ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

離盡三摩地; 離盡禪定; 離盡三昧

candravimalo nāma samādhiḥ

zla ba dri ma med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

淨月禪定; 月淨三昧; 淨月三摩地

sūryapradīpo nāma samādhih

ñi ma’i sgron ma źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

日炬禪定; 日燈三摩地; 日燈; 日燈三昧

avaivarto nāma samādhiḥ

’gyur ba med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無變異禪定三摩地; 無變息禪定; 無變異禪定

aniñjyo nāma samādhiḥ

mi gyo ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無動三摩地; 不動禪定

prajñāpradīpo nāma samādhiḥ

śes rab sgron ma źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

慧炬燈禪定; 慧燈禪定; 燈禪定

śubhapratibhāso nāma samādhiḥ

dag pa snaṅ ba gsal ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

發明三摩地; 明顯禪定; 淨明三昧

ālokakaro nāma samādhiḥ

snaṅ bar byed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

能作明三昧; 作現三昧

kāryakaro nāma samādhiḥ

bya ba byed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

作現禪定; 作所應作三摩地; 作行禪定; 作行三昧

jñānaketur nāma samādhiḥ

ye śes tog ces bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

智頂禪定; 智幢相三摩地; 智相三摩地; 知相三昧

vajropamo nāma samādhiḥ

rdo rje lta bu źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

如杵禪定; 金剛鬘三摩地; 如金剛杵禪定; 如金剛三昧

cittaṣṭhito nāma samādhiḥ

sems gnas pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

住心三摩地; 心住三昧; 住於心禪定

samantāloko nāma samādhiḥ

kun tu snaṅ ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

普明三摩地; 普顯禪定; 普明三昧

supratiṣṭhito nāma samādhiḥ

rab tu gnas pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

善住三摩地; 極安住禪定; 安立三昧

ratnakoṭir nāma samādhiḥ

rin chen mtha’ yas źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

寶積三摩地; 寶積三昧; 寶聚三昧; 大寶際禪定

varadharmamudrā nāma samādhiḥ

chos dam pa’i phyag rgya źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

妙法印三摩地; 妙法手印禪定; 妙法印三昧

sarvadharmasamatā nāma samādhiḥ

chos thams cad mñam pa ñid ces bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

諸法平等禪定; 一切法平等性三摩地; 一切法平等三摩地; 法等三昧

ratijaho nāma samādhiḥ

dga’ ba spoṅ ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

捨愛樂三摩地; 離喜禪定; 斷喜三昧

dharmodgato nāma samādhiḥ

chos kyi ’phags pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

入法頂三摩地; 到法最勝禪定; 到法頂三昧; 頂三昧

vikiraṇo nāma samādhiḥ

rnam par ’thor ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

能散三昧; 飄散三摩地; 諸解散禪定

sarvadharmapadaprabhedano nāma samādhiḥ

chos thams cad kyi tshig rab tu ’byed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

分別法句三摩地; 分別諸法言禪定; 分別諸法句三昧

samākṣarāvakaro nāma samādhiḥ

yi ge mñam par ’god pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

置字平等禪定; 字等相三昧; 平等字相三摩地; 字平等相三摩地

akṣarāpagato nāma samādhiḥ

yi ge daṅ bral ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

離文字相三摩地; 離字禪定; 離字三昧

ārambaṇacchedano nāma samādhiḥ

dmigs pa gcod pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

斷想念禪定; 斷所緣三摩地; 斷所緣三昧地

aprakāro nāma samādhiḥ

rnam pa med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無品類三摩地; 無種相禪定; 無種相三昧

avikāro nāma samādhiḥ

’gyur ba med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無變易禪定; 無退轉禪定

nāmaniyatapraveśo nāma samādhiḥ

miṅ ṅes par ’jug pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

入實名禪定; 入名語三摩地

aniketacārī nāma samādhiḥ

gnas pa med par spyod pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無相行三摩地; 無處止行禪定; 無處行三昧

timirāpagato nāma samādhiḥ

rab rib med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

離翳闇三摩地; 無曚昧禪定; 離朦昧三昧

cāritravatī nāma samādhiḥ

spyod pa daṅ ldan pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

具行三摩地

acalo nāma samādhiḥ

gyo ba med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

不變動三摩地; 不動禪定; 不變異三昧

viṣayatīrṇo nāma samādhiḥ

yul las ’das pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

度境界三摩地; 過境界禪定; 度緣三昧

sarvaguṇasaṃcayagato nāma samādhiḥ

yon tan thams cad kyi tshogs su ’gyur ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

集一切功德三摩地; 集諸德禪定; 集諸功德三昧

sthitaniścitto nāma samādhiḥ

sems med par gnas pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無心住三摩地; 住無實心處三昧; 住無心三昧

śubhapuṣpitaśuddhir nāma samādhiḥ

dge ba’i me tog rgyas śiṅ dag pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

淨妙花三摩地; 善花圓滿禪定; 淨妙華三昧

anantapratibhāno nāma samādhiḥ

spobs pa mtha’ yas pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無邊辯三摩地; 無量辯禪定; 無量辯三昧

bodhyaṅgavatī nāma samādhiḥ

byaṅ chub kyi yan lag yod pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

具覺支三摩地; 菩提枝禪定; 覺意三昧

asamasamā nāma samādhiḥ

mi mñam pa daṅ mñam pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無等等三摩地; 不平得平禪定; 無等等三昧

sarvadharmātikramaṇo nāma samādhiḥ

chos thams cad las ’das ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

超一切法三摩地; 超諸法禪定; 度諸法三昧

paricchedakaro nāma samādhiḥ

yoṅs su gcod pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

分別諸法三昧; 決判諸法三摩地; 斷除一切禪定

vimativikiraṇo nāma samādhiḥ

nem nur rnam par sel ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

散疑網三摩地; 除暗禪定; 散疑三昧

niradhiṣṭhāno nāma samādhiḥ

gnas su bya ba med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無所住三摩地; 無住處禪定; 無處三昧

ekavyūho nāma samādhiḥ

bkod pa gcig pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

一相莊嚴三摩地; 一莊嚴三昧; 一布置為禪定

ākārābhinirhāro nāma samādhiḥ

rnam par mṅon par sgrub pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

引發行相三摩地; 成就現前禪定

ekākāro nāma samādhiḥ

rnam pa gcig tu gyur pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

一行相三摩地; 眾轉為一禪定; 一行三昧

ākārānapakāro nāma samādhiḥ

rnam par dor ba med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

離行相三摩地; 無遺失禪定

nairvedhikasarvabhavatalopagato nāma samādhiḥ

rtogs pas srid pa’i gźi thams cad khoṅ du chud pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

達諸有底散壞三摩地; 了諸有根禪定; 達一切有底散三昧

saṃketarutapraveśo nāma samādhiḥ

brda daṅ sgra la ’jug pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

表示入音禪定; 入名語三昧; 入施設語音三摩地; 入施設語言三摩地

nirghoṣākṣaravīmukto nāma samādhiḥ

sgra dbyaṅs kyi yi ge daṅ bral ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

離字音禪定; 離音聲字語三昧; 解說音聲文字三摩地; 解脫音聲文字三摩地

jvalanolko nāma samādhiḥ

sgron ma ’bar ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

炬熾然三摩地; 燃炬光禪定; 然炬三昧

lakṣaṇapariśodhano nāma samādhiḥ

mtshan ñid yoṅs su sbyoṅ ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

嚴淨相三摩地; 淨諸相三昧; 淨相三昧

anabhilakṣito nāma samādhiḥ

mṅon par ma dmigs pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無標幟三摩地; 不念現前禪定

sarvākāravaropeto nāma samādhiḥ

rnam pa thams cad kyi mchog daṅ ldan pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

具一切妙相三摩地; 具諸勝禪定

akṣayakaraṇḍo (akṣayakaraṇḍako) nāma samādhiḥ

mi zad pa’i za ma tog ces bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無盡篋相三摩地; 不盡器禪定

dhāraṇīmatir nāma samādhiḥ

gzuṅs kyi blo gros źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

具陀羅尼三摩地; 總持慧禪定; 陀羅尼三昧

samyaktvamithyātvasarvasaṃgrasano nāma samādhiḥ

yaṅ dag par log pa thams cad yaṅ tag par sel ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

攝伏一切正性邪性三摩地; 真實除諸邪禪定; 攝諸邪正相三昧

sarvanirodhavirodhasaṃpraśamano nāma samādhiḥ

’gal ba daṅ ’gog pa thams cad yaṅ dag par źi bar byed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

靜息一切違順三摩地; 消除違逆禪定; 逆順三昧

sarvasukhaduḥkhanirabhinandī nāma samādhiḥ

bde ba daṅ sdug bsṅal thams cad la mṅon par dga’ ba med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

一切苦樂無喜禪定; 不憙一切苦樂三摩地; 不喜一切苦樂三摩地; 不喜苦樂三昧

anurodhāpratirodho nāma samādhiḥ

mthun pa daṅ ’gal ba med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

離憎愛三摩地; 無逆順禪定; 滅憎愛三昧

vimalaprabho nāma samādhiḥ

’od dri ma med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

淨光禪定; 無垢明三摩地; 無垢光明三摩地

sāravatī nāma samādhiḥ

sñiṅ po daṅ ldan pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

具識禪定; 堅固三昧; 堅固三摩地; 具堅固三摩地

paripūrṇacandravimalaprabho nāma samādhiḥ

zla ba yoṅs su rdzogs pa’i tiṅ ṅe ’dzin

滿月淨光三摩地; 圓月淨光禪定; 滿月淨光三昧

vidyutprabho nāma samādhiḥ

glog gi ’od ces bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

電光禪定

mahāvyūho nāma samādhiḥ

bkod pa chen po źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

大莊嚴三摩地; 大莊嚴禪定; 大莊嚴三昧

sarvākāraprabhākaro nāma samādhiḥ

rnam pa thams cad du ’od byed pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

照一切世間三摩地; 諸光禪定; 能照一切世三昧

samādhisamatā nāma samādhiḥ

tiṅ ṅe ’dzin mñam pa ñid ces bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

三昧等三昧; 定平等性三摩地; 淨慮平等禪定

arajovirajonayayukto nāma samādhiḥ

rdul med ciṅ rdul daṅ bral ba’i tshul daṅ ldan pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無塵離塵具趣禪定

araṇasamavasaraṇo nāma samādhiḥ

ñon moṅs pa med par yaṅ dag par ’du ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無煩惱聚真實禪定; 無煩惱實聚禪定

araṇasaraṇasarvasamavasaraṇo nāma samādhiḥ

ñon moṅs pa med pa daṅ ñon moṅs pa daṅ bcas pa thams cad yaṅ dag par ’du ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

有諍無諍平等理趣三摩地; 攝一切有諍無諍禪定; 無煩惱具煩惱具諸真實

anilambhaniketanirato nāma samādhiḥ

gnas la brten pa med pa la brtson pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

住無倚處精進禪定; 無巢穴無標幟無愛樂三摩地; 不樂一切住處精進三摩地; 又無巢穴無幟無愛樂之三摩地

tathatāsthitaniścitto(tathatāsthitaniś-cito) nāma samādhiḥ

de bśin ñid la gnas śiṅ sems med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

決定安住真如三摩地; 住性無實心禪

kāyakalisampramathano nāma samādhiḥ

lus kyi skyon yaṅ dag par sel ba źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

實際身過禪定; 離身穢惡三摩地; 離身穢垢三摩地

vākkalividhvaṃsanagaganakalpo nāma samādhiḥ

ṅag gi skyon rnam par ’jig pas nam mkha’ ltar gyur pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

毀諸語過成虛空禪定; 離語穢惡三摩地; 離語穢垢三摩地

ākāśāsaṅgavimuktinirupalepo nāma samādhiḥ

nam mkha’ ltar chags pa med pas rnam par grol źiṅ gos pa med pa źes bya ba’i tiṅ ṅe ’dzin

無染著如虛空三摩地; 如空無貪解脫無染禪定; 離著如虛空不染三昧

bodhisatvānāṃ sādhāraṇanāmāni

byaṅ chub sems dpa’ spyi’i mtshan la sogs pa’i miṅ la

菩薩通稱

byaṅ chub sems (139a1)dpa’i sgra bśad pa la

bodhisatvaḥ (bodhisattvaḥ)

byaṅ chub sems dpa’

菩薩; 菩提薩埵; 開士

bodhisatva źes bya ba [bodhau] satvan{a} yeṣām ste bodhisatva źes pa bodhi byaṅ chub | satva ni sems dpa’ [ba]’am sñiṅ¹⁰ stobs che ba la bya | bla na med pa’i byaṅ chub sgrub pa la gcig tu brtul źiṅ me nur bas na byaṅ chub sems dpa’ |

10. Tg: sems

mahāsattvaḥ

sems dpa’ chen po

大菩薩; 大士; 摩訶薩; 摩訶薩埵

mahāsatva źes bya ba (2)mahā ni chen po | satva ni sems dpa’ ste ñan thos daṅ raṅ saṅs rgyas kyi byaṅ chub tu sems bskyed pa lta bu ma yin gyi | sems can thams cad bsgral ba’i phyir | bla na med pa’i byaṅ chub la źugs pas na sems dpa’ chen po źes bya |

dhīmān

blo ldan

具慧; 成就覺慧; 具意

uttamadyutiḥ

gsal mchog

勝明; 最上照明

jinaputraḥ

rgyal sras

佛子; 最勝真子

jinādhāraḥ

rgyal ba’i gźi

佛本; 最勝任持

vijetā

rnam par rgyal byed

最勝; 普能降伏; 尊勝

jināṇkuraḥ

rgyal ba’i myu gu

佛苗; 最勝萌芽

vikrāntaḥ

rtsal ldan

具勇進; 勇健; 具藝

paramāryaḥ

’phags mchog

最勝; 最聖; 最勝聖

sārthavāhaḥ

ded dpon

商主

mahāyaśāḥ

grags chen

大名稱; 大稱; 大名

kṛpāluḥ

sñiṅ rje can

具慈; 憐愍

mahāpuṇyaḥ

bsod nams che

大福

īśvaraḥ

dbaṅ phyug

自在

dhārmikaḥ

chos daṅ ldan pa

具法; 法師

jinaurasaḥ

rgyal ba’i thugs kyi sras

佛愛子; 佛意

dharmato nirgataḥ(nirjitaḥ)

chos las ’byuṅ ba

法生; 必勝

mukhatojātaḥ(nirjātaḥ)

źal nas skyes pa

面生

nānābodhisattvanāmāni

byaṅ chub sems dpa’ so so’i mtshan la

各菩薩名號; 菩薩名號; 菩薩各名號

avalokiteśvaraḥ

spyan ras gzigs dbaṅ phyug

觀自在; 觀世音自在; 觀世音

maitreyaḥ

byams pa

慈氏; 彌勒

ākaśagarbhaḥ

nam mkha’i sñiṅ po

虛空綴; 虛空藏; 空藏

samantabhadraḥ

kun tu bzaṅ po

普賢

vajrapāṇiḥ

lag na rdo rje

金剛手

mañjuśrīkumārabhūtaḥ

’jam dpal gźon nur gyur pa

文殊; 文殊師利; 妙吉祥

sarvanīvaraṇaviṣkambhī

sgrib pa thams cad rnam par sel ba

除諸障

kṣitigarbhaḥ

sa’i sñiṅ po

地藏

mahāsthāmaprāptaḥ

mthu chen thob

得勢至; 大勢至

ratnaketuḥ

rin po che’i tog

寶頂; 寶頂勝

ratnapāṇiḥ

lag na rin chen

寶掌

ratnamudrāhastaḥ

lag na phyag rgya rin po che

寶印手

ratnamukuṭaḥ

cod pan rin po che

寶鬘

ratnacūḍaḥ

gtsug na rin po che

寶髻頂; 寶頂

ratnakūṭaḥ

rin chen rtsegs pa

寶積

ratnākaraḥ

dkon mchog ’byuṅ gnas

寶生

ratnaśikharaḥ

rin po che’i rtse mo

寶髻; 寶尖

ratnadhvajaḥ

rin chen rgyal mtshan

寶幢

vajragarbhaḥ

rdo rje’i sñiṅ po

金剛藏

suvarṇagarbhaḥ

gser gyi sñiṅ po

金藏

ratnagarbhaḥ

rin po che’i sñiṅ po

寶藏

śrīgarbhaḥ

dpal gyi sñiṅ po

功德藏

śubhagarbhaḥ

dge ba’i sñiṅ po

善藏

śubhavimalagarbhaḥ

dge ba dri ma med pa’i sñiṅ po

善清淨藏; 無垢藏

tathāgatagarbhaḥ

de bśin gśegs pa’i sñiṅ po

如來藏

jñānagarbhaḥ

ye śes kyi sñiṅ po

智藏; 智慧藏

sūryagarbhaḥ

ñi ma’i sñiṅ po

日藏

samādhigarbhaḥ

tiṅ ṅe ’dzin gyi sñiṅ po

靜慮藏; 三昧藏

padmagarbhaḥ

pad ma’i sñiṅ po

蓮華藏

vimukticandraḥ

rnam par grol ba’i zla ba

月解; 解脫月; 最解月

samantanetraḥ

kun tu mig

普遍目; 普眼遍目

padmanetraḥ

pad ma’i spyan

蓮花眼; 蓮華目

vimalanetraḥ

dri ma med pa’i spyan

清淨目; 無垢眼

viśalanetraḥ

yaṅs pa’i spyan

廣目; 廣眼

samanteryapathaḥ

kun tu spyod lam

諸行道; 遍界

samantaprāsādikaḥ

kun nas mdzes pa

最微妙

samantacāritramatiḥ

kun tu spyod pa’i blo gros

諸行慧; 普行慧

jayamatiḥ

rgyal ba’i blo gros

勝慧

siṃhavikrīḍitaḥ

seṅ ge rnam par rol pa

獅子戲; 師子遊戲; 獅子躍

mahāghoṣasvararājaḥ

sgra chen po’i dbyaṅs kyi rgyal po

大音王; 大聲音王

simhanādanādī (simhanādanādin)

seṅ ge’i sgra sgrogs

獅子音; 師子吼

gambhīraghoṣasvaranāditaḥ

zab mo’i dbyaṅs kyi ṅa ro sgrogs pa

深音哮吼; 深響音

anupaliptaḥ

gos pa med pa

無染

sarvamalāpagataḥ

dri ma kun tu bral ba

離諸垢

candraprabhaḥ

zla ’od

月光

sūryaprabhaḥ

ñi ma’i ’od

日光

jñānaprabhaḥ

ye śes ’od

智光; 慧智光

bhadrapālaḥ

bzaṅ skyoṅ

妙護; 賢德; 善守

meruśikharadharaḥ kumārabhūtaḥ

lhun po’i rtse ’dzin gźon nur gyur pa

默積; 持須彌頂孺童

varuṇamatiḥ kumārabhūtaḥ

chu lha’i blo gros gźon nur gyur pa

水神慧孺童; 水神志孺童

sumatiḥ kumārabhūtaḥ

bzaṅ po’i blo gros gźon nur gyur pa

妙慧孺童

nityodyuktaḥ

rtag tu brtson

恒精進

susārthavāhaḥ

ded dpon bzaṅ po

美商主; 賢美商主

jyotiṣmatiḥ kumārabhūtaḥ

’od can gźon nur gyur pa

具光孺童

durdharṣaḥ kumārabhūtaḥ

thub dka’ gźon nur gyur pa

苦行孺童; 不屈孺童

gaganagañjaḥ

nam mkha’i mdzod

空藏; 天藏

śūraṃgamaḥ

dpa’ bar ’gro ba

勇行

akṣayamatiḥ

blo gros mi zad pa

無盡慧; 無盡意

paratibhānakūṭaḥ

spobs pa brtsegs pa

辯才集

gandhahastī

spos kyi glaṅ po che

大香象

jālinīprabhaḥ

dra ba can gyi ’od

光網; 網光

vardhamānamatiḥ

’phel ba’i blo gros

增慧

samantaprabhaḥ

kun tu ’od

諸光; 普遍光

ādityagarbhaḥ

sūrya daṅ ma ’dom na ñi ma’i sñiṅ po (’dom na ñi gdug sñiṅ po)

日藏; 蘇利耶; 白晝藏

sarvaviṣayāvabhāsālaṃkārapratibhānadarśanagarbhaḥ

yul thams cad snaṅ ba’i rgyan spobs pa ston pa’i sñiṅ po

現諸國辯示藏; 現諸國示辯藏

amalagarbhaḥ

dri ma med pa’i sñiṅ po

無垢藏

vimalagarbhaḥ

dri ma daṅ bral ba’i sñiṅ po

離垢藏

jyotirjvalanārciśrīgarbhaḥ

’od ’bar źiṅ ’phro ba’i dpal gyi sñiṅ po

發光德藏

vajrasāraḥ

rdo rje’i dbyig

金剛意; 金剛堅; 金剛珍

āśugandhaḥ

dri mgyogs

速垢; 速香

nityayuktaḥ (nityaprayukta, nityaprabha)

rtag tu sbyor ba

常修習

guhaguptaḥ

phug sbas

洞藏

amoghadarśī

mthoṅ ba don yod

見義; 見益

susamprasthitaḥ

legs par yaṅ dag bźugs

端然而坐; 端然實坐

anikṣiptadhuraḥ

brtson pa mi gtoṅ ba

不棄精進

anupahatamatiḥ

ma ñams pa’i blo gros

不失慧; 不失志

nityotkṣiptahastaḥ

rtag tu lag brkyaṅs

常揖手; 常申手

nadīdattaḥ (nadadatta)

chu bo sbyin

施河; 江施

vijayavikrāmī (vijayavikrāmin)

rnam par rgyal ba gnon pa

勝鎮伏; 最鎮伏

jayadattaḥ

rgyal ba sbyin

勝施

vigataśokaḥ

mya ṅan bral ba

離憂

bhadrakalpikabodhisattvaḥ

bskal pa bzaṅ po’i byaṅ chub sems dpa’

賢劫菩薩

anye ca mahaujaskā bodhisattvāḥ

byaṅ chub sems dpa’ gzi brjid che ba gźan dag kyaṅ

菩薩具大威勢; 具大威菩薩有威者全然

jagatīṃdharaḥ

’gro ba ’dzin

持有情

jyotiṣprabhaḥ

skar ma’i ’od dam me’i ’od

星光道; 火光; 星光

ekakāntarājā (ekāntārājā)

gcig tu mdzes pa

獨妙

bhūmibalavaiśāradyadharaḥ

sa daṅ stobs daṅ mi ’jigs pa ’chaṅ ba

持地力無畏

731a, sucandraḥ

zla mdzes

妙月

aparājitatejāḥ

gźan gyis mi thub pa’i gzi brjid

無勝光

acintikamadhyabhuddhivikrīḍitaḥ

bsam gyis mi khyab pa’i dkyil ’khor la blo gros rnam par rol pa

中圍遊戲不可思議; 以志遊戲不可思議中圍

jñānavibhūtigarbhaḥ

ye śes ’byor ba’i sñiṅ po

智足藏

buddhavajrasaṃdhāraṇasaṃdhiḥ

saṅs rgyas kyi rdo rje ’dzin ba’i mtshams sbyor ba

持覺金剛和

bodhisatvasamādhayaḥ

byaṅ bhub sems dpa’ tiṅ ṅe ’dzin gyi miṅ la

菩薩禪定

ratnasamudgataḥ

rin chen kun tu ’phags

寶大勝; 寶遍聖

supratiṣṭhitaḥ

śin tu gnas pa

安住

akampyaḥ

mi sgul pa

不動; 不捨

avinivartanīyaḥ

phyir mi ldog pa

不退

ratnākaraḥ

dkon mchog ’byuṅ gnas

寶生

sūryaprabhatejaḥ

ñi ma’i ’od kyi gzi brjid

日威光; 日光威

sarvārthasiddhaḥ

don thams cad grub pa

一切義成; 成就諸事

jñānolkaḥ

ye śes sgron ma

智炬

pratyutpannabuddhasaṃmukhāvasthitaḥ

da ltar gyi saṅs rgyas mṅon sum du bźugs pa

現在佛面

bodhisattvadhāraṇyaḥ

byaṅ chub sems dpa’i gzuṅs bcu gñis kyi miṅ la

菩薩十二總持

abhiṣecanī (abhiṣecavatī)

dbaṅ bskur ldan

灌頂; 具灌頂

jñānavatī

ye śes ldan

具智

viśuddhasvaranirghoṣā

sgra dbyaṅs rnam par dag pa

清淨音

akṣayakaraṇḍā

mi zad pa’i za ma tog

嚴無盡; 無盡篋

anantāvartā

’khyil ba mtha’ yas

中無際; 盤無際

sāgaramudrā

rgya mtsho’i phyag rgya

海手印

padmavyūhā

padma’i bkod pa

嚴蓮華; 蓮華嚴

asaṅgamukhapraveśa

chags pa med pa’i sgor ’jug pa

入無貪門

pratisaṃvinniścayāvatārā

so so yaṅ dag par rig pa ṅes pa la ’jug pa

定入各真覺

buddhālaṃkārādhiṣṭhitā

saṅs rgyas kyi rgyan byin gyis rlabs pa

佛嚴攝受

anantavarṇā

kha dog mtha’ yas pa

顏無邊; 顏色無邊

buddhakāyavarṇapariniṣpattyabhinirhārā

saṅs rgyas kyi sku’i kha dog yoṅs su rdzogs pa mṅon par sgrub pa

佛嚴成圓滿; 佛身色現成圓滿

bodhisattvabalāni

byaṅ chub sems dpa’i stobs bcu’i miṅ la

菩薩十力

āśayabalaṃ

bsam pa’i stobs

深心力; 思心; 直心力

adhyāśayabalaṃ

lhag pa’i bsam pa’i stobs

增上深心力; 餘思力; 深心力

prayogabalaṃ

sbyor ba’i stobs

方便力; 修習力

prajñābalaṃ

śes rab kyi stobs

智力; 慧力; 智慧力

praṇidhānabalaṃ

smon lam gyi stobs

願力

yānabalaṃ

theg pa’i stobs

乘力

caryābalaṃ

spyod pa’i stobs

行力

vikurvaṇabalaṃ

rnam par ’phrul ba’i stobs

神變力; 神通力; 遊戲神通力

bodhibalaṃ

byaṅ chub kyi stobs

菩提力; 菩薩力

dharmacakrapravartanabalaṃ

chos kyi ’khor lo rab tu skor ba’i stobs

轉法輪力

bodhisattvavaśitā

byaṅ chub sems dpa’i dbaṅ bcu’i miṅ la

菩薩十自在; 菩薩十種主; 菩薩降伏

cittavaśitā

sems la dbaṅ ba

心自在; 主心

pariṣkāravaśitā

yo byad la dbaṅ ba

主萬物; 財物自在; 財自在; 物自在

āyurvaśitā

tshe la dbaṅ ba

命自在; 主壽

karmavaśitā

las la dbaṅ ba

業自在; 主業

upapattivaśitā (utpattivaśitā)

skye ba la dbaṅ ba

生自在; 主生

adhimuktivaśitā

mos pa la dbaṅ ba

主敬; 信解自在; 解脫自在

dharmavaśitā

chos la dbaṅ ba

主法; 法自在; 主自在

praṇidhānavaśitā

smon lam la dbaṅ ba

願自在; 主願

ṛddhivaśitā

rdzu ’phrul la dbaṅ ba

主神通; 如意自在; 如意力自在

jñānavaśitā

ye śes la dbaṅ ba

智自在; 主智

bodhisattvānāṃ catvāri vaiśāradyāni

byaṅ chub sems dpa’i mi ’jigs pa bźi’i miṅ la

菩薩四無畏; 四無所畏

dhāraṇīśrutodgrahaṇārthanirdeśavaiśāradyaṃ

gzuṅs kyi thos pa ’dzin ciṅ don bstan pa la mi ’jigs pa

能持無所畏謂聞一切法能受持不忘故於眾中說法得無所畏; 聞陀羅尼受持讀誦演說其義得無所畏

nairātmyādhigamāt paraviheṭhanānimittasamudācārasahajān adhigateryāpathatriṣkarmapariśuddhamahārakṣasaṃpannavaiśāradyam

bdag med pa khoṅ du chud pas gźan gyis gtse ba’i mtshan ma mi ’byuṅ źiṅ raṅ bźin gyis spyod lam smad du med pa’i las gsum yoṅs su dag pa’i bsruṅ ba chen po phun sum tshogs pa’i mi ’jigs pa

專心無我不見他害自性行道衛護無怖具諸三業; 由證無我不惱亂他及不現惡相俱生無過守護威儀三業清淨得無所畏; 知根無所畏謂知一切根無他害自然尊具足三業清淨護衛

sadodgṛhītadharmāvismaraṇaprajñopāyaniṣṭhāgatasattvanistāraṇaprasādasaṃ darśanaśubhānantarāyikavaiśāradyam

chos bzuṅ ba yun du mi brjed pa daṅ thabs śes rab mthar phyin pas sems can sgrol mthar źiṅ dad pa ston pa daṅ dge ba’i bar chad du mi ’gyur ba’i mi ’jigs pa

答報無所畏謂遍通善權眾生能受問難是能隨意如法而答之無所隔矇; 以般若而為方便善能通達所受持法常不忘失又能示現不為放逸令諸有情出離清淨無有障礙得無所畏

sarvajñātācittāsaṃpramoṣānyayānāniryāṇasaṃpūrṇavaśitāsarvaprakārasattvārthasaṃprāpaṇavaiśāradyam

thams cad mkhyen pa ñid kyi sems mi ñams śiṅ theg pa gźan gyis mi ’gyur bar dbaṅ yoṅs su rdzogs pa daṅ sems can gyi don rnam pa thams cad du yaṅ dag par thob par bya ba la mi ’jigs pa

決疑無所畏謂不退無上心不雜於他乘度諸有情遂得真實無怖判決一切眾生疑難也; 不於餘乘而求出離終不忘失一切智心能得圓滿種種自在方便利益一切有情得無所畏; 謂凡有一切來說問者如法判決有答故於眾中說法無所畏

aṣṭādaśāveṇikabodhisattvadharmāḥ

byaṅ chub sems dpa’i chos ma ’dres pa’i bcu brgyad kyi miṅ la

菩薩十八不共

anupadiṣṭadānāḥ

ñe bar ma bstan pa’i sbyin pa can rnams

具諸布施者; 行施不隨他教

anupadiṣṭaśīlāḥ

ñe bar ma bstan pa’i tshul khrims can rnams

具諸戒律者; 持戒不隨他教

anupadiṣṭakṣāntayaḥ

ñe bar ma bstan pa’i bzod pa can rnams

具諸忍辱者; 修忍不隨他教

anupadiṣṭavīryāḥ

ñe bar ma bstan pa’i brtson ’grus can rnams

具諸精進者; 精進不隨他教

anupadiṣṭadhyānāḥ

ñe bar ma bstan pa’i bsam gtan can rnams

具諸靜慮者; 靜慮不隨他教

anupadiṣṭa prajñāḥ

ñe bar ma bstan pa’i śes rab can rnams

具諸智慧者; 般若不隨他教

saṃgrahavastusarvasattvasaṃgrāhakāḥ

bsdu ba’i dṅos pos sems can thams cad sdud pa rnams

以攝法收諸有情者; 行於攝事能攝一切有情

pariṇāmanavidhihjñāḥ

yoṅ su bsṅo ba’i cho ga śes pa rnams

明諸回向; 能解迴向; 知回向儀者

upāyakauśalyasarvasattvacaritādhipatyaparamayānaniryāṇasaṃdarśakāḥ

thabs la mkhas pas sems can thams cad kyis spyod pa’i dbaṅ gis theg pa’i mchog gis ’byuṅ ba bstan pa rnams

以方便善巧隨眾生行演說大乘者; 方便善巧為主自在令一切有情有所修行復能示現於最上乘而得出離

mahāyānācyutāḥ

theg chen las ma ñams pa rnams

不失大乘者; 不退大乘

saṃsāranirvāṇamukhasaṃdarśakāḥ

’khor ba daṅ mya ṅan las ’das pa’i sgo ston pa rnams

開示輪廻涅槃門者; 善能示現於生死涅槃而得安樂

yamakavyatyastāhārakuśalāḥ

zuṅ daṅ snrel źi’i rgyud la mkhas pa rnams

對偶消融善能接續者; 言音善巧能隨世俗文同義異

jñānapūrvaṃgamānabhisaṃskāraniravadyasarvajanmābhimukhapravṛttāḥ

ye śes kyi sṅon du ’gro bas mṅon par ’du mi byed ciṅ kha na ma tho ba med par tshe rabs thams cad du mṅon du źugs pa rnams

知無行現前無行世世不入訶責; 智為前導雖現前起種種受生而無所作離諸過失; 以隨智慧無相行而遠過惡世世現入者

daśakuśalopetakāyavāgmanaskarmāntāḥ

lus daṅ ṅag daṅ yid kyi las kyi mtha’ dge ba bcu daṅ ldan pa rnams

身語意業具十善者; 具足十善身語意業

sarvaduḥkhaskandhasahānātmopādānasarvasattvadhātvaparityāginaḥ

sdug bsṅal gyi phuṅ po thams cad bzod pa’i lus len pas sems can gyi khams thams cad yoṅs su mi gtoṅ ba rnams

忍諸苦惱不捨有情界者; 為攝諸有情恒不捨離常能忍受一切苦蘊

sarvajagadabhirucisaṃdarśakāḥ

’gro ba thams cad mṅon par dga’ bar ston pa rnams

為諸有情示現喜容者; 能為示現一切世間之所愛樂

kiyatkṛcchrabālaśrāvakamadhyaśubhavyūharatnakalpavṛkṣadṛḍhasarvajñātā cittāsaṃpramuṣitāḥ

byis pa daṅ ñan thos mi bzad pa ji sñed cig gi naṅ na yaṅ dge ba maṅ po’i rin po che’i śiṅ dpag bsam ltar brtan pa’i thams cad mkhyen pa ñid kyi sems yoṅs su ma ñams pa rnams

童幼聲聞所有真善猶如意樹堅固遠無失無上心者; 雖於眾多苦惱愚夫及聲聞中住而不忘失一切智心如寶堅固清淨莊嚴; 多少凡夫與聲聞中猶如眾善如意寶樹堅固永遠無失普慧心者

sarvadharmapaṭṭavābaddhābhiṣekaprāptibuddhadharmasaṃghaparyeṣṭisaṃdarśanānivṛttāḥ

chos thams cad kyi thabs sbyin pas dbaṅ bskur ba thob par bya ba’i phyir saṅs rgyas kyi chos btsal ba bstan pa las phyir mi ldog pa rnams

便施諸法諸法得灌頂尋求佛法無有退轉; 若受一切法王位時以繒及水繫灌其頂能不捨離諸佛正法示現悕求; 便施諸法巧法以欲得灌頂尋求佛法無有退轉者

bodhisattvānāṃ sūtrāntanirgatāni kāni cid guṇanāmāni

mdo sde las ’byuṅ ba’i byaṅ chub sems dpa’i yon tan thog thog smos pa’i miṅ la

經中所出菩薩功德名號; 菩薩功德名

ekajātipratibaddhaḥ

skye ba gcig gis thogs pa

一生世; 一生補處

sarvajñātābhimukhaḥ

thams cad mkhyen pa ñid la mṅon du phyogs pa

了諸方所; 向普慧方

sarvajñātānimnaḥ

thams cad mkhyen pa ñid la gźol ba

通達無碍; 任普慧為

sarvajñātāpravaṇaḥ

thams cad mkhyen pa ñid la ’bab pa

通達及時; 習普慧學

sarvajñātāprāgbhāraḥ

thams cad mkhyen pa ñid la ’bab pa

護無貪; 至普慧界

asaṅgadhāraṇīsamādhipratilabdhaḥ

chags pa med pa’i gzuṅs daṅ tiṅ ṅe ’dzin thob pa

總持禪定; 護無貪總持禪定

śūraṃgamasamādhisamanvāgataḥ

dpa’ bar ’gro ba’i tiṅ ṅe ’dzin daṅ ldan pa

具勇行禪定; 具勇行三昧

mahābhijñāvikrīḍitāḥ

mṅon par śes pa chen pos rnam par rol pa

神通遊戲; 以大神通力遊戲

sarvāvaraṇavivaraṇaparyutthānavigataḥ (sarvāvaraṇaparyutthānaparyupasthānavigataḥ)

sgrib pa daṅ chod pa daṅ kun nas ldaṅ ba thams cad daṅ bral ba

遠難障斷所為

apratipraśrabdhamārgaḥ

lam gyi rgyun ma bcad pa

永續於道

mahāmaitrīmahākaruṇādaśadiglokadhātuspharaṇaḥ

byams pa chen po daṅ sñiṅ rje chen pos phyogs bcu’i ’jig rten gyi khams su khyab pa

大慈大悲遍諸十方世界

anantabuddhakṣetrākramaṇakuśalaḥ

mtha’ yas pa’i saṅs rgyas kyi źiṅ tu ’gro ba la mkhas pa

善遊無量佛土

śūnyatāgocaraḥ

stoṅ pa ñid kyi spyod yul pa

行諸空性; 行持空性

animittavihārī

mtshan ma med pa la gnas pa

住於無相

sarvapraṇidhānanicrayavigataḥ

smon lam la gnas pa thams cad daṅ bral ba

離諸願處

sarvasattvahitābhyudyataḥ

sems can thams cad la phan par brtson pa

勤利諸有情

sarvabuddhaviṣayakuśalaḥ

saṅs rgyas kyi yul thams cad la mkhas pa

善行諸佛土; 善知諸佛土

anantajñānaḥ

ye śes mtha’ yas pa

無量智; 智無量

ākāśasamacittaḥ

sems nam mkha’ daṅ mtshuṅs pa

心等空界

sāgaravad gambhīracittaḥ

sems rgya mtsho ltar zab pa

心如深海; 心深如海

sumeruparvatarājavad akaṃpyacittaḥ

sems ri’i rgyal po ri rab ltar mi sgul ba

不動須彌

padmavad anupaliptacittaḥ

sems pad ma ltar ma gos pa

心如淨蓮花; 心不染如蓮花

ratnavat supariśuddhacittaḥ

sems rin po che ltar śin tu yoṅs su dag pa

心如無瑕大寶; 心清如美玉

suvarṇavat suparyavadātacittaḥ

sems gser ltar śin tu yoṅs su sbyaṅ ba

心如淨金; 心淨如真金

aparimitajñānasaṃbhāraparyeṣaṇakuśalaḥ

ye śes kyi tshogs tshad med pa yoṅs su ’tshol ba la mkhas pa

善求無量智; 善求無量慧

parapravādyanabhibhūtaḥ (parapravādyanābhi)

pha rol gyi rgol bas zil gyis mi non pa

到彼岸不能鎮伏; 邪謗不能屈

sarvadharmānāvaraṇajñānī

chos thams cad la sgrib pa med pa’i ye śes can

具法無障智

sarvasattvasamacittaḥ

sems thams cad la sems mñam pa

無間諸有情

sarvamāraviṣayasamātikrāntaḥ

bdud kyi yul thams cad las yaṅ dag par ’das pa

超出諸魔類; 超出諸魔境

sarvatathāgataviṣayāvatārajñānakuśalaḥ

de bźin gśegs pa thams cad kyi yul la ’jug pa śes pa la mkhas pa

善入諸佛境

mahāmaitrīmahākaruṇāsamanvāgataḥ

byams pa chen po daṅ sñiṅ rje chen po daṅ ldan pa

具大慈大悲

upāyajñānakuśalaḥ

thabs śes pa la mkhas pa

善能方便

dhāraṇīpratilabdhaḥ

gzuṅs thob pa

得總持

kṣāntisamatāpratilabdhaḥ

bzod pas mñam pa ñid thob pa

得忍辱平等; 以忍辱得平等

acyutābhijñaḥ

mṅon par śes pa ma ñams pa

神通不失

nirāmiṣadharmadeśakaḥ

zaṅ ziṅ med pa chos ston pa

示法無資

gambhīradharmakṣāntipāramiṃgataḥ

chos zab mo la bzod pa’i pha rol tu son pa

到深法忍辱彼岸; 到忍深法彼岸

mārakarmasamātikrāntaḥ

bdud kyi las las yaṅ dag par ’das pa

出諸魔業

karmāvaraṇapratiprasrabdhaḥ

las kyi sgrib pa’i rgyun bcad pa

除業障; 斷業障根

dharmapravicayavibhaktinirdeśakuśalaḥ

chos rab tu rnam par ’byed pas rnam par dbye ba bstan pa la mkhas pa

善能演說諸妙法

asaṃkhyeyakalpapraṇidhānasusamārabdhaḥ

bskal pa graṅs med par smon lam śin tu brtsams pa

造諸萬劫願力

smitamukhapūrvābhilāpī

bźin du ’dzum źiṅ gsoṅ por smra ba

笑容美語; 笑容真言

gāthābhir gītābhir lāpanaḥ

tshigs su bcad pa’i dbyaṅs kyis smra ba

說偈句音; 以偈音韻發辭

apagatalīnacittaḥ

sems źum pa med pa

心無退縮

anācchedyapratibhānaḥ

spobs pa rgyun mi ’chad pa

辯才久遠

anantapariṣadabhibhāvanaḥ

’khor ba mtha’ yas pa gzil gyis gnon pa

降伏無量眷屬

anantakalpakoṭīniḥsaraṇakuśalaḥ

bskal ba bye ba mtha’ yas pa las ’byuṅ ba la mkhas pa

能出萬憶劫

māyāmarīcyudakacandrasvapnapratiśrutkāpratibhāsapratibimbanirmāṇopamadharmādhimuktaḥ

sgyu ma daṅ smig rgyu daṅ chu zla daṅ rmi lam daṅ brag cha daṅ mig yor daṅ gzugs brñan daṅ sprul pa lta bu’i chos la mos pa

觀諸法如幻焰水月夢響翳像

apratihatacittaḥ

sems thogs pa med pa

心無碍

sattvacittacaritasūkṣmajñānādhimuktyavatārakuśalaḥ

sems can gyi sems daṅ spyod pa śes pa phra mo la mos śiṅ ’jug pa la mkhas pa

能識諸有情心行; 善微入微妙

atimātrakṣāntisamanvāgataḥ

bzod pa chen po daṅ ldan pa

具大忍辱

yathātmyāvatārakuśalaḥ

bdag ñid ji lta ba bźin du ’jug pa la mkhas pa

能入自性; 善能入如自性

buddhakṣetravyūhānantapraṇidhānaprasthānaparigṛhītaḥ

saṅs rgyas kyi źiṅ gi bkod pa mtha’ yas par smon pa la ’jug pas yoṅs su gzuṅ ba

願入諸佛土; 持入無量諸佛國土莊嚴願

asaṃkhyeyalokadhātubuddhānusmṛtisamādhisatatasamita(m) abhimukhībhūtaḥ

’jig rten gyi khams graṅs med pa’i saṅs rgyas rjes su dran pa’i tiṅ ṅe ’dzin rtag par rgyun du mṅon du gyur ba

隨念無數世間佛禪定恒常現觀

aparimitabuddhādhyeṣaṇakuśalaḥ

saṅs rgyas dpag tu med pa la gsol ba ’debs mkhas pa

善祝無量諸佛

nānādṛṣṭyanuśayaparyavasthānakleśapraśamanakuśalaḥ

lta ba tha dad pa daṅ bag la ñal daṅ kun nas dkris pa’i ñon moṅs pa rab tu źi bar byed pa la mkhas pa

能除各見與隱幽纏縛諸煩惱

samādhivikrīḍitaśatasahasranirhārakuśalaḥ

tiṅ ṅe ’dzin gyi rnam par rol pa brgya stoṅ sgrub pa la mkhas pa

善能禪定成遊於百千; 善能以禪力成百千遊戲

sarvajñātāniryātaḥ

thams cad mkhyen pa ñid la ṅes par ’byuṅ ba

遍知性中實出

traidhātukāsakṭaḥ

khams gsum la ma chags pa

不貪三界

gatiṃgataḥ

rtogs pa khoṅ du chud pa

通達

sarvāśāparipūrakaḥ

re ba thams cad yoṅs su skoṅ ba

悉滿所望

apramāṇasamādhisamāpattisamanvāgataḥ

tiṅ ṅe ’dzin sñoms par ’jug pa tshad med pa daṅ ldan pa

具入無量禪定平等; 具入無量平等禪定

amoghakāyavāgmanaḥkarmāntābhiyuktaḥ

lus daṅ ṅag daṅ yid kyi las kyi mtha’ don yod pa la brtson pa

精勤身語意業終; 精勤身語意業終有益

apramāṇasamādhicaryādhiṣṭhitaḥ

tiṅ ṅe ’dzin gyi spyod pa tshad med pas byin gyis brlas pa

禪定無量以行攝受

na punar bodhisattvo mahāsattvaḥ kāmaguṇair lipyate(liptaḥ)

byaṅ chub sems dpa’ sems dpa’ chen po slar ’dod pa’i yon tan gyis ma gos pa

諸大菩薩所欲功德不被所染; 諸菩薩摩訶薩不被欲德所染

sarvasamādhivaśitāpāramiṃgataḥ

tiṅ ṅe ’dzin thams cad la dbaṅ pa’i pha rol tu son pa

諸禪定主到彼岸; 到諸禪定主彼岸

anupalipto lokadharmaiḥ

’jig rten gyi chos rnams kyis rjes su ma gos pa

世法不染

yuktapratibhānaḥ

rigs par spobs pa

辯種; 理辯

muktapratibhānaḥ

spobs pa grol ba

具辯說

maitryātmakaḥ

byams pa’i bdag ñid can

具慈性; 具慈本性

karuṇātmakaḥ

sñiṅ rje’i bdag ñid can

慈性; 具慈本性

muditāvihārī

dga’ ba la gnas pa

住喜

upekṣāvihārī

btaṅ sñoms la gnas pa

住捨

acyutaśīlaḥ

tshul khrims ñams pa med pa

戒無失

acyutasamādhiḥ

tiṅ ṅe ’dzin ñams pa med pa

定無失

abhijñāvikrīḍitaḥ

mṅon par śes pas rnam par rol pa

遊戲神通

te ca bodhisattvā mahāsattvā bhūyas tena sarve kumārabhūtāḥ

byaṅ chub sems dpa’ sems dpa’ chen po de dag thams cad kyaṅ phal cher gźon nur gyur pa

諸大菩薩悉皆多是孺童

bhadrakalpikabodhisattvāḥ

bskal pa bzaṅ po’i byaṅ chub sems dpa’

賢劫菩薩

daśabhūmināmāni

byaṅ chub sems dpa’i sa’i miṅ la

菩薩十地名; 菩薩地

saṅs rgyas daṅ byaṅ chub sems (3)dpa’ daṅ ñan thos kyi sa’i rim pa’i miṅ la
daśabhūmi źes bya ba sa bcu yin te | sa goṅ ma’i yon tan thob par bya ba’i rten du ’gyur źiṅ | sa de ñid yon tan gyi gźi yin pas nas źes bya |

pramuditā

rab tu dga’ ba

極喜地; 歡喜地

sa daṅ po pramudita ces bya ba ni don chen po sṅon ’dris pa ma yin pa’i ’jig rten las (4)’das pa’i sems thob pa daṅ | byaṅ chub daṅ ñe źiṅ sems can maṅ po’i don sgrub ba gzigs nas dga’ ba rlabs po che skye bas rab tu dga’ ba źes bya |

vimalā

dri ma med pa

無垢地; 離垢地

sa gñis pa ni vimala źes bya ba ni | tshul khrims ’chal pa’i ltuṅ ba phra mo yan chad kyaṅ byaṅ bas na dri ma med pa źes bya |

prabhākarī

’od byed pa

發光地

(5)sa gsum pa prabhākari źes bya ba ni ñan thos daṅ raṅ saṅs rgyas kyis las ’das pa’i tiṅ ṅe ’dzin gyi phuṅ po yoṅs su dag pa ye śes kyi snaṅ ba chen po’i gnas su gyur pa thob bas na ’od byed pa źes bya |

arciṣmatī

’od ’phro ba can

燄慧地

sa bźi pa arciṣmati źes bya ba ni | ñon moṅs pa sreg pa byaṅ chub kyi phyogs kyi me’i (6)’od ’phro ba can źes bya |

sudurjayā

śin tu sbyaṅs dka’ ba

難勝地

sa lṅa pa su durjaya źes bya ba ni ñan thos daṅ raṅ saṅs rgyas las ’das pa’i ’phags pa’i bden pa bźi la sgom źiṅ ’khor ba daṅ mya ṅan las ’das pa gñis ka la mi gnas pa’i śes rab yoṅs su dag par sbyaṅ źiṅ sgom pa śin tu dka’ bas na sa de non par (7)dka’ ba ’am bsgrub par dka’ ba la bya ste | śin tu sbyaṅ dka’ ba źes bya |

abhimukhī

mṅon du gyur ba

現前地

sa drug pa abhimukhi źes bya ba ni śes rab kyi pha rol tu phyin pa la brten nas ’khor ba daṅ mya ṅan las ’das pa gñis ka la mi gnas śiṅ mtshan ma med pa la gnas śiṅ mtshan ma med pa la raṅ gi ṅaṅ gis (139b1)’jug pa’i ye śes la maṅ du gnas śiṅ mṅon du gzigs pas na mṅon du gyur pa źes bya |

dūraṃgamaḥ

riṅ du soṅ ba

遠行地

sa bdun pa dūraṃgama źes bya ba mtshan ma med pa la bgrod pa gcig tu gyur pa’i lam daṅ ñe źiṅ riṅ du phyin pas na riṅ du soṅ ba źes bya |

acalā

mi gyo ba

不動地

sa brgyad pa acala źes bya ba ni mchan ma’i ’du śes (2)daṅ mtshan ma med par rtsol ba’i ’du śes gñi gas bskyod par mi nus pas mi g-yo ba źes bya |

sādhumatī

legs pa’i blo gros

善慧地

sa dgu pa sādhumati źes bya ba ni | sa dgu pa la so so yaṅ dag par rig pa brñes pas na blo gros gźan las ’phags pa yin te legs pa’i blo gros źes bya |

dharmameghā

chos kyi sprin

法雲地

sa bcu pa (3)dharmmamegha źes bya ba ni gzuṅs daṅ tiṅ ṅe ’dzin kun la yaṅ sprin daṅ ’dra bar khab ciṅ thos pa’i chos nam mkha’ daṅ ’dra ba la sprin bźin du khab pas na chos kyi sprin źes bya |

adhimukticaryābhūmināmāni

mos pas spyod pa’i sa’i miṅ la

十念行地名目; 信解行地名目

mos pas spyod pa daṅ ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa’i rim pa’i miṅ la

adhimukticaryābhūmiḥ

mos pa spyod pa’i sa

念行地

adhimukticaryabhūmi źes bya ba | bskal pa graṅs med ba gcig gi bar du byaṅ chub sems dpa’ chos kyi dbyiṅs la mos pa (3)bsgoms te | da duṅ de bźin ñid ma mthoṅ pas na mos pas spyod pa’i sa źes bya |

ālokalabdhaḥ

snaṅ ba thob pa

得顯應

ālokalabdha źes bya ba chos kyi dbyiṅs la mos pas bsgoms pa’i bye brag gis raṅ daṅ spyi’i mtshan ñid du brtags pa’i chos thams cad dṅos po med de brjod pa tsam du rig la | chos la des par rtog (4)pa’i bzod pa’i snaṅ ba daṅ po thob pas na snaṅ ba thob pa źes bya |

ālokavṛddhiḥ

snaṅ ba mched pa

得大顯應; 得應應資

ālokavṛddhi źes bya ba chos kyi snaṅ ba de ñid rgyas par bya ba’i brtson pa brtan par rtsom pas na snaṅ ba mched pa źes bya |

tattvārthaikadeśānupraveśaḥ

de kho na’i don gyi phyogs gcig la rjes su źugs pa

隨入空性一方

tattvārthaikadeśānupraveśa źes bya ba chos kyi snaṅ ba mched pas phyi rol gyi yul med ciṅ sems (5)tsam du rtogs te | gzuṅ ba’i g-yeṅ ba daṅ bral bas na de kho na’i don gyi phyogs gcig źugs pa źes bya |

anantaryasamādhiḥ

bar chad med pa’i tiṅ ṅe ’dzin

無間禪定

ānantaryasamādhi źes bya ba dad pa rab kyis sa ’di la ’dzin pa’i g-yeṅ ba spaṅs nas ’jig rten las ’das pa’i ye śes rnam par mi rtog pa de ma thag tu thob par ’gyur (6)bas na bar chad med pa’i tiṅ ṅe ’dzin źes bya |

daśadharmacaryāḥ

mos pa spyod pa’i sa la chos spyod bcu’i miṅ la

念行地有十法行

lekhanā

yi ge ’bri ba

書寫

pūjanā

mchod pa

供養

dānam

sbyin pa

布施; 施他

śravaṇam

ñan pa

聽聞

vācanam

klog pa

誦念; 披讀

udgrahaṇam

’dzin pa

執持; 受持

prakāśanā

rab tu ston pa

開示; 開演

svādhyāyanam

kha ton byed pa

讀誦; 諷誦

cintanā

sems pa

思惟; 思念

bhāvanā

sgom pa

觀想; 修習

daśapāramitāḥ

pha rol tu phyin pa bcu’i miṅ la

十到彼岸; 十波羅蜜

|| bam po gñis pa |
pha rol tu phyin pa bcu daṅ | byaṅ chub kyi phyogs kyi chos sum cu rtsa bdun la sogs (145b1)pa’i miṅ la | pha rol tu phyin pa bcu daṅ | daśapāramitā źes bya ba | daśa ni bcu | pāramitā ni param ita pāramitā źes bya ste | sbyin pa daṅ | tshul khrims daṅ | bzod pa daṅ | brtson ’grus daṅ | bsam gtan daṅ | śes rab daṅ | thabs daṅ | smon lam daṅ | stobs daṅ | ye śes (2)daṅ | ’di bcu la spyad ciṅ bsgom pa’i mthar phyin te | phyi na ma lus pas na pha rol tu phyin pa bcu źes bya |

Second Chapter

dānapāramitā

sbyin pa’i pha rol tu phyin pa

施到彼岸; 施波羅蜜多; 壇那波羅蜜多

śīlapāramitā

tshul khrims kyi pha rol tu phyin pa

戒到彼岸; 戒波羅蜜多; 尸羅波羅蜜

kṣāntipāramitā

bzod pa’i pha rol tu phyin ba

忍到彼岸; 忍波羅蜜多; 羼提波羅蜜

vīryapāramitā

brtson ’grus kyi pha rol tu phyin pa

精進到彼岸; 精進波羅蜜多; 毘梨耶波羅蜜

dhyānapāramitā

bsam gtan gyi pha rol tu phyin ba

禪定到彼岸; 靜慮到彼岸; 禪那波羅蜜

prajñāpāramitā

śes rab kyi pha rol tu phyin pa

智到彼岸; 般若波羅蜜多; 慧波羅蜜

upāyapāramitā

thabs kyi pha rol tu phyin pa

方便到彼岸; 方便波羅蜜多

praṇidhānapāramitā

smon lam gyi pha rol tu phyin pa

願到彼岸; 誓願到彼岸

balapāramitā

stobs kyi pha rol tu phyin pa

力到彼岸; 力波羅蜜多

jñānapāramitā

ye śes kyi pha rol tu phyin pa

智到彼岸; 智波羅蜜多

catvāri saṃgrahavastūni

bsdu ba’i dṅos po bźi’i miṅ la

四集物; 四攝法; 四種法; 四攝事

dānam

sbyin pa

布施

priyavāditā

sñan par smra ba

愛語; 美言; 愛言

arthacaryā

don spyod pa

利行; 美行; 利人

samānārthatā

don mthun pa

同事; 順義; 同行

ṭrīṇi śikṣāṇi

bslab pa gsum gyi miṅ la

三學

adhiśīlam

lhag pa’i tshul khrims

戒

adhicittam

lhag pa’i sems

定

adhiprajñā

lhag pa’i śes rab

慧

aṣṭadaśaśūnyatā

stoṅ pa bcu brgyad kyi miṅ la

十八空

adhyātmaśūnyatā

naṅ stoṅ pa ñid

內空

bahirdhā śūnyatā

phyi stoṅ pa ñid

外空

adhyātmabahirdhāśūnyatā

phi naṅ stoṅ pa ñid

內外空

adhyātma(2)bahirdhāśūnyatā źes bya ba phyi naṅ stoṅ pa ñid yin te | phyi naṅ gi skye mched bcu gñis don daṃ par na gzuṅ ba daṅ ’dzin pa gñis ka med de | yul daṅ yul gyi tshul daṅ bral bas na phyi naṅ stoṅ pa ñid ces bya |

śūnyatāśūnyatā

stoṅ pa ñid stoṅ pa ñid

空性空; 空空

śūnyatāśūnyatā źes bya ba stoṅ pa ñid stoṅ pa ñid yin te | chos thams cad (3)kyi stoṅ pa ñid kyi stoṅ pa ñid stoṅ pa ste | gźan gyis stoṅ par byar med pas na stoṅ pa ñid stoṅ pa ñid ces bya |

mahāśūnyatā

chen po stoṅ pa ñid

大空; 大空性

mahāśūnyatā źes bya ba chen po stoṅ pa ñid yin te | snod kyi ’jig rten pa’i dkyil ’khor chen po phyogs bcur stoṅ pas na chen po stoṅ pa ñid ces bya |

paramārthaśūnyatā

don dam pa stoṅ pa ñid

第一義空; 勝義空

paramārthaśūnyatā (4)źes bya ba don dam pa stoṅ pa ñid yin te | don dam pa’i mya ṅan las ’das pa la bya | don dam pa ñid la yaṅ stoṅ pa ñid ces bya |

saṃskṛtaśūnyatā

’dus byas stoṅ pa ñid

有為空

saṃskṛtaśūnyatā źes bya ba ’dus byas stoṅ pa ñid ces bya ba yin te | ’dus byas ni khams gsum du gtogs so cog la bya | khams gsum du gtogs (5)pa yaṅ sgyu ma daṅ ’dra ste | skye ba daṅ gnas pa daṅ ’gag pa daṅ bral źiṅ stoṅ pas na ’dus byas stoṅ pa ñid ces bya |

asaṃskṛtaśūnyatā

’dus ma byas stoṅ pa ñid

無為空

asaṃskṛtaśūnyatā źes bya ba ’dus ma byas stoṅ pa ñid yin te | ’dus ma byas ni nam mkha’ daṅ de bźin ñid daṅ ’gog pa rnam pa gñis rgyu daṅ rkyen gyis grub pa ma yin pa (6)’dus ma byas ni gźi raṅ bźin gyis stoṅ bas na ’dus ma byas stoṅ pa ñid ces bya |

atyantaśūnyatā

mtha’ las ’das pa stoṅ pa ñid

畢竟空

atyantaśūnyatā źes bya ba mtha’ las ’das pa stoṅ pa ñid yin te | rtag pa daṅ chad pa daṅ yod pa daṅ med pa la sogs pa’i mtha’ daṅ bral bas na mtha’ las ’das pa stoṅ pa ñid ces bya |

anavarāgraśūnyatā

thog ma daṅ tha ma med pa stoṅ pa ñid

無始空; 無際空

anavarā(7)grāśūnyatā źes bya ba thog ma daṅ tha ma med pa stoṅ pa ñid yin te | ’khor ba thog ma daṅ tha ma med pa la dbus kyaṅ stoṅ pas thog ma daṅ tha ma med pa stoṅ pa ñid ces bya |

anavakāraśūnyatā

dor ba med pa stoṅ pa ñid

散空; 無失空; 散無散空

anavakāraśūnyatā źes bya ba avatakaraṇa ni dor ba ste dor ba med pas na anavakara źes bya ste | bum pa’i naṅ du chu (148a1)blugs pa las | chu pho nas stoṅ par gyur pa lta bu ma yin gyis | chos thams cad ye nas raṅ bźin gyis stoṅ ste | dor źiṅ bsal ba med pas na dor ba med pa stoṅ pa ñid ces bya |

prakṛtiśūnyatā

raṅ bźin stoṅ pa ñid

本性空; 性空

prakṛtiśūnyatā źes bya ba raṅ bźin gyis stoṅ pa ñid de chos thams cad ñan thos (2)daṅ raṅ saṅs rgyas daṅ de bźin gśegs pas kyaṅ ma mdzad de | raṅ bźin gyis ’dus byas kyaṅ ma yin | ’dus ma byas kyaṅ ma yin pas na raṅ bźin gyis stoṅ pa ñid ces bya |

sarvadharmaśūnyatā

chos thams cad stoṅ pa ñid

一切法空; 諸性空; 諸法空

sarvvadharmmaśūnyatā źes bya ba chos thams cad stoṅ pa ñid yin te | chos thams cad ces bya ba ni phuṅ po daṅ (3)khams daṅ skye mched la sogs pa ’dus byas daṅ ’dus ma byas kyi chos thams cad la bya | de thams cad stoṅ pas na chos thams cad stoṅ pa ñid ces bya |

svalakṣaṇaśūnyatā

raṅ gi mtshan ñid stoṅ pa ñid

自相空

svalakṣaṇaśūnyatā źes bya ba raṅ gi mtshan ñid stoṅ pa ñid yin te | raṅ gi mtshan ñid ni gzugs su ruṅ bas na gzugs myoṅ (4)ba’i mtshan ñid pas na tshor ba | mtshan mar ’dzin pas na ’du śes źes bya ba la sogs pa chos so so raṅ gi mtshan ñid kyaṅ brtag pa tsam du zad de yoṅs su grub pa med pas na raṅ gi mtshan ñid stoṅ pa ñid ces bya |

anupalambhaśūnyatā

mi dmigs pa stoṅ pa ñid

不可得空; 共相空

anupalambhaśūnyatā źes bya ba mi dmigs pa stoṅ pa ñid yin te | ’das (5)pa daṅ ma ’oṅs pa daṅ da ltar gyi chos dus gsum du gtogs pa’i rnam pa dmigs su med pa la yaṅ dṅos po gud na med pas na mi dmigs pa stoṅ pa ñid ces bya |

abhāvaśūnyatā

dṅos po med pa’i stoṅ pa ñid

無法空; 無物空; 無性空

abhāvaśūnyatā źes bya ba dṅos po med pa stoṅ pa ñid yin te | dṅos po med pa las yaṅ dṅos por gzuṅ du ruṅ ba’i raṅ bźin (6)med pas na dṅos po med pa stoṅ pa ñid ces bya |

svabhāvaśūnyatā

ṅo bo ñid stoṅ pa ñid

自性空; 有法空

svabhāvaśūnyatā źes bya ba ṅo bo ñid stoṅ pa ñid yin te | ’du ’phrod las byuṅ ba’i chos rnams raṅ dbaṅ du mi skye ste | rten ciṅ ’brel te ’byuṅ ba yin pas ṅo bo ñid med pa’i phyir ṅo bo ñid stoṅ pa ñid ces bya |

abhāvasvabhāvaśūnyatā

dṅos po med pa’i ṅo bo ñid stoṅ pa ñid

無法有法空; 無物性空; 無性自性空

abhāvasvabhāvaśūnyatā źes bya (7)ba | dṅos po med pa ṅo bo ñid stoṅ pa ñid yin te | dṅos po med par rtogs pa’i mthoṅ ba daṅ śes pa ni dṅos po med pa’i ṅo bo ñid ces bya | mthoṅ ba daṅ śes pa ’di gñis ka yaṅ mthoṅ bas kyaṅ ma byas śes pas kyaṅ ma byas te raṅ bźin gyis stoṅ pa’i phyir dṅos po med pa’i ṅo bo (148b1)ñid stoṅ pa ñid ces bya |

byaṅ chub kyi phyogs kyi chos sum cu rtsa bdun la sogs pa’i miṅ la saptatriṃśadbodhipakṣa źes bya ba bodher anuguṇatvād bodhipakṣa źes bya ste | bodhi ni byaṅ chub | pakṣa ni de’i rjes su mthun (3)pa’am phyogs su gyur pa la bya ste | dran pa ñe bar gźag pa nas ’phags pa’i lam yan lag brgyad pa’i bar du sum cu rtsa bdun yod pa ’di byaṅ chub gsum po’i phyogs su gyur pas na byaṅ chub kyi phyogs kyi chos sum cu rtsa bdun źes bya ba |

catvāri smṛtyupasthānanāmāni

dran pa ñe bar bźag pa bźi’i miṅ la

四念住

catvāri smṛtyupasthānāni źes bya ba prajñāyā smṛtir upa(4)tiṣṭhate źes bya ste | smṛti dran pa | upa ni ñe ba | sthāna ni gźag pa la bya | spyir na lus daṅ sems daṅ tshor ba daṅ chos bźi’i raṅ daṅ spyi’i mtshan ñid śes rab kyis brtags ti mthoṅ ba rnams dran pas gsal bar ’dzin te | dran pa śas che bas dran pa ñe bar gźag pa bźi źes bya |

kāyasmṛtyupasthānam

lus dran pa ñe bar bźag pa

身念處; 身想念處; 身念住

vedanāsmṛtyupasthānam

tshor ba dran pa ñe bar bźag pa

受念處; 受念住

cittasmṛtyupasthānam

sems dran pa ñe bar bźag pa

心念處; 心念住

dharmasmṛtyupasthānam

chos dran pa ñe bar bźag pa

法念處; 法念住

catvāri prahāṇāni

yaṅ dag par spoṅ ba bźi’i miṅ la

四正勤; 四斷

anutpannānāṃ pāpakānām akuśalānāṃ dharmāṇām anutpādāya cchandaṃ janayati

sdig pa mi dge ba’i chos ma skyes pa rnams mi bskyed pa’i phyir ’dun pa bskyed do

未生惡令不生

utpannānāṃ pāpakānām akuśalānāṃ dharmāṇām prahāṇāya cchandaṃ janayati

sdig pa mi dge ba’i chos skyes pa rnams spoṅ ba’i phyir ’dun pa bskyed do

已生惡令永斷

anutpannānāṃ kuśalānāṃ dharmāṇām utpādāya cchandaṃ janayati

dge ba’i chos ma skyes pa rnams bskyed pa’i phyir ’dun pa bskyed do

未生善令生

utpannānāṃ kuśalānāṃ dharmāṇām sthitaye bhūyo bhāvatāyai asaṃpramoṣāya paripūraṇāya cchandaṃ janayati

dge ba’i chos skyes pa rnams gnas pa daṅ phyir źiṅ ’byuṅ ba daṅ ñams par mi ’gyur ba daṅ yoṅs su rdzogs par bya ba’i phyir ’dun pa bskyed do

已生善令增長

vyāyacchate

’bad do

勤

vīryam ārabhate

brtson ’grus rtsom mo

精進立; 發精進

cittaṃ pragṛhṇāti

sems rab tu ’dzin no

心極持

samyak pradadhāti

yaṅ dag par rab tu ’jog go

真實坐; 用真實工夫

catvāra ṛddhipādāḥ

rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa bźi’i miṅ la

四神足; 如意足

catvāri ṛddhipāda źes bya ba ṛdhi ni rdzu ’phrul pāda ni rkaṅ pa ste ’dun pa daṅ sems (6)daṅ brtson ’grus daṅ dpyod pa’i tiṅ ṅe ’dzin bźi nam mkha’ la ’gro ba la sogs pa’i rdzu ’phrul gyi rten daṅ rgyur gyur pas na rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa bźi źes bya |

chandasamādhiprahāṇasaṃskārasamanvāgata ṛddhipādaḥ

’dun pa’i tiṅ ṅe ’dzin spoṅ ba’i ’du byed daṅ ldan pa’i rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa

根定神足; 欲神足; 欲如意神心; 欲如意足

cittasamādhiprahāṇasaṃskārasamanvāgata ṛddhipādaḥ

sems kyi tiṅ ṅe ’dzin spoṅ ba’i ’du byed daṅ ldan pa’i rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa

念如意足; 力覺神足; 念神足

vīryasamādhiprahāṇasaṃskārasamanvāgata ṛddhipādaḥ

brtson ’grus kyi tiṅ ṅe ’dzin spoṅ ba’i ’du byed daṅ ldan pa’i rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa

精進如意足; 定覺神足; 勤神足

mīmāṃsāsamādhiprahāṇasaṃskārasamanvāgata ṛddhipādaḥ

dpyod pa’i tiṅ ṅe ’dzin spoṅ ba’i ’du byed daṅ ldan pa’i rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa

思惟如意足; 正定神足; 思惟神足

anupalambhayogena bhāvayati

mi dmigs pa’i tshul gyis bsgom mo

無緣聚以觀想; 以無緣聚修習

vivekaniśritam

dben pa la gnas pa

居處寂靜

virāganiśritam

’dod chags daṅ bral ba la gnas pa

居處離欲

nirodhaniśritam

’gog pa la gnas pa

居處阻碍

vyavasargapariṇatam

rnam par yoṅs su bsgyur ba

最捨轉變; 最捨以轉變

pañcendriyāṇi

dbaṅ po lṅa’i miṅ la

五根

pañcendriya ni źes bya ba pañca ni lṅa | indriya ni idi paramaiśvarya źes bya ba dbaṅ che ba la bya bas dad pa daṅ | brtson (7)’grus daṅ | dran pa daṅ | tiṅ ṅe ’dzin daṅ | śes rab daṅ ’di lṅa’i dbaṅ gis sems las su ruṅ ba’i rgyud la thar pa’i cha daṅ mthun pa’i dge ba’i rtsa ba skye bas na | dge ba’i rtsa ba skye ba la dbaṅ ba’i phyir dbaṅ po lṅa źes bya |

śraddhendriyam

dad pa’i dbaṅ po

信根

vīryendriyam

brtson ’grus kyi dbaṅ po

精進根; 進根

smṛtīndriyam

dran pa’i dbaṅ po

念根

samādhīndriyam

tiṅ ṅe ’dzin gyi dbaṅ pa

定根

prajñendriyam

śes rab kyi dbaṅ po

慧根

pañcabalāni

stobs lṅa’i miṅ la

五力

śraddhābalam

dad pa’i stobs

信力

vīryabalam

brtson ’grus kyi stobs

精進力

smṛtibalam

dran pa’i stobs

念力

samādhibalam

tiṅ ṅe ’dzin gyi stobs

定力

prajñābalam

śes rab kyi stobs

慧力

saptabodhyaṅgāni

byaṅ chub kyi yan lag bdun gyi miṅ la

七菩提分; 七覺支名號; 七覺支

smṛtisaṃbodhyaṅgam

dran pa yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag

念覺枝; 念覺支

dharmapravicayasaṃbodhyaṅgam

chos rab tu rnam par ’byed pa yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag

法覺枝; 擇覺支

vīryasaṃbodhyaṅgam

brtson ’grus yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag

精進覺支

prītisaṃbodhyaṅgam

dga’ ba yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag

喜覺枝; 喜覺支

praśrabdhisaṃbodhyaṅgam

śin tu sbyaṅs pa yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag

輕安覺枝; 輕安覺支

samādhisaṃbodhyaṅgam

tiṅ ṅe ’dzin yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag

定覺枝; 定覺支

upekṣāsaṃbodhyaṅgam

btaṅ sñoms yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag

捨覺支

aṣṭāṅgamārganāmāni

’phags pa’i lam yan lag brgyad pa’i miṅ la

八正道名號; 八聖道名號

samyakdṛṣṭiḥ

yaṅ dag pa’i lta ba

正見

samyaksaṃkalpaḥ

yaṅ dag pa’i rtogs pa

正思惟

samyagvāk

yaṅ dag pa’i ṅag

正語

samyakkarmāntaḥ

yaṅ dag pa’i las kyi mtha’

正業

samyagājīvaḥ

yaṅ dag pa’i ’tsho ba

正命

samyagvyāyāmaḥ

yaṅ dag pa’i rtsol ba

正精進; 正力; 正方便

samyaksmṛtiḥ

yaṅ dag pa’i dran pa

正念; 正慮

samyaksamādhiḥ

yaṅ dag pa’i tiṅ ṅe ’dzin

正定

pratyekabuddhapudgalāḥ

raṅ saṅs rgyas rim pa’i miṅ la

獨覺次第名號; 獨覺; 辟支佛; 緣覺

raṅ saṅs rgyas daṅ ñan thos kyi gaṅ zag gi rim pa’i miṅ la |
pratyekabuddha źes bya ba ekabarga nā ma pratibuddha (4)bodhi pratyekabuddha źes bya ste | sems can maṅ pos don mi mdzad kyi | bdag gcig pu byaṅ chub pa daṅ mya ṅan las ’das par sgrub pas na raṅ saṅs rgyas źes bya |

khaḍgaviṣāṇakalpaḥ

bse ru lta bu

獨覺; 麟角喻; 如犀角; 麟喻; 一名各各獨行

khaḍgaviṣāṇakalpa źes bya ba khaḍgaviṣāṇatulyatvāt | khaḍgaviṣāṇakalpa źes bya ste | raṅ saṅs rgyas bskal pa (5)brgya’i bar du tshogs bsags pas dbaṅ po rnon po phal daṅ mi ’dre bar bse ru daṅ ’dra ba gcig tu bźugs pas na raṅ saṅs rgyas bse ru lta bu źes bya |

vargacārī

tshogs daṅ spyod pa

部行; 眾會行; 類眾行; 其類一角久行

varggacāri źes bya ba vargga ni sde ’am tshogs sam maṅ bo gcig tu ’dus pa la bya | cāri cāra gaty artha źes bya ste | ’gro ba (6)yin pas raṅ saṅs rgyas phal daṅ thabs cig tu gśegs śiṅ ba źugs pa daṅ spyod pa la bya ste | tshogs daṅ spyod pa źes bya ste |

śrāvakapudgalakramāḥ

ñan thos kyi gaṅ zag gi rin pa’i miṅ la

聲聞次第; 聲聞凡聖次第

śrāvaka źes pa gcig tu na śṛnānatīti śrāvaka źes bya ste | de bźin gśegs pa las chos kyi luṅ ma mnos par bdag ñid kyis rtogs par (7)mi nus te ñan pa la yaṅ bya | yaṅ gcig tu na samyakajñāna pha lan śrā ba sintā ti śrāvaka źes bya ste | yaṅ dag pa’i śes pas rgyun du źugs pa la sogs pa’i ’bras bu thob pa gźan la sgrogs śiṅ thos par byed pas na ñan thos źes bya |

śrota āpannaḥ

rgyun du źugs pa

預流果; 須陀洹; 預流

srotaāpanna źes bya ba sro ta ni chu’i rgyun lta (141a1)bu la bya | ā panna ni naṅ du źugs pa la bya ste | spyir na mya ṅan las ’das pa’i mtshor ’bab pa’i ’phags pa’i lam gyi chu bo’i rgyun du źugs pa la bya ste | rgyun du źugs pa źes bya |

saptakṛdbhavaparamaḥ

de ltar thogs na srid pa lan bdun pa

初果七生; 極七返有; 初果七廻; 極七返生

sapta kṛdbhava parama źes bya ba rgyun du źugs pa bsgoms pas spaṅs (2)pa’i ñon moṅs pa ma zad la | ’bras bu thob pas me’i naṅ du yaṅ lan bdun skye | lha’i naṅ du yaṅ lan bdun skye ba la bya ste | mir skye ba’i srid pa bar ma bdun daṅ | lhar skye ba’i srid pa bar ma bdun gyis bsnan na skye ba bdun bźi ñi śu rtsa brgyad kyi bar du ’khor ba’i naṅ na bźugs (3)pas na re ltar thogs na srid pa lan bdun pa źes bya |

kulaṃkulaḥ

rigs nas rigs su skye ba

有上品; 家家; 往天上

kulaṃkula źes bya ba rgyun du źugs pa ’dod pa’i khams kyi ñon moṅs pa gsum daṅ bźi man chad las grol ba | skye ba gñis sam gsum gyi bar du ’khor ba na gnas śiṅ lha daṅ mi’i rigs bzaṅ por skye bas na rigs su skye ba (4)źes bya |

sakṛdāgāmī (sakṛdāgāmin)

lan cig phyir ’oṅ ba

斯陀含; 一來; 一來向

sakṛdāgami źes bya ba sakṛt ni lan cig āgami ni ’oṅ ba ste | tshe de ñid la mya ṅan las mi ’da’ ste | lan cig slar ’jig rten ’dir skye bas na lan cig phyir ’oṅ ba źes bya |

ekavīcikaḥ

bar chad gcig pa

斷一間; 一間

ekavīcika źes bya ba lan cig phyir ’oṅ ba ’dod pa’i khams kyi ñon moṅs pa bdun pa (5)daṅ brgyad pa spaṅs pa | skye ba gcig gis mya ṅan las ’das pa’i ’bras bu ’am | phyir mi ’oṅ ba’i sa thob pa’i bar du chod pas na bar chad gcig pa źes bya |

anāgāmī (anāgāmin)

phyir mi ’oṅ ba

不來; 阿那含; 不還向; 不還

anāgāmi źes bya ba tha ma’i skal ba can gyi chos rnam pa lṅa spaṅs pas slar ’dod pa’i khams su mi skye bas phyir mi ’oṅ (6)ba źes bya |

anantarāparinirvāyī

bar ma dor yoṅ su mya ṅan las ’das pa

識得涅槃果; 中般; 中般涅槃

antaraparinirvvāṇi źes bya ba phyir mi ’oṅ ba srid pa gcig nas ’phos pa pha rol tu yaṅ ma skyes par srid pa bar mdo’i tshe dgra bcom pa’i ’bras bu mṅon du byas nas mya ṅan las ’da’ bas na bar ma dor yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba źes bya |

upapadya parinirvāyī

skyes nas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba

現得涅槃果; 生般; 生般涅槃

upapadyaparinirvvāyī źes bya ba (7)phyir mi ’oṅ ba lam la źugs śiṅ brtson pa tshe ’phos nas pha rol tu skyes ma thag tu ñon moṅs pa thams cad spaṅs te | lhag ma daṅ bcas pa’i mya ṅan las ’das pa mṅon du byed pas na skyes nas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba źes bya |

sābhisaṃskāraparinirvāyī

mṅon par ’du byed pa daṅ bcas pas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba

現行天行涅槃果; 有行般; 有現行涅槃果; 有行般涅槃

abhisaṃskāraparinirvvāṇi źes bya ba phyir mi ’oṅ ba (141b1)’khor bas rgyun ma bcad pa pha rol tu skyes nas brtson ni brtson la lam ma byaṅ ba rtsol ba daṅ bcas pas mya ṅan las ’da’ bar byed pas na mṅon par ’du byed pa daṅ bcas pas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba źes bya |

anabhisaṃskāraparinirvāyī

mṅon par ’du byed pa med par yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba

現行天聚涅槃果; 無行般; 無現行涅槃果; 無行般涅槃

anabhisaṃskāraparinirvvāyi źes bya ba phyir mi ’oṅ ba lam la brtson (2)źiṅ ’grus par źugs pa ma yin gyi nam bsam pa’i rgyud smin pa’i tshe dgra bcom pa’i ’bras bu ’thob ciṅ mya ṅan las ’da’ bas na mṅon bar ’du byed pa med par yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba źes bya |

ūrdhvaśrotāḥ

goṅ du ’pho ba

遷天種; 上流; 往天上; 上流般涅槃

ūrdhvasrota źes bya ba phyir mi ’oṅ ba thog ma gźi gar skyes pa de ñid du mya ṅan las mi (3)’da’ ba’i steṅ du lha’i khams su skyes nas gdod mya ṅan las ’da’ bas na goṅ du ’pho ba źes bya |

kāyasākṣī

lus kyis mṅon du byed pa

身證; 現身

kāyasākṣi źes bya ba nirvāṇasadṛśyanirodhasamāpatte | kāyena sākṣatkaraṇa kāyasākṣi źes bya ste phyir mi ’oṅ ba ’gog pa’i sñoms par ’jug pa mya ṅan las ’das pa daṅ ’dra bar sems daṅ (4)sems las byuṅ ba ’gags kyis kyaṅ lus kyis mṅon du byed pa źes bya |

śraddhānusārī

dad pas rjes su ’braṅ ba

隨信行; 隨信心

śraddhānusari źes bya ba | śraddha źes bya ba ni dad pa | anusari ni rjes su ’braṅ ba ste | bdag ñid kyi śes pas rtogs pa med kyi | luṅ las thos pa bźin du dad pas ’phags pa’i lam gyi rjes su ’jug (5)pas na dad pas rjes su ’braṅ ba źes bya |

dharmanusārī

chos kyi rjes su ’braṅ ba

隨法行; 隨法

dharmmānusari źes bya ba | dharmma anusariduna śīlanayasya źes bya ste | dbaṅ po rnon po gźan gyi driṅ la mi ’jog ciṅ chos kyi tshul daṅ mthun par rigs par sbyor bas chos kyi rjes su ’braṅ ba źes bya |

śraddhādhimuktaḥ

dad pas mos pa

信解; 信思

śraddhādhimukta źes bya ba śraddha yā (6)marggamadhimukta śraddhādhimukta źes bya ste | dad pas rjes su ’braṅ ba dbaṅ po rtul pos lam bsgoms nas ’phags pa’i ’bras bu thob pas na dgra bcom pa la źugs pa man chad gaṅ zag chen po bdun gyi bye brag gi miṅ ste dad pas mos pa źes bya |

dṛṣṭiprāptaḥ

mthoṅ bas thob pa

得脫; 見至; 見得; 得見

dṛṣṭiprāpta źes bya ba dṛṣṭi (7)ni mthoṅ ba | prāpta ni thob pa ste | dbaṅ po rnon po chos kyi rjes su ’braṅ bas lam gzigs śiṅ ’phags pa’i ’bras bu thob pas na dgra bcom pa la źugs pa man chad gaṅ zag chen po bdun gyi bye brag gi miṅ ste mthoṅ bas thob pa źes bya |

samayavimuktaḥ

dus kyis rnam par grol ba

時解脫; 諸時解脫; 待時解脫

samayavimukta źes bya ba (142a1)dad pas rjes su ’braṅ ba’i dgra bcom pa dbaṅ po rtul po dus daṅ yo byad la sogs pa daṅ ldan na ñon moṅs pa las grol źiṅ ’bras bu ’thob kyi | mi ldan na thar pa thob par mi nus pas na dus kyi rnam par grol ba źes bya |

asamayavimuktaḥ

dus daṅ mi sbyor bar rnam par grol ba

不時解脫; 不時解; 不動心解脫

asamayavimukta (2)źes bya ba dgra bcom pa dbaṅ po rnon po chos kyi rjes su ’braṅ ba yo byad daṅ dus la ltos mi dgos par ñon moṅs pa spoṅ nus pas na dus daṅ mi sbyor bar rnam par grol ba źes bya |

prajñāvimuktaḥ

śes rab kyis rnam par grol ba

慧解脫

prajñāyāvimukta źes bya ba prajñā vimukta prajñāvimukta źes bya ste | dgra bcom pa ’gog pa’i (3)sñoms par ’jug pa ma bsgrubs par śes rab kyis zag pa ñi tshe las grol bar byas pas na śes rab kyis rnam par grol ba źes bya |

ubhayatobhagavimuktaḥ

gñis ka’i cha las rnam par grol ba

俱解脫; 以雙分入心解脫; 雙入解脫

nānāśrāvakanāmāni

ñan thos so so’i miṅ la

各聲聞名號

ājñātakauṇḍinya

kun śes kauṇḍiñ

阿若憍陳如; 毘舍葛的聶

kāśyapaḥ

’od bsruṅ

飲光; 迦葉; 迦葉波

śāriputraḥ

śā ri’i bu

舍利子; 舍利佛; 舍利弗; 鶖子

maudgalyāyana

mo’u ’gal gyi bu

大目犍連; 摩訶目犍連; 大目揵連

mahākātyāyanaḥ

ka tya’i bu chen po

摩訶迦旃延

subhūtiḥ

rab ’byor

須菩提; 善業

pūrṇamaitrāyaṇīputraḥ

byams ma’i bu gaṅ po

滿慈子; 富樓那彌多羅尼子

aśvajit

rta thul

馬勝; 阿說示; 馬師

aniruddhaḥ

ma ’gags pa

阿泥律陀; 無滅; 阿那律

rāhulaḥ

sgra gcan ’dzin

羅睺羅; 覆障

ānandaḥ

kun dga’ bo

阿難; 阿難陀; 喜

nandaḥ

dga’ bo

難陀; 歡喜

nandakaḥ

dga’ byed

難陀迦; 令喜歡; 喜海

nandikaḥ

dga’ yod

難提迦; 有喜

mahānāmaḥ

miṅ chen

摩訶男; 大名

cundaḥ

skul bye

純陀; 準提; 妙義

tiṣyaḥ

’od ldan

提舍; 具光

upatiṣyaḥ

ñe rgyal

憂婆提舍

kolitaḥ

paṅ nas skyes

角利多; 懷生

uruvilvākāśyapaḥ

lteṅ rgyas ’od sruṅ

優樓頻螺迦葉波; 優樓頻螺迦葉; 木瓜林飲光

nadikāśyapaḥ

chu kluṅ ’od sruṅs

那提迦葉; 河飲光

gavāṃpatiḥ

ba laṅ bdag

憍梵鉢提; 憍梵波提; 牛王; 牛相

vāṣpaḥ

rlaṅs pa

波敷; 焰然

upasenaḥ

ñe sde

優波斯那; 近護

śūḍapanthakaḥ (cūla-)

lam phran bstan

周利槃陀迦; 周陀槃陀伽

mahāpanthakaḥ

lam chen bstan

摩訶槃陀伽; 摩訶槃陀迦; 大路邊

śroṇakoṭīviṃśaḥ (śroṇakoṭīvīṣaḥ)

gro bźin skyes bye ba ñi śu pa

二十億耳; 室縷多頻設底俱胝; 聞二百億; 或云耳有珠環; 價值一憶

udayī

’char ka

優陀夷; 出現

sundarīnandaḥ (sundaranandaḥ)

mdzes dga’

孫陀羅難陀; 善妙

śroṇakoṭīkarṇaḥ

gro bźin skyes rna ba bye ba

室縷那俱胝羯剌拏

subāhuḥ

lag bzaṅ

莎波乎; 善臂; 善手

udrāyaṇaḥ

lag spyod kyi bu

嗢咀羅; 鬱頭羅衍拏; 阿折羅; 上行子

lavaṇabhadrikaḥ

mdzes bzaṅ

善賢; 借藏

upāliḥ

ñe bar ’khor

鄔波離; 近執

mahākauṣṭhilaḥ

gsus po che

摩訶拘絺羅; 大膝

gayākāśyapaḥ

ga ya ’od sruṅ

伽耶迦葉; 迦耶迦葉; 象頭山迦葉; 飲光

vakkulaḥ (vakulaḥ)

ba ku la

薄拘羅; 善容

khadiravanikaḥ

seṅ ldeṅ nags pa

竭陀林土; 竭陀林士

svāgataḥ

legs ’oṅ

善來; 莎伽陀

mahāprajāpatī gautamī

skye dgu’i bdag mo chen mo gau ta mi

摩訶波闍波提憍曇彌; 眾主

māyādevī

lha mo sgyu ’phrul ma

摩訶摩耶; 大妙幻后

yaśodharā

grags ’dzin ma

耶輸陀羅; 華色; 多聞

gopī (gopā)

sa ’tsho ma

瞿夷; 明女

utpalavarṇā

ut pa la’i mdog

優波羅色; 蓮華色

dharmadinnā (dharmadinnaḥ)

chos kyis sbyin

法所施; 法授尼

śrāvakaguṇāḥ

ñan thos kyi yon tan gyi miṅ la

聲聞功德

kṣīṇāsravaḥ

zag pa zad pa

諸漏盡; 漏盡

niṣkleśaḥ

ñon moṅs pa med pa

無煩惱

vaśībhūtaḥ

dbaṅ du gyur pa

心得自在; 具自在

suvimuktacittaḥ

sems śin tu rnam par grol ba

心得解脫

suvimuktaprajñaḥ

śes rab śin tu rnam par grol ba

慧得解脫; 正智解脫

ājāneyaḥ

caṅ śes pa

善良; 明良

mahānāgaḥ

glaṅ po chen po

善良; 明良

kṛtakṛtyaḥ

bya ba byas pa

所作已辦

kṛtakaraṇīyaḥ

byed pa byas pa

所為已成

apahṛtabhāraḥ

khur bor ba

捨於重擔; 失背

parikṣīṇabhavasaṃyojanaḥ

srid pa kun tu sbyor ba yoṅs su zad pa

盡諸有結; 有合悉盡

anuprāptasvakārthaḥ

raṅ gi don rjes su thob pa

逮得己利; 隨得我義; 自獲己利

samyagājñāsuvimuktacittaḥ

yaṅ dag pa’i śes pas sems śin tu rnam par grol ba

以真知心得解脫; 正智得解

sarvacetovaśiparamapāramiprāptaḥ

sems kyi dbaṅ thams cad kyi dam pa’i pha rol tu son ba thob pa

妙到彼岸; 主意彼岸

dharmadhātukuśalaḥ

chos kyi dbyiṅs la mkhas pa

通法界

dharmarājaputraḥ

chos kyi rgyal po’i sras

法王子

apagatasarvalābhasatkāracittaḥ

sems rñed pa daṅ bkur sti thams cad daṅ bral ba

遠離一切利養恭敬

supravrajitaḥ

legs par rab tu byuṅ ba

妙出家; 善出家

sūpasampannaḥ

legs par bsñen par rdzogs pa

威儀圓滿

paripūrṇasaṃkalpaḥ

brnag pa yoṅs su rdzogs pa

悉具足; 悉具所求

nirvāṇamārgāvasthitaḥ

mya ṅan las ’das pa’i lam la gnas pa

住於涅槃道

bahuśrutaḥ

maṅ du thos pa

多聞

śrutadharaḥ

thos pa ’dzin pa

執聞

śrutasamnicayaḥ

thos pa bsags pa

積聞

sucintitacintī

legs par bsams pa sems pa

善思惟

subhāṣitabhāṣī

legs par smra ba brjod pa

善言詞

sukṛtakarmakārī

legs par bya ba’i las byed pa

善作業; 作善業

āśuprajñaḥ

śes rab myur ba

速慧; 慧速

javanaprajñaḥ

śes rab mgyogs pa

迅慧; 捷慧; 慧迅

tīkṣṇaprajñaḥ

śes rab rno ba

利慧; 慧利

niḥsaraṇaprajñaḥ

’byuṅ ba’i śes rab can

出智; 出要慧; 具理慧

nairvedhikaprajñaḥ

ṅes par ’byed pa’i śes rab can

決擇慧; 具決擇慧

mahāprajñaḥ

śes rab che ba

大慧; 慧大

pṛthuprajñaḥ

śes rab yaṅs pa

廣慧; 慧廣

gambhīraprajñaḥ

śes rab zab pa

深慧; 慧深

asamaprajñaḥ

śes rab mñam pa med pa

無比慧; 無等慧; 慧無比

prajñāratnasamanvāgataḥ

śes rab rin po che daṅ ldan pa

大寶慧; 具寶慧; 珍寶慧

paramadṛṣṭadharmasukhavihāraprāptaḥ

mthoṅ ba’i chos la bde bar gnas pa’i mchog thob pa

逮得現法樂住; 得見法勝境界; 己得安住見法境妙

mahādakṣiṇāpariśodhakaḥ

yon yoṅs su sbyoṅ ba chen po

清淨大施主; 消除施障

praśānteryāpathasaṃpannaḥ

spyod lam rab tu źi ba phun sum tshogs pa

具足行道極柔善; 行用具足柔善

mahākṣāntisauratyasamanvāgataḥ

bzod pa daṅ des pa chen po daṅ ldan pa

大忍辱; 具足忍辱敦厚

tathāgatājñāsupratipannaḥ

de bźin gśegs pa’i bka’ la śin tu źugs pa

最入如來敕旨; 深入如來敕旨

paripūrṇaśukladharmaḥ

chos dkar po yoṅs su rdzogs pa

清淨法圓滿; 淨法圓滿

dṛṣṭadharmaḥ

chos mthoṅ ba

見法

supratipanno bhagavataḥ śrāvakasaṃghaḥ

bcom ldan ’das kyi ñan thos kyi dge ’dun legs par źugs pa

世尊弟子諸聲聞僧伽善入; 善入出有壞

supratipanno bhagavata śrāvakasaṃgha źes bya ba śramaṇyārthan nirvāṇaṃ pratipanna źes bya ste | dge sbyoṅ gi don mya ṅan las ’das pa la źugs pas na bcom ldan (5)’das kyi ñan thos kyi dge ’dun ni legs par źugs pa źes bya |

nyāyapratipannaḥ

rigs par źugs pa

善入明; 理入

nyāyapratipanna źes bya ba dran pa ñe bar gźag pa daṅ drod daṅ rtse mo la sogs pa’i rigs pa’i rim pas źugs pas na | rigs par źugs pa źes bya |

ṛjupratipannaḥ

draṅ por źugs pa

端正坐; 正入

ṛju pratipanna źes bya ba ṛju mārya margga źes ’byuṅ ste | (6)’phags pa’i lam yan lag brgyad pa ma ’khrugs śiṅ draṅ la | de la źugs pas na draṅ por źugs pa źes bya |

sāmīcīpratipannaḥ

mthun par źugs pa

入順境; 順入

saṃpratipanna źes bya ba ñan thos rnams tshul khrims daṅ lta ba mthun pas na mthun par źugs pa źes bya |

anudharmapraticārī

chos daṅ rjes su mthun par spyod pa

行隨順共法; 行隨順法

anuddharmmacāri źes bya ba dge ba’i chos ji skad bstan (7)pa bźin du mthun par spyod pas na rjes su mthun pa’i chos la spyod pa źes bya |

dharmānudharmapratipannaḥ

chos daṅ rjes su mthun pa’i chos la źugs pa

入隨順共道; 入隨順法道

dharmmānudharmmapratipanna źes bya ba dharmma ni chos te mya ṅan las ’das pa la bya | anudharmma ni de’i rjes su mthun par spyod pa’i chos te | ’phags pa’i lam yan lag brgyad pa yin te | de la źugs pas (142b1)chos kyi rjes su mthun pa’i chos la źugs pa źes bya |

araṇasamādhiḥ

ñon moṅs pa med pa’i tiṅ ṅe ’dzin

無憂禪定; 無障禪定

praṇidhijñānaḥ

smon gnas śes pa

願知文; 善知願境

dvādaśadhūtaguṇāḥ

sbyaṅs pa’i yon tan bcu gñis kyi miṅ la

十二頭陀行; 修習十二功德

pāṃśukūlikaḥ

phyag dar khrod pa

著衲衣; 弊納衣; 著弊衲

traicīvarikaḥ

chos gos gsum

三衣

nāmatika (nāmantikaḥ)

’phyiṅs pa pa

毡衲; 節量食; 節量衣; 著壞色衣

paiṇḍapātikaḥ

bsod sñoms pa

常行乞食; 乞食; 次第乞

aikāsanikaḥ

stan gcig pa

日一齋; 受一食法; 日一食; 一坐食

khalu paścād bhaktikaḥ

zas phyis mi len pa

無食後齋; 中後不得飲漿; 中後不飲漿

āraṇyakaḥ

dgon pa pa

寂靜; 阿蘭若處; 住寂靜處

vṛkṣamūlikaḥ

śiṅ druṅs pa

坐樹下; 樹下止; 樹下

ābhyavakāśikāḥ

bla gab med pa

露地; 露地坐; 露坐

śmāśānikaḥ

dur khrod pa

塜間坐; 塚間住; 塜間

naiṣadikaḥ

cog bu pa

但坐不臥; 坐不臥

yāthāsaṃstarikaḥ

gźi ji bźin pa

自然如上; 次第乞食; 常乞食

śrāvakabhūmayaḥ

ñan thos kyi sa’i miṅ la

聲聞地

śuklavidarśanābhūmiḥ

dkar po rnam par mthoṅ ba’i sa

見淨地; 白骨觀地

śuklavidarśanabhūmiḥ źes bya ba ni mos pas spyod pa’i drod la daṅ po rnam par byaṅ ba dkar po mthoṅ bas dkar po rnam par mthoṅ ba’i sa źes bya |

gotrabhūmiḥ

rigs kyi sa

性地; 種地

gotrabhūmiḥ (5)źes bya ba ni dad pa śin tu che ba’i sa ’jig rten gyi chos kyi mchog la chos daṅ gaṅ zag la bdag med par bzod pas na byaṅ chub thob pa’i rigs daṅ ldan pas na rigs kyi sa źes bya |

aṣṭamakabhūmiḥ

brgyad pa’i sa

八人地; 八地

aṣṭamikabhūmi źes bya ba ni brgyad pa la bya ste | dgra bcom pa’i ’bras bu thob pa’i gral daṅ po nas (6)yas bgraṅs na | rgyun du źugs pa la ’jug pa graṅs brgyad pa la bab pas na brgyad pa’i sa źes bya |

darśanabhūmiḥ

mthoṅ ba’i sa

見地

darśanabhūmi źes bya ba ni dṛśyāt prekṣaṇe źes bya ste | dṛś ni mthoṅ ba | bhūmi ni sa ste | rgyun du źugs pa’i ’bras bu la gnas pas de khon ñid rtag par mthoṅ bas na mthoṅ pa’i sa (7)źes bya |

tanūbhūmiḥ

bsrabs pa’i sa

薄地; 柔軟地

tanūbhūmi źes bya ba ni lan cig phyir ’oṅ bas ’dod pa’i khams kyi ’dod chags sra ba mor byas pas na bsrabs pa’i sa źes bya |

vītarāgabhūmiḥ

’dod chags daṅ bral pa’i sa

離欲地; 離貪地

vītarāgabhūmi źes bya ba ni phyir mi ’oṅ ba’i sa la bya ste | sa ’di la gnas pas ’dod pa la ’dun pa daṅ | gnod sems spaṅs pas na ’dod pa’i (140a1)’dod chags daṅ bral ba yin te | ’dod chags daṅ bral ba’i sa źes bya |

kṛtāvibhūmiḥ

byas pa bsraṅ ba’i sa (byas brtogs pa’i sa)

已辦地; 作護地; 已作地

kṛtāvibhūmi źes bya ba ni dgra bcom pa’i sa la bya ste | kṛta ni byas pa | avi ni avitum śīla źes bya ste | bsruṅ ba’i raṅ bźin can yin pas na | sṅar byas te grub pa’i don mi ñams par (2)bsruṅ ba’i phyir byas pa sruṅ ba’i sa źes bya ste | dṅos su na dgra bcom pa’i sa la bya |

ṣaḍanusmṛtayaḥ

rjes su dran pa drug gi miṅ la

六隨念; 六念

buddhānusmṛtiḥ

saṅs rgyas rjes su dran pa

念佛

dharumānusmṛtiḥ

chos rjes su dran pa

念法

saṃghānusmṛtiḥ

dge ’dun rjes su dran pa

念僧

śīlānusmṛtiḥ

tshul khrims rjes su dran pa

念戒

tyāgānusmṛtiḥ

gtoṅ ba rjes su dran pa

念施

devatānusmṛtiḥ

lha rjes su dran pa’o

念天

aśubhabhāvanāḥ

mi sdug pa bsgom pa’i miṅ la

九想觀; 九想醜惡

vinīlakasaṃjñā

rnam par sṅos pa’i ’du śes

青瘀想; 想相壞

vidhūtikasaṃjñā (vipūyakasaṃjñā)

rnam par rnags pa’i ’du śes

膿爛想; 想相爛

vipaḍumakasaṃjñā

rnam par ’bus bźigs pa’i ’du śes

蟲噉想; 想相蟲啖

vyādhmātakasaṃjñā

rnam par bam pa’i ’du śes

膨脹想; 想相青勃

vilohitakasaṃjñā

rnam par dmar ba’i ’du śes

血塗想; 想相紅腐

vikhāditakasaṃjñā

rnam par zos ba’i ’du śes

壞爛想; 想相蟲食

vikṣiptakasaṃjñā

rnam par ’thor ba’i ’du śes

敗壞想; 想相解散

vidagdhakasaṃjñā

rnam par tshig pa’i ’du śes

燒想; 想相火燒

asthisaṃjñā

rus goṅ gi ’du śes

骨想; 想相生

ānāpānabhāvanāvidhiḥ

dbugs phyi naṅ du rgyu ba bgraṅ ba’i rim pa’i miṅ la

氣息遊行吸食次第名目; 入出息觀次第; 數氣遊行次第名目

ānāpānasmṛtiḥ

dbugs rṅub pa daṅ ’byuṅ ba dran pa

念吸氣出氣; 入出息念; 安那般那念

gaṇanā

bgraṅ ba

吸氣; 數; 數氣

anugamaḥ

naṅ du źugs pa

氣內入; 隨; 氣入

sthānam

gnas pa

氣住; 止

upalakṣaṇā

ñe bar mtshon pa

氣近; 觀; 察清

vivartanā

rnam par sgyur ba

氣轉; 轉

pariśuddhiḥ

yoṅs su dag pa

氣消融; 淨; 氣消息

hrasvam āśvasan hrasvam āśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

dbugs thuṅ ṅu brṅubs na dbugs thuṅ ṅu brṅubs so sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

短吸氣時明知覺其短吸之機相; 入息短時知入息短

hrasvaṃ praśvasan hrasvaṃ praśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

dbugs thuṅ ṅu phyuṅ na dbugs thuṅ ṅu phyuṅ ṅo sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

短出氣真實如何察極其知; 出息短時知出息短; 短出氣時明知覺其短吹之機相

dīrgham āśvasan dīrgham āśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

dbugs riṅ du brṅubs na dbugs riṅ du brṅubs so sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

長吸氣; 入息長時知入息長; 真實如何察極其知; 長吸時; 明知覺其長吸之機相

dīrgham praśvasan dīrgham praśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

riṅ du dbugs phyuṅ na riṅ du dbugs phyuṅ ṅo sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

吹長時明知覺其吹長之機相; 出息長時知出息長

sarvakāyapratisaṃvedya(vedī) āśvasan sarvakāyapratisaṃvedyāśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

lus kyis thams cad yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs brṅubs na lus kyis thams cad yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs brṅubs so sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

遍身享用時吸氣則明知覺其遍身享用而吸氣之機相; 息入遍身時知息入遍身

sarvakāyapratisaṃvedya(vedī) praśvasan sarvakāyapratisaṃvedya(vedī) praśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

lus kyis thams cad yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs phyuṅ na lus kyis thams cad yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs phyuṅ ṅo sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

遍身享用時; 出息遍身時知出息遍身; 吹氣; 則明知覺其遍身享用而吹氣之機相

prasrabhya kāyasaṃskārān āśvasan prasrabhya kāyasaṃskārān āśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

lus kyi ’du byed śin tu sbyaṅs nas dbugs brṅubs na lus kyi ’du byed śin tu sbyaṅs nas dbugs brṅubs so sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

身行極淨而吸氣則明知覺其身行極淨而吸氣之機相; 我已止身行入息了知我已止身行入息

prasrabhya kāyasaṃskārān praśvasan prasrabhya kāyasaṃskārān praśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

lus kyi ’du byed śin tu sbyaṅs nas dbugs phyuṅ na lus kyi ’du byed śin tu sbyaṅs nas dbugs phyuṅ ṅo sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

身行極淨而吸氣時; 我已止身行出息了知我已止身行出息; 明知覺其身行極淨而吹氣之機相

prītipratisaṃvedyāśvasan prītipratisaṃvedyāśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

dga’ ba yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs brṅubs na dga’ ba yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs brṅubs so sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心歡樂時; 我已覺喜入息了知我已覺喜入息; 吸氣; 則明知覺其受歡樂而吸氣之機相

prītipratisaṃvedya praśvasan prītipratisaṃvedī praśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

dga’ ba yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs phyuṅ na dga’ ba yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs phyuṅ ṅo sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心歡樂時吹氣; 我已覺喜出息了知我已覺喜出息; 則明知覺其受歡樂而吹氣之機相

cittasaṃskārapratisaṃvedya āśvasañ cittasaṃskārapratisaṃvedyāśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

sems kyi ’du byed yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs brṅubs na sems kyi ’du byed yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs brṅubs so sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心想享用時吸氣則明知覺其心想享用而吸氣之機相; 我已覺心行入息了知我已覺心行入息

cittasaṃskārapratisaṃvedya(vedī) praśvasañ cittasaṃskārapratisaṃvedyā praśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

sems kyi ’du byed yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs phyuṅ na sems kyi ’du byed yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs phyuṅ ṅo źes yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心想享用時; 我已覺心行出息了知我已覺心行出息; 吹氣; 則明知覺其心想享用而吹氣之機相

prasrabhya cittasaṃskārān āśvasan prasrabhya cittasaṃskārān āśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

sems kyi ’du byed śin tu sbyaṅs nas dbugs brṅubs na sems kyi ’du byed śin tu sbyaṅs nas dbugs brṅubs so źes yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心想極淨而吸氣; 我已止心行入息了知我已止心行入息; 則明知覺其心想極淨而吸氣之機相

prasrabhya cittasaṃskārān praśvasan prasrabhya cittasaṃskārān praśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

sems kyi ’du byed śin tu sbyaṅs nas dbugs phyuṅ na sems kyi ’du byed śin tu sbyaṅs nas dbugs phyuṅ ṅo sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心想極淨而吹氣; 我已止心行出息了知我已止心行出息; 則知覺其心想極淨而吹氣之機相

cittapratisamvedya āśvasan cittapratisamvedyāśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

sems yaṅ dag par myoṅ nas dbugs brṅubs na sems yaṅ dag par myoṅ nas dbugs brṅubs so źes yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心實享用時吸氣; 我已覺心入息了知我已覺心入息; 則明知覺其心享用而吸氣之機相

cittapratisaṃvedya praśvasañ cittapratisaṃvedyapraśvasāmīti yathābhūtaṃ prajānāti

sems yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs phyuṅ na sems yaṅ dag par myoṅ źiṅ dbugs phyuṅ ṅo źes yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心實享用而吹氣則明知覺其心實享用而吹氣之機相; 我已覺心出息了知我已覺心出息

ṣoḍaśabhir ākārair visāritāni catvāry āryasatyāni

’phags pa’i bden pa bźi rnam pa bcu drug tu phye ba’i miṅ la

四聖諦分十六行觀; 四諦十六行相; 四聖諦分別十六

’phags pa’i bden pa bźi rnam pa bcu drug du phye ba la sogs (5)pa’i miṅ la |
caturāryasatya źes bya ba catur ni bźi | ārya ni ’phags pa | satya ni bden pa ste sdug bsṅal daṅ kun ’byuṅ daṅ ’gog pa daṅ lam bźi ji ltar ’phags pa rnams kyis bden par gzigs pa de bźin du | so so’i skye bo phyin ci log daṅ bcas pas bden par mi mthoṅ bas (6)na ’phags pa’i bden pa bźi źes bya |

duḥkham

sdug bsṅal ba

苦諦; 苦聖諦; 苦

duḥkhasatya źes pa sdug bsṅal gyi bden pa ste | zag pa daṅ bcas pa’i ’du byed la yid du ’oṅ ba rnams ni ’gyur ba’i sdug bsṅal gyis sdug bsṅal bar ’gyur | yid du mi ’oṅ ba rnams ni sdug bsṅal gyis sdug bsṅal bar ’gyur (7)la | de las ma gtogs pa’i chos gźan ’du byed kyi sdug bsṅal gyis sdug bsṅal bar ’gyur te | phuṅ po lṅa sdug bsṅal gsum daṅ ldan pas na sdug bsṅal gyi bden pa źes bya |
duḥkha źes bya ba don du na pīḍātmakatvād ces ’byuṅ ste | gnod pa’i (4)phyir sdug bsṅal ba źes bya ste |

anityam

mi rtag pa

無常; 無常聖諦

anitya źes bya ba pratyayādhīnatvād anitya źes ’byuṅ ste | rkyen la rag las pa’i phyir mi rtag pa ste | rkyen tshogs na ni ’byuṅ la rkyen daṅ bral na ni ’gag ste raṅ dbaṅ med pas na mi rtag pa źes bya |

śūnyam

stoṅ pa

空; 空寂

śūnya źes bya ba | ātmiyadṛṣṭivipakṣeṇa źes ’byuṅ ste | bdag gir lta ba’i gñen po yin te | bdag gi med ciṅ stoṅ pas na stoṅ pa źes bya |

anātmakam

bdag med pa

無我

anātma źes bya ba ātma źes bya ba ātmadṛṣṭivipakṣe anātma źes ’byuṅ ste | bdag tu lta ba’i gñen po yin te | (5)mu stegs can gyis brtags pa’i bdag daṅ sems can la sogs pa med pas bdag med pa źes bya |

samudayaḥ

kun ’byuṅ ba

集聖諦; 集; 集諦

samudaya źes bya ba samudayaty asmād karmmakleśalakṣaṇād ces ’byuṅ bas na las daṅ ñon moṅs (149a1)pa’i mtshan ñid de dag las sdug bsṅal ’byuṅ ba la bya ste | de las ñon moṅs pa ni srid pa gsum du slar skye źiṅ ’byuṅ bar ’dod pa’i ’dod chags la sogs pa la bya | las ni mi dge ba daṅ dge ba zag pa daṅ bcas pa la bya ste | kun ’byuṅ ba źes bya ste |
229 ::: samudaya źes bya ba pra durba yo ge na źes ’byuṅ bas ’byuṅ (6)ba’i tshul gyis kun ’byuṅ ba źes bya |

prabhavaḥ

rab tu skye ba

生; 極生出

prabhava źes bya ba saṃbandhayogena źes ’byuṅ ste | ’brel pa’i tshul gyis rgyu yin no źes ’byuṅ bas rgyu daṅ ’bras bu ’brel par skye ba’i phyir rab tu skye ba źes bya |

hetuḥ

rgyu

因

hetu źes bya ba hetu bīja dharmma yo ge na źes ’byuṅ bas sa bon gyi chos kyi tshul gyis phuṅ po lṅa’i rgyur gyur pas na rgyu źes bya |

pratyayaḥ

rkyen

緣

pratyaya źes bya ba abhiniṣpādanam ity arthena pratyaya źes ’byuṅ bas mṅon par grub par (7)byed pa’i don gyis rkyen źes bya ste | dper na ’ji ba daṅ dbyu gu daṅ ’khor lo daṅ srad bu daṅ chu rnams tshogs pa las bum par ’grub par ’gyur ba daṅ ’dra bas na rkyen źes bya |

nirodhaḥ

’gog pa

滅諦

nirodha (2)źes bya ba nirodhyante asmin sarvakleśa iti źes ’byuṅ bas ’gog pa thob pas ñon moṅs pa thams cad ’gag pa’i phyir ’gog pa źes bya |
232 ::: nirodha źes bya ba nirodhaskandha paramanirodha źes ’byuṅ ste | phuṅ po ’jig ciṅ med par ’gyur bas na ’gog (149b1)pa źes bya |

śāntaḥ

źi ba

柔善; 靜; 盡

śānta źes bya ba tryagninirvvāpaṇāt śānta źes ’byuṅ ste | ’dod chags daṅ źe sdaṅ daṅ gti mug gi me rnam pa gsum med par byas pas na źe ba źes bya |

praṇītaḥ

gya nom pa

妙; 好善

praṇīta źes bya ba nirupadravatvāt źes ’byuṅ bas gnod pa med pa’i gya nom pa źes bya |

niḥsaraṇaḥ

ṅes par ’byuṅ ba

離; 實出現

nissaraṇa źes bya ba sarvaapakṣalaviyuktatvād nissa(2)raṇa źes ’byuṅ bas skyon thams cad daṅ bral te skyon rnams las byuṅ ba ’am | bral bas na ṅes par ’byuṅ ba źes bya |

mārgaḥ

lam

道諦

mārgga źes bya ba mārggayanti anena nirodham iti źes ’byuṅ ste | lam des ’gog pa tshol ba ’am mtshon pa ’am dmigs pa ’am ’thob par ’gyur (3)ba la bya ste laṃ źes bya |
mārgga źes bya ba gamanārthena mārgga źes ’byuṅ bas ’gro ba’i don la bya ste | ’phags pa’i lam du źugs nas mya ṅan las ’das par ’gro ba’i don gyis laṃ źes bya |

nyāyaḥ

rigs pa

聖諦; 如; 正

nyāya źes (3)bya ba yogayuktatvād nyāya źes ’byuṅ bas rigs pa daṅ ldan par bśad pas lam de ’khrul pa med ciṅ tshad mar gyur pas na rigs pa źes bya |

pratipattiḥ

sgrub pa

入於; 行; 迹

pratipatta źes pa samyakpratipādanārthena pratipatta źes ’byuṅ ste | yaṅ dag par thob par byed don gyis sgrub pa źes bya |

nairyāṇikaḥ

ṅes par ’byin ba

現前; 出; 乘

niryāṇika źes bya ba atyanta(4)samatikramād niryāṇika źes ’byuṅ ste | śin tu yaṅ dag par byuṅ bas slar ’khor bar mi skye ba’i phyir ṅes par ’byin pa źes bya |

ānantaryamārgaḥ

bar chad med pa’i lam

無間道

anantaryamārgga źes bya ba | anantarya ni kleśair antarayitum aśākyatvād ces bya ste | ñon moṅs pas bar chad mi nus pas na bar chad med pa źes bya | mārgga ni lam ste spyir (5)na sgom pa’i lam la gnas pa’i tshe bzod pa ñon moṅs pa’i gñen por gyur pas na ñon moṅs pa chom rkun daṅ ’dra ba sgor phyuṅ źiṅ spaṅs pa la bya bas na bar chad med pa’i laṃ źes btags |

vimuktimārgaḥ

rnam par grol ba’i lam

眾解脫; 解脫道; 最解脫

vimuktamārgga źes bya ba vimukti ni rnam par grol ba | mārgga ni lam ste sgom pa’i lam la ñon moṅs pa daṅ bral (6)ba’i śes pas rkun po slar mi ’oṅ bar sgo bcad pa lta bu yin te | rnam par grol ba’i laṃ źes bya |

abhisamayāntikaṃ kuśalamūlam

mṅon par rtogs pa’i lam mtha’ las byuṅ ba’i dge ba’i rtsa ba

解出生善根; 現觀邊善根; 出於入現悟中所生善根

abhisamayāntikakuśalamūla źes bya ba mthoṅ ba’i lam thob ste | de kho na ñid rtogs pa’i rjes la ’jig rten pa’i dge ba maṅ po ’phel źiṅ ’byuṅ ba’i miṅ ste | mṅon par rtogs pa’i mjug la (7)’byuṅ ba’i dge ba’i rtsa ba źes bya |

kṣayajñānalābhikaṃ kuśalamūlam

zad pa śes pa thob pa’i dge ba’i rtsa ba

得知盡善根; 盡智所得善根; 以知盡得之善根

kṣayajñānalābhikakuśalamūla źes bya ba | dgra bcom pa’i zad pa śes ba skyes pa’i ’phral la ’jig rten pa’i dge ba maṅ po skyes pa’i miṅ ste | zad pa śes pas thob pa’i dge ba’i rtsa ba źes bya |

nirvedhabhagakramaḥ

ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa’i rim pa’i miṅ la

順決擇分

nirvedhabhāgīyaḥ

ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa

四加行名; 順決擇分; 四善根

nirvedhabhāgīya źes bya ba ni niścitavedha nirvedhabhāgīya źes bya ste | nir ni ṅes pa ’am gdon mi za ba | be dha ni rtogs pa ’am ’byed pa | bha ga ni chām skal ba | a’i ya ni phan pa ’am mthun pa lta bu la bya ste | dṅos su na ’phags pa’i sa (7)ni ma thob la | so so’i skye bo’i sa las ni ’das pa yin te | ’phags pa’i lam mthoṅ ba daṅ sgom pa rnam pa gñis yod pa’i naṅ nas mthoṅ ba’i lam gyi cha gcig bo daṅ ñe bas na ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa źes bya |

uṣmagataḥ

dro bar gyur ba (dro ba )

暖加行; 煖

uṣmagata źes bya ba ni ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa’i tshe (140b1)’phags pa’i lam ñon moṅs pa’i śiṅ thams cad sreg pa’i me daṅ ’dra ba’i drod sṅar byuṅ bas na dro bar gyur pa źes bya |

mūrdhānaḥ

rtse mo

尖; 頂; 頂加行

mūrdha źes bya ba ni dge ba’i rtsa ba sṅa ma mi brtan pa g-yo ba’i rtse mor phyin pas na rtse mo źes bya |

kṣāntiḥ

bzod ba

忍; 忍加行

kṣāṃti źes bya ba ni bden pa la bzod pa rab ’briṅ du mar phye ba’i naṅ (2)nas bzod pa rab daṅ ldan pa ste | de las ñams par mi ’gyur źiṅ | ṅan soṅ du mi ltuṅ bas na bzod pa źes bya |

laukikāgryadharmaḥ

’jig rten pa’i chos kyi mchog

世間求勝法頂; 世第一法; 世間第一加行

lokikāgradharmma źes bya ba sa ’di ’jig rten pa’i chos kyaṅ yin la | sṅan chad ma mthoṅ bas ’phags pa’i lam lta bu ’jig rten pa’i chos daṅ mi mthun pa yaṅ ’jig (3)rten ba’i chos kyi mcho ga ’dis cha mñam pa’i rgyu med par ’thob par nus te | ’jig rten pa’i chos kyi phul du byuṅ bas na ’jig rten pa’i chos kyi mchog ces bya |

ṣoḍaśacittakṣaṇāḥ

sems kyi skad cig ma bcu drug gi miṅ la

心一剎十六; 十六心剎那; 十六心見諦

sems kyi skad cig bcu drug la

duḥkhe dharmajñānakṣāntiḥ

sduṅ bsṅal la chos śes pa’i bzod ba

知法苦忍; 苦法智忍; 苦法忍

duḥkhe dharmajñānaṃ

sdug bsṅal la chos śes pa

知法苦; 苦法智; 苦法苦

duḥkhe dharmmajñāna źes bya ba chos śes pa’i bzod pa’i (2)rjes la sdug bsṅal gyi chos de kho na ñid rtogs par ’gyur bas na sdug bsṅal la chos śes pa źes bya |

duḥkhe ’nvayajṅānakṣāntiḥ

sdug bsṅal la rjes su rtogs pa śes pa’i bzod pa

知隨察苦忍; 苦類智忍; 苦類忍

duḥkhe ’nvayakṣānti źes bya ba duḥkhe viśaye anu paścad aya avagama źes ’byuṅ ste | ji ltar ’dod pa’i khams kyi sdug bsṅal la chos śes par bzod pa de bźin du gzugs daṅ (3)gzugs med pa’i khams kyi chos śes pa la bzod pas na sdug bsṅal la rjes su rtogs pa’i śes pa źes bya ste |

duḥkhe ’nvayajñānam

sdug bsṅal la rjes su rtogs pa’i śes pa

知隨察苦; 苦類智; 苦類忍

duḥkhe anvayajñāna źes bya ba duḥkhe viśaye anu paścād aya avagama (?) źes ’byuṅ ste | ji ltar ’dod pa’i khams kyi phuṅ po la chos tsam du śes pa de bźin du gzugs daṅ gzugs med pa’i khams kyi phuṅ po la yaṅ chos tsam du rjes su rtogs par byed pas na sdug bsṅal la rjes su rtogs pa’i śes pa źes bya ste]¹¹ chos śes pa ni ’dod pa’i khams la dmigs te | sa la lta ba daṅ ’dra la | rjes su rtogs pa’i śes pa ni gzugs daṅ gzugs med pa’i ñon moṅs pa’i gñen po ste | gnam (4)la yar lta ba daṅ ’dra bas chos śes pa daṅ rjes su rtogs pa’i śes pa gñis gcig gi yul gcig gis mi mthoṅ | kun ’byuṅ ba man chad lhag ma gsum yaṅ ’di bźin bśad |

11. cf.Ishikava; omitted in Tg.

samudaye dharmajñānakṣāntiḥ

kun ’byuṅ la chos śes pa’i bzod pa

知法集忍; 集法智忍; 集法忍

samudaye dharmajñānam

kun ’byuṅ la chos śes pa

集法智; 知法集

samudaye ’nvayajñānakṣāntiḥ

kun ’byuṅ la rjes su rtogs pa’i śes pa’i bzod pa

知隨察法集忍; 集類智忍; 集類忍

samudaye ’nvayajñānam

kun ’byuṅ la rjes su rtogs pa’i śes pa

集類智; 知隨集察

nirodhe dharmajñānakṣāntiḥ

’gog pa la chos śes pa’i bzod pa

知法滅忍; 滅法智忍; 滅法忍

nirodhe dharmajñānam

’gog pa la chos śes pa

滅法智; 知法滅

nirodhe ’nvayajñānakṣāntiḥ

’gog pa la rjes su rtogs par śes pa’i bzod pa

知隨察滅忍; 滅類智忍; 滅類忍

nirodhe ’nvayajñānam

’gog pa la rjes su rtogs pa’i śes pa

滅類智; 知隨察滅

mārge dharmajñānakṣāntiḥ

lam la chos śes pa’i bzod pa

知道法忍; 道法智忍; 道法忍

mārge dharmajñānam

lam la chos śes pa

道法智; 知道法

mārge ’nvayajñānakṣāntiḥ

lam la rje su rtogs par śes pa’i bzod pa

知隨察道忍; 道類智忍; 道類忍

mārge ’nvayajñānam

lam la rje su rtogs pa’i śes pa

道類智; 知隨察道

daśajñānāni

śes pa bcu’i miṅ la

十智

dharmajñānam

chos śes pa

法智; 知法

paracittajñānam

pha rol gyi sems śes pa

他心智; 知彼心

anvayajñānam

rjes su rtogs par śes pa

類智; 知隨察

saṃvṛtijñānam

kun rdzob śes pa

世俗智; 知俗諦

duḥkhajñānam

sdug bsṅal śes pa

苦智; 知苦

samudayajñānam

kun ’byuṅ śes pa

集智; 知集

nirodhajñānam

’gog pa śes pa

滅智

mārgajñānam

lam śes pa

道智; 知道

akṣayajñānam; kṣayajñānam

zad pa śes pa

盡智; 知盡

anutpādajñānam

mi skye ba śes pa

無生智

catvāraḥ pratipadaḥ

lam bźi’i miṅ la

四道; 四通行

lam bźi la |

duḥkhā pratipad dhandhābhijñā

mṅon par śes pa bul ba la dka’ ba’i lam

通慢難道; 苦遲通行

duḥkha pratipad dhandha(2)_abhijñā źes bya ba bsam gtan bźi’i sa la ma gtogs pa gzugs med pa’i sñoms par ’jug pa lta bu lhag mthoṅ med la źi gnas kyi śas che ba daṅ | mi lcogs pa med pa bsam gtan daṅ po la ’jug pa’i sems lta bu lhag mthoṅ gi śas che la źi gnas daṅ lhag mthoṅ ya char (3)gyur pas ñon moṅs pa spaṅ dka’ la gaṅ zag dbaṅ po rtul po’i śes pa’i miṅ ste | mṅon par śes pa bul la dka’ ba’i laṃ źes bya |

sukhā pratipad dhandhābhijñā

mṅon par śes pa bul ba la sla ba’i lam

通慢易道; 樂遲通行

duḥkha pratipat kṣiprābhijñā źes bya ba bsam gtan bźi las ma gtogs pa gzugs med pa’i sñoms par ’jug pa lta bu lhag mthoṅ med la źi (4)gnas kyi śas che ba daṅ | mi lcogs pa med pa bsam gtan daṅ po la ’jug pa’i sems lta bu lhag mthoṅ gi śas che ba la źi gnas chuṅ ste | źi gnas daṅ lhag mthoṅ ya char gyur pas ñon moṅs pa spaṅ dka’ la | gaṅ zag dbaṅ po rnon po’i śes pa’i miṅ ste | mṅon par śes (5)pa myur la dka’ ba’i laṃ źes bya |

duḥkhā pratipat kṣiprābhijñā

mṅon par śes pa myur ba la dka’ ba’i lam

通疾難道; 苦速通行

sukhā pratipad dhandhābhijñā źes bya ba bsam gtan bźi’i sa la źi gnas daṅ lhag mthoṅ zuṅ du ’brel pa bsgoms pas ñon moṅs pa spaṅ źiṅ bsal sla la | gaṅ zag dbaṅ po rtul po’i śes pa’i miṅ ste | mṅon par śes pa bul la sla ba’i laṃ źes (6)bya |

sukhā pratipat kṣiprābhijñā

mṅon par śes pa myur ba la sla ba’i lam

通疾易道; 樂速通行

sukha pratipat kṣiprābhijñā źes pa bsam gtan bźi pa’i sa la źi gnas daṅ lhag mthoṅ zuṅ du ’brel pa bsgoms pas ñon moṅs pa spaṅ źiṅ bsal sla la | gaṅ zag dbaṅ po rnon po’i śes pa’i miṅ ste | mṅon par śes pa myur la sla ba’i laṃ źes bya |

yānakramaḥ

theg pa rnam pa’i miṅ la

諸乘; 諸乘次第

mahāyānam

theg pa chen po

大乘

pratyekabuddhayānam

raṅ saṅs rgyas kyi theg pa

獨覺乘

śrāvakayānam

ñan thos kyi theg pa

聲聞乘

hīnayānam

dman pa’i theg pa

小乘

prādeśikayānam

ñi tshe ba’i theg pa

獨一乘

ekayānam

theg pa gcig pa

一乘

indriyavaimātratā

dbaṅ po’i rim pa’i miṅ la

次第根名目; 根機次第; 根之次第

mṛdvindriyaḥ

dbaṅ po rtul po

鈍根

madhyendriyaḥ

baṅ po ’briṅ po

中根

tīkṣṇendriyaḥ

dbaṅ po rno po

利根

pañcagotrāḥ

rigs lṅa’i miṅ la

五種名目; 五種性; 五種乘性

śrāvakayānābhisamayagotraḥ

ñan thos kyi theg pa mṅon par rtogs pa’i rigs

聲聞乘現解種; 聲聞乘性; 聲聞乘類性

pratyekabuddhayānābhisamayagotraḥ

raṅ saṅs rgyas kyi theg pa mṅon par rtogs pa’i rigs

獨覺乘現解種; 獨覺乘性; 緣覺乘類性

tathāgatayānābhisamayagotraḥ

de bźin gśegs pa’i theg pa mṅon par rtogs pa’i rigs

如來乘現解種; 如來乘性; 如來乘類性

aniyatagotraḥ

ma ṅes pa’i rigs

不定性; 不定種

agotrakaḥ

rigs med pa

無種; 外道性; 無性

dvādaśakadharmapravacanam

dam pa’i chos kyi rnam graṅs kyi miṅ la

妙法名目; 十二分教; 十二部經

dam pa’i chos kyi miṅ gi rnam graṅs la |

sūtram

mdo’i sde

契經; 修多羅

sūtra źes bya ba arthasucanād sūtra źes bya ste | saṅs rgyas kyis bśad pa’aṅ ruṅ saṅs rgyas kyis gnaṅ ste ñan thos kyis bśad pa yaṅ ruṅ | don mdo tsam du ston źiṅ smos pas na (2)mdo’i sde źes bya |

geyam (geyyam)

dbyaṅs kyis bsñad pa’i sde

美音經; 應頌; 重頌; 祇夜; 祗夜

geyaṃ źes bya ba gai kai śabda źes bya ste | mdo sde bśad pa’i don dbyaṅs kyis brjod pas na dbyaṅs kyis bsñad pa źes bya | yaṅ rnam pa gcig tu na gātavyād geya źes bya ste | mdo sde las ’byuṅ ba’i tshig ñid gzu bor ma gsuṅs te draṅ ba’i don du gsuṅs (3)pa la | da duṅ bśad ciṅ śes par bya ba gźan yod pas na brtag par bya bar yaṅ draṅ du ni ruṅ mod kyis dbyaṅs kyis bsñad par ñe bas na dbyaṅs kyis bsñad pa’i sde źes bya |

vyākaraṇam

luṅ bstan pa’i sde

授記經; 記別; 授記; 和伽那

vyākaraṇa źes bya ba byaṅ chub sems dpa’ daṅ | ñan thos la sogs pa ’das pa daṅ ma ’oṅs pa daṅ da (4)ltar gyi cir gyur pa daṅ ’gyur ba la sogs pa gźan gyis mi rtogs pa bye brag tu luṅ ston pas na luṅ du bstan pa’i sde źes bya |

gāthā

tshigs su bcad pa’i sde

伽陀; 諷頌; 記句經; 孤起; 詩偈

udānam (uddānam)

ched du brjod pa’i sde

優陀那; 讚嘆經; 自說; 無問自說

udāna źes bya ba a serya dha na u dāna źes bya ste | gaṅ zag ’ga’ źig gi phyir bśad pa ma yin gyi | saṅs rgyas kyi bstan pa yun riṅ du gźag pa’i phyir gźan gyis ma bskul ma gsol bar ched du brjod ciṅ gsuṅs pa la bya ste | dper na phyi dro’i dus kyi (6)tshe bcom ldan ’das naṅ du yaṅ dag ’jog las bźeṅs te gdan la bźugs nas dge sloṅ gi dge ’dun rnams la ched du brjod pa ’di ched du brjod do źes mdo las gsuṅs pa lta bu ste ched du brjod pa’i sde źes bya |

nidānam

gleṅ gźi’i sde

尼陀那; 廣演經; 因緣; 因緣經

nidānan źes bya ba ni mdo sde daṅ ’dul ba la sogs pa thog ma (7)ji las gleṅs te bśad pa daṅ | gźi ’di daṅ skabs ’di daṅ byuṅ ba ’di’i tshe bslab pa bcas pa lta bu la bya ste | gleṅ gźi’i sde źes bya |

avadānam

rtogs par brjod pa’i sde

譬喻; 演說解悟經; 阿波陀那

avadāna źes bya ba | yatrāvagamartham anyasyādānaṃ dṛṣṭāntavistārasya źes bya ste | chos ñan pa rnams kyis go źiṅ rtogs par bya ba’i phyir (143a1)sṅon btags par byuṅ ba gźan las draṅs te | dpe rgyas par bstan pas na rtogs pa brjod pa’i sde źes bya |

itivṛttakam

de lta bu byuṅ ba’i sde

本事; 此說他事; 伊帝曰多伽

itivṛttaka źes bya ba ni iti ni evaṃ ste de lta bu | vṛttakaṃ źes bya ba ni byuṅ ba’am ’byuṅ ’gyur la bya ste | sṅon byuṅ ba’i gtam bzlas śiṅ bśad (2)pa yin pas na de lta bu byuṅ ba’i sde źes bya |

jātakam

skyes pa’i rabs kyi sde

降生經; 本生

jātaka źes bya ba ni bcom ldan ’das sṅon byaṅ chub sems dpa’i spyad pa spyod pa’i tshe gaṅ daṅ gaṅ du skyes pa daṅ | dka’ ba ci dad ci mdzad pa bśad pa yin pas skyes pa’i rabs kyi sde źes bya |

vaipulyam

śin tu rgyas pa’i sde

最廣大經; 方廣; 毘佛畧

vaipulya źes bya ba ni vipulyasya bhāva vai(3)pulya źes bya ste | śin tu rgyas par bśad pas sam | mdo sde rgya chen po’i naṅ nas sa daṅ pha rol tu phyin pa la sogs pa śin tu rgya che źiṅ yaṅs par bśad pa yin pas na śin tu rgyas pa’i sde źes bya |

adbhūtadharmaḥ

rmad du byuṅ ba’i chos kyi sde

未曾有; 希法; 最勝經; 阿浮達磨

adbhuta dharmma źes bya ba ni saṅs rgyas daṅ byaṅ chub sems dpa’ (4)daṅ ñan thos rnams kyi mkhyen pa daṅ rdzu ’phrul daṅ byin gyis rlabs ṅo mtshar rmad du byuṅ ba bśad pa yin pas na rmad du byuṅ ba’i chos kyi sde źes bya |

upadeśaḥ

gtan la phab par bstan pa’i sde

論議; 優波提舍; 近事請問經

upadeśa źes bya ba ni mdo sde’i don de kho na ñid mthoṅ ba gźan gyis źib mor bśad ciṅ gtan la bab pa rjes su mthun pa’i (5)chos bśad pa’i ma mo lta bu chos mṅon pa la bya bas na gtan la phab pa’i sde źes bya |

dharmaparyāyaḥ

chos kyi rnam graṅs

法次和名目; 法門

brahmacāryam

tshaṅs par spyod pa

梵行經; 淨行

brahmacārya źes bya ba brahma bhūta śīta bhūta źes bya ste | tshaṅs pa ’am bsil bar gyur pas te don du na mya ṅan las ’das pa la bya | cārya ta ra ga tau źes bya ste gaṅ gis thob par ’gyur źiṅ | (6)spyod pa la bya bas na mya ṅan las ’das par bya ba’i phyir spyod pas na tshaṅs par spyod pa źes bya |

ādau kalyāṇam

thog mar dge ba

初善; 初善經

ādau kalyāṇa źes bya ba ā dau ni daṅ po yin te tshaṅs par spyod pa’i daṅ po la bya | kalyāṇa ni gser bzaṅ po cir yaṅ bcos śiṅ brduṅ du ruṅ ba daṅ ’dra bar yon tan gyi rim pa goṅ ma (7)kun gyi snod du ruṅ bar ’gyur bas na dge ba la bya ste | spyir na daṅ po lhag pa’i tshul khrims daṅ ldan pas dge ba thams cad kyi gźir gyur pas na thog mar dge ba źes bya |

madhye kalyāṇam

bar du dge ba

中善; 中善經

madhye kalyāṇa źes bya ba tshaṅs par spyod pa’i bar ma ni bsam gtan bźi la sogs pa sems mñaṃ par (143b1) gźag pa’i miṅ ste | lhag pa’i sems la bya bas na bar du dge ba źes bya |

paryavasāne kalyāṇam

tha mar dge ba

後善; 後善經

paryavasānekalyā na źes bya ba tshaṅs par spyod pa’i tha ma ni ’phags pa’i ye śes kyis don dam pa’i bden pa rtogs pas na lhag pa śes rab la tha mar dge bar źes bya |

svartham

don bzaṅ po

妙義; 義善; 義妙

svarthaṃ źes bya ba su ni bzaṅ po | artha ni don (2)te don ma log par bstan pas na don bzaṅ po źes bya |

suvyañjanam

tshig ’bru bzaṅ po

妙言辭; 語善; 字言妙

suvyañjana źes bya ba su ni bzaṅ po | byañja na ni tshig ’bru ste | tshaṅs par spyod pa bśad pa’i tshig ’bru go źiṅ brda phrad par sla ste | brjod pa phun sum tshogs pa’i phyir tshig ’bru bzaṅ po źes bya |

kevalam

ma dres pa

不雜; 純一無雜; 不類

kevalaṃ źes bya ba asādhāraṇatvād (3)kevalaṃ źes bya ste | mu stegs can la sogs pa phal daṅ thun moṅ ma yin pa’i phyir ma ’dres pa źes bya |

paripūrṇam

yoṅs su rdzogs pa

圓融; 圓滿

paripūrṇṇaṃ źes bya ba sarvakleśapratipakṣatvād paripūrṇṇaṃ źes bya ste | srid pa’i rtse mo man chad kyi ñon moṅs pa ma lus par rdzogs par spoṅ nus pas na yoṅs su rdzogs pa źes bya |

pariśuddham

yoṅs su dag pa

皆淨; 清淨; 悉清

(4)pariśuddha źes bya ba svabhāvavimuktyā vimukta tvāt pari śuddha źes bya ste | ’phags pa’i lam zag pa med pa’i raṅ bźin gyis rnam par grol te gtsaṅ bas na yoṅs su dag pa źes bya |

paryavadātam

yoṅs su byaṅ ba

皆消除; 悉淨

paryavadātaṃ źes bya ba | santa na vimuktyā vimukta tvāt paryavadātan źes bya ste | zag pa zad pa rnams kyi (5)sems kyi rgyun la | ’phags pa’i lam ’byuṅ ste | gaṅ zag so so’i sems kyi rgyud rnam par grol źiṅ byaṅ bas na yoṅs suvyaṅ ba źes bya |

abhivadamānā abhivadanti

mṅon par brjod pas mṅon par brjod pa

現前說; 以明言現說

svākhyāto bhagavato dharmaḥ

bcom ldan ’das kyi chos ni legs par gsuṅs pa

世尊之法善言; 演說如來法

svākhyāto bhagavato dharmma źes bya ba | aviparyastasamākhyānāt sūkta svākhyāta źes bya ba | saṅs rgyas kyi chos phyin ci ma log par bstan pas na bcom (6)ldan ’das kyi chos ni legs par gsuṅs pa źes bya |

sāṃdṛṣṭikaḥ

yaṅ dag par mthoṅ ba

見真正

sāṃdṛṣṭika źes bya ba dṛṣṭārthatvād sāṃdṛṣṭika źes bya ste | dad pa tsam gyis rtogs pa ma yin gyi | yaṅ dag pa’i śes rab kyis yaṅ dag pa ji lta ba bźin du ma nor bar mthoṅ bas na yaṅ dag par mthoṅ ba źes bya |

nirjvaraḥ

nad med pa

無害

nirjvara (7)źes bya ba | kleśānuśayapratipa¹² kṣatvād nirjvara źes bya ste | ñon moṅs pa bag la ñal gyi gñen po yin pas ñon moṅs pa daṅ | ñe ba’i ñon moṅs pa’i rims nad bsal źiṅ yoṅs su ñams par mi ’gyur bas na nad med pa źes bya |

12. Tg: bha

ākālikaḥ

dus chad pa med pa

無間斷; 無期節

akālika źes bya ba rnam pa gcig (144a1)tu na kālaniyamābhāvād akālikā źes bya ste | skabs gaṅ du yaṅ sgom du ruṅ ste | dus ṅes pa med pa’i phyir dus chad pa med pa źes bya | yaṅ rnam pa gcig tu na sarvakālasukhaca[ra?]tvād akālikā źes bya ste | spyod lam bźi po’i dus kun tu bya bar sla (2)bas dus chad pa med pa źes bya |

aupanāyikaḥ

ñe bar gtod pa

付近; 時授

aupanayikā źes bya ba aśeṣaduḥkhaniryāṇopanayanād aupanayikā źes bya ste | sdug bsṅal ma lus pa las ’byuṅ ba ñe bar spyod pa’i phyir ñe bar gtod pa źes bya |

aihipaśyikaḥ

’di mthoṅ ba la yod pa

此在所觀

aihipaśyika źes bya ba asādhāraṇatvād aihapaśyika iha paśyeṣṭa(3)bhava źes bya ste | chos ’di mthoṅ ba rnams la yod pas mu stegs can daṅ thun moṅ ma yin pa’i phyir ’di mthoṅ ba la yod pa źes bya | yaṅ rnam pa gcig tu na | ācāryamuṣṭirahitatvād iha paśyeti pravāraṇayogād ces bya ste | slob dpon ’chab pa med pas ’di la (4)ltos śig ces skabs ’byed pa daṅ ldan pa’i phyir ’di ltos ldan źes kyaṅ bya ste | tshig rnam pa gñis su draṅ du ruṅ gis kyaṅ don sṅon ma daṅ sbyar te bśad na bzaṅ źiṅ tshig kyaṅ bde ste | ’di mthoṅ ba la yod pa źes btags |

pratyātmavedanīyo vijñaiḥ

mkhas pa rnams kyis raṅ gis rig par bya ba

諸能人自覺; 自覺悟

pratyātmavedanīyo vijñai źes bya ba atarkyatvād pratyātmave(5)davijñai źes bya ste | rnam pa gcig tu na rtog ge’i yul ma yin te | śes rab can rnams kyis rtogs par bya ba yin pa daṅ | yaṅ rnam pa gcig tu na anabhilāpyatvād prātyātmavedanīya źes bya ste | brjod du med pa’i phyir so sor raṅ gi rig par zad pas mkhas pa rnams kyis rig (6)par bya ba źes bya |

svākhyāto bhagavato dharmavinayaḥ supraveditaḥ

bcom ldan ’das kyis legs par gsuṅs pa’i chos ’dul ba ni legs par bstan pa

世尊所說法律者善示; 演說如來法律

svākhyāto bhagavato dharmmavinaya supraveditaḥ źes pa nyāyatvād aviparītarthatvena dharmmakleśavinaya źes bya ste | bcom ldan ’das kyis legs par gsuṅs pa’i chos ’dul ba gźan phyi rol pa daṅ mi ’dra bar legs par bstan ciṅ go bar byas te | rigs pa daṅ (7)ldan pas na chos | ñon moṅs pa źi źiṅ dul bar byed pas na ’dul ba ste tshig bsdus na bcom ldan ’das kyis legs par gsuṅs pa’i chos ’dul ba legs par bstan pa źes bya |

nairyāṇikaḥ saṃbodhigāmī

ṅes par byuṅ ba rdzogs pa’i byaṅ chub tu ’gro bar byed pa

定出現菩提; 決定現向於菩提住

nairyāṇika saṃbodhigāmī źes bya ba | saṃbodhigāmitvena nairyāṇika źes bya ba ste | tshig ’di gñis ni ’og mas (144b1)goṅ ma bśad pa yin te | rdzogs pa’i byaṅ chub tu ’gro bar byed pas mya ṅan las ’das par ṅes par ’byuṅ ba’i phyir ṅes par ’byuṅ ba rdzogs pa’i byaṅ chub tu ’gro bar byed pa źes bya |

abhinnaḥ saṃstūpaḥ

mi mthun pa med ciṅ ’dus pa daṅ ldan pa

具無逆集聚

abhinna sastūpa źes bya ba ni bcom ldan ’das kyi gsuṅ rab la ñan thos rnams lta ba mi mthun pa med de | (2)gcig tu ’dus pas na mi mthun pa med ciṅ ’dus pa daṅ ldan pa źes bya |

sapratiśaraṇaḥ

brten pa yod pa

有所依者

sapratiśaraṇa źes bya ba sa ni bcas pa ’am yod pa la bya | pratiśaraṇa ni skyabs sam dpuṅ gñen nam rten du ruṅ ba la bya ste | mu stegs can gyi chos lta bu khuṅs ṅan par ’byin pa ma yin gyi | de bźin (3)gśegs pas gsuṅs pa yin pas na rten pa yod pa źes bya |

śāstā cāsya tathāgato ’rhan samyaksambuddhaḥ

’di ston pa de bźin gśegs pa dgra bcom pa yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas

此示如來應供正等覺; 此示如來應供正等覺所示; 此乃覺所示

svākhyāto me bhikṣavo dharmaḥ

dge sloṅ dag ṅa’i chos ni legs par gsuṅs pa

與比丘等演說妙法; 諸比丘呵吾法是善言

uttānaḥ

gsal ba

明白

vivṛtaḥ

rnam par phyes pa

演開

chinnaplotikaḥ

rgyu ba bcad pa

斷因

chinnaplotika źes bya ba chinna ni chad pa | plotika ni pluṅ gatau źes bya ste | ’gro ba ’am chus ded ciṅ khyer ba lta bu’i tshig yin | spyir na ’khor bar skye źiṅ ’pho ba’i rgyu rgyu ba bcad pa la bya ste rgyu ba bcad pa źes bya |

yāvad devamanuṣyebhyaḥ suprakāśitaḥ

lha daṅ mi’i bar dag la yaṅ dag par śin tu bstan pa

天人中真實開示; 乃至於天人等真實開示

dharmacakranāmāni

chos kyi ’khor lo’i miṅ la

法輪名目; 法輪

triparivartadvādaśākāradharmacakrapravartanam

lan gsum du bzlas te chos kyi ’khor lo rnam pa bcu gñis su bskor ba

當三轉四諦十二法; 三轉十二行相法輪; 四諦法輪三會十二轉說

āryasatyānāṃ prathamaparivarto darśanamārgaḥ

’phags pa’i bden pa rnams bzlas pa daṅ po ste mthoṅ ba’i lam

誦諸聖諦為第一見道; 諸聖諦第一轉為見道; 見道位

idaṃ duḥkham

’di ni sdug bsṅal

此苦; 此苦聖諦

ayaṃ samudayaḥ

’di ni kun ’byuṅ ba

此集; 此集聖諦

ayaṃ nirodhaḥ

’di ni ’gog pa

此滅; 此滅聖諦

iyaṃ duḥkhanirodhagāminīpratipat

’di ni sdug bsṅal ’gog pa’i lam

此苦集滅道; 此苦滅聖諦; 此滅苦之道

āryasatyānāṃ dvitīyaparivarto bhāvanāmārgaḥ

’phags pa’i bden pa rnams bzlas pa gñis pa ste bsgom pa’i lam

誦諸聖諦為第二修道位; 諸聖諦為第二修道位; 第二觀想道經

duḥkham āryasatyaṃ parijñeyam

sdug bsṅal ’phags pa’i bden pa yoṅs su śes par bya

苦聖諦悉皆了悟之; 此苦聖諦以通慧應遍知; 悟經

duḥkhasamudayaḥ prahātavyaḥ

sdug bsṅal kun ’byuṅ ba spaṅ bar bya

棄諸苦集經; 此苦集聖諦以通慧應永斷; 諸苦集棄之

duḥkhanirodhaḥ sākṣāt kartavyaḥ

sdug bsṅal ’gog pa mṅon du bya

消苦滅現獲之; 此苦滅聖諦以通慧應作證

duḥkhanirodhagāminī pratipad bhāvayitavyā

sdug bsṅal ’gog par ’gyur ba’i lam bsgom par bya

苦滅而成觀想道; 此趣苦滅道聖諦以通慧應脩習; 滅苦之道修習之

āryasatyānāṃ tṛtīyaḥ parivarto ’śaikṣamārgaḥ

’phags pa’i bden pa rnams bzlas pa gsum pa ste mi slob pa’i lam

聖真實演說學道經; 聖諦為第三無學位; 誦聖諦為第三無學位

duḥkhaṃ parijñātam

sdug bsṅal yoṅs su śes

已知苦經; 此苦聖諦我通慧已遍知; 已知苦; 已遍知苦

samudayaḥ prahīṇaḥ

kun ’byuṅ ba spaṅs

棄諸眾苦; 此苦集聖諦我通慧已永斷; 已棄集; 已斷集

nirodhaḥ sākṣātkṛtaḥ

’gog pa mṅon du byas

已現滅; 已證滅

duḥkhanirodḥagāminī pratipad bhāvitā

sdug bsṅal ’gog par ’gyur ba’i lam bsgoms

苦滅而成觀想; 此趣苦滅道聖諦我通慧已脩習; 滅苦之道修成; 已修順苦滅道

saddharmanāmāni

dam pa’i chos kyi miṅ la

一切經名

śatasāhasrikāprajñāpāramitā

śes rab kyi pha rol tu phyin pa stoṅ phrag brgya pa

智慧到彼岸百千頌; 般若百千頌

pañcaviṃśatisāhasrikā

ñi khri lṅa stoṅ

大般若二萬五千頌

aṣṭasāhasrikāprajñāpāramitā

śes rab kyi pha rol tu phyin pa brgyad stoṅ ba

智慧到彼岸八千頌; 般若八千頌

buddhāvataṃsakam

saṅs rgyas phal po che

大方廣佛華嚴經; 大法華經

bodhisattvapiṭakam

byaṅ chub sems dpa’i sde snod

菩薩藏

lalitavistaraḥ

rgya cher rol pa

普曜經; 方等本起經; 大遊戲經

samādhirājaḥ

tiṅ ṅe ’dzin rgyal po

禪定王經; 三昧王經; 三昧經; 月燈三昧經; 三摩地經

pitāputrasamāgamaḥ

yab daṅ sras mjal ba’i mdo

父子合集經; 父子相見請問經

lokottaraparivartaḥ

’jig rten las ’das pa’i le’u

出世間品

saddharmapuṇḍarīkam

dam pa’i chos pad ma dkar po

妙法白蓮華經; 妙法蓮華經; 妙法蓮經

gagaṇagañjaḥ

nam mkha’i mdzod

虛空藏菩薩所問經; 虛空藏經

ratnameghaḥ

dkon mchog sprin

寶雲經; 三寶雲經

laṅkāvatāram

laṅ kar gśegs pa

楞伽經; 入楞伽經

suvarṇaprabhāsottamam

gser ’od dam pa

金光明經

vimalakīrttinirdeśaḥ

dri ma med par grags par bstan pa

無垢稱經; 維摩詰經

gaṇḍavyūhaḥ

sdoṅ po bkod pa

大乘密嚴經; 莊王經; 大乘嚴寶

ākāśagarbhaḥ

nam mkha’i sñiṅ po

虛空藏菩薩經; 虛空藏經

ghanavyūhaḥ

stug po bskod pa

大乘密嚴經; 寶嚴樹經; 密嚴經; 大乘莊嚴寶王經

akṣayamatinirdeśaḥ

blo gros mi zad pas bstan pa

無盡慧經; 阿差末經; 無盡意菩薩經

upāyakauśalyam

thabs la mkhas pa

善方便經; 善能方便

dharmasaṃgītiḥ

chos yaṅ dag par sdud pa

收真法經; 法集經

suvikrāntavikrāmī

rab kyi rtsal gyis rnam par gnon pa

勇猛降伏經

mahākaruṇāpuṇḍarīkam

sñiṅ rje chen po pad ma dkar po

悲華經; 大慈白蓮經; 大悲芬陀經

ratnaketuḥ

rin po che’i tog

大寶經; 寶髻經; 寶頂經; 髻經

daśabhūmikam

sa bcu ba

十地經; 十地

tathāgatamahākaruṇānirdeśaḥ

de bźin gśegs pa’i sñiṅ rje chen po bstan pa

大悲經; 示現如來大慈經; 如來大悲經

drumakinnararājaparipṛcchā

mi’am ci’i rgyal po ljon pas źus pa

緊那羅王所問經; 說不可思議品經; 大樹緊那羅王所問經

sūryagarbha(vaipulyasūtraṃ)

ñi ma’i sñiṅ po

日藏經

buddhabhūmiḥ

saṅs rgyas kyi sa

佛地經; 正覺地經

tathāgatācintyaguhyanirdeśaḥ

de bźin gśegs pa’i gsaṅ ba bsam gyis mi khyab pa bstan pa

如來密意不可思議經; 如來不可思議秘密大乘經

śūraṃgamasamādhinirdeśaḥ

dpa’ bar ’gro ba’i tiṅ ṅe ’dzin bstan pa

勇行禪定指示經; 首楞嚴三昧經

sāgaranāgarājaparipṛcchā

rgya mtsho’i klu’i rgyal pos źus pa

佛為海龍王說法印經; 海龍王請問經

ajātaśatrukaukṛtyavinodanaḥ

ma skyes dgra’i ’gyod pa gsal ba

阿闍世王經; 除未生怨悔經

saṃdhinirmocanam

dgoṅs pa ṅes par ’grel ba

深密解脫經; 廣開真實經; 解深密經

buddhasaṃgītiḥ

saṅs rgyas kyi yaṅ dag par sdud pa

諸佛要集經; 正覺真正集聚經

rāṣṭrapālaparipṛcchā

yul ’khor skyoṅ gis źus pa

持國天王請問經; 護國所問經; 護國菩薩會說經

sarvadharmāpravṛttinirdeśaḥ

chos thams cad ’byuṅ ba med par bstan pa

見示無生法; 諸法無行經; 諸法無行法經

ratnacūḍaparipṛcchā

gtsug na rin po ches źus pa

寶髻菩薩所問經; 大寶頂請問經

ratnakūṭaḥ

dkon mchog brtsegs pa

大寶積經; 寶集經; 寶積經

mahāyānaprasādaprabhāvanam

theg pa chen po la dad pa rab tu sgom pa

大乘敬信思惟經; 於大乘敬信思惟

mahāyānopadeśaḥ

theg pa chen po’i man ṅag

大乘密意

brahmaviśeṣacintiparipṛcchā

tshaṅs pa khyad par sems gyis źus pa

勝思惟梵天所問經; 聖施大梵天請問經

paramārthasaṃvṛtisatyanirdeśaḥ

don dam pa daṅ kun rdzob kyi bden pa bstan pa

清淨毘奈耶最上大乘經; 真諦俗諦指示

mañjuśrīvihāraḥ

’jam dpal gnas pa

大淨法門經; 大莊嚴法門經; 文珠聖住

mahāparinirvāṇam

yoṅs su mya ṅan las ’das pa chen po

大涅槃經; 大般涅槃經

avaivartikacakraṃ

phyir mi ldog pa’i ’khor lo

不退轉法輪經; 不退法輪; 不退轉經

karmavibhaṅgaḥ

las rnam par ’byed pa

分別因緣經

prajñāpāramitāpañcaśatikā

śes rab kyi pha rol tu phyin pa lṅa brgya pa

智慧到彼岸五百頌; 般若五百頌

triśatikāprajñāpāramitā

śes rab kyi pha rol tu phyin pa sum brgya pa

智慧到彼岸三百頌; 般若三百頌

ratnolkā

dkon mchog ta la la

三寶答剌經; 寶炬經

gocarapariśuddham

spyod yul yoṅs su dag pa

境界清淨經; 行境界清淨

praśāntaviniścayaprātihāryanirdeśaḥ

rab tu źi ba rnam par gdon mi za ba’i cho ’phrul bstan pa

極柔善決定顯化指示經; 寂靜決定神變說經; 指示柔善決定顯化經

tathāgatotpattisambhavanirdeśaḥ

de bźin gśegs pa’i skye ba ’byuṅ ba bstan pa

指示如來出生經; 如來出世指示

bhavasaṃkrāntiḥ

srid pa ’pho ba

大乘流轉諸有經; 遷有經

paramārthadharmavijayaḥ

don dam pa’i chos kyis rnam par rgyal ba

第一義法勝經; 真諦最勝經

mañjuśrībuddhakṣetraguṇavyūhaḥ

’jam dpal gyi saṅs rgyas kyi źiṅ gi yon tan bkod pa

妙吉祥佛土莊嚴功德經; 妙吉祥佛土功德嚴經

bodhipakṣanirdeśaḥ

byaṅ chub kyi phyogs ṅes par bstan pa

現示菩提行; 大乘善見變化文殊師利問法經; 真示菩提方

karmāvaraṇapratiprasrabdhiḥ

las kyi sgrib pa rgyun gcod pa

障業除經; 除斷業障經

triskandhakaṃ

phuṅ po gsum pa

三十五佛經; 三聚經; 舍利弗悔過經

sarvavaidalyasaṃgrahaḥ

rnam par ’thag pa thams cad bsdus pa

能奪聚集經; 佛說貝達因緣經; 根本薩婆多律攝

saṃghāṭasūtram

dge ’dun zuṅ gi mdo

相融經; 僧伽吒經; 大乘僧伽吒法義經

tathāgatajñānamudrāsamādhiḥ

de bźin gśegs pa’i ye śes kyi phyag rgya’i tiṅ ṅe ’dzin

如來智印三昧經; 如來智手印禪定經

vajrameruśikharakūṭāgāradhāraṇī

rdo rje ri rab kyi rtse mo’i khaṅ pa brtsegs pa’i gzuṅs

大金剛妙高山樓閣陀羅尼; 金剛須彌頂樓閣陀羅尼經

anavataptanāgarājaparipṛcchā

klu’i rgyal po ma dros pas źus ba

阿耨達龍王經; 無暖池龍王請問經; 無熱惱池龍王所問經

sarvabuddhaviṣayāvatārajñānālokālaṃkāraḥ

saṅs rgyas thams cad kyi yul la ’jug pa ye śes snaṅ ba’i rgyan

大乘入諸佛境界智光明莊嚴經

saptaśatikā prajñāpāramitā

śes rab kyi pha rol tu phyin pa bdun brgya pa

文殊所說般若經; 般若七百頌

vyāsaparipṛcchā

draṅ sroṅ rgyas pas źus pa

神仙廣大請問經; 仙廣大請問經

subāhuparipṛcchā

lag bzaṅs kyis źus pa

妙臂菩薩所問經; 妙手請問經; 太子刷護經

siṃhaparipṛcchā

seṅ ges źus pa

獅子所問經; 獅子請問經

mahāsahasrapramardanam

stoṅ chen po rab tu ’joms pa

善護大千國土經; 護國大千最敬摧壞經

ugraparipṛcchā

drag śul can gyis źus pa

郁伽長者經; 郁伽羅越問菩薩行經; 聖雄長者請問經

śraddhābalādhānam

dad pa’i stobs bskyed pa

信力增長; 信力法門經; 信力入法門經

aṅgulimālīyam

sor mo’i phreṅ ba la phan pa

央崛魔羅經; 指鬘經; 一切問經

hastikakṣyam

glaṅ po’i rtsal

象勇猛; 象腋經; 腋經 ; 象力大經

akṣayamatiparipṛcchā

blo gros mi zad pas źus pa

無盡意慧菩薩所問經; 無盡意菩薩經; 無盡慧請問經

mahāsmṛtyupasthānam

dran pa ñer bźag chen po

大念處經; 念處經

śālistambakam

sa lu’i ljaṅ pa

佛說稻稈經; 佛說稻芉經

maitrīvyākaraṇam

byams pa luṅ bstan pa

彌勒授記經; 授記慈氏經

bhaiṣajyaguruvaiḍūryaprabhah

sman gyi bla bai dū rya’i ’od

藥師瑠璃光如來本願功德經; 藥師瑠璃光七佛本願功德經

arthaviniścayaḥ

don rnam par ṅes pa

法乘義決定經; 眾議真實住疏

mahābalasūtram

stobs po che’i mdo

大力經

vīradattagṛhapatiparipṛcchā

khyim bdag dpas sbyin gyis źus pa

長者勇施請問經

ratnakaraṇḍakam

dkon mchog za ma tog

大方廣寶篋經; 玉三寶經

vikurvāṇarājaparipṛcchā

rnam par ’phrul ba’i rgyal pos źus pa

幻化王請問經; 化王請問經 ; 神道要化最勝經

dhvajāgrakeyūraḥ

rgyal mtshan rtse mo’i dpuṅ rgyan

幢頂臂嚴

tripiṭakam

sde snod gsum

三寶

sūtram

mdo sde

契經

abhidharmaḥ

chos mṅon pa

法蘊; 論

vinayaḥ

’dul ba

調伏; 律

prajñāptiśāstram

gdags pa’i gtsug lag bstan bcos

施設論

saṃgītiparyāyaḥ

’gro ba’i rnam graṅs

集異門足論; 有情法數 ; 有情類數

dharmaskandhaḥ

chos kyi phuṅ po

阿毘達磨法蘊足論; 法蘊

dhātukāyaḥ

khams kyi tshogs

阿毘達磨界身足論; 入諸智慧

jñānaprasthānam

ye śes la ’jug pa

阿毘達摩八犍度論; 入聖界; 發智論

prakaraṇapādaḥ

rab tu byed pa’i rkaṅ pa

類足論; 聖滿足論; 品類足論; 眾事分阿毘曇論 ; 辨別句

ekottarikāgamaḥ

gcig las ’phros pa’i luṅ

增一阿含; 一能超出旨 ; 一派出旨

madhyamāgamaḥ

luṅ bar ma

中阿含經; 中旨

dīrghāgamaḥ

luṅ riṅ mo

長阿含經; 長旨

saṃyuktāgamaḥ

yaṅ dag par ldan pa’i luṅ

雜阿含經; 具實旨 ; 實具旨

vinayavibhaṅgaḥ

’dul ba rnam par ’byed pa

分律品; 毘奈耶分; 律分僧尼

vinayavastu

’dul ba’i gźi

律根本分; 毘奈耶事

vinayakṣudrakam

’dul ba phran tshegs

律類事分; 毘奈耶雜事; 律少分

uttaragranthaḥ

gźuṅ bla ma

律大全分

rājāvavādakam

rgyal po la gdams pa

與王所決; 諫王

kaṇṭhoktakārikādīnāṃ nāmāni

źal nas gsuṅs pa daṅ tshig le ’ur byas pa la sogs pa’i miṅ la

親說品類; 直說解釋類

āgamaḥ

luṅ

敕; 傳; 阿含

ārṣaḥ

gtsug lag

經典

pravacanam

gsuṅ rab

妙法; 經

śāsanam

bstan pa’am bcos pa

傳; 經

sūtrāntaḥ

mdo sde

經部

sūtram

mdo

經

siddhāntaḥ

grub pa’i mtha’

成究竟; 宗印; 道理

samayaḥ

gźuṅ lugs sam sṅags kyi skabs su dam tshig

本文; 秘密經則翻本例; 本例; 宗

anuśāsanā

rjes su bstan pa

隨指示; 教誡

avavādaḥ

gdams pa

語訣; 教授

darśanam

lta ba

觀照; 見

matam

lugs

理趣; 宗

śāstram

bstan bcos

論; 傳

prakaraṇam

rab tu

極所作

prakriyā

lo rgyus

根由; 名史

sūtram

mdor byas pa

集畧

kārikā

tshig le ’ur byas pa

品類

ṭippiṭakaḥ

mdor bśad pa’am sa bcad pa

經集畧科文; 經畧集或科

vṛttiḥ

’grel ba

疏; 注

vivaraṇam

rnam par ’grel ba

眾疏; 注解

pañjikā

dka’ ’grel

細疏

bhāṣyam

bśad pa

講說; 講章

vyākhyānam

rnam par bśad pa

眾說; 演說

vārtikam

rnam ’grel

眾疏; 大疏

paddhatiḥ

gźuṅ ’grel

演說疏; 本疏

miśrakam

spel ma

長短句

ṭīkā

’grel bśad

說疏; 釋疏

ṭīkāṭīkā

’grel bśad kyi bśad pa

演說疏; 廣演疏說

ślokaḥ

tshigs su bcad pa

偈; 頌

gāthā

tshigs su bcad pa

句; 諷頌

gadyam

rkyaṅ pa

展; 單句; 單

padyam

tshigs su sbyar ba

造偈句

vṛttam

sbyar ba

文章; 合文

chandaḥ

sdeb sbyor

音韻

daṇḍakam

rgyun chags

連續

granthaḥ

tshigs gźuṅ ṅam le’u graṅs

言詞; 本文; 品類

parivartaḥ

le’u

品目; 品

āśvāsakaḥ

tshigs

偈節; 三十二字偈

paricchedaḥ

le’ur bcad pa

品; 品斷

sargaḥ

le’ur phye ba

分品類; 次第

paṭalaḥ

rim par phye ba

分次第; 品

adhyāyaḥ

brjod le’u

說品

chandovicitiḥ

sdeb sbyor bsdus pa

集畧; 音韻集畧

piṇḍodānam (piṇḍoddānam)

sdus pa’i sdom

集聚; 略攝頌; 集施頌; 略嗢柁南

antaroddānam

bar sdom

簡畧; 中間攝頌; 簡章句 ; 或翻畧

uddānaṃ

sdom

嗢柁南; 攝頌

catvāri dhyānāni

bsams gtan bźi la sogs pa’i pa’i miṅ la

四靜慮; 四禪

bsam gtan daṅ sñoms par ’jug pa la sogs pa’i miṅ la

viviktaṃ kāmair viviktaṃ pāpākair akuśaladharmaiḥ savitarkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ prītisukhaṃ prathamaṃ dhyānam upasaṃpadya viharati

’dod pa dag las dben pa sdig pa mi dge ba’i chos rnams las dben par rtog pa daṅ bcas pa dpyod pa daṅ bcas pa dben pa las skyes pa’i dga’ ba daṅ dbe ba can bsam gtan daṅ po rdzogs par byas te gnas so

若欲斷修習禪定不善法有覺有觀得淨念生喜樂第一禪定; 離欲惡不善法有尋有伺離生喜樂初靜慮具足住

dhyāna źes bya ba dhyai cintāyām źes (7)bya ste | sems pa la bya | mi rtag pa ’am stoṅ pa la sogs pa lta bu gcig pa la bsam pa’i gtan pa bcas te bsgoms pas na bsam gtan źes bya |

sa vitarkavicārāṇāṃ vyupaśamād adhyātmaṃ samprasādāc cetasa ekotībhāvād avitarkam avicāraṃ samādhijaṃ prītisukhaṃ dvitīyaṃ dhyānam upasaṃpadya viharati

de rtog pa daṅ dpyod pa daṅ bral źiṅ naṅ yoṅs su daṅ ste sems kyi rgyun gcig tu gyur bas rtog pa med pa dpyod pa med pa’i tiṅ ṅe ’dzin las skyes pa’i dga’ ba daṅ bde ba can bsam gtan gñas pa rdzogs par byas te gnas so

除覺觀定內深入一時無覺無觀定生喜樂得第二禪定; 尋伺寂靜內等淨心一趣性無尋無伺定生喜樂入第二靜慮具足住

sa prīter virāgād upekṣako viharati smṛtaḥ saṃprajānan sukhaṃ ca kāyena pratisaṃvedayati yattad āryā ācakṣate upekṣakaḥ smṛtimān sukhaṃ viharatīti niṣprītikaṃ tṛtīyaṃ dhyānam upasaṃpadya viharati

de dga’ ba’i ’dod chags daṅ bral bas btaṅ sñoms la gnas śiṅ dran pa daṅ śes bźin can yin te bde ba lus kyis myoṅ la ’phags pa rnams kyis gaṅ de dran pa daṅ ldan pa bde ba la gnas pa btaṅ sñoms pa’o źes brjod pa ste dga’ ba med pa’i bstam gtan gsum pa rdzogs par byas te gnas so

其離於安喜樂之欲心處平等; 離喜住捨正念正知身受樂聖說能捨具念樂住入第三靜慮具足住; 有止念知覺身受喜樂唯聖人能說而復捨念行樂其心次第而入 ; 無有念 ; 謂第三禪定

sa sukhasya ca prahāṇād duḥkhasya ca prahāṇāt pūrvam eva ca saumanasyadaurmanasyayor astaṃgamād aduḥkhāsukham upekṣāsmṛtipariśuddhaṃ caturthaṃ dhyānam upasaṃpadya viharati

de bde ba yaṅ spaṅs te sṅa nas sdug bsṅal yaṅ spaṅs śiṅ yid bde ba daṅ yid mi bde ba yaṅ nub pas bde ba yaṅ ma yin sdug bsṅal yaṅ ma yin btaṅ sñoms daṅ dran pa yoṅs su dag pa bsam gtan bźi pa rdzogs par byas te gnas so

離樂斷苦憂喜俱滅; 斷樂斷苦先喜憂沒不苦不樂捨念清淨入第四靜慮具足住; 非苦非樂 ; 得行捨與念清淨 ; 謂得第四禪

prāntakoṭikaṃ dhyānam

rab kyi mthar phyin pa’i bsam gtan

極禪定之彼岸; 邊際靜慮

anāgamyam

mi lcogs pa med pa

無所不能; 未至

anāgāmya źes bya ba nāsya āgāmya źes bya ba ni bsam gtan daṅ po la sñoms par ’jug pa’i sems kyis khams gsum gyi ñon (146b1)moṅs pa thams cad spoṅ mi nus pa med pas na mi lcogs pa med ba źes bya |

dhyānāntaram

bsam gtan khyad par can

殊勝禪定; 靜慮中間

dhyānāntara źes bya ba dhyāna ni bsam gtan | antari bye brag gam khyad par te | bsam gtan daṅ po rtog pa daṅ bcas dpyod pa daṅ bcas pa yin pa’i naṅ na | bsam gtan khyad par can ni rtog pa ni med dpyod pa tsam du (2)zad de bye brag tu ’phags pas tshaṅs pa chen po’i go ’phaṅ thob pa’i phyir bsam gtan khyad par can źes bya |

sāmantakam

ñer bsdogs

預備又名將禪; 近分

samantaka źes bya ba samantabhāvatvāt samantaka źes bya ste | samanta na ñe ba | bhāva ni ’byuṅ ba’am gnas pa lta bu la bya ste | spyir na bsam gtan daṅ gzugs med pa’i sñoms par (3)’jug pa la mñaṃ par gźag pa’i phyir sṅar nas śom pa’i sems kyi miṅ ste ñer bsṅogs źes bya’o ||

maulam

dṅos gźi

根本; 正禪

āspharaṇakasamādhiḥ

mkha’ khyab kyi tiṅ ṅe ’dzin

遍空三昧

pratisaṃlayanaḥ

naṅ du yaṅ dag ’jog

安於內; 燕坐; 實於內; 宴坐

samāhitaḥ

mñam par bźag pa

平等住; 等引; 勝定; 三摩呬多

satatasamitasamāhitacittaḥ

rtag par rgyun mi ’chad par sems mñam par bźag pa

常無間心住平等; 恒常心得等持

samāpattināmāni

sñoms par ’jug pa’i miṅ la

入觀; 等至

samāpatti źes bya ba sems daṅ sems las byuṅ ba’i tshogs dmigs pa gcig la ’du źiṅ gñis mñam par byed pa’i miṅ ste sñoms par ’jug pa źes bya |

sa sarvaśo rūpasaṃjñānāṃ samatikramāt pratighasaṃjñānām astaṃgamān nānātvasaṃjñānām amanasikārād anantam ākāśam ity ākāśānantyāyatanam upasaṃpadya viharati

de rnam pa thams cad du gzugs kyi ’du śes rnams las yaṅ dag par ’das te thogs pa’i ’du śes rnams nub par gyur ciṅ sna tshogs kyi ’du śes rnams yid la mi byed pas nam mkha’ mtha’ yas so sñam nas nam mkha’ mtha’ yas skye mched rdzogs par byas te gnas so

超一切色想滅有對想不思離於種種想入無邊空處具足性離色想入空處; 超諸色想滅有對想不思惟種種想入無邊空空無邊處具足住; 滅有對想惟離於種種想思空無邊入無邊空處謂第五虛空處次第定

sa sarvaśa ākāśānanty āyatanaṃ samatikramyānantaṃ vijñānam iti vijñānānantyāyatanam upasaṃpadya viharati

de rnam pa thams cad du nam mkha’ mtha’ yas skye mched las yaṅ dag par ’das te rnam par śes pa mtha’ yas so sñam nas rnam śes mtha’ yas skye mched rdzogs par byas te gnas so

離無空邊處思識無邊入識無邊處謂第六識處超一切空無邊處入無邊識處定具足住; 超一切空無邊處入無邊識識無邊處具足住

sa sarvaśo vijñānānantyāyatanaṃ samatikramya nāsti kiṃcid ity ākiṃcanyāyatanam upasaṃpadya viharati

de rnam pa thams cad du rnam śes mtha’ yas skye mched las yaṅ dag par ’das te ci yaṅ med do sñam nas ci yaṅ med pa’i skye mched rdzogs par byas te gnas so

離識無邊處思無所有處入無所有處謂第七無所有處次第定; 超一切識無邊處入無所有無所有處具足住

sa sarvaśo ākiṃcanyāyatanaṃ samatikramya naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanam upasaṃpadya viharati

de rnam pa thams cad du ci yaṅ med pa’i skye mched las yaṅ dag par ’das nas ’du śes med ’du śes med min skye mched rdzogs par byas te gnas so

超一切無所有處入非想非非想處定具足住; 超一切無所有處入非想非非想處具足住

[a]vyutkrāntakasamāpattiḥ [b]vyatikrāntakasamāpattiḥ

thod rgal gyi sñoms par ’jug pa

超越定; 超等至; 超入禪

navānupūrvavihārasamāpattiḥ

mthar gyis gnas pa’i sñoms par ’jug pa dgu

九樣入究竟禪; 九次第定

navānupūrvaviharasamāpatti (3)źes bya ba | bsam gtan bźi daṅ | gzugs med pa’i sñoms par ’jug pa bźi daṅ ’gog pa’i sñoms par ’jug pa daṅ dgu la mthar gyis gnas śiṅ ’jug pa’i miṅ ste | mthar gyis gnas pa’i sñoms par ’jug pa dgu źes bya |

samāpattiskandhaḥ

sñoms par ’jug pa’i phuṅ po

等至五蘊

nirodhasamāpattiḥ

’gog pa’i sñoms par ’jug pa

入滅定; 滅盡定

nirodhasamāpatti źes bya ba ’du śes daṅ tshor ba ’gog ciṅ lus rdo rje la sogs pa cis kyaṅ mi śigs par ’byuṅ ba chen po rnams (6)mthun par sgrub pa la yaṅ bya | źi ba la gnas par ’jug pa’i sems kyis tshor ba daṅ ’du śes ’gog pa sñoms par ’jug pa la yaṅ bya bas na ’gog pa’i sñoms par ’jug pa źes bya |

mahābhūtasamatāsādhanam

’byuṅ ba chen po mthun par sgrub pa

共修四大

asaṃjñāsamāpattiḥ

’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa

入於非非想禪; 無想定

asaṃjñāsamāpatti źes bya ba ’du śes med pa’i sems kyis sñoms par ’jug pa yin pas (7)na ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa źes kyaṅ bya | yaṅ gcig tu na sñoms par ’jug pa de ’du śes med pas na ’du śes med pa’i sñoms pa’i ’jug pa źes bya |

catvāry apramāṇāni

tshad med pa bźi’i rgyud kyi miṅ la

四無量; 四等量心

tshad med pa bźi (6)la

maitrī

byams pa

慈

catvāry apramāṇa źes tshad med pa bźi yin te | sems can graṅs med dpag tu med pa la byams pa daṅ sñiṅ rje daṅ dga’ ba daṅ btaṅ sñoms kyis khyab par sgom pas tshad med pa bźi źes bya |

karuṇā

sñiṅ rje

悲

muditā

dga’ ba

喜

upekṣā

btaṅ sñoms

捨

sa maitrīsahagatena cittenāvaireṇāsapatnenāvyābādhena vipulena mahadgatenāpramāṇenādvayena subhāvitenaikāṃ diśam adhimucya sphāritvopasaṃpadya viharati

de byams pa daṅ ldan pa’i sems ’khon med pa ’gran zla med pa gnod pa med pa yaṅs pa chen por gyur ba tshad med pa mi gñis pa śin tu bsgoms pas phyogs gcig tu mos te khyab par byas nas rdzogs par byas te gnas so

具慈心無冤無比營害廣大無量無二思惟周遍一方悉皆圓滿而住

tathā dvitīyaṃ tathā tritīyaṃ tatha caturtham ity ūrdhvam adhas tiryak sarvaśaḥ sarvāvantam imaṃ lokam

de bźin du gñis pa daṅ de bźin du gsum pa daṅ de bźin du bźi pa daṅ bla daṅ ’og daṅ thad kar rnam pa thams cad du thams cad daṅ ldan pa’i ’jig rten ’di

如是二如是三如是四上下徑直此世間具諸種種

aṣṭau vimokṣāḥ

rnam par thar ba brgyad kyi miṅ la

八解脫; 八背捨

aṣṭau vimokṣa źes bya ba gzugs can gyis gzugs mthoṅ ṅo źes bya ba la sogs pa mi sdug pa sgom pa la (147a1)sogs pas gzugs las skyo źiṅ chags pa las grol bar byed pas na rnam par thar pa brgyad ces bya |

rūpī rūpāṇi paśyaty ayaṃ prathamo vimokṣaḥ

gzugs can gzugs rnams la lta ba ’di ni rnam par thar ba daṅ po’o

具諸色相名為第一解脫; 有色觀諸色是第一解脫; 內有色相外觀色名為第一解脫

adhyātmam arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyaty ayaṃ dvitīyo vimokṣaḥ

naṅ gzugs med par ’du śes pas phyi rol gyi gzugs rnams la lta ba ’di ni rnam par thar pa gñis pa’o

內無色想外觀色名為第二解脫; 內無色想觀外諸色是第二解脫

śubhaṃ vimokṣaṃ kāyena sākṣātkṛtvopasaṃpadya viharaty ayaṃ tṛtīyo vimokṣaḥ

sdug pa’i rnam par thar pa’i lus mṅon sum du byas te rdzogs par byas nas gnas pa ’di ni rnam par thar pa gsum pa’o

內無色想外觀色靑得自在

sa sarvaśo rūpasaṇjñānāṃ samatikramāt pratigha [prathama]sañjṅānām astaṃgamān nānā tvasaṃjñānām amanasikārād anantam ākāśam ity ākāśānantyāyatanam upsampadya viharaty ayaṃ caturtho vimokṣaḥ

de rnam pa thams cad du gzugs kyi ’du śes las yaṅ dag par ’das te thogs pa’i ’du śes rnams nub par gyur ciṅ sna tshogs kyi ’du śes rnams yid la mi byed pas nam mkha’ mtha’ yas so sñam nas nam mkha’ mtha’ yas skye mched rdzogs par byas nas gnas pa ’di ni rnam par thar ba bźi pa’o

內無色相; 超一切色想滅有對想不思惟種種想入無邊空空無邊處定具足住是第四解脫; 外觀色黃 ; 其光亦黃 ; 彼中得入無邊空處定具足住 ; 是第四解脫 ; 捨無色即謝滅一心緣 ; 空與空相應即入無邊虛空處是謂第四解脫

sa sarvaśa ākiṃcanyāyatanaṃ samatikramya naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanam upasaṃpadya viharaty ayaṃ saptamo vimokṣaḥ

de rnam pa thams cad du ci yaṅ med pa’i skye mched las yaṅ dag par ’das nas ’du śes med ’du śes med min skye mched rdzogs par byas te gnas pa ’di ni rnam par thar ba bdun pa’o

超一切非非想處定具足住是第七解脫捨無所有處一心緣非有想非無想定時; 超一切無所有處入非想非非想處定具足住是第七解脫; 即觀此定 ; 是第七解脫

sa sarvaśo naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanaṃ samatikramya saṃjñāveditanirodhaṃ kāyena sākṣātkṛtvopasaṃpadya viharaty ayam aṣṭamo vimokṣaḥ

de rnam pa thams cad du ’du śes med ’du śes med min skye mched las yaṅ dag par ’das te ’du śes daṅ ’tshor ba daṅ ’gog pa’i mṅon sum du byas te rdzogs par byas nas gnas pa ’di ni rnam par thar pa brgyad pa’o

超一切非非想處定入滅受生具足是第八解脫捨非有想非無想處緣入滅受想定具足是謂第八解脫

aṣṭāv abhibhvāyatanāni

gzil gyis gnon pa’i skye mched brgyad kyi miṅ la

八勝處

aṣṭābhibhvāyatana źes bya ba naṅ gzugs su ’du śes pas phyi rol gyi gzugs kha dog bzaṅ po daṅ | ṅan pa la sogs pa mthoṅ nas gzugs de dag (2)zil gyis mnan te śes par byed pas na zil gyis gnon pa’i skye mched brgyad ces bya |

adhyātmarūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati parīttāni suvarṇadurvarṇāni tāni khalu rūpāṇy abhibhūya jānāty abhibhūya paśyati evaṃsaṃjñi ca bhavati idaṃ prathamam abhibhvāyatanaṃ

naṅ gzugs su ’du śes pas phyi rol gyi gzugs chuṅ ṅu kha dog bzaṅ po daṅ kha dog ṅan pa rnams la lta źiṅ gzugs de dag zil gyis mnan nas mthoṅ ste de ltar bu ’du śes par ’gyur ba ’di ni gzil gyis gnon pa’i skye mched daṅ po’o

內有色相外觀色少現外色好醜知彼色中得自在見是名為第一勝處; 內有色想觀外色少若好若惡於彼諸色勝知勝見有如是想是第一勝處

adhyātmam arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati mahadgatāni suvarṇadurvarṇāni tāni khalu rūpāṇy abhibhūya jānāty abhibhūya paśyati evaṃsaṃjñī ca bhavati idaṃ dvitīyam abhibhvāyatanam

naṅ gzugs med par ’du śes pas phyi rol gyi gzugs chen por gyur ba’i kha dog bzaṅ po daṅ kha dog ṅan pa rnams la lta źiṅ gzugs de dag zil gyis mnan nas śes zil gyis mnan nas mthoṅ ste de lta bur ’du śes par gyur pa ’di ni zil gyis gnon pa’i skye mched gñis pa’o

觀色青其光亦青現青色現青光是為第二勝處; 內有色想觀外色多若好若惡於彼諸色勝知勝見有如是想是第二勝處; 內無色相外觀色多現外色好醜彼知色得自在是為第二勝處

adhyātmam arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati nīlāni nīlavarṇāni nīlanidarśanāni nīlanirbhāsāni tadyathā umakapuṣpaṃ sampannaṃ vā vārāṇaseyaṃ vastraṃ nīlaṃ nīlavarṇaṃ nīlanidarśanaṃ nīlanirbhāsam evam evādhyātmam arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati nīlāni nilavarṇāni nīlanidarśanāni nīlanirbhāsāni idaṃ tṛtīyam abhibhvāyatanam

naṅ gzugs med par ’du śes pas phyi rol gyi gzugs sṅon po kha dog sṅon po sṅon po lta bur ston pa ’od sṅon po ’byuṅ ba rnams la lta ste dper na zar ma’i me tog gam yul bā rā ṇa se’i ras phun sum tshogs pa kha dog sṅon po sṅon po lta bur ston pa ’od sṅon po ’byuṅ ba de bźin du naṅ gzugs med par ’du śes pas phyi rol gyi gzugs sṅon po kha dog sṅon po sṅon po lta bur ston pa ’od sṅon po ’byuṅ ba rnams la lta ba ’di ni zil gyis gnoṅ pa’i skye mched gsum pa’o

內無色相外觀色青其光亦青譬如胡麻花與巴囉納細城之青布色其光亦青彼中得自在見是名為第三勝處; 內無色想觀外色少若好若惡於彼諸色勝知勝見有如是想是第三勝處

adhyātman arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati pītāni pītavarṇāni pītanidarśanāni pītanirbhāsāni tadyathā karṇikārapuṣpaṃ saṃpannam vā vārāṇaseyaṃ vastraṃ pītaṃ pītavarṇaṃ pītanidarśanaṃ pītanirbhāsam evam evādhyātmam arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati pīta varṇāni pītanidarśanāni pītanirbhāsāni idaṃ caturtham abhibhvāyanam

naṅ gzugs med pa’i ’du śes pas phyi rol gyi gzugs ser po kha dog ser po ser po lta bur ston pa ’od ser po ’byuṅ ba rnams la lta ste dper na doṅ ka’i me tog gam yul bā rā ṇa se’i ras phun sum tshogs pa ser po kha dog ser po ser po lta bur ston pa ’od ser po ’byuṅ ba de bźin du naṅ gzugs med pa’i ’du śes pas phyi rol gyi gzugs ser po kha dog ser po ser po lta bur ston pa ’od ser po ’byuṅ ba rnams la lta ba ’di ni zil gyis gnon pa’i skye mched bźi pa’o

內無色相外觀色黃譬如牙皂花與巴囉納細城之黃布色黃其光亦黃知彼中得自在見是名為第四勝處; 內無色想觀外色多若好若惡於彼諸色勝知勝見有如是想是第四勝處

adhyātman arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati lohitāni lohitavarṇāni lohitanidarśanāni lohita nirbhāsāni tadyathā bandhujīvakapuṣpaṃ saṃpannaṃ vā vārāṇaseyaṃ vastraṃ lohitaṃ lohitavarṇaṃ lohitanidarśanaṃ lohitanirbhāsaṃ evam evādhyātmam arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati lohitāni lohitavarṇāni lohitanidarśanāni lohitavarṇāni lohitanidarśanāni lohitanirbhāsāni idaṃ pañcamam abhibhvāyatanam

naṅ gzugs med par ’du śes pas phyi rol gyi gzugs dmar po kha dog dmar po dmar po lta bur ston pa ’od dmar po ’byuṅ ba rnams la lta ste dper na ban du ji ba ka’i me tog gam yul bā rā ṇa se’i ras phun sum tshogs pa dmar po kha dog dmar po dmar po lta bur ston pa ’od dmar po ’byuṅ ba de bźin du naṅ gzugs med par ’du śes pas phyi rol gyi gzugs dmar po kha dog dmar po dmar po lta bur ston pa ’od dmar po ’byuṅ ba rnams la lta ba ’di ni zil gyis gnon pa’i skye mched lṅa pa’o

內無色相外觀色赤其光亦赤譬如班都只臥花與巴囉納細城之赤布之色其光亦赤彼中得自在見; 內無色想觀外諸色若青青顯青現青光猶如烏莫迦花或如婆羅痆斯深染青衣若青青顯青現青光內無色想觀外諸色若青青顯青現青光亦復如是於彼諸色勝知勝見有如是想是第五勝處; 是為第五勝處

adhyātmam arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati avadātāni avadātavarṇāni avadātanirbhāsāni tadyathā uśanas_tārakāvarṇa (kāyāvarṇa)avadāta avadātavarṇa avadātanidarśana avadātanirbhāsaḥ evam evādhyātmam arūpasaṃjñī bahirdhā rūpāṇi paśyati avadātani avadātavarṇāni avadātanidarśanāni avadātanirbhāsāni idaṃ ṣaṣṭam abhibhvāyatanam

naṅ gzugs med par ’du śes pas phyi rol gyi gzugs dkar po kha dog dkar po dkar po lta bur ston pa ’od dkar po ’byuṅ ba rnams la lta ste dper na skar ma pa bsaṅs kyi dkar po kha dog dkar po lta bur ston pa ’od dkar po ’byuṅ ba de bźin du naṅ gzugs med pa’i ’du śes gyis phyi rol gyi gzugs dkar po kha dog dkar po dkar po lta bur ston pa ’od dkar por ’byuṅ ba rnams la lta ba ’di ni zil gyis gnon pa’i skye mched drug pa’o

內無色相外觀色白其光亦白譬如太白星之色其光亦白知彼中得自在見是名第六勝處; 內無色想觀外諸色若黃黃顯黃現黃光猶如羯尼迦花或如婆羅痆斯深染黃衣若黃黃顯黃現黃光內無色想觀外諸色若黃黃顯黃現黃光亦復如是於彼諸色勝知勝見有如是想是第六勝處

sa sarvaśo rūpasaṃjñānāṃ samatikramāt pratighasaṃjñānām astaṃgamān nānātvasaṃjñānām amanasikārād anantam ākāśam ity ākāśānantyāyatanam upasaṃpadya viharati idaṃ saptamam abhibhvāyatanam

de rnam pa thams cad du gzugs kyi ’du śes rnams las yaṅ dag par ’das te thogs pa’i ’du śes rnams nub par gyur ciṅ sna tshogs kyi ’du śes rnams yid la mi byed pas nam mkha’ mtha’ yas so sñam nas mkha’ mtha’ yas skye mched rdzogs par byas ste gnas pa ’di ni zil gyis gnon pa’i skye mched bdun pa’o

超出一切想處滅有對想不思種種想入空無邊處是名第七勝處; 內無色想觀外諸色若赤赤顯赤現赤光猶如槃豆時縛迦花或如婆羅痆斯深染赤衣若赤赤顯赤現赤光內無色想觀外諸色若赤赤顯赤現赤光亦復如是於彼諸色勝知勝見有如是想是第七勝處

sa sarvaśa ākāśānantyāyatanaṃ samatikramyānantaṃ vijñānam iti vijñānānantyāyatanam upasaṃpadya viharati idam aṣṭamam abhibhvāyatanam

de rnam pa thams cad du nam mkha’ mtha’ yas skye mched las yaṅ dag par ’das te rnam par śes pa mtha’ yas so sñam nas rnam śes mtha’ yas skye mched rdzogs par byas te gnas pa ’di ni gzil yis gnon pa’i skye mched brgyad pa’o

超一切空無邊處思緣識無邊處入識無邊處是名第八勝處; 內無色想觀外諸色若白白顯白現白光猶如烏沙斯星色或如婆羅痆斯極鮮白衣若白白顯白現白光內無色想觀外諸色若白白顯白現白光亦復如是於彼諸色勝知勝見有如是想是第八勝處

daśakṛtsnāyatanāni

zad par gyi skye mched bcu’i miṅ la

十遍處; 十遍處定

daśa kṛtsnāyatana źes bya ba phyogs bcu ma lus par sa la sogs par mos śiṅ yid la byed pa’i bsam gtan gyi miṅ ste | zad par gyi skye mched bcu źes bya |

nīlakṛtsnāyatanam

zad par sṅon po’i skye mched

青遍處定

pītakṛtsnāyatanam

zad par ser po’i skye mched

黃遍處定

lohitakṛtsnāyatanam

zad par dmar po’i skye mched

赤遍處定

avadātakṛtsnāyatanam

zad par dkar po’i skye mched

白遍處定

pṛthivīkṛtsnāyatanam

zad par sa’i skye mched

地遍處定

apkṛtsnāyatanam

zad par chu’i skye mched

水遍處定

tejaskṛtsnāyatanam

zad par me’i skye mched

火遍處定

vāyukṛtsnāyatanam

zad par rluṅ gi skye mched

風遍處定

ākāśakṛtsnāyatanam

zad par nam mkha’i skye mched

空遍處定

vijñānakṛtsnāyatanam

zad par rnam par śes pa’i skye mched

識遍處定

pṛthivīkṛtsnām ityeke saṃjānate ityūrdhvam adhas tiryag advayam apramāṇam

la lar zad par sa’o źes steṅ daṅ ’og daṅ thad kar gñis su med ciṅ tshad med par ’du śes su byed

遍處上下地遍處以上下徑直不二無量想為是; 地遍滿一類想上下傍布無二無量

aptejovāyunīlapītalohitāvadātakṛtsnām ity eke saṃjānate ity ūrdhvam adhas tiryagadvayam apramāṇam

la lar zad par chu daṅ me daṅ rluṅ daṅ sṅon po daṅ ser po daṅ dmar po daṅ dkar po’o źes steṅ daṅ ’og daṅ thad kar gñis su med ciṅ tshad med par ’du śes su byed

遍水火風青赤白以上下徑直不二無量想為是; 水火風青黃赤白遍處上下傍布無二無量

trīṇi vimokṣamukhāni

rnam par thar ba’i sgo gsum gyi miṅ la

三解脫門

rnam par thar pa’i sgo daṅ gzuṅs daṅ mṅon par (4)śes pa’i miṅ la |
trīṇi vimokṣamukha źes bya ba rnam par thar pa’i sgo gsum yin te | stoṅ pa ñid daṅ mtshan ma med pa daṅ smon pa med pa gsum gyis mya ṅan las ’da’ bar ’gyur źiṅ ’khor ba las thar pa’i sgo yin pas na rnam par thar pa’i sgo gsuṃ źes bya |

śūnyatā

stoṅ pa ñid

空門

animittam

mtshan ma med pa

無相門

apraṇihitam

smon pa med

無願門; 無作門

catvāri pratisaraṇāni

rton pa bźi’i miṅ la

四依法

arthapratisaraṇena bhavitavyaṃ na vyañjanapratisaraṇena

don la rton par bya’i tshig ’bru la rton par mi bya

依義不依語

dharmapratisaraṇena bhavitavyaṃ na pudgalapratisaraṇena

chos la rton par bya’i gaṅ zag la rton par mi bya

依法不依人

jñānapratisaraṇena bhavitavyaṃ na vijñānapratisaraṇena

ye śes la rton par bya’i rnam śes la rton par mi bya

依智不依識

nītārthasūtrapratisaraṇena bhavitavyaṃ na neyārthasūtrapratisaraṇena

ṅes pa’i don gyi mdo sde la rton pa bya’i draṅ ba’i don gyi mdo sde la rton par mi bya

依了義不依不了義

trividhāḥ prajñāḥ

śes rab rnam pa gsum gyi miṅ la

三慧

śrutamayī prajñā

thos pa las byuṅ ba’i śes rab

聞慧; 聞生慧

cintāmayī prajñā

bsam pa las byuṅ ba’i śes rab

思慧; 思生慧

bhāvanāmayī prajñā

bsgom pa las byuṅ ba’i śes rab

修慧; 修生慧

pañcavidyāsthānāni

rig pa’i gnas lṅa’i miṅ la

五明

śabdavidyā

sgra’i rig pa

聲明

hetuvidyā

gtan tshigs kyi rig pa

因明

adhyātmavidyā

naṅ gi rig pa

內明

cikitsāvidyā

gso ba’i rig pa

醫方明

śilpa(karma)sthānavidyā

bzo’i gnas kyi rig pa

工巧明

catvāri dharmasamādānāni

chos yaṅ dag par len pa bźi’i miṅ la

四取正法名目

pratyutpannasukham āyatyāṃ duḥkhavipākaṃ

da ltar byuṅ ba la bde ba la phyi ma la rnam par smin pa la sdug bsṅal ba

現在樂亦是後世苦; 現樂後苦異熟; 先樂後苦

pratyutpannaduḥkham āyatyāṃ sukhavipākam

da ltar byuṅ ba la sdug bsṅal la phyi ma la rnam par smin pa bde ba

現在苦亦是後世樂; 現苦後樂異熟; 先苦後樂

pratyutpannaduḥkham āyatyāṃ duḥkhavipākam

da ltar byuṅ ba la sdug bsṅal ba la phyi ma la rnam par smin pa sdug bsṅal ba

現在苦亦是後世苦; 現苦後苦異熟; 先苦後苦

pratyutpannasuḥkham āyatyāṃ sukhavipākam

da ltar byuṅ ba la ’aṅ bde ba la phyi ma la rnam par smin pa bde ba

現在樂亦是後世樂; 現樂後樂異熟; 先樂後樂

saptadhanāni

’phags pa’i nor bdun gyi miṅ la

七聖財

śraddhādhanam

dad pa’i nor

信財

śīladhanam

tshul khrims kyi nor

戒財

hrīdhanam

ṅo tsha śes pa’i nor

慚財

apatrāpyadhanam

khrel yod pa’i nor

愧財

śrutadhanam

thos pa’i nor

聞財

tyāgadhanam

gtoṅ ba’i nor

捨財

prajñādhanam

śes rab kyi nor

慧財

ṣaḍanuttaryāṇi

bla na med pa drug gi miṅ la

六無上

darśanānuttaryam

mthoṅ ba bla na med pa

見無上

śravaṇānuttaryam

thos pa bla na med pa

聞無上

lābhānuttaryam

rñed pa bla na med pa

得無上

śikṣānuttaryam

bslab pa bla na med pa

戒無上

paricaryānuttaryam

rim gro bya ba bla na med pa

供無上

anusmṛtyanuttaryam

rjes su dran pa bla na med pa

念無上

catvāry adhiṣṭhānāni

byin gyis brlab pa bźi’i miṅ la

四攝受

satyādhiṣṭhānam

bden pa’i byin gyis brlabs pa

真攝受

tyāgādhiṣṭhānam

gtoṅ ba’i byin gyis brlabs pa

施攝

upaśamādhiṣṭhānam

ñe bar źi ba’i byin gyis brlabs pa

消除攝受

prajñādhiṣṭhānam

śes rab kyi byin gyis brlabs pa

慧攝受

nava pramodyapūrvakā dhasmāḥ

mchog tu dga’ ba’i sṅon du ’gro ba’i chos dgu’i miṅ la

最喜先行九種法

pramuditasya prītir jāyate

rab tu dga’ ba la dga’ ba skye’o

最喜中生極樂; 歡故生喜

prītimanasaḥ kāyaḥ prasrabhyate

yid dga’ ba’i lus śin tu sbyaṅs par ’gyur ro

意喜身清淨; 由心喜故身得輕安

prasrabdhakāyaḥ sukhaṃ vedayati

lus śin tu sbyaṅs pas bde ba myoṅ bar byed do

身淨則得安樂; 身輕安故便受勝樂

sukhitasya cittaṃ samādhīyate

bde bar gyur ba’i sems mñam par ’jog go

心安得平定; 樂故心定; 安而後心能平定

samāhitacitto yathābhūtaṃ prajānate(prajānati)

sems mñam par bźag na yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so

心平知; 心得定故能如實知; 平定而後能

yathābhūtaṃ paśyati

yaṅ dag pa ji lta ba bźin mthoṅ ṅo

知見真正; 能如實見

yathabhūtadarśī nirvidyate

yaṅ dag pa ji lta ba bźin mthoṅ bas skyo bar ’gyur ro

見真正則生厭意; 實知見故便能起厭; 見真正作厭意

nirviṇṇo virajyate

skyo na ’dod chags daṅ bral bar ’gur ro

離貪欲; 能起厭故便得離染; 厭即離貪欲

virakto vimucyate

’dod chags daṅ bral nas rnam par grol bar ’gyur ro

離貪則獲解脫; 由離染故證得解脫

vimuktasya vimukto ’smīti jñānadarśanaṃ bhavati

rnam par grol na bdag rnam par grol lo sñam pa’i ye śes mthoṅ ba ’byuṅ ṅo

解脫時覺將解脫而見智慧; 得解脫故便自知見我已解脫

ṣaḍ niḥsaraṇīyadhātavaḥ

’byuṅ bar ’os pa’i khams drug gi miṅ la

應起六心

vyāpādasyāvyāpādo niḥsaraṇaṃ maitrī

gnod sems las ’byin pa ni gnod sems med pa ste byams pa

除害心起慈心; 起大慈心無損害心

vihiṃsāniḥsaraṇaṃ karuṇā

rnam par ’tshe ba las ’byin pa ni sñiṅ rje

除害意起悲心; 除賊心起悲心

aratiniḥsaraṇaṃ muditā

mi dga’ ba las ’byin pa ni dga’ ba

除惡發喜; 除不喜發喜心

kāmaniḥsaraṇam upekṣā

’dod pa las ’byin pa ni bstaṅ sñoms

除貪欲起捨施

vicikitsāniḥsaraṇam asmimānasamudghātaḥ

the tshom las ’byin pa ni ṅa’o sñam pa’i ṅa rgyal yaṅ dag par ’joms pa

除疑心消傲慢

nimittaniḥsaraṇam animittam

mtshan ma las ’byin pa ni mtshan ma med pa’o

除著相得無相

catvāri devamanuṣyāṇāṃ cakrāṇi

lha daṅ mi rnams kyi ’khor lo bźi’i miṅ la

人天四輪; 四眷屬; 四種不放逸輪

pratirūpadeśavāsaḥ

mthun pa’i yul du gnas pa

居順境; 勝土論; 生中國

satpuruṣāpāśrayam

skyes bu dam pa la brten pa

依賢士; 善人輪; 近善人

ātmanaḥ samyakpraṇidhānam

bdag ñid kyis yaṅ dag pa’i smon lam

誠祝願; 自正輪; 修正願

[a]pūrve ca kṛtapuṇyatā [b]pūrvakṛtapuṇyatā

sṅon yaṅ bsod nams byas pa

先作福; 先福輪; 植善輪

tāpasaṃvāraparyāyāḥ

dka’ thub la gnas pa daṅ sdom pa ’dzin ciṅ spyod pa la sogs pa’i miṅ la

苦行持戒等

ekadeśakārī (ekadeśakārin)

sna gcig spyod pa

行一事; 持一處

pradeśakārī (pradeśakārin)

ñi tshe spyod pa

日時行; 持少處

yadbhūyaskārī (yadbhūyaskārin)

de bas maṅ du spyod pa

多行; 持多處

aparipūrṇakārī (aparipūrṇakārin)

ma chub par spyod pa

不精行; 不持具處; 不屬行

paripūrṇakārī (paripūrṇakārin)

chub par spyod pa

精進行; 持具處; 有屬行

saṃyamaḥ

legs par sdom pa

禁戒

damaḥ

dul ba

柔善

suvinītaḥ

śin tu dul ba

極柔善

tapasvī (tapasvin)

dka’ thub can

具苦行

vratī (vratin)

brtul źugs can

具勇行

acchidram

skyon med pa

無疎失

yātīḥ

sdom brtson

戒精進

akhaṇḍam

ma ñams pa

不衰

aśavalam (asavalitam)

dres par ma gyur ba

不雜

akalmāṣam

thun tshags ma yin pa

不間斷

bhujiṣyaṃ

raṅ dbaṅ can

具自在

aparāmṛṣṭam (āvarāmṛṣṭam)

nog nog por ma gyur ba

勿闒茸; 不惛昧

susamāptam

legs par ’dzin pa’am legs par chub pa

最全; 翻善牧

susamārabdhaḥ

legs par brtsams pa

精勤造作; 善造作

āryakāntam

’phags pa bźed pa ’am dgyes pa

受聖喜; 聖者所喜; 聖者所須

upavāsam upavasanti

bsñen gnas la ñe bar gnas pa

近齋處; 親近戒處

upavāsastha ni źes bya ba upavāsa ni khrims brgyad mnos te ’phags pa daṅ ñe bar gnas pa ’am bsñen pa la bya | sthā ni tiṣṭhanti (5)ste gnas pa la bya bas na bsñen gnas la gnas pa źes bya |

cāritrasampannaḥ

cho ga phun sum tshogs pa

具法事

vāritrasaṃpannaḥ

bzlog pa phun sum tshogs pa

具廻遮

āyatyāṃ saṃvaram

phyis sdom pa ’dzin pa

後加持戒

samādāya vartate

yaṅ dag par bzuṅ nas gnas pa

守誠實

sādhu damaḥ

dul ba legs

柔善好

sādhu śamaḥ

źi ba legs

妙善; 柔善好

sādhu saṃyamaḥ

yaṅ dag par sdom pa legs

實禁戒好

yogāṅgāni

rnal ’byor spyod pa daṅ rnal ’byor gyi yan lag gyi miṅ la

修行及修習枝葉名; 瑜伽支

yogācāraḥ

rnal ’byor spyod pa

修習行; 修行

yogī (yogin)

rnal ’byor ba

修習士

yogaḥ

rnal ’byor

修習

yoniśo manasikāraḥ

tshul bźin yid la byed pa

心依理聚; 如理作意

pratisaṃlayanam

naṅ du yaṅ dag ’jog

內安真實; 宴默; 內實安定

dṛṣṭadharmasukhavihāraḥ

mthoṅ ba’i chos la bde bar gnas pa

見法安樂; 現法樂住; 安於見法

āsvādanasaṃprayuktadhyānam

myoṅ ba daṅ bcas pa’i bsam gtan

具妙禪定; 味相應靜慮; 具驗禪定

bhāvanārāmatā

sgom pa la dga’ ba

喜靜慮

abhiṣyandayati

mñen par byed pa

柔軟

pariṣyandayati

yoṅs su mñen par byed pa

悉柔軟

pariprīṇayati

yoṅs su tshim par byed ya

悉具足

parispharayati

kun tu rgyas par byed pa

悉圓滿

ekākino rahogatāḥ

gcig pur dben pa’am lkog tu soṅ ste

靜居; 暗處

sthūlabhittikatā audārikatā

rtsig pa stug po lta bu rags pa

寂止如堅壁; 粗修

duḥkhilatā (duḥkhalīlāduḥkhalitā)

tha ba ṅan pa ltar

邪見; 似鄙蠢

amoghaḥ

don yod pa

有義; 不空過; 不唐捐

abandhyaḥ

’bras bu med pa

有果

saphalaḥ

’bras bu daṅ bcas pa

具果; 無果

ekotībhāvaḥ

rgyud gcig tu gyur ba

相一傳; 同一體性; 成一體; 成一趣

catvāri vyākaraṇāni

luṅ bstan pa bźi’i miṅ la

四授記; 四記答; 四答

luṅ du bstan pa’i rnam graṅs kyi miṅ la |

ekāṃśavyākaraṇaṃ

mgo gcig tu luṅ bstan pa

初發授記; 一向記; 一總授記 ; 一曰定答

ekāṃśavyākaraṇa źes bya ba sems can thams cad ’chi ’am mi ’chi źes ’dri na | gcig tu chad par thams cad ’chi’o źes bya ba (5)yin te | mgo gcig tu luṅ bstan pa źes bya |

vibhajyavyākaraṇaṃ

rnam par phye ste luṅ bstan pa

分明授記; 分別記; 分別授記

vibhajavyākaraṇa źes bya ba sems can thams cad skye ’aṃ źes ’dri na | ñon moṅs pa daṅ bcas pa ni skye la | ñon moṅs pa med pa ni mi skye’o źes so sor phye ste bstan par bya ba’i miṅ ste rnam par phye ste luṅ bstan pa źes bya |

paripṛcchāvyākaraṇaṃ

dris nas luṅ bstan pa

復請問授記; 反詰記; 反問授記

paripṛcchāvyākara(6)ṇa źes bya ba mi ’di bzaṅ ṅam ṅan źes ’dri na | gaṅ daṅ gaṅ sgrun źes slar dri ste | lha daṅ sgrun źes zer na ni ṅan źes bya | sems can dmyal ba daṅ sgrun źes zer na ni bzaṅ źes bya ba lta bu | slar dris nas lan blan pa’i miṅ ste dris nas luṅ bstan pa źes bya |

sthāpanīyavyākaraṇaṃ

gźag par luṅ bstan pa

未發授記; 捨置記; 不發授記 ; 一曰置答

sthāpanīyavyākaraṇa źes bya ba (7)sems can daṅ phuṅ po gñis gcig gam tha dad ces ’dri na | sems ñid dṅos por med pas mo gśam gyi bu dkar ram sṅo źes brjod du med pa daṅ ’dra ste | luṅ mi bstan pas na gźag pa’i luṅ bstan pa źes bya |

trīṇi lakṣaṇāni

mtshan ñid gsum gyi miṅ la

三相

mtshan ñid gsum la

parikalpitalakṣaṇam

kun brtags pa’i mtshan ñid

遍計所執相; 普觀察相

parikalpitalakṣaṇa źes bya ba kun brtags pa’i (151b1)mtshan ñid yin te | pari samaṃtād ces bya ba yoṅs su ’am kun tu | kalpi ta ni med pa ’am sgro btags pa lta bu la bya | spyir na gzuṅ ba daṅ ’dzin par bcas pa’i chos nan gyis brtags pa la bya ste | kun brtags pa’i mtshan ñid ces bya |

paratantralakṣaṇam

gźan gyi dbaṅ gi mtshan ñid

依他起相; 他根相

paratantralakṣaṇa źes bya ba gźan gyi dbaṅ gi (2)mtshan ñid yin te | para ni gźan | tantra ni tantryate janṃyate źes bya ste | gźan gyi rkyen la rag las śiṅ raṅ mi ’byuṅ bas rten ciṅ ’brel pa ’byuṅ ba’i miṅ ste | gźan gyi dbaṅ gi mtshan ñid ces bya |

pariniṣpannalakṣaṇam

yoṅs su grub pa’i mtshan ñid

成就相; 圓成實相; 諸法圓成相

pariniṣpannalakṣaṇa źes bya ba yoṅs su grub pa’i mtshan ñid yin te | de bźin ñid daṅ | yaṅ (3)dag pa’i ye śes gñis mi ’gyur ba daṅ | phyin ci ma log pa’i tshul gyis yoṅs su rdzogs śiṅ grub pas na yoṅs su grub pa’i mtshan ñid ces bya |

catvāro ’bhiprāyāḥ

dgoṅs pa bźi’i miṅ la

四相念; 四意趣; 佛四種意趣

dgoṅs pa bźi la |
catvāro abhiprāya źes pa dgoṅs pa bźi yin te chos kyi sku daṅ | tshogs la sogs pa mñam pa la dgoṅs (4)te | ’das pa’i saṅs rgyas kyaṅ ṅa ñid yin źes bka’ stsal pa lta bu mñam pa ñid la dgoṅs pa | de bźin gśegs pa’i mtshan thos pa tsam gyis bla na med pa yaṅ dag par rdzogs pa’i byaṅ chub tu mṅon par rdzogs par ’tshaṅ rgya’o źes bya ba lta bu dus gźan la dgoṅs pa daṅ | saṅs rgyas (5)gaṅgā’i kluṅ gi bye ma sñed la bsñen bkur byas na | gdod theg pa chen po’i don khoṅ du chud do źes bya ba lta bu don gźan la dgoṅs pa daṅ | gaṅ zag gcig la sṅar sbyin pa la sogs pa’i legs pa brjod la phyis smad pa lta bu gaṅ zag gi bsam pa la dgoṅs pa’i miṅ yin te dgoṅs pa bźi źes bya |

samatābhiprāyaḥ

mñam pa ñid la dgoṅs pa

念平等; 平等意趣; 平等意

kālāntarābhiprāyaḥ

dus gźan la dgoṅs pa

念他時; 別時意趣; 別時意

arthāntarābhiprāyaḥ

don gźan la dgoṅs pa

念他益; 別義意趣; 別義意

pudgalāntarābhiprāyaḥ

gaṅ zag gźan la dgoṅs pa

念他眾; 眾生意樂意趣; 眾生樂欲意; 補特伽羅意樂意趣

catvāro ’bhisaṃdhayaḥ

ldem por dgoṅs pa bźi’i miṅ la

四動念; 四秘密; 四種依意

(6)ldem por dgoṅs pa bźi la |
catvāro ’bhisandhi źes bya ba ldem por dgoṅs pa bźi yin te | sems can chos la draṅs pa’i phyir theg pa chuṅ ṅu las bdag daṅ gaṅ zag la sogs pa yod par bśad pa lta bu gźug pa la ldem por dgoṅs pa daṅ | kun brtags pa dṅos po med par bśad pa (7)daṅ | gźan gyi dbaṅ rten ciṅ ’brel par bśad pa daṅ | yoṅs su grub pa mi ’gyur ba daṅ phyin ci log par bśad pa lta bu mtshan ñid la ldem por dgoṅs pa daṅ | sems can gyi spyod pa brgyad khri bźi stoṅ gi gñen por chos sna tshogs bśad pa lta bu gñen po la ldem por dgoṅs pa daṅ | (152a1)ñon moṅs pas gnas na byaṅ chub kyi mchog thob po źes ’byuṅ ba lta bu byaṅ chub kyi spyad pa dka’ ba la dgoṅs te ñon moṅs pa źes gsuṅs pa la sogs pa bsgyur ba la ldem por dgoṅs pa daṅ ’di bźi ldem bu bźin du tshig thel gyis mi gdab par bsgyur te (2)bstan pa yin pas ldem por dgoṅs pa bźi źes bya | abhiprā ya daṅ ma ’dom na abhisandhi yaṅ dgoṅs par gdags |

avatāraṇābhisaṃdhiḥ

gźugs pa la ldem por dgoṅs pa

調練心作意; 令入秘密

lakṣaṇābhisaṃdhiḥ

mtshan ñid la ldem por dgoṅs pa

滋潤心依意; 相秘密

pratipakṣābhisaṃdhiḥ

gñen po la ldem por dgoṅs pa

親動念; 對治秘密; 生輕安作意

pariṇāmanābhisaṃdhiḥ

bsgyur ba la ldem por dgoṅs pa

轉動念; 轉變秘密; 淨智見作意

śamathavipaśyanāḥ

źi gnas daṅ lhag mthoṅ la sogs pa’i miṅ la

寂止餘觀名; 止觀

źi gnas daṅ lhag mthoṅ la sogs pa’i miṅ la |

śamatha

źi gnas

寂止; 等靜; 奢摩多; 止

śamatha źes bya ba śame ’vasthiti śamastha źes bya ste | śama ni źi ba daṅ | stha ni gnas pa ste | gzugs la sogs pa yul gyis sems g-yeṅ bźi bar byas nas bsam gtan gaṅ sgom pa de la sems rtse (2)gcig tu khugs pa’i miṅ yin pas na źig nas źes bya |

vipaśyanā

lhag mthoṅ

觀; 正見; 毘婆舍那

vipaśyana źes bya ba vi ni viśeṣa ste | khyad par ram lhag pa | paśyana ni mthoṅ ba ’am lta ba la bya | spyir na śes rab kyis dṅos po’i raṅ bźin lhag par rtogs pa’i raṅ bźin te lhag mthoṅ źes bya |

yogaḥ

rnal ’byor

修習; 瑜伽; 相應

yoga źes bya ba (3)yujir yoga źes bya ste | źi gnas daṅ lhag mthoṅ zuṅ du ’brel pa’i bsam gtan gyi miṅ ste rnal ’byor źes bya |

yoniśomanasikāraḥ

tshul bźin yid la byed pa

理聚; 如理作意

yoniśamanaskāra źes bya ba yoni upāyā ste thabs sam rgyud la bya | śa ni śansati źes bya ste | thabs daṅ tshul de ñid la spyod ciṅ ston pa la bya ste | spyir na mi (4)sdug pa sgom pas ’dod chags gźil ba daṅ | rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba sgom pas gti mug spaṅs pa la sogs pa ste | thabs tshul bźin du sgom pa’i miṅ yin pas na tshul bźin yid la byed pa źes bya |

daśākuśalāni

mi dge bcu’i las kyi miṅ la

十不善道; 十不善業

dge ba bcu daṅ mi dge ba bcu’i las kyi lam la |
daśā kuśalakarmmapatha źes bya ba mi dge ba bcu la bya ste | las ni sems pa yin la sems pa yaṅ brnab sems daṅ gnod sems daṅ log (3)par lta ba gsum gyi dbaṅ du ’gro źiṅ mṅon par ’du byed pas na las kyi lam ’di gsum la bya | srog gcod pa la sogs pa lus daṅ ṅag gi las rnam pa bdun ni las ñid kyaṅ yin la | las ’di rnams sloṅ źiṅ skyed pa’i gźi sems pa yin yaṅ | ’di dag la rten ciṅ ’jug pas na mi (4)dge ba bcu’i laṃ źes bya | dge ba bcu yaṅ ’di las bzlog pa yin pas na brnab sems med pa daṅ | srog gcod pa spaṅs pa la sogs pa daṅ sbyar te bśad |

trīṇi kāyaduścaritāni

lus kyi ñes pa spyod pa gsum

身罪三業; 身惡行三

catvāri vāgduścaritāni

ṅag gi ñes pa spyod pa bźi

語罪四業; 語惡行四

trīṇi manoduścaritāni

yid kyi ñes pa spyod pa gsum

意罪三業; 意惡行三

daśakuśalāni

dge ba bcu’i las kyi miṅ la

十善道; 十善業

trīṇi kāyasucaritāni

lus kyi legs par spyod pa gsum

身三善行妙; 身三妙行; 身善行; 身三善行

prāṇātighātād viratiḥ

srog gcod pa spoṅ ba

不殺; 離斷生命

adattādānād viratiḥ

ma byin par len pa spoṅ ba

不盜; 離不與取

kāmamithyācārād viratiḥ

’dod pas log par gyem pa spoṅ ba

不婬; 離欲邪行

catvāri vāksucaritāni

ṅag gi legs par spyod pa bźi

語四善行; 語四妙行

mṛṣāvādāt prativiratiḥ

rdzun du smra ba spoṅ ba

不妄語; 離虛誑語

pāruṣyāt prativiratiḥ

tshig rtsub po smra ba spoṅ ba

不惡罵; 不粗言; 離麤惡語

paiśunyāt prativiratiḥ

phra mar smra ba spoṅ ba

不兩舌; 不誑言; 離離間語

saṃbhinnapralāpāt prativiratiḥ

tshig bkyal ba spoṅ ba

不綺語; 不誑語; 離雜穢語; 不閑雜語

trīṇi manaḥsucaritāni

yid kyis legs par spyod pa gsum

意三善行; 意三妙行

abhidhyāyāḥ prativiratiḥ

brnab sems spoṅ ba

無妄想; 離貪; 不貪; 無貪

vyāpādāt prativiratiḥ

gnod sems spoṅ ba

除害心; 離瞋; 不瞋; 無瞋

mithyādṛṣṭeḥ prativiratiḥ

log par lta ba spoṅ ba

離邪見; 不邪見; 正見

puṇyakriyāvastūni

bsod nams bya ba’i dṅos po’i miṅ la

福業事

bsod nams bya ba’i yon tan la |
puṇya źes bya ba puṇyakarmma ni śubha źes ’byuṅ ste | dge ba’i las la bya | yaṅ rnam pa (5)gcig tu na puṇati pavitṛkaroti źes bya ste | sdig pa sbyoṅ źiṅ gtsaṅ mar byed pa la yaṅ bya | dṅos su na gźan la phan źiṅ bsod pas gsos śiṅ bsnams pa’i miṅ ste bsod nams su btags |

dānamayaṃ puṇyakriyāvastu

sbyin pa las byuṅ ba’i bsod nams bya ba’i dṅos po

施中福; 施福業事

dānamayapuṇyakriyavastu źes bya ba dāna ni nor rdzas la sogs pa sbyin pa la | (6)maya ni raṅ bźin nam de’i rgyu las byuṅ ba lta bu la bya | puṇyamayakriyāvastu ni bsod nams bya ba’i dṅos gźi yin pa’am | dṅos po ste sbyin pa las byuṅ ba’i bsod nams bya ba’i dṅos po źes bya |

śīlamayaṃ puṇyakriyāvastu

tshul khrims las byuṅ ba’i bsod nams bya ba’i dṅos po

戒中福; 戒福業事

śīlamayapuṇyakriyavastu źes bya ba śīla ni tshul khrims te bslab pa lṅa la sogs (7)pa sruṅ ba la bya | tshig gi mjug gźan ni sbyin pa’i skabs nas ’byuṅ ba daṅ ’dra bar bśad de | tshul khrims las byuṅ ba’i bsod nams bya ba’i dṅos po źes bya |

bhāvanāmayaṃ puṇyakriyāvastu

bsgoms pa las byuṅ ba’i bsod nams bya ba’i dṅos po

想中福; 修福業事; 修中福

bhāvanamayapuṇyakriyavastu źes bya ba bhāvana ni sgom pa ste | byams pa la sogs pa’i tshad med pa daṅ bsam gtan (153b1)sgom pa la bya | tshig gi mjug gźan ni bsod nams bya ba’i dṅos po goṅ ma gñis daṅ ’dra ste bsgoms pa las byuṅ ba’i bsod nams bya ba’i dṅos po źes bya |

aupadhikaṃ puṇyakriyāvastu

rdzas las byuṅ ba’i bsod nams bya ba’i dṅos po

修中福; 有依福業事; 財中福

guṇyam

yon tan

功德

guṇya źes bya ba guṇyante ābhyasyante śreyo rthibhi źes bya ste | legs pa ’dod pa rnams kyis sgom źiṅ sbyaṅs pa la bya | (2)dṅos su na stobs daṅ mi ’jigs pa la sogs pa yon tan gyi miṅ ste don btsan par byas nas yon tan du btags |

paramārthaparyāyāḥ

don dam pa’i miṅ la

真諦; 真諦異名

paramārthaḥ

don dam pa

真諦

tattvam

de kho na ñid

真性

bhūtakoṭiḥ

yaṅ dag pa’i mtha’

真實際

tathātā

de bźin ñid

真性; 真如

avitathātā

ma nor ba de bźin ñid

空性; 不差自性

ananyatathātā

gźan ma yin pa de bźin ñid

不他自性

śūnyatā

stoṅ pa ñid

空性

dharmadhātuḥ

chos kyi dbyiṅs

法界

dharmaniyāmatā

chos mi ’gyur ba ñid

不顛倒性; 法不變性

acintyadhātuḥ

bsam gyis mi khyab pa’i dbyiṅs

不可思議

aviparyāsatathātā

phyin ci ma log pa’i de bźin ñid

性不顛倒

advayam

gñis su med pa

無二

advaidhīkāram

gñis su byar med

亦無可二

dharmasthititā

chos gnas pa ñid

住於法; 法長久

sthitaiva dharmadhātusthititā

chos kyi dbyiṅs kyi tshul ni gnas pa ñid do

法界之理趣長久

ekaivaiṣā tathātā

de bźin ñid ’di ni gcig pa ñid do

此如性者一而矣

dharmadhātvasaṃbhedaḥ

chos kyi dbyiṅs ’dres pa med pa (chos kyi dbyiṅs dbyer med pa)

與法界為一; 法界不雜亂; 法界無分別

advayam etad advaidhīkāram abhinnam acchinnam

’di ni gñis su med de gñis su byar med ciṅ tha mi dad de ma bcad pa’o

寔不二無所可二不各別不可分斷

nirvāṇaparyāyāḥ

mya ṅan las ’das pa la sogs pa’i miṅ la

涅槃等名目; 涅槃異名; 四種涅槃

nirvāṇam

mya ṅan las ’das pa

涅槃; 清淨涅槃

sopadhiśeṣanirvāṇam

phuṅ po lhag ma daṅ bcas pa’i mya ṅan las ’das pa

餘蘊涅槃; 有餘依涅槃

sopadhiśeṣanirvāṇa źes (5)bya ba | dgra bcom pa lta bu khams gsum gyi ñon moṅs pa thams cad spaṅs nas | phuṅ po tsam ma bor ba’i miṅ ste | phuṅ po lhag ma daṅ bcas pa’i mya ṅan las ’das pa źes bya |

nirupadhiśeṣanirvāṇam

phuṅ po lhag ma med pa’i mya ṅan las ’das pa

無餘蘊涅槃; 無餘依涅槃

nirupadhiśeṣanirvāṇa źes bya ba ñon moṅs pa thams cad kyaṅ spaṅs la | phuṅ po lṅa’i sdug bsṅal gyi me yaṅ (6)źi bar byed pa’i miṅ ste | phuṅ po lhag ma med pa’i mya ṅan las ’das pa źes bya |

apratiṣṭhitanirvāṇam

mi gnas pa’i mya ṅan las ’das pa

無住涅槃; 無住處涅槃

niḥśreyasaḥ

ṅes par legs pa

妙真實; 至善

niḥśreyasa źes bya ba thar pa mya ṅan las ’das pa’i miṅ ste | sgra daṅ sbyar na ṅes par legs pa źes bya |

apavargaḥ

byaṅ grol

解脫

apavarga thar pa’i miṅ ste | ñon moṅs pa daṅ ñe ba’i ñon moṅs pa thams cad byaṅ źiṅ bsal ba la bya bas na byaṅ grol źes bya |

abhisamayaḥ

mnon par rtogs pa

前解; 現解

A

A 智慧三種學

śaikṣaḥ

slob pa

學; 有學

aśaikṣaḥ

mi slob pa

不學; 無學

naivaśaikṣanāśaikṣaḥ

slob pa yaṅ ma yin mi slob pa yaṅ ma yin

非學非無學

B

三聚

samyaktvaniyatarāśiḥ

yaṅ dag pa ñid du ṅes pa’i phuṅ po

正性定聚; 真性蘊

mithyātvaniyatarāśiḥ

log pa ñid du ṅes pa’i phuṅ po

邪性定聚; 邪性蘊

aniyatarāśiḥ

ma ṅes pa’i phuṅ po

不定蘊; 不定聚; 不定性聚

śaraṇaparyāyāḥ

skyabs kyi rnam pa’i miṅ la

諸救護名目; 歸依異名

śaraṇam

skyabs

救護; 歸依; 護保; 歸; 依

nāthaḥ

mgon

尊者; 依; 尊

parāyaṇam

dpuṅ gñen

依護

trāṇam

skyob pa

護

paritrāṇam

yoṅs su skyob pa

皆護

tāyī (tāyin)

skyob ston

示護; 救度者

layanam

gnas

住

gatiḥ

rten

依

dvīpaḥ

skyabs (gliṅ)

救; 洲

tārakaḥ

sgrol byed

救度者; 令脫者

uttaraṇam

sgrol ba

令度

paritrātā

yoṅs su skyob par byed pa

依救護; 永作救護

mānanāparyāyāḥ

ri mor bya ba’i rnam pa’i miṅ la

諸供奉名目; 尊敬異名

vandanam (vandanā)

phyag ’tshal ba

敬禮; 禮拜

pūjanā

mchod pa

供養

mānanā

ri mor byed pa

承侍; 作畫; 承事

arcanā

rjed pa

永世; 恭敬; 示世

apacāyanā

gsol ba

祝; 恭敬; 禱祝

citrīkāraḥ

gces par byed pa

作愛; 甚愛

satkāraḥ

bkur stir byed pa

恭敬

gurukāraḥ

bla mar byed pa (btsun par bya ba)

奉事尚師; 當尊; 當師; 尊重

upasthānam

rim gro

祭祀; 供侍

paryupāsanam

bsñen bkur

奉事; 承事

ādaraḥ

gus par bya ba

作敬

gauravam

źe sa

慎; 畏敬

añjalikarman

thal mo sbyar ba

合掌

pratyutthānam

mṅon du ldaṅ ba

現; 現起; 奉迎

sāmīcī

’dud pa’am mthun pa

敬禮; 和敬; 跪 ; 和順

praṇamaḥ

rab tu ’dud pa

最敬

abhinamanam

mṅon par ’dud pa

現前敬

sāmīcīkaraṇīyaḥ

phyag bya ba’i ’os su gyur ba

應敬禮

āhavanīyaḥ

kun tu sbyin pa’i ’os su gyur ba

應布施

prāhavanīyaḥ

rab tu sbyin pa’i ’os su gyur ba

極應布施

gurubhaktiḥ

bla ma la sñiṅ ñe ba’am gus pa

心敬; 敬; 親

guruśuśrūṣā

bla ma la srid źu che ba

孝順師傅

sapratīśaḥ

źe sa daṅ bcas pa

具恭敬; 具畏敬

sagauravaḥ

gus pa daṅ bcas pa

敬; 具敬

sevanam

bsten pa

依附

bhajanam

bsñen pa

恭; 親近

paryupāsanam

bsñen bkur byed pa

作敬言; 作敬奉

upāsanam

bsñen bkur byed pa

真實; 倚

saṃsevanam

yaṅ dag par bsten pa

倚; 倚; 真實

upasevanam

ñe bar bsten pa

近倚

bahumānam

ri mor bya ba’am rin po cher bya ba

寶繪畫; 尊貴; 承侍

praṇipatya

phyag ’tshal lam btud nas

拜; 敬

abhivādanam

gus par smra ba

敬說; 作敬言

pūrvābhilāpī (pūrvābhilāpin)

gsoṅ por smra ba

慨言; 先發善言; 先言問訊

spro źiṅ brtson pa la sogs pa’i miṅ la

喜勤異名

utsūḍhiḥ (utsṛcitaḥ)

spro ba

愛; 喜

utsāhaḥ

brtsom pa

勤

ārambhaḥ

rtsom pa

造; 發勤

atandritaḥ

mi gyeṅ ba mi gyel ba’am sñoms las med pa

不散亂; 不怠

satkṛtyakārī (satkṛtyakārin)

gus par byed pa

恭敬; 作敬

sātantyakārī (sātantyakārin)

rgyun du byed pa

常作

niyakaḥ

rtag tu ’grus che ba

恒敬

pratijñottarakaḥ

kha ’og tu lus ’khrus pa

遮下浴身; 堅守要期; 慎其獨也

āsthitikriyā

ñams su len pa ’am źen par byed pa

受; 堅住所作; 失 ; 貪

abhiyogaḥ

mṅon par brtson pa

現精勤

udyogaḥ

brtson pa

精勤

yogam āpattavyam

brtson par bya ba rnal ’byor du bya sbyor bar bya

精勤; 修習

dharmānupratipattiḥ (dharmānudharmapratipattiḥ)

chos kyi rjes su mthun pa’i chos kyi nan tan

隨順共法; 隨法行; 隨順法專勤

ādīptaśiraścelopamaḥ

mgo daṅ gos la me ’bar ba lta bu

如頭火身衣燃; 如救身與身衣燃

autsukyam (utsuktam, utsukyam)

spro ba’am brtson pa

好愛; 勤; 喜

parākramaḥ

brtul ba’am pha rol gnon pa’am dpa’ ba

勇調伏鎮被處; 勝; 能; 勇; 勇

ātāpī

rtun pa

相合; 猛

ātaptakārī (ātaptakārin)

brtun ciṅ byed pa

作相合; 以力行

udyataḥ

brtson pa’am źugs pa

精進; 入

nirataḥ

’bad pa’am brtson pa

勤; 精進

asthīkṛtya

ru śiṅ ltar ’dzin pa’am ched cher ’dzin pa

專持如仗; 特守持

pratipattisāraḥ

nan tan sñiṅ por byed pa

作持意; 專守拳拳然

na vyāhārarutavākparamaḥ

brjod pa’i sgra daṅ smra ba lhur byed pa ma yin

語音及語勿得高傲; 不單嘉言辭之巧美

vyavasāyaḥ

’bad pa’am rtsol ba

勤尋; 掙; 勤

abhyutsāhaḥ

mṅon par spro ba

現喜

saṃnāhasaṃnaddhaḥ

go cha ba gos pa

著鎧甲; 如著鎧甲者

dṛḍhasāram

sra źiṅ brtan pa

堅固

uttaptaḥ

’bar ba’am gsar ba’am sbyaṅs pa

焰; 修習; 明

udyamaḥ

nan tan nam ’bad pa

相合; 掙; 專心

abhayaparyāyaḥ

mi ’dzem pa’i miṅ la

不避名目; 無畏

abhīruḥ

mi ’dzem pa

不畏

viśāradaḥ

mi ’jigs pa

無畏

acchambhī (acchambhin , anuñcambho)

bag tsha ba med pa

不懼

nirbhayaḥ

’jigs pa med pa

無怖

aviṣādaḥ

źum pa med pa

無退縮; 無縮

na uttrasati

mi skrag

不怕; 不嚇

na saṃtrasati

mi dṅaṅs

不驚

na saṃtrāsam āpadyate

dṅaṅs par mi ’gyur

不驚恐

na līyate

mi źum

不退; 不狷

na saṃlīyate

mi ’goṅ

不越; 不怕

na jehrīyate

mi ’dzem

不躲; 不憚

nārtīyate

mi ldog

不還; 不退

pañcopādānaskandhāḥ

phuṅ po daṅ khams daṅ skye mched la sogs pa’i miṅ las ñe bar len pa’i phuṅ po lṅa’i miṅ la

近取五蘊

phuṅ po daṅ khams daṅ skye mched la

rūpaskandhaḥ

gzugs kyi phuṅ po

色蘊

rūpaskandha ni rūpaṇād rūpaṃ źes bya ste | lag pa daṅ dbyig pa la sogs pas gzugs śiṅ gnod par byar ruṅ bas (3)na gzugs źes bya | skandha ni dus gsum gyi gzugs bzaṅ ṅan daṅ che phra yod do cog gcig tu bsdus pa’i miṅ ste gzugs kyi phuṅ po źes bya |

vedanāskandhaḥ

tshor ba’i phuṅ po

受蘊

vedanāskandha źes bya ba ni anubhavalakṣaṇavedanātmika źes bya ba ste | bde ba daṅ sdug bsṅal la sogs pa’i tshor ba rnam pa (4)gsum myoṅ bar ma lus par gcig tu bsdus pa’i miṅ ste tshor ba’i phuṅ po źes bya |

saṃjñāskandhaḥ

’du śes kyi phuṅ po

想蘊

saṃjñāskandha ni nimittodgrahaṇa źes bya ste | gzugs la sogspadag la ’di ni dkar po’o || ’di ni sṅon po’o || ’di ni bzaṅ ṅo || ’di ni ṅan no źes mtshan mar ’dzin pa’i dmigs yul daṅ | de (5)ma thag pa’i rkyen la sogs pa’i ’du ba las śes pa ’byuṅ źiṅ ’di yin no sñam du mtshan mar ’dzin pa la bya bas na sñam śes źes su yaṅ draṅ du ruṅ gis kyaṅ miṅ sṅar btags pa bźin du ’du śes su btags |

saṃskāraskandhaḥ

’du byed kyi phuṅ po

行蘊

saṃskāraskandha ni abhisaṃskāralakṣaṇa źes bya ste | sems pa la (6)sogs pa’i las kyis ’phaṅs nas ’du byed phyi ma ’byuṅ źiṅ mṅon par ’du byed pa’i mtshan ñid yin pas na ’du byed kyi phuṅ po źes bya |

vijñānaskandhaḥ

rnam par śes pa’i phuṅ po

識蘊

vijñānaskandha ni prativijñapti źes bya ba ste | yul tha dad pa rnam pa sna tshogs śes pa mig la sogs pa’i rnam par śes pa brgyad bsdus pa’i miṅ yin pas (7)na rnam par śes pa’i phuṅ po źes bya |

catvāri mahābhūtāni; rūpaskandhanāmāni

gzugs kyi phuṅ po so sor phye ba’i miṅ la

色蘊分別名目

pṛthivīdhātuḥ

sa’i khams

地大; 地界

abdhātuḥ

chu’i khams

水大; 水界

tejodhātuḥ

me’i khams

火大; 火界

vāyudhātuḥ

rluṅ gi khams

風大; 風界

khakkhaṭatvam, kakkhaṭatvam

sra ba ñid

硬; 堅性

dravatvam

gśer ba ñid

濕; 濕性

uṣṇatvam

tsha ba ñid

熱; 煖性

laghusamudīraṇatvam

yaṅ źiṅ gyo ba ñid

輕搖; 輕等動性

upādāyarūpam

rgyur byas pa’i gzugs

作根色; 所造色

bhautikarūpam

’byuṅ ba las gyur pa’i gzugs

出現色; 大種所成色; 出行色

jānanam

bskyed pa

增長; 生; 始發

niśrayaḥ

rten pa

依倚; 依

sthānam

gnas pa

住; 立

upastambhaḥ

rton pa (ston pa)

指示; 持

upabṛṃhaṇam (upavṛhaṇam)

’phel bar byed pa

作增長; 養

cakṣurindriyam

mig gi dbaṅ po

眼根

śrotrendriyam

rna ba’i dbaṅ po

耳根

ghrāṇendriyam

sna’i dbaṅ po

鼻根

jihvendriyam

lce’i dbaṅ po

舌根

kāyendriyam

lus kyi dbaṅ po

身根

rūpaprasādaḥ

gzugs daṅ ba

色喜; 淨色; 色亮

rūpam

gzugs

色

śabdaḥ

sgra

聲

gandhaḥ

dri

香

rasaḥ

ro

味

spraṣṭavyam

reg bya

觸

varṇarūpam

kha dog gi gzugs

顏色形; 顯色

nīlam

sṅon po

青

pītam

ser po

黃

lohitam

dmar po

紅; 赤

avadātam

dkar po

白

abhram

sprin

雲

dhūmaḥ

du ba

煙

rajaḥ

rdul

塵

mahikā

khug rna

霧

chāyā

grib ma

影

ātapaḥ

ñi ma

日

ālokaḥ

snaṅ ba

明

andhakāraḥ

mun pa

暗

saṃsthānarūpam

dbyibs kyi gzugs

形色

dīrgham

riṅ po

長

hrasvam

thuṅ ṅu

短

vṛttam

lham pa

方

parimaṇḍalam

zlum po

圓

śātam

phyal le ba’am mñam pa

粗; 齊正; 平

viśātam

phyal le ba ma yin pa’am mi mñam pa

細; 不齊; 不平; 不正; 不正

unnatam

mthon po

高

avanatam

dma’ ba

下

caturasram

gru bźi

四方

vijñaptiḥ

rnam par rig byed

相貌

vijñāpti źes bya ba lus daṅ dag gi spyod pa’i tshul gyis dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa sñiṅ la ci sems pa gźan la go bar byed pas na rnam bar rig byed ces bya |

sanidarśanam

bstan du yod pa

有指處; 有見

asanidarśanam

bstan du med pa

無指處; 無見

sapratighaḥ

thogs pa daṅ bcas pa

具礙; 有對

apratighaḥ

thogs pa med pa

無礙; 無對

anupāttamahābhūtahetukaḥ sattvākhyo ’sattvākhyo manojñāmanojñāś ca

ma zin pa’i ’byuṅ ba chen po’i rgyu las byuṅ ba sems can du ston pa daṅ sems can du mi ston pa yid du ’oṅ ba daṅ yid du mi ’oṅ ba

無執四大因中所出有出情現與無有情現如意不如意; 無執受大種因有情名非有情名可意及非可意

upāttamahābhūtahetukaḥ sattvākhyo ’sattvākhyo manojñānmanojñāś ca

zin pa’i ’byuṅ ba chen po’i rgyu las byuṅ ba sems can du ston pa daṅ sems can du mi ston pa yid du ’oṅ ba daṅ yid du mi ’oṅ ba

有所執四大因出有情現與無有情現如意不如意; 有執受大種因有情名非有情名可意及非可意

sugandhaḥ

dri źim pa

香味; 好香

durgandhaḥ

dri ṅa ba

臭; 惡香

samagandhaḥ

dri mñam pa

香均; 等香

viṣamagandhaḥ

dri mi mñam pa

香不均; 不等香

madhuraḥ

mṅar ba

甜; 甘

āmlaḥ

skyur ba

酸; 醋

lavaṇaḥ

lan tshva

鹹

kaṭukaḥ

tsha ba

辣

tiktaḥ

kha ba

苦

kaṣāyaḥ

bska ba

澁

ślakṣṇatvam

’jam pa

軟; 滑

karkaśatvam

rtsub pa

粗; 澀

gurutvam

lci ba

重

laghutvam

yaṅ ba

輕

śītam

graṅ ba

冷

bubhūkṣā

bkres pa

飢

jighatsā

bkres pa

餓; 饑

pipāsā

skom pa

渴

avijñaptiḥ

rnam par rig byed ma yin pa

不明覺相; 無表; 不覺相

avijñāpti źes bya ba sdom pa daṅ | sdom pa ma yin pa daṅ | sdom pa (152b1)yaṅ ma yin | sdom pa ma yin pa yaṅ ma yin pa daṅ | ’di rnams rnam par rig byed bźin du gźan gyis śes śiṅ rtogs par mi ruṅ bas na rnam par rig byed ma yin pa źes bya |

vedanāskandhanāmāni

tshor ba’i phuṅ po so sor phye ba’i miṅ la

各分析受蘊名

sukhāḥ

bde ba

樂受; 樂

duḥkhāḥ

sdug bsṅal ba

苦受; 苦

aduḥkhāsukhāḥ

bde ba yaṅ ma yin sdug bsṅal yaṅ ma yin

非樂不苦受; 不苦不樂受; 不苦不樂

saṃjñāskandhanāmāni

’du śes kyi phuṅ po so sor phye ba’i miṅ la

分析想蘊名目

parīttā

chuṅ ṅu

小

mahāṅgatā mahān bhūtā

chen por ’gyur ba

大

apramaṇā

tshad med pa

無量

caitasikadharmāḥ

sems daṅ mtshuṅs par ldan pa’i ’du byed daṅ sems daṅ ldan pa ma yin pa’i ’du byed kyi miṅ la

心有所想法名目; 心相應行心不相應行; 分別行蘊具想 ; 無具想總名目

cittasaṃprayukta źes bya ba | sems daṅ sems las byuṅ ba ’dus pa gcig tu gtogs pa mig la sogs (2)pa’i dbaṅ po’i rten mtshuṅs pa daṅ | gzugs la sogs pa’i dmigs pa mtshuṅs pa daṅ | yul la śes śiṅ ’dzin pa’i tshul gyis rnam pa mtshuṅs pa daṅ | sems daṅ sṅa phyi mñam du ’byuṅ ste dus mtshuṅs pa rnams daṅ | sems daṅ sems las byuṅ ba’i dṅos po maṅ ñuṅ (3)mñaṃ par ’byuṅ ste rdzas mtshuṅs pa daṅ | mtshuṅs pa ’di lṅas sems daṅ mñaṃ par ldan pa’i phyir miṅ ste sems daṅ mtshuṅs par ldan pa źes bya |

caitasikā dharmāḥ

sems las byuṅ ba’i chos rnams

心中所處諸法; 心所有法

sparśaḥ

reg pa

觸

saṃjñā

’du śes

想

vedanā

tshor ba

受

manasikāraḥ

yid la byed pa

作意

cetanā

sems pa

思

chandaḥ

’dun pa

勝解; 欲

adhimokṣaḥ

mos pa

敬; 勝解

smṛtiḥ

dran pa

念

prajñā

śes rab

慧

samādhiḥ

tiṅ ṅe ’dzin

精進; 等持

samādhi źes pa samādhiyante anena źes bya ste | tiṅ ṅe ’dzin gyi (5)mthus sems daṅ sems las byuṅ ba’i rgyud dmigs pa gcig la sdud ciṅ mi g-yo bar tiṅ ṅe ’dzin ’jog pas na tiṅ ṅe ’dzin źes bya |

śraddhā

dad pa

信

hrīḥ

ṅo tsha śes pa

愧; 慚

apatrāpyam

khrel yod pa

慚愧

alobhaḥ kuśalamūlam

ma chags pa’i dge ba’i rtsa ba

無貪善根

adveṣaḥ kuśalamūlam

źe sdaṅ med pa’i dge ba’i rtsa ba

無瞋善根

amohaḥ kuśalamūlam

gti mug med pa’i dge ba’i rtsa ba

無痴善根

vīryam

brtson ’grus

精進

prasrabdhiḥ

śin tu spyaṅs pa

輕安

apramādaḥ

bag yod pa

不放逸

upekṣā

btaṅ sñoms

捨施; 捨

ahiṃsā

mi ’tshe ba

不害

rāgaḥ

’dod chags

貪; 貪怒慾

pratighaḥ

khoṅ khro ba

忿怒; 瞋

mānaḥ

ṅa rgyal

慢

adhimānaḥ

lhag pa’i ṅa rgyal

增上慢; 過慢

mānātimānaḥ

ṅa rgyal las kyaṅ ṅa rgyal

慢甚; 慢過慢

asmimānaḥ

ṅa’o sñam pa’i ṅa rgyal

我慢

abhimānaḥ

mṅon pa’i ṅa rgyal

現慢; 增上慢

ūnamānaḥ

cuṅ zad sñam pa’i ṅa rgyal

卑劣慢; 卑慢

mithyāmānaḥ

log pa’i ṅa rgyal

邪慢

avidyā

ma rig pa

無明

dṛṣṭiḥ

lta ba

見

satkāyadṛṣṛḥ

’jigs tshogs la lta ba

聚見; 有身見; 身見

antagrāhadṛṣṭiḥ

mthar ’dzin pa’i lta ba

邊執見; 持盡見

mithyādṛṣṭiḥ

log par lta ba

邪見

dṛṣṭiparāmarśaḥ

lta ba mchog tu ’dzin pa

持勝見; 見取見; 見取

śīlavrataparamarśaḥ

tshul khrims daṅ brtul źugs mchog tu ’dzin pa

極持勝勇入; 戒禁取; 戒取

vicikitsā

the tshom

疑

krodhaḥ

khro ba

忿

upanāhaḥ

’khon du ’dzin pa

恨惱; 恨

mrakṣaḥ

’chab pa

覆

pradāsaḥ

’tshig pa

諂; 惱

īrṣyā

phrag dog

嫉

mātsaryam

ser sna

慳

māyā

sgyu

諂

śāthyam

gyo

誑

madaḥ

rgyags pa

傲; 憍

vihiṃsā

rnam par ’tshe ba

侵害; 害

āhrīkyam

ṅo tsha med pa

無慚

anapatrāpyam

khrel med pa

無愧

āśraddhyam

ma dad pa

不信

kausīdyam

le lo

懈怠

pramādaḥ

bag med pa

放逸

muṣitasmṛtitā

brjed ṅas pa

失念

vikṣepaḥ

gyeṅ ba

心亂; 散亂

asamprajanyam

śes bźin ma yin pa

不知主; 不正知

auddhatyam

rgod pa

掉舉

kaukṛtyam

’gyod pa

悔; 惡作

styānam

rmugs pa

昏沈

middham

gñid

睡眠

vitarkaḥ

rtog pa

尋

vicāraḥ

dpyod pa

伺

prāptiḥ

’thob pa

得

aprāptiḥ

’thob pa med pa

無得; 非得; 入無得

asaṃjñisamāpattiḥ

’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa

無想定; 無想

nirodhasamāpattiḥ

’gog pa’i sñoms par ’jug pa

入欲滅想; 滅盡定

āsaṃjñikam

’du śes med pa

無想; 無想報

jīvitendriyam

srog gi dbaṅ po

命根

nikāyasabhāgaḥ

ris mthun pa

眾類; 眾同分; 同分

jātiḥ

skye ba

生

jarā

rga ba

老

sthitiḥ

gnas pa

住

anityatā

mi rtag pa

無常

nāmakāyaḥ

miṅ gi tshogs

名身

vyañjanakāyaḥ

yi ge’i tshogs

字會; 文身

padakāyaḥ

tshig gi tshogs

詞會; 句身

evaṃbhāgīyāḥ

de lta bu’i cha daṅ mthun pa

如是同分; 如是等類; 眾同分

pravṛttiḥ

’jug pa

轉; 流轉; 入

pratiniyamaḥ

so sor ṅes pa

各異定; 定異

yogaḥ

’byor ’brel

相應

jāvaḥ

mgyogs pa

速疾; 勢速

anukramaḥ

go rim

分次第; 次第

kālaḥ

dus

時

deśaḥ

yul

境; 方

saṃkhyā

graṅs

數

bhedaḥ

tha dad pa’am bye brag

異生性

sāmagrī

’du ’phrod dam tshogs pa

遇會; 和合

prabandhaḥ

rgyun

流; 相續

anyathātvam

gźan du ’gyur ba

不和合; 異性

prabandhoparamaḥ

rgyun chad pa

間斷

vyañjanam

gsal byed

明; 令明

akṣaram

yi ge

字

varṇaḥ

brjod pa

誦

vijñānanamāni

rnam par śes pa’i miṅ la

諸識名目

ālayavijñānam

kun gźi’i rnam par śes pa

諸源識; 阿賴耶識; 藏識

ādānavijñānam

len pa’i rnam par śes pa

取識; 阿陀那識; 相續識; 執持識

kliṣṭamanaḥ

ñon moṅs pa can gyi yid

煩惱意; 染汙識; 具煩惱意

akliṣṭamanaḥ

ñon moṅs can ma yin pa’i yid

不具惱意; 無染汙識

cakṣurvijñānam

mig gi rnam par śes pa

眼識

śrotravijñānam

rna ba’i rnam par śes pa

耳識

ghrāṇavijñānam

sna’i rnam par śes pa

鼻識

jihvāvijñānam

lce’i rnam par śes pa

舌識

kāyavijñānam

lus kyi rnam par śes pa

身識

manovijñānam

yid gyi rnam par śes pa

意識

dvādaśāyatanāni

skye mched bcu gñis kyi miṅ la

十二入; 十二處

cakṣurāyatanam

mig gi skye mched

眼入; 眼處

rūpāyatanam

gzugs kyi skye mched

色入; 色處

śrotrāyatanam

rna ba’i skye mched

耳入; 耳處

śabdāyatanam

sgra’i skye mched

聲入; 聲處

ghrāṇāyatanam

sna’i skye mched

鼻入; 鼻處

gandhāyatanam

dri’i skye mched

香入; 香處

jihvāyatanam

lce’i skye mched

舌入; 舌處; 如入

rasāyatanam

ro’i skye mched

味入; 味處

kāyāyatanam

lus kyi skye mched

身入; 身處

spraṣṭavyāyatanam

reg bya’i skye mched

觸入; 觸處

mana-āyatanam

yid kyi skye mched

意入; 意處

dharmāyatanam

chos kyi skye mched

法入; 法處

aṣṭādaśadhātavaḥ

khams bcu brgyad kyi miṅ la

十八界

cakṣurdhātuḥ

mig gi khams

眼界

rūpadhātuḥ

gzugs kyi khams

色界

cakṣurvijñānadhātuḥ

mig gi rnam par śes pa’i khams

眼識界

śrotadhātuḥ

rna ba’i khams

耳界

śabdadhātuḥ

sgra’i khams

聲界

śrotravijñānadhātuḥ

rna ba’i rnam par śes pa’i khams

耳識界

ghrāṇadhātuḥ

sna’i khams

鼻界

gandhadhātuḥ

dri’i khams

香界

ghrāṇavijñānadhātuḥ

sna’i rnam par śes pa’i khams

鼻識界

jihvādhātuḥ

lce’i khams

舌界

rasadhātuḥ

ro’i khams

味界

jihvāvijñānadhātuḥ

lce’i rnam par śes pa’i khams

舌識界

kāyadhātuḥ

lus kyi khams

身界

spraṣṭavyadhātuḥ

reg bya’i khams

觸界

kāyavijñānadhātuḥ

lus kyi rnam par śes pa’i khams

身識界

manodhātuḥ

yid kyi khams

意界

dharmadhātuḥ

chos kyi khams

法界

manovijñānadhātuḥ

yid gyi rnam par śes pa’i khams

意識界

dvāviṃśatīndriyāṇi

dbaṅ po ñi śu rtsa gñis kyi miṅ la

二十二根

cakṣurindriyam

mig gi dbaṅ po

眼根

śrotrendriyam

rna ba’i dbaṅ po

耳根

ghrāṇendriyam

sna’i dbaṅ po

鼻根

jihvendriyam

lce’i dbaṅ po

舌根

kāyendriyam

lus kyi dbaṅ po

身根

mana indriyam

yid gyi dbaṅ po

意根

puruṣendriyam

pho’i dbaṅ po

陽根; 男根

strīndriyam

mo’i dbaṅ po

陰根; 女根

dukhendriyam

sdug bsṅal gyi dbaṅ po

苦根

sukhendriyam

bde ba’i dbaṅ po

樂根

saumanasyendriyam

yid bde ba’i dbaṅ po

意樂根; 喜根

daurmanasyendriyam

yid mi bde ba’i dbaṅ po

意不樂根; 憂根

upekṣendriyam

btaṅ sñoms kyi dbaṅ po

施根; 捨根

śraddhendriyam

dad pa’i dbaṅ po

信根

vīryendriyam

brtson ’grus kyi dbaṅ po

精進根

smṛtīndriyam

dran pa’i dbaṅ po

念根

samādhīndriyam

tiṅ ṅe ’dzin gyi dbaṅ po

定根

prajñendriyam

śes rab kyi dbaṅ po

慧根

anājñātam ājñāsyāmīndriyam

mi śes pa kun śes par byed pa’i dbaṅ po

不解遍知根; 未知當知根; 未解欲知根

ājñendriyam

kun śes pa’i dbaṅ po

遍知根; 已知根; 知根

ājñendriyan źes bya ba kun śes pa’i dbaṅ po yin te | sgom pa’i lam la kun śes par bya ba’i yul gźan med kyi | bag la ñal lhag ma spaṅ ba’i phyir sgom pa’i lam gyi yid la sogs pa’i dbaṅ (7)po dgus ’phags pa’i lam gyi bden pa de ñid kun śes pa yin te | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po thob pa la dbaṅ byed pas na kun śes pa’i dbaṅ po źes bya |

ājñātāvīndriyam

kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po

具遍知根; 具知根; 知已根

ājñātavīndriyan źes bya ba kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po yin te | mi slob pa’i lam la dgra bcom pa’i ’bras bu thob nas (150b1)śes par bya ba thams cad śes te | śes pa de daṅ ldan pas gaṅ gi sems kyi rgyud la yod pa’i yid la sogs pa’i dbaṅ po dgu tshe ’di la bde bar gnas pa daṅ mya ṅan ’das pa thob par byed pas na kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po źes bya |

jīvitendriyam

srog gi dbaṅ po

命根

skandhadhātvāyatanendriyāntargatāni pādāntarāṇi

phuṅ po daṅ khams daṅ skye mched daṅ dbaṅ po bśad pa’i naṅ nas ’byuṅ pa’i miṅ sna tshogs la

蘊及界入根演說內現出集名目; 蘊界處根所攝餘名目

āyatana źes bya ba | (7)āyan tanvantīti āyatanatvaṃ źes bya ste | mig daṅ gzugs la sogs pa’i skye mched kyi sgo nas rnam par śes pa skye źiṅ ’phel bas na skye mched ces bya |
dhātu źes bya ba dhātvartha gotrārtha źes bya ba ste khams daṅ rigs sam ’byuṅ khuṅs kun la yaṅ bya mod kyi sṅon grags pa bźin du khams źes (153a1)btags |

avadhāraṇam

ṅes par ’dzin pa’am dbye ba

持真; 分開

āśrayabhūtarūpaṇyam

rten du gyur ba gzugs su yod pa’i phyir ram gźig tu ruṅ ba’i phyir

有可倚色故; 可墮壞故

suvarṇaḥ

kha dog bzaṅ po

妙色

durvarṇaḥ

kha dog ṅan ba’am mdog mi sdug pa

惡色

pāṇḍaram

skya bo

淡白

śyāmam

sṅo bsaṅs

月白; 青黑

śabalam

sre bo’am stag ri’am khra ba’am ’dres pa

青白; 虎斑; 雜花

piṅgalam

ser skya

黃白色

catuḥpārśvam

ṅos bźi

四面

ābhogaḥ

sgrim pa’am ’jug pa’am bzo ba

勉力; 作; 入

abhilāṣaḥ

’dod pa

欲; 願

saṃstutam

’dris pa

欲; 願

asampramoṣaḥ

mi brjed pa

欲; 願

vihitam

byas pa’am bskyed pa

欲; 願

abhisampratyayaḥ (abhisamayaḥ)

mṅon par yid ches pa

現托心; 深信解

lajjā

’dzem pa’am ṅo tsha ba

當戒; 恥

sampratipattiḥ

yaṅ dag par rtogs pa

真實解悟

utsāhaḥ

spro ba

放出; 喜歡

praśaṭhatā

rnal du bab bam ’dug pa

降諸相

dauṣṭulyam

gnas ṅan len

行惡; 麤重; 取惡趣

dauṣṭhulya źes bya ba du ni smad pa’am ṅan pa | ṣṭhā gatinivṛttau źes bya ste gnas pa la bya | la ni ādāna ste len ba’am ’dzin pa’o || (4)gcig tu na duṣṭu ni ñes pa ’am skyon gyi miṅ la ni goṅ du bśad pa daṅ ’dra ste | spyir na ltuṅ ba daṅ sgrib pa’i miṅ ste gnas ṅan len du btags |

karmaṇyatā

las su ruṅ ba

中用; 堪任性

āghātaḥ

kun nas mnar sems

常起害心; 嫌恨; 普害心

śreyaḥ

legs pa’am dge ba’am che ba

妙; 大; 善

bahvantaraviśiṣṭaḥ

khyad ches ’phags pa

殊勝

apakāraḥ

gnod pa byed pa

作害

vairānubandhaḥ

mdud par ’dzin pa

記結; 怨讎相續

caṇḍavacodāsitā

tshig brlaṅ pos źer ’debs pa

動言; 毒言罵

vyāroṣaḥ

khoṅ nas ’khrug pa

內動氣; 憤懣

āgrahaḥ

kun tu ’dzin pa

普記; 執拗

vañcanā

slu ba

哄誘

paryādānam

yoṅs su gtugs pa’am ’phyos pa

窮極; 永盡; 困; 傲逸

viheṭhanā

mtho ’tsham pa

怯; 損腦; 尊疵

vipratisāraḥ

yid la gcags pa

入心; 追; 長想

manojalpaḥ

yid la brjod pa’am rtogs pa

意解; 意言; 念 ; 慮

mahābhūmikaḥ

sa chen po pa

大處地者; 大地

sahajaḥ

lhan cig skyes ba

共生; 俱生

parikalpitam

kun tu brtags pa

普察; 分別

ātmamohaḥ

bdag tu rmoṅs pa

自慢; 我癡; 自蒙

ātmadṛṣṭiḥ

bdag tu lta ba

自貪; 我見; 自貪見

ātmamānaḥ

bdag tu ṅa rgyal

自慢; 我慢

ātmasnehaḥ

bdag la chags pa

自貪; 我愛

saṃtānānuvṛttiḥ

rgyun chags par ’jug pa

常貪; 相續隨轉

ekajātīyavijñānam

rnam par śes pa rigs gcig pa

識一種; 一類識

sabhāgaḥ

bsten pa daṅ bcas pa

全倚; 同分

tatsabhāgaḥ

de’i bsten pa daṅ bcas pa

依若; 彼同分; 具其所倚

nirvit (nirvitaḥ)

yid ’byuṅ ba

心中出; 厭

kāṃkṣā

som ñi’am nem nur

二心; 惑; 疑

vimatiḥ

yid gñis

猶疑; 疑; 二意

anunayaḥ

rjes su chags pa

隨貪

kāmarāgaḥ

’dod pa la ’dod chags pa

貪欲; 欲貪

bhavarāgaḥ

srid pa’i ’dod chags pa

有貪

saṃyojanam

kun tu sbyor ba

和合; 結

bandhanam

’chiṅ ba

縛

anuśayaḥ

bag la ñal ba daṅ phra rgyas

眠臥不放逸; 隨眠; 陰眠 ; 不現

anuśaya źes bya ba chos mṅon pa’i gźuṅ daṅ sbyar na ’phags pa’i ye śes ma thob kyi bar du sems can gyi sems kyi rgyud la khyab par gnas (5)kyaṅ brtag dka’ ste phra ba daṅ | dmigs pa daṅ mtshuṅs par ldan pas ñon moṅs pa ’phel źiṅ rgyas par byed pa daṅ | rgya mtsho’i bya gnam la ’phur ba’i grib ma la chu srin sñeg pa’i miṅ ste phra rgyas źes bya | mdo sde pa ltar na ñon moṅs pa mṅon du ma byuṅ ste | bag chags kyi tshul (6)du ñal ba ni anuśaya ste bag la ñal źes bya | ñon moṅs pa mṅon du byuṅ ste laṅs pa’i miṅ ni parivyutthāna źes bya ste | kun nas laṅs pa źes ’byuṅ bas chos mṅon pa’i skabs su ni phra rgyas źes gdags | mdo sde ba’i skabs su bag la ñal źes gdags |

paryutthānam

kun nas ldaṅ ba

起立; 普起立

upakleśaḥ

ñe ba’i ñon moṅs pa

近惱; 隨煩惱

paryupasthānam, paryavasthānam

kun nas dkris pa

諸牽引; 纏

paryavanaddham

yoṅ su dkris pa

皆牽引; 所覆; 甚牽引

āśravaḥ

zag pa

漏

oghaḥ

chu bo

河; 暴流

yogaḥ

sbyor ba

相合; 軛

upādānam

ñe bar len pa

近取; 取

granthaḥ

mdud pa

打結; 繫

nivaraṇam (nivāraṇam, naṃvararṇam)

sgrib pa

蔽; 蓋

kāmapratisaṃyuktam

’dod pa daṅ ldan pa

具欲; 欲所繫

rūpapratisaṃyuktam

gzugs daṅ ldan pa

具色; 色所繫

ārūpyapratisaṃyuktaḥ

gzugs med pa daṅ ldan

具無色; 無色所繫

darśanaprahātavyaḥ

mthoṅ bas spaṅ bar bya ba

以見棄事; 見所斷

bhāvanāprahātavyaḥ

sgoms pas spaṅ bar bya ba

以觀想棄事; 修所斷; 棄觀想事

kāmāptaḥ

’dod par bsdus pa

集欲; 欲所得; 類欲

kāmadhātuparyāpannaḥ

’dod pa’i khams su gtogs pa

欲界; 屬欲界

kāmāvacaraḥ

’dod pa na spyod pa

欲行

ūrdhvabhāgīyaḥ

goṅ ma’i cha daṅ mthun pa

依合前分; 順上分; 上分 ; 依前

avarabhāgīyaḥ

tha ma’i cha daṅ mthun pa

依合後分; 順下分; 下分 ; 依後

aṅgaṇam

ñon moṅs pa’i miṅ ste ’dom na skor ba

煩惱名; 惱; 繞

saraṇam

ñon moṅs pa daṅ bcas pa

具煩惱; 有諍

ahaṃkāraḥ

ñar ’dzin pa’am ṅa rgyal

持我; 我; 我持 ; 我慢

mamakāraḥ

bdag gir ’dzin pa

執我; 我所; 於我執

dīrghānuparivartī bhavati

rin du rjes su ’braṅ ba

長隨; 長時隨轉

sadānubaddho bhavati

rtag tu rjes su ’braṅ bar ’gyur

常隨; 恒所轉

pratisaṃdhiḥ

ñid mtshams sbyor ba

相和合; 結生; 投胎

saṃsāraḥ

’khor ba

輪廻

[a]saṃdhim badhnāti [b]saṃdhim avāpnoti

mtshams sbyor ba’am ’brel bar byed pa

隨和合

samanubandhaḥ

rjes su ’braṅ ba’am rjes su sñegs pa’am rjes su gñer ba

或隨或趁或管

cittānuparivartī

sems kyi rjes su ’jug pa

心隨順; 心隨轉

anusahitaḥ

rjes su ’brel ba

相隨

samagrasāmagrī

’du ba tshogs pa

聚會

pratisaṃdadhāti (pratisaṃbadhati)

ñiṅ mtshams sbyor ba’am ’brel bar byed pa

投胎; 結生; 相連

apratisaṃdhiḥ

mtshams sbyor ba med pa

不相合; 不投胎

anuvartanam

rjes su ’jug pa

隨入; 隨轉

[a]santānuvartī [b]santānavarttī

rgyud la yod pa

有接續; 於相續轉; 在於續

ānucchavikaḥ

’phrod pa’am ’byor ba

相遇; 相合

anusaṃdhiḥ

’tshams sbyor ba

相合

sānucaraḥ

’khor daṅ bcas pa

并伴; 并隨行

pravāhaḥ

rgyun

常

anubandhaḥ

rgyun chags pa

續事根; 隨轉

ajasram

rgyun mi ’chad pa’i ’khor lo

不斷轉運

anugataḥ

rjes su soṅ ba’am rjes su źugs pa’am rjes su mthan pa

相隨; 隨去; 或隨順; 隨入; 隨入

abhūtvā bhāvaḥ

ma byuṅ ba las byuṅ ba

不出現中出現; 出於未現

yathāyogam

ci rigs pa

隨便; 隨應

asaṃskṛtam

’dus ma byas

無為

asaṃskṛta źes bya ba nam mkha’ la sogs pa rgyu daṅ rkyen las ma byuṅ ba’i miṅ ste ’dus ma byas źes bya |

pratisaṃkhyānirodhaḥ

so sor brtags pa’i ’gog pa

各各觀察定; 擇滅

pratisaṃkhyānirodha źes bya ba | śes rab kyis ’phags pa’i bden pa bźi so sor brtags nas ñon moṅs pa ’gags pa’i mya ṅan las ’das pa thob par ’gyur ba’i miṅ ste | so sor brtags pas ’gog pa (7)źes bya |

apratisaṃkhyānirodhaḥ

so sor brtags pa ma yin pa’i ’gog pa

各各觀察非魔; 非擇滅; 非各各觀察定

apratisaṃkhyanirodha źes bya ba rkyen ma tshaṅ bas ’gog gi brtags pas mi ’gog pa ste | dper na gzugs gcig la mig gi rnam par śes pa lhag par źen ciṅ dmigs pa’i skyes bu gzugs gźan la dmigs pa’i mig gi rnam par śes pa daṅ | rna ba’i rnam par śes pa la (159b1)sogs pa de daṅ dus gcig tu ’byuṅ ba’i yul dmigs su de ma thag pa’i rkyen med pas mi dmigs pa ’das zin pa la ni dmigs su mi ruṅ bas na sems daṅ sems las byuṅ ba ma ’oṅs pa rnams skye ba la gtan gyi gegs su gyur pa’i miṅ ste | so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa (2)źes bya |

saṃskṛtam

’dus byas

有為; 相聚

saṃskṛta źes bya ba samvetya sambhuya hetupratyayai kṛta źes bya ba rgyu daṅ rkyen rnams tshogs śiṅ ’dus pas byas pa’i chos thams cad kyi miṅ yin te ’dus byas źes bya |

sāsravaḥ

zag pa daṅ bcas pa

具漏; 有漏

sāsrava źes bya ba sa(3)ha āsravena varttata źes bya ba ste | srid pa’i rtse mo man chad mtshams med pa’i sems can dmyal ba yan chad rma’i sgo drug nas ’dod chags la sogs pa’i ñon moṅs pa ’byuṅ ba’i miṅ ste zag pa daṅ bcas pa źes bya |

anāsravaḥ

zag pa med pa

無漏

anāsrava źes bya ba ’dus ma byas gsum daṅ lam gyi bden pa ñon moṅs pa med (4)pas na zag pa med pa źes bya |

rāgāḥ

chags pa daṅ ’dod pa’i rnam pa’i miṅ la

貪欲; 貪欲名目; 貪欲類

raktaḥ

chags pa

貪

saktaḥ

źen pa

愛; 淫

gṛddhaḥ

’khren pa

相合; 饕

granthitaḥ

mdud pa bor ba

先結; 挽結

mūrcchitaḥ

brgyal ba

沈昏

adhyavasitaḥ

lhag par chags pa

具增上貪; 太貪

adhyavasānam āpannaḥ

lhag par chags par gyur pa

轉增貪; 太至貪

adhyavasānam

lhag par źen pa

加貪愛; 太淫

vinibandhaḥ

rnam par bciṅs pa

諸繫縛; 彼繫縛

parigredhaḥ

yoṅs su źen pa

眾貪愛; 荒淫

saṃrāgaḥ

kun tu ’dod chags pa

遍貪

lolupaḥ

brkam pa

酤貪

ghasmaraḥ

lto che ba’am za phod pa

饞; 喂嘴

lampaṭaḥ

dad pa che ba’am lto che ba

遍貪; 饞; 多欲

lubdhaḥ

brkam chags

酤貪; 戀著

saṃraktaḥ

kun tu chags pa

遍貪

rañjanīyaḥ

chags par ’gyur ba

轉貪; 將來貪

bhūyaskāmatā

yaṅ ’dod pa’am phyir źiṅ ’dod pa’am maṅ du ’dod pa

欲; 欲; 愛

yādṛcchikaḥ

’dod rgyal

欲王; 任性行言

icchantikaḥ

’dod chen

甚欲

bhūyaśchandikaḥ

phyir źiṅ sred pa’am phyir ’dun pa

頻愛; 恒欲

bhūyorucitaḥ

phyir źiṅ dad che ba

漸欲

bhūyo ’bhiprāyaḥ

phyir źiṅ sems pa’am maṅ du sems pa

頻想; 想

svādukāmatā

myaṅ bar ’dod pa’am źim por ’dod pa

嘗欲美; 欲美味; 愛嘗

vicitrāhāratā

zas ’dam pa

思食; 擇食

netaretareṇa saṃtuṣṭiḥ

ṅan ṅon gyis chog mi śes pa

輕易不知足

nandīrāgaḥ

dga’ ba’i ’dod chags

喜中貪

kāmacchandaḥ

’dod pa la ’dun pa

好欲; 欲和合

abhiniveśaḥ

mṅon par źen pa

現貪欲; 現貪

āsthā

chags pa’am źen pa

貪; 欲

spṛhā

chags pa’am źen pa

欲; 愛

rocate

’dod pa’am sred pa’am dga’ ba

欲; 喜; 望

icchantikaḥ

’dod chen po

大欲

yādṛcchikaḥ

’dod rgyal

欲王; 甚任性行言

tīvreṇa cchandaka(cchandena)

’dun pa drag po

相緊; 最所願

āhāre gṛddhir bhavati

kha zas la brkam par ’gyur

飲食慳吝

gārdhā, gārdham

źen pa

愛

trayaduḥkhatā

sdug bsṅal gsum gyi miṅ la

三苦

duḥkhaduḥkhatā

sdug bsṅal gyi sdug bsṅal

苦苦

saṃskāraduḥkhatā

’du byed kyi sdug bsṅal

行苦

vipariṇāmaduḥkhatā

’gyur ba’i sdug bsṅal

壞苦

punar aṣṭau duḥkhatāḥ

sdug bsṅal brgyad kyi miṅ la

八苦惱

jātiduḥkham

skye ba’i sdug bsṅal

生苦

jarāduḥkhaṃ

rga ba’i sdug bsṅal

老苦

vyādhiduḥkham

na ba’i sdug bsṅal

病苦

maraṇaduḥkham

’chi ba’i sdug bsṅal

死苦

priyaviprayogaduḥkham

sdug pa daṅ bral ba’i sdug bsṅal

愛別離苦

apriyasaṃprayogaduḥkham

mi sdug ba daṅ phrad pa’i sdug bsṅal

怨憎會苦

yad apīcchayā paryeṣamāṇo na labhate tad api duḥkham

gaṅ ’dod pa btsal gyis ma rñed pa de yaṅ sdug bsṅal

求不得苦

saṃkṣepeṇa pañcopadānaskandhaduḥkham

mdor na ñe bar len pa’i phuṅ po lṅa sdug bsṅal

五陰盛苦; 五取蘊苦

dvādaśāṅga pratītyasamutpādaḥ

rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba’i yan lag bcu gñis kyi miṅ la

十二因緣; 十二緣起

rten ciṅ ’brel par ’byuṅ ba la
pratītyasamutpāda źes bya ba pratītya ni rten pa ’am rkyen du gyur pa la bya | saṃ ni saṃbandha stes ’brel pa la bya | utpad ni skye ba’i tshig ste phyi naṅ gi chos rnams raṅ dbaṅ du mi skye’o | rgyu daṅ rkyen tshogs pa las skya ste sde ma sṅa ma’i rgyu la brten (2)nas phyi ma phyi ma gźan gyis bar ma chod par ’byuṅ bas na rten ciṅ ’brel par ’byuṅ ba źes bya |

avidyā

ma rig pa

無明

saṃskāraḥ

’du byed

行

vijñānam

rnam par śes pa

識

nāmarūpam

miṅ daṅ gzugs

名色

ṣaḍāyatanam

skye mched drug

六入

spraśaḥ

reg pa

觸

vedanā

tshor ba

受

tṛṣṇā

sred pa

愛

upādānam

len pa

取

bhavaḥ

srid pa

有

jātiḥ

skye ba

生

jarāmaraṇam

rga śi

老死

śokaḥ

mya ṅan

苦; 愁; 苦衰

paridevaḥ

smre sṅags ’don pa

不安; 悲; 痛哭

duḥkham

sdug bsṅal ba

苦惱; 苦

daurmanasyam

yid mi bde ba

意不樂; 憂; 心不安

upāyāsaḥ

’khrug pa

慅; 惱

ṣaḍ hetavaḥ

rgyu drug gi miṅ la

六因

kāraṇahetuḥ

byed pa’i rgyu

相應因; 能作因

sahabhūhetuḥ

lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu

共生因; 共因; 俱有因

vipākahetuḥ

rnam par smin pa’i rgyu

異熟因

saṃprayuktahetuḥ

mtshuṅs par ldan pa’i rgyu

同類因; 皆因; 自種因

sarvatragahetuḥ

kun tu ’gro ba’i rgyu

遍行因

sabhāgahetuḥ (sambhāgahetuḥ)

skal ba mñam pa’i rgyu

緣; 同類因; 等因 ; 相應因

catvāraḥ pratyayāḥ

rkyen bźi’i miṅ la

四緣

hetupratyayaḥ

rgyu’i rkyen

因緣

samanantarapratyayaḥ

de ma thag ba’i rkyen

初緣; 次第緣

samanantarapratyaya źes bya ba sam samaś ca sa ubho sarūpatvena źes bya ste | rnam par śes pa sṅa ma rgyur gyur pa daṅ | phyi ma ’bras bur gyur pa gñis śes pa’i raṅ bźin du ’dra bas na mtshuṅs pa źes bya | anantara ni rgyu daṅ ’bras bu gñis gźan gyis bar du ma chod pa źes (5)bya | pratyaya ni rkyen yin te bar med par mtshuṅs pa’i rkyen źes ’chad pa yaṅ yin te | dṅos su na sems daṅ sems las byuṅ ba skad cig ma gźan gyis bar ma chod par sṅar byuṅ ba’i miṅ ste | sṅon chad de ma thag par btags pa yaṅ mi ’gal bas de ma thag pa’i rkyen źes bya |

ālambanapratyayaḥ

dmigs pa’i rkyen

緣緣; 所緣緣

adhipatipratyayaḥ

bdag po’i rkyen

主緣; 增上緣

pañcaphalāni

’bras bu lṅa’i miṅ la

五果

niṣyandaphalam

rgyu mthun pa’i ’bras bu

順因果; 等流果; 等流順因果

adhipatiphalam

bdag po’i ’bras bu

主果; 增上果

puruṣakāraphalam

skyes bu byed pa’i ’bras bu

士用果

vipākaphalaṃ

rnam par smin pa’i ’bras bu

異熟果

visaṃyogaphalam

bral ba’i ’bras bu

離繫果

catvāro yonayaḥ

skye gnas bźi’i miṅ la

四生

jārāyujāḥ

mṅal nas skye ba

胎生

aṇḍajāḥ

sgo ṅa las skye ba

卵生

samsvedajāḥ

drod gśer las skye ba

濕生

upapādukāḥ (aupapādukāḥ)

rdzus te skye ba

化生

catvāra āhārāḥ

zas bźi’i miṅ la

四食

kavalīkārāhāraḥ (kavaḍiṃkāhāraḥ, kavatikāhraḥ)

kham gyi zas

段食; 摶食

sparśāhāraḥ

reg pa’i zas

觸食; 願食

manaḥsaṃcetanāhāraḥ

yid la sems pa’i zas

思食; 業食

vijñānāhāraḥ

rnam par śes pa’i zas

識食

navasattvāvāsāḥ

sems can gi gnas dgu’i miṅ la

三界九地; 有情九地

nānātvakāyā nānātvasaṃjñinaḥ tadyathā manuṣyā ekatyāś ca devāḥ

lus tha dad ciṅ ’du śes tha dad pa dag dper na mi rnams daṅ lha kha gcig go

想各身各譬如諸人為一身; 身異想異如人一分天; 五趣雜居地

nānātvakāyā ekatvasaṃjñinas tadyathā devā brahmakāyikāḥ prathamābhinirvṛttāḥ

lus tha dad la ’du śes gcig pa dag dper na tshaṅs ris kyi lha dag daṅ por ’byuṅ ba’o

想一身各譬如梵天初天生; 身異想一如梵眾天謂劫初起; 離生喜樂地

ekatvakāyā nānātvasaṃjñinas tadyathā ābhāsvarāḥ

lus gcig la ’du śes tha dad pa dag dper na ’dod gsal ba rnams so

身一想各; 身一想異如極光淨天; 譬如諸光明天 ; 定生喜樂地

ekatvakāyā ekatvasaṃjñinas tadyathā devāḥ śubhakṛtsnāḥ

lus gcig la ’du śes gcig pa dag dper na dge rgyas kyi lha rnams so

想一身一譬如諸廣善天; 身一想一如遍淨天; 離喜妙樂天

ākāśānantyāyatanam

nam mkha’ mtha’ yas skye mched

空無邊處地; 空無邊處; 捨念清淨地

vijñānānantyāyatanam

rnam par śes mtha’ yas skye mched

識無邊處地; 識無邊處

ākiṃcanyāyatanam

ci yaṅ med pa’i skye mched

無所有處地; 無所有處

naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanam

’du śes med ’du śes med min skye mched

非非想處地; 非想非非想處

asaṃjñisattvāḥ

’du śes med pa’i sems can rnams

無想有情; 想一切眾生

aṣṭāvakṣaṇāḥ

mi khom pa brgyad kyi miṅ la

八難; 八無暇; 八不間

narakāḥ

sems can dmyal ba

有情地獄; 地獄

tiryañcaḥ

dud ’gro

生在畜生; 傍生; 畜生

dud ’gro’i rgyud la | tiryañca źes bya ba | tiryak añcatīti tiryañca źes bya ste mi ltar ’greṅ ste ’gro ba ma yin pa phyugs kyi khams su gtogs pa dud de ’gro bas na dud ’gro źes bya |

pretāḥ

yi dwags

餓鬼; 生在餓鬼

dīrghāyuṣo devāḥ

lha tshe riṅ po

長壽天; 無想天; 生在壽天

pratyantajanapadam

mtha’ ’khob tu skye ba

邊地下賤; 邊地; 北俱盧州

indriyavaikalyam

dbaṅ po ma tshaṅ ba

盲聾瘖啞; 根缺; 六根不全

mithyādarśanam

log par lta ba

世知辯聰; 邪見

tathāgatānām anutpādaḥ

de bźin gśegs pa rnams ma byuṅ ba

生在佛前佛後

trikarmākārā

las kyi rnam par smin pa la sogs pa’i miṅ la

諸行等名目; 業異熟

dṛṣṭadharmavedanīyam

mthoṅ ba’i chos la myoṅ par ’gyur ba

現在受用; 順現法受

upapadya vedanīyam

skyes nas myoṅ bar ’gyur ba

今世受用; 順次生受

aparaparyāyavedanīyam

lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba

他世受用; 順後次受

niyatavedanīyam

myon bar ’gyur ba ṅes pa

定受用; 順定受

aniyatavedanīyam

myoṅ bar ’gyur ba ma ṅes pa

受用不定; 順不定受; 不定受用

karmasvakaḥ

las bdag gyir byed pa

自作業

karmadāyādaḥ (karma+dāyā+ādaḥ)

las kyi bgo skal la spyod pa

多作業; 受作業分

karmayoniḥ

las kyi skye gnas pa

生處業; 業生處

karmapratisaraṇam

las brten par bya ba

堅固業; 業堅固

prayogaḥ

sbyor ba

造作; 加行; 始

maulam

dṅos gźi

真如; 根本; 中

pṛṣṭham

mjug

後; 後起; 終

āsevitam

brten pa’am bsñen pa

依; 倚

bhāvitam

bgoms pa’am goms par byas pa

思惟熟; 若習若修若; 練 ; 習

bahulīkṛtam

lan maṅ du byas pa

多作; 多所作; 作熟者

pañcānantarīyāṇi

mtshams med lṅa’i miṅ la

五逆; 五無間

mātṛghātaḥ

ma bsad pa

殺母; 害母

arhadghātaḥ

dgra bcom pa bsad pa

殺阿羅漢; 害阿羅漢

pitṛghātaḥ

pha bsad pa

殺父; 害父

saṃghabhedaḥ

dge ’dun gyi dbyen byas pa

破和合僧; 破羯磨轉法輪僧; 破僧

tathāgatasyāntike duṣṭacittarudhirotpādanam

de bźin gśegs pa la ṅan sems kyis khrag phyuṅ ba

出佛身血; 於佛所惡心出血

pañcopānantarīyāṇi

mtshams med pa daṅ ñe ba lṅa’i miṅ la

近五逆; 五無間同類; 近五無間

mātur arhatyā dūṣaṇam

ma dgra bcom ma sun phyuṅ ba

欺具阿羅漢果母; 汙母阿羅漢尼; 於母阿羅漢尼行非梵行

niyatabhūmisthitasya bodhisattvasya māraṇam

byaṅ chub sems dpa’ ṅes pa’i sa la gnas pa bsad pa

殺具菩薩心者; 殺害住定菩薩

śaikṣasya māraṇam

slob pa bsad pa

殺學者; 殺學聖者; 殺有學聖人

saṃghāyadvāraharaṇam

dge ’dun gyi ’du ba’i sgo ’phrog pa

盜僧會常住者; 奪僧合緣

stūpabhedanam

mchod rten gyi ’jig pa

毀壞佛塔者; 破窣堵波

pañcakaṣāyāḥ

sñigs ma lṅa’i miṅ la

五濁

pañcakaṣāya źes bya ba sñigs ma lṅa yin te | (4)sṅon las sems can rnams tshe daṅ lta ba la sogs pa ñams śiṅ bri ste sman gyi ñiṅ khu bskus pa’i tshigs ma daṅ ’dra bar tshe daṅ sems can daṅ dus ni dman par gyur te | ñon moṅs pa daṅ lta ba la sogs pa’i śas ni phyir źiṅ skyes pas na sñigs ma lṅa źes bya |

āyuḥkaṣāyaḥ

tshe’i sñigs ma

命濁

dṛṣṭikaṣāyaḥ

lta ba’i sñigs ma

見濁

kleśakaṣāyaḥ

ñon moṅs pa’i sñigs ma

煩惱濁

sattvakaṣāyaḥ

sems can gyi sñigs ma

眾生濁

kalpakaṣāyaḥ

dus kyi sñigs ma

劫濁

aṣṭau lokadharmāḥ

’jig rten gyi chos brgyad kyi miṅ la

世間八法; 八法; 世間八風; 八風

lābhaḥ

rñed pa

利

alābhaḥ

ma rñed pa

衰

yaśaḥ

sñan pa

稱

ayaśaḥ

mi sñan pa

譏

nindā

smad pa

毀

praśaṃsā, prasaṃsā

bstod pa

譽

sukham

bde ba

樂

duḥkham

sdug bsṅal

苦

nānāguṇanāmāni

yon tan sna tshogs kyi miṅ la

諸功德名目

dharmārthikaḥ

chos don du gñer ba’am chos ’dod pa

求法; 好道

bodhicittāsaṃpramoṣaḥ

byaṅ chub kyi sems mi brjed pa

不忘菩薩心

aniśritaḥ

mi gnas pa’am mi brten pa

不住; 不倚

udārādhimuktikaḥ

rgya chen po la mos pa

思廣大; 欲廣大

ācāraśīlaḥ

cho ga’i ṅaṅ tshul can

具理趣者

ācārasthaḥ

cho ga la gnas pa

住於法儀

kṛtavedī

byas pa tshor ba

作受者; 知恩者

kṛtajñah

byas pa gzo ba

工巧; 報恩

ājñākaraḥ

bka’ bźin byed pa

依敕旨; 依敕從命

sukhasaṃvāsaḥ

grogs na bde ba

助得安; 可友

sūrataḥ

des pa

尊; 柔和; 尊重

peśalaḥ (paisalaḥ)

des pa’am gya nom pa

尊善好; 具全; 尊重

ṛjucittaḥ

sems draṅ po

心直

ārjavaḥ

gnam po

平

mārdavaḥ

mñen pa

和

pradakṣiṇagrāhī

mthun par ’dzin pa

執順

suvacāḥ

bka’ blo bde ba

敕意妙; 語妙

praticchannakalyāṇaḥ (praticchandakalyāṇaḥ)

dge ba mi choms pa

不雜善; 少所辨; 不息於善

alpakaraṇīyaḥ

byed pa ñuṅ pa

所作少

alpakṛtyaḥ, alpakriyaḥ

bya ba ñuṅ ba

作事少; 事少

alpecchaḥ

’dod pa chuṅ ba

少貪; 寡欲

āryavaṃśasaṃtuṣṭah

’phags pa’i rigs kyis chog śes pa

聖種知足; 以聖種知足

dharmalābhasaṃtuṣṭaḥ

chos kyi rñed pas chog par ’dzin pa

得知法足; 以道得以知足

cīvarasaṃtuṣtaḥ

gos kyis chog par ’dzin

知衣足

piṇḍapātasaṃtuṣṭaḥ

bsod sñoms kyis chog śes pa

知化緣足; 乞食知足

śayanāsanasaṃtuṣṭaḥ

mal stan gyis chog śes pa

知臥具足; 臥具床座知足

supoṣatā

gso sla ba

易養

subharatā

dgaṅ sla ba

易滿

mandabhāṣyo bhavati

ñuṅ ṅu smra ba yin

寡言

na ca pareṣāṃ doṣāntaraskhalitagaveṣī

gźan dag gi ñes pa’i skabs daṅ ’khrul ba mi tshol

不尋遍過; 不尋他人過惡

kalyāṇamitraparigṛhītaḥ

dge ba’i bśes gñen gyis yoṅs su zin pa

親善知識

bahuśrutaḥ

maṅ du thos pa

多聞; 廣聞

iṅgitajñaḥ

zur tsam gyis go pa

舉略即悟

suprabuddhaḥ

legs par sad pa’am legs par khon du chud pa’am legs par śed rdzogs pa

惺悟; 善覺; 通達 ; 壯滿

udghaṭitajñāḥ

mgo smos pas go pa

提頭即悟; 開智; 提頭即會

vipañcitajñāḥ

rnam par spros pas go ba’am źi ba tu bśad na go ba

演說得悟; 又細說得曉

suśrutaḥ

legs par mñan pa

用意聽

deśajñāḥ

yul śes pa

識境界

lokajñāḥ

’jig rten śes pa

知世間

ātmajñāḥ

bdag śes pa

知我; 自知

kālajñāḥ

dus śes pa

知時

velājñāḥ

tshod śes pa

知臨節

asamayajñāḥ

dus min śes pa

知非時; 知時分

mātrajñāḥ

drod rig pa’am tshod śes pa

覺暖; 知量; 知臨節

ārāgayati

mñes par byed pa

作喜; 承事; 令喜

na virāgayati

thugs byuṅ bar mi byed

不作意; 不違犯; 不令厭

aparapratyayaḥ

gźan gyi driṅ mi ’jog pa

不求人; 不屬他

aparādhīnaḥ

gźan la rag ma las pa

被他人纏縛及不推辭

aparapraṇeyaḥ

gźan gyi driṅ la mi ’jog pa

被他人纏縛; 他不能導引

ananyaneyaḥ

gźan gyis mi bkri ba’am gźan gyis kha draṅ du mi ruṅ ba

不令彼哄誘; 他不能導

vikramī

rtsal po che

大勇健

vīraḥ

dpa’ ba’am brtul phod pa

勇; 能耐苦; 猛

śūraḥ

dpa’ bo

勇

vihāyasagāmī

nam mkha’ la ’gro ba

空行; 勇行

ḍākinī źes bya ba ḍiṇ vihayasā gatau źes bya ste | sṅags grub pa nam mkha’ la ’gro ba la sogs pa rdzu ’phrul thob pa’i miṅ ste mkha’ ’gro ma źes bya |

prāsādikaḥ (prasādikaḥ)

tshul du śis pa’am mdzes pa

理趣或微妙; 顏容殊妙

apagatabhṛkuṭikaḥ (apagatabhrūkuṭikaḥ, apragatabhṛkuṭikaḥ)

khro gñer med pa

無忿怒; 遠離顰蹙

acchidropacāraḥ

ñe bar spyod pa la skyon med pa

近行無過

amāyāvī

sgyu med pa

無奸

yathā vādī tathā kārī

ji skad smras pa bźin du byed pa

依言所依; 不食言

dṛḍhasamādānaḥ

yi dam la brtan pa

意堅畏; 所受堅固

bhayadarśī

’jigs par lta ba

觀看禍; 見怖畏

vacasā paricetā (vacasā parijitā)

kha ton byaṅ ba

事熟; 巧課熟

paricitaḥ (parijitaḥ)

legs par byaṅ ba

妙清淨; 甚清淨

susamāptaḥ

śin tu rdzogs par byas pa

妙圓滿; 最圓滿

susamārabdhaḥ

legs par brtsams pa

用心造者

manasānvīksitā

yid kyis brtags pa

以意觀察

dṛṣṭyā supratividdhaḥ

mthoṅ bas śin tu rtogs pa

見深悟

vītatṛṣṇo bhavābhave

’byuṅ ba daṅ ’jig pa la sred pa daṅ bral ba

離怖愛; 離愛於有無有; 離愛於成敗之法

yānīkṛtaḥ

lam du byas pa’am bgrod par byas pa

作道行; 作可行

vastukṛtaḥ (vāstukṛta)

dṅos por byas pa’am rten tu byas pa

作物; 當倚

anuṣṭhitaḥ

nan tan du byas pa

特專意

samavahanti

yaṅ dag par ’joms pa’am sel ba

實除壞

ādhunāti

sprug pa

抖

sarvaṃ kaṣāyaṃ śāṭayati

sñigs ma thams cad sel ba

除諸濁

śuśrūṣamāṇaḥ

ñan ’dod pa’am gus pa

欲聽; 敬信

anuvidhīyamānaḥ

bsgo ba bźin ñan pa rjes su ’jug pa

依分付聽隨順

ananusūyā

ma raṅs pa med pa’am mi bzod pa med pa

無不安; 無不忍

anupālambhaprekṣiṇaḥ

klan ka mi tshol ba

不尋事; 不尋彼過

avahitaśrotraḥ

rna blags pa

耳溫; 傾聽

āvarjitamānasaḥ

sems btud pa’am sems bsdus pa

誠心; 收了心

dharmī dharmalabdhah

chos daṅ ldan źiṅ chos thob pa

具法得法; 有道而以道得之

nikāmalābhī

ci ’dod pa bźin thob pa

得所欲

akṛcchralābhī

dka’ pa med par thob pa

得不難

akisaralābhī (akṛcchralābhin)

tshegs med par thob pa’am ṅan ṅon ma yin par thob pa

不聚得非足; 非平常之得; 不廢力而得

kulajyeṣthopacāyakaḥ

rigs kyi naṅ na rgan rabs la ri mor byed pa

種類中老者圖其形; 親中敬其老長輩

śāstuḥ śāsanakaraḥ

ston pa’i bstan pa spyod pa

開示及指示; 行佛法者

anirākṛto dhyāyī

mi gtoṅ bar bsgom pa

思不捨

vṛṃhayitā śūnyāgārāṇām

khyim stoṅ pa rgyas par byed pa

千宗圖滿; 增長空屋者; 空舍令滿

svakārthayogam anuyuktaḥ

raṅ gi don sbyor ba la rjes su brtson pa

私己造進精進; 自利軛所繫; 隨勤於自己所在

amogharāṣṭrapiṇḍam paribhuṅkte

yul ’khor gyi bsod sñoms ’bras bu yod par za ba

周國化緣食有果; 國土施食不空食; 方緣物不白食

uparodhaśīlaḥ

ṅo mi chod pa’am mi zlog pa

不犯顏; 看情

skyon du brtsi ba’i miṅ la

計過失名目

viṣamalobhaḥ

mi rigs par chags pa

無類貪; 背理貪

mithyādharmaparītaḥ

chos log pas dkris pa

壞法; 隨邪法

ātmotkarṣaḥ

bdag la bstod pa

我讚; 自讚; 自誇

parapaṃsakaḥ

gźan la smod pa

謗人; 毀他

abhimānikaḥ

mṅon pa’i ṅa rgyal can

慢; 增上慢人; 憍慢

kuṭilacittaḥ

sems gya gyu can

心不正; 奇異

hīnādhimuktikaḥ

dman pa la mos pa

慢賤者; 少信解者; 品底

grahikaḥ

ṅus po che

勢利徒; 認真

khaṭuṅkaḥ (katuṅkaḥ)

dmu rgod

生拗

uddhataḥ

pho rgod pa

生野

unnataḥ

pho che ba’am kheṅs pa

憍; 氣粗

karkaśaḥ

brlaṅ ba’am rtsub pa

粗俗

paruṣaḥ

źe gcod pa rtsub pa

橫; 粗

nīcavṛttiḥ

spyod pa dman pa (dman pa la ’jug pa)

行下; 品惡

lābhena lābhaniścikīrṣā

rñed pas rñed par byed ’dod pa

得欲得; 以利求利; 以得欲得

abhājanabhūtasattvaḥ

sems can snod du ma gyur pa

非眾生器

alpaśrutaḥ

thos pa ñuṅ ba

寡聞

abrāhmaṇyam

bram zer mi ’dzin pa

不持婆羅門; 非婆羅門性

aśrāmaṇyam

dge sbyoṅ du mi ’dzin pa

不忍修善者; 非沙門性

adharmakāmaḥ

chos ma yin pa ’dod pa

欲非法

pāpadharmaḥ

sdig pa’i chos can

具罪法

jñānakāmaḥ

śes kyi khe ’dod pa

知欲; 欲知利

bahukṛtyaḥ

bya ba maṅ ba

多事; 事多

bahukaraṇīyaḥ

byed pa maṅ ba

作多

prajñādaurbalyam

śes rab ñams chuṅ ba (śes rab źan pa)

失慧

duḥśīlaḥ

tshul khrims ’chal ba

破戒

duṣprajñāḥ

śes rab ’chal ba

劣慧; 背慧

mandaprajñāḥ

śes rab źan ba

劣慧

duṣpoṣatā

gso dka’ ba

難養

durbharatā

dgaṅ dka’ ba

難滿

saṃkīrno viharati

’dres par gnas pa

雜處住

āmiṣakiṃcitkahetoḥ

zaṅ ziṅ cuṅ zad kyi phyir ram kha zas cuṅ zad kyi phyir

為小物; 為一點喫食

duḥśrutam

mñan ñes pa

知性; 聽濫

padaparamaḥ

tshig la ’chol ba

誑言; 多言

asaṃprakhyānam

mi gsal ba

不明

abhāvitakāyaḥ

lus ma bsgoms pa’am lus ma sbyaṅs pa

不思惟; 不修身; 行事不清淨

pragalbhadhārṣṭyam

spyis brtsan pa’am spyi rtol che ba

凶暴; 鹵莽

mukharaḥ

mu cor smra ba’am kha drag pa

喚; 饒舌; 口惡 ; 放肆

akṣadhūrtaḥ

brgyan po la dor ba

失莊嚴; 賭博者; 賭博

ghasmaraḥ

lto che ba

大腹; 饞

matsaraḥ

ser sna can

慳

kadaryaḥ

’juṅs pa

悋

khalaḥ

mi bsrun pa

未調伏

śaṭhaḥ

gyo sgyu can

奸詐

dhūrtaḥ

gyo can

詐譎

viṭaḥ

gyo can

詭譎

māyāvī

sgyu byed pa

詭詐

kurukuciḥ (kuṭukuñcakaḥ)

ṅan gyo

奸惡

dambhaḥ

tshul ’chos pa

詐偽

kuhanā

ṅan pa

惡

lapanā

kha gsag

集財; 諂

naiṣpeśikatvam

thob kyis ’jal ba

作憎之欲得

naimittikatvam

gźog sloṅ

作讚之欲得

lābhena lābhaniṣpādanā

rñed pa las rñed pa sgrub pa

猶修得; 以得修得

sattvavikrayaḥ

sems can ’tshoṅ ba

賣生靈

śastravikrayaḥ

mtshon cha ’tshoṅ ba

賣兵器

viṣavikrayaḥ

dug ’tshoṅ ba

賣毒

māṃsavikrayaḥ

śa ’tshoṅ ba

賣肉

madyavikrayaḥ

chaṅ ’tshoṅ ba

賣酒

durmaṅkuḥ

gnoṅ mi bskur ba

不言過; 不恥愧; 不悔過

ṣaḍbhogānām apāyasthānāni

loṅs spyod ’bri ba’i gnas drug la

滅業六事; 受用六惡處

madyapānam

chaṅ ’thuṅ ba

飲酒

dyūtam

brgyan po

賭博

vikālacaryā

mtshan mo ’phyan pa

夜行婬亂

pāpamitratā

sdig pa’i ’grogs po daṅ brten pa

指示惡友; 親友不善人

samājadarśanam

’dus pa la lta ba

看會

ālasyam

le lo

懶惰

anuttaraparyāyāḥ

bla na med pa daṅ mchog tu brtsi ba’i rnam graṅs daṅ dag pa daṅ grol ba la sogs pa’i miṅ la

無上與數於最勝眾數名目; 無上異名

anuttaraḥ

bla na med pa

無上; 無比

niruttaraḥ

goṅ na med pa

無上; 無比

anuttamaḥ

lhag na med pa

無增

uttaraḥ

bla ma

無上; 上

uttamaḥ

dam pa

賢妙; 最上

jyeṣṭhaḥ

thu bo’am rgan rabs

長老; 最長

śreṣṭhaḥ

phul

奉; 勝; 處尖

varaḥ

rab

最; 尊

pravaraḥ

rab mchog

最勝; 最妙

agraḥ

mchog

勝; 尊

viśiṣṭaḥ

khyad par ’phags pa

殊勝

pradhānam

gtso bo’am gces pa

尊; 勝

paramaḥ

dam pa’am dbyig

妙; 第一; 寶

utkṛṣṭaḥ

mchog tu byuṅ ba

出勝

prakṛṣṭaḥ

mchog tu byuṅ ba

出勝; 勝

praṇītaḥ

gya nom pa

善好; 妙

asamaḥ

mñam pa med pa

不平等; 無等

asamasamaḥ

mi mñam pa daṅ mñam pa

不平及平等; 無等等

apratisamaḥ

zla med pa

無比; 無對

suṣṭhuḥ

rab tu

最; 極善

atyantam

mchog tu

勝; 畢竟

sarvākaravaropetam

rnam pa thams cad kyi mchog daṅ ldan

具諸最勝; 具一切種妙

praṣṭhaḥ

mchog gam gtso bo

勝; 尊

pariśuddhaparyāyāḥ

dag pa daṅ grol ba la sogs pa’i miṅ la

清淨; 清淨異名; 解脫等名目

supariśuddham

śin tu yoṅs su dag pa

最清淨

trimaṇḍalapariśuddham

’khor gsum yoṅs su dag pa

三眷屬清淨; 三輪清淨; 三圍清淨

anupādāya āsravebhyaś cittāni vimuktāni

len pa med par zag pa rnams las sems rnam par grol ba

無取漏中心甚解脫

parimocayitavyam

yoṅs su thar bar bya ba’am yoṅs su grol ba

最脫; 解勝; 最解

vimucyate

rnam par grol bar ’gyur

眾皆解脫; 永解脫

śītībhavati

bsil bar gyur ba

清涼

kṛtaparikarmaḥ

yoṅs su sbyaṅs ba byas pa’am byi dor byas pa

皆作淨; 刮磨

niryāṇam

ṅes par ’byuṅ ba

出現; 定現

niryātaḥ

ṅes par ’byuṅ ba

定出現

niryāti

mthar phyin pa’am ṅes par ’byuṅ ba

到彼岸; 定出

nisṛjāparyāyāḥ

spaṅs pa daṅ ’dor ba la sogs pa’i miṅ la

棄捨等名目

pratinisṛjya

spaṅs te

棄捨; 捨了

vāntīkṛtam

bsal ba’am sbyaṅs pa

消除; 純熟

sarvopadhipratinisargaḥ

phuṅ po kun spaṅs pa

棄諸蘊

vyantīkṛtam (vyatīkṛtam)

mtha’ med par byas pa

無邊際; 令無邊際

viṣkambhaṇam (yāntikṛtam)

rnam par gnon pa’am rnam par sel ba

鎮伏; 消除

riñcati

’dor ba’am spoṅ ba

棄; 捨

choritā

bor ba’am btaṅ ba

捨; 使捨; 棄

vāhitapāpaḥ

sdig pa spaṅs pa’am sbyaṅs pa

棄; 消除諸罪業

vyativṛttaḥ

phyir śin tu ’das pa

甚超越

pratinisṛjati

’dor ba

捨; 拋

prativinisṛjati

’or gcig gam thoṅ źig

擲; 放

utsṛjyate

gtoṅ ba’am ’dor ba

去; 放

parityāgaḥ

yoṅs su gtoṅ ba’am ’dor ba

永捨; 棄

jahāti

spoṅ ba’am ’dor ba

拋棄

pratikṣepaḥ

spoṅ ba

棄

apakarṣaṇam

bsal ba

除

pratikrāntaḥ

phyir log pa’am spaṅs pa

棄; 廻轉

apakarṣaḥ

’bri ba’am ’grib pa

減; 損

ūnatvam

’grib pa

減

ayogaḥ

mi ldan pa

不具

viyogaḥ

bral ba

離

visaṃyogaḥ

mi ldan pa’am bral ba

離; 離繫; 不具

viśleṣaḥ

bye ba’am bral ba’am ’gyed pa

分; 辨別; 離

vibhūtam

bral bar ’gyur ram med par ’gyur

離; 壞

vigacchet

bral ba’am źig pa

離; 沒

antardhānam

nub pa’am mi snaṅ ba

滅; 不現

apakrāntaḥ

phyir byuṅ ba’am med par gyur ba

將來出; 已去; 將來不存; 已過

vipariṇatam

rnam par gyur ba

變相; 已壞

āśrayaparāvṛttam

gnas gyur pa

變住; 所依已轉

pariṇatam

yoṅs su gyur ba

消融; 已轉變; 變成

pariṇāmaḥ

gyur ba

轉; 轉變

jīvitād vyaparopayet

srog daṅ phral ba

離命

paryādānaṃ gacchati

ma lus pa’am gtan nas sam rim gyis zad par ’gyur

全; 永盡; 永遠 ; 全盡

vihīnam

ñams pa’am ma tshaṅ ba

衰敗; 不全

paribhuktam

yoṅs su spyad pa’am zos pa

參詳; 已遍受用; 殘

astaṃgacchati

nub pa med pa’am źig par gyur ba

滅; 壞; 減

vidhamati

sel ba’am ’joms pa

除; 壞

apaviddham, aparividdham

bor ba

失

rāganisūdanam

’dod chags sel ba

消貪欲

paryudastaḥ

bstsal ba

力; 已除; 給

sthiter anyathātvam

gnas pa las gźan du gyur ba

居他處; 住異; 變處

nārāśībhāvaḥ (na rāśībhāvaḥ)

spuṅs pa’i dṅos po med pa’am phuṅ por gyur pa ma yin pa

無物; 非蘊; 無蘊物

prabhaṅguraṃ

rab tu ’jig pa

極壞

pṛṣthībhavati

rgyab kyis phyogs par gyur ba

轉背後

kelāyitavyam

bstsal ba’am bcom pa

勇; 改; 給; 段; 段

ucchetsyati

chad par ’gyur

絕斷; 當斷

vitimirakaraḥ

rab rib med par byed pa

無明; 無蒙

anunayāsaṃdhukṣaṇatā (anunayāsaṃpṛkṣaṇatā)

rjes su chags pa bdo bar ma byas pa

隨貪; 未育

nirlikhitam

śin tu phyis pa’am bsrabs pa’am bźar ba

擦; 塗抹; 刮

utsṛṣṭam, samavahanti

yaṅ dag par ’joms pa’am spoṅ ba

真實壞棄

suprakṣālitam

legs par bkrus pa’am bśal ba

甚洗濯

sudhautam

sbyaṅs pa’am dul ba

滌

nirdhāntam (nirdāntam)

btso ma

熟; 柔

vāntībhavaḥ

bstsal ba’am skyugs pa

令作; 逐

parityaktam

yoṅs su spaṅs pa

皆棄; 永棄

utsṛṣṭam

btaṅ ba’am spaṅs pa’am bor ba

捨了; 拋了; 棄了

pratyākhyātam

phul ba’am btaṅ ba’am bor ba

捨; 失; 棄; 奉; 奉

utsarjanam

gtaṅ ba

捨

śokavinodanam

mya ṅan bsal ba

淨憂; 解憂

pravijahya

rab tu spaṅs pa

最棄

anaṅgaṇam

ñon moṅs pa med pa

無煩惱

nihatam

bcom pa

壞

kīrttipraśaṃsāparyāyāḥ

bstod pa daṅ smad pa daṅ grags pa’i rnam graṅs kyi miṅ la

譽毀稱名數目; 稱讚異名

kīrttiḥ

grags pa’am brjod pa

稱誦

praśaṃsā

rab tu bsṅags pa

最讚

yaśaḥ

sñan pa’am grags pa

美稱; 名

stutiḥ

bstod pa

稱讚

stomitaḥ (stoṣitam)

bkur ba

敬; 讚

praśaṃsitaḥ

rab tu bstod pa

最讚

varṇitaḥ

bsṅags pa

呪; 讚

śabdaḥ

sgra

音; 聲

ślokaḥ

tshigs su bcad pa

記句; 頌

varṇaḥ

bsṅags pa’am sñan par brjod pa

讚; 稱名

abhinanditayaśāḥ

mṅon par bstod pa’i grags pa

現前稱讚

bhūtavarṇaṃ niścārayati

yaṅ dag pa’i bsṅags brjod pa

真實讚念

prasiddhaḥ

rab tu grub pa’am grags pa

最稱讚; 最成就

prathitaḥ

gsal bar grags pa

明稱

pratītaḥ

kun la grags pa

普稱; 稱

prasiddhiḥ

mṅon na grags par gdags

稱讚

anuśamsā

phan yon

功德

nindanāparyāyāḥ

smod pa’i graṅs la

譏毀類名目

avarṇaḥ

mi sñan par brjod pa

不美稱

doṣaḥ

skyon nam ñes pa

罪過

bhaṇḍanam

’tshaṅ ’bru ba

訐人過

paṃsanaṃ

bśuṅ ba’am smad pa

毀; 過

nindā

smad pa

毀

jugupsā

skyon du bgraṅ ba

紀過; 嫌厭

vigarhaḥ

dgoṅs pa’am smad pa

念; 毀

kutsanam

ṅan par brtsi ba

毀惡; 訶毀

avasādaḥ

smad pa’am spyo ba

毀謗; 訶責

avaśaṃsyati (avamaṃsyati)

smod par byed pa

反害; 作謗

vimānayati

khyad du gsod par byed

藐視; 分外殺

parābhavaḥ

brñas pa

欺侮

kutsanīyam

smad par bya ba

毀事; 作毀

avadhyāyanti

smod pa’am ’phya ba

毀; 嗤笑

kṣipanti

gźog ’phyas zer

笑; 譏笑

vivācayanti

kha zer ba

說惡

paribhāṣā

spyo ba

責

anukūlapratikūlādayaḥ

mthun pa daṅ mi mthun pa la sogs pa’i miṅ la

順不順等

anukūlaḥ

mthun pa

順

pratikūlaḥ

mi mthun pa

不順

pratilomaḥ

rjes mi mthun pa’am lugs su mi ’byuṅ ba

不順; 逆; 不合理

anulomaḥ

rjes su mthun pa’am lugs ’byuṅ ba

隨順; 順流行; 合理 ; 順於理

anusrotogāmī

chu’i ’bab phyogs su ’gro ba

水順; 順流

pratisrotogāmī

chu’i bzlog phyogs su ’gro ba

水返; 逆流行; 逆流

vyastam

so so’am re re

各各

samastam

bsdus pa’am mtha’ dag

廣收

āyaḥ

’buṅ ba’am ’du ba

出; 聚

durlabhaḥ

rñed par dka’ ba’am dkon pa

難得; 希罕

sulabhaḥ

rñed sla ba’am mod pa

易得; 有餘

adhimātram

che ba’am rab

大極; 甚; 極

madhyam

’briṅ ṅam bar ma

中

mṛduḥ

chuṅ ṅu’am tha ma

小; 末

susādhyam

bsgrub sla ba

易修

duḥsādhyam

bsgrub dka’ ba

難修

āram

tshu rol

邊; 此邊; 尖邊

pāram

pha rol

彼邊; 彼岸; 尖邊

pravartanam

’jug pa

後; 轉; 進

vivartanam

ldog pa (bzlog pa)

鬆; 退

abaddham (abandham)

ma bciṅs pa

不栓; 不縛

amuktam

ma grol ba

不解

nimiñjitam

btsums pa

閉合

unmiñjitam

phye ba

開

saṃprakhyānam

śin tu gsal ba’am śin tu dran pa

最明; 所顯現; 甚念

asaṃprakhyānam

śin tu mi gsal ba’am cin tu mi dran pa

不明; 非所顯現; 不念

anuguṇyam

rjes su mthun pa

隨順合

anuvātaḥ

rdzi phyogs

踐覆所; 順風

prativātaḥ

rdzi phyogs ma yin pa

非順風

samanupaśyati

rjes su mthoṅ ba

隨見; 等隨觀見

na samanupaśyati

rjes su mi mthoṅ ba

隨不見; 不等隨觀見

ānulomikī

rjes su mthun pa

順; 合

bṛhatparīttādayaḥ

che chuṅ daṅ mtho dman la sogs pa’i miṅ la

大小高低等

āyāmaḥ

chur

不入; 直豎

viṣkambheṇa

sboms su’am zabs su

闊; 深裏向; 粗

vistāraḥ

źeṅ du’am rgyar

寬; 深

dairghyam

srid du

廣; 長裏向

ārohapariṇāhasaṃpannaḥ

mchu daṅ źeṅ du ldan pa

縱橫具

ārohaḥ

khrun nam ’phaṅ ṅam srid

長; 高

pariṇāhaḥ

źeṅ ṅam sboms sam kho lag

橫; 寬; 粗

vistīrṇam

rgya che ba

廣大

udāraḥ

brlabs po che’am rgya che ba

大力量; 廣大

viśālam

yaṅs pa

寬

vipulam

rgyas pa’am yaṅs pa

廣; 寬

audārikam(odārikam)

rags la’am che loṅ ṅam che ba’am sbom pa

整; 大概

pṛthuḥ

yaṅs pa’am rgya che ba

寬; 大

alpaḥ

chuṅ ba

小

alpataram

ches chuṅ ba

太小

alpatamam

chuṅ ches pa

太小; 最小

bahutaram

ches maṅ ba

甚多

bhūyiṣṭham

maṅ po pa

多的; 具多

mahattamam

chen po ba

大的; 具大

itvaram(itvāraḥ)

ṅan pa’am tha ma

惡; 下賤

lūhaḥ (luhaḥ)

ṅan pa

惡

avarakam (apacarkam, avacarakam, avavarakam)

ṅan ṅon

下賤; 好反

paurvāparyam (porvāparyam)

sṅa phyi

前後

apūrvam acaramam

sṅa phyi med pa

無前後

sūkṣmam

phra mo’am źib mo

微細

sthūlam

sbom po’am rags pa

粗

dabhraḥ

ñuṅ ba’am chuṅ ba

少; 小

adabhraḥ

mi ñuṅ ba’am mi chuṅ ba

不少; 不小

utkūlam (utkulam)

śaṅ ṅam śoṅ

不平; 高低; 不均

nikūlam

’bar ’bur ram mtho dman

不平; 高低; 不均

mitrakāryam

bśes pa’i rim pa daṅ phas kyi rgol ba la sogs pa’i miṅ la

親友次第及侵犯等; 親友所作

ālaptakaḥ

gtam ’dres pa

交談

saṃlaptakaḥ

phebs par smra ba

說說

samstutakaḥ

smos ’drin

引說

sapremakaḥ

’grogs bśes

親友; 朋親

prema (preman, premaḥ)

byams pa’am mdza’ ba’am sdug pa

慈; 親近; 相合

āptaḥ

bcug pa’am yid brtan pa

親近; 托心

viśvastamānasaḥ

yid brtan pa’am yid gcugs pa

意堅; 意合

sahāyībhavaṃ gacchati (saṃhāyībhavaṃ gacchati)

grogs su ’gyur ba

成友

kāntaḥ

sdug pa

相親

priyaḥ

phaṅs pa’am sdug pa

惜者; 愛者

praṇayaḥ

mdza’ gcugs pa

相投; 契友

pramamanojñaḥ

mchog tu yid du ’thad pa

勝意中; 勝中意

mitram

mdza’ bo

朋友; 親友

suhṛt (suhṛd)

mdza’ bo

心友

hṛdyam

sñiṅ du sdug pa

心友

amitrakarma

mi mdza’ ba’i las kyi miṅ la

怨敵之事; 怨敵所作

amitram

mi mdza’ ba

不相友; 不相合

pratyamitraḥ

dgra bo

冤家

kumitraḥ

bśes gñen ṅan pa

惡親友

parapravādī

phas kyi rgol ba

侵犯

pratyarthikaḥ

phyir rgol ba

回犯

pratyanīkaḥ

phas kyi dgra

彼冤; 敵家

paracakram

pha rol gyi dmag tshogs

他兵; 敵兵

vairī

śa kon nam ’khon yod pa

相入為讎

śatruḥ

dgra

冤

kusahāyaḥ

grogs ṅan pa

惡朋

kuśalādayaḥ

dge ba daṅ śis pa’i miṅ la

善與吉祥

āśīrvādaḥ

śis par brjod pa

誦吉祥

āśiṣaḥ

legs su smon pa

深祝願

varṇavādī

bsṅags pa smra ba

說稱願

śrīḥ

dpal lam gyaṅ

祥; 吉祥; 祿

lakṣmīḥ

dpal lam śis pa

功德; 吉祥相; 吉祥; 嘉慶

maṅgalam

bkra śis sam ltas

現吉祥; 吉祥

kutūhalam

dge mtshan nam ltad mo

吉兆; 善名; 戲

praśastaḥ

dge śis

善祥

svasti

bde legs sam dge ba

妙樂善; 福; 吉慶

svastyayanam

bde legs su ’gyur ba (dge legs su ’gyur ba)

成妙善樂

sauvastikam

bde legs brjod pa

誦妙讚

kalyāṇam

dge legs sam dge ba

善; 妙善

ślāghyam

legs pa

妙

kuśalam

dge ba’am mkhas pa’am bde ba

善; 樂; 賢

śreyān

mchog tu bkrabs pa

最勝; 最選者

jyāyān

mchog tu btud ba

最善; 最伏

svadhā

gźi bsruṅ

守地界

vaṣaṭ

gźi mi ’grib pa

無遮地

oṃ

rab bsṅags

極讚

svāhā

gźi tshugs

侵地界; 安定

dharmadeśanāśravaṇādināmāni

chos smra ba daṅ ñan pa daṅ sgra skad kyi miṅ la

說法聽法音聲名目

praṇetā

byed pa’am ston pa

作; 指示

aviparītamārgadeśikaḥ

lam ma nor bar ston pa

無差指道; 無倒示道者

saṃgītikāraḥ

yaṅ dag par sdud par byed pa

真實收入; 結集者; 真實收

dharmakathikaḥ

chos sgrogs pa

宣法者

dharmabhāṇakaḥ

chos smra ba

說法; 說法者

darśayitā

ston par byed pa’am mthoṅ par byed pa

開示; 開示者; 作見

śrotā

ñan pa

聞; 聞者

bhāṣate

smra ba’am brjod pa

說

jalpate

smras pa’am brjod pa

誦; 告

lapati

smras pa’am brjod pa

誦念

deśayati

ston pa

導示; 宣說

uttānīkariṣyati

gsal bar byed pa

作明; 顯發

sūktam

legs par bśad pa

妙說

subhāṣitam

legs par gsuṅs pa’am legs par smras pa

妙說

suvyākhyātam

gsuṅs pa’am legs par smras pa

妙演說

vyavahāraḥ

tha sñad

略

saṃketaḥ

brda

表

uddiśati

luṅ nod pa’am ’bogs pa

敕

upadeśati

luṅ ’bogs pa

傳敕

udīrayati

smra ba’am brjod pa

說; 告

samprakāśayati

yaṅ dag par rab tu ston pa

真實開示

pratimantrayitavyam

slar smra bar bya ba

復演說; 復說

uddiṣṭam

brjod pa’am bton pa’am smras pa

說; 誦

ācaṣṭe

smra

說

prakṣveḍanam (prakṣābhanam, prakuveḍanam, prakṣvābhanam, prakṣvaibhanam)

bśuṅ ba

悄言以謗

svareṇa abhiviñāpayati

sgrags mṅon par go bar byed pa

其音現前解; 以聲令解

kalakalaḥ

ca co

喧

kilikilāyitam (kilakilāyitam)

ca co

音聲; 喧嚷

aślīlam

tshig dor ba’am mi gśe ba

略言; 不詮

sphoṭam

sgra gsal ba

明言; 聲亮

kolāhalaḥ

ku co

音聲; 喧

kalasvaraḥ

sgra sñan pa (skad sñan pa)

美言; 妙言

ekavacanodāhāreṇa

tshig gcig brjod pa

誦一言

alam anena vivādena

brtsod pa ’dis ci źig bya źe’am brtsod pa ’di thoṅ

爭有何益; 罷此爭

viṣamo ’yam upanyāsaḥ

gźag pa’am smras pa ’di ni mi mthun pa’o

定不順; 此言不順

abhilapanatā

mṅon par brjod pa

見說; 明說

pratyudīrayati

slar smra ba’am slar zlos pa

復說; 又說

pratyuccāraṇam (pratyucchāraṇam)

slar gruṅs pa

復說

pratyuccāraḥ (pratyucchāraḥ)

slar gsuṅs pa

復說

utkāśanaśabdaḥ

gsuṅ rtsal ba’am skad rtsal ba

吩付; 垂言

hāhākārakilikilāprakṣveḍitaśabdaḥ

a la la źes ca co daṅ gźa’i sgra

與阿喇喇同嚷亦笑; 大吼叫

prakṣveḍitaśabdaḥ

’ur sgra

聲波且只多有翻甕聲者

acchaṭāśabdaḥ

se gol gyi sgra

彈指音; 指音

āviṣkaraṇam

’chags pa’am smra ba

貪說; 說; 貪悔

pratyākhyānam

’bul ba’am spoṅ ba

奉獻; 棄

vyapadeśaḥ

brjod pa’am skad ’dogs pa’am lce rten

說; 倚舌; 圖賴; 舌倚; 舌倚

vācoyuktiḥ

smra ba’i tshul

所言理趣

codayati

rgol ba’am skul ba’am rtsod pa

違; 爭; 提

paurīsātkathyam (paurisātkathyam, pauṭīsātkathyam)

pho braṅ ’khor gyi skad dam ’khor du grags pa

邑城殿邊; 近傳揚言相接

ādeyavākyam

tshig gzuṅ ba’am btsun pa

守妙言; 正直

madhurasvaraḥ

sgra mñen pa’am sñan pa

和音; 妙語

māyādayaḥ

sgyu ma la sogs pa’i dpe’i miṅ la

諸幻術譬語名目

māyā

sgyu ma

幻術

nirmitaḥ

sprul pa

化

udakacandraḥ

chu zla

如水中月; 水中月

akṣipuruṣaḥ

mig gi skyes bu

眼中人

marīciḥ

smig rgyu

陽焰

mṛgatṛṣṇikā

smig rgyu (ri dwags)

渴獸; 鹿愛; 陽焰

marumarīcikā

mya ṅam gyi smig rgyu

憂陽焰; 蜃氣樓; 曠野焰

gandharvanagaram

dri za’i groṅ khyer

尋香城邑; 乾闥婆城

pratibiṃbam

gzugs brñan

像

praribhāsaḥ

mig yor

烽堆; 光影; 眼華

svapnaḥ

rmi lam

夢

pratiśrutkā

brag ca

應聲; 谷響

pratiśabdaḥ

sgra brñan(brag ca)

應聲; 形聲

budbudaḥ

chu’i chu bur

水中泡

kadalīskandhaḥ

chu śiṅ gi phuṅ po

芭蕉實; 芭蕉

avaśyāyabinduḥ

zil pa

露點

indrajālam

mig ’phrul

幻化

bandhyāputraḥ

mo gśam gyi bu

不產婦人; 石女子; 不產婦人子

khapuṣpam

nam mkha’i me tog

天花; 空花

riktamuṣṭiḥ

chaṅs stoṅ pa

持空; 空拳

alātacakram

mgal me’i ’khor lo

旋燒火柴頭; 旋火輪

arhaṭaghaṭīcakram (arhaḍghaṭīcakram, arhaṭaghaṭiśakram)

zo chun brgyud pa’i ’khor lo

水輪; 幻影

kheṭapiṇḍaḥ

mchil ma’i thal ba

成乾; 唾灰

phenapiṇḍaḥ

lbu ba rdos pa

泡動則滅; 水中生泡

keśoṇḍukaḥ keśoṇḍakam

skra bśad ’dziṅs pa

髮亂結

naṭaraṅgaḥ

gar gyi ltad mo ba

看作舞; 作舞會

tūlapicuḥ

śiṅ bal gyi ’dab ma

綿花葉

udāharaṇam

dper brjod pa

比喻

dṛṣṭāntaḥ

dpe

譬喻

pratyudāharaṇam

so so’i dper brjod

比喻; 復比喻

upamā

dpe’am ñe bar ’jal ba

譬喻; 對比

tyāgādayaḥ

gtoṅ ba daṅ mchod sbyin byed pa la sogs pa’i miṅ la

捨供施等名目

muktatyāgaḥ

lhug par gtoṅ ba

廣施; 長施

pratatapāṇiḥ

lag pa brkyaṅ ba

滿手施

vyavasargarataḥ

rnam par gtoṅ ba la dga’ ba

喜捨

yāyajūkaḥ

mchod sbyin khor mor byed pa’am sbyin pa mi ’chad par byed pa

周遍供; 施不斷絕

dānasaṃvibhāgarataḥ

sbyin pa la ’gyed par dga’ ba

樂捨施

vibhajate

’gyed

捨; 散捨

saṃvibhajate

rnam par ’gyed pa

普捨

yaṣṭā

mchod sbyin byas

供施

suyaṣṭā

mchod sbyin legs par byas

妙作供施

hutam

sbyin sreg byas

燒施

suhutam

legs par sbyin sreg byas

妙作燒施

yāgamayam

mchod sbyin las byuṅ ba

勝施中出; 供施中出

yāvad anyatarānyataraṃ pariṣkāram dadāti

yo byad gaṅ yaṅ ruṅ ba’i bar du sbyin par byed

合用物施

pānaṃ pānārthibhyaḥ

skom ’dod pa la skom

渴者與之飲

annam annārthibhyaḥ

zas ’dod pa la zas

饑者與之食

pratisaṃstaram

so sor ’gyed pa

各各分散

deyam

sbyin par bya ba

施與; 所施

dāyakaḥ

sbyin pa po

施者

dānapatiḥ

sbyin bdag

施主

dātā (dātātṛ)

sbyin par byed pa

作施

pratigrāhakaḥ

len pa

取

prādāt

byin

與

kratuḥ

mchod sbyin

供施

nirargaḍayajñāḥ

gtan pa sri ba med pa’i mchod sbyin

無想報勝施; 無遮施

śrāddham anupradāsyanti

dad pas rjes su sbyin par byed pa’am mtshun ’thor ba

誠心隨捨; 祭祖

prayacchati

sbyin par byed pa

與; 給呢

hitopakāraparyāyanāmāni

phan pa daṅ phan ’dogs pa’i rnam pa’i miṅ la

利濟等名目

hitam

phan pa

利

ātmahitam

bdag la phan pa

益我; 自利

parahitam

gźan la phan pa

益他; 利他

upakāraḥ

phan gdags pa

利益

upayujyate

phan ’dogs pa’am ñe bar sbyor ba

利益; 相合

pratyupakārākāṃkṣāḥ

lan du phan ’dogs su re ba

利益望報; 望報

apratyupakārākāṃkṣāḥ

lan du phan ’dogs pa la mi re ba

利益不望報; 不報; 非報

blo daṅ bye bra phyed pa’i rnam pa’i miṅ la

慧與分別等名

buddhiḥ

blo

慧; 意

matiḥ

blo gros

智慧

gatiḥ

rtogs pa

解悟

matam

bye brag phyed pa’am rtogs pa

分別; 解悟

dṛṣṭam

mthoṅ ba

見

abhisamitāvī

mṅon par rtogs pa daṅ ldan pa

具現通; 已現觀

samyagavabodhiḥ

yaṅ dag par rtogs pa’am yaṅ dag par khoṅ du chud pa

實解; 通曉

supratividdhaḥ

legs par rtogs pa

深曉

gatiṃ gataḥ

rtogs par khoṅ du chud pa

通曉

avabodhaḥ

rtogs pa’am khoṅ du chud pa

解入腔內

pratyabhijñā

ṅo śes pa

知; 認

menire

śes par gyur

識

paṇḍitaparyāyanāmāni

mkhas pa’i rnam graṅs kyi miṅ la

智者異名

paṇḍitaḥ

mkhas pa’am ’dzaṅs pa

賢能; 有謀

vicakṣaṇaḥ

mkhas pa’am rtogs pa

賢; 能曉

paṇḍitajātīyaḥ

mkhas pa’i raṅ bźin can

自然能; 賢能者

pravīṇaḥ

mkhas pa

能; 熟

niṣṇātaḥ

byaṅ ba

熟

vyaktaḥ

gsal ba

明白

medhāvī

yid gźuṅs pa

心怜悧

buddhaḥ

rtogs pa

解; 覺者

buddhimān

blo daṅ ldan pa

具智; 具覺

prājñaḥ

śes rab can

具慧

boddhā

khoṅ du chud pa

了達

prajñāvān

śes rab daṅ ldan pa

具智慧

vidvān

mkhas pa’am rig pa

能覺

nipuṇaḥ

brtags pa’am rtogs pa’am mkhas pa

能察

vijñaḥ

’dzaṅs pa’am śes pa

智; 謀

ākṛṣṭimān

ldob skyen pa

勇猛; 明精

paṭuḥ

gyer po

出眾; 聰明

caturaḥ

grims pa

謹慎

dakṣaḥ

mkhas pa’am śes ñen can

有辯才; 善知識

gambhīraparyāyanāmāni

zab pa’i rnam graṅs kyi miṅ la

甚深等之名目

gambhīraḥ

zab pa

深

gambhīrāvabhāsaḥ

zab par snaṅ ba

深明顯; 深杳

durdṛśaḥ

mthoṅ bar dga’ ba

難見

duravabodhaḥ

khoṅ du chud par dka’ ba

難悟

duranubodhaḥ

khoṅ du chud par dka’ ba

能細察; 難隨覺; 難全記

sūkṣmaṃ nipuṇapaṇḍitavijñavedanīyaḥ

źib mo brtags pa’i mkhas pa daṅ ’dzaṅs pas rig pa

有細察智謀高

atarkyaḥ

rtog mi nus pa

不能解

atarkāvacaraḥ

rtog ge’i spyod yul ma yin pa

不能曉的; 非可慮者

anidarśanaḥ

bstan du med pa

無指示; 無可指示

duravagāhaḥ

gtiṅ dpag dka’ ba

深難思

śivaḥ

źi ba

柔善; 寂靜; 精

aprapañcaḥ

spros pa med pa

無遊戲; 無戲論; 無為

niṣprapañcaḥ

spros daṅ bral ba

離遊戲; 離戲論; 離（永無諸）為

aviprapañcaḥ

rnam par spros pa med pa

永無諸為; 無戲論; 永無諸遊戲

durvigāhyam

rtogs par dka’ ba

難解

nandiparyāyaḥ

dga’ ba’i rnam graṅs kyi miṅ la

諸喜名目

tuṣṭaḥ

dga’ ba

滿足喜; 歡

udagraḥ

mgu ba

喜

āttamanāḥ

yid raṅ ba

如意

pramuditaḥ

rab tu dga’ ba

最意; 歡喜

prītisaumanasyajātaḥ

dga’ ba daṅ yid bde ba skyes pa

最喜心中樂生

harṣajātaḥ

raṅs pa skyes

生喜; 心喜

hṛṣitacittaḥ

sems raṅs par gyur ba

心喜; 心服

prāmodyam

mchog tu dga’ ba

勝喜

saṃtuṣṭaḥ

chog śes pa

知足

paritoṣaḥ

yoṅs su mgu ba

皆喜; 永喜

audbilyakārī

śin tu dga’ bar byed pa

深喜; 令喜歡; 令深歡

bahujanapriyaḥ

skye bo maṅ po dga’ ba

多人喜; 眾人喜

saṃrajanīyaḥ

yaṅ dag par sdug par ’gyur ba’am chags par ’gyur ba

真實愛; 成貪

saṃmodanīyaḥ

yaṅ dag par dga’ bar ’gyur ba

真實喜悅

ārādhanam

mgu bar bya ba’am mñes par bya ba

令悅; 令現喜

abhirādhanā

mṅon par mgu ba’am mñes pa

令現悅; 令生怡悅

abhinandayiṣyati

mṅon par dga’ bar ’gyur

生怡悅

krodhākārāḥ

khro źiṅ gtum pa’i rnam pa daṅ gnod pa’i miṅ la

諸忿怒及作害名目

raudraḥ

źe gnag pa’am drag pa

黑心; 暴惡

caṇḍaḥ

gtum pa

暴惡; 深怒

ugraḥ

drag śul can

具緊惡

krūraḥ

ma ruṅs pa

兇惡; 逆

duṣṭacittaḥ

sdaṅ ba’i sems daṅ ldan pa

具瞋心

raudracittaḥ

gnod pa’i sems daṅ ldan pa

具害心

pratihatacittaḥ

źe ’gras pa’i sems daṅ ldan

具瞋惱心; 違害心

kharaḥ

brlaṅ po

兇

niṣṭhuraḥ

btsam pa med pa

不仁; 不合

dāruṇaḥ

mi bzad pa

不盡; 慘酷; 難敵

tīvraḥ

drag po’am bdo ba

怒; 猛烈; 狷

caṇḍamṛgaḥ

gcan gzan khro bo

猛獸怒; 猛獸

upadrotāraḥ

gnod par byed pa’am brjed pa’am ’tshe ba

傷; 侵害者; 害

anarthopasaṃhitam

gnod pa can nam gnod pa daṅ bcas pa

具害; 無義所引; 有害

viheṭhakaḥ

’tshe ba’am co ’dri ba

惹; 惱害; 侵

kupitaḥ

’khrugs pa

亂

prakopaḥ

’khrugs pa’am khoṅ nas sdaṅ ba

亂; 心胸起興

kaṭukaḥ

khra khro can nam spro thuṅ ba

具惱; 急性

abhiṣaktaḥ

ṅan ba

惡; 所詛

rabhasaḥ

rtun ṅes pa’am gzu lums can

商量; 爭; 狡

sāhasikaḥ

tsham tshom med pa

不怯

catvāraḥ puḍgalāḥ

gaṅ zag bźi’i miṅ la

四種死生名; 四種補特伽羅; 四種世人

tamastamaḥparāyaṇaḥ

mun khrod nas mun khrod du ’gro ba

自暗中向暗中行; 從闇趣闇; 從冥入冥

tamojyotiṣparāyaṇaḥ

mun khrod nas snaṅ bar ’gro ba

自暗中向明行; 從闇趣明; 從冥入明

jyotistamaḥparāyaṇaḥ

snaṅ ba nas mun khrod du ’gro ba

自明中向暗行; 從明趣闇; 從明入冥

jyotirjyotiṣparāyaṇaḥ

snaṅ ba nas snaṅ bar ’gro ba

自明中向明行; 從明趣明; 從明入明

ihaparatrākārāṇi

tshe ’di daṅ tshe phyi ma daṅ ’chi ’pho’i rnam pa’i miṅ la

今世後世過世名目; 今世後世死亡名目

dṛṣṭadharmaḥ

mthoṅ ba’i chos

見法; 現法

ihatra

’di la

今世; 此世

amutra

phyi ma

後世; 彼世

iha janma

tshe ’di

今世; 此世

āyatyām

phyi ma

後世

pārajanmikaḥ

tshe gźan

別世; 他生

jātivyativṛttaḥ

tshe ’phos pa’am tshe rjes pa

卒; 死

sāmparāyikaḥ

tshe phyi ma

變易世; 後世者

samparāyaḥ

tshe phyi ma

後世

jātiparivartaḥ

tshe rabs rje ba’am ’pho ba

換世; 死; 轉生

cyutiḥ

’chi ’pho’am ’chi ba

死

cyāvanam

’chi ba daṅ ’pho ba

死

cyutisaṃkramaḥ

’chi ba daṅ ’pho ba

死

vivekādayaḥ

dben pa’i rnam pa’i miṅ la

諸寂靜等名目

prāntaśayyāsanaṃ (prāntaṃśayyāsanaṃ)

bas mtha’i gnas mal

住極邊地; 邊際臥具; 清淨住處

prāntavanaprasthā

nags khrod

林中; 邊際山巖林藪

prāntaḥ

bas mtha’

邊

araṇyam

dgon pa

閑靜處; 阿蘭若

kāntāram

’brog dgon pa

廣野; 野寺

vanam

nags sam tshal lam nags tshal

園; 林

upavanam

skyed mos tshal lam nags ’dab

花園; 喜林

sthānanāmāni

gnas bźi’i miṅ la

四居住等名目

gārhasthyam (gārhasthāḥ)

khyim na gnas pa

居家

brahmacaryāśramaḥ

tshaṅs par spyod pa la gnas pa

居淨梵

vānaprasthaḥ

nags khrod na gnas pa

居山林

bhaikṣukaḥ

spoṅ ba pa

乞化

bhūmikampitākāraḥ

sa gyo ba’i rnam pa’i miṅ la

諸地動等名目

kampitaḥ

’gul

動

prakampitaḥ

rab tu ’gul

極動; 遍動

saṃprakampitaḥ

kun tu rab tu ’gul

普動; 普遍動

calitaḥ

gyos

動; 起

pracalitaḥ

rab tu gyos

極動; 遍動

saṃpracalitaḥ

kun tu rab tu gyos

普動; 普遍起

vedhitaḥ

ldeg

動; 涌

pravedhitaḥ

rab tu ldeg

極動; 遍涌

saṃpravedhitaḥ

kun tu rab tu ldeg

遍動; 普遍涌

kṣubhitaḥ

’khrugs

亂動; 震

prakṣubhitaḥ

rab tu ’khrugs

極亂動; 遍震

saṃprakṣubhitaḥ

kun tu rab tu ’khrugs

普亂動; 普遍震

raṇitaḥ

’ur ’ur

動舞聲; 吼

praraṇitaḥ

rab tu ’ur ’ur

極舞動聲; 遍吼

saṃpraraṇitaḥ

kun tu rab tu ’ur ’ur

普舞動聲; 普遍吼

garjitaḥ

chem chem

顛倒; 擊

pragarjitaḥ

rab tu chem chem

最顛倒; 遍擊

saṃpragarjitaḥ

kun tu rab tu chem chem

極顛倒; 普遍擊

pūrvādig avanamati

śar phyogs dma’ na

東方低; 東方沒

paścimādig unnamati

nub phyogs mtho

西方高

paścimādig avanamati

nub phyogs dma’ na

西方低; 西沒

purvādig unnamati

śar phyogs mtho

東方高

dakṣiṇādig avanamati

lho phyogs dma’ na

南方低

uttarādig unnamati

byaṅ phyogs mtho

北方高

uttarādig avanamati

byaṅ phyogs dma’ na

北方低

dakṣiṇādig unnamati

lho phyogs mtho

南方高; 北方隱沒; 北方沒

antād avanamati

mtha’ dma’ na

地邊下

madhyād unnamati

dbus mtho

中央高; 中湧

madhyād avanamati

dbus dma’ na

中央下

antād unnamati

mtha’ mtho

地邊高

aprakampyaḥ

mi skyod pa’am mi skul ba’am skyod mi nus pa

不動; 不能動

prabhāparyāyaḥ

’od kyi miṅ la

光焰名目

prabhā

’od

光

raśmiḥ

’od zer

光明

ālokaḥ

snaṅ ba

明

marīciḥ

mun sel lam ’od

除暗得光; 光; 除暗

aṃśuḥ

gsal ba’am ’od zer

亮; 明

tejaḥ

’bar ba’am gzi brjid

威光

jvālaḥ

’bar ba

焰光

dyutiḥ

gsal ba’am ’od dam zer

明; 光輝

lokadhātavaḥ

stoṅ che chuṅ daṅ gliṅ bźi daṅ khams gsum daṅ ’jig rten pa’i lha la sogs pa’i miṅ la

世界

sāhasracūḍiko loka dhātuḥ

stoṅ spyi phud kyi ’jig rten gyi khams

千總世界; 小千世界

dvisāhasro madhyamo

stoṅ gñis bar ma’i ’jig rten gyi khams

二千世界

trisāhasramahāsāhasro lokadhātuḥ

stoṅ gsum gyi stoṅ chen po’i ’jig rten gyi khams

三千大千世界

catvāro dvīpāḥ

gliṅ bźi’i miṅ la

四洲世界

cāturdvīpako lokadhātuḥ

gliṅ bźi’i ’jig rten gyi khams

四洲世界

gliṅ bźi daṅ ’jig rten bśad pa |

pūrvavidehaḥ

śar gyi lus ’phags

東勝身洲; 東神洲

pūrvavideha źes bya ba pūrva ni śar (5)phyogs la bya | vi ni viśiṣṭa ste bye brag tu ’phags pa daṅ bzaṅ po | de ha ni lus ’phags te | lus ’phags par bzaṅ ba la miṅ du btags pas na śar gyi lus ’phags źes bya |

dehaḥ

lus

身

videhaḥ

lus ’phags

身洲; 勝身

jambudvīpaḥ

’dzam bu gliṅ

南贍部洲

jambudvīpa źes bya ba jambu ni lho phyogs kyi gliṅ ’di’i byaṅ phyogs kyi rgya mtsho’i ’gram na śiṅ chen po jambu (6)źes bya ba śiṅ tog rdza ma tsam chags pa’i ’bras bu chu’i naṅ du lhuṅ ba rnams jambu chu bo’i gser du ’gyur ba źig yod de | de la mtshan mar btsugs te miṅ du btags pas na jambu’i gliṅ źes btags |

jambukhaṇḍaḥ

’dzam bu’i tshal

南贍部林; 贍部林

cāmaraḥ

rṅa yab

小拂洲; 拂洲

aparacāmaraḥ, avaracamaraḥ

rṅa yab gźan

別拂洲; 別拂

aparagodānīyaḥ

nub kyi ba laṅ spyod

牛貨洲; 西牛貨洲

aparagodāniya źes bya ba apara ni nub phyogs | go ni ba laṅ | dāni sbyin źiṅ (7)spyod pa ste | de la ba laṅ lhag par maṅ źiṅ spyod pa las miṅ du btags te nub kyi ba laṅ spyod ces bya |

śāthā

gyo ldan

具小洲; 搖

uttaramantriṇaḥ

lam mchog ’gro ba

道勝行

uttarakuruḥ

byaṅ gi sgra mi sñan

北俱盧洲

uttarakuru źes bya ba uttara ni byaṅ phyogs | ku ni kuṃsita te ṅan pa | ru ni rava ste sgra | byaṅ phyogs kyi gliṅ de na mi’i skad du smra ba med de skad ṅan pas brda byed pa la yaṅ bya | yaṅ sṅon (157a1)gyi mkhan po kha cig gi bśad pa las byaṅ phyogs kyi gliṅ gi mi lo stoṅ thub pas sgyid ciṅ bde ba las ’chi kar sgra mi sñan pa ’byuṅ ste dus las ’da’ ’o źes kyaṅ ’chad de | spyir gñis ka daṅ sbyar na mthun te byaṅ gi sgra mi sñan du btags |

kuravaḥ

sgra mi sñan

妙音; 惡音

kauravaḥ

sgra mi sñan gyi zla ba

妙音月; 惡音對

lokadhātuḥ

’jig rten gyi khams

界境; 世界

lujyata iti lokaḥ

’jig pas na ’jig rten

有壞謂世界

loka źes bya ba lujyata i(2)ti źes bya ste | sems can la sogs pa ’chi źiṅ mi rtag la ’jig pa’i gźi yin pas na ’jig rten źes bya |

lokāntarikāḥ

’jig rten gyi bar

中世界; 世間; 世中; 世內; 世內

sarvalokadhātu prasaraḥ

’jig rten gyi khams rab ’byams thams cad

無邊世界

buddhaviṣayaḥ

saṅs rgyas kyi yul

佛國; 淨土

buddhakṣetram

saṅs rgyas kyi źiṅ

佛土; 佛境土

sahālokadhātuḥ

mi mjed kyi ’jig rten gyi khams

娑婆世界; 忍世界

sukhāvatī

bde ba can

極樂世界

avamūrdhaḥ

spyi’u tshugs

倒

vyatyastaḥ

snrel gźi

橫

tiryaglokadhātuḥ

thad ka pa’i ’jig rten gyi khams

徑直世界

khams gsum gyi rim pa’i miṅ la

三界次第名

kāmadhātuḥ

’dod pa’i khams

欲界

rūpadhātuḥ

gzugs kyi khams

色界

arūpadhātuḥ (arūpyadhātuḥ)

gzugs med pa’i khams

無色界

’dod pa’i khams kyi lha’i miṅ la

欲界天名

’dod pa’i khams kyi gnas kyi miṅ la |

bhaumāḥ

sa bla

地上; 地上居

bhauma źes bya ba bhaumau bhauma źes bya ste | sa la (6)brten pa’i gnod sbyin gyi miṅ ste sa bla źes bya |

āntarīkṣavāsinaḥ (āntarikṣavāsinaḥ)

bar snaṅ la gnas pa

居虛空

antarikṣavāsi źes bya ba antarikṣa bar snaṅ la bya | vāsa gnas pa la bya ste | ñi zla la sogs pa rgyal po chen po bźi’i ris su gtogs pa kha cig nam mkha’ la rgyu ba ltar snaṅ bas na bar snaṅ la gnas pa źes bya ste |

cāturmahārājakāyikāḥ

rgyal chen bźi’i ris

四天王天

trāyāstriṃśāḥ

sum cu rtsa gsum pa

三十三天; 忉利天

trayastriṅśa źes bya ba traya ni gsum | triṅśa ni sum cu ste | ’jig rten gyi gtsug lag las ni mtho ris ri rab kyi steṅ na lha’i gtso bo sum cu rtsa gsum bźugs te | drag (2)po bcu gcig daṅ | ñi ma bcu gñis daṅ | nor lha brgyad daṅ | tha skar gyi bu gñis daṅ sum cu rtsa gsum bźugs pas na sum cu rtsa gsum pa źes bya | chos mṅon pa las ni sum cu rtsa gsum pa’i lha’i gnas na g-yas g-yon gñis kyi gral du ñe ba’i dbaṅ po bcu drug bcu drug (3)seṅ ge’i khri la bźugs pa daṅ | guṅ na lha’i dbaṅ po brgya byin seṅ ge’i khri la bźugs te spyir na lha’i gtso bo sum cu rtsa gsum bźugs pa las btags te źes ’byuṅ | sgra bźin du sum cu rtsa gsum pa źes bya |

yāmāḥ

’thab bral

焰摩天; 夜摩天

yāma źes bya ba a su ra bi bha dbha ya ya ta a pa ya ta źes bya (4)ba ste | sum cu rtsa gsum pa’i ris man chad na lha ma yin gyis ’thab pa’i ’jigs pa daṅ ma bral la | ’di yan chad ni lha ma yin daṅ ’thab pa’i ’jigs pa las ’das te bral bas ’thab bral źes btags te | bsod nams kyis phyin pa daṅ | mel tshe thun re re la (5)skoms śiṅ skul ba skad ’byuṅ ba daṅ | sṅon mtshe ma daṅ zuṅ ma źes btags pa ni yi ge gźuṅ daṅ sbyar na gtan tshigs mi che bar ’gyur te mi btsan par byas so ||

tuṣitāḥ

dga’ ldan

兜率天; 具喜天; 喜足天

tuṣita źes bya ba tuṣa ni pritau źes bya ba dga’ ba | ita ni prāpta ste ’thob pa’am ldan pa ste | chos kyi dga’ (6)ba daṅ bde ba lhag par che bas na dga’ ldan źes bya |

nirmāṇaratayaḥ

’phrul dga’

化樂天; 化自在天

paranirmitavaśavartinaḥ

gźan ’phrul dbaṅ byed

他化自在天

para(7)nirmitavaśavarti źes bya ba paranirmitā bhoganavaśe na vartayituṃ śīla źes bya ste | gźan gyis ’dod pa’i loṅs spyod sprul pa rnams la phan tshun spyod par dbaṅ byed pas na gźan ’phrul dbaṅ byed ces bya |

bsam gtan daṅ po’i sa’i miṅ la

初禪地名

bsam gtan daṅ po’i sa’i miṅ la |

brahmakāyikāḥ

tshaṅs ris

梵; 梵身天; 梵眾

brahmakāyika źes bya ba | brahma ni tshaṅs pa | (158a1)kāyika ni ris su gtogs pa ste | ’dod pa’i khams las thar nas bsam gtan daṅ po’i sar phyin pa’i miṅ yin te tshaṅs ris źes bya |

brahmapāriṣadyāḥ

tshaṅs ’khor

梵眾天; 梵眷

brahmapurohita źes bya ba | brahmaṇa purodhiyate źes bya ste | tshaṅs pa chen po’i mdun du rtag tu ’dug [?] la tshig ’don źiṅ (2)smra bas na tshaṅs pa mdun na ’don źes bya |

brahmapurohitāḥ

tshaṅs pa mdun na ’don

梵輔天

brahmapariṣādya źes bya ba brahmaṇa paricāraka źes bya ste | lha’i ris de’i tshaṅs pa rnams tshaṅs pa chen po’i khams daṅ źam ’briṅ du gtogs pa’i phyir tshaṅs ’khor źes bya |

mahābrahmāṇaḥ

tshaṅs pa chen po

大梵天; 大梵

mahābrahma źes bya ba tshe daṅ byad gzugs daṅ mdog la sogs pa (3)tshaṅs pa phal daṅ mi ’dra bar ’phags la | mi mjed kyi ’jig rten gyi bdag po mdzad pas na tshaṅs pa chen po źes bya |

bsam gtan gñis pa’i sa’i miṅ la

二禪地名

bsam gtan gñis pa’i sa’i miṅ la |

parīttābhāḥ

’od chuṅ

少光天

parīttābhā źes bya ba parīttā eṣām ābhāsvarabhūmi apekṣyeti źes bya ste | ris ’di na gnas pa ’di bsam gtan (4)gñis pa’i sa la gnas rim pa gsum yod pa’i tha ma yin te | goṅ ma gñis las ’od chuṅ ba’i phyir ’od chuṅ źes bya |

apramāṇābhāḥ

tshad med ’od

無量光天

apramāṇābhā źes bya ba | nābhāpramāṇam eṣāṃ śākyam pramātun źes bya ste | lha de dag gi ’od sa ’og ma bas tshad gzuṅ bar mi nus pa’i phyir tshad (5)med ’od ces bya |

ābhāsvarāḥ

’od gsal

光音天; 光明

ābhāsvara źes bya ba ābhāsa ni ’od | vara ni ’od byed pa ’am gsal bar byed pa lta bu’i tshig gi rkyen te lha’i gnas kyi ’od kyis gnas kun du rgyas par snaṅ bar gyur pas na ’od gsal źes bya |

bsam gtan gsum pa’i sa’i miṅ la

三禪地名

bsam gtan gsum pa’i sa’i miṅ la |

parīttaśubhāḥ

dge chuṅ

小善; 少淨天; 小淨天

parīttaśubha źes bya ba (6)parītta ni chuṅ ṅu | śubha dge ba ste | bsam gtan gsum pa’i yid kyi sa’i ba de ba la dge ba źes bya | bsam gtan gsum pa’i sa la gnas rim pa gsum yod pa’i tha ma yin te | sa goṅ ma gsum pas dge ba chuṅ ba’i phyir dge chuṅ źes bya |

apramāṇaśubhāḥ

tshad med dge

無量淨天; 無量善

apramāṇaśubha źes bya ba lha’i gnas (7)der skyes pa de dag gi bde ba sa ’og ma pas tshad gzuṅ du med pa’i phyir tshad med dge źes bya |

śubhakṛtsnāḥ

dge rgyas

遍淨天; 廣善

śubhakṛtsna źes bya ba lha de dag gi dge ba las lhag pa lha’i ris man chad gźan la med pas dge rgyas źes bya |

bsam gtan bźi pa’i sa’i miṅ la

四禪地名

bsam gtan bźi pa’i sa’i miṅ la |

anabhrakāḥ

sprin med

無雲天

anabhraka źes bya ba bhra ka ni sprin te | sprin (158b1)lta bu med pas na a na bhraka źes bya ste sbrin ’khrigs pa daṅ ’dra bar ’dab chags pa med de | gźal med khaṅ daṅ bcas par skye źiṅ ’chi ’pho la | de yan chad kyaṅ gnam gyi rim pa sbrin ltar ’gebs pa med pas sprin med ces bya |

puṇyaprasavāḥ

bsod nams skyes

福生天; 福增

puṇyaprasva źes bya ba puṇya ni bsod nams | prasava ni skyes (2)pa’am ’byuṅ ba la bya ste | mi g-yo ba’i bsod nams las lha de dag skyes pas na bsod nams skyes źes bya |

vrihatphalāḥ

’bras bu che

廣果天

bṛhatphala źes bya ba gnas gźan yod pa’i so so’i skye bo thams cad kyi bsod nams kyi ’bras bu’i mchog skye bas na ’bras bu che źes bya |

gnas gtsaṅ ma’i sa’i miṅ la

浄住地名

gnas gtsaṅ ma’i lha’i miṅ la |
śubdha(3)vāsa źes bya ba ’phags pa’i lam gyi chus sems kyi ñon moṅs pa’i dri ma bkrus pas phyir mi ’oṅ ba la sogs pa sems can dag pa śa stag gnas te | so so’i skye bo daṅ ma ’dres pas na gnas gtsaṅ ma źes bya |

avṛhāḥ

mi che ba

無煩天

abṛha źes bya ba gnas gtsaṅ ma ris lṅa yod pa’i naṅ na tha ma yin pas na (4)mi che ba źes bya |

atapāḥ

mi gduṅ ba

無熱天

atāpa źes bya ba lha’i ris ’dir skyes pa rnams bsam pa dge ba’i phyir sa ’og mar skyes pa rnams kyis zil gyis mi gnon pa daṅ | sa goṅ ma ma thob kyaṅ mi dga’ ba med pa daṅ | ñon moṅs pa’i gduṅ ba chen po med pas mi gduṅ ba źes bya ba daṅ |

sudṛśāḥ

gya nom snaṅ ba

善現天

sudṛśa źes bya (5)ba lha’i ris ’dir skyes pa rnams rab tu źi ba’i khyad par daṅ ldan pa’i phyir mig sṅar mdzes śiṅ bzaṅ bas na gya nom snaṅ źes bya |

sudarśanāḥ

śin tu mthoṅ

善見天

sudarśana źes bya ba lha’i ris ’dir skyes pa rnams zag pa daṅ bcas pa daṅ | zag pa med pa’i tiṅ ṅe ’dzin spel mar bsgoms pa’i sgrib pa lhag ma cuṅ zad (6)cig lus su zad de | mthoṅ ba śin tu rnam par dag ciṅ mthoṅ bas na bzaṅ ba’i phyir śin tu mthoṅ ba źes bya |

akaniṣṭhāḥ

’og min gzugs mtha’

色究竟天

akaniṣṭha źes bya ba a ni ma yin pa | kaniṣṭha ni ’og ma la bya | spyir na gzugs kyi khams kyi daṅ po ste | goṅ na gźan med pas ’og min źes bya | yaṅ mdo sṅa kha cig gi (7)naṅ nas aghaniṣṭha źes ’byuṅ ste | a gha ni rdul phra mo bsags pa | niṣṭha ni mthar thug pa ste | gzugs kyi khams kyi ya thog yin pas bsags pa’i mtha’ źes kyaṅ bya ste skabs daṅ sbyar źiṅ gdags |

mahāmaheśvarāyatanam

dbaṅ phyug chen po che ba’i gnas

大自在天處; 大自在天

mahāmaheśvarāyatana źes bya ba ’og min gyi phyogs kyi gnas źig na byaṅ chub (159a1)sems dpa’ dbaṅ phyug chen po’i naṅ na rnam par snaṅ mdzad chen po bźugs te | chos kyi loṅs spyod rdzogs pa bsten źiṅ myoṅ bar gyur pa’i gnas yin pas na dbaṅ phyug chen po che ba’i gnas źes bya |

gzugs med pa’i miṅ la

無色界地名亦名四無色定

gzugs med pa’i sa’i miṅ la

ākāśānantyāyatanam

nam mkha’ mtha’ yas skye mched

空無邊處天

ākāśānantyam źes sñoms par ’jug (2)pa la sbyor ba’i dus na gzugs kyi ’du śes las ’das te | nam mkha’ mtha’ yas so sñam pa’i ’du śes ’byuṅ bas nam mkha’ mtha’ yas | āyata ni skye ba’i gnas yin pas skye mched de | bsdus na nam mkha’ mtha’ yas skye mched ces bya ste | rnam śes mtha’ yas skye mched daṅ | (3)cuṅ zad med pa’i skye mched daṅ | ’du śes med ’du śes med min gyi skye mched kyaṅ tshul ’di bźin bśad |

vijñānānantyāyatanam

rnam śes mtha’ yas skye mched

識無邊處天

ākiṃcanyāyatanam

ci yaṅ med pa’i skye mched

無所有處天

naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanam

’du śes med ’du śes med min skye mched

非想非非想處; 非有想非無想處天

laukikadevatāḥ

’jig rten pa’i lha’i miṅ la

世間天神名

’jig rten pa’i lha’i miṅ (4)la

brahmā hiraṇyagarbhaḥ

tshaṅs pa dbyig gi sñiṅ pa

淨梵親心; 梵親心

brahma źes bya ba | bṛhadkuśalamūlanirjatatvād brahma źes bya ste | dge ba’i rtsa ba chen po las skyes pas chen po par yaṅ draṅ du ruṅ | yaṅ rnam pa gcig tu na mu stegs can gyi gźuṅ las tshaṅs pa ni bden pa’o || tshaṅs pa ni dka’ thub po | tshaṅs pa ni dbaṅ po thub pa’o źes ’byuṅ (5)vyākaraṇa las ni bṛhaṇād brahma źes bya ste | tshe daṅ byad gzugs daṅ gnas daṅ loṅs spyod la sogs pa ’og ma bas ’phel źiṅ khyad par du gyur pas ’phel ba ’am rgyas pa źes draṅ du yaṅ ruṅ | yaṅ rnam pa gcig tu na byā khyā yukti las brahma bhūta śi ta bhūta źes ’byuṅ ste || (6)’dod khams kyi ñon moṅs pa’i tsha ba daṅ bral nas bsam gtan daṅ po’i sar phyin pas ñon moṅs pa ’og ma las thar źiṅ bsil bar gyur pa yin te | rnam pa ’di sñed du draṅ du ruṅ gis kyaṅ don daṅ yaṅ sbyar | sṅar grags pa yaṅ btsan par byas nas tshaṅs pa źes btags

brahmā sahāṃpatiḥ

mi mjed kyi bdag po tshaṅs pa

娑婆梵主; 梵娑婆主

aśvinākumārau

tha skar gźon nu gñis

婁宿二人; 婁童二神

maheśvaraḥ

dbaṅ phyug chen po

大自在

maheśvara (145a1)źes bya ba mahā ni chen po īśvara ni īśa aiśvarya źes bya ste | spyir na dbaṅ che źiṅ phyug btsan pa la bya | dṅos su na mu stegs can gyi lta gu laṅ yin te dbaṅ phyug chen po źes bya |

mahādevaḥ

lha chen po

大天

śambhuḥ

bde ’byuṅ

樂生

paśupatiḥ

phyugs bdag

畜生; 畜主

tripuravidhvaṃsakaḥ

sum rtsegs ’jig byed

壞三層樓閣; 壞三層城

śūlapāṇiḥ

lag na mduṅ thogs

手執槍; 執槍

tryambakaḥ

chuṅ ma gsum yod

三妻主

śaṃkaraḥ

bde byed

作樂; 令樂

smaraśatruḥ

’dod dran dgra

貪欲冤

śarvaḥ

’tshe byed

作害

rudraḥ

drag po

緊惡

īśvaraḥ

dbaṅ phyug

自在

viṣṇuḥ

khyab ’jug

遍入

(7)viṣṇu źes bya ba rnam pa gcig tu na viśḷ vyāptau źes bya ste khyab par yaṅ ’dren | yaṅ rnam pa gcig tu na viśa phra veśa źes bya ste kun du ’jug pa la yaṅ bya | spyir na ’jig rten yod do cog kyaṅ viṣṇu’i raṅ bźin yin te | kun la khyab bar ’jug pas na khyab ’jug ces bya |

kṛṣṇaḥ

nag po

黑面

vāsudevaḥ

nor lha’i bu

財天子

kāmadevaḥ

’dod pa’i lha

欲天

māraḥ

bdud

魔

māra źes bya ba mṛṅ prāṇatyage źes bya ste | dge ba’i chos kyi srog daṅ bral bar (2)byed pas na bdud ces bya |

sunirmāṇaratidevaputraḥ

lha’i bu rab ’phrul dga’

化樂天子

susīmadevaputraḥ

lha’i bu ’tshams bzaṅ ba

妙梵天子; 妙善天子

saṃtuṣitadevaputraḥ

lha’i bu yoṅs su dga’ ldan

兜率天子; 妙足

suyāmadevaputraḥ

lha’i bu rab ’thab bral

忉利天子; 妙善; 焰魔天子

śakro devendraḥ

lha’i dbaṅ po brgya byin

天主帝釋

śakra źes bya ba | śakḷ śaktau śakto devarājārāgapratyān źes bya ste | lha’i srid thub ciṅ lha ma yin las rgyal bar nus pas na | srid thub ciṅ nus pa la yaṅ bya | yaṅ rnam pa gcig tu na | mchod sbyin rnam pa brgya byas pas lha’i rgyal po’i go ’phaṅ thob (3)pas na brgya byin źes kyaṅ bya | tshig ’di gñis ka yaṅ draṅ du ruṅ mod kyi | sṅar miṅ du btags pa btsan par byas te brgya byin źes btags |
indra źes bya ba | idi paramaiśvarye źes bya ba ste | ri rab kyi steṅ na sum cu rtsa gsum pa’i lha’i rgyal po mdzad pas na brgya byin gyi miṅ (4)gi rnam graṅs te dbaṅ po źes bya |

daśaśatanayanaḥ

brgya byin ’dom na mig stoṅ pa

帝釋千目

śakraḥ

brgya byin

帝釋; 帝釋天主

kauśikaḥ

ko’u śi ka (brgya byin)

戈兀失葛即帝釋; 憍尸

śatakratuḥ

mchod sbyin brgya pa

百供施

puraṃdaraḥ

brgya byin nam khyer ’jig

帝釋; 壞邑

lokapālaḥ

’jig rten skyoṅ

持護世界; 護世界

lokapāla źes bya ba loka ni lujyati iti loka źes bya ste | ’jig rten pā la rakṣaṇa źes bya ste | ’jig rten sruṅ źiṅ skyoṅ ba źes bya |

vaiśravaṇaḥ

rnam thos kyi bu

多聞子

vaiśravaṇa źes bya ba ni viśravaṇasya āpattya vaiśrava¹³ ṇa źes bya ste | rnam thos kyi bu źes bya’o ||

13. Tg: ma

dhṛtarāṣṭaḥ

yul ’khor bsruṅs

護國; 持國

dhṛtarāṣṭa (5)źes bya ba ni | dhṛta ni sruṅ ba ’am ’dzin pa | rāṣṭa ni yul ’khor te yul ’khor sruṅ źes bya |

virūḍhakaḥ

’phags skyes po

增長

viruḍhāka źes bya ba bi ni viśeṣaṇa ste | bye brag tu gyur pa ’am ’phags pa la bya | ruḍha ni ruha janmani źes bya ste skyes pa la bya | ka ni saṃjñāyāṃ kan źes bya ba | miṅ gcig gi (6)mjug la vyākaraṇa’i gźuṅ gis kas gdags pa yod pas tshig gi rkyen du btags par zad de | ’phags skyes po źes bya |

virūpākṣaḥ

mig mi bzaṅ

廣目

virūpākṣa źes bya ba rnam pa gcig tu na virūpa źes pa ni spyan gźan daṅ mi ’dra ba gsum mṅa’ bas mi mthun pa la bya | akṣi źes bya ba ni mig la bya ste mig (7)mi ’dra ba ’am | rnam pa gcig tu na bi rūpa ni klu’i rgyal po yin pas na spyan la gdug pa mṅa’ ste gzigs so ’tshal la gnod par ’gyur bas mig mi bzaṅ źes bya ||

karoṭapāṇayo devāḥ

lha lag na gźoṅ thogs

持盆; 象跡

mālādhāraḥ

phreṅ thogs

持鬘; 雜地

sadāmādaḥ

rtag tu myos

常顛; 美地; 常醉

īśānaḥ

dbaṅ bdag

自在主

indraḥ

dbaṅ po

主; 因陀邏; 王; 天主

yamaḥ

gśin rje

獄王; 閻摩; 焰摩; 閻魔

nairṛtiḥ

bden bral

離帝隅; 羅剎

varuṇaḥ

chu lha

水神; 水天

vāyuḥ

rluṅ

風隅

kuveraḥ

lus ṅan po

惡體

vaiśvānaraḥ

me

火隅

kārtikeyaḥ

smin drug bu

昴宿男

mahākālaḥ

nag po chen po

摩訶伽羅; 大時; 大黑

nandikeśvaraḥ

dga’ byed dbaṅ phyug

具主作善喜

bhṛṅgiriṭiḥ (bhṛṅgiritiḥ)

bhriṅ gi ri ti

卜力哩帝

vināyakaḥ

log ’dren

拔邪; 毘那夜迦

dhanadaḥ

nor sbyin

施財

devī

lha mo

天母; 神女; 天女

suravadhūḥ

lha’i bu mo

天女

devakanyā

lha’i bu mo

天女

apsarāḥ

lha’i bu mo

天女; 神女

durgādevī

rdzoṅ gi lha mo

塞天女

umā

dka’ zlog

難迥遮; 破戒母; 山天母

girisutā

ri’i sras mo

樂等; 山天女

śacī

bde sogs

樂眾; 樂俱

vighnaḥ

bgegs

魔

navagrahāḥ

gza’ dgu’i miṅ la

九曜名

ādityaḥ

ñi ma

日

somaḥ

zla ba

月

aṅgārakaḥ

mig dmar

火星

budhaḥ

gza’ lhag

水星

bṛhaspatiḥ

phur bu

木星

śukraḥ

pa ba saṅs

金星

śanaiścaraḥ

spen pa

土星

rāhuḥ

sgra gcan

羅睺

ketuḥ

mjug riṅs

計都

aṣṭāviṃśati nakṣatrāṇi

rgyu skar ñi śu rtsa brgyad kyi miṅ la

二十八宿

kṛttikā

smin drug

昴

rohiṇī

snar ma

畢

mṛgaśirāḥ

mgo

觜

ārdrā

lag

參

punarvasuḥ

nabs so

井

puṣyah

rgyal

鬼

aśleṣā

skag

柳

maghā

mchu

星

pūrvaphalgunī

gre

張

uttaraphalgunī

dbo

翼

hastā

me bźi

軫

citrā

nag pa

角

svātī

sa ri

亢

viśākhā

sa ga

氐

anurādhā

lha mtshams

房

jyeṣṭhā

snron

心

mūlaṃ

snrubs

尾

pūrvāṣāḍhā

chu stod

箕

uttarāṣāḍhā

chu smad

斗

śravaṇā

gro bźin

牛

abhijit

byi bźin

女

śatabhiṣā

mon gre

虛

dhaniṣṭhā

mon gru

危

pūrvabhadrapadā

khrums stod

室

uttarabhadrapadā

khrums smad

璧

revatī

nam gru

奎

aśvinī

tha skar

婁

bharaṇī

bra ñe

胃

devanāganāmāni

lha daṅ klu la sogs pa’i miṅ la

天龍等名

devaḥ

lha

天

nāgaḥ

klu

龍

yakṣaḥ

gnod sbyin

藥叉; 勇健; 夜叉

gnod sbyin la sogs pa’i miṅ la |
yakṣa źes bya ba vyāka(7)raṇa las yakṣa pūjāyām źes ’byuṅ ste | kun gyis mchod ciṅ sbyin pa la bya | tshig gźin du draṅs na ya ka tsid kṣinnantā ta yakṣa źes bya ste | ya ka tsi da ni su yaṅ ruṅ ba la bya | kṣinnanā tī ni gnod par byed pa la bya ste | gñi ga’i don daṅ sbyar nas gnod sbyin du btags |

gandharvaḥ

dri za

尋香; 乾闥婆

asuraḥ

lha ma yin

非天; 阿修羅

daityaḥ

sbyin byed ma’i bu

施女子

garuḍaḥ

nam mkha’ ldiṅ

金翅鳥; 迦樓羅

kiṃnaraḥ

mi’am ci

人非人; 緊那羅

kinnara źes bya ba dud ’gro rdzu ’phrul can gyi miṅ ste | byad gzugs mi daṅ yud kyis ’dra (3)bas na mi ’am ci źes bya |

mahoragaḥ

lto ’phye chen po

大腹; 摩睺羅伽; 大腹行 ; 摩睺羅加

mahoraga źes bya ba mahā ni chen po | uraga ni ltos ’gro ba la bya ste | klu ’brug gi khams su gtogs pa ste | sbrul chen po yin pas na lto ’phye chen po źes bya |

kumbhāṇḍaḥ

grul bum

甕形; 瓶; 鳩槃荼; 瓶卵 ; 鴆槃茶

nāgarājanāmāni

klu’i rgyal po’i miṅ la

龍王名

śankhapālo nāgarājā

klu’i rgyal po duṅ skyoṅ

商佉龍王; 護螺龍王 ; 護貝龍王

karkoṭako nāgarājā

klu’i rgyal po stobs kyi rgyu

力行龍王

kuliko nāgarājā

klu’i rgyal po rigs ldan

具種龍王

padmo nāgarājā

klu’i rgyal po pad ma

蓮花龍王

mahāpadmo nāgarājā

klu’i rgyal po pad ma chen po

大蓮花王

vāsukir nāgarājā

klu’i rgyal po nor rgyas

廣財龍王

vāsuki źes bya ba vāsukā pattyena vāsuki źes bya ste | klu’i rgyal po nor rgyas kyi bu źes bya ste |

ananto nāgarājā

klu’i rgyal po mtha’ yas

無邊; 無邊無量行龍王; 無量行龍王

takṣako nāgarājā

klu’i rgyal po ’jog pa

安止龍王

varuṇo nāgarājā

klu’i rgyal po chu lha

水神龍王; 水天

makaro nāgarājā

klu’i rgyal po chu srin

水獸龍王

lambuko nāgarājā

klu’i rgyal po ’phaṅ ba

行龍王; 垂行龍王

sāgaro nāgarājā

klu’i rgyal po rgya mtsho

海龍王; 娑伽羅

anavatapto nāgarājā

klu’i rgyal po ma dros pa

阿那婆達多; 無熱龍王

piṅgalo nāgarājā

klu’i rgyal po ser skya

青白龍王; 黃色龍王

nando nāgarājā

klu’i rgyal po dga’ ba

喜龍王

subāhur nāgarājā

klu’i rgyal po lag bzaṅ

妙手龍王

nardano nāgarājā

klu’i rgyal po sgra ’byin

出音龍王; 施音聲龍王

citrākṣo nāgarājā

klu’i rgyal po mig bkra

妙眼龍王; 寶華龍王

rāvaṇo nāgarājā

klu’i rgyal po sgra sgrogs

音吼龍王

pāṇḍur nāgarājā

klu’i rgyal po skya bseṅ

青明龍王

lambuko nāgarājā

klu’i rgyal po ’phaṅ ba

行龍王; 垂行龍王

kṛmir nāgarājā

klu’I rgyal po srin bu

蟲行龍王

śaṅkho nāgarājā

klu’i rgyal po duṅ

螺龍王; 海貝龍王; 商佉龍王

pāṇḍurako nāgarājā

klu’i rgyal po dkar gsal

明白龍王; 白淨龍王; 潔白

kālo nāgarājā

klu’i rgyal po nag po

黑色龍王

upakālo nāgarājā

klu’i rgyal po ñe nag

皂色; 蓮色龍王; 青花

giriko nāgarājā

klu’i rgyal po ri bo

山龍王

abalo nāgarājā

klu’i rgyal po stobs med

無力龍王

śaṅkāro nāgarājā

klu’i rgyal po bde byed

作樂龍王

bhāṇḍo nāgarājā

klu’i rgyal po spyad srel

妙行龍王; 雜行龍王

pañcālo nāgarājā

klu’i rgyal po lṅa len

取五龍王; 五頭龍王

kāliko nāgarājā

klu’i rgyal po dus can

具時龍王

kiṃcanako nāgarājā

klu’i rgyal po chuṅ zad pa

微小龍王

baliko nāgarājā

klu’i rgyal po stobs can

具力龍王

uttaro nāgarājā

klu’i rgyal po lhag ma

具龍王; 具枕龍王

mātaṅgo nāgarājā

klu’i rgyal po glaṅ po che

大象龍王

elo nāgarājā

klu’i rgyal po lug

羊龍王

sāgaro nāgarājā

klu’i rgyal po dug can

具毒龍王

upendro nāgarājā

klu’i rgyal po ñe dbaṅ

近主龍王

upanaro nāgarājā

klu’i rgyal po mi daṅ ñe

近人龍; 人龍王

elavarṇo nāgarājā

klu’i rgyal po lug mdog

羊色龍王

citro (vicitro) nāgarājā

klu’i rgyal po ris bkra

山綵龍王; 花綵龍王

rāghavo nāgarājā

klu’i rgyal po rtogs pa’i bu

悟子龍王

hastikaccho nāgarājā

klu’i rgyal po glaṅ po che’i mchan

象腋龍王

elāpattro nāgarājā

klu’i rgyal po e la ’dab

耶剌答龍王

āmratīrtho nāgarājā

klu’i rgyal po a mra’i bu

啞卜別子龍王

apalālo nāgarājā

klu’i rgyal po sog ma med

不留穀衣龍王

cāmpeyo nāgarājā

klu’i rgyal po tsam par skyes

生怎巴龍王; 薝蔔龍王

aliko nāgarājā

klu’i rgyal po khra

殺龍王; 鷹龍王

pramokṣako nāgarājā

klu’i rgyal po śin tu thar byed

作解脫龍王; 令解脫龍王

sphoṭano nāgarājā

klu’i rgyal po rgyas byed

作滿龍王; 令滿龍王

nandopanandau nāgarājānau

klu’i rgyal po dga’ daṅ ñe dga’ gñis

近二喜龍王; 令善與善喜弟兄二龍王

hulluro nāgarājā (huluḍo nāgarājā)

klu’i rgyal po hu lu ru

戶魯陸龍王; 呼婁茶龍王

huluko nāgarājā (uluko nāgarājā)

klu’i rgyal po gsal mthoṅ

明見龍王

paṇḍaro nāgarājā

klu’i rgyal po skya bo

人龍王; 人值龍王

aravāḍo nāgarājā

klu’i rgyal po rtsibs ra

阿羅叭龍王; 辣龍王

śīrṣako (cicchako) nāgarājā

klu’i rgyal po bsags rgyas

咱而結龍王

paravāḍo nāgarājā

klu’i rgyal po rab bzaṅ

妙園龍王

manasvī nāgarājā

klu’i rgyal po gzi can

見威龍王

śabalo nāgarājā

klu’i rgyal po ña lcibs

近重傭王

utpalako nāgarājā

klu’i rgyal po ut pa la

優鉢羅龍王

vardhamānako nāgarājā

klu’i rgyal po ’phel ba po

增長龍王

buddhiko nāgarājā

klu’i rgyal po blo can

具意龍王

nakhako nāgarājā

klu’i rgyal po sen mo can

具指甲龍王; 具指爪龍王

ela melo nāgarājā, elamelau nāgarājānau

klu’i rgyal po lug daṅ ’du ba gñis

二羊相聚龍王; 羊與聚二龍王

acyuto nāgarājā

klu’i rgyal po ma ñams pa

平等龍王

kambalāśvatarau nāgarājānau

klu’i rgyal po kam ba la daṅ a śwa ta ra gñis

甘巴剌與啞朔荅剌二龍王

sudarśano nāgarājā

klu’i rgyal po śin tu mthoṅ ba

最見明龍王

parikūṭo nāgarājā

klu’i rgyal po yoṅs su brtsegs pa

融集龍王

sumukho nāgarājā

klu’i rgyal po bźin legs

妙色龍王; 善面龍王

ādarśamukho nāgarājā

klu’i rgyal po me loṅ gdoṅ

鏡面龍王

gandhāro nāgarājā

klu’i rgyal po spos ’dzin

持香龍王

dramiḍo nāgarājā

klu’i rgyal po ’gro ldiṅ

空行龍王

baladevo nāgarājā

klu’i rgyal po stobs lha

天力龍王

kambalo nāgarājā

klu’i rgyal po kam ba la

甘巴剌龍王; 甘婆羅龍王

śailabāhur nāgarājā

klu’i rgyal po brag lag

山手龍王

vibhīṣaṇo nāgarājā

klu’i rgyal po rnam par byed

怖畏龍王

gaṅgā nāgarājā

gaṅ gā’i klu’i rgyal po

殑伽龍王

sindhur nāgarājā

sin dhu’i klu’i rgyal po

細荅龍王; 信度龍王

sītā nāgarājā

sī tā’i klu’i rgyal po

細大龍王; 徒多龍王

pakṣur nāgarājā

pag śu’i klu’i rgyal po

叭束龍王; 縛芻龍王

maṅgalo nāgarājā

klu’i rgyal po bkra śis

吉祥龍王

klu phal pa’i miṅ la

多龍名

indrasenaḥ

dbaṅ po’i sde

主部

naḍaḥ

’dam bu

泥; 葦

sundaraḥ

rab mdzes

極妙

hastikarṇaḥ

glaṅ chen rna ba

象鼻

tīkṣṇaḥ

rnon po

猛利; 快利; 鋒

piṅgalaḥ

ser skya

黃白色

vidyujjvālaḥ

glog ’bar

電光

mahāvidyutprabhaḥ

glog gi ’od chen

大電光

bharukacchāḥ

dam pa ’gebs

妙魔

amṛtaḥ

bdud rtsi can

具甘露; 甘露

tīrthikaḥ

mu stegs can

具外道; 外道

vaidūryraprabhaḥ

bai ḍū rya’i ’od

琉璃光

suvarṇakeśaḥ

gser mdog skra

金色明; 金色髮

sūryaprabhaḥ

ñi ma’i ’od

日光

udayanaḥ

’char ba

顯現

gajaśīrṣaḥ

ba laṅ mgo

牛頭

śvetakaḥ

dkar po

白色

kālakaḥ

nag po

黑色

yamaḥ

gśin rje

獄帝; 閻摩

śramaṇaḥ

dge sbyoṅ

沙彌

maṇḍūkaḥ

sbal pa

蝦嘛

maṇicūḍaḥ

gtsug na nor bu

項珠; 寶髻

amoghadarśanaḥ

don yod mthoṅ

見有義; 善愛見

iśādhāraḥ

gśol mda’ ’dzin

執箭; 執犂

citrasenaḥ

sna tshogs sde

諸雜部; 各色部; 雜部

mahāpāśaḥ

źags pa chen po

大羂索

kṣemaṃkaraḥ

bde byed

作樂

mahāphaṇakaḥ

gdeṅs ka chen po

大舌頭; 大辮

gaṃbhīranirghoṣaḥ

dbyaṅs zab

音深; 深聲

mahānirnādī

cher sgrogs

大音; 大聲

vinarditaḥ

rnam par sgra ’byin

發諸音; 石殷聲

mahāvikramaḥ

rtsal chen

大勇; 大本

bhujaṃgamaḥ

lag ’gro

手行

mahābalaḥ

stobs chen

大力

visphūrjitaḥ

mthu bsgyiṅs

力嚴

visphoṭakaḥ

rnam par ’joms

摧壞

prasphoṭakaḥ

rab ’joms

極壞

meghasambhavaḥ

sprin ’byuṅ

出雲

svastikaḥ

bkra śis ldan

具吉祥; 吉祥

varṣadhāraḥ

char pa’i rgyun

常雨; 大散

maṇikaṇṭhaḥ

mgul na nor bu

頂寶頸; 摩尼瓔

supratiṣṭhitaḥ

śin tu brtan pa

極堅固

śrībhadraḥ

dpal bzaṅ

妙祥; 吉賢

mahāmaṇicūḍaḥ

gtsug na nor bu chen po

頂大寶珠; 大摩尼寶髻

airāvaṇaḥ

sa bsruṅ gi bu

守地子; 持地

mahāmaṇḍalikaḥ

dkyil ’khor chen po can

具大中圍

indrāyudhaśikhī

’ja’i gtsug phud can

具頂; 虹髻

avabhāsanaśikhī

snaṅ ldaṅ gtsug phud can

具明顯頂髻; 光曜尸棄

indrayaṣṭiḥ

dbaṅ po’i mchod sdoṅ

根供樹; 大樹; 主供樹

jambudhvajaḥ

’dzam bu’i rgyal mtshan

南贍王; 閻浮種

śrītejāḥ

dpal gyi gzi brjid

祥威; 德威

śaśitejāḥ

zla ba’i gzi brjid

月威

cuḍāmaṇidharaḥ

gtsug na nor bu thogs

戴頂髻寶; 摩尼珠髻

indradhvajaḥ

dbaṅ po’i rgyal mtshan

自在幢

jyotīrasaḥ

skar ma la dga’ ba

喜宿

somadarśanaḥ

zla mthoṅ

見月

yakṣāḥ

gnod sbyin gyi dbaṅ po’i miṅ la

藥叉; 夜叉

vaiśravaṇaḥ

rnam thos kyi bu

多聞子

mahāghoṣeśvaraḥ

sgra chen po’i dbaṅ phyug

大音自在

dharaṇīsurendrāyudhaḥ

sa steṅ mtshon cha mchog tu mi zad pa

世間最勝無盡; 最勝不盡于地

mahāmatiḥ

blo gros chen po

大慧

arcinetrādhipatiḥ

’od ’phro mig bdag

目放大光; 放光目主

vajradṛḍhanetraḥ

rdo rje ltar sra ba’i mig

如杵堅目

agravīrabāhuḥ

mchog tu dpa’ ba’i lag pa

最勝勇手

mahāsenāvyūhaparākramaḥ

dmag chen po’i gyul gnon pa

善鎮大軍中

merubalapramardī

lhun po’i stobs ’joms pa

摧壞大須彌

dharaṇīśubhakāyaḥ

lus sa ltar bzaṅ ba

身若美地

āṭavakayakṣaḥ

gnod sbyin ’brog gnas

住曠野施礙

rāvaṇaḥ

sgra srog gi bu

哮吼子

rāvaṇa źes bya ba (155b1)ru ni śabde yin la | ravaṇasya ’pattyan rāvaṇa źes bya ste | skad sgrog ciṅ ’byin pa’i bu yin pas na sgra sgrogs kyi bu źes bya |

pāñcikaḥ

lṅas rtsen

五層; 玩五

pañcika źes bya ba bu lṅa brgya daṅ ’grogs te rtse ba daṅ | cho lo (5)lṅas rtse ba’i miṅ ste lṅas rtse na źes bya |

gandharvā yathā

dri za’i dbaṅ po’i miṅ la

尋光主名目; 乾闥婆名; 乾闥婆名目

dhṛtarāṣṭraḥ

yul ’khor sruṅ

守境土; 謢國土

drumakinnaraprabhaḥ

mi’am ci ljon pa’i ’od

人非人最勝光; 人非人樹光

śucinetraratisambhavaḥ

mig gtsaṅ dga’ ’byuṅ

不淨生喜

puṣpadrumakusumitamukuṭaḥ

me tog sdoṅ po rgyas pa’i cod pan can

花樹滿髻

raticaraṇasamantasvaraḥ

dga’ bas ’gro ba kun tu dbyaṅs

喜行普音

pramuditapralambasunayanaḥ

mig bzaṅ riṅ dga’

美目長喜

(sa-)manojñārutasiṃhadhvajaḥ

yid du ’oṅ ba’i sgra seṅ ge’i rgyal mtshan

如意獅子聲幢

samantaratnakiraṇamuktaprabhaḥ

rin chen ’od bźin du kun tu gzer gtoṅ

普放寶光

vajradrumakesaradhvajaḥ

rdo rje ljon pa zer ba’i rgyal mtshan

金剛茂勝幢

sarvavyūharatisvabhāvanayasaṃdarśanaḥ

bkod pa kun tu dga’ ba’i raṅ bźin gyi tshul ston pa

開示普喜自然理趣

asurā yathā

lha ma yin gyi dbaṅ po’i miṅ la

阿修羅主名目

rāhuḥ

sgra gcan

羅侯; 羅睺

vemacitraḥ

thags bzaṅs ris

妙織; 毘摩羅質多; 淨心

śambaraḥ

bde ba’i mchog

勝樂

bandhiḥ

’chiṅ ba

縛者

vairocanaḥ

rnam par snaṅ byed

現諸相

dṛḍhavajraḥ

rdo rje sra ba

金剛堅

sucitrāṅgaḥ (citrāṅgaḥ)

lus śin tu bkra ba

身極綵

bṛhadāraḥ

rtsibs chen

大輻

balavipulahetumatiḥ

stobs yaṅs rgyu’i blo gros

力廣行慧; 力廣根慧

vatsaśrīsambhavaḥ

gźon nu dpal ’byuṅ

吉祥童子

suvratasvaraḥ

brtul źugs rab kyi dbyaṅs

懃息音

garuḍendranāmāni

nam mkha’ ltiṅ gyi dbaṅ po’i miṅ la

大鵬主名目; 迦樓羅主名目

mahāvegalabdhasthamā

śugs chen mthu thob

得大力

abhedyaratnacūḍaḥ

mi phyed gtsug na rin po che

信頂寶

vimalavegaśrīḥ

dri med pa’i śugs kyi dpal

無垢力祥

avinivartanīyacittabhūṣaṇaḥ

phyir mi bzlog pa’i sems rgyan

不廻遮嚴; 不廻心嚴

mahāsāgaraprabhāgambhīradharaḥ

rgya mtsho chen po lta bu’i ’od zab mo ’chaṅ

執持光如深海; 持光如深海

dharmadṛḍhābhedyasunilambhaḥ

chos la brtan źiṅ mi phyed par śin tu ston pa

堅固法不能開示; 固於法而不退實依

vicitramauliśrīcūḍaḥ

cod pan sna tshogs pa dpal gyi gtsug

諸種吉祥頂髻

samantaspharaṇamukhadarśanaḥ

bźin kun tu khyab par ston pa

面普遍指示

samantavyūhasāgaracaryāvyavalokanaḥ

kun tu bkod pa rgya mtsho’i spyod pa la rnam par lta ba

普嚴海行觀諸法

kinnarā yathā

mi’am ci’i dbaṅ po’i miṅ la

人非人主名目; 緊那羅主名; 緊那羅主名目

drumakinnararājā

mi’am ci’i rgyal po sdoṅ po’am ljon pa

人非人王樹; 樹緊那羅王

devamatiprabhaḥ

lha’i blo gros ’od

天慧光

kusumaketumaṇḍalī

me tog gyi dkyil ’khor can

具花頂中圍; 具華幢輪

vicitrabhūṣaṇaḥ

rgyan sna tshogs can

具諸種莊嚴

manojñanirṇādasvaraḥ

sgra dbyaṅs yid du ’oṅ ba

聲音如意

drumaratnaśākhāprabhaḥ

rin chen yal ga’i ljon pa’i ’od

大寶茂盛光; 寶枝樹光

sudarśanaprītikaraḥ

legs mthoṅ dga’ byed

具見妙喜; 見令妙喜

bhūṣaṇendraprabhaḥ

rgyan gyi dbaṅ po’i ’od

莊嚴光主

sureṇupuṣpadhvajaḥ

rdul mdzes me tog rgyal mtshan

花妙幢; 塵妙花幢

dharaṇītalaśrīḥ

sa steṅs dpal

地上吉祥; 地上祥

mahoragādhipatināmāni

lto ’phye chen po’i dbaṅ po’i miṅ la

摩睺羅伽主名目; 甕腹主名目

uragādhipatiḥ

lto ’phye bdag po

甕腹主; 大腹行主

sumatireṇuḥ

blo gros źi ba mchog

智慧善勝

virajastejaḥsvaraḥ

gzi brjid rdul med dbyaṅs

威力無音; 威力無塵音

agramaticitracūḍaḥ

blo mchog sna tshogs gtsug

勝意諸頂; 勝意雜頂

sunetrādhipatiḥ

mig bzaṅ bdag po

妙目主

pradīpaśaraṇadhvajaḥ

skyabs sgron rgyal mtshan

護炬幢

ālokasuvegadhvajaḥ

snaṅ ba śugs mchog rgyal mtshan

現力勝幢

siṃhavatsaḥ

bu seṅ ge

子獅子

vicitrālaṅkārasvaraḥ

sna tshogs rgyan gyi dbyaṅs

諸嚴音

sumeruvatsaḥ

bu ri rab

子妙高

ruciraprabhāsasaṃbhavaḥ

snaṅ ba mdzes ’byuṅ

出好明

kuṃbhāṇḍanāmāni

grul bum gyi dbaṅ po’i miṅ la

瓶腹主名目; 鳩槃荼名; 鴆槃茶卵主名目

virūḍhakaḥ

’phags skyes po

聖生

nāgādhipatiḥ

klu bdag

龍主

sucīrṇadhvajaḥ

śin tu spyad pa’i rgyal mtshan

極參群幢; 極行幢

hitacaraṇasaṃkramaḥ

phan par spyad pa la źugs pa

入行利益; 行利益入

bhīmottaraḥ

’jigs su ruṅ bla ma

怖畏剌麻; 怖畏師

śālasucitraḥ

legs śin tu bkra ba

妙極綵

merususambhavaḥ

lhun po śin tu ’byuṅ ba

妙高甚出

vīrabāhuḥ

dpa’ ba’i lag pa

勇猛手

anantaśubhanayanakesarī

dge ba mtha’ yas pa’i mig gi seṅ ge

善無邊目獅子

anantamukhadevāsuranetrāsuraḥ

lha daṅ lha ma yin gyi sgo mtha’ yas ’dren pa’i lha ma yin

無邊阿修羅天與修羅之無邊門

maharṣināmāni

draṅ sroṅ chen po’i miṅ la

大仙名目

suśrutaḥ

legs thos

妙聞

hārītaḥ

ljaṅ sṅo’i bu

青苗

hariścandraḥ

seṅ ge zla ba

獅子月

bhṛguḥ

ṅan spoṅ

棄惡

dhanvantariḥ

thaṅ la bar

川中焰; 川焰

jātūkarṇaḥ

rgya skyegs rna

胭脂耳

bheḍaḥ

gziṅs can

有筏

kāśyapaḥ

’dros skyoṅ bu

護容子; 伽葉; 飲光

kaśyapaḥ

’drob skyoṅ

護暖; 伽葉波

agastiḥ

ri byi

山鼠

sanātanaḥ

gyuṅ druṅ

不動; 永中

sanatkumāraḥ

kun ’gyed gźon nu

普施童子

khāranādiḥ

sgra grags gi bu

名稱子

ātreyaḥ

rgyun śes kyi bu

恒知子

prajāpatiḥ

skye dgu’i bdag

九類主

parāśaraḥ

rtsib logs sgyes

脇生

kapilamaharṣiḥ

draṅ sroṅ chen po ser skya

黃白大仙

kaṇādamaharṣiḥ

draṅ sroṅ chen po gzegs zan

大仙食屑

akṣapādaḥ

rkaṅ mig can

具足眼; 足眼

vyāsaḥ

rgyas pa

廣大; 廣博

bhāradvājaḥ

bhā ra rgyal mtshan

頗羅多

vasiṣṭhaḥ

gnas ’jog

安主

nāradaḥ

mis byin gyi bu

人與子

agniveśaḥ

me bźin ’jug

如火

aranemiḥ

rtsibs kyi mu khyud

輻輞

pūrvopadhyāyanāmāni

sṅon gyi mkhan po’i miṅ la

古師名目; 古昔戒師名目

nāgārjunaḥ

klu sgrub

龍成; 龍樹; 那伽曷樹那; 龍猛

nāgāhvayaḥ

klus bod

龍叫

āryadevaḥ

’phags pa lha

聖天; 提婆

āryāsaṅgaḥ

’phags pa thogs med

阿僧伽; 無著; 聖無礙

vasubandhuḥ

dbyig gñen

天親; 婆蘇畔度; 世親

āryaśūraḥ

’phags pa dpa’ bo

聖勇猛

aśvaghoṣaḥ

rta dbyaṅs

馬鳴; 阿濕婆窶沙

dignāgaḥ, diṅnāgaḥ

phyogs glaṅ

方象; 域龍; 陳那

dharmapālaḥ

chos skyoṅ

護法; 達羅波羅

dharmakīrttiḥ

chos grags

稱法; 法稱; 法揚

sthiramatiḥ

blo brtan

意堅; 堅慧

saṅghabhadraḥ

’dus bzaṅ

妙聚; 僧伽跋陀羅; 眾賢

guṇaprabhaḥ

yon tan ’od

德光; 瞿那鉢類婆; 瞿拏鉢剌婆

vasumitraḥ

dbyig bśes

親寶; 世友; 寶親

guṇamatiḥ

yon tan blo gros

瞿那末底; 德慧

śākyabuddhiḥ

śā kya blo

釋迦意

devendrabuddhiḥ

lha dbaṅ blo

天主意

jñānagarbhaḥ

ye śes sñiṅ po

智藏

śāntarakṣitaḥ

źi ba ’tsho

善海; 寂護

candragomī

btsun pa zla ba

妙月; 月居士

buddhapālitaḥ

saṅs rgyas skyoṅ

佛護; 護佛

bhavyaḥ

skal ldan

有清分; 清辯; 清辨

vararuciḥ

mchog sred

好妙

pāṇini

pā ṇi ni

巴蜜尼; 波膩尼

pātañjaliḥ

chur lhuṅ

墮水

candrakīrttiḥ

zla grags

月稱

vinītadevaḥ

dul ba lha

善神; 調伏天

nandaḥ

dga’ bo

喜

dharmottaraḥ

chos mchog

勝法; 法勝

śākyamitraḥ

śā kya bźes gñen

釋迦善逝; 釋迦親友

jñānadattaḥ

ye śes byin

出智; 智施

prabhākarasiddhiḥ

’od byed grub

光成

śīlabhadraḥ

ṅaṅ tshul bzaṅ bo

戒賢; 尸羅跋陀羅; 妙理趣

daṃṣṭrasenaḥ

mche ba’i sde

牙部

dharmatrātaḥ

chos skyobs

護法; 法救; 法護 ; 達羅俎羅多

viśeṣamitraḥ

khyad par bźes gñen

殊勝善逝; 殊勝親

raviguptaḥ

ñi mas sbas pa

日藏

vāgbhaṭaḥ (vābhaṭaḥ)

pha khol

父使

tīrthikāḥ

mu stegs pa la ya mtshan can gyi miṅ la

具希有等名目; 外道師

tīrthaka ni tirthyaṃ vidyate tīrthaka źes bya ste | mtsho’i ’gram nas mtshor ’jug pa’i stegs ’cha’ ba daṅ ’dra bar dka’ thub (2)daṅ rnal ’byor la sogs pa chos sna tshogs spyod ciṅ mya ṅan las ’das pa’i mtshor ’jug pa’i stegs ’cha’ bas na mu stegs can źes bya |

tīrthyakaraḥ

mu stegs byed pa

外道

tīrthikaḥ

mu stegs can

具外道; 外道師

ārāḍakālāmaḥ

sgyu rtsal śes kyi bu riṅ du ’phur

通藝師遠飛; 頞邏茶迦羅摩

udrako rāmaputraḥ

raṅs byed kyi bu lhag spyod

喜樂子餘行; 嗢達洛迦曷邏摩子

mīmāṃsakaḥ

dpyod pa pa

辨別; 察者

vaiśeṣikaḥ

bye brag pa

辨者; 勝論

sāṃkhyaḥ

graṅs can pa

具數者; 數論

lokāyataḥ

’jig rten rgyaṅ phen pa

遠離世間; 順世

kāṇādaḥ

gzegs zan pa

食屑; 食米齋徒

parivrājakaḥ

kun tu rgyu

普行

vaidyaḥ

sman pa

醫者; 醫行

pāṣaṇḍikaḥ

ya mtshan can

具希者; 邪教徒

śaivaḥ

źi ba pa

柔善; 獸主徒

pāśupataḥ

phyugs bdag

畜主

kāpālī

thod pa can

具頭器

acelakaḥ

gos med

無衣

nirgranthaḥ

gcer bu pa

露體

kṣapaṇaḥ

zad byed pa

盡作; 令盡

ārhataḥ

mchod ’os pa

堪敬

mahāvratī

brtul źugs chen po pa

勇猛; 行大勇猛

rāmavratī

raṅs byed kyi bu brtul źugs can

具勇樂; 令喜子行者

mṛgaśriṅgavratī

śa ru’i bu brtul źugs can

鹿角行者

govratī

glaṅ brtul źugs can

牛行者

kṛṣṇamukhaḥ

ṅo gnag

黑面

māyūravratī

rma bya’i brtul źugs can

具孔雀勇力; 孔雀行者

pāṇḍarabhikṣuḥ

sroṅ ba (smoṅ ba) dkar po

白色乞者

tridaṇḍī

dbyig gu gsum pa

三木; 三棍

ekadaṇḍī

dbyig gu gcig pa

一木; 一棍

dvidaṇḍī

dbyig gu gñis pa

二木; 二棍

gośriṅgavratī

glaṅ ru’i brtul źugs can

牛角力; 牛角行者

keśolluñcanam, keśolluṇḍanam

skar ’bal ba

撏髮者

ṣaṭ śāstāraḥ

mu steg can gyi ston pa drug gi miṅ la

六外道師名目; 外道六師

pūraṇaḥ kāśyapaḥ

’od sruṅs rdzogs byed

護光究竟; 富蘭那迦葉波

maskarī gośalīputraḥ

kun tu rgyu gnas lhas kyi bu

普行黑神男; 末伽黎拘賒黎

saṃjayī vairaḍīputraḥ

smra ’dod kyi bu mo’i bu yaṅ dag rgyal ba can (sgra byed kyi bu mo yaṅ dag rgyal ba can)

欲說男女具勝真; 刪闍夜毘羅胝

ajitakeśakambalaḥ

mi ’pham skra’i la ba can

具勝髮; 阿耆多翅舍欽婆羅

kakudaḥ kātyāyanaḥ

ka tya’i bu nog can

迦羅鳩駄加旃延

nirgrantho jñātiputraḥ

gcer bu pa gñen gyi bu

露體親男; 尼犍陀若提子

cakravartirājānaḥ

’khor los sgyur ba’i rgyal po rgyud kyi miṅ la

轉輪王

mahāsaṃmataḥ

maṅ pos bkur ba

多敬; 大平等王

rocaḥ

’od mdzes

妙光

kalyāṇaḥ

dge ba

善

varakalyāṇaḥ

dge mchog

勝善

upoṣadhaḥ

gso sbyoṅ ’phags

勝修

mūrdhataḥ (mūrdhajātaḥ)

spyi bo skyes

頂生

māndhātaḥ

ṅa las nu

我行; 自乳

cāruḥ

mdzes pa

微妙

upacāruḥ

ñe mdzes

近妙; 最妙

cārumantaḥ

mdzes ldan

具妙

muciḥ

btaṅ ba

捨

muclindaḥ

btaṅ gzuṅ

持施; 施持

śakuniḥ

śa ku ni

沙孤尼

mahāśakuniḥ

śa ku ni chen po

大沙孤尼

kuśaḥ

ku śa

吉祥草; 孤沙

upakuśaḥ

ñe ba’i ku śa

近吉祥草; 優波孤沙

mahākuśaḥ

ku śa chen po

大吉祥草; 大孤沙

sudarśanaḥ

legs mthoṅ

妙見

mahāsudarśanaḥ

legs mthoṅ chen po

大妙見

vāmakaḥ

gnod sel

除害

aṅgirāḥ

śes ldan

具力

bhṛguḥ

ṅan spoṅ

棄惡

meruḥ

lhun po

高大; 妙高

nyaṅkuḥ

ṅes ’gro

決行

praṇādaḥ

rab tu sgra sgrags

極哮吼

mahāpraṇādaḥ

rab tu sgra sgrags chen po

極大哮吼

śaṅkaraḥ

bde byed

作樂

diśāṃpatiḥ (viśāṃpatiḥ)

phyogs bdag

方生

sureṇuḥ

rdul bzaṅ

妙塵

bharataḥ

rgyas byed

作滿

mahādevaḥ

lha chen po

大神; 大天

nemiḥ

mu khyud

輻輞

bhīmaḥ

’jigs byed

作怖

bhīmarathaḥ

’jigs byed śiṅ rta

作怖車

śatarathaḥ

śiṅ rta brgya pa

百乘

daśarathaḥ

śiṅ rta bcu pa

十乘

pañcālarājā

lṅa ’dzin gyi rgyal po

持五王

kaliṅgarājā

ka liṅ ga’i rgyal po

歌利王

aśmakarājā

a sma ka’i rgyal po

阿思葛王

kauravarājā

sgra mi sñan gyi rgyal po

具盧王

kapālarājā

thod pa can gyi rgyal po

具額王

geyarājā

glu dbyaṅs kyi rgyal po

曲音王; 摩揭陀王

magadharājā

ma ga dha’i rgyal po

麻葛荅王

tāmaliptakarājā

tā ma li bta’i rgyal po

荅麻哩大王

ikṣvākur nāma rājā

rgyal po bu ram śiṅ skyes

甘蔗王

virūḍhakaḥ

’phags skyes po

勝生

siṃhahanuḥ

seṅ ge ’gram

獅腮

śuddhodanaḥ

zas gtsaṅ

淨飯王

śuklodanaḥ

zas dkar

白飯王

droṇodanaḥ

bre bo zas

斛飯王

amṛtodanaḥ

bdud rtsi zas

甘露王

siddhārthaḥ

don grub

義成

nandaḥ

dga’ bo

喜

tiṣyaḥ

rgyal

勝

bhadrikaḥ

gzaṅ ldan

具妙

mahānāmaḥ

miṅ chen

大名

aniruddhaḥ

ma ’gags pa

不滅

ānandaḥ

kun dga’ bo

普喜

devadattaḥ

lhas byin

出天; 天授; 天與

rāhulaḥ

sgra gcan ’dzin

羅睺; 羅怙羅

cakravartināṃ saptaratnādiguṇakramaḥ

’khor los sgyur ba’i rgyal po’i yon tan daṅ rin po che sna bdun la sogs pa’i miṅ la

轉輪王之功德與七寶等王名

svayaṃyānam

raṅ ’du ba

自化伏; 望風順化; 自伏

pratyudyānam

phas bsu ba

彼粗請; 遣使而降; 彼請

kalahajitaḥ

’thab mo bźams nas phebs pa

作合而掌; 又震威乃服; 以陳令伏

śastrajitaḥ

mtshon cha btsams pas phebs pa

建立器械; 以戰令伏

caturanto vijetā

mtha’ bźir rgyal ba

四際眾勝; 勝四際眾

dharmiko dharmorājā

chos kyi rgyal po chos daṅ ldan pa

具法法王; 具法有道之王

marditakaṇṭakaḥ

gnod pa choms pa’am tsher ma dkrugs pa

害不能攪; 定亂或攪剌

vijitavijayaḥ

rnam par rgyal par byas pa las rnam par rgyal ba

眾勝出事勝; 能勝最勝者

saptaratnasamanvāgataḥ

rin po che sna bdun daṅ ldan pa

具七寶

cakraratnam

’khor lo rin po che

大輪寶; 金輪寶

hastiratnam

glaṅ po rin po che

象寶

aśvaratnam

rta mchog rin po che

馬寶

maṇiratnam

nor bu rin po che

珠寶; 如意

strīratnam

bud med rin po che

女寶; 玉女寶

gṛhapatiratnam

khyim bdag rin po che

主藏臣寶

pariṇāyakaratnam

blon po rin po che

主兵臣寶

sātirekaputrasahasrāṇāṃ guṇapaddhatiḥ

bu stoṅ du tshaṅ bar ’gyur ba’i miṅ la

餘千子名目

śūraḥ

dpa’ ba

勇猛

vīraḥ

brtul phod pa

能幹

varāṅgarūpī

yan lag mchog gi gzugs daṅ ldan pa

具勝色友

[a]parasainyapramardī [b]parasainyapramardakaḥ

pha rol gyi sde rab tu ’joms pa

極摧壞他部

ajitaṃ jayati

ma phebs pa ’bebs pa

未降令降

jitam adhyāvasati

phebs pa’i sar gnas ’debs pa

降者令安

sa imām eva samudraparyantāṃ mahāpṛthivīm akhilām akaṇṭakām anutpātām adaṇḍenāśastreṇa dharmeṇa samenābhinirjityādhyāvasati

de rgya mtsho la thug pa’i sa chen po ma lus par gnod par sdo ba med ciṅ ’tshe ba med pa ’di ñid chad pa med ciṅ mtshon gyis bda’ ba med la chos daṅ mthun źiṅ sñoms pas legs par phab ciṅ gnas pa’o

海邊無遺大地無害無間順法平等

caturaṅgabalanāmāni

dpuṅ gi tshogs yan lag bźi pa’i miṅ la

四種兵名目; 四步名目

hastikāyaḥ

glaṅ po’i tshogs

象眾兵; 象軍

aśvakāyaḥ

rta’i tshogs

馬眾部; 馬軍

rathakāyaḥ

śiṅ rta’i tshogs

車眾; 車軍

pattikāyaḥ

dpuṅ bu chuṅ gi tshogs

步眾; 步軍

pradeśarājanāmāni

rgyal po phal gyi miṅ la

各王名目

rājā sahasrānīkaḥ

rgyal po dmag stoṅ pa

千軍王

rājā śatānīkaḥ

rgyal po dmag brgya pa

百軍王

rājā brahmadattaḥ

rgyal po tshaṅs pas byin

梵授王

rājā anantanemiḥ

rgyal po mu khyud mtha’ yas

無邊輞王

rājā bimbisāraḥ

rgyal po gzugs can sñiṅ po

顏色端正; 瓶沙王

rājā pradyotaḥ

rgyal po rab snaṅ

極現王

rājā prasenajit

rgyal po gsal rgyal

波斯匿王; 勝軍王

udayanavatsarājā

rgyal po śar ba’i bu

東王子; 出愛王

kṛkī rājā

kri ki rgyal po

及利及王

[a] śreṇikaḥ

śar ba bzo sbyaṅs

東王作熟

aśokaḥ

mya ṅan med pa

無憂; 阿育

[a]śālivāhanaḥ, [b]sāntivāhanaḥ

mthar ’gro źon

邊行乘

kaniṣkaḥ

ka ni ska

葛尼葛; 迦膩色迦

pāṇḍavādināmāni

skya seṅ gi bu la sogs pa’i miṅ go ’thun la

賓陀波男等名目

pāṇḍavāḥ

skya bseṅ gi bu

獅子男; 班陀波

yudhiṣṭhiraḥ

gyul ṅor brtan pa

堅固於陣

bhīmasenaḥ

’jigs sde

無怖; 令怖部

nakulaḥ

rigs med

無種

sahadevaḥ

lhar bcas

神具; 具神

arjunaḥ

srid sgrub

有修

karakarṇī

lo taṅ ñan

初當聽; 隨年聽事

hastiniyaṃsaḥ

glaṅ po ches ’dul ba

調伏象

prakṛtir mātaṅgadārikā

gdol pa’i bu mo byad bzaṅ mo

雜類女妙顏; 屠種女妙顏

triśaṅkuḥ

phur bu gsum pa

三決; 三杵

sthapatiḥ

btsun mo’i źal lta ba’am phya mkhan

內使; 用人

mṛgāramātā

ri dags ’dzin gyi ma

持獸女; 鹿母子; 獸母

manuṣyakramaḥ

mi’i rim pa daṅ lus kyi yan lag daṅ yul la sogs pa’i miṅ las mi’i rim pa’i miṅ la

人次第及身枝并方隅名目中人次第名; 人次第名

rājā

rgyal po

人皇; 皇帝

pārthivaḥ

sa bdag gam rgyal po

國王; 帝

rājā kṣatriyo mūrdhābhiṣiktaḥ

rgyal po rgyal rigs kyi spyi bo nas dbaṅ bskur ba

王者其種灌頂於本基; 灌頂統治王

yuvarājā

rgyal tshab

王子; 天子

māṇḍalikarājā

rgyal phran

小王; 藩王

sāmantarājā

chab ’og gi rgyal phran

諸侯

rājāmātyaḥ

blon po rin po che

王之臣下; 大臣

kotṭarājā

khams kyi rgyal po’am rgyal phran

剎界王; 霸者; 小王; 諸侯; 諸侯

mantriparṣadadhyakṣaḥ

naṅ blon spyan pa

內大臣

mahāmātraḥ

sna chen po la gtogs pa

頭目; 尊長

mantrī

bka’ la gtogs pa

大人

āmātyaḥ

blon po

臣

purohitaḥ

mdun na ’don

輔臣; 近臣

rājānakaḥ

źaṅ blon

舅臣

daṇḍamukhyaḥ

dbaṅ blon

權臣

daṇḍanāyakaḥ

dbaṅ blon (sdud dpon)

掌事臣; 總帥

senāpatiḥ

dmag dpon (sde dpon)

將軍; 軍官; 部君

adhyaksaḥ

spyan pa

眼目

vikṣepādhipatiḥ

khyab bdag (dmag dpon)

總君

āṭavikaḥ (aṭavikaḥ)

nags khrod bdag

林主

antarvāsikaḥ

naṅ pa’i bla

內尊管; 內司

sāmdhivigrahikaḥ

phrin blon

掌法度臣; 奏事臣

gaṇanāpatiḥ

rtsis kyi bla

算者; 司算

gaṇakamahāmātraḥ

rtsis pa chen po’am rtsis mkhan chen pa

大算者; 司曆

ākṣapaṭalikaḥ

’du ’god kyi rtsis pa

聚集; 司記錄; 司聚集

pratihāraḥ

sgo dpon chen po

守門者; 門官; 門者

dharmādhikāraḥ,dharmādhikaraṇam

chos bźin gcod pa

依法斷治; 依理斷治

pradeṣṭā

źal che ba

囑付; 斷事官; 斷事者

nāyakaḥ

sde sna’am sde dpon

大將

aśvapatiḥ

chibs kyi bla

牧馬; 司馬

pīlupatiḥ, gajapatiḥ

glaṅ po che’i bla

牧象者; 司象

gañjapatiḥ

dkor gyi bla

管庫的; 司庫

[a] khambhīrapatiḥ

mṅan bdag

司賞

[b] khambharapatiḥ

miṅ dan

司賞

narapatiḥ

rgyal po’am mi’i bla (mi bdag)

人主

koṭṭapālaḥ

rtse rje

司戲類

antapālaḥ

so sruṅs

守哨; 哨者

durgapālaḥ

rdzoṅ sruṅs

守寨者

śreṣṭhī

tshoṅ dpon

商主; 長者

viṣayapatiḥ

yul dpon (bdag po)

土官

nagarapatiḥ

khroṅ khyer gyi bla

管城; 城官

grāmapatiḥ

groṅ dpon

守城邑; 邑官

pauravyavahārikaḥ

groṅ gi bla

守城者; 守邑者

niyuktakaḥ

snar bskos pa

頭目

bhaṭabalāgraḥ

khrom gyi ru

守大市

samāhartā

sdud sna

市井; 收稅收貢者

praśāstā

mthoṅ slebs kyi dpon po

報事者

saṃnnidhātā

dkor ’drub (bsrubs) pa

成衣

bhāṇḍarikaḥ

mdzod pa

庫藏者

rājadvārikaḥ

pho braṅ ’khor du kha ’dzin pa

守宮殿

gaṇakaḥ

rtsis mkhan

算數者

jyotiṣaḥ

skar mkhan

星者; 天文者

bhiṣak

sman pa

醫生

vaidyaḥ

sman pa

醫生

talavargaḥ

sku bsruṅs

守身者; 護駕者

pāridhvajikaḥ

rgyal mtshan thogs pa

持幢

chattradharaḥ

gdugs thogs pa

持傘者

cihnadharaḥ

rtags mtshan thogs pa

持標者; 執勢者

cāmarikaḥ

rṅa yab thogs pa

持拂者

kāravālikaḥ

ral gri kyog po thogs pa

執劍; 執刀者

khaḍgikaḥ

ral gri pa

劍客

prāsikaḥ

mduṅ pa

執槍者

pāraśvadhikaḥ

dgra sta thogs pa

執銊斧者

cākrikaḥ

’khor lo thogs pa

執輪者

sphārikaḥ

phub thogs pa

執牌者

caitradaṇḍikaḥ

dbyig gu thogs pa

執棍者

yāṣṭhikaḥ

dbyug pa thogs pa

執棒者

dvārapālaḥ

sgo bsruṅs pa

守門者

dauvārikaḥ

sgo pa

閽者

śeṣapatiḥ

gñer ba

管事者

sūcakaḥ

log po pa’am ’dam po pa

禁邪術者; 考察者

daṇdavāsikaḥ

yul sruṅs

守地界者

sevakaḥ

źam riṅ byed pa (źam ’briṅ ba)

隨事者

bhaṭaḥ (bhaṭṭaḥ)

śor ba’am bkrabs pa

中師

iṣvastrācāryaḥ

’phoṅ gi slob dpon

射師

nāsīraḥ (nāsiraḥ)

sṅa tshoms tshogs

眾類聚

naigamaḥ

groṅ mi

地城人; 城裏人

jānapadaḥ

yul gyi mi

鄉下人; 本地人

daivakulikaḥ

lha khaṅ bsruṅ ba

守寺廟者; 守寺者

māyākāraḥ

sgyu mkhan

幻術者; 幻者

āryaḥ

rje po’am jo bo

尊者

mantravādī (mantravādin)

gsaṅ sṅags smra ba

誦呪者

kriyāvādī

bcos ma byed pa

改造者

khanyavādī

gter lta śes pa

知藏者; 能觀藏者

dhātuvādī

nor bsgyur mkhan

鑽珠者; 能令變物者

lubdhakaḥ

rṅon pa

獵者

mātsikaḥ

ña pa

漁人

śākuntikaḥ

bya pa

捕禽者

aurabhrikaḥ

śan pa

屠家

khaṭṭikaḥ

bśan pa

屠家

saukarikaḥ

phag ’tshoṅ ba

賣豬者

goghātakaḥ

ba laṅ gsod pa

殺牛人

vāgurikaḥ

rgyas ’tshoṅ ba

拋網者

kaukkuṭikaḥ

bya gag ’tshoṅ ba

賣飛禽者

nāgabandhakaḥ

glaṅ po che ’dzin pa

牽象者; 捉象者

nāgamaṇḍalikaḥ

sbrul tshogs can

聚蛇者

āhituṇḍikaḥ

sbrul khas bsdigs pa

降蛇者

bhraiṅgarikaḥ

phyag tshaṅs skyems mal ba

備臥具者

sūpakāraḥ

phyag tshaṅ tshaṅ maṅ ba

多臥具; 作肉汁者

rajakaḥ

btso blag mkhan

染絲者

sthapatiḥ

phya mkhan

卜者

takṣakaḥ

śiṅ mkhan

木匠

palagaṇḍaḥ

śiṅ mkhan

石匠

vardhakaḥ

śiṅ mkhan

木匠

sūtradhāraḥ

thig mkhan

彈線匠

yāvasikaḥ

rtsva ’tshoṅ

賣草

kāṣṭhahārakaḥ

śiṅ thun

砍裁; 樵夫

mālākāraḥ

me tog ’phreṅ rgyun (me tog phreṅ mkhan)

穿花鬘

śauṇḍikaḥ

chaṅ ’tshoṅ

賣酒

kallavālaḥ

chaṅ ’tshoṅ

賣酒

āyudhajīvī

mtshon chas ’tsho ba

賣器械; 賣兵器

gāndhikaḥ

spos ’tshoṅ

賣香

citrakāraḥ

ri mo mkhan

畫匠

śilākuṭtaḥ

rdo mkhan

石匠

tantuvāyaḥ

tha ga ba

織所

suvarṇakāraḥ

gser mgar

槌金匠

sauvarṇikaḥ

gser spyod

貼金匠; 鍊金匠

lohakāraḥ

lcags mgar

銕匠; 鐵匠

kāṃsakāraḥ

’khar ba mgar

灌銅匠

maṇikāraḥ

nor bu mkhan

鑽珠匠; 穿珠匠

śaulbikaḥ

zaṅs mkhan

銅匠

sūcikaḥ

tshem bu mkhan

銅匠; 裁縫匠; 成衣的人

pattracchedikaḥ

glegs ’bra mkhan

表皆匠

naimittikaḥ

ltas mkhan

相士

vaipañcikaḥ

mtshan mkhan

風鏗者; 術士

carmakāraḥ

lham mkhan nam ko lpags mkhan

靴匠; 熟皮匠

mocikaḥ

ko lpags mkhan nam lham mkhan

靴匠

rathakāraḥ

śin rta mkhan nam lham mkhan

造車匠

veṇukāraḥ

smyug ma mkhan

竹匠

khātarūpakāraḥ

rko mkhan nam tshud mo mkhan

雕鑾匠; 鏃匠

kumbhakāraḥ

rdza mkhan

陶匠

vaṇik

tshoṅ pa

商人

śaulkikaḥ

śo gam pa

稅務

gaulmikāḥ

la gcan pa

巡欄

tārapaṇyikaḥ

gru btsas gcod pa

造船者; 教船稅吏

heriḥ

ñan rna

耳聽; 姦細

caraḥ

ñan rna

耳聽; 姦細

avacarakaḥ (apacarakaḥ)

bya ma rta

報子

mauṣṭikaḥ

zol pa

粧像者; 戲者

vidūṣakaḥ

bźad gad pa

笑說者

maudrikaḥ

rgya ’debs pa

造印者; 書字

kāyasthaḥ

yi ge pa

書字者

ācīrṇadaṇḍatā (acīrṇadaṇḍatā)

dbyug pa gcod pa

使卒伐自己馬; 使仗

dūtaḥ

pho ña

使卒

kathyāyittaḥ (kathyayittaḥ)

pho ña raṅ rta

使卒

kāṣṭhikavittaḥ (kāṣṭhikācintaḥ)

raṅ rta

使卒

lehariḥ (lohāriḥ)

’phar ma pa’am baṅ chen pa

上大使官; 使臣; 上任

lekhahārikaḥ (lekhahākaḥ)

’phar ma pa’am baṅ chen pa

上大使官; 使臣; 上任

kuṭumbikaḥ

khyim khol

家中使者

kuṭumbaḥ

gza’ / bza’

妻; 家族

kañcukī (kañculi)

ñug rum pa

宦者

antaḥpuraḥ

ñug rum pa

內使

mahallaḥ

ñug rum pa

宦官; 老衰者

karmāntikaḥ

źiṅ pa

耕田者

kārṣikaḥ

ཞིང་རྨོད་པ་

耕田者

kṛṣīvalaḥ

ཞིང་རྨོད་པ་

耕田者

ābhīraḥ

phyugs rdzi

牧牛人; 牧畜人

gopālaḥ

ba laṅ rdzi

放牛人

śarīrarakṣakaḥ

lus sruṅs

守身; 護身者

parivāraḥ

gyog

奴僕; 眷屬

dāsaḥ

bran nam khol po

奴僕

dāsī

bran mo

使女

karmakaraḥ

las byed pa

管事者

pauruṣyaḥ

źo śas ’tsho ba

賣酪; 以利錢為業

bhṛtyaḥ

gla mi ’am gyog gam bran

顧工人; 使者

bandhanapālakaḥ

brtson rdzi

獄卒

badhyaghātakaḥ

gśed ma

劊子手

kāraṇākārakaḥ (kāraṇyakārakaḥ, kāraṇakārakaḥ)

gnod byed

作害

badhakaḥ

gsod pa

殺

hananam

bsad pa

已殺

kalpikāraḥ

lha ’baṅs sam naṅ byan nam rtse rgod

香火地夫; 女婢

kapyāriḥ

gyan nam rtse rgod

奴婢; 僕

udyānapālaḥ

skyed mos tshal bsruṅ ba

歡喜園; 守花園者

ārāmikaḥ

kun dga’ ra ba ba

普喜園; 看遊處者

gṛhī

khyim ba

在家人

gṛhasthaḥ

khyim na gnas pa

居家人

māṇavakaḥ

bram ze’i bu

婆羅門童子

nagaraghātakaḥ

groṅ khyer ’joms pa

壞城邑者

grāmaghātakaḥ

groṅ ’joms pa

壞城者

janapadaghātakaḥ

ljoṅs ’joms pa

壞村者

nāvikaḥ

gru pa

舟師

āhārakaḥ

sñod ciṅ stob pa

備飲食者

nirhārakaḥ (narhārakaḥ)

sel ba

護舟者

karṇadhārakaḥ (karṇadharagaḥ)

gdos pa ’dzin pa’am rluṅ gyor thogs pa

執蓬; 舵手; 執風帆

raṇadharaḥ

ru skya ’dzin pa

執漿者

kaivartaḥ

rgyal chen nam ña ba

浮囊; 漁者

catvāro varṇāḥ

mi’i rigs sna tshogs kyi miṅ la

諸種人名目; 人種性

catvāro varṇāḥ

rigs bźi

四姓

brāhmaṇaḥ

bram ze

婆羅門; 淨行

brāhmaṇa źes bya ba bskal pa daṅ po’i tshe mi kha cig khyim na mi gnas śiṅ dgon pa na chos spyod pa groṅ nas phyi rol tu yid dga’ ba las phyi rol pa źes chos mṅon pa las bśad (154a1)bram ze’i gźuṅ las brāhmaṇo apatyan źes bya ba ’byuṅ ste | tshaṅs pa’i bu źes bya bar ’gyur mod kyi sṅon chad grags pa btsan par byas te bram ze so na gźag |

kṣatriyaḥ

rgyal rigs

王種; 剎帝利

vaiśyaḥ

rje’u rigs

吠奢; 商賈

śūdraḥ

dmaṅs rigs

農人; 戍陀羅; 首陀

kṣatriyamahāśālakulam (kṣatriyamahāsālakulam)

rgyal rigs śiṅ sā la chen po lta bu

大力王種; 王種如娑羅大樹

brāhmaṇamahāśālakulam (brāhmaṇamahāsālakulam)

bram ze’i rigs śiṅ sā la chen po lta bu

大力婆羅門種; 婆羅門種如娑羅大樹

gṛhapatimahāśālakulam (gṛhapatimahāsālakulam)

khyim bdag gi rigs śin sā la chen po lta bu

大力家長; 長者種如娑羅大樹

uccakulam (ucchakulam)

rigs mtho ba

高種

abhijātaḥ

rigs btsun pa

正種

nīcakulam (nīcikulam)

rigs dma’ ba

下賤種; 賤種

caṇḍālaḥ

gdol pa (gtum)

下賤種; 暴厲

mātaṅgaḥ

gdol pa (gtum)

下賤種; 暴厲

śabaraḥ

ri khrod pa

山行; 山隱

pulindaḥ

gyuṅ mo

屠家

pukkasaḥ

gyuṅ po

屠家

ḍombaḥ

gyuṅ po

屠家

mlecchaḥ

kla klo

卑賤

pratyantajānapadaḥ (pratyantajanapadam)

mtha’ ’khob kyi mi

邊地人

pha ma la sogs pa gñen bśes kyi miṅ la

父母親屬等名目

pitā (pitṛ)

pha

父

mātā (mātṛ)

ma

母

janayitrī

ma

母

pitāmahaḥ

mes po

曾祖; 祖

prapitāmahaḥ

yaṅ mes po

曾祖母; 曾祖

pitāmahī

phyi mo

外母; 祖母

prapitāmahī

yaṅ phyi mo

曾祖母

putraḥ

bu

子

duhitā (duhitṛ)

bu mo

女

jyeṣṭhabhrātā (jyeṣṭhabhrātṛ)

phu bo

兄

kaniṣṭhabhrātā (kaniṣṭhabhrātṛ)

nu bo

弟

kanīyān bhrātā

nu bo

弟

bhrātā (bhrātṛ)

spun

弟兄

bhaginī

che źe’am sriṅ mo ’am phu nu mo’i sru

姊妹

naptā (naptṛ)

tsha bo

孫子; 孫

naptrī

tsha mo

孫女

śvaśuraḥ (śvacūraḥ)

gyos po

岳父

śvasā

sgyug mo

岳母

mātulaḥ

źaṅ po

舅舅

bhāryā

chuṅ ma’am khyo mo

妻

patnī

chuṅ ma’am khyo mo

妻

dārāḥ

chuṅ ma’am khyo mo

妻

kalatram

chuṅ ma’am khyo mo

妻

mātṛṣvasā (mātṛṣvasṛ)

sru mo

嫂

pitṛṣvasā (pitṛṣvasṛ)

ne ne mo

姑姑

sapatnī

chen chun

妻妾

antaḥpuram

btsun mo’i ’khor ram slas

後眷屬

vadhūḥ

mna’ ma

媳婦

jampatī

khyo śug

夫妻

dampatī

khyo śug

夫妻

dārakaḥ

khye’u

童子

dārikā

bu mo

童女

bandhuḥ

rtsa lag

親枝

sālohitaḥ

snag gi gñen mtshams sam pha’am rgan źugs

親戚; 尊長

yamalakaḥ

mtshe ma

雙生

jñātiḥ

ñe du

親

svajanaḥ (sujanaḥ)

gñen ’dab

親戚

mitram

mdza’ bśes

朋友; 厚友

sakhā

grogs po

朋友

antarjanaḥ

naṅ mi

家人

tanayaḥ

bu

子

agramahiṣī

btsun mo dam pa

賢后

navavadhūḥ

bag gsar ram mna’ ma gsar pa

新婦

naraḥ

skyes pa

男子

nārī

bud med

女人

mātṛgrāmaḥ

bud med

婦人

pumān

skyes pa’am pho

丈夫

tātaḥ

yab bam jo jo

父; 爺

ambā

yum mam za za

母; 娘

dhātrī

ma ma

母; 乳母

strī gurviṇī

bud med sbrum ma

孕婦

ṛtumatī strī

zla mtshan daṅ ldan pa’i bud med

具月華婦; 月經; 月水

śarīrāṅgapratyaṅgāni

lus daṅ lus kyi yan lag la sogs pa’i miṅ la

身支節

kāyaḥ

lus

身

śarīram

gzugs

軀

gātram

khog pa

腔

kalevaram

lus

等軟滑

śiraḥ

mgo

頭

mastakaḥ

klad pa

腦; 腦髓

mastakaluṅgaḥ

klad rgyas

腦後; 腦子皮

mūrdhan

spyi bo

頂

keśaḥ

skra

髮

śiroruhaḥ

skra

髮

mukhamaṇḍalam

bźin gyi dkyil ’khor

面; 圓面

vaktram

źal lam gdoṅ ṅam kha

面目; 面; 口; 面頭; 準; 準

lalāṭam (lalataḥ)

dpral ba

額

bhrūḥ

smin ma

眉

pakṣman (pakṣmaḥ)

mig gi rdzi ma

人童睫毛; 睫毛

tārakaḥ

mig gi ’bras bu

瞳人

mukham

kha

下額; 口角

sṛkvan

kha’i grwa

喉; 下嗑子

cibukam

ko sko

頤; 腮

grīvā

mgrin pa

項

kapolam

mkhur ba

腮; 頰

gaṇḍaḥ

mkhur tshos

顴

hanuḥ

’gram pa

腮

śaṅkhaḥ

mur ’gram

內腮

jambhiḥ

thag ’gram

上腮

dantaḥ

so

牙; 齒

tāluḥ

rkan

巧舌; 顎

oṣṭhaḥ

mchu

嘴; 唇

daṃṣtrā

mche ba

牙

śmaśru

kha spu

鬚

kaṇṭhaḥ

mgul pa

項

kaṇṭhanālikā

mid pa

咽

kaṇṭhamaṇiḥ

ol mdud

結喉

hṛdayam

sñiṅ

心

kṛkāṭikā

ltag pa

腦後

hastaḥ

lag pa

手

aṃśaḥ

phrag pa

肩

skandhaḥ

thal goṅ

胸; 肩脖

pṛṣṭhaṃ

rgyab

背

jatru (jatruḥ)

nam tshoṅ

腦後; 腦後下肉

bāhuśikharaṃ

dpuṅ mgo

肩頭

kakṣaḥ

mchan khuṅ

腋

bāhuḥ

dpuṅ pa

臂

kūrparakam

gru mo

肘

maṇibandhaḥ

’khrig ma

手腕

hastapṛṣṭham

lag pa’i rgyab

手背

aṅguliḥ

sor mo

指甲; 指

aṅguṣṭham

mthe bo

指; 大指

tarjanī

mdzub mo

中指; 食指

madhyāṅguliḥ

guṅ mo

中指

anāmikā

srin lag

無名指; 無明指

kanīnikā

mthe’u chuṅ

小指

kaniṣṭhakā (tṛkaḥ, trikā)

mthe’u chuṅ

小指

muṣṭiḥ

khu tshur

拳

khaṭakaḥ

khu tshur (ltag dbyug)

未捏拳

capetaḥ

thal lcag

未捏拳; 手掌

nakhaḥ

sen mo

指甲

hastatalam

lag mthil

手掌

sandhiḥ

tshigs

指; 骨節

naharūḥ

chu ba

水

snāyuḥ

rgyus pa

筋

śirā

rtsa

脈

uraḥ

braṅ ṅam thoṅ ka

胸

stanaḥ

nu ma

乳

payodharaḥ

nu ma

乳

hṛdayapradeśaḥ

sñiṅ ga

心間

udaram

lto ba

腹

nābhiḥ

lte ba

臍

nābhimaṇḍalam

lte ba khuṅ

臍間

vastiḥ

chu so’am mdom

密相; 密處

jaghanam

rked pa

軟脇; 腰

śroṇiḥ

chu so’am sta zur

密間

pelaḥ

rlig pa

胯卵

trikam

mjug do

尾; 尾骨

pṛṣṭhavaṃśaḥ

sgal tshigs

脊骨

pārśvikaḥ

tshib ma

脇

pārśvaḥ

rtsib logs

脇肩

kaṭiḥ

rked pa

小便

buliḥ

rkub

肛門

sphik

rkub tshos

臀

pādaḥ

rkaṅ pa

腳

ūruḥ

brla

腿; 大腿

jānuḥ

pus mo

膝

jānumaṇḍalam

pus mo’i lha ṅa

膝蓋

jaṅghā

rje ṅar

小腿

gulphaḥ

loṅ bu

腳踝

pārṣṇī

rtiṅ pa

腳跟

pādatalam

rkaṅ mthil

腳掌

klomakaḥ

glo ba

肺

phupphusaḥ

glo ba

肺

yakṛt

mcher pa

脾

plīhaḥ

mchin pa

肝

pittaḥ

mkhris pa

膽

vṛkkā

mkhal ma

腎

antram

rgyu ma

腸

antraguṇaḥ

gñe ma

肛

āmāśayaḥ

pho ba

胃

pakvāśayaḥ

loṅ ka

大腸

audarīyakam

lgaṅ pa

脬; 膀胱

māṃsam

śa

肉

kukṣiḥ

dku

胯骨

tvak

pags (lpags) pa

皮

asthi

rus pa

骨

rudhiram

khrag

血

majjā

rgyuṅs pa’am rkaṅ

本身; 髓; 骨

dantamāṃsam

rñil

牙齦

aṅgam

yan lag

肢; 節

pratyaṅgam

ñiṅ lag

肢; 節

garbhaḥ

mṅal

胎

vasā (pāsā)

źag

膏

medaḥ

tshil

脂

pūyam

rnag

膿

śiṅghāṇakam (śiṅghāṇikaṃ)

snabs

涎

kheṭaḥ

mchil ma

唾

śleṣmā (śleṣman)

bad kan daṅ mchil ma skabs daṅ sbyar

啖與睡合景; 啖

dantamalam

so’i dri ma’am so skyag / so rkyag

齒垢

nāsāpuṭaḥ (nāsāpūtām)

sna’i bug

鼻孔

lasīkā (lasikā)

chu ser

黃水

aśru

mchi ma

淚

cakṣurmalam

mig rnag gam mig rṅu ma

眼眵

camasaḥ

rna śal

耳垂; 耳孔

roma (roman)

spu

毛

romakūpaḥ

ba spu’i khuṅ bu

毛孔

karṇamalam

rna spags

耳塞子; 耳塞

udgāraḥ

sgregs pa

呃; 噯氣

svedaḥ

rṅul

汗

māṃsakīlaḥ

mdzer pa

猴痣

chikkā (cikkā)

sbrid pa

涕噴

kṣutam

sbrid

涕噴

hikkā

skyigs bu

饑寒呃; 吃送

vijṛmbhā (vijyabha)

glal pa (gyal ba)

呵; 嚬伸

malam

dri ma

垢

tilakaḥ

sme ba

痣

mūtram

gcin

小便

gūtham

phyi sa

大便

viṭ (viṣ)

bśaṅ pa

大便

lus su ’gyur ba’i rim pa’i miṅ la

結胎五位

kalalam

nur nur po

身如白箱; 羯羅藍; 穢又膜; 羯剌藍; 揭邏藍

arbudam

mer mer po

略硬; 頞部曇; 安部曇; 遏部曇; 疱

peśī

nar nar po

閉尸; 長條 ; 凝結 ; 皰

ghanaḥ

gor gor po

健南; 圓相; 鍵南; 健男 ; 凝厚 ; 肉圓

praśākhā

rkaṅ lag rgyus pa

戌手足筋; 缽羅奢佉; 缽羅賒佉; 鉢羅賒佉; 形位 ; 五支

氣血盛衰

vayaḥ

na tshod

小壯; 盛壯

garbharūpaḥ

khye’u

童子

bālaḥ

byis pa

幼童

lāḍikaḥ

bus pa

嬰孩; 小成

kumāraḥ

gźon nu

孺童

taruṇaḥ

gźon pa

幼

yauvanam

laṅ tsho

血氣; 血

yuvā

laṅ tsho la bab pa

壯; 及正時

daharaḥ, dahraḥ

dar la bab pa’am skyes phran

正壯; 小年; 及時後行

yuvatiḥ

na chuṅ

少年; 美女

kumārī

gźon nu ma

孺童; 童女

rgas pa daṅ na ba’i miṅ la

老病等

kubjaḥ

sgur po

跎背

jīrṇatā

’khogs pa

瘦腔

valīpracuratā

gñer ma maṅ ba

皺紋多

pālityam

mgo skya ba

頭白; 白頭

daṇḍāvaṣṭambhanatā

’khar ba la brten pa (mkhar ba la bsten pa)

扶杖; 杖者

khālityam

spyi ther

頂脫髮; 禿

kāsaḥ

lud pa lu ba

咳嗽

kharukharāvasaktakaṇṭhaḥ

mgul pa sgra ṅar ṅar pos ’gags pa

氣喘噎

prāgbhāreṇa kāyena daṇḍāvaṣṭambhaḥ

lus rgu bas ’khar ba la brten pa

體衰扶杖

dhamanīsaṃtatagātraḥ

lus rtsa phir ’thon pas khegs pa

身出脈結; 現露脈結

jīrṇaḥ

rgas pa’am rñiṅ pa’am rñiṅs rgan po

老邁僵仆; 老; 老衰; 舊 ; 瘦

vṛddhaḥ

rgan po

老者

mahallakaḥ

nad gzer ba

病侵

gatayauvanaḥ

dar yol ba’am phyid

已過壯時; 已過時

balīnicitakāyaḥ

lus gñer mas gaṅ ba

身體皮皺

vibhugnaḥ

sgur ba

身蛇屈; 已變

āturaḥ

nad pa’am na ba

病痛; 病人; 痛

yul gyi miṅ la

地方

devāvatāraḥ

lha yul nas babs pa

自佛國降臨; 從天降臨; 自天降臨處

bārāṇasī

wā rā ṇa si

巴囉納細; 波羅奈斯; 波羅柰

vaiśālī

yaṅs pa can

寬廣; 吠舍釐; 毘耶離 ; 廣嚴

parinirvāṇam

yoṅs su mya ṅan las ’das pa

雙林; 超出涅槃; 圓寂

rājagṛham

rgyal po’i khab

王舍城

veṇuvanam

’od ma’i tshal

竹林

kauśambī

kau śam bi

憍賞彌; 戈吾善必

śrāvastī

mñan yod

祇恒精舍; 室羅伐城; 舍婆提 ; 聞物寶

yul daṅ mtho ris kyi śiṅ gi miṅ la |
śrāvasti źes bya ba draṅ sroṅ mñan po źes bya ba daṅ | draṅ sroṅ yod pa źes bya gñis kyis groṅ khyer ’di daṅ po btsugs pa yin pas na (3)mñan yod ces bya |

anāthapiṇḍadasyārāmaḥ

mgon med zas sbyin gyi kun dga’ ra ba

給孤獨園

jetavanam

rgyal bu rgyal byed kyi tshal

祇樹林

puṇḍravardhanam

li khar śiṅ ’phel

哩渴囉勝撤; 奔那伐彈那國

bodhimaṇḍam

byaṅ chub sñiṅ po

菩提藏; 菩提樹所

gṛdhrakūṭaparvataḥ

bya rgod phuṅ po’i ri

靈鷲山

gayāśīrṣaḥ

ga yā mgo’i ri

葛牙戈益山; 伽耶山; 迦耶山城

sthūṇopasthūṇau grāmau

ka ba daṅ ñe ba’i ka ba’i groṅ

那吧那枷喇摩

kapilavāstunagaram

ser skya’i gnas kyi groṅ khyer

迦毘羅皤窣都; 劫比羅伐窣堵; 黃色所依; 迦毗羅衛

mathurā

bcom rlag

摧壞; 秣菟羅國; 磨土羅

śrīnālaṃdā

dpal na lan dā

那爛陀; 無施厭

magadhā

yul ma ga dhā

馬葛答地方; 摩揭陀城; 摩竭提 ; 善勝

śarāvatī

’dam bu can

葦林

lumbinī

lum bi ni (lum ba’i tshal)

倫必尼; 藍毘尼園; 林微尼 ; 樂勝

indraśailaguhā

dbaṅ po’i brag phug

因陀羅勢羅寠訶; 帝釋窟

kuśanagaram

ku śa’i groṅ khyer

拘尸那; 拘尸那揭羅; 角城

uśīragiriḥ

u śī ra’i ri

鄔勢羅山; 五失羅山 ; 小山

ujjayanīnagarī

groṅ khyer ’phags rgyal

最勝城; 鄔闍衍那

kaliṅgaḥ

ka liṅ ga

葛令葛; 羯[飢-几+夌]伽國; 迦陵伽國

mṛgadāvaḥ

ri dags kyi gnas

鹿野苑; 野獸林

ṛṣipatanam

draṅ sroṅ lhuṅ ba

仙墮

ṛṣivadanam

draṅ sroṅ smra ba

神仙言; 仙言

kośalā

ko sa lā

葛薩剌; 憍薩羅; 拘舍羅國

sāketaṃ

gnas bcas

納哲; 娑枳多城; 具處

avantiḥ

bsruṅ byed

作護; 阿般提國

campā

tsam pa

讚巴; 瞻波國

pañcālaḥ

lṅa len pa

取五; 般闍羅國

aṭakāvatī (alakāvatī)

lcaṅ lo can

柳葉隅

kalandakanivāsaḥ (kalandakanivāpaḥ)

ka lan da ka gnas pa

葛藍荅葛納巴; 迦蘭陀竹林; 迦蘭陀

girināmāni

ri’i miṅ la

山名目

nimiṃdharaḥ

mu khyud ’dzin

目曲津; 尼民陀羅山

aśvakarṇaḥ

rta rna

馬耳; 頞濕縛羯拏山; 安濕縛竭拏

sudarśanaḥ

lta na sdug

如意; 蘇達棃舍那山; 蘇達梨舍那 ; 善見山

khadirakaḥ

seṅ ldeṅ can

朅地洛迦; 佉陀羅山; 檐林山

īsādharaḥ

gśol mda’ ’dzin

伊沙馱羅; 伊沙馱羅山; 持軸山

yugaṃdhāraḥ

gña’ śiṅ ’dzin

逾健達羅; 踰健達羅山; 持雙山

vinatakaḥ

rnam par ’dud

障礙神山; 毘那怚迦; 毘摩恒迦

meruḥ

lhun po

彌樓山; 金山

sumeruḥ parvatarājā

ri’i rgyal po ri rab

須彌盧; 蘇迷盧山; 妙高山; 須彌山; 山王

cakravāḍaḥ

’khor yug

斫迦羅; 鐵圍; 輪又鐵圍 ; 金剛圍 ; 鐵輪

mahācakravāḍaḥ

’khor yug chen po

大鐵圍山; 大輪山

gandhamādanaḥ

spos kyi ṅad ldan

香山

himavān

gaṅs can

雪山

kailāsaḥ

ti se’i gaṅs

崑崙山; 雪山

potalakaḥ

gru ’dzin

補陀落迦; 白花山; 海島; 補陀洛山

malayaḥ

ma la ya

磨羅耶; 秣剌耶山; 摩羅耶山

vindhyaḥ

’bigs byed

賓陀山; 賓陀林山

vipalapārśvaḥ

ṅos yaṅs

廣面山

vaidehakaparvataḥ

lus ’phags pa’i ri

勝身山

sumerupariṣaṇḍaḥ

ri rab kyi baṅ rim

須彌山層

rgya mtsho’i miṅ gi rnam graṅs daṇ chu daṅ gliṅ la sogs pa’i miṅ la

海湖池河川

samudraḥ

rgya mtsho

大海

sāgaraḥ

dug can

具毒; 大海

jaladhiḥ

chu ’dzin

持水; 雪

mahārṇavaḥ

chu chen

大水

jalanidhiḥ

chu gter

水藏

lavaṇodakaḥ

tshwa mtsho (rgya mtsho)

鹹海; 海

oghaḥ

chu bo

河

nadī

kluṅ ṅam ’bab chu

河; 壑流水 ; 流水

kunadī

chu phran

小河; 水小

saraḥ

mtsho

海; 潮

taḍāgaḥ

mtshe’u

池

vilvam

lteṅ ka

池塘

utsaḥ

’bab chu’i doṅ

流水; 流水津

hradaḥ

mtsho phran

小海; 小池

kulyaḥ

yur po che

大溪

udbhidaḥ (utsidaḥ)

chu mig

水; 泉

āliḥ

yur phran

小溪

puṣkariṇī

rdziṅ

池; 小池

uṣṇodakam

chu dron

暖水; 溫泉; 溫水

kūpaḥ

khron pa

井

udapānam

khron pa

井

ūrmiḥ

chu rlabs sam dba’ kloṅ

水浪; 湧波

mandākinī

dal gyis ’bab pa

慢水; 慢流

pāraṃ

pha rol gyi ’gram

彼岸

apāraṃ

tshu rol gyi ’gram

水流; 此岸

niḥsaradhārāḥ

phu chu’i rgyun

長流水; 水上源

udakadhārāḥ

chu’i rgyun

長水; 長流

kāñcanabālukāstīrṇaḥ

gser gyi bye ma bdal ba

金沙灘

tīram

’gram mam ṅogs

堤岸; 津

pulinam

chu gliṅ

水洲; 洲

nairañjanā nadī

nai ran dzā na’i kluṅ

聶籃拶納溝; 尼連禪那河; 不樂著河

nadī vaitaraṇī

chu bo rab med

無極河; 鞞多羅尼河; 大江

śiṅ gi miṅ la

樹木

nandanavanam

dga’ ba’i tshal

喜林苑; 歡喜花; 歡喜苑; 難檀槃那

miśrakāvanam

’dres pa’i tshal

雜林苑

pāruṣakāvanam

rtsub ’gyur tshal

粗惡苑; 麁惡苑

caitrarathavanam

śiṅ rta sna tshogs kyi tshal

眾車苑; 雜色車苑

pāriyātraḥ

yoṅs ’dus brtol

眾天所聚大香樹; 波理夜呾羅國; 波利質多羅 ; 圓生

pāriyātra kovidāra źes bya ba’i sgra las draṅs (4)na pāriyātra ni parīti samantayātra ste | lha’i spos kyi śiṅ bzaṅ po’i druṅ du lha thams cad ’dus te rdzi phyogs su ni dpag tshad brgya’i bar du dri źim po’i ṅad ldaṅ | rdzi phyogs ma yin pa’i logs su ni dpag tshad lṅa bcu’i bar du dri źim po’i ṅad ldaṅ ba’i śiṅ gi miṅ ste yoṅs su ’du źes bya | kovidāra ni (5)kuvidārayati ba źes bya ste | spos kyi śiṅ chen po yal ga maṅ źiṅ sdoṅ po che bas sa chen po brtol te ’byuṅ ba daṅ ’dra bas sa brtol źes bya ste | bsdus pas śiṅ yoṅs ’du sa brtol źes bya |

puṣpavṛkṣaḥ

me tog gi śiṅ

花樹

phalavṛkṣaḥ

’bras bu’i śiṅ

果樹

gandhavṛkṣaḥ

spos kyi śiṅ

香樹

gulmaḥ

śiṅ gel pa

柏樹

padmakaḥ

śug pa

松樹; 蓮花; 松柏

devadāruḥ

thaṅ śiṅ

松樹

dāruharidrā

skyer pa

黃柏

tālīśaḥ

ba lu (bal ba)

達子香

pālevatavṛkṣaḥ

ku śu śiṅ

梨樹

candanam

tsan dan

檀香

khadiraḥ

seṅ lteṅ

檐木; 鐵力; 朅地羅樹

dāḍimavṛkṣaḥ

bal po se’u śiṅ

石榴樹

piṇḍakharjūravṛkṣaḥ

’bra go’i śiṅ

柿子樹

vanaspatiḥ

nags

林

vanakhaṇḍaḥ, vanaṣaṇḍaḥ

nags khrod

林中

vaṃśaveṇuḥ

smyig ma

竹

piṇḍaveṇuḥ

’od ma

葦

vetram

sba

籐子

nyagrodhaḥ

ña gro dha (ne gro dha)

無節; 尼拘律樹; 縱橫葉; 尼拘陀樹; 尼拘盧陀

ikṣuvanam

bu ram śiṅ gi tshal

甘蔗林

śālivanam

’bras kyi tshal

稻林

vetasaḥ

lcaṅ ma

楊枝; 鞞鐸佉; 齒木

naḍavanam

’dam bu’i tshal

葦林

sālavṛkṣaḥ

śiṅ sā la

娑羅; 娑羅樹; 堅固

nāgavṛkṣaḥ

klu śiṅ

龍樹

vṛkṣaḥ

ljon pa

茂盛樹; 高顯樹

campaḥ

spyi mo

籐蘿

jātiḥ

sri śiṅ sna ma

肉冠樹

pāṇḍupalāśaḥ

lo ma ser

黃葉

śīrṇapalāśaḥ

’dab ma lhag

葉落

kaṇṭakaḥ

tsher ma

剌; 刺

tālaḥ

śiṅ ta la

多羅; 七多羅樹; 貝多; 多羅樹

latāvallī

’khri śiṅ ṅam lcug ma

籐樹; 枝

karīraḥ

smig ma’i ldum bu

眉毛蒿; 竹枝

mantranāyavanirgatāni

sṅags kyi rgyud nas ’byuṅ ba’i miṅ la

密咒中所說名; 密續中所說名

sṅags kyi naṅ nas ’byuṅ ba’i miṅ la |

tantram

sṅags kyi rgyud

密咒本續; 秘密本續

tantra źes bya ba tantraprabandhākhyā źes ’byuṅ ste | sṅags kyi rgyud źi ba daṅ rgyas pa la sogs pa rgyun chags par (3)bśad pa’i miṅ ste sṅags kyi rgyud ces bya |

uttaratantram

rgyud bla ma

無上本續

mantram

gsaṅ sṅags

密咒; 真言; 咒

mantra źes bya ba mantre guptibhāṣaṇe źes ’byuṅ ste | sṅags kyi lha la sogs pa dgug ciṅ gsaṅ ste brjod pa yin pas na gsaṅ sṅags źes bya |

vidyā

rig sṅags

明咒

vidyā źes bya ba vid jñāna źes bya ste | ma rig pa’i gñen por gyur pa lha mo’i gzugs su bźugs pa’i miṅ (4)ste rig sṅags źes bya |

dhāraṇī

gzuṅs sṅags

總特咒; 陀羅尼; 持明; 總持

dhāraṇī źes bya (5)ba gzuṅs yin te | dran pa daṅ śes bźin gyis chos kyi tshig daṅ don mi rjed par ’dzin pas na gzuṅs źes bya |
dhāraṇī źes bya ba arthagranthan dhārayatīti dhāraṇī źes bya ste | sṅags kyi chos kyi don daṅ tshig mi brjed par ’dzin ciṅ khyad par gyi rim pa thob par ’gyur ba’i miṅ ste | gzuṅs sṅags źes bya |

da ra ni źes bya ba | a rba gran than | dha ra ya rī tī dha ra ni źes bya ste || sṅags ky chos gi don daṇ tshig myi brjed par ’dzin ciṅ khyad bar gi rim pa thob par ’gyur ba’i myiṅ ste | gzuṅs źes bya | :|²

2. India Officece Dunhuang fragment, I. O. tib J 76, part V, fol. 63a-63b, see Scherrer-Schaub (2002) p. 325

maṇḍalam

dkyil ’khor

中圈; 曼荼羅

maṇḍala źes bya ste | maṇḍa ni sāra ste sñiṅ po’am dbyiṅs sam dkyil la bya | la ni ā(5)dāna ste len pa’am ’dzin pa lta bu la ’aṅ bya | khor khor yug zlum po’i miṅ yaṅ maṇḍala źes bya bas na dkyil ’khor du sṅan chad grags pa bźin so na gźag |

man ta la źes bya ba || sñiṅ po ’am dbyiṅs sam dkyil la bya | la ni a dā ni .......
........|| saṅs rgyas daṅ | byaṅ chub sems dpa’ thams cad la phyag ’tshal lo ||³

3. See the previous record for the reference.

śāntikam

źi ba

柔善; 息災

śāntika źes bya ba gnod pa daṅ nad la sogs bźi bar byed pa’i sṅags kyi miṅ ste źi ba źes bya’o ||

pauṣṭikam

rgyas pa

圓滿

pauṣṭika źes bya ba tshe daṅ sriṅ daṅ (6)loṅs spyod la sogs pa rgyas śiṅ ’phel bar byed pa’i sṅags kyi miṅ yin pas na rgyas pa źes bya |

ābhicārikam

drag śul spyod pa

勇行; 降伏

abhicāra źes bya ba gźan la gnod ciṅ phuṅ bar byed pa’i sṅags kyi miṅ ste (7)drag śul spyod pa źes bya |

vaśīkaraṇam

dbaṅ du bya ba

強; 敬愛法; 召伏

vaśīkaraṇa źes bya ba pha rol gyi sems sgyur źiṅ bdag ci dga’ bar bya ba’i sṅags kyi miṅ ste dbaṅ du bya ba źes bya |

homaḥ

sbyin sreg

燒施; 護摩

homa źes (154b1)bya ba hu dāni źes bya ste sbyin źiṅ mchod pa la yaṅ bya | agnihotraṃ juhuyad ces kyaṅ ’byuṅ ste | lha’o cog la mchod sbyin bya ba’i sgo daṅ kha me yin pas na mer sreg pa’i miṅ du yaṅ ’dren te sbyin sreg ces bya |

upacāraḥ

bya ba’i cho ga daṅ yo byad ces skabs daṅ sbyar

儀軌; 所作法事 ; 器皿

upacāra źes bya ba mchod pa’i yo byad kyi skabs su ni yo byad ces gdags | cho ga daṅ sgrub pa’i skabs su ni bya ba’i cho ga źes gdags |

vidhiḥ

cho ga

法事

vidhānam

cho ga

法事

kalpaḥ

cho ga źib mo

細法事; 細軌

kalpa źes byab sṅags kyi gźuṅ sṅar bśad pa las phyis cho ga rgyas par bśad pa’i miṅ ste cho ga źib mo źes bya |

jāpaḥ

bzlas brjod

誦念

homopakaraṇam

sbyin sreg gi yo byad

燒施; 燒施所用物

hotā (hotṛ)

sbyin sreg byed pa

作燒施

āhutidravyam

sreg blug gi rdzas

燒灌之物

havanam

sreg pa

燒

juhuyāt

sbyin sreg bya’o

燒施事; 作燒施事

abhiṣekaḥ

dbaṅ bskur ba

灌物; 灌頂; 主戒

abhiṣiktaḥ

dbaṅ bskur ba

灌頂

āvāhanam

spyan draṅ pa

請至

ākarṣaṇam

dgug pa

召請

visarjanam

slar gśegs su gsol ba

勾召; 請令迴

bandhanam

bciṅ ba

縛

uccāṭanam

dgar ba

分

garvaḥ

bsñems pa’i tshul

傲慢相

adhiṣṭhānam

byin brlabs pa

攝授; 加持

mantracaryā

sṅags kyi spyod pa

咒行

ālīḍham

gyas brkyaṅ ba

展右

pratyālīḍham

gyon brkyaṅ ba

展左

prasenam

gsal snaṅ

明顯

siddhiḥ

dṅos grub

成就

siddhi źes bya ba sṅags kyi byaṅ chub kyis man chad ’grub pa daṅ | rig sṅags ’chaṅ (2)nas nam mkha’ la ’gro źiṅ tshe bskal par thub pa la sogs pa ci sgrub pa ñid grub pa’i miṅ ste dṅos grub ces bya |

mantrī

sṅags pa

密咒; 持咒者

vidyādharaḥ

rig sṅags ’chaṅ

持密咒者; 持明咒者

sādhyam

bsgrub bya

所修習

sādhakaḥ

sgrub pa po

修習士

uttarasādhakaḥ

sgrub pa’i grogs mchog

修習勝侶

māmakī

bdag gi ma

自己母; 我母

mūrdhaṭakaḥ

gtsug spyod

頂行

ekajaṭī

ral pa gcig ma

頂髻母; 獨髻母

buddhalocanā

saṅs rgyas kyi spyan

佛眼母; 佛眼

pāṇḍaravāsinī

gos dkar can

具白衣; 白衣母

tārā

sgrol ma

救度母; 救度

vajrabhṛkuṭī

rdo rje khro gñer can

金剛忿怒; 金剛忿怒母

āryabhṛkuṭī

’phags ma khro gñer can

具忿怒勝母; 聖忿怒母

vajrāmbujā

rdo rje pad ma

金剛母

vajrāṅkuśī

rdo rje lcags kyu ma

金剛鐵鉤; 金剛鉤

ojaḥpratyāhāriṇī

so sor mdaṅs ’phrog ma

奪神母

hāsavatī

bźad ldan ma

具笑母

ratnolkā

rin chen sgron ma

寶炬母

ādhāraṇī

kun ’dzin ma

持眾母

samantabhadrā

kun tu bzaṅ mo

普賢母; 普賢

ratirāgā

dga’ ba’i ’dod chags ma

喜欲母

vajradhātvīśvarī

rdo rje dbyiṅs kyi dbaṅ phyug ma

金剛界母; 金剛界自在母

sarvacakrā

’khor lo thams cad ma

諸輪圇

ratnottamā

mchog gi rin chen ma

勝寶母

sahasrāvartā

stoṅ ’khyil ma

千繞母

sādhumatī

legs pa’i blo gros ma

妙慧母

siddhottamā

grub mchog ma

勝成母

dhāraṇīmudrā

gzuṅs kyi phyag rgya ma

持手印母; 持印母

vajrasattvajñānamudrā

rdo rje sems dpa’i ye śes kyi phyag rgya ma

金剛勇識大喜智印母; 金剛薩埵智印; 金剛勇識大喜智手印母

mahātuṣṭijñānamudrā

dgyes pa chen po’i ye śes kyi phyag rgya

光悅圍智手印; 大滿足智印; 大悅智手印

mahāprabhāmaṇḍalavyūhajñāna mudrā

’od chen po’i dkyil ’khor bkod pa’i ye śes kyi phyag rgya

大光中圍智手印; 大光輪莊嚴智印

sarvadharmasamatājñānamudrā

chos thams cad mñam pa ñid kyi ye śes kyi phyag rgya

諸法平等智印; 諸法平等智手印

sarvatathāgatānurā gaṇājñānamudrā

de bźin gśegs pa thams cad mñes par byed pa’i ye śes kyi phyag rgya

如來諸喜智手印; 令喜諸如來智手印

mahāprītivegasambhavajñānamudrā

dga’ ba’i śugs chen po ’byuṅ ba’i ye śes kyi phyags rgya

喜大力出智手印; 出喜大力智手印

sarvatathāgatāśāparipūraṇajñānamudrā

de bźin gśegs pa thams cad kyi dgoṅs pa yoṅs su rdzogs par byed pa’i ye śes kyi phyag rgya

如來諸思惟圓滿汝智手印; 一切如來教圓滿智印; 一切如來密意令圓滿汝智印

sarvatathāgatasamājādhiṣṭāna (sarvatathāgatasamayādhiṣṭāna)jñānamudrā

de bźin gśegs pa thams cad ’dus pa’i byin gyis brlabs kyi ba’i ye śes kyi phyag rgya

如來海慧攝授智手印; 一切如來集如持智印

sarvatathāgatavajrābhiṣekajñānamudrā

de bźin gśegs pa thams cad kyi rdo rje’i dbaṅ bskur ba’i ye śes kyi phyag rgya

如來金剛灌戒智手印; 一切如來金剛灌頂智印

sarvatathāgataprajñājñānamudrā

de bźin gśegs pa thams cad kyi śes rab daṅ ye śes kyi phyag rgya

諸如來智慧手印; 一切如來慧智印

sarvatathāgatadharmavāgniṣprapañcajñānamudrā

de bźin gśegs pa thams cad kyi chos kyi tshig spros pa med pa’i ye śes kyi phyag rgya

諸如來無戲言手印; 一切如來法言無戲論智印; 諸如來言無為手印

mahācakrapraveśajñānamudrā

’khor lo chen po ’jug pa’i ye śes kyi phyag rgya

入大輪智手印

sarvatathāgataviśvakarmajñānamudrā

de bźin gśegs pa thams cad kyi las sna tshogs kyi ye śes kyi phyag rgya

諸如來眾智手印; 一切如來諸業智印; 諸如來諸事智手印

duryodhanavīryajñānamudrā

’thab dka’ ba’i brtson ’grus kyi ye śes kyi phyag rgya

難敵精進智手印

sarvamāramaṇḍalavidhvaṃsanajñānamudrā

bdud kyi dkyil ’khor thams cad rnam par ’joms pa’i ye śes kyi phyag rgya

摧諸魔輪智手印

sarvatathāgatabandhanajñānamudrā

de bźin gśegs pa thams cad bsdams pa’i ye śes kyi phyag rgya

諸如來戒智手印; 諸如來縛智印

sarvatathāgatasuratasukhā

de bźin gśegs pa thams cad kyi dgyes pa mchog gi bde ba

諸如來喜勝樂

sarvatathāgatākarṣaṇī

de bźin gśegs pa thams cad spyan ’dren pa

諸如來召請母

sarvatathāgatānurāgaṇī

de bźin gśegs pa thams cad mñes byed ma

諸如來作喜母

sarvatathāgatasaṃtoṣaṇī

de bźin gśegs pa thams cad dgyes byed ma

諸如來作歡母

mahādhipatiḥ

bdag mo chen mo

大我母; 大主母

mahādyotā

gsal byed chen mo

大作明母

mahāratnavarṣā

rin chen char (’char) ’bebs

雨大寶; 雨大寶母

mahāprītiharṣā

dga’ ba chen mo tshim pa

大喜足; 大喜歡母; 大喜以令足

mahājñānagītā

ye śes chen mo glu dbyaṅs

大智歌者; 大智歌音母

mahāghoṣānugā

sgra chen po’i rjes su ’jug ma

隨入大者; 隨入大音母

gandhavatī

spos ldan ma

具香母

mahābodhyaṅgavatī

byaṅ chub yan lag che ldan ma

具大菩提枝葉; 具大菩提支母

cakṣuṣmatī

mig ldan ma

具眼母

sattvavatī

sñiṅ stobs ldan

具力藏; 具勇母

sumbhaḥ (śumbha)

gnod mdzes

妙言; 孫婆; 害美

nisumbhaḥ (niśumbyaḥ)

ṅes par gnod mdzes

定妙言; 你孫婆; 定害美

amṛtakuṇḍalī

bdud rtsi thabs sbyor

便知甘露; 甘露軍荼利

jambhalaḥ

rmugs ’dzin

持昏

ucchuṣmaḥ

’chol ba

暴; 除穢忿怒尊

āryayamāntakaḥ

’phags pa gśin rje sel

勝除獄王; 聖閻曼德迦; 勝除獄帝

śaṃkaraḥ

bde byed

作樂者

pinākī

gźu thogs

有弓者

vaivasvatī

ñi ma’i bu

日女

guhyakādhipatiḥ

gsaṅ ba’i bdag po

密主

mahāyakṣasenāpatiḥ

gnod sbyin gyi sde dpon chen po

施礙大將; 大藥叉軍主

yajñopavītam

mchod phyir thogs

持供; 淨繩

kuśapavitradhārakaḥ (kuśapavitradharakaḥ)

ku śa gtsaṅ bsrel

守固沙淨草; 持茅草淨具

tripuṇḍrakacihnitam

thal ba’i sol ris gsum mtshan can

具炭灰三畫相

śṛṅgāṭakacihnitam

sum mdo’i ris mtshan can

具三岔畫相

jaṭāvalambitam

ral pa ’phyaṅ

垂髮者; 垂髻

samidhaḥ

yam bsreg śiṅ

燒木

indhanam

bud śiṅ

柴木

agnikuṇḍaḥ

me thab

火供魔

pūrṇāhutiḥ

dgaṅ blugs

杓子; 火供杓子

sruvakam (śruvakam)

blugs gzar

火供漏杓; 小漏杓

pātrī

dgaṅ gzar

火供漏杓; 大漏杓

codanam

bskul ba

提請

vidarbhaṇam

smos pa

說

arghaḥ

mchod yon

功德; 功德水

naivedyam

lha bźos

天食; 食

baliḥ

gtor ma

施食

upaspṛśyaḥ

ñe reg

淨六根; 洗淨

ācamanam

’thor ’thuṅ

高見灑; 灑

prokṣaṇam

bsaṅ gtor

彈灑

vedikā

kha ran nam kha khyer

火供竈邊

upāṃśuḥ

pu śu

躲口; 默禱

niryūhaḥ

sgo khaṅ ṅam ba gam skabs daṅ sbyar

門房; 門房; 相合; 平簷; 平簷

pradakṣiṇapaṭṭikā

khor sa

中圍地; 圍地

abhyantarapaṭṭikā

naṅ rim

內層

bahiṣpaṭṭikā

phyi rim

外層

āpyāyanam

yoṅs su rgyas bya

放開; 增盛

pratyāyanam

phir glan pa

後補

pālī

kha ran

口邊

stambhanam

reṅs byed

僵仆

stambha na źes bya ba sṅags kyis lus kheṅs śiṅ las byed mi nus pa’i miṅ ste reṅs byed ces (3)bya |

jambhanam

rmugs byed

令愚

jambhana źes bya ba sṅags kyis sems rmoṅs par byed pa’i miṅ ste rmugs byed ces bya |

mohanam

rmoṅs byed

作昏

mohana źes bya ba sṅags kyis sems blun źiṅ mi dran par ’gyur ba’i miṅ ste rmoṅs byed ces bya |

ohanam

’khrul byed

作亂

ohana źes bya ba sṅags kyis sems khral khrul khyer bar byed pa’i miṅ ste ’khrul byed ces bya |

kṛtyā

gśed byed

作害

karma

bsgyur ba’i las

轉變事

kiraṇaḥ

gyeṅs byed

作紊

kākhordaḥ

byad

壓鎮

vetālaḥ

ro laṅs

起尸; 毘陀羅

vetāḍa źes bya ba mi śi ba’i ro’i naṅ du gdon źugs te gnod par byed pas na ro laṅs źes bya |

cicchaḥ

sems bsgyur ba

心轉動; 心轉

preṣakaḥ

rbod gtoṅ

放咒

duścharditam

skyug ñes

誤行過

durbhuktam

bza’ ñes

咒咀; 飲食之過

durlaṅghitam

bsgoms ñes sam smyuṅ ñes

鎮伏行等; 誤戒過; 誤想過

durlikhitam

bris ñes

壓鎮; 誤書過

duḥprekṣitam

gnod ltas (blta ñes pa)

障眼法; 誤見過

duśchāyaḥ

gnod ’grib

鎮影; 惡影

vikarālavikṛtadaṃṣṭraḥ

mche ba ’jigs su ruṅ źiṅ mi sdug pa

嘹牙醜惡

vikṛtavadanaḥ

bźin ’jigs su ruṅ bar bsgyur ba

形貌變相

kīlaḥ

phur pa’am phur bu

杵

utpātanimittāni

ltas daṅ mtshan mar gzuṅ ba’i miṅ la

兆相名目

nirghātaḥ

gnam grum pa’am sgra drag po

天鼓; 暴惡者

ulkāpātaḥ

skar mda’ ltuṅ ba

星墜

indracāpam

’ja’ ’am dbaṅ po’i gźu

露綵

sūryapariveśaḥ

ñi ma ’khyims pa

日暈

śakunam

la ñe

兆; 近坡

jyotiṣam

skar ma’i yi ge

星字

svapnādhyāyaḥ

rmi ltas kyi spyad

占夢

śakunarutam

bya skad kyi brda’

占雀音; 占鳥音

vyātipātaḥ

rnam par ltuṅ byed

令墜相

utpātaḥ

ltas su ’byuṅ ma

示相

ariṣṭam

’chi ltas

示死; 死兆

lagnaḥ

dus ’byor ba (dus sbyor) ba

時富; 時合

yogaḥ

sbyor ba

相合

daṇḍabhāsaḥ

braṅ ṅer snaṅ ba

擺列著

pramāṇatarkanirgatārthāḥ

tshad ma daṅ rtog ge ba’i gźuṅ lugs las ’byuṅ ba’i miṅ la

無量慧中本續名; 理學與乾慧者所用名目

tatpratyakṣopalabdhilakṣaṇam

de mṅon sum du dmigs pa’i mtshan ñid

現前想相; 彼現前得相; 彼現前想相

tadāśritya pratyakṣopalabdhilakṣaṇam (āśritapratyakṣopalabdhilakṣaṇam)

de la gnas pa mṅon sum du dmigs pa’i mtshan ñid

彼處現前想相; 依彼現前得相; 在彼現前想相

svajātīyadṛṣṭāntopasaṃhāralakṣaṇam

raṅ gi rigs kyi dpe ñe bar sbyar ba’i mtshan ñid

自己近彼相合想; 同類引喻相; 自本與喻相合想

pariniṣpannalakṣaṇam

yoṅs su grub pa’i mtshan ñid

圓融相; 圓成相; 普揚相

suviśuddhāgamopadeśalakṣaṇam

luṅ śin tu rnam par dag pas gtan la dbab par bstan pa’i mtshan ñid

清淨敕旨分別指示相; 善淨教論相

tadanyasārūpyopalabdhilakṣaṇam

de las gźan daṅ mthun par (mṅon sum du) dmigs pa’i mtshan ñid

比於彼; 彼餘同性得相; 別現前想相

tadanyavairūpyopalabdhilakṣaṇam

de las gźan daṅ mi mthun par (mṅon sum du) dmigs pa’i mtshan ñid

一切不相合現前想相; 彼餘異性得相; 比彼不同於別現前想相

sarvasārūpyopalabdhilakṣaṇam

thams cad mthun par dmigs pa’i mtshan ñid

一切相同想相; 一切同性得相

sarvavairūpyopalabdhilakṣaṇam

thams cad mi mthun par dmigs pa’i mtshan ñid

一切不同想相; 一切異性得相

anyajātīyadṛṣṭāntopasaṃhāralakṣaṇam

gźan gyi rigs kyi dpe ñe bar sbyar ba’i mtshan ñid

以別種近比相合相; 異類引喻相

apariniṣpannalakṣaṇam

yoṅs su ma grub pa’i mtshan ñid

悉不助相; 不圓成相; 悉未揚相

aviśuddhāgamopadeśalakṣaṇam

luṅ rnam par ma dag pa bstan pa’i mtshan ñid

諸敕不實指相; 不淨教論相; 諸不實敕指相

tarkaḥ

rtog ge

乾慧

tārkikaḥ

rtog ge ba

乾慧者

pratyakṣam

mṅon sum pa

現量

anumānam

rjes su dpag pa

隨量; 比量

āgamaḥ

luṅ

敕; 聖教

upapattiḥ

’thad pa’am gtan tshigs

合理; 正語

hetuḥ

gtan tshigs

正語; 因

anvayaḥ

rjes su ’gro ba

隨行

vyatirekaḥ

ldogs pa

迴返

asiddhaḥ

ma grub pa

不成

viruddhaḥ

’gal ba

犯; 相違; 犯復

anaikāntikaḥ

ma ṅes pa

不定; 不一向

dṛṣṭāntaḥ

dpe

比喻; 喻

sādharmyavataḥ

chos mthun pa can

順法; 有同法

vaidharmyavataḥ

chos mi mthun pa can

不順法; 有異法

hetvābhāsaḥ

rgyu ltar snaṅ ba

如行顯現; 似因

dṛṣṭāntābhāsaḥ

dpe ltar snaṅ ba

如比顯現; 似喻; 如比現

sādhanam

sgrub pa

修習; 令成

sādhyaḥ

bsgrub bya

所立; 所作

dūṣaṇam

sun ’byin

窮究; 破

svapakṣaḥ

raṅ gi phyogs

我黨; 自己地方

parapakṣaḥ

gźan gyi phyogs

彼黨

vādī

rgol ba

講; 論者; 批評

prativādī

phyir rgol ba

講過; 敵論者; 犯批

trirūpaliṅgam

tshul gsum pa’i rtags

視三相; 三種相; 三樣視相

svalakṣaṇam

raṅ gi mtshan ñid

自己相; 自相; 自己性相

sāmāṇyam

spyi

總; 共性

pūrvapakṣaḥ

phyogs sṅa ma

前指

uttarapakṣaḥ

phyogs phyi ma

後證

codyam

brgal ba

批評; 徵

parihāraḥ

lan

回答; 釋

samādhānam

lan gdab pa

回答

anumeye sattvam (anumeghe sattvam)

rjes su dpag par bya ba la yod pa

隨量其事; 所量有性; 在於隨量其事

sapakṣe sattvam

mthun pa’i phyogs la yod pa

順境; 同品有性; 在於順境

asapakṣe cāsattvam

mi mthun pa’i phyogs la med pa

無不順境; 非同品非有性

sambhavatpramāṇam

srid pa’i tshad ma

量有; 公理; 公量有理

ādheyātiśayaḥ

bsgyur du ruṅ ba

中轉; 可轉

anādheyātiśayaḥ

bsgyur du mi ruṅ ba

不中轉; 不可轉

nigamanam

mjug sdud

入; 結; 收尾

upanayaḥ

ñe bar sbyar ba

近相合; 合

upasaṃhāraḥ

ñe bar sbyor ba

近相; 引; 更相所合

svabhāvahetuḥ

raṅ bźin gyi gtan tshigs

自性真語; 自性因

kāryahetuḥ

’bras bu’i gtan tshigs

果正語; 果因

jñāpakahetuḥ

śes par byed pa’i gtan tshigs

了正語; 令知因; 令知正語

anupalabdhi (anupalabdhihetuḥ)

mi dmigs pa

不想; 不得因

vyañjakahetuḥ

gsal bar byed pa’i rgyu

明作因; 作明因

kārakahetuḥ

byed pa’i rgyu

所作因; 作者因

pratijñā

dam bca’ pa

記句; 立宗; 許

arthasāmānyam

don gyi spyi

總事; 總義

abhilāpyasāmānyam

brjod pa’i spyi

總說; 總言

kalpanāpoḍhalakṣaṇam

rtog pa daṅ bral ba’i mtshan ñid

離察相

abhrāntalakṣaṇam

ma nor ba’i mtshan ñid

不謬相

samyagjñānam

yaṅ dag pa’i śes pa

真識; 正智

mithyājñānam

log pa’i śes pa

邪識; 邪智

savikalpakam

rnam par rtog pa daṅ bcas pa

有妄想

nirvikalpakam

rnam par rtog pa med pa

無妄想

sākāram

rnam pa daṅ bcas pa

有相

nirākāram

rnam pa med pa

無相

anyākāram

gźan gyi rnam pa

別相

sattā

yod pa

有的; 有性

vācyam

brjod par bya ba

言辭; 所說

vācakaḥ

rjod par byed pa

說; 能說

avinābhāvasaṃbandhaḥ

med na mi ’byuṅ ba’i ’brel ba

無則不生之由; 不離相屬

svataḥ pramāṇam

raṅ gi tshad ma

本規; 自量

parataḥ pramāṇam (parataḥ pramralam)

gźan gyi tshad ma

別規; 他量

tādātmyalakṣaṇasambandhaḥ

de’i bdag ñid kyi mtshan ñid kyi (kyis) ’brel ba

彼自性相連因由; 同性相相屬; 彼性相連

tadutpattilakṣaṇasambandhaḥ

de las byuṅ ba’i mtshan ñid kyi (kyis) ’brel ba

出於彼性中相連由; 從彼生相所由

dviṣṭho hi sambandhaḥ (dṛṣṭo dviṣṭho bhi sambandhaḥ)

’brel ba ni gñis la gnas pa

由在兩處; 己見所由

pipīlikotsaraṇam

grog ma gyen du ’dzeg pa

蟻昇; 不豎累砌

matsyavikāraḥ (matsyavikaraḥ)

ña ’phar ba

魚躍

mahānasam

tshaṅ maṅ

多穴; 廚房

nīhāraḥ

khug rna (khug sna)

煙; 霧; 霞

vāṣpaḥ

rlaṅs pa

氣

tuṣāraḥ

ba mo

牸牛; 霜

sahakāripratyayaḥ

lhan cig byed pa’i rkyen

同作緣; 同生

prayatnāntarīyakaḥ

brtsal ma thag tu ’byuṅ ba

初成; 勤勇無間所發; 尋之便成

anyatarāsiddhaḥ

gcig la ma grub pa

不一成一; 隨一不成; 一成於一

svato ’siddhaḥ

raṅ la ma grub pa

自不成; 不成於自

parato ’siddhaḥ

pha rol ma grub pa

不成於彼; 他不成

ubhayāsiddhaḥ

gñis ka la ma grub pa

目垂不成; 兩俱不成; 不成於二

aśrayāsiddhaḥ

gźi ma grub pa

本不成; 所依不成; 本未成

svayaṃvādyasiddhaḥ

rgol ba bdag ñid la ma grub pa

犯性不成; 立論者不成; 爭不成於己

prativādyasiddhaḥ

phyir rgol ba la ma grub pa

犯性不成; 敵論者不成; 不成於犯爭

upādānakāraṇam

ñe bar len pa’i rgyu

近取因; 甚取因

sajātīyaḥ

rigs mthun pa

同種; 同類

vijātīyaḥ

rigs mi mthun pa

不同種; 異類

śabdabrahmā

sgra’i tshaṅs pa

梵音; 聲中梵; 音中梵

vyāvṛttiḥ

ldog pa sel ba

復回; 除; 遮

apohaḥ

sel ba

消除; 離

anyāpohaḥ śabdārthaḥ

gźan sel ba’i sgra’i don

除別音義; 離餘

saṃketaḥ

brda

表示

prasajya pratiṣedhaḥ

med par dgag pa

無而滅者; 是遮; 無減

paryudāsapratiṣedhaḥ

ma yin par dgag pa

不是而滅者; 非遮

alaukikārthotpattiḥ

’jig rten pa’i don ma yin par byuṅ ba

非世間出事; 非世事生; 非世間事

svapnāntikarūpam

rmi lam du rmi ba’i rdzas

夢中物

viprakarṣaḥ

bskal ba

福田

svasaṃvedanam

raṅ rig pa

自覺

pakṣadharmatvaṃ

phyogs kyi chos

方所法; 宗法性

kramayaugapadyam (kramayogapatyam)

rim daṅ cig car

忽次第; 漸及頓; 齊與次第

mātuluṅgam

ma tu luṅ ga

磨獨龍伽花; 枸櫞花

kadalī

chu śiṅ

芭蕉

skandhaḥ (kandaḥ)

rtsa ba

根

asamañjasaḥ

’chal ba’am ’khrugs pa’am cal col du gyur ba

散; 過; 亂; 苟且; 苟且

citrapataṅgaḥ

phye ma leb khra bo

花蝴蝶

prasaṅgaḥ

thal gyur

超品; 容有

śālūkaḥ

ut pa la’i rtsa ba

優缽羅本; 優波羅

mu stegs pa rigs pa can gyi gźuṅ las ’byuṅ ba

外道種類名目

ṣoḍaśapadārthāḥ

tshig gi don bcu drug

六十記句; 十六句義; 六十句義

pramāṇam

tshad ma

量; 因明

prameyam

gźal bya

所量

saṃśayaḥ

the tshom

疑惑

prayojanam

dgos pa

用; 閑

dṛṣṭāntaḥ

dpe

比喻; 譬喻

sidhāntaḥ

grub pa’i mtha’

各言其道之道; 宗

avayavaḥ

cha śas

分; 少; 支

tarkaḥ

rtog ge

乾慧; 論破

nirṇayaḥ

gtan la dbab pa

正端; 決定; 永定

vādaḥ

rtsod pa

爭

jalpaḥ

brjod pa

誦念; 說

vitaṇḍā

sun ’byin du rgol ba

妄批

hetvābhāsaḥ

rgyu ltar snaṅ ba

如因明; 似因; 如因顯

chalaḥ

tshig dor

失言; 曲論

jātiḥ

ltag chod (ltag gcod)

斷後; 類推

jātyuttaraḥ

ltag chod

斷之; 類答

nigrahasthānam

chad pa’i gnas

斷絕; 斷處

indriyārthasaṃnikarṣotpannajñānam pratyakṣam

dbaṅ po daṅ don du ’phrad pa las byuṅ ba’i śes pa mṅon sum

根遇事能曉現; 根與境和合所生智為現量

avyapadeśyam

bstan du med pa

無指示; 無可指示

avyabhicārin

’khrul pa med pa

無雜亂; 無散亂

vyavasāyātmakam

rtogs pa’i bdag ñid

了性; 決斷性

graṅs can gyi gźuṅ las ’byuṅ ba

數論

caitanyam

śes pa yod pa

有知

pradhānam

gtso bo

尊者

sattvam

sñiṅ stobs

心力

rajaḥ

rdul

塵

tamaḥ

mun pa

暗

mahān

chen po

大

ahaṃkāraḥ

ṅar ’dzin pa

持我; 我慢; 我持

pañcabuddhīndriyāṇi

bla’i dbaṅ po lṅa

五意根; 五知根

pañcatanmātrāṇi

de tsam lṅa

五些; 五唯量; 些五

aṇimā

phra ba

微細

laghimā

yaṅ ba

輕

mahimā

mchod par bya ba

作供; 大

īśitvam

bdag por gyur ba

自成; 主性; 作主

vaśitvam

dbaṅ du gyur ba

成根; 自在性; 順成

prāptiḥ

gar yaṅ phyin ba

到何處; 無處不到

prākāmyam

’dod dgur ldan pa

具貪欲; 樂欲自在; 具欲歡

yatrakāmāvasāyitvam

dga’ mgur gnas pa

住喜樂; 隨意住性; 住於喜樂

abhivyaktiḥ

mṅon pa

現前

āvirbhāvaḥ

mṅon par ’byuṅ ba

現前出; 現前出者

tirobhāvaḥ

mi mṅon par ’gyur ba

不現; 非現者

pariṇāmaḥ

yoṅs su ’gyur ba

圓融

layaḥ

źa ba

指屈; 惛沈; 沈沒

vāk

ṅag gam tshig

語; 言

pāṇiḥ

lag pa

手足; 手

pādaḥ

rkaṅ pa

足

pāyuḥ

rkub

胯; 胯後

upastham

’doms

密相; 胯後

saṃnikṛṣṭaḥ

ñe ba

近

viprakṛṣṭaḥ

rgyaṅ riṅ ba

遠

vītaḥ

rnam par ldan pa

諸具足

āvītaḥ

gsal te ’oṅs pa

明來

sahacarasambandhaḥ

lhan cig ’grogs pa’i ’brel ba

同伴相連由; 俱行相屬

ghātyaghātakasambandhaḥ

gnod bya gnod byed kyi ’brel ba

作害相連; 所害能害相屬; 召害作害相連之緣

svasvāmilakṣaṇasambandhaḥ

rjes khol gyi mtshan ñid kyi ’brel ba

根緣相連續; 所主能主相相屬; 主僕相連續之緣

ādhārādheyalakṣaṇasambandhaḥ

gźi daṅ brten pa’i mtshan ñid kyi (kyis) ’brel ba

所作事相連續; 能持所持相相屬; 處與處者相連續緣

kāryakāraṇalakṣaṇasambandhaḥ

bya ba daṅ byed pa’i mtshan ñid kyi (kyis) ’brel ba

所作相連; 所作能作相相屬; 事與作者相連之緣

avayavāvayavilakṣaṇasambandhaḥ

cha śas daṅ cha śas can gi mtshan ñid kyi (kyis) ’brel ba

少分相連續; 分有分相相屬; 分與分主相續緣

spyod pa can gyi gźuṅ la ’byuṅ ba

彌曼差

satsaṃprayoge puruṣasyendriyāṇāṃ buddhijanmapratyakṣam

yod pa daṅ phrad na skyes bu’i dbaṅ po rnams kyi blo skye ba ni mṅon sum mo

遇有則人之諸根生意諸之現前; 遇有男子諸根生意顯現母

arthālocanajñānam

don la blta ba’i śes pa

了視義; 了義智; 視義知

prāgabhāvaḥ

sṅa na med pa

無前; 未生無; 從前無

pradhvaṃsābhāvaḥ

źig nas med pa

無壞; 已滅無; 壞後無

itaretarābhāvaḥ

gcig la gcig med pa

一上無上; 更互無; 一無上

atyantābhāvaḥ

gtan med pa

無語; 畢竟無; 永無

śābdaṃ (śabdam)

sgra las byuṅ ba

出音; 聲; 從聲出

upamānam

ñe bar ’jal ba

欽比; 喻語

arthāpattiḥ

don gyis go ba

以義解; 通義

abhāvaḥ

dṅos po med pa

無物

smṛtiḥ

dran pa

念

śrutiḥ

thos pa

聞

apauruṣeyaḥ

skyes bus ma byas pa

不作男子; 非人所作

durbhaṇatvam (durbhāṣatvam)

bzlas dka’ ba

難易; 難說性; 難效

bye brag pa’i tshig gi don drug la sogs pa’i miṅ la

分別六言義等名

dravyam

rdzas

物; 實

guṇaḥ

yon tan

功德; 德

karma

las

行; 業; 事

viśeṣaḥ

bye brag

分別; 異

sāmānyam

spyi

總; 同

sāmavāyaḥ

’du ba

聚; 和合

parimāṇam

boṅ tshod

體; 量

saṃkhyā

graṅs

數

saṃyogaḥ

phrad pa

遇; 合

vibhāgaḥ

dbye ba

分; 離; 辨

pṛthaktvam

so so ba

各類; 別體

paratvam

pha rol

敵; 彼體

aparatvam

pha rol ma yin pa

非敵; 此體

icchā

’dod pa

欲

dravatvam

khu ba’am źu ba’am gśer ba

汁消; 液體; 汁消濕

snehaḥ

snum pa’am gśer ba

油; 潤; 濕

adharmaḥ

chos ma yin pa

非法

saṃskāraḥ

byas pa’i śugs

作非法之餘氣; 行

prayatnaḥ

’bad pa

勤; 勤勇

utkṣepaṇam (akṣepaṇam)

’degs pa

舉; 取

avakṣepaṇam

’jog pa

安放; 捨

ākuñcanam (akuñcanam)

bskum pa

踡; 屈

prasāraṇam

brkyaṅ ba

展; 伸

gamanam

’gro ba

行

dvīndriyagrāhyam

dbaṅ po gñis kyis gzuṅ ba

持二根; 以二根所持

pārthivaparamāṇuḥ

sa’i rdul phra rab

地微塵; 地極微; 地徵塵

mahāsattā

yod pa chen pa

大有; 大有性

avāntarasāmānyam

ñi tshe ba’i spyi

大盍; 各別同

mahāsāmānyam

spyi chen po

大總; 大同

satkāryam

’bras bu sṅa na yod pa

前有果

asatkāryam

’bras bu sṅa na med pa

前無果

ātmendriyārthād yad utpannam jñānaṃ pratyakṣam

bdag daṅ dbaṅ po daṅ don las gaṅ byuṅ ba’i śes pa mṅon sum pa

知自根意所出現前; 從我根境所生智為現量; 我與我根與事所出現前意

lambāmbudadarśanād

sprin gyi rtsa ba nar bar snaṅ ba las char ’bab par rjes su dpag pa

隨量如雲顯現澍雨

nadīpūradarśanāduparivṛṣṭyanumānam

chu brub par snaṅ ba las goṅ du char ’bab par rjes su dpag pa

隨量現前上降甘雨; 見江中滿水比知上源有雨; 泱泱手滿水上又降甘雨

meghonnatidarśanāt

sprin ’khrigs par snaṅ ba’am mthoṅ ba

示現騰雲; 見騰雲; 現騰雲

tshad ma maṅ po smra ba las ’byuṅ ba

無量多中所出名

aitihyam

de lta bu yod ces grags pa

稱揚如是所有者; 如是所有多名稱; 口傳; 傳承

prātibham (pratibham)

mthoṅ bas tshor ba

晴明; 暗覺

lta ba sna tshogs kyi miṅ la

諸見

ātmagrāhaḥ

bdag tu ’dzin pa

持我; 我執

ekatvagrāhaḥ

gcig tu ’dzin pa

為一; 一性執; 持一

kartṛtvagrāhaḥ

byed par ’dzin pa

作持; 作者性執; 持為

piṇḍagrāhaḥ

ril por ’dzin pa

持為整; 總執

dṛṣṭipraskannaḥ (dṛṣṭipraskantaḥ)

lta bar byiṅ ba

沉於見; 見沉

dṛṣṭigahanam

lta ba thibs po

見遮; 見稠林; 遮見

dṛṣṭikāntāram

lta ba’i dgon pa

見之靜; 見曠野; 見遠

viṣamadṛṣṭiḥ

mi mthun par lta ba’am lta ba mi bzad pa

見不順; 不盡見; 見不順與不見盡

kudṛṣṭiḥ

lta ba ṅan pa

惡見; 見惡

dṛṣṭisaṃkaṭaḥ

lta ba ya ṅa ba

見恐怖; 見險道; 恐怖見

dṛṣṭikṛtam

lta bar ’gyur ba’am lta bar byas pa

見成與作見; 見所作; 成見 ; 作見者

dṛṣṭigatam

lta ba’i rnam pa’am lta bar gyur ba

見相; 見成; 見

caturdaśāvyākṛtamūlāni

luṅ du ma bstan pa’i chos bcu bźi’i miṅ la

末授記十四君目; 十四無記根

śāśvato lokaḥ

’jig rten rtag

世間常; 世常; 世間有常

aśāśvato lokaḥ

’jig rten mi rtag

世間非常; 世無常; 世間無常

śāśvataś cāśāśvataś ca

’jig rten rtag kyaṅ rtag la rtag kyaṅ mi rtag pa

雖常亦非常; 亦常亦無常; 亦有常亦無常

antavān lokaḥ

’jig rten mtha’ yod pa

世間有盡; 世有邊; 世間有邊

naiva śāśvato nāśāśvataś ca

rtag pa yaṅ ma yin mi rtag pa yaṅ ma yin

非常非非常; 非常非無常; 非有常非無常

anantavān lokaḥ

’jig rten mtha’ yod pa ma yin

世間亦盡; 世無邊; 世間無邊

antavāṃś cānantavāṃś ca

mtha’ yod kyaṅ yod la mtha’ med kyaṅ med

有盡亦非盡; 亦有邊亦無邊; 有邊亦無邊

naivāntavān nānantavān

mtha’ yod pa yaṅ ma yin mtha’ med pa yaṅ ma yin

非盡亦非非盡; 非有邊非無邊; 非有邊亦無邊

bhavati tathāgataḥ paraṃ maraṇāt

de bźin gśegs pa śi nas yod

如來有滅度; 如來死後為有; 如來雖滅後有

na bhavati tathāgataḥ paraṃ maraṇāt

de bźin gśegs pa śi nas med

如來亦非滅度; 如來死後非有; 如來滅後無

bhavati ca na bhavati ca tathāgataḥ paraṃ maraṇāt(maraṇataḥ)

de bźin gśegs pa śi nas yod kyaṅ yod la med kyaṅ med

如來滅後亦有亦無; 如來死後亦有亦非有; 如來雖滅度亦有亦無

naiva bhavati na na bhavatitathāgataḥ paraṃ maraṇāt(maraṇataḥ)

de bźin gśegs pa śi nas yod pa yaṅ ma yin med pa yaṅ ma yin

如來亦非滅度; 如來死後非有非非有; 如來後非有 ; 亦非無

sa jīvas tac charīram

srog de lus de yin

彼伽是身; 命者即身

anyo jīvo ’nyaccharīram

srog kyaṅ gźan la lus kyaṅ gźan

命別身亦別; 命者異身

tīrthakātmaparyāyāḥ

mu stegs can gyi bdag tu brjod pa’i miṅ la

外道言我名目

(6)mu stegs can gyis bdag tu brjod pa’i rnam graṅs la |

ātmā

bdag

我者

ātma ni paramātma la źes bya ste | bdag ces bya ba lus gtso bo’i phuṅ po ’di bor nas phuṅ po gźan len ciṅ dṅos po rtag la phuṅ po gźan ’dor ba ni sbrul gyi pags pa brjes pa daṅ ’dra bar ’dor te | ṅa daṅ ṅa yir ’dzin pa’i (7)gźi yin pas na bdag ces bya |

sattvaḥ

sems can

有情者

satva ni mu stegs can gyi sa bdag tu brtags pa’i bye brag yin te sems la bdag yin par ’dzin ciṅ sems kyi rgyud la mi ’chad par ’dod pas na sems can źes bya |

jīvaḥ

srog

命者

jīvani ji srid du lus ’tsho ba de srid du srog ces bya ba’i bdag de lus la gnas | lus (156a1)śi nas rdza bcag pa’i bye’u daṅ ’dra bar ’byuṅ ste ’gro bas na srog ’dzin pa’i miṅ ste srog ces bya |

jantuḥ

skye ba po

生者

jantu jayata iti jantu źes bya ste | bdag tshe rabs kun du skye źiṅ ’byuṅ bas na skye ba źes bya |

poṣaḥ

gso ba

養育者; 養者

poṣa ni lus daṅ ’gro ba’i rgyud bdag ’dis gsos śiṅ bskyed de yod par byas (2)pas na gso ba źes bya |

puruṣaḥ

skyes bu

男子; 士夫; 人者

puruṣa ni skyes bu mgo stoṅ yod pa źig rig byed kyi sgra ’don źiṅ brjod pa źig yod pa skad ’byuṅ ba daṅ | skyes bu rtsal daṅ ldan pa źig khod na yod par ’dod pa la bya bas na skyes bu źes bya |

pudgalaḥ

gaṅ zag

眾多; 補特伽羅; 增損; 數取趣; 眾數者

puṃgala ni punaḥ punar gatiṣu liyata iti źes bya ste | yaṅ daṅ yaṅ lha daṅ mi (3)la sogs pa’i rgyud du skye źiṅ sbyor bas na yaṅ sbyor ba źes kyaṅ bya | puryate gal te tse pa puṃgala źes kyaṅ bya ste | skyes nas dar gyi bar du ni gaṅ | dar yol nas śi ba’i bar du ni zag pa la yaṅ bya ste | tshig ’di gñis kar yaṅ draṅ du ruṅ gis kyaṅ sṅan chad miṅ du btags te grags pa bźin (4)du bźag nas gaṅ zag ces btags |

manujaḥ

śed las skyes

力中出; 意生; 舍持所生

manuja ni manor jātattvād ces bya ste | skye dgu’i bdag po śed ces bya ba las byuṅ bas na śed las skyes źes bya |

mānavaḥ

śed bu

力子; 儒童; 舍持子

mānava ni manor apatyaṃ źes bya ste | mu stegs can gyi gźuṅ gis skye dgu’i bdag po ’jig rten thams cad bskyed pa de las byuṅ (5)ba la bya | bod la yaṅ śed kyis kyaṅ bskal | śed kyis tshe bskal te byed pa’i mkhan po śed kyis byas pa skad du byuṅ bas na śed bur btags |

kārakaḥ

byed pa po

所作; 作者

kāraka ni mu stegs kyi gźuṅ las skye ba daṅ ’jig pa la sogs pa thams cad bdag rtag pas byas par ’dod pas na byed pa po źes bya |

kārāpakaḥ

byed du ’jug pa po

教他作; 使作者

kāravartika ni (6)bdag ces bya ba rtag pa des dge ba daṅ mi dge ba’i las kun byed du ’dzud pas na byed du ’jug pa po źes bya |

vedakaḥ

tshor ba po

受者

vedaka ni las dge ba daṅ mi dge ba’i ’bras bu myoṅ bar byed pas na tshor ba po źes bya |

jānakaḥ

śes pa po

識者; 知者

janaka ni bdag gtso bor gyur te dbaṅ po daṅ yid daṅ yul du phrad pa las śes par ’gyur bar bśad (7)pas na śes pa po źes bya |

paśyakaḥ

mthoṅ ba po

見者

paśyaka ni gzugs la sogs pa’i phyi rol gyi yul thams cad mthoṅ ba yaṅ bdag ces bya ba’i mthu yin pas na mthoṅ ba po źes bya |

utthāpakaḥ

sloṅ ba po

使起者

utthāpaka ni phuṅ po sloṅ źiṅ skyed pas na sloṅ ba po źes bya |

samutthāpakaḥ

kun nas sloṅ ba po

使等起者

samutthāpaka źes bya ba saṃ ni samantate kun źes bya | utthāpaka ni tshig (156b1)lhag tu smos pa daṅ sbyar te phuṅ po daṅ skye mched la sogs pa kun skyed pas na kun nas sloṅ ba po źes bya |

viṃśatiśikharasamudgataḥ satkāyadṛṣṭiśailaḥ

jig tshogs la lta ba ñi śu’i miṅ la

諸壞見二十名; 二十句薩迦耶見

rūpam ātmā svāmivat

bdag gzugs yin te bdag po daṅ ’dra

是我色似我; 色是我如主; 色是我似我

rūpavān ātmā alaṅkāravat

bdag gzugs daṅ ldan te rgyan daṅ ’dra

具我色似莊嚴; 我有色如瓔珞; 色具我似莊嚴

ātmīyaṃ rūpaṃ bhṛtyavat

gzugs bdag gi yin te bran daṅ ’dra

具我色似奴婢; 色是我所如僮僕; 色是我的似奴婢

rūpe ātmā bhājanavat

gzugs la bdag la gnas te snod daṅ ’dra

具我色似器; 我在色中如器; 我於色似器

vedanātmā

bdag tshor ba yin

我是受; 是我受

vedanāvān ātmā

bdag tshor ba daṅ ldan

具我受; 我有受; 受具我

ātmīyā vedanā

tshor ba bdag gi yin

受是我的

vedanāyām ātmā

tshor ba la bdag gnas

想是我; 受在受中; 我住於受

saṃjñātmā

bdag ’du śes pa yin

想是我; 我具想

saṃjñāvān ātmā

bdag ’du śes daṅ ldan

想是我; 我有想; 想具我

ātmīyā samjñā

’du śes bdag gi yin

我住想; 想是我所; 想是我的

saṃjñāyām ātmā

’du śes la bdag gnas

想是我; 我在想中; 我住於想

saṃskārā ātmā

bdag ’du byed yin (’du byed bdag yin)

我具行; 我是行; 行是我

saṃskāravān ātmā

bdag ’du byed daṅ ldan

行是我; 我有行; 行具我

ātmīyāḥ samskārāḥ

’du byed bdeg gi yin

我是行; 行是我所; 行是我的

saṃskāreṣv ātmā

’du byed la bdag gnas

我住行; 我在行中; 我住於行

vijñānam ātmā

bdag rnam par śes pa yin

識是我

vijñānavān ātmā

bdag rnam par śes pa daṅ ldan

我具識; 我有識

ātmīyaṃ vijñānam

rnam par śes pa bdag gi yin

識是我的; 識是我所

vijñāne ātmā

rnam par śes pa la bdag gnas

我住識; 我在識中; 我住於識

vyā ka ra ṇa’i skad kyi miṅ la

聲明用語

sūtram

mdor byas

總

dhātuḥ

skad kyi dbyiṅs

言根

nipātaḥ

tshig gi phrad

言機

anvākhyānam

rjes su bśad pa

隨演說

upasargaḥ

ñe bar sgyur ba

自近言; 前置詞; 自近變

vākyopanyāsaḥ

tshig gi lhad

語弊; 引文

upasaṃkhyānam

tshig kha skoṅ ba

添減語; 添補; 增補

samāsaḥ

tshig bsdud pa

語積; 合

samastaḥ

tshig bsdus pa

集言

karma

las

事

bhāvaḥ

dṅos

物; 本

saṃskṛtam

legs par sbyar ba

善相合; 雅語

prākṛtam

tha mal pa

平常; 俗語

apabhraṃśaḥ

zur chags pa

字言別

paiśācikaḥ

śa za’i skad

無能敵; 鬼音; 要音

kriyāpadam

byed pa’i tshig

作言詞; 動詞

anavasthāprasaṅgaḥ

thug pa med par ’gyur

無究盡; 無窮之失

atiprasaṅgaḥ

thal ches par gyur

太過者; 太過失

prasaṅgaḥ prasajyate

thal bar ’gyur

必過; 墮於過

vigrahaḥ

tshig rnam par sbyar ba

相合言語; 離; 言語合韻

dvandvaḥ

zlas dbye ba

分析; 相違; 以傍析辨

dviguḥ

ba gñis pa

雙扮; 帶數

tatpuruṣaḥ

de’i skyes bu

彼男子; 依主

bahuvrīhiḥ

’bru maṅ po

多穀; 多財; 多子

avyayībhāvaḥ

zad par mi ’gyur ba

不盡; 不變; 不可盡; 鄰近

karmadhārayaḥ

las ’dzin pa

持業

samānādhikaraṇaḥ

gźi mthun pa

順本; 相應關係

kārakaḥ

byed pa

作; 作者

prathamapuruṣaḥ

skye bu daṅ po

等一男子; 第三人稱

madhyamapuruṣaḥ

skyes bu bar ma

中男; 第二人稱

uttamapuruṣaḥ

skyes bu mchog

大丈夫; 第一人稱

saptavibhaktikāyaḥ

rnam par dbye ba’i tshig bdun gyi miṅ la

分別相七言名, 分別音七言名

vṛkṣaḥ vṛkṣau vṛkṣāḥ

śiṅ śiṅ dag śiṅ rnams

樹樹等諸樹

vṛkṣam vṛkṣau vṛkṣān

śiṅ la śiṅ dag la śiṅ rnams la

將樹將樹等將諸樹

vṛkṣeṇa vṛkṣābhyām vṛkṣaiḥ

śiṅ gis śiṅ dag gis śiṅ rams kyi

以樹以樹等以諸樹

vṛkṣāya vṛkṣābhyām vṛkṣebhyaḥ

śiṅ gi phyir śiṅ dag gi phyir śiṅ rnams kyi phyir

為樹為樹等為諸樹

vṛkṣāt vṛkṣābhyām vṛkṣebhyaḥ

śiṅ las śiṅ dag las śiṅ rnams las

從樹從樹等從諸樹

vṛkṣasya vṛkṣayoḥ vṛkṣāṇām

śiṅ gi śiṅ dag gi śiṅ rnams kyi

樹之樹等之諸樹之

vṛkṣe vṛkṣayoḥ vṛkṣeṣu

śiṅ la śiṅ dag la śiṅ rnams la

於樹於樹等於諸樹

durgatayaḥ

ṅan ’gro’i miṅ la

惡趣名目

durgatiḥ

ṅan ’gro

惡趣

apāyaḥ

ṅan soṅ

惡趣; 惡生

vinipātaḥ

log par ltuṅ ba

墮邪見; 墮

narakaḥ

dmyal ba (sems can dmyal ba)

有情地獄; 地獄

yamalokaḥ

gśin rje’i ’jig rten

獄世間

pretaviṣayaḥ (pitṛviṣayaḥ)

yi dwags kyi yul

惡境; 餓鬼

tiryagyonigataḥ

dud ’gro’i skyes gnas su soṅ ba’am skye ba

傍趣

yi dags su gtogs pa’i miṅ la

餓鬼

pretaḥ

yi dwags

餓鬼

kumbhāṇḍaḥ

grul bum

瓶腹; 甕形

piśācaḥ

śa za

食肉

piśāca źes bya ba pi śācam aṣṭatīti piśāca źes bya (2)ste | yi dags smad rigs mi śa la sogs pa rje na par za bas na śa za źes bya |

bhūtaḥ

’byuṅ po

部多; 鬼

pūtanaḥ

srul po

臭者

kaṭapūtanaḥ

lus srul po

體臭者; 極臭鬼

kaṭaputa na źes bya ba gdon gyi miṅ ste | kaṭa ni lus | pu ta ni rul bar byed pa yin pas na lus srul po źes bya |

unmadaḥ

smyo byed

作顛者

unmāda źes bya ba sems mi dran źiṅ myos par byed pa’i gdon yin pas smyo byed ces bya |

skandaḥ

skem byed

作嘆; 偏脣鬼; 作 ; 瘦

skanda źes bya ba skandir gatiśoṣaṇayo źes bya ste | mahādeva’i sras kārtika’i mtshan gyi skabs su (3)ni phyi ’gro źes bya | gdon gyi skabs su ni skems byed ces bya |

apasmāraḥ

brjed byed

作忘者

(4)apasmāra źes bya ba dran pa ñams śiṅ brgyal bar byed pa’i gdon gyi miṅ ste brjed byed ces bya |
330 ::: ostaraka źes bya ba urasicchadane źes bśad de ñal ba la braṅ nas gnon źiṅ gnod par byed pas na gnon po źes btags |

chāyā

grib gnon

鎮影者

cchāya źes bya ba grib mas mi dag la gnod pa daṅ | gdon gyis mi’i grib ma gnon źiṅ gnod par byed pas na grib gnon źes bya’o ||

rākṣasaḥ

srin po

羅叉; 惡鬼

rākṣasa źes bya ba ravaṇa daṅ | vibhiṣa na la sogs pa mi la gnod par byed pa’i srin po la bya bas na srin po źes bya |

revatīgrahaḥ

nam gru’i gdon

腹行魅; 女魅

śakunigrahaḥ

bya’i gdon

魑魅

brahmarākṣasaḥ

bram ze’i bu

婆羅門魅

畜類

siṃhājāneyaḥ

seṅ ge caṅ śes

良獅子

airāvaṇahastī (airāvaṇahastin)

glaṅ po che sa bsruṅ gi bu

大象

airāvati źes bya ba irā ni sa | avati ni sruṅ ba de’i bu yin pas na glaṅ po sa sruṅ gi bu źes bya |

hastyājāneyaḥ

glaṅ po che caṅ śes

良象

kanthakaḥ

bsṅags ldan

具讚

aśvājāneyaḥ

rta caṅ śes

良馬

balāhakāśvarājā

rta’i rgyal po sprin gyi śugs can

馬王如雲疾

ba(4)lāhakāśvarāja źes bya ba rta rin po che sṅo skya’i miṅ ste | sbrin [?]gyi śugs ltar mgyogs pas na sbrin [?] gyi śugs can źes bya |

śvāpadaḥ

gcan gzan

猛獸; 獸

siṃhaḥ

seṅ ge

獅子

śārdūlaḥ

stag (gzig)

虎

vyāghraḥ

gzig (stag)

豹

dvīpī

guṅ

彪

ṛkṣaḥ

dom

羆

bhallukaḥ

dom

羆

tarakṣuḥ

dred

熊

vṛkaḥ

spyaṅ ki

狼

sṛgālaḥ, śṛgālaḥ

lce spyaṅ (ce spyaṅ)

野干

bheruṇḍakaḥ

spyaṅ (ce spyaṅ)

狼

lomāśī

wa

狐

kroṣṭakaḥ

wa

狐

sṛgālaḥ

wa

狐

viḍālaḥ

byi la

狐; 貓

mārjaraḥ

byi la

貓

nakulaḥ

ne’u le’am sre moṅ

大黃鼠

mṛgaḥ

ri dags

野獸

gaṇḍaḥ

bse

犀牛

varāhaḥ

phag rgod dam phag

野豬; 家豬

āraṇyavarāhaḥ

phag rgod

野豬

hariṇaḥ

śa bkra

花鹿; 山羊

gaurakharaḥ

rgyaṅ

棗騮馬; 野騾

ghotakamṛgaḥ

rta rgod

生馬; 野馬

śarabhaḥ

ldaṅ sko ska (bse kha sgo)

八足獅

śaśaḥ

ri boṅ

兔

paśuḥ

phyugs

頭畜; 獸

hastī

glaṅ po che

大象; 牛

kuñjaraḥ

ba laṅ

大象; 牛

kariṇī

bal glaṅ mo (ba laṅ mo)

乳牛; 母象

kareṇuḥ

bal glaṅ mo (ba laṅ mo)

乳牛; 母象

aśvaḥ

rta

馬

turaṃgaḥ

rta

馬

hayaḥ

rta

馬

vaḍavā

rta rgod ma

生騾馬; 騾馬

uṣṭraḥ

rṅa mo

駱駝

camaraḥ

gyag

毛牛; 西牛

gauḥ

ba laṅ

水牛

balīvardaḥ

glaṅ

象; 牛

mahiṣaḥ

ma he

水牛

vegasaraḥ

dre’u

騾

aśvatarī

boṅ bu

驢

gardabhaḥ

boṅ bu

驢

karabhaḥ

rṅe’u

駝駒

kiśoraḥ

rte’u

兒馬; 馬駒

kalabhaḥ

ba laṅ gi phrug gu

牛犢; 犢

gajapotaḥ

ba laṅ gi phrug gu

犢

sūkaraḥ

phag

豬

eḍakaḥ

lug

羊

urabhraḥ

ra

山羊

chagalaḥ

ra

山羊

ajaḥ

ra

山羊

prāṇakaḥ

srog chags

微命; 有命

vānaraḥ

spre’u

猴; 彌猴

markaṭaḥ

spre’u

猴; 彌猴

kapiḥ

spre’u

猴; 彌猴

mūṣa (kaḥ)

byi ba

鼠

śiśumāraḥ

chu srin byis pa gsod

捉水獸鳥; 鰐魚

makaraḥ

chu srin

水獸; 鯨魚

grāhaḥ

chu srin ’dzin khri

捉水獸鷹四種水獸中一; 四種水獸

kumbhīraḥ (kumbhiraḥ)

chu srin kum bha’i ra

捉水獸毘必羅; 蛟龍; 蛟 ; 大身魚

nakraḥ

chu srin na kra

捉水獸納葛喇; 鰐; 水獸納葛喇

kūrmaḥ

rus sbal

龜

udraḥ

sram

水獺

matsyaḥ

ña

魚

sarpaḥ

sbrul

蛇

vyāḍaḥ

klu’am sbrul

水獸; 蛇; 龍

uragaḥ

klu’am sbrul

水獸; 蛇; 龍

pannagaḥ

klu’am sbrul

水獸; 蛇; 龍

vṛścikaḥ

sdig pa

蝎

kṛkalāsaḥ

rtsaṅs pa

蝎; 雲虎兒

kṛmiḥ

srin bu

虫

maśakaḥ (maṣakaḥ, mastakaḥ)

sbraṅ bu mchu riṅs

蚊虫蟻; 蚊虫; 蚊

sarīsṛpaḥ

sdig sbrul

蝎蛇

daṃśaḥ

śa sbraṅ

蠓; 虻

kośakārakīṭaḥ

dar gyi srin bu

蠶

kuntaḥ

srin bu phre’u

花心虫; 折腳蟻; 蟻卵

pipīlikā

grog ma’am grog sbur

螻蟻

bhramaraḥ

buṅ ba

蜜蜂; 黑蜂

maṇḍūkaḥ

sbal ba

蛤蟆

jalūkaḥ (jalaukas)

srin bu pad ma

班毛虫; 蛭

khadyotakaḥ

srin bu me khyer

螢火虫

pataṅgaḥ

phye ma leb

蝴蝶; 小蝶

[a](upāduḥ)

lji bu

虻; 蚤

[b]utpātaḥ

lji ba

虻; 蚤

[c](utpātakaḥ)

khyi śig

虻; 蚤

trailāṭā

sbraṅ bu

馬蜂

tryambukaḥ

sbraṅ bu

土蜂

dhvāṅkṣaḥ

spyi rtol can nam khwa’am bya rog

孤頂鳥; 青鳥; 烏鳥

kokaḥ

srog chags ko ka’am mtsa mim

蝴蝶; 杜鵑

yūkā

śig

虱

likṣā

sro ma

蟣子

indragopaḥ

lham bu chu gśer

潮生紅虫; 瓢蟲

kalaviṅkaḥ

bya ka la biṅ ka

頻伽鳥; 迦羅頻迦

pakṣī

bya

禽

vihagaḥ

bya

鳥

caṭakaḥ

bye’u

雀

suparṇiḥ

ga ru ḍa daṅ ’dom na ’dab gzaṅ

迦樓羅; 金翅鳥; 空飛

mayūraḥ

rma bya

孔雀

varhī

rma bya

孔雀

śikhī

rma bya

孔雀

jīvaṃjīvakaḥ

śaṅ śaṅ te’u

共命鳥; 生生鳥; 命命; 命共鳥

gṛdhraḥ

bya rgod

鷲

śāṣaḥ

bya tsa śa

雜沙鳥

śukaḥ

ne tso

鸚歌; 鸚鵡

kuṇālaḥ

bya ku ṇa la

孤那喇; 鳩那羅

rājahaṃṣaḥ

ṅaṅ pa’i rgyal po

鵝王

dhārtarāṣṭraḥ

ṅaṅ skya

天鵝; 雁

haṃsaḥ

ṅaṅ mo

母鵝; 鵝

krauñcaḥ

kruṅ kruṅ

鳳凰; 鶴

cakravākaḥ

ṅur pa

鴛鴦

sārasaḥ

bźad

鴻

śārikaḥ

ri skegs

春鸚; 鷲鷺; 黃鸝

kokilaḥ

khu byug

鴿鴣; 類乎班鳩; 鵶鷗

vakaḥ

bya gag (bya dkar)

寒鴉

valākaḥ (kalākāḥ)

chu skyar

水扎子

tittiriḥ

sreg pa

沙雞

kapiñjalaḥ, kapiñcalaḥ

goṅ ma sreg

鴙

krakaraḥ

bya baṅ

鶡雞

kaṭkāraḥ, kadgaraḥ

bya baṅ

鶡雞

cakoraḥ

bya tsa ko ra

雜古喇鳥; 鷓鴣

ulūkaḥ

’ug pa

獯猴; 鴟梟; 貓頭鷹

droṇakākaḥ

bya rog

烏鴉; 慈烏

kākaḥ

khwa (wa)

老鴨; 烏鴉

vāyasaḥ

khwa (wa)

老鴨; 烏鴉

kapotaḥ

thi ba

斑鳩

padekaḥ (patekaḥ, padekaḥ)

khra

鷹

parāpataḥ (pārāpataḥ), pārārataḥ

phug ron

鵓鴿

śyenaḥ (sainaḥ)

sre (ste)

兔鶻

kukkuṭaḥ

khyim bya

家雞

cillaḥ (collaḥ)

’ol ba

鷂鷹

cātakaḥ

khug rta

沙燕

pakṣaguptaḥ

’dab skyoṅs (bya)

禽; 護羽

prāṇakajātaḥ

srog chags su gyur pa

有微者

kukkuraḥ

khyi

犬; 狗

śvānaḥ (śvan)

khyi

犬; 狗

khañjāhvaḥ

ba mo byi’u

黃雀

kāraṇḍavaḥ

bya ka ran da ba

迦蘭陀鳥

titīlaḥ

pha baṅ (pha waṅ)

蝙輻

carmacaṭakaḥ

pha waṅ

蝙輻

cīrī

tshad pa’i bye’u

春鶯

siliḥ

tshad pa’i bye’u

春鶯

prāṇibhūtaḥ

srog chags su gyur ba’am srog chags ’byuṅ ba

有命者; 活物

dvīpikaḥ

sril lam mug pa

蠶虫

sems can dmyal ba daṅ gcad ciṅ gtub la sogs pa’i miṅ la

熱地獄

saṃjīvaḥ

yaṅ sos

更活

kālasūtraḥ

thig nag

黑繩

saṃghātaḥ

bsdus ’joms

石磕; 眾合

rauravaḥ

ṅu ’bod

號; 號叫

mahārauravaḥ

ṅu ’bod chen po

大叫

tāpanaḥ

tsha ba

熱; 炎熱

mahātāpanaḥ (pratāpanaḥ)

rab tu tsha ba

最熱; 極熱

avīciḥ

mnar med pa

阿鼻; 無間

graṅ ba’i sems can dmyal ba’ʼmiṅ la

寒地獄

arbudaḥ

chu bur can

水泡; 皰

nirarbudaḥ

chu bur brdol ba

水泡裂; 皰裂

aṭaṭaḥ

so tham tham pa

長嘆; 頞哳吒

hahavaḥ

kyi hud zer ba

臛臛婆

huhuvaḥ

a chu zer ba

虎虎婆

utpalaḥ

ut pa la ltar gas pa

裂如優缽羅; 青蓮華

padmaḥ

padma ltar gas pa

裂如蓮花; 紅蓮華

mahāpadmaḥ

padma ltar gas pa chen po

裂如大蓮; 大紅蓮華

kukūlam, kukkulam

me ma mur

火星焰; 煻煨

kuṇapam

ro myags

不淨; 屍糞

ksuradhāraḥ

spu gri’i so

歹刃; 利刃

asidhāraḥ

ral gri’i so

劍刃

ayaḥśalmalīvanam (ayāḥśalmalīvanam)

lcags kyi śiṅ śal ma ri’i nags

刀葉森林; 鐵刺林

asipattravanam

lo ma ral gri lta bu’i nags

刀葉森林; 劍葉林

ayoguḍaḥ

lcags kyi tho lum

鐵丸

pratyekanarakaḥ (atyekanarakaḥ)

ñi tse’i sems can dmyal ba

雜地獄; 孤獨地獄

saṃcchidyate

gcod

砍截

bhindanti

’bigs

侵戮

viśīryate

źig par ’gyur ba’am sñil ba

粉碎

nyaṅkuṭā nāma prāṇī (nyaṭkā nā nyakuṭa)

’bu mchu rnon źes bya ba

虫嘴快利者; 糞尿虫

ayastuṇḍanāmāno (ayastuṇḍanāmanī)

khwa lcags kyi mchu źes bya ba

鐵嘴鳥鴨; 鐵嘴鳥

mastakaṃ nirlikhanti (mastakaṃ nilikhanti)

klad rgyas ’thogs pa

撏食腦

ārtasvaraṃ krandanti

ñam thag pa’i ṅa ros ’byin pa’am ’o dod ’bod pa’am cho ṅes ’debs pa

呻吟號叫; 哀吟; 號叫走跳; 號叫; 號叫

dhāvati (dhāvatī)

rgyug

行走

aṣṭādaśavidyā sthānāni

rig pa’i gnas bcu brgyad kyi miṅ la

十八種藝名目; 十八明處

gandharvaḥ

rol mo

音樂

vaiśikam

’khrig thabs

春方

vārttā

’tsho chas

生藝

sāṃkhyā

graṅs can

數目

śabdaḥ

sgra

音

cikitsitam

gso ba’i dbyad

察醫方; 醫方

nītiḥ

chos lugs

禮法; 禮方

śilpaḥ

bzo

造作; 工巧

dhanurvedaḥ

’phoṅ dpyad

射方

hetuḥ

gtan tshigs

正語; 因; 成語

yogaḥ

rnal ’byor

修習; 相應

śrutiḥ

thos pa

聞

smṛtiḥ

dran pa

念

jyotiṣam

skar ma’i dpyad

觀星

gaṇitam

rtsis

算法

māyā

mig ’phrul

幻法; 幻目

purāṇam

sṅon gyi rabs

先世

itihāsakam

sṅon byuṅ ba

古出; 古事

bzo’i gnas daṅ sgyu rtsal gyi miṅ la

工巧處・技藝等

kalā

sgyu rtsal

奇法

lipiḥ

yi ge

書字

mudrā

lag rtsis

手算

saṃkhyā

graṅs

數目

gaṇanā

rtsis

算

muṣṭibandhaḥ

’dzin staṅs

持法; 結拳

śikhābandhaḥ (sikharbandhaḥ)

thor tshugs (thor tsugs)

頂髻

pādabandhaḥ

gom staṅs (gom stabs)

行等; 步法

aṅkuśagrahaḥ

lcag kyus thabs

能弄鐵鉤; 執鉤

tsarau (tsārau, śirau aserau, sārau)

ral gri’i thabs

能弄劍; 劍法

pāśagrahaḥ

źags pa gdab pa

能弄索; 執索; 索法

tomaragrahaḥ

mda’ bo che ’phen thabs

能射箭; 執大箭; 射大箭法

iṣvastrācāryaḥ

’phoṅ gi slob dpon

射箭師; 射師

niryāṇam (niryānam)

mdun du snur ba

能使鎗; 前進

apayānam

phyir bsnur ba

能回; 後退

chedyam

gcad pa

後截; 斷截

bhedyam

dral ba

開除

vedhyam (vetyam)

dbug pa

按; 透

dūravedhaḥ

rgyaṅ nas phog pa (rgyaṅ mdas ’phog pa)

射遠中; 射從遠中

śabdavedhaḥ

sgra grag par phog pa

中響了

marmavedhaḥ

gnad du phog pa

中正處

akṣuṇṇavedhaḥ (akṣuṇavedhaḥ)

mi ’chor bar phog pa

不失長中; 不亂中

dṛḍhaprahāritā

tshab che ba

利害

pañcasu sthāneṣu kṛtāvī saṃvṛttaḥ

gnas lṅa la byaṅ bar gyur ro

熟於五事; 熟於五明

laṅghitam

mchoṅs pa

跳

sālambhaḥ

gyad kyi ’dzin staṅs

殊勝持護; 力士相

jāvitam

baṅ

走; 顛

plavitam

rkyal

跑

taraṇam

rgal ba

騙

hastigrīvā

glaṅ po che’i gñar źon pa

乘象; 象頸

aśvapṛṣṭhaḥ

rta la gźon pa

乘馬; 馬背

rathaḥ

śiṅ rta’i thabs

能使車; 御法

dhanuṣkalāpakaḥ (dhanuskalāṣa)

mda’ gźu

弓箭; 持弓箭者; 箭弓

bāhuvyāyāmaḥ

’gyed stobs

具力; 勞臂; 開力; 操臂

rol mo byed pa daṅ spyad kyi miṅ la

樂器等

nartakaḥ

gar mkhan nam bro mkhan

舞者

naṭaḥ (nāṭaḥ)

gar ram bro’am bro gar

作舞

bherī (bheri)

rṅa bo che

大鼓

mṛdaṅgaḥ

rdza rṅa

杖鼓

dundubhiḥ

rṅa (rṅa bo che)

大鼓

murajā (murajaḥ)

rdza rṅa chen po

大杖鼓

paṇavaḥ

’khar rṅa

打鐶

tuṇavaḥ

pi waṅ rgyud gcig pa

一弦琵琶

jharjharī (jhallari, śallarī)

rdza rṅa kha gcig pa

一面杖鼓

jhallarī (ṛllarī)

lcags kyi sil khrol

搖銕鈴; 鐵鈴

śamyā (śampā)

khar dkrol

打鑼; 銅鈴

vallarī

pi waṅ rgyud gsum pa

三弦琵琶

mukundaḥ

rṅa mu kun da

鼓音美; 圓鼓

tūryam

sil sñan

鐃

saṃgītiḥ

glu dbyaṅs

謳歌者

tāḍāvacaraḥ (tāṭāvacāraḥ)

pheg rdob pa

拍板

vādyam

rol mo’i sgra

音樂

vīṇā

pi waṅ (pi baṅ)

琵琶

vaṃśaḥ (vaṃsaḥ)

gliṅ bu

笛; 簫

glu dbyaṅs kyi miṅ la

七音階

madhyamaḥ

bar ma pa

中婦; 第四或第五音; 中令

ṛṣabhaḥ

draṅ sroṅ ba

神仙; 第二音; 神仙曲

gandhāraḥ (gāndharaḥ, gandharaḥ)

sa ’dzin pa

持地; 第三音; 持地調

ṣaḍjaḥ (sajja)

drug ldan

具六; 第一音

pañcamaḥ

lṅa ba

等五; 第五音; 五

dhaivatah

blo gsal

聰明; 第六音; 明意

niṣādaḥ (niṣādhaḥ)

’khor ñan

近聞; 第七音

gar thabs kyi rnams graṅs la

舞蹈

śṛṅgāraḥ

stegs pa’am sgeg pa’am ’dzim pa

舉; 執; 搖

vīraḥ

dpa’ bo

勇猛; 勇

bībhatsaḥ

mi sdug pa

醜

raudraḥ

drag śul can

勇猛

hāsyam

bźad gad

笑

bhayānakaḥ

’jigs su ruṅ ba

暴惡

kāruṇyam (karuṇā)

sñiṅ rje ba

慈悲

abdhūtaḥ (arbhutaḥ)

rṅam pa

敖相

śāntam

źi ba

柔善

tāṇḍavaḥ

gar

舞

brāhmaṇavihārakarmāṇi

bram ze’i gtsug lag daṅ las kyi miṅ la

婆羅門經與行等名

ṛgvedaḥ

ṅes brjod kyi rig byed

作明實說; 明實說

yajurvedaḥ

mchod sbyin gyi rig byed

作明供施; 祭祀智論

sāmavedaḥ

sñan tshig gi rig byed

作明美言; 禮儀美言智論

atharvavedaḥ (atharvaṇavedaḥ)

srid sruṅs gi rig byed

作明護有; 異能護方智論

nighaṇṭuḥ (nigaṇṭuḥ)

sgra ṅes par brjod pa

美音相合; 聲音相合

kaiṭabhaḥ

śes gsal

明知; 知明

āyurvedaḥ

tshe’i rig byed

作明對; 方命智論

vāstuvidyā (vastuvidyā)

khyim brtag pa’i dpyad

相宅地

aṅgamaṇividyā (adgāmaṇividyā)

śa mtshan gyi dpyad

相面色; 觀相氣色

piplvadhyāya (śilpādhyāyaḥ pilpā)

sme ba’i dpyad

相痣

vāyasavidyā

khwa skad śes pa

識鴉音

śakuṇavidyā

la ñe’am ltas kyi rig pa

數學

jyotirvidyā

skar ma’i rig pa

識星宿

samudralakṣaṇam

rgya mtsho’i mtshan gyi dpyad

相海

aśvamedhayajñaḥ (aśvayedhayajñaḥ)

rta gtsaṅ gi mchod sbyin

相供施; 馬祠; 淨馬供施

puruṣamedhayajñaḥ

mi gtsaṅ ba’i mchod sbyin

米藏供施; 人祠; 淨人施供

yajñam

mchod sbyin byas

已作供施; 祭祠

iṣṭiḥ

mchod sbyin byas

已作供施; 祭祠

bram ze’i las rnam pa drug gi miṅ la

婆羅門六種行為

yajanam

mchod sbyin

供施

yājanam

mchod sbyin byed du ’jug pa

入供施

adhyahanam

tshig ’don pa

念誦

adhyāpanam (adhyāyanam, adhyāyinam, aghyanam)

tshig ’don du ’jug pa

出言; 令念誦

dānam

sbyin pa

布施

pratigrahaḥ

len pa

取

skad go mthun gyi miṅ la

雜語

anekam

du ma

多; 頻

vargaḥ (vargam)

sde’am tshan nam tshogs

多; 頻

nicayaḥ

maṅ po’am phal po che’am phuṅ po

部; 聚會

sainyam

sde’am dmag

多廣; 多; 多或蓋; 蓋; 或堆; 堆

senā

sde’am dmag

部; 軍

pūgaḥ (yūgaḥ)

maṅ po

多

gaṇaḥ

tshogs

聚

saṃghaḥ

dge ’dun nam maṅ po’am tshogs

多; 聚; 廣聚僧; 和合僧; 僧伽

vṛndaḥ

tshogs sam khyu’am ’dus pa

聚群; 群眾; 聚

bhūyiṣṭhaḥ

maṅ du’am phal mo che

多; 頻

saṃkhyām api

graṅs su yaṅ

數; 類則

kalām api

char yaṅ

現; 分則

gaṇanām api

bgraṅ bar yaṅ

數則

upamām api

dper yaṅ

比喻; 喻則

upaniṣadam api

rgyur yaṅ

因; 作因則

nopaiti

mi chog gam mi phod dam ñe bar mi ’gro

不敢; 不近行; 近行

na kṣamate

mi bzod

不忍

lakṣyam (lakṣa)

’ben

寂靜; 箭把子

sainikakathā (senikakathā, senākathā)

dmag gi gtam

軍語; 軍論

kāṇḍam ūrdhvamukhaṃ kṣiptam

mda’ gnam rgyaṅ du ’phaṅs pa’am mda’ rtse mo gyen du bstan te ’phaṅs pa

箭望射遠; 箭向上射; 箭頭示實而射

svargopagaḥ

mtho ris su ’gro ba

生於人天

gacchati

’gro

行; 去

āgacchati

’oṅ

來

āgamanirgamau

’oṅ ba daṅ ’gro ba

來去; 來與去

pratikramati

phyir ldog

回還; 還

abhikramati (atikramati)

mṅon du ’oṅ ṅam ’oṅ

現來; 來

apratyudāvartanīyaḥ

phyir bzlog tu mi ruṅ ba

中迴遮; 不能迴遮者

apakramitavyam

nur ba’am phyir dgyed par bya ba

退作喜; 退散; 退

saṃnikṛṣṭaḥ

ñe ba

近

viprakṛṣṭaḥ

rgyaṅ riṅ ba’am bskal ba

遠; 卻

saṃcarati

rgyu

行; 跑

upasarpati (upasaryati)

ñe bar ’gro ba

近行

anuyātrikāḥ (anuprātrakaḥ)

phyi bźin ’braṅ ba

隨回; 隨後

pratyudāvṛttaḥ

phyir log pa

回還; 回

pārāyaṇam

pha rol tu ’gro ba

往彼

bhrāmayanti (bhramayanti)

’phyan pa’am ’khyam pa

跳走; 迷; 悠悠

āsannībhūtaḥ

ñe bar gyur ram bsten

近; 倚

apratinirvartī (apratirvāti)

mi ldog pa

不還退; 不退

uparataḥ

źig pa’am med par gyur ba

壞; 不現

nātidūram

ha caṅ yaṅ mi riṅ

十方不遠; 不甚遠

nātyāsannam

ha caṅ yaṅ mi ñe

十方不近; 不甚近

paribhramati (paribhramate)

kun tu ’khyam pa

普遊行

pratyāgamanam

phyir ’oṅ ba

回來

anvāhiṇḍya (anvāhiṇḍu, andhahiṇḍya)

bskor nas sam byul nas

圍繞; 圍繞而出

prayāṇam

’gro ba’am ’jug pa

行; 入

anveti

rjes su ’gro ba

隨入

saṃkocaḥ

bskum pa’am źum pa

踡; 怯

prasāraḥ

brkyaṅ ba

展

utkṣepaḥ

’degs pa

舉

prakṣepaḥ

’jog pa

安

prasthaḥ

gad kha

崖

prapātaḥ

gyaṅs

嶮峻

gartaḥ

khuṅ ṅam doṅ

井; 津

parikhā

’obs

溝

mārgajinaḥ (margajinaḥ)

lam rgyal ba

勝道

mārgadeśikaḥ, mārgadarśikaḥ

lam ston pa

引導

mārgajīvī

lam gyis ’tsho ba

道養者; 以道養者

mārgadūṣī (margaduṣti, margadsusī)

lam sun par byed pa

能窮道

srota āpattipratipannaḥ

rgyun du źugs pa’i lam la ’jug pa

入預流向

srota āpannaḥ

rgyun du źugs pa

預流

sakṛdāgāmipratipannaḥ (sakṛdāgamīpratipannaḥ)

lan cig phyir ’oṅ ba la ’jug pa

入不還; 一來向; 入一還

sakṛdāgāmī

lan cig phyir ’oṅ ba

一還

anāgāmipratipannakaḥ

phyir mi ’oṅ ba la ’jug pa

入不還; 不還向

anāgāmī

phyir mi ’oṅ ba

不回來; 不還

arhattvapratipannaḥ (arhatpratipannaḥ, arhantvapratipannaḥ)

dgra bcom pa la ’jug pa

入壞冤; 阿羅漢向

arhan

dgra bcom pa

壞冤; 應

āryasaṃghaḥ

’phags pa’i dge ’dun

聖僧; 聖眾

āryagaṇam

’phags pa’i tshogs

聖會

sūtradharaḥ (sūtradhāraḥ)

mdo ’dzin pa

持經

vinayadharaḥ

’dul ba ’dzin pa

持律

mātṛkadharaḥ

ma mo ’dzin pa

持陰母; 持論

mādhyamikaḥ

dbu ma ba

中人; 中道者

vijñānavādī

rnam par śes pa tsam du smra ba

言唯識者; 識論者

vāhyārthavādī (vādyārthavādī)

phyi rol gyi don yod par smra ba

說外事; 外境論者; 言外事有者

sautrāntikaḥ

mdo sde ba

經部者

vaibhāṣikaḥ

bye brag tu smra ba

分說者; 毘婆娑師

nikāyāntarīyāḥ

sde pa gźan dag

餘說部; 餘部

vaiyākaraṇaḥ

brda sprod pa

表白; 聲論者; 通釋

balam

stobs

力

sthāma (sthāya)

ma ’dom na mthu ’dom na stobs

勢; 力

anubhāvaḥ

mthu

順; 勢

prabhāvaḥ

mthu stobs

威; 威力

śaktiḥ

nus pa’am mthu

威; 威力

kṛpā

sñiṅ rje’am sñiṅ brtse ba

慈悲; 悲; 慈

dayā

brtse ba

慈

anukampām upādāya

thugs brtse ba’i slad du’am sñiṅ brtse ba’i phyir

慈; 慈悲故; 慈憫; 哀憫故; 哀憫故

garbhaḥ

sñiṅ po’am mṅal

心; 胎

sāraḥ

sñiṅ po’am sra ba

心堅; 堅

maṇḍaḥ

sñiṅ po (sñiṅ)

心; 妙; 相合; 醍醐

pravaṇaḥ

gźol ba

降伏; 傾仰; 趣向

nimnaḥ

bab

降下; 隨順; 趣

prāgbhāraḥ (prāmbhāraḥ)

bab

降下; 臨入; 下降; 尊敬

samavasaraṇam

yaṅ dag par gźol ba’am yaṅ dag par ’du ba

真實降伏; 真實相聚

yojyaḥ (yojyā)

sbyar ba

相合

citrayogaḥ

sbyor ba sna tshogs

諸雜相合

vyavacchedaḥ

dbye ba’am gcad pa

分; 斷

vyavasthāpayati

rnam par ’jog pa

安置; 安置

bhidyamānaḥ (vidyamānaḥ, bhdeyamānaḥ)

tha dad du dbye

各分開; 有

prabhāvitam

rab tu gźag pa’am phye ba

極放; 所顯; 極開

bhedaḥ

dbye ba’am tha dad pa’am rnam pa

各各相; 開; 破

vicinoti

rnam par ’byed

諸分開; 甚分別; 甚分開

vibhajanam

rnam par dbye ba

諸分開; 最分開

vyavasthāpanam

rnam par gźag pa

眾安放; 安放

nikṣipati

’god pa’am ’jog pa’am ’doms

安; 緊密; 放

vistṛṇvanti (vistuṇvanti)

mched par byed pa’am ’grems pa

擺; 分擺; 布

pratyāstṛtam

rab tu btiṅ ba

極襯

chādayām āsa

khebs pa’am gyogs pa’am sku gyol ba

蓋; 請沐浴; 遮

pihitam (vihīta.vihita)

bkab pa’am gyogs pa’am ’chab pa

蓋; 斷; 遮

praticchādayati

gyoṅs pa’am sbed pa’am ’chab pa

遮理; 遮匿; 藏

chidyate (chidyati)

gcod do

斷絕

bhidyate

gcog go

燒; 劈

dahyate

sreg go tshig go

燒著; 燒

hanyate

rdeg go ’tshog go gsod do

打; 殺

pacyate

’tshed do

煮

rodhaḥ

bdas pa’am btsal pa’am dgag pa

按; 逐; 斷; 坦滅; 尋; 尋

bandhaḥ

bciṅ ba

栓

[a]saṃsṛṣṭaḥ

’dres pa

相合

[b]miśrībhūtah (miśrāṣṭa, miśrīṣṭaḥ)

’dres par gyur pa

和成

saṃbhedaḥ

’dres pa’am dbye ba

雜; 分

asaṃbhedaḥ

ma ’dres pa’am dbyer med pa

不雜; 不分

uddhānanam

rgod byed

作笑; 令野

samuddhānanam

yoṅs su rgod byed

皆笑; 永令笑

vikṣipanti (vikṣipati)

rnam par gyeṅ byed pa’am rnam par ’thor bar byed pa

作散; 作亂

vikṣiptacittaḥ

sems gyeṅ ba’am sems ’khrugs pa

心懈; 心亂

durdharṣaḥ

thub par dka’ ba

難敵

akampyacittaḥ

sems mi gyos ba

心無遮

aṅgapratyaṅgāni chindeyur anavamardanīyaḥ

yan lag daṅ ñid lag rnams gtubs kyaṅ mi choms pa’am mi brtul pa’am mi rdzi ba

切去指節亦不敗; 寧斷支節不可屈伏; 不勦 ; 不在意不化 ; 不踐

jihmīkṛtaḥ

spa skoṅs pa’am spa bkod pa’am zil gyis non pa’am zil gyis mnan pa

威勢; 威鎮

asaṃhāryaḥ

mi ’phrog pa (mi phrogs pa)

不奪

na kṣubhyate

’khrug par mi ’gyur

不亂

kavacitaḥ

ya lad bgos

穿甲; 穿戎衣

varmitaḥ

go cha bgos pa

穿甲

[a] avivāryam

mi zlogs pa

不回遮

cāpodarī (cāpodanī)

rked pa gźu’i chaṅ bzuṅ ltar phra ba

腰細如弓把

cārudarśanā (darśanaḥ)

blta na mdzes pa

可愛

navanalinapattrasuviśuddhanayanā

pad ma gźon nu’i ’dab ma ltar spyan śin tu rnam par dag pa

眼目清潔如蓮華瓣蕊; 眼清淨如新生蓮華瓣

bimboṣṭhi

mchu bim ba ltar dmar ba

唇紅如相思果

māyākṛtam iva bimbam

gzugs sgyu ’phrul du byas pa bźin

像如神力變現

bhrājate

mdzes pa’am ta lor ta ler gyur pa

俊; 華

ākṛtiḥ

byad gzugs sam byad bźin

形相; 模樣

ālekhyacitriteva darśanīyaḥ

bu don du bris pa bźin du blta na sdug pa

好看如同描畫

bandhuram

legs par mdzes pa

妙; 美

prāsādikaḥ

mdzes pa

俊; 顏容殊妙

abhirūpaḥ

gzugs bzaṅ ba

色麗; 形色端嚴

darśanīyaḥ

lta na sdug pa

堪看; 眾所樂見

paramayā śubhavarṇapuṣkalatayā samanvāgataḥ (paramayā śunavarṇapuṣkalatayā samanvāgataḥ)

kha dog bzaṅ po rgyas pa mchog daṅ ldan pa

具極美妙色

mahābhāgaḥ

dbaṅ thaṅ che ba’am skal ba’am dpal che ba

具柄權; 功德大; 福大

bhavyam (bhṛtyam)

skal pa can daṅ spu la ’bab pa

有分; 可使

yogyam

spu la ’bab pa daṅ ruṅ ba

正可使; 相應

dṛṣṭiviṣah

mig gdug pa (mi sdug pa)

美口目; 見毒; 眼毒

āśīviṣaḥ

so gdug pa’am sbrul gdug pa

齒毒; 蛇毒

śvāsaviṣaḥ

dbugs gdug pa

氣毒

uccagghanam (uccharagamanam, uccharaghanam)

’phya ba

笑

ullāpanam

stiṅ ba (rñiṅ pa)

小看

kalahayati (kalihayati)

’thab pa

爭

kalikalahavigrahavivādāḥ

’thab pa daṅ ’thab mo daṅ rtsod pa daṅ ’gyed pa

爭; 穢惡鬥諍競; 鬥

doṣam utpādayati

źe sdaṅ bskyed dam skyon ’dog pa

起瞋; 生過; 尋過

cittam āghātayati

sems kyis kun nas mnar ba

心最憂愁

pratinisrakṣyati (pratinisrakṣati)

’dor bar ’gyur ba

將來棄

abhyākhyānam

skur ba ’debs pa

輕賤人; 讒誣

ālekhyaḥ (ālekhyo, alekho)

’gyod pa daṅ yid la gcags pa’i rnam graṅs

悔過; 後悔

vilekhyaḥ

’gyod pa daṅ yid la gcags pa’i rnam graṅs

悔過; 後悔

vipratisāraḥ

’gyod pa daṅ yid la gcags pa’i rnam graṅs

悔過; 後悔

kaukṛtyam

’gyod pa daṅ yid la gcags pa’i rnam graṅs

悔過; 後悔

śaikṣābhir nikūjitam

slob ma ldoṅs śes smra ba (slob pas ldoṅs śes smras pa)

說學成立; 說加學如昏

prativāṇi (prativāni)

mi ’phrod pa

不投; 反對

pratikūlatā

mi mthun pa

不順

hanyāt

sod cig

殺之

badhnīyāt (bandhīyāt)

chiṅs śig

栓之

pravāsayet (pravasayet)

spyug śig

擯; 逐之

sadaṇḍaḥ

chad ba pa

罰; 執罰者

anusaraṇam

rjes su ’braṅ ba

跟隨

śamvaraḥ (samvaraḥ)

bde ba’i mchog

安勝; 擁護

abhinirjitaḥ

mṅon par rgyal

現前勝; 勝; 現勝

dhūmāyati

du ba ’thul

煙騰

ādīptaḥ

’bar

焰

pradīptaḥ

rab tu ’bar

極焰

saṃpradīptaḥ

kun tu rab tu ’bar

等極焰

saṃprajvalitaḥ

kun tu rab tu mched ciṅ ’bar

燒遍焰; 等極熾然

ekajvālībhūto dhyāyati

me lce gcig tu gyur ciṅ sreg go

燒成一塊

maśīr api na prajñāyate(maśiramapi na prajñāyate)

du ba yaṅ med

無煙; 煙亦無

chayikam api na prajñāyate

thal ba yaṅ med

無灰; 灰亦無

giriḥ

ri’am ri bo

山; 岳

śailaḥ

brag gam ri

峰; 山

parvataḥ

ri

山

prāgbharaḥ

bya skyibs

山澗; 山崖

darī (dari)

ri sul

山邊; 山澗

śvabhram (svabhram)

ṅam grog gam g-yaṅs

黑溝; 嶮峻

kuśvabhram (kusvabhram)

ṅam grog chuṅ ṅu

惡友; 小溝

mahāśvabhram (mahāsvabhram)

nam grog chen po

惡大友; 大深溝

prapātaḥ

g-yaṅs

險峻

deśaḥ

yul

境

aṭavī

’brog

曠野

kāntāram

dgon pa

寺

pratyantaḥ

mtha’ ’khob

邊地

śikharam

zom mam rtse mo

山尖; 山頂

sānuḥ

zom mam rtse mo

山尖; 山頂

parvatakandaraḥ

ri khrod

山中

droṇī (droṇi)

luṅ ba

溝

himavān parvataḥ

gaṅs sam ri kha ba can

雪; 雪山

durgaḥ

rdzoṅ ṅam bgrod dka’ ba

深處; 難行

unnatam

sgaṅ ṅam mtho ba

山岡; 高

nimnam

gśoṅ ṅam dma’ ba

山窊; 下

sthalī (sthālī)

dbye’am thaṅ

分川; 川; 分

maruḥ

mya ṅam

絕邊廣川

śailaguhā

brag phug

石洞

girigahvaraḥ

ri khrod dam tshaṅ tshiṅ

山中難行; 山中險森

nitambaḥ

ri źol

山足

upatyakā (uyanyakaḥ)

ri rtsa

山根

karvaṭapradeśaḥ (karvaḍapradeśaḥ)

ri brags sam ri ’or gyi phyogs

山崖; 山面

girikuñjaḥ

sman ljoṅs

藥林

utkaṭo nāma droṇamukham

śas che ba śes bya ba’am luṅ pa’i mda’

沙車溝; 有處翻河下; 多有

pṛthivīrasaḥ

sa’i bcud

鹹地; 鹹地精

pṛthivīparvaṭakaḥ (pṛthivīparvaprapaparya)

sa źag

地膏

vanalatā

myu gu’i tshal

青苗林

pṛthivīmaṇḍaḥ

sa’i sñiṅ khu

地之醍醐

pṛthivīojaḥ

sa gśin pa

濕地

kṣetram

źiṅ

田

sukṣetram

źiṅ bzaṅ po

好田

kukṣetram

źiṅ ṅan pa

惡田

nadīmātṛkaḥ

źiṅ chu ma

水田

anūpaḥ

ser can (nam) gśer che ba

糞田

devamātṛkaḥ (devamātṛkā)

gnam stod

旱田

adevamātṛkaḥ

gnam stod ma yin pa

晚田

ūṣaraḥ

tsha sgo can

鹹; 鹹地

jāṅgalaḥ (galā)

dgon duṅ

沙石山野所在

pratikruṣṭaḥ (pratikruṣtā)

tha cad (tha chad)

曠野; 斷

pāpabhūmiḥ

sdig pa can gyi sa

罪業地

pāṣāṇam

rdo ba

石

śarkaraḥ (śarkarā)

gseg ma

砂

kathallaḥ

gyo mo

瓦

loṣṭaḥ

boṅ ba

磚

śilātalam

rdo leb

匾石

upalam

pha boṅ ṅam rdo ba

大石

medinī

sa

土; 地

pāṣī

lud

糞

akṛṣṭoptā taṇḍulaphalaśālīḥ (akṛṣṭoptā taṇḍulaphalaśālam)

ma smos ma btab pa’i ’bras sa lu’i ’bru

不耕自然苗; 非耕種香稻自生

suvṛṣṭiḥ

char ’bab mkhas pa

善禱雨者; 好雨

durvṛṣṭiḥ

char ’bab mi mkhas pa

不善禱雨者; 不好雨

maryādāṃ vyavasthāpayanti

źiṅ gi skabs su mu thug bris khrims kyi skabs su ni bka’ khrims bca’

田界峰堆; 此田家事; 公官事; 發落決斷; 翻制度; 翻以升斗量; 翻以升斗量

sāmudrikanāvaḥ

rgya mtsho’i gru bo che

大海舡

samagraḥ

tshogs pa’am mthun ba

聚; 順

vyagraḥ

mi mthun pa’am rad rod du gyur pa’am phan du gyur ba’am tho brel ba

不包; 不順; 破; 破亂; 破亂

valkalaḥ, valkalam

śiṅ śun

樹皮

vivāhaḥ

bag ma len pa

娶婦

āvāhaḥ

bag ma gtoṅ ba

嫁

yautakaṃ (yotakam)

khud pa’am rdzoṅs

放; 遣

atithiḥ

mgron

賓客

śivārutam (śivarutam)

lce spyaṅ mo’i sgra

母狼聲

mātaṅgaḥ

gdol pa daṅ glaṅ po

牛擺頭; 牛; 屠家

sāsnā

lkog śal

嗉; 牛胡

kakudam

nog

駝峰

khuram

rmig pa

蹄

śṛṅgaḥ

rwa

角

viṣāṇam

rwa

角

laṅgūlam

mjug ma

尾

panthā (panthani)

lam

道路; 跋

adhvā (adhvan)

lam

道路; 跋

paddhatiḥ

lam

道路; 跋

vartanī

lam

道路; 跋

anugaṃtavyam

rjes su ’gro bar byas ba’am rjes su rtogs par byas ba

知行路事; 隨行; 曉事; 隨事; 隨事

protkhātam (protavātam, protkhatam)

śin tu byuṅ ba’am bton pa

甚出; 現

virolitaḥ

dkrugs pa’am bsrubs pa

亂; 混; 攪

antardhānaṃ gataḥ

mi snaṅ bar gyur ba

不現

vartate

’gyur ba’am ’jug pa’am loṅ ba

成; 取; 入

viśuddhapāpaḥ

sdig pa rnam par sbyaṅs pa

淨諸業

vidhūtapāpaḥ

sdig pa rnam par sbyaṅs pa

淨諸業

saṃkāryam (saṃkaryam)

’dres pa’am ’chol ba

亂; 散; 雜

maraṇāṃśikam (maraṇaṃsikam, maraṇīśikam)

’chi ba’i char gtogs pa

臨死

upapattyaṃśikam (upapattyaśikam)

skye ba’i char gtogs pa

臨生

dhanurāropaṇam

gźu bduṅ ba

上弓

iṣukṣepaḥ

mda’ ’phaṅ ba

射箭

utthāpanam

sloṅ ba’am ldaṅ bar byed pa

起立; 立; 起

cauraḥ

chom rkun

賊盜

paripanthaṃ tiṣṭhati

lam gcod (chod) ciṅ ’dug pa

截路

steye saṃkhyātaḥ

rku bar bgraṅ ba

屬於盜

hataḥ

rdeg pa’am bsnum pa’am btab pa

打; 棰; 刺

pīḍayati

’tshir ba’am gnod par byed pa

擠; 害

kudaṇḍaḥ

mi rigs pa’i chad pa’am ltoṅ

不當責罰; 不當之責罰

upālambhābhiprāyaḥ

klan ka tshol ba’i bsam pa

尋彼事; 難詰心; 尋事

avatāraprekṣiṇaḥ

glags lta ba

生事; 圖彼

nigrahītavyaḥ

chad pas gcad pa’am tshar gcad pa skabs daṅ sbyar

處治; 隨景; 責斷

samabhidrutaḥ (samābhidrutaḥ)

kun tu gnod par gyur pa’am kun tu gtses pa

普傷; 遍害

viheṭhanā

’tshe ba’am mtho ’tsham pa

害; 尋縫; 賊

saṃdhicchedakaḥ

khyims ’bugs pa

穿鑿房屋; 立家事

granthimocakaḥ

mdud pa ’grol ba’am bciṅs pa’am khrol ba

垂散; 解結; 解栓; 解縛; 散合 ; 打開 ; 解屹

nirlopāpahārakaḥ (nirlopāhārakaḥ, nirlopaharakaḥ)

rim gyis ’phrog pa’am rku ba

方便偷; 偷; 全搶

paripanthakaḥ

lam ’gog pa’am bar chad byed pa

斷絕道路

haraṇam

’phrog pa

奪

nirlopaṃ harati (nirlopaharati)

ril gyis sam rliṅs kyis sam ma lus par ’phrog pa

盡劫去; 盡劫去; 全然一蓋

dviṣṭaḥ

sdaṅ ba’am ’gras pa

瞋恨

vidveṣaḥ (vidviṣṭaḥ)

rnam par sdaṅ ba

眾瞋; 最瞋

svargakāmādīnām nāmāni

mtho ris daṅ ’dod pa la sogs pa’i miṅ la

上種與欲心名目; 天與欲等名

divi

lha yul

天趣; 佛國

svargaḥ

mtho ris

上種; 天

sugatiḥ

bde ’gro

樂行; 善趣

sadgatiḥ (saṃgati)

bzaṅ ’gro

善生; 好行; 正趣

devalokaḥ

lha’i ’jig rten

天界; 佛界; 天世

bhuvi

sa’i steṅ

地上

mānuṣyalokaḥ (manuṣyalokaḥ)

mi’i ’jig rten

人世

abhyudayaḥ

mṅon par mtho ba

現高

mṅon par mtho ba daṅ ṅes par legs pa la sogs pa’i miṅ la |
abhyudaya źes bya ba lha daṅ mi la sogs pa’i go ’phaṅ mthon po daṅ | dbaṅ thaṅ thob pa’i miṅ ste mṅon par (4)mtho ba źes bya |

pañcakāmaguṇāḥ

’dod pa’i yon tan lṅa

五欲樂

badhakāḥ kāmāḥ

’dod pa rnams ni gsod pa

諸欲殺身者也

ādīptāḥ kāmāḥ

’dod pa rnams kun tu ’bar ba

諸欲知焰

dhik kāmāḥ

’dod pa ṅan pa

惡欲

kāmālayaḥ

’dod pa la źen pa

窮欲; 淫欲

kāmaniyantrī (kāmaniyantiḥ)

dod pa la ’chums pa

多貪

durgandhāḥ kāmāḥ

’dod pa ni dri ṅa ba

欲者惡氣

pūtikaḥ kāmāḥ

’dod pa ni rul ba lta bu

欲者如爛

agnijvālopamaḥ (agnijvalopamāḥ)

me ’bar ba lta bu

如火焰

sarpaśīrṣopamaḥ

sbrul gyi mgo lta bu

如蛇頭

śūlopamāḥ

gsal śin lta bu

如插杆

asidhāropamaḥ

ral gri so lta bu

如劍刃

tantrajālajātaḥ / tantrajālajātāḥ

thags ’khrugs pa lta bu

如爭鬥; 如亂髮

tantrakulajata źes bya ba nor daṅ khyim daṅ bu daṅ chuṅ ma la sogs pa la chags pas sems phan tshun du g-yeṅ ba’i phyir thag ’khrug pa lta bu źes bya |

guḍāguñjikabhūtāḥ

dru gu ’dziṅs pa lta bu

如亂塊難分; 如亂絲

guḍaguñjikabhūta źes bya ba sred pa daṅ ldan (2)pa’i rtog pa maṅ du byed pas dgrol dka’ ba’i phyir dru gu ’dziṅs pa lta bu źes bya |

muñjabalbajajātāḥ

rtsa mun dza daṅ bal ba dza lta bur gyur ba

如們叉草與波羅波草; 如鉤藤剌蘿

muñjabalbajajāta źes bya ba nor daṅ khyim la sogs pa yoṅs su ’dzin pa la chags pas sdug bsṅal maṅ po’i gnas su gyur pa’i phyir rtsa ’di gñis daṅ ’dra bar rno źiṅ rtsub pas na rtsva muñja daṅ bal rdza lta (3)bur gyur pa źes bya |

ājavaṃjavasamāpannaḥ

’oṅ ba daṅ ’gro bar gyur ba

有往來者

skabs nas tshig gi phrad du ’byuṅ ba‘i miṅ la

品詞

karaṇam

skabs

時間

evaṃrūpam

de lta bu

如是; 如彼

ataḥ, etasmāt kāraṇāt

des na (de’i phyir)

比喻; 是故

atra

’dir

此處

tatra

de la

彼處

iha

’di la

如彼; 此上

asmin

’dir

至此

tathā

de bźin

如

yathā

ji lta ba’am ji ltar ram ji nas sam ’di ltar

如何; 隨他; 云何; 如此; 如此

vā

’am ruṅ

中麼; 然

ca

daṅ ṅam yaṅ

那等麼; 又; 與

eva

ñid

誰; 本

yasmāt

gaṅ gi phyir ram ’di ltar

那等; 如此; 為何

kiṃ tarhi

de lta mod kyi

雖則; 那彼

tat

de

是誰; 彼

yat

gaṅ yin pa’am gaṅ

怎麼; 何物; 是何

kim

ci’am gaṅ

何; 誰

nanu

’am ste dri ba’i tshig

遮麼; 麼; 乎; 耶; 耶

kiṃ ca

de ltar

如何; 如此

anyac ca

gźan yaṅ

別此; 還有

api tu (api nu)

yaṅ ṅam mod kyi

是他每; 誰; 又

kim tu

’on kyaṅ ṅam mon kyi

是; 雖然; 不是

tad yathā

’di lta ste’am dper na

這等; 比喻; 如此

atha (yadnatā)

de nas sam ji ste ci ste

復次

ime

’di dag

怎麼; 這等

amī

’di rnams

這; 這些

evam

’di skad dam ’di ltar ram de bźin

這等; 如是; 依這等

bhūyo ’pi

yaṅ ṅam gźan yaṅ

又麼; 復次; 他麼

bhūyaḥ

yaṅ ṅam phyir źiṅ

又麼; 爾; 又

tadā

de’i tshe

彼時

kadā tu

nam źig

幾時

kadā

gaṅ gi tshe

幾時

katham

ji ltar

如何

yadā tadā

gaṅ gi tshe de’i tshe

何時

evaṃ hi

de ltar na

如此; 如此時

tato ’pi

de bas kyaṅ

雖然

tathā hi

’di ltar

如何; 如是

evam eva

de bźin du

如是

sa cet

gal te

若是

yadi

gal te

設便; 設使

peyālam

de bźin du sbyar ba’am goṅ ma bźin du sbyar ba

或如是作; 乃至廣說; 如前所作

pūrvavat

goṅ ma bźin nam sṅa ma bźin

如上所言; 如前; 如上

utāho

yaṅ na

又

atha vā

de nas ni

復次

āho svit (eho svit)

’on te’am de ste

雖然; 果是

nāma

gyur du zin kyaṅ ṅam chug kyaṅ

雖已成; 雖是

vata

kye ma’am kye hud dam ma la’am ji yaṅ ruṅ

嗟嘆; 怎能; 嘆息; 怎麼能; 怎麼能

aho (ahosvit)

e ma’am a la la

奇哉; 哈哈; 希有

hā

kyi hud dam kye ma

嘆嗟; 嗚呼

dhruvam

lags so’am los te’am ṅes par

是麼

avaśyam

ṅes par ram gor ma chag pa’am sñam pa

說甚麼真實; 必定真實

nūnam (nūni)

ṅes par ram gor ma chag pa’am sñam pa

真實無疑

api

kyaṅ ṅam yaṅ

然而; 又

saha, sa (sahasā, sahāsa)

lhan cig gam bcas sam

同; 俱

sākam

lhan cig gam thabs gcig

獨; 共; 同

sārdham (sādham)

lhan cig gam thabs gcig

共; 俱; 同

hanta

on taṅ ṅam ’o na

一同麼; 然則

anyatra

gźan du’am ma gtogs pa

如是他處; 於外

tathāpi

de ltar mod kyi

或是; 雖然

yad idam

’di lta ste’am gaṅ ’di

如此有; 既此; 如此

atha vā

yaṅ na

或者

atha ca

’on kyaṅ ṅam de ltar yaṅ de lta la

這等寧是麼; 雖是這等

kila

lo rgyus (lo grags ce’o)

根由

sthāpayitvā

ma gtogs pa’am gźag ste

雖是那麼; 具住; 分外

hitvā

bor te’am ma gtogs pa

丟下; 此外

kiṃcātaḥ (kiṃcit)

de las ci ’gyur źes pa ’o na cir ’gyur

那每樣後成是麼

yeṣāṃ kṛtaśaḥ (yeṣāṃ kṛta)

gaṅ dag gi phyir

或是; 為誰們

tatra

de la

有; 此中且; 如此

tāvat

re źig gam de srid

暫且; 乃至

yāvat

ji srid

乃至

api ca

gźan yaṅ źes pa’am ’on kyaṅ

誰真; 雖則; 復次

kācit

gaṅ yaṅ

是那個; 雖那個

yathāpi nāma

dper na źes sam ji ltar yaṅ

比喻怎麼樣; 比喻或任他怎麼; 所以者何

ke cit

kha cig

有的; 或曰

ye ke cit

gaṅ su dag

誰; 任他誰; 真

yaḥ kaścit

gaṅ la la

是那個; 誰人

kva cana

gaṅ na

是誰; 何處

ke cana

gaṅ dag

誰見; 何處

ayam

’di

此處

idam

’di

此處

iyam

’di

此處

kasya

su’i

誰; 誰的

kena cit

gaṅ gis kyaṅ

是誰; 以孰

kena.., yena

gaṅ gis sam gaṅ gi phyir

為想那個; 為那個; 以那個

tayā

des

以彼

anena

’dis

彼; 以彼

anayā

’dis

此

kati

du

多少

yeṣām

gaṅ rnams kyi

那幾個的; 孰們的

teṣām

de rnams kyi

彼幾個的; 他們的; 孰們的

yasya

gaṅ gi’am gaṅ la

彼幾個的; 孰之; 他們的; 於誰

tasya

de’i ’am de la

是誰; 他們的; 孰之; 他; 於誰

asya

’di’am ’di la

此處; 此; 他們的; 於此; 他

kasya cit

gaṅ la la’i

此; 孰者之; 於此

kva cit

la lar

有一時; 處

kutra

gaṅ du

何處; 誰

kutaḥ

gaṅ la las sam ga la źig

為誰的; 哪裏; 從何

kathaṃ cit

ji ltar yaṅ

如何; 雖然; 雖他

kadā cit

mkhar daṅ gnas daṅ gos la sogs pa’i lam sraṅ gi miṅ la

城住居等

koṭṭaḥ

mkhar

城; 大城

durgaḥ

rdzoṅ

寨

pūrvajinādhyuṣitam

sṅon gyi rgyal ba bźugs pa

昔主位所; 昔諸佛住所

vaijayantaḥ prāsādaḥ

rnam par rgyal ba’i khaṅ ba

最勝宮; 殊勝殿

devasabhā

lha’i mdun ma’am lha’i ’dun sa

天堂; 靈霄殿

asurasabhā sudhanā

lha ma yin gyi ’dun sa nor bzaṅ

賢財即非天聚地; 阿修羅殿

lipiśālā

yi ge slob pa’i gra khaṅ

學房

kūṭāhāram

khaṅ pa brtsegs pa

棲房; 重閣

āvasathaḥ (avasathaḥ)

’dug gnas

居住; 住處

grāmaḥ

groṅ

小城; 邑

grāmopavicāraḥ

groṅ gi ñe ’khor

村舍; 城郭

nagaram

groṅ khyer

小邑; 城

nigamaḥ

groṅ rdal

城; 城池

janapadaḥ (janapadam)

ljoṅs sam yul gyi skye bo’i gnas

寨; 鄉; 莊

rāṣṭram

yul ’khor

境界

rājadhānī (rājādhānī, rājadhaniṛājādhani)

rgyal po’i pho braṅ ’khor

王宮周圍

puram

groṅ khyer ram pho braṅ ṅam khyer

城邑; 宮室

prāsādaḥ

khaṅ pa’am khaṅ bzaṅ

房; 美屋

veśma (veśman)

khaṅ pa

房

gṛham

khyim

家

āgāram

khyim

家

geham

khyim

家

bhavanam

gnas sam khaṅ pa

住埸; 房子; 住處

gharam

khaṅ khyim

家宅

layanam

gnas khaṅ

房住; 住房

harmyam

pu śu’am bsil khaṅ ṅam yaṅ thog

乳口; 棲家; 樓家; 涼房; 檻; 檻

harmyaṃ_śikharam

pu śu’i steṅ

乳口上; 躲口上; 樓房頂

aṭṭaḥ

yaṅ thog

樓房

aṭṭālaḥ (aṣṭhalaḥ, aṣṭālaḥ)

dgra khaṅ ṅam ba gam

敵館; 廊簷

ovidhyanakhā

mda’ yab bam ba gam

箭窗; 房之平頂邊

niryūhaḥ

ba gam mam sgo khaṅ

門房; 蜈蜙

vātāyanam

skar khuṅ

窗孔

gavākṣam

khol ma’am skar khuṅ dra ba can

明窗孔

toraṇam

rta babs

牌樓

koḍhakaḥ (khoḍakaḥ, khoṭakaḥ)

lcog gam śiṅ thags

漏木; 尖; 頂

parikhā

’obs

溝

pattanam

tshoṅ rdal lam tshoṅ ’dus

買賣市

haṭṭaḥ

tsho ’dus

市

mālyāpaṇaḥ

me tog phreṅ ba’i tshoṅ khaṅ

花鬘舖

paṇyāpaṇaḥ

zoṅ dgram pa’i tshoṅ khaṅ

攤物件舖

gṛhavāsaḥ

khyim gyi gnas pa

住家

maṇḍalamāḍaḥ (maṇḍalamatā)

’khor gyi khyams

周廊

kośaḥ

mdzod dam śubs sam sbubs

庫; 窖; 鞘

koṣṭhāgāram

baṅ ba

庫

bhittiḥ

rtsig pa

牆

prākāraḥ (krākāra)

ra ba

園

pratiprākāraḥ (pratiprākaraḥ)

phyi ra

外園

kharagṛham

gur

帳房

paṭakuṭī

sbra

毛帳

yavanikā

yol ba

頂幔

tṛṇakuṭī (triṣakuṭī)

spyil po’am rtsa khaṅ

草園房; 草房; 草亭

kāyamānam (kāyamāṇam)

sab ma (sab mo)

竹簾

raṅgaśālā

ltad mo’i sa

看會所; 看戲所

māḍāḥ (māṭā)

rṅa khaṅ (sṅa khaṅ)

誰早; 鼓樓; 鼓司; 鐘鼓房

vāṭadattikā (vātadattikā)

sab mos bskor ba’am rib mas bskor ba

荊芭圍繞; 編牆荊巴圍

vātāgravedikā (vāṭāgrapetikā)

sgo khaṅ steṅ gi bsil khaṅ

門樓上氣窗; 門樓上涼所

daṇḍacchadanam

yol khaṅ

廚房

phalakacchadanam

spaṅ leb khaṅ

門樓板窗; 門樓板房

bhūmiguhā (bhūmigrahā)

sa phug

土窖

śailaguhā

brag phug

石洞

giriguhā

ri phug

山澗; 山草; 山洞

parṇakuṭikā

lo ma’i spyil bu

葉房; 葉棚

kṛtacaṅkramaṇaḥ (kṛtacaṅkramaṇam)

’chag sar byas pa

坐處; 遊處

kutūhalaśālā (kutuhala)

rtog khaṅ

頂房

sabhāmaṇḍapaḥ

’dun khaṅ

前房; 客舍

āsthānamaṇḍapaḥ

gdan la gśegs pa

入座; 應接室; 昇

maṇḍapaḥ

mdun khaṅ ṅam bkad sa

聚所; 日量馬房; 廷堂; 延堂

saṃgītiprāsādaḥ

bgro ba’i khaṅ pa’am glu dbyaṅs kyi khaṅ pa

歌唱房; 戲房; 客房

nilayaḥ

gnas sam tshaṅ

住房; 臥房

upasthānaśālā

rim gro’i gnas

保祐去處; 經堂

dvāram

sgo

門

dvārakapāṭam

sgo glegs

門房; 門板

kapāṭapuṭam (kapāṭam puṭam)

sgo ’phar

門框木

dvāraśākhī

sgo skyes

門框

avaṣaṅgaḥ

ya phubs

廓

nyāsaḥ (nyasaḥ)

them pa

門限

sthūṇā

ka ba’am gzu ba

梁; 撐; 柱

stambhaḥ

ka ba

柱

kumbhakaḥ

ka rten

柱石

kṛkāṭakam (kṛkaṭakam)

ka źu

斗拱

śīrṣakam

bre phul

斗拱

gosārakaḥ

gduṅ

梁

dharaṇī

phyam

簷

kūṭaḥ

phyam gyi spyi rten

邊椽

gopānasī

phyam rgur po (phyam sgu bo)

重簷

argaḍaḥ

gtan pa

台基

indrakīlaḥ

’khor gtan nam sgo’i them pa

台座門限

vedikājālam

lan kan gyi dra ba

欄杆網; 欄楯網

stambhakaḥ

lan kan gyi ka ba

欄杆柱

saṃkramaṇakāni

bsti khaṅ

臥房

vedikā

lan kan nam kha khyer ram stegs bu

欄杆; 邊框; 台; 欄楯

sūcakaḥ

gzuṅs gzer

釘子

śaṅkuḥ

gzer bu’am phur bu

釘; 橛

ārambaṇakam

gdaṅ bu

台階子

sūcikā

śar ba

抹

adhiṣṭhānam

lan kan gyi rten ma

欄杆台座

sopānam

them skas

梯子

vitardiḥ

stegs bu

台座

ārāmaḥ

kun dga’ ra ba

共喜園; 花普喜園

vāṭī (vāḍī)

ldum ra

草園; 菜園

śākavāṭikā (sākhāvāṭikā, śākhāvāṭikā)

ra ba

草園; 菜園

phalārāmaḥ

bza’ śiṅ ra ba

果園

susiktam

chag chag legs par btab pa

好灑水者; 善灑; 好生灑掃者

suśodhitam

phyag dar legs par byas pa

好生掃; 善淨; 好生打掃佛塵

suśobhitam

legs par ram śin tu mdzes par byas pa

次第皆美; 善嚴; 莊嚴次第皆美

caturṣu koṇeṣu

grwa bźir

四隅

simhāsanaṃ prajñāptam

seṅ ge’i khri bźams pa

擺獅座

ardhayojanaparisāmantakaḥ

khor khor yug tu dpag tshad phyed pa

周圍半由旬

yojanam uccam

’phaṅ du dpag tshad

高一由旬

samapāṇitalajātaḥ

lag mthil ltar mñam pa

平如手掌

ratnamayaḥ saṃsthito ’bhūt

gźi rin po cher gyur to

地台成寶

calatthāḥ (saṃcalatthāḥ)

bres

槽; 圈

śālāpiṇḍaḥ (lālāpiṇḍaḥ)

bres kyi rgyu

圈料

hastiśālā

glaṅ po che’i bres

象房

aśvaśālā

rta’i bres

馬圈

kharaśālā

boṅ bres

驢圈

gośālā

glaṅ bres

牛圈

ajaśālā

ra lug gi bres

羊圈

udyānam

skyed mo’i tshal

歡喜園; 苑

antarāpaṇaḥ (antarāpaṇam, antarāpanam)

groṅ bar

村

vīthī (vīthi)

sraṅ ṅam khyams

街與廊看景; 街; 廊

rathyā

lam po che

大道

vatsaśālā

be’u ra ba

犢圈

panthā (panthām)

lam

道; 路

catvaraḥ

bźi mdo

十字路

śṛṅāṭakam

sum mdo

三岔路

āspadam

gnas sam rten

住靠處; 靠處; 住處

niśrayaḥ

gnas sam rten

住靠處; 靠處; 住處

niketaḥ

gnas

住

graiṣmikāvāsaḥ

dpyid sa

春間地

vārṣikāvāsaḥ

dbyar sa

夏間地

śaratkāvāsaḥ

ston sa

秋間地

haimantikāvāsaḥ

dgun sa

冬間地

śiṅ rta daṅ thoṅ gśol gyi yan lag tu gtogs pa’i miṅ la

器具

rathaḥ

śiṅ rta

車

śakaṭaḥ

śiṅ rta

車

akṣaḥ

srog śiṅ

車軸

cakram

phaṅ lo

軸; 輪

nābhiḥ

lte ba

臍; 轂

araḥ

rtsibs

輻條

nemiḥ

mu khyud

車輻條; 車輻輞

īṣā (īśā)

śiṅ rta’i mda’

箭車; 軸; 車沿

raśmiḥ

srab skyogs sam sna thag

扯絡繩; 絡繩; 扯

yugaḥ

gña’ śiṅ

車輗; 軛

halaḥ

gśol lam źiṅ dor ram smon pa dor

耕; 犁

haladaṇḍaḥ

gśol mda’

鏵; 犁把

halavaṃśaḥ

gśol mda’

鏵; 犁把

sphālaḥ

thoṅ lcags

犁鐵; 犁鏵

lāṅgalaṃ

gśol

鏵; 犁

kṛṣati

rmo’am rmed

耕; 播

’bru sna tshogs kyi miṅ la

穀物

rājamāṣaḥ

mon sran dkar ru

白豆

mudgaḥ

mon sran sde’u

綠豆

masūraḥ

sran chuṅ

小豆

māṣaḥ

mon sran gre’u

豆顆

mukuṣṭaḥ

mon sran nag gu

黑豆

kulatthaḥ (kulāvaḥ)

rgya sran

黍豆

vartuliḥ

sran ma

豆

caṇaḥ, caṇakaḥ

mon sran tsa ra

大豆

tilaḥ

ti la

芝麻

śāliḥ

sā lu

粳米; 自然苗; 稻

aṇuphalaḥ (anukalaḥ)

tsi tsi (tsi tse)

菜子; 青穀

sarṣapaḥ

yuṅs kar

白芥子

yavaḥ

nas

青顆; 麥

godhūmaḥ

gro

麥子

priyaṅguḥ

khre

穀

kaṅguḥ

gźan na aṅga źes pa ’dug pa brtag

稷

taṇḍulaḥ

’bras thug po che

水稻; 粳米

rājikā

ske tse ’bru

芥子

atasī

zar ma

胡麻

eraṇḍaḥ

e ran da

伊蘭; 伊蘭樹

śyāmākam

tsi tshe rgod dam khre rgod

野芝麻; 野穀

vallaḥ

kha sran chuṅ ṅu

小豆

kāraṇḍavaḥ

sre da

莠

kodravaḥ

tsi tshe

菜; 麻子

dus ston gyi miṅ la

筵

mahāmahaḥ

dus ston chen po

大筵

jātimahaḥ

btsas ston

生子筵

jaṭāmahaḥ

ral bu ’breg pa’i dus ston

剃頭筵

cuḍāmahaḥ

gtsug phud kyi dus ston

頂髻筵

pañcavārṣikamahaḥ

lo lṅa’i dus ston

五年筵; 五歲筵

ṣaḍvārṣikamahaḥ

lo drug gi dus ston

六年筵; 六孫筵

kuṭimahaḥ (kuṭīmahaḥ)

gtsug lag khaṅ gi dus ston

經堂筵

utsava

dga’ ston

喜筵; 慶賀

parva

dus ston nam dus tshigs

七七筵; 節期; 過節

źo mar daṅ zas skom gyi miṅ la

飲食

ghṛtam

mar

酥油; 油

sarpirmaṇḍaḥ

mar gyi sñiṅ khu

醍醐

navanītam

mar sar

酥油

kṣīram

’o ma

乳

dadhi

źo

酪

gholam

da ra

酪漿

annam

zas sam bza’ ba

喫食; 食; 喫物

pānam

skom mam btuṅ ba

渴飲

kilāṭaḥ (kīlālam, kilāḍaḥ)

chur ba

汁

pīyūṣam

spri

奶皮; 精乳; 初乳; 甘露

dadhimaṇḍaḥ

źo kha chu

酪水

ārdrakam

sge’u gśer

菜薑; 薑

ikṣuḥ

bu ram śiṅ (bur śiṅ)

豆菜; 甘蔗

guḍaḥ

bu ram

黑糖

saktuḥ

phye

麵

kaṇikaḥ

bag phye

白麵

laḍḍukam

la tu

飯丸子

maṇḍaḥ

khur ba

汁; 餅

peyaḥ

thug pa

麵; 飯

pejaḥ

thug pa

麵; 飯

lavaṅgaḥ

thug pa

丁香

vyañjanam

tshod ma

菜

sūpaḥ

sran tshod

豆菜

kṛsaraḥ (kṛśaraḥ)

sbyar thug

和合麵; 雜飯

vesavāraḥ (veṣacāraḥ)

spod

諸辛

parivyayaḥ

spod

諸辛

lavaṇam

lan tshwa

鹹

śuṇṭhī

sga

乾薑

amlaḥ

sgyur po

酸

cukram

tshwa

鹽

śulukaḥ, sulukaḥ

tshwa

鹽

dāḍimam

se’u

果子

drākṣā

rgun ’brum

葡蔔

pakvarasaḥ

dron źo

暖酪

drākṣapānakam

rgun chu

葡蔔酒汁

mṛdvīkā (mṛdvikā)

rgun chaṅ

葡蔔酒

surā

’bru’i chaṅ

穀酒

maireyam

sbyar ba’i chaṅ

調和酒

śīdhuḥ (cakram)

bu ram chaṅ

甘蔗酒

kāñjika (kāñcikā, lañjikā)

rtsab mo

黃酒

kiṇvam (kiṇṭham, kiñcam, kiṇṇam)

phabs

麵

snigdhaḥ

snum pa

油

mākṣikam

sbraṅ rtsi

蜜

madhu

sbraṅ rtsi

蜜

bhrāmaram

buṅ ba’i sbraṅ rtsi

蜂蜜

kṣaudraṃ madhu

sbraṅ bu’i sbraṅ rtsi

蜂蜜

aneḍakam

sbraṅ rtsi ma skol ba

熬蜜; 生蜜

āluḥ

mon pa’i do ba

木那地辛菜

laśunaḥ (laśūnam)

skog skya’am byi sku

蒜

latārkaḥ (latā+arka)

me mo’am sgre’u

蔥

gṛñjanakam

ke’u

韭

palāṇḍuḥ

skun doṅ

小根菜

rājikā

ske tshe

芥子

guggulaḥ

yuṅ ma

蔓菁

vahuriḥ

yos

香; 炒米

cānāḥ

yos

香; 炒米

lājāḥ

’bras yos

香穀; 炒粳米

kaṇā

gzegs ma

屑; 米齋

tuṣaḥ

phub ma

麩子

busaḥ

sbun pa

糠

kiṃśāruḥ

gra ma

麥王兒; 麥芒

śūkaḥ

gra ma

麥王兒; 麥芒

mañjarī

sñe ma’am dog pa

穗

apūpaḥ

snum khur

煠食

kulmāṣaḥ (kulmāsaḥ)

zan dron

溫麵

trapuṣam

ga gon

多羅二合布參; 胡瓜; 瓜類

karkaṭikā

rgyal mo ga gon

伽力伽只伽; 胡瓜王

ālābūḥ

ku ba

拭者; 葫蘆

odanaḥ

’bras zan

大米飯; 飯

bhaktam

’bras zan

大米飯; 餅

tarpaṇam

skyo ma

和麵; 飯

yavāgūḥ

thug pa

麵湯; 麋

manthā

phye ma’am ’dag gu

麵子; 碎塊

pāyasam

’o thug

酥粥

pāñcamikam

lṅa ston

五分筵; 五筵

aṣṭamikam

brgyad ston

八分筵; 八筵

cāturdaśikam

bcu bźi ston

十四筵

pāñcadaśikam

ña ston

望筵

utsavaḥ (atasava)

ston mo

宴

naityakam

rtag re ’khor

常周匝; 常例供食; 共會

nimantraṇakam

mgron du bos pa

請客

autpātikam (autpatikam)

’phral la bos pa

現請客

utpiṇḍam

sbags pa’am nos pa

合; 拌

ālopaḥ (alaupaḥ)

kham

摶

bālamūlam

la phug gsar pa’am gźon nu

嫩蘿蔔

mahāmūlam

la phug nar son pa’am chen po

大蘿蔔

piṇḍāluḥ(piṇḍaluḥ)

do ba’i rdog ma

辛菜根

maṇḍaḥ

khur skya

汁; 餅

oṣadhināmāni

bdud rtsi la sogs pa rtsi sman du gtogs pa’i miṅ la

藥品

oṣadhiḥ

sman

藥

bhaiṣajyam

rtsi

味; 津 ; 丹

amṛtam

bdud rtsi

甘露

sudhā

bdud rtsi

甘露

rasāyana

bcud kyi len

取味; 金丹

rasāyana źes bya ba’i sgra (6)las draṅs na | rasa ni bcud dam ñiṅ khu lta bu la bya | ayana ni aya paya gatau las draṅs te thob pa’am len pa la bya ste | spyir na ’phrul gyi sman gyi miṅ ste | sman bzaṅ po’i mthu daṅ bcud kyis tshe lo graṅs maṅ por thub pa daṅ | gźon źiṅ nad med par ’gyur ba len ciṅ ’thob par byed pa yin te | sman (7)bcud kyis len źes bya |

sūkṣmailā

sug smel

宿砂

srotāñjanam

lig bu mig

長石; 理石

gandhamāṃsī

spaṅ spos

甘松

āmlavetasaḥ

star bu

酸果膏

agastiharītakī

a gas

阿伽陀普; 阿伽陀; 去圓藥柯子; 普去; 圓藥

gokṣurakaḥ

gze ma

陵角

ayaskāntaḥ

khab loṅ

吸鐵石

śailodakam

gcoṅ źi’i chu

寒水石汁

tailam

’bru mar

油

kaṭukatailam

yuṅs mar

芥子油

tālīśaḥ

bal bu

達子香

śarkarā

li kha ra

糖

gorocanā

’gi haṅ

牛黃

vaṃśarocanā

smig rkaṅ

竹笋

tagaram

rgya spos

格香; 條香

nāgaram

le doṅ ra

那伽蘭; 千薑

śuṇṭhī

bca’ sga

薑

pippalī

pi pi liṅ

蓽撥

maricam

na le śam

胡椒

vaheḍaḥ (mahedaḥ)

ba ru ra

川鍊

vibhītakam

ba ru ra

川鍊

hārītakī

a ru ra

柯子

āmalakam

skyu ru ra

山查; 餘甘子

ajājī

go sñod

小回香

jīrakam, jīraṅkaḥ

tha be

只蘭伽

yaṣṭīmadhu, yaṣṭimadhu

śiṅ mṅar

甘草

kuṣṭham

ru rta

廣木香

pohalam, popphalam

gla gor źo śa

木腰子

pūgaphalam

gla gor źo śa

木腰子

tvak, tvacaḥ

śiṅ tshwa

肉桂

nāgaraṅgaḥ

skyur rtsi

梅; 橘子

jambīram, jambhīram (jambīraḥ, jambhīraḥ)

skyur rtsi chen po

天梅子; 柑子

badaraphalam

rgya śug gi ’bru

仁子柏; 棗核

mātūluṅgam (mātuluṅgam)

ba luṅ kha luṅ

磨獨龍伽; 紫白冬青子

jātiphalam

spos kyi rgyal po’am lig śi ber

香王; 肉寇

vacā

śu dag

菖蒲

lavaṅgam

le śi

丁香

jaḍuvāra (jadupāra, jatuvāra)

zur ba

闍土和羅

ciratiktā (ciratatiktam, cirātikam, ciratiktam)

rtsa mkhris

鵝食

mustam, mustaḥ

gla gaṅ

附子; 香附子

bhadramustah

bras gaṅ

蘇子

viṣam

mda’ dug

箭毒

nirviṣī (nirviśī)

boṅ ṅa nag po

川烏; 烏頭

ativiṣam

boṅ ṅa dkar po

麥冬

prativiṣam

boṅ ṅa dmar po (hab śaṅ tse’u)

川烏

indrahastaḥ (indrahastā)

dbaṅ po’i lag pa

仙人掌

valo moṭa (moḍa, moḍha)

myaṅ rtsi sbras

黃蓮

śilājatuḥ

brag źun

五靈脂

āragbadhaḥ (aragbadhaḥ)

doṅ ka

牙皂

karṇikāraḥ

doṅ ka

牙皂

rājavṛkṣaḥ

doṅ ka

牙皂

puṣpakāsīsam

nag tshur

黑礬

kāyuśam (kāpuśam, kayūsam)

nag tshur

黑礬

rauhiṇī (rohiṇī)

sbor bu tse śel

麝香; 胡蓮

kastūrikāṇḍam

gla rtsi

片腦; 麝

mṛgamadaḥ

gla rtsi

片腦; 麝香; 麝

karpūram

ga bur

水片; 樟腦

sarpiḥ

mar gsar

新酥油; 熟酥

madhu

sbraṅ rtsi

蜜

phaṇitam

bu ram gyi lbu ba

糖霜

khaṇḍam

hwags

糖

gaṇḍabhaiṣajyam (daṇḍabhaiṣajyam)

sdoṅ bu’i sman

木種藥

vastranāmāni

gos kyi miṅ la

衣服名目

kholam (kholā)

źwa

冠

śiroveṣṭanam

thod

額; 巾

celam

ras gos

布衣

carmacolaḥ (carmacala)

slog pa

皮襖

colaḥ

ber ram ral gu

袍

vastram

ras sam gos

布; 衣

ardhacolaḥ

stod kor

上身; 褂子

lambanam

śam bu

褶子

saṃthaṇā (sunthaṇā)

dor ma

褲子

kaupīnam (kopīnam)

pa char

圍腰子

kacchāṭikā

ske rags

帶

baddhakakṣyaḥ

bciṅs pa’am ’doms dkris bsdams pa

繫腰; 緊纏

calanikaḥ

dor thuṅ

短褌襠

kacchāhāra (kacāhara, kacchohāra)

ske rags pho gu can

繫腰; 束帶

kāyabandhanam

ske rags (ska rags)

繫腰; 帶

upānaṭ (upānaḥ)

lham

靴

pādukā

mchil lham

鞋

śayanāsanam

mal cha’am mal stan

臥具

kambalaḥ

la ba’am snam bu

褐子; 氆氌

sthūlakambalaḥ

kla ma

大毛氆氌

kocavaḥ

la ba

褐子

namataḥ

’phyiṅ pa

氈

kapāpikā (kaṣāyikā)

’phyiṅ pa

氆氌

paṭaḥ

snam bu

褐子

netram

dar

絹

pṛṅgaḥ (briṅgaḥ)

dar ri mo can

綵絹

paṭtaḥ

dar yug

絹疋

citrapaṭaḥ

za ’ug

片金; 錦

stavaraḥ

za ’ug

片金; 錦

kacaḥ

srin bal

花綿; 綿; 生綿

vakkali

bag le ba

花綿; 綿花

śāṭakam (śaṭakam)

ras

布

paṭī

be’u ras

波啼布; 布片

tūlapaṭikā

be’u ras

兜羅棉布; 綿布

veṣṭakam

seṅ ras

葛布

duṣyam

ras bcos bu

細布

sūtram

skud pa

線

vānam

thag ran

織得

kācalindikam

kā tsa lin da’i gos

細錦衣; 迦遮鄰地

avaśyāyapaṭṭah (apaśyāyapaṭaḥ)

dar la

絹羅; 羅

paṭṭāṃśu

dar la

絹羅; 羅

bhāṅgakam

gso ras

麻衣

kalpaduṣyam

dpag bsam śiṅ las byuṅ pa’i gos

如意樹生衣

tuṇḍicelam

bźag gos (gźag gos)

美服

atulyāni vāsaṃsi

gźal du med pa’i gos

無量衣

pariṣkāranāmāni

’tshog chas daṅ yo byad kyi miṅ la

器皿什物名目

pariṣkāraḥ

yo byad

器皿

upakaraṇam

yo byad (’tshog chas)

器皿

sukhopadhānam

bde ba’i yo byad dam bde bar sbyar ba

如意什物; 順合

musalaḥ

gtun

碓

karaṇḍakaḥ

za ma tog

器; 篋

samudgaḥ

za ma tog

器篋

glānapratyayabhaiṣajyam

na ba’i gos sman

醫藥

sphāritram (savaritrām)

gru skya

白船; 船槳

śaśavāguraḥ

boṅ rgya

篙

ratnapeṭakam

rin po che’i sgrom

寶匣

khaṭvā

khre

床

pīṭhikā

khri’u

椅子

lekhanī

smyig gu

筆

kalamaḥ (kalāmaḥ)

smyig gu

筆

sūtram

thig skud

界線

kīlakam

phur bu

橛子

ṭaṅgaṇakṣāraḥ

tsha la

硼砂

śalākā

thur ma

匙子; 箸

tālakam

sgo lcags

鎖

pratitālakam

lde mig

鑰匙

niśreṇiḥ

skas

梯子

ādarśaḥ

me loṅ

鏡子

ārā

smyuṅ ṅam gsor

鎚剉; 鑽; 鎚

ṭaṅkaḥ

gzoṅ

鑿子

cañcaḥ

gab tse

木盒子; 盒子

piṭharī

phru snod

小鍋

pañjarā

gzeb

簍

raṅganāmāni

tshon rtsi’i miṅ la

顏色名目

raṅgaḥ

tshon rtsi

顏料

lākṣā

rgya skyegs

胭脂

mañjiṣṭhā

btsod

茜草

pattaṅgaḥ

rma śiṅ

赤檀

kusumbhaḥ

le rgan rtsi

赭色

nīlī

rams

靛

rājapaṭṭam

mthiṅ śiṅ

青

haridrā

yuṅ ba

姜黃

haritālam

bab la

雌黃

manaḥśilā

ldoṅ ros

雄黃

tutthakam

spaṅ ma

銅綠

sindūram

li khri

黃丹

hiṅgulam, hiṅguluḥ

mtshal

銀朱

raṅgastambhanam

tshur

礬

gavyadṛḍhaḥ

spyin

膠

suvarṇadravaḥ

gser gyi ’ji ba

泥金

rasakarma

gser chu

水金

pāradam

dṅul chu

水銀

gairikā

btsag

紅土子

makkolam

sa dkar

土粉

maṣī

snag tsha

墨

sarjarasaḥ

sra rtsi

漆

kāyūṣam (kayuṣam)

nag tshur

黑礬

kāśīśam (kāsīśam)

nag tshur

黑礬

sudhā (sūdhā)

rdo thal

石灰

kakkhaṭī (kakkhaṭa)

ka ka ri

劫只; 白墨

kapitthaḥ

ka pi ta

劫彼陀; 迦毘陀

maṇiratnanāmāni

rin po che daṅ nor bu daṅ gser dṅul la sogs pa’i miṅ la

寶石金銀等名

vaiḍūryam

bai ḍū rya

琉璃; 毘琉璃

indranīlam

iṇ ḍra ñila

鴉鶻青; 帝釋青; 因陀羅尼羅 ; 映音

marakatam

mar gad

綠鴉鶻; 綠色寶; 摩羅伽陀 ; 子母綠

padmarāgaḥ

pad ma rāga

紅鴉鶻; 映紅; 缽摩羅伽

pravāḍaḥ

byi ru (byu ru)

珊瑚

vidrumaḥ

byi ru (byu ru)

珊瑚

karketanam (karkatnam)

ke ke ru

貓晴; 水精

hīram (hīrakam)

pha lam

金剛

vajram

rdo rje

金剛

muktikā

mu tig

珍珠

lohitamuktikā

mu tig dmar po

赤珠

mutktāvalī

mu tig gi phreṅ ba

珠子數珠

śilā

man śel

玻璃

musālagalvaḥ

spug

琥珀

aśmagarbham

rdo’i sñiṅ pa

碼瑙

anarghamaṇiratnam

nor bu rin po che rin thaṅ med pa

無價珠寶

hiraṇyam

dbyig

寶貝; 金

śakrābhilagnaratnam (kalāmaḥ)

rin po che brgya byin thogs pa

帝釋持寶; 帝釋所執著寶

śrīgarbharatnam

rin po che dpal gyi sñiṅ po

寶藏; 勝藏寶

agnivarṇaratnam, agnibalaratnam

rin po che me mdog

寶花; 火色寶

jyotiṣprabhāratnam

nor bu skar ’od

寶光; 星光寶

jyotīrasamaṇiḥ

nor bu skar mdog

寶珠光; 星色寶

mecakam

gzi

碼瑙; 華碼瑙

mahānīlam

rin po che mthon ka chen po

大青寶; 大青珠

anantavarṇaratnam

rin po che kha dog mtha’ yas

寶色無量; 色無量寶

jāmbūnadaratnam (jambunadaratnam)

rin po che ’dzam bu chu bo’i gser

咎卜水金寶; 贍部奈陀寶; 寶咎卜河金

mayūrāṅkī

g-yu phal pa

孔寶石

puṣparāgaḥ

dun las sam sbur loṅ

赤琥珀

kācakaḥ

chiṅ bu’am do zan

鍮石

tṛṇakuñcakam

sbur loṅ

火; 琥珀

sphaṭikam

śel

玉; 水精; 水晶

jāmbūnadasuvarṇam

dzam bu’i chu bo’i gser

咎卜水金; 贍部奈陀寶; 咎卜河金

suvarṇam

gser

金

hemam

gser

金

kanakam

gser ram sa le sbram

金塊; 沙金

jātarūpam

dṅul

赤金

rūpyam

dṅul

銀

rajatam

dṅul

銀

kuruvindaḥ (kurubhinda)

kuru pin da’am źa ñe

錫

vairājaḥ

rdo’i rgyal po ste gyu

石王; 松兒

lohaḥ

lcags

鐵

tāmram

zaṅs

銅

trapu

tshon mo steṅ

錫

sīsam

ro ñe

鉛

raityam

ra gan

黃銅

kaṃsam (kāṃsa)

’khar ba

響銅

ratnasaṃmatam

rin po cher smos pa

大寶; 珍寶類

śaṅkhādināmāni

duṅ la sogs pa’i miṅ la

硨磲等名; 螺貝等名

dakṣiṇāvartaśaṅkhaḥ (dakṣiṇāvartaśankhā)

duṅ g-yas su ’khyil ba

右旋海螺

śaṅkhaḥ

duṅ

螺; 海螺

śuktikā

ña phyis

海巴; 蛤蜊

kapardikā

mgron bu (’gron bu)

海巴; 貝子

voṇṭaḥ (vaiṇḍaḥ)

srin khog

虫殼

abhrakam

lhaṅ tsher

精石

khaṭikā

thod le kor

凍石

pralepakaḥ (pralapakaḥ)

thod le kor gyi phye ma

凍石末

sarvālaṃkāranāmāni

rgyan gyi rnam pa’i miṅ la

莊嚴名目

alaṃkāraḥ

rgyan

莊嚴

ābharaṇam

phyaṅ phrul lam spud pa’am ma ’dom na rgyan du gdags

瓔絡裝飾; 瓔絡; 嚴

vyūhaḥ

bkod pa

嚴; 莊嚴

vibhūṣaṇam

lhab lhub

飄揚

maṇḍanam

brgyan po’am chab

莊嚴

hemaniṣkaḥ

gser gyi rgyan

金莊嚴

maṇiḥ

nor bu

寶珠

kaṭakam

gdu bu rgyan can

具嚴釧; 腕環

valayam

gdu bu

釧; 腕環

keyūram

dpuṅ rgyan

臂嚴; 瓔珞

aṅgadaḥ

dpuṅ rgyan

臂嚴

hāraḥ

rgyan ’phreṅ ṅam do śal

胸嚴

ardhahāraḥ

se mo do

斜掛; 真珠瓔珞; 寶斜掛

nūpuram

rkaṅ gdub

足嚴

kuṇḍalam

rna cha gdub skor

耳鐶

mukuṭam

cod pan daṅ dbu rgyan zla ba

頂嚴; 月冠; 頂髻 ; 頭冠

kirīṭiḥ

cod pan daṅ dbu rgyan rtse phran

頂髻; 首嚴

mauliḥ

cod pan daṅ dbu rgyan rtse gsum

頭冠首嚴三尖; 看景

paṭaḥ

dar thod

頭器嚴絹; 帛巾

harṣaḥ

mgul gdub

頭器嚴絹; 帛巾

parihāṭakam (parihaṭakam)

gdu bu

頭器嚴絹; 帛巾

tilakam

thig le lta bu rgyan nam mdoṅs

頂嚴; 孔雀翎; 寶嵌圈嚴

karṇikam

rna cha

耳嚴

candrakam

rgyan zla gam

嚴如弦月; 嚴如月點

nakulakaḥ

rgyan ne’u le can

具莊嚴; 具鼠嚴

mudrikā (mudrīkā)

sor gdub

戒指印

aṅgulīyakam

sor gdub

戒指

valakam (bālakam)

sor gdub

戒指

parihārakam (pariharakam)

gdub bu tham pa

鐲子

tālakam

rgyan ta la ’dab

多羅葉嚴

pārśvasūtrakam

se ral phreṅ

陰陽鬘

valitakaḥ

lcam khris can

岔輪鬘

niṣkaḥ

do śal

胸鬘

mekhalā

gser gyi ’og dpag (gser gyi ’og bag)

金光; 金帶

raśanā

gser gyi ’og dpag (gser gyi ’og bag)

金光; 金帶

kāñcī

gser gyi ’og dpag (gser gyi ’og bag)

金光; 金帶

suvarṇasūtram

gser skud

金線

goṇasikam(gonasītam)

gser gyi mon lhas

金線繩

suvarṇadāma (suvarṇadāman)

gser gyi phyuṅ po

金繩

hastābharaṇam

lag rgyan

手嚴

pādābharaṇam

rkaṅ rgyan

足嚴

mūrdhābharaṇam

mgo’i rgyan

頭嚴

kaṇṭhābharaṇam

mgul rgyan

項嚴

uraśchadaḥ (uracchadaḥ)

gya do ba (gya doṅ)

墜子

citavistaraḥ

tshoṅ tshoṅ gśibs pa

頭髮網子

traikuntakam

rgyan rtse gsum pa

三尖嚴

śekharam

me tog thod

花額; 花冠

avataṃsakam

me tog rna rgyan phal mo che

花嚴耳; 花耳嚴

mukhaphullakam

me tog rgyan

花嚴

mukhapuṣpakam

me tog rgyan

花嚴

hastopagaḥ

lag rgyan

手嚴

pādopagaḥ

rkaṅ rgyan

足嚴

vyomakam

mkha’ rten

依空; 依杖

ratnamayaviṣāṇam

rin po che’i bya ru

嵌寶珊瑚; 嵌寶鈕

pratyuptam

spras pa

打扮著

khacitam

’phra bkod pa

寶嵌; 粧飾

arcitam

spras pa

寶嵌; 粧飾

racitam

spras pa’am sriṅs pa’am bkod pa

扮; 嵌擺

avasaktapaṭadāmakalāpaḥ

dar gyi lda ldi maṅ po btags pa

絹結飄帶

puṣpābhikīrṇaḥ

me tog mṅon par bkram pa’am chal par bkram pa

鋪擺花相; 散花

kalpavṛkṣaiḥ nānālaṃkārapuṣpaphalāvanatāgraviṭapair upaśobhitaḥ

rgyan daṅ me tog daṅ ’bras bu sna tshogs kyi rtse mo’i lo ma dud par gyur pa’i dpag bsam gyi źiṅ dag gis mdzes par byas pa’am brgyan pa

諸花果頂葉垂墜而成妙如意樹以莊嚴; 種種嚴具花果頂枝垂下如意樹所嚴飾

āpīḍakajātam (abhitāpiḍīkajātam)

phreṅ bar bkod pa bźin du gyur ba

莊嚴如鬘

aṣṭāpadanibaddhaḥ (nivarddhā, nivaṅga, nivandham)

mig maṅs ris su bris pa

如畫柑盤鬘

paṅktiḥ (paktiḥ)

phreṅ ṅam gras / phreṅ ba’am gral

鬘; 布列

samucchritam

bsgreṅ ba’am btsugs pa

立; 插

prakīrṇam

bkram pa

擺列

saṃstṛtam

btiṅ ba (gtiṅ ba)

鋪列

suvibhaktam

śin tu rnam par phye ba

好生分開; 善調

samantāt parikṣiptam

kun nas sam yoṅs su bskor ba

普遍; 周匝散亂; 周遍

puṣpābhyavakīrṇam

me tog bkram ba’am gtor ba

擺花; 散花; 散

vaijāyantī patākā

ma ’dom na rnam par rgyal ba’i ba dan nam ba dan

最勝旛

go mtshon gyi miṅ la

武器

kavacam

ya lad

盔甲; 盔

varmasaṃnāhaḥ

go cha

鎧

valikāsamnāhaḥ (vālikasaṃnāhaḥ)

tshem tshem

璉環甲; 鎧甲

paṭṭikāsaṃnāhaḥ

khrab

璉環甲; 鎧甲

śīrṣakāḥ

rmog gam ’tshem źu

盔

kaccati

’thab

遮袍

prāsaḥ

mduṅ ṅam thag mduṅ

牌槍; 標鎗

kuntaḥ

mduṅ

鎗

kaṇapaḥ (kaṇayaḥ, kanayaḥ)

rdo rje rtse gcig

一骸叉; 一頭杵

kṣurapraḥ

ste’u ka ña rṅa ma

鉞斧

kheṭakaḥ

phub zlum

圓杵

śūlam

gsal śiṅ

插杵

triśūlam

mduṅ rtse gsum pa

三股叉

paraśuḥ

dgra sta

大鉞

tomaraḥ

mda’ bo che

大箭

śaktiḥ

mduṅ thuṅ

短鎗

khaḍgaḥ

ral gri

劍

chūrikā

chu gri

水刀; 灣刀

karavālaḥ

ral gri dgu po

九刃劍; 灣劍

kaḍiṃtalaḥ

ral gri dgu po

九刃劍; 灣劍

dhanuḥ

gźu

弓

śaraḥ

mda’

箭

nārācaḥ

lcags mda’

鐵箭

ardhanārācaḥ

mda’ phye lcags las byas pa

鐵舌箭

vatsadantakaḥ

mde’u be’u so ’dra ba

朴頭如犢齒; 箭頭如犢齒

tilakocavakam

mde’u zur bźi pa

四錂箭頭

bhallaḥ

ste’u ka ma

斧刃箭

mudgalikā (mūrkhalikā)

mde’u byi’u sñiṅ ma ’dra

如燕心朴頭

ḍaṃbhā (dābhāḥ)

’phaṅ mduṅ

標槍

bhiṇḍipālaḥ

mtshon rtse gcig pa

一股器械

āyudham

mtshon cha’am lag cha’am mtshan

器械; 兵器; 手器械

praharaṇam

mtshon cha’am lag cha’am mtshan

器械; 兵器; 手器械

śastram

mtshon cha’am lag cha’am mtshon

器械; 兵器; 手器械

pūjāpariṣkārāḥ

mchod pa’i yo byad kyi miṅ la

供器名目; 供養嚴具

chattram

gdugs

傘; 傘蓋

dhvajaḥ

rgyal mtshan

幢

patākā

ba dan

旛

cūrṇaḥ

phye ma

香袋

puṣpapuṭam

me tog gi phur ma

花堆

gandhaḥ

spos

香

vilepanam

byug pa

塗香

upalepanam

byug pa

塗香

mālyam

phreṅ ba

鬘

dīpaḥ

mar me

燈

vitānam

bla re

頂幔

vitānavitatam (vitānavitanam)

bla re bres pa

帷幔; 掛頂幔

samucchritacchattradhvajapatākā

gdugs daṅ rgyal mtshan daṅ ba dan bsgreṅ ba

立傘及旛; 立幢傘及旛

kiṅkiṇījālamukharaḥ (kikaṇījālaṃ, mukhalā, mukharā)

dril bu gyer ka’i dra ba khrol ba

小鈴網圍繞

hemadāma (hemadāman)

gses gyi chun po’am phreṅ ba

金帶; 金鬘

muktādāma (muktādāman)

mu tig gi chun po

珍珠瓔珞

maṇidāma (maṇidāman)

nor bu’i chun po

寶珠瓔珞

hemajālam

gser gyi dra ba

金網

paṭṭadāma (paṭṭadāman)

dar gyi lṅa ldi

絹結帶

pralambitam

rab tu spyaṅs pa

最勝垂掛

lambate

’phyaṅ

掛

pralambate

rab tu ’phyaṅ ba

極垂掛

abhipralambate

mṅon par rab tu ’phyaṅ

現前垂掛

gandhamālyena mahīyate

dri daṅ phreṅ bas mchod pa

供香鬘; 以香鬘供

abhyarhitam

mṅon par mchod pa’am drin che ba’am btsun pa

現前供養大恩尚師; 應現前供養大恩尚師或尊者

dhūpanidhūpitam

bdug spos kyis bdug pa

香; 以香薰

saṃpūjitam

legs par mchod pa

好供養; 好生供養

pūjyapūjitam

mchod par ’os pas mchod pa

堪供養

mahitam

mchod par byas

作供養

abhiprakiranti sma

mṅon par gtor

現前及灑淨; 現前及灑散

jīvitopakaraṇam

’tsho ba’i yo byad

所供養物

glānapratyayabhaiṣajyam

na ba’i gso sman

醫病者; 治病物

sukhopadhānam

bde ba’i yo byad dam bde ba’i ’tsho chas sam bde bar sbyar

樂用物; 作樂養; 作樂用物

puṣpanāmāni

me tog sna tshogs kyi miṅ la

諸種花名

jalajam

chu las skyes pa

水生; 蓮花

śatapattram

pad ma

蓮花; 紅果花

padmam

pad ma

蓮花; 優波羅; 紅果花; 青蓮花

utpalam

ut pa la

蓮花; 紅果花

kumudam

ku mu da

固目答; 晚香玉類; 黃蓮花

puṇḍarīkam

pad ma dkar po

白蓮花

saugandhikam

dri mchog

勝香

mṛdugandhikam

dri ṅad ’jam pa

妙香味

sthalajam

skam las skyes pa

陸生

campakaḥ

tsam pa ka

瞻波伽; 占博迦; 金色花

kuravakaḥ

ku ra ba ka

具羅波卻; 句嚕嚩劍花; 深紅筧

vārṣikī (vārṣikā)

war śi ki

夏生; 雨生

mahāvārṣikī

bar śi ka chen po

大夏生

mallikā

ma li kā

鬘生; 鬘花; 堪作鬘

navamālikā (navamallikā)

na ba ma li ka

雜花; 那縛忙里迦花

jātikusumam

sna ma’i me tog

肉冠花; 闍底蘇末那花

sumanāḥ

sna ma’i me tog

肉冠花; 善稱音

yūthikā

yu thi ka

玉提伽; 喻底迦花

dhānuṣkārī (dhanuṣkārī)

dha nu kā ri

陀奴劫利

kundam

kun dam

君若; 捃難花

pāruṣakam

pa ru śa ka

三色花; 紫礦花

mahāpāruṣakam

pa ru śa ba chen po

大三色花

mañjuṣakam

ma ñdzu śa ka

柔軟; 赤色花

mahāmañjuṣakam

ma ñdzu śa ka chen po

大柔軟

aśokam

mya ṅan ’tshaṅ

忘憂花; 無憂花

mucilindam

btaṅ gzuṅ

林陀; 目真隣陀

mahāmucilindam

btaṅ gzuṅ chen po

大林陀; 摩訶目真隣陀

mucukundam (mukukundaḥ)

mu cu kun da

莫俎君陀; 母注捃難花

bakulaḥ

ba ku la

醉花; 嚩句藍花

asanaḥ

a sa na

阿西那

priyaṅguḥ (priyagu)

pri yaṅ ku

扈子

punnāgaḥ (punnagaḥ)

pun na ga

夫那伽; 奔那伽花

kadambaḥ

ka dam ba

劫丹波; 迦淡聞花

dhanuṣketakī

dha nu ke ta ki

多奴哥多及

karṇikārapuṣpam (karṇapārapuṣpam)

doṅ ka’i me tog

牙皂花

eḍākṣipuṣpam

me tog lug mig

菊花

tagaram

ta ga ra

多劫羅

kesaram

ke śa ra

花鬘

tamālapattram

ta mā la’i lo ma

多羅樹葉; 多摩羅樹葉

lāṅgalīpuṣpam (laṅgalīpuṣpam)

laṅ ga li’i me tog

花繞; 良伽利花

stambakam

me tog gi dog pa

花苞

rocaḥ

me tog mdog mdzes

色妙花

mahārocaḥ

me tog mdog mdzes chen po

大妙花

sthālam

stha la

薩陀羅

mahāsthālam

stha la chen po

大薩陀羅

cakravimalam

’khor lo dri med

無垢輪

cakraśatapattram

’khor lo ’dab brgya

百瓣輪

śatasahasrapattram

’dab ’bum

億瓣

sahasrapattram

’dab stoṅ

千瓣

samantaprabhaḥ

kun tu ’od

普光

samantagandhaḥ

kun tu bsuṅ

普香

samantasthūlāvalokananayanābhirāmaḥ (samantasthūlāvalokananayābhirāmaḥ)

kun tu cher snaṅ

普現可愛

muktāphalakam

mu tig ’bru

珠朱顆

jyotiṣprabhaḥ

skar ’od

星光

jyotiṣkaraḥ

’od byed

作光

atimuktakam

a ti mug ta ka

善思花; 龍舐花; 苣藤

pāṭalam

skya snar (skya nar)

灰色

mahāpāṭalam

skya snar chen po

大灰色

citrapāṭalam

skya snar khra bo

灰花色

mahācitrapāṭalam

skya snar bkra chen

大灰絲色

mandāravaḥ

man dā ra ba

曼陀羅; 風伽子花

mahāmandāravaḥ

man dā ra ba chen po

大曼陀羅花

karkaravaḥ

mdog dkar

白色花

mahākarkaravaḥ

mdog dkar chen pa

大白色花

devasumanāḥ

lha yid dga’

人天喜花; 天喜花

taraṇiḥ

ta ra Ni

多羅尼

gotaraṇiḥ

go ta ra Ni

瓜多羅尼

valiḥ

ba li

波利

tindukaḥ

tin du ka

丁土伽; 鎮頭迦木; 柿木

kiṃśukaḥ

kim śu ka

肉色花

vallaḥ

bal la (ba laṅ)

草鬼見愁

bakapuṣpam

spra ba’i me tog

艾花

kadambakapuṣpam

ka dam ba ka’i me tog

伽丹波伽花

kuvalayapuṣpam (kupalayam)

ma ’dom na me tog ut pa la ’dom na ku ba la

優婆羅; 優波羅; 句婆羅花; 青蓮花

ajājīpuṣpam (ajijipuṣpam)

go sñod kyi me tog

回香花

arkapuṣpam

ar ka’i me tog

阿羅歌花; 白花; 阿迦花

puṣpamūlādināmāni

me tog gi rtsa ba la sogs pa’i miṅ la

花根等名

bisam

pad ma’i rtsa ba

蓮根; 蓮根藕

vṛntam

rtsa ba’am thag pa

根; 絲

mṛṇālam

pad ma’i rtsa lag

蓮枝根

nālam

chu ba

莖; 柄莖

daṇḍaḥ

sdoṅ bu

樹

pattram

’dab ma

瓣

viṭapaḥ

lo ma

葉

jālakajātam

sbal mig ’thon pa

蛤蟆眼花; 蕊

kṣārakajātam

sbal mig bye ba

千蛤蟆眼花; 將開

kalikājātam (kālikājātam)

sbal mig bye ba

將開

kuḍmalakajātam (gudmalakajātam)

me tog kha ’bus pa

半開

mukulajātam (makulajātam, tarikajātam, muṅgībhūtam)

me tog kha ’gas pa

半開

kākāsyakam (prākāsyakam)

me tog kha bye ba

千葉花; 開花

sarvapariphullam

me tog ’dab ma thams cad rgyas pa

花開徹; 花瓣開徹

phullitam

rgyas pa’am kha bye (rgyas sam kha bye)

花開

vikasitam

rgyas pa’am kha bye (rgyas sam kha bye)

花開

puṣpam

me tog

花

kesaram, keśaram

ze ba

鬚; 鬚蕊

kiñjalkam

ze ’bru

花蕊

karṇikā

sñiṅ po

花心

karkaṭikā

sñiṅ po

花心

parāgaḥ

’thul ba

香馥

puṣpaguṇanāmāni

me tog gi yon tan gyi miṅ la

花功德名目

śakaṭacakrapramāṇam

śiṅ rta’i ’phaṅ lo tsam

大如車輪

vaiḍūryadaṇḍaḥ

sdoṅ bu ni bai ḍū rya

樹莖毘琉璃

indranīlakarkaṭikā

sñiṅ po ni in dra ni la

蕊心青鴉鶻

aśmagarbhakesaram

ze ba ni rdo’i sñiṅ po

鬚蕊堅如石瑪瑙

śālukam

ut pa la’i rtsa ba

優婆羅花根

sarvadhūpanāmāni

spos kyi rnam pa’i miṅ la

諸香名目

vayanam

rgya spos

草河車

tagaram

rgya spos

甘松; 多伽羅香; 格香

candanam

tsan dan

檀香; 栴檀

agaruḥ

a ga ru

速香; 沉香; 紫丁香木

turuṣkaḥ

tu ru ka

兜羅香; 蘇合香; 第香

kṛṣṇāgaruḥ

a ga ru nag pa

沉香

tamālapattram

ta ma la’i ’dab ma

多磨羅葉; 藿葉香

uragasāracandanam

tsan dan sbrul gyi sñiṅ po

蛇心檀

kālānusāricandanam

dus kyi rjes su ’braṅ ba’i tsan dan

隨時檀

gugguluḥ

gu gu lu

安息香; 唵巴香

karpūram (katpūraḥ)

ga bur

樟腦; 龍腦香

kuṅkumaṃ

gu gum

鬱金香; 紅花

kunduruḥ

spog (sog)

香; 薰陸香

sarjarasaḥ

sra rtsi phog

白膠香; 香櫨

skad go ’dun gyi miṅ la

雜語

dharmaparyāyaḥ

chos kyi rnam graṅs

法數; 法門

ardhatrayodaśaśatāni

stoṅ ñis rgya lṅa bcu

千二百五十; 千二百五十頌

nānābuddhakṣetrasaṃnipatitāḥ

saṅs rgyas kyi źiṅ sna tshogs nas ’dus pa

聚於諸佛境; 從種種佛土來會

mahatā ca bodhisattvagaṇena sārdham

byaṅ chub sems dpa’i tshogs chen po daṅ yaṅ thabs cig

與諸大菩薩眾俱; 又與諸大菩薩俱

sambahulāḥ

rab tu maṅ po

最多

evaṃpramukhāḥ

de la sogs pa

彼等; 如是為上首

gaṇapramukhaḥ

tshogs kyi gtso bo

聚尊者; 眾首

pūrvaṃgamaḥ

sṅon du ’gro ba

前行

sārdham

thabs cig gam lhan cig

同面; 俱; 共 ; 同

vividhasammodanakathām upasaṃskṛtya (vividhasammodanakathām upasaṃhṛtya)

kun dga’ ba’i gtam sna tshogs byas nas

普喜所說言; 說於普喜歡言

parivṛtaḥ

yoṅs su bskor ba

圍繞

puraskṛtaḥ

mdun du bdar ba’am mdun gyis bltas pa

立行面前

tripradakṣiṇīkṛṭya (triḥpradakṣiṇīkṛṭya)

lan gsum bskor ba byas nas

圍繞三匝; 右繞三匝

ekāṃsam uttarasaṃgaṃ kṛtvā

bla gos phrag pa gcig tu gzar te

偏袒右肩

dakṣiṇaṃ jānumaṇḍalaṃ pṛthivyāṃ pratiṣṭhāpya

pus mo gyas pa’i lha ṅa sa la btsugs te

右膝著地

yena bhagavāṃs tenāñjaliṃ praṇamya

bcom ldan ’das ga la ba der logs su thal mo sbyar ba btud

向佛合掌恭敬

tasmin parṣat saṃnipāte saṃnisaṇṇaḥ

’khor ’dus pa der bźugs pa’am ’dug

圍繞; 於彼集會中坐; 大眾中居

nyaṣīdat, nyasīdat

bźugs sam ’dug

住; 座; 坐

tena khalu punaḥ samayena

yaṅ de’i tshe źes’am de’i tshe

彼時

siṃhāsanaṃ prajñāpayanti

seṅ ge’i khri bśams pa

敷獅子座; 敷師子座

nyaṣīdat paryaṅkam ābhujya

skyil mo kruṅ bcas te bźugs so

結跏趺座

alpābādhatā

gnod pa chuṅ ṅam

少害; 少病

alpātaṅkatā

ñam ṅa ba ñuṅ ṅam

少辛苦; 少惱; 少苦

yātrā

’tsho’am

養; 處世; 養順

laghūtthānatā

bskyod pa yaṅ ṅam

體輕; 起居輕利

balaṃ ca sukhasparśavihāratāṃ ca

stobs daṅ bde ba la reg par gnas sam

具力而觸於安樂; 氣力而安樂住

bhāsate

lham me

路明顯; 巍巍然

tapati

lhan ne

蕩蕩然

virocate

lhaṅ ṅe

洋洋然

punar eva smitam akarot

yaṅ ’dzum par mdzad do

復倩兮欣欣然; 復現微笑

uṣṇīṣavivarāntarād raśmir niścarati

dbu’i gtsug tor gyi gseb nas ’od zer byuṅ

頂髻中光現; 頂髻中放光; 放光

sa raśmiṃ niścārya

’od de byuṅ nas

光現; 彼放光

ābhayā parisphuṭo ’bhūt

’od kyis yoṅs su khyab pa’am rgyas par gyur pa

光以遍滿; 光遍滿

avabhāsitaḥ

snaṅ bar byas

作現

tena raśmy avabhāsena spṛṣṭaḥ

’od zer gyi snaṅ ba des reg pa

光觸顯; 彼光現所觸

yatra sūryacandramasāṃ prabhāyā gatir nāsti

gaṅ na ñi ma daṅ zla ba’i ’od mi ’bab pa

照遍日月之光不到處

ko hetuḥ kaḥ pratyayaḥ

rgyu gaṅ rkyen gaṅ

何因; 隨因; 何緣

punar apyāgatya

slar log nas

復迴

uṣṇīṣa vivareṣu praviśati (uṣṇīṣa vivareṣu praviṣṭaḥ)

gtsug tor gyi gseb tu źugs

入頂中

mukhadvāreṇānupraviśati sma

źal gyi sgo nas źugs

入於面門

na ca bhagavato mukhadvārasyomiñjitaṃ vā nimiñjitāṃ vā prajñāyate sma

bcom ldan ’das kyi źal gyi sgo phye ba’am btsums par yaṅ mi mṅon no

世尊面目不現開閉

avabhāsaḥ

snaṅ ba

現

samantāvabhāsaḥ

kun tu snaṅ ba

普現

jighatsitāḥ pūrṇagātrā bhavanti sma

bkres pa rnams ’draṅs par gyur ce’am ltogs pa rnams ni lus rgyas par gyur

饑者得飽; 餓者身充滿

tṛṣitā vigatapipāsā bhavanti sma

skom pa rnams ni ṅoms par gyur

渴者得足飲

roga spṛṣṭā vigata rogā bhavanti sma

nad kyis btab pa rnams ni nad daṅ bral bar gyur

病者得消釋; 病者得除病

vikalendriyāḥ paripūrṇendriyā bhavanti sma

dbaṅ po ma tshaṅ ba rnams ni dbaṅ po yoṅs su tshaṅ bar gyur

根不全者得全; 根不具者得具根

sa cet pṛṣṭaḥ praśnāvyākaraṇāya avakāśaṃ kuryāt

gal te źub nas źu ba luṅ bstan pa’i slad du

請問者為授記故放下功夫; 若為問為作記問時節

kaṃ cid eva pradeśam

phyogs ’ga’ źig

多諸門; 何處; 數端

āmantrayate sma

bka’ stsal pa’am smras pa’am bod pa

告白授記; 告白; 記 ; 喚

sādhukāram adāt

legs so źes bya ba byin te

授於善哉; 善哉

sādhu sādhu

legs so legs so

善哉善哉

dena hi śṛṇu sādhu ca suṣṭhu ca manasikuru

de’i phyir legs par rab tu ñon la yid la zuṅs śig

如是用心聽聞總持; 是故應諦聽極善作意

bhāṣiṣye ’haṃ te

ṅas khyod la bśad do

我與你說; 吾當為汝分別解說

bhagavataḥ pratiśrutya

bcom ldan ’das kyi ltar mñan nas

如是世尊聽聞; 白佛言願樂欲聞

cittam ārādhayiṣye (cittam ārāyidhaṣye)

sems raṅs par bya’o

心生喜悅

tiṣṭhati

bźugs

坐

dhriyate

’tsho’o

養; 持

yāpayati

gźes so

受用; 住

dharmaṃ ca deśayati

chos kyaṅ ston to

說法

yasyedānīṃ kālaṃ manyase

de’i dus la bab par śes na

正是知時; 知其正時則

yad uta

’di lta ste

如是

buddhanetrī

saṅs rgyas kyi tshul lam lugs

正覺理趣; 佛眼

tat kiṃ manyase

’di sñam du sems

如何思惟; 於汝意云何

no hīdam (ne hidam)

de ma lags sam de ma yin

此不是; 不也; 此非耶不是

sarvāntaṃ parṣanmaṇḍalam

thams cad daṅ ldan pa’i ’khor gyi dkyil ’khor

繞中圍; 一切眾會; 具全大眾中圍

abhedyaparivāraḥ

mi phyed pa’i ’khor

不退伴; 不分圍繞

bhagavatānujñātaḥ

bcom ldan ’das kyis gnaṅ ba (bcom ldan ’das kyis snaṅ ba)

世尊方許

antaśo hāsyaprekṣiṇyāpi

tha na bźad gad bya bar bsams te (tha na gźad gad bya bar bsams te)

修惟其笑; 下至觀笑談設喪命; 不及至惟其笑談

jīvitahetor api

’tsho ba’i srog gi phyir yaṅ

故養其命; 為其命

adhivacanam

tshig bla dags

名號

manorāthāśāparipūrī

yid la bsams pa bźin re ba yoṅs su rdzogs pa

滿希望心

vinayati

’dul źiṅ ’dzud

調伏

niveśayati

de rab tu ’god

安置

pratiṣṭhāpayati

rab tu brtan par byed

最作堅固; 令安住

prasthāpayati

brtan par byed pa

作堅固; 令發趣

aupayikam (aupayakam)

cho ga’am thabs

方便; 法事

avyatikramaṇam (aupati pramaṇam)

mi ’da’ ba

無過; 不過

āgataphalam

’bras bu lag tu ’oṅs pa’am thob pa

獲果; 到手

saṃgūhayan

legs par sbed pa’am gsaṅ thub pa

善藏; 能密

guptaḥ

sbas pa’am bsruṅs pa

藏; 守

pravivekajaḥ

rab tu dben pa las skyes pa

最寂中生

juṣitukāmaḥ

sten par ’dod pa’am gnas par ’dod pa

欲倚; 欲住

uṣṇīṣavivaramūrdhnaḥ saṃdhi praveśaḥ

dbu’i gtsug tor gyi gseb

頂髻中入

avatāraḥ

’jug pa’am gśegs pa

入; 行

praguṇī karaṇam

draṅ por sroṅ ba

較正真; 調整; 調正真

praguṇaḥ

draṅ po

正

ekām api catuṣpadikāṃ gāthām udgṛhya

tshigs bźi pa’i tshigs su bcad pa gcig tsam yaṅ bzuṅ nas

必守持四言之一偈; 受持四句偈

mahāyānaparigrāhakaḥ

theg pa chen po yoṅ su ’dzin pa

持大乘

saddharmaparigrāhakaḥ

dam pa’i chos yoṅs su ’dzin pa

持妙法

saddharmavṛṣṭiḥ

dam pa’i chos kyi char

永住妙雨; 妙法雨; 住妙雨

saddharmaś ca cirasthitiko bhavati sma

dam pa’i chos kyaṅ yun riṅ du gnas par ’gyur

妙法中永住; 妙法亦永住

anuttarāyāṃ samyaksambodhāv abhisambuddhaḥ

bla na med pa yaṅ dag par rdzogs pa’i byaṅ chub mṅon par rdzogs par saṅs rgyas pa

無上真實究竟菩提現前; 已覺無上正等覺; 究竟正覺

cūḍikāvabaddhaḥ

byur bur gyur ba

頂珠; 現高

anutkṣepāprakṣepaḥ

gdegs pa med pa daṅ gźag pa med pa

未舉; 未放

nātiśītam

ha caṅ yaṅ mi graṅ

特不冷; 不甚冷

nātyuṣṇam

ha caṅ yaṅ mi dro

特不熱; 不甚熱

vibhāvanā

rnam par ’jig pa’am rnam par sgom pa

壞相; 觀相

satām upalabdhiḥ

dam pa rnams kyi’am mkhas pa rnams kyi dmigs

聖者或賢者之想

upalambhaḥ

dmigs pa

所想

niṣṭhāgataḥ

mthar phyin pa

到彼岸; 到究竟

aviṣṭhānam (adhiṣṭhānam)

rgyun mi ’chad pa

不斷續

asraṃsanam

ma btaṅ ba

不遣

agro ’raṇavihāriṇām

ñon moṅs pa med par gnas pa rnams kyi mchog

住於無煩最最; 住無諍者中第一

rakṣāvaraṇaguptiṃ saṃvidhāsyāmahe

bsruṅ ba daṅ bskyab pa daṅ sba bar bya’o

護及救并藏; 我當護及救并藏

mahāpṛthivīṃ niśrāya sāmagrīvaśena sarvabījāni virohanti

sa chen po la brten nas tshogs pa’i dbaṅ gis sa bon thams cad rnam par skye’o

倚大地諸根生諸種; 依大地由和合力一切種生長

caukṣasamudācāraḥ

gtsaṅ sbra spyod pa

淨行

alpakṛcchreṇa

tshegs chuṅ ṅus

不費力

nāgavilokitenāvalokya

glaṅ po che’i lta staṅs kyis bltas nas

如象觀看

bhagavān imam evārthaṃ bhūyasyā mātrayā abhidyotayamā gāthābhigītena saṃprakāśayati sma (bhagavān imam evārthaṃ bhūyasyā mātrayā abhidyotayamāno gāthābhigītena saṃprakāśayati sma)

bcom ldan ’das don ’di ñid rgyas par gsuṅs źiṅ tshigs su bcad pa’i dbyaṅs kyis rab tu bstan pa

出有壞開示是義演說偈句最指示; 世尊重說偈顯了開示此義

yathāśrutam

ji ltar thob pa bźin nam thob pa bźin

如是聞; 如所聞; 按如是聞 ; 依所聞

yathāpratyarham (yathāpratyadham)

so so ji rigs par

各自知; 如各各相應

vistareṇa saṃprakāśitam

rgya cher rab tu bstan

以廣大誦念; 廣開示; 以廣大演說

vistareṇa samprakāśayiṣyati

rgya cher yaṅ dag par stan par ’gyur

廣大真實指示; 當廣開示

adhyāpayām āsa

klog tu bcug pa’am slob tu bcug pa

令誦; 令學

yadi ca, bhagavān ājñāsīt sadevakaṃ lokaṃ saṃnipatitam (yadībha, bhagavān ājñāsīt sadevakaṃ lokaṃ saṃnipatitam)

gaṅ gi tshe bcom ldan ’das kyis lha daṅ bcas pa’i ’jig rten tshogs par mkhyen pa

何時出有壞知諸天人世間有情聚至; 何時世尊知天及世人集會

asamasamaḥ

mi mñam pa daṅ mñam pa

不平得平; 無等等

tasyāyam īdṛśo ’nubhāvaḥ

de’i mthu ’di ’dra

其力如是

prabhāvyate

phye ba’am rab tu gźag pa

開; 放

pratikāṃkṣitavyaḥ

re bar bya ba’am ’dod par bya ba’am śes par bya ba

希事; 應希求; 欲知 ; 起望 ; 起欲 ; 可知

tṛṣṇā paunarbhavikī

yaṅ ’byuṅ ba’i sred pa

出愛; 後有愛; 生之愛

nandīrāgasahagatā

dga’ ba’i ’dod chags kyis mod la skyes pa

喜欲生時; 喜貪俱行

puṇyopagaḥ

bsod nams su ñe bar ’gro ba

近福行

apuṇyopagaḥ

bsod nams ma yin par ñe bar ’gro ba

非福近行; 近非福行

āniñjyam

mi gyo ba

不動

abhyudgataḥ

mṅon par ’phags pa

現前勝

samudgataḥ

yaṅ dag par ’phags pa

真實勝

ṣaṣṭyaṅgasahasropeta svaraḥ

dbyaṅs yan lag drug stoṅ daṅ ldan pa

具六千枝音

vata mārṣāḥ

kye ma grogs po dag

鳴呼諸友

vata

kye ma

鳴呼

hāhā kaṣṭam

kye hud dam ae ma kyi hud

哀哉; 嘆息

an unnato ’navanataḥ

ma kheṅs sam ma dud dam mi mtho mi dma’

不滿; 未滿; 不高不下; 不下; 未下; 未下

upasaṃhāraḥ

brtul ba’am ñe bar sbyor ba’am ñe bar bsgrub pa

勤; 近習; 近修

māradharṣaṇam

bdud ’dul ba / bdud gdul ba

調魔

tasyaivaṃ bhavati

de ’di sñam du sems

彼如是想

mahato janakāyasya

skye bo phal po che’i

多丈夫; 眾夫之

hitam

phan pa

並立; 利濟

sukham

bde ba

安; 安樂

yogakṣemam

grub pa daṅ bde ba

成樂; 安穩

antarīkṣapradeśaḥ

bar snaṅ gi phyogs

空方

na prajñāyate

śes pa yaṅ med dam mi mṅon pa’am mi snaṅ ba

無相; 不顯; 不現; 知亦無

vikrīḍitam

rnam par rol pa

遊戲相

sarveṇa sarvam

thams cad kyi thams cad

一切及一切; 一切全

sarvathā sarvam

rnam pa thams cad du thams cad

一切諸相全然; 一切相

sarvathā

rnam pa thams cad dam ye

諸相本; 諸相 ; 本

prasthāpanam

rab tu bźag pa

極放

ojaḥ

mdaṅs sam gzi brjid

神色; 神色威 ; 威

mahaujaṣkaḥ, mahaujaskaḥ

gzi brjid che ba / gzi brjid che bar grags pa

大威德; 大威

maheśākhya_maheśākhyaḥ

dbaṅ che ba dbaṅ che bar grags

大自在; 大大勢; 稱大自在

alpeśākhyaḥ

dbaṅ chuṅ bar grags pa

力弱名揚; 少勢

ṛddhaḥ

’byor pa

富

sphītaḥ

rgyas pa

豐滿

kṣemaḥ

bde ba

安

subhikṣaḥ

lo legs pa

豐安

ākīrṇabahujanamanuṣyaḥ

skye bo daṅ mi maṅ pos gaṅ ba

多人喜悅

ekāyanaḥ (ekāyāna, ekāyānam)

bgrod pa gcig pa

獨行; 一行

ājñāvyākaraṇam

śes pa brda sprod pa

說示

udāharaṇayogena

dper brjod pa’i tshul gyis

譬喻說樣

kaviḥ

sñan ṅag mkhan

作文者; 詩人

kāvyam

sñan dṅags

文辭; 詩

samārakam

bdud daṅ bcas

諸魔; 具魔; 具諸魔

sabrahmakam

tshaṅs pa daṅ bcas pa

諸淨梵; 具梵; 具淨梵

saśramaṇabrahmaṇikāḥ prajāḥ

dge sbyoṅ daṅ bram zer bcas pa’i skye dgu

修習婆羅門九類; 沙門婆羅門及諸生

abhibhūyaniryāsyati

zil gyis mnan te ṅes par ’byuṅ

決定威鎮; 勝出

vyavasāyaḥ

btsal bar bya’am ’bad par bya ba

勤尋; 決定; 尋 ; 勤

ābaddhaparikaraḥ

ci la yaṅ ma reg par chas pa

不靠諸人; 不靠諸人而行

dharmadhātuparamaḥ

chos kyi dbyiṅs kyis klas pa

盡法界

ākāśadhātuparyavasānaḥ

nam mkha’i dbyiṅs kyi mthas gtugs pa (nam mkha’i khams kyi mthas gtugs)

盡虛空

asthānam etat

de ni gnas ma yin

彼非住; 無此處

utthāpanam

bslaṅ ba’am draṅ ba’am skyed pa

立; 直生; 獲 ; 直

sabhāmadhyagato vā

’dus pa’i naṅ na ’dug kyaṅ ruṅ

會中住可

rājakulamadhyagato vā

rgyal po’i pho braṅ ’khor gyi naṅ na ’dug kyaṅ ruṅ

住宮眷屬中住亦可; 在王族中亦可

parśanmadhyagato vā

’khor gyi naṅ na ’dug kyaṅ ruṅ

中圍中住亦可; 在會中亦可

yuktakulamadhyagato vā

rigs tshogs pa’i naṅ na ’dug kyaṅ ruṅ

在種類中住亦可; 在種類中亦可

jñātimadhyagato vā

ñe du’i naṅ na ’dug kyaṅ ruṅ

親戚中住亦可; 近住亦可

atītāṃśagatā

’das pa’i char gyur ba

過去中住之分; 過去之分

na kena cid vidhīyate

gaṅ gis kyaṅ mi bya’o

任誰莫作

avakāśaḥ (abbakāśaḥ)

go skabs

時間

prastavaḥ (prastāvaḥ)

bar skabs

時間

avasaraḥ

bar skabs

中節

vanād nirvaṇam āgataḥ

nags tshal nas nags tshal med par gśegs pa

從林入無林

kāmeṣu naiṣkramyam

’dod pa las spags pa

棄欲

śailamuktam iva kāñcanaṃ nisevitaḥ (śailamuktim iva kāñcanam niṣevitaḥ, śelamuktim iva kāñcanam niṣevitaḥ)

ri las thal ba’i ñi ma bźin du bsñen pa

去山如近日; 如去中日; 如去山近日 ; 親近

jihvendriyaṃ nirnāmayām āsa

ljags kyi dbaṅ por phyuṅ ste

舌根現

abhayavaśavartitā

’jigs pa’i dbaṅ du gyur pa ma yin pa

非怖自在; 無畏自在性

sarvasattvānāṃ kiṃkaraṇīyatā

sems can thams cad kyi bya ba ci yod pa sñam pa

思諸有情; 給侍一切有情; 思諸有情所作

bāhujanyam (bahujanyam)

skye bo maṅ po pa

眾人; 眾人具; 具眾人

paraṃparayā

gcig nas gcig tu

遞傳

tuṣṇīṃbhāvenādhivāsayati

caṅ mi gsuṅ bar gyur pas gnaṅ

不許默; 默然許之

samullokitamukhaḥ

źal du bltas pa

觀面

samyak pratyātmaṃ jñānadarśanaṃ pravartate

bdag ñid kyis yaṅ dag pa’i śes pa mthoṅ ba ’jug pa

見實性; 正智見各別轉; 自己之實知實見實入

āyuḥsaṃskārān utsṛjati

tshe’i ’du byed ’dor ba

壽盡時; 捨壽行

uṣmahāniḥ

drod yal ba

暖氣散了; 退煖

manuṣyāṇāṃ sabhāgatāyām upapannaḥ

mi daṅ skal ba mñam par skyes

人劫中生; 生人同分中; 與人等分生

vikṣobhaṇavātamaṇḍali

rnam par ’khrug par byed pa’i rluṅ gi dkyil ’khor

相亂風輪; 相亂風輪

param anuvidhāya (parāsam anuvidhāya)

pha rol gyi zla daṅ mthun par byas te

順彼月; 應對作

na śravaṇapathm āgamiṣyati, na śravaṇapathamārgam iṣyati

rna lam du grags par mi ’gyur

夢中無名相; 當不達於耳; 耳塵未曾現; 當不聞

kāyikaṃ balam

lus kyi stobs

身力

kāyikaṃ daurvalyam

lus kyi ñam chuṅ ba

身弱

kāyikaḥ klamaḥ

lus kyi ṅal ba

身乏; 身疲

akṣuṇṇavyākaraṇam

khyad par luṅ ston pa

殊勝開敕; 不損授記

suniścitam

śin tu ṅes pa’am śin tu gtan la phab pa’am śin tu brtags pa

決定; 喜決定; 最正定 ; 最詳察

vivṛtam

phye ba’am gdaṅs pa

開; 張

apāvṛtam

phye ba

開

syāt

’gyur ba’am yod pa

轉; 有

saṃbādhaḥ

dog pa’am ñam ṅa ba

窄狹; 可慎

vibhavaḥ

byer ba’am ’jig pa

壞; 富; 遠離

saṃcintya

bsams bźin

如想; 應思

amukaḥ

che ge mo źig

某甲

tulanā

gźal ba

量

māpayati

gźal ba ’am byed pa

不量

nirmātā (nirmātṛ)

’phrul pa po’am ’phrul byed pa

化; 化作者; 作化

sraṣṭā (sraṣtṛ)

’byin pa po’am ’byin par byed pa

出; 生者; 出者 ; 令出者

ratnam

dkon mchog gam rin po che

希貴; 寶; 寶貝

ratnamayaḥ

gźi rin po che’am rin po che las grub pa’am rin po che las byas pa’am rin po che’i raṅ bźin

寶台; 寶性; 寶 ; 自然寶 ; 寶基 ; 以寶成 ; 以寶所作 ; 其性寶 ; 寶具

siṃhavikramaḥ

seṅ ge’i rtsal

獅威; 師威

śuciḥ

gtsaṅ ba’am gtsaṅ spra che ba

淨; 大淨

anantāparyantaḥ

mtha’ yas mu med

無邊

anyatamānyatamaḥ

gaṅ yaṅ ruṅ ba

不論那個; 如何中

samādānam

yaṅ dag par blaṅs pa’am yid dam

實取; 正受; 意實; 攝受

nopagacchati

ñe bar mi rig gam ñe bar mi ’gro’am khas mi len pa

近不覺; 不近行; 近行不許; 不許諾; 不許諾

sahagatam

mod las skyes pa’am ldan pa

經中生; 俱行; 就生 ; 具

pratipannaḥ

źugs pa

入

lokayātrā

’jig rten gyi tshul lam spyod pa

行世間理

jātīyaḥ

raṅ bźin can

具自然; 類

vālāgraḥ

skra’i rtse mo

髮尖; 毛端

vālāgrakoṭiḥ

skra’i rtse mo mtha’ cha śas

髮邊際; 毛尖端; 髮尖邊際 ; 分

vālapathaḥ (bālāpathaḥ)

skra’i ’khyon nam byis pa’i lam

毛端; 毛道; 劣行

spharaṇam (sphalam)

khyab pa’am rgyas pa

遍; 遍滿; 滿

sphuṭam (sphaṭam)

rgyas pa’am gas pa’am gsal ba

開; 明滿

pārisamantaḥ (parisamantaḥ)

khor yug gam ñe ’khor

圍; 近繞

samantataḥ

kun nas ’khor yug (kun nas sam khor yug)

普遍; 圍繞

prajñāpanam

gdag pa’am bca’ ba

安上; 整理

prajñāptiḥ

gdag pa’am bca’ ba

安上; 施設; 整理

bhūyasyā mātrayā

rgyas par

廣大

kramaḥ

rim pa

次第

upadhiḥ

phuṅ po’am rdzas sam ñon moṅs pa

聚; 依; 物 ; 煩惱

niyamaḥ

mi ’gyur ba

不轉; 決定

niyāmaḥ

ṅe par ’gyur ba

定轉; 決定

nyāmaḥ (nyāsaḥ)

skyon med pa

無妨; 離生

nyāmāvakrāntaḥ (nyasāvakrantaḥ)

skyon med par źugs pa

入無過; 入離生

pratibaddhaḥ

rag lus pa’am ’brel ba’am bgegs su gyur ba

相連; 有靠 ; 成魔

vibandhaḥ

bgegs sam gegs

塞; 要契; 魔

pratibandhaḥ

phyir ’jil ba’am bgegs byed pa’am ’gog pa’am bar chad byed pa

爛; 障礙; 將來壞 ; 作魔 ; 阻 ; 斷

pratyavasthānam

phyir gźil ba’am so sor gźag pa

往外推; 抗論; 分安者

aṃśaḥ

cha

分

pratyaṃśaḥ

bgo skal lam so so’i cha

運分; 各分

bhāgaḥ (bhagaḥ)

skal ba’am cha

分

nivāraṇam (nivaraṇam)

chod pa’am sgrib pa

斷; 障

āvaraṇam

sgrib pa

遮障

setuḥ

stegs sam zam pa

台; 橋

kaulaḥ (kolaḥ)

gziṅs

筏

nau

gru

船

nāvaḥ

gru

船

gatiḥ

’gro ba’am rnam pa’am rtogs pa’am rten

有情; 相 ; 解 ; 依

alam

rgyun nus pa’am chog

嚴; 足; 力

nirjvaraḥ

rims nad med pa

無疫癘; 無病

arogaḥ

nad med pa

無病

dehī

lus can

具身; 有身

svāpateyam

bdag dbaṅ ba

主宰; 自作主宰

samutthānam

kun nas sloṅ ba’am kun nas ldaṅ byed

募; 等起; 普尋惹

paligodhaḥ (parigodhaḥ)

kun nas sbags pa’am ma byo pa’am ma bkrus pa’am chags pa’am ’brel ba

諸雜; 貪著; 未灌; 障礙; 未洗 ; 速

ācāryamuṣṭiḥ

slob dpon gyi dpe mkhyud

師吝於法; 師拳

dharmāntarāyaḥ

chos kyi bar du gcod pa

法間斷

vicchandayati

mos pa zlog pa

令退息; 令棄捨

vicakṣuḥkaraṇāya

mig gis mi rtsol bar bya ba’i phyir

不用心看; 為令盲

preṣitaḥ

skur ram btaṅ

敬; 遣; 寄 ; 放

prakīrṇaḥ

bkram pa’am ’thor ba

擺; 散

viprakīrṇaḥ

rnam par ’thor ba’am rnam par bkram pa

大散; 大擺

parijayaḥ

yoṅ su byaṅ bar byas pa’am ’dris par bya ba

永令淨; 積集; 熟鍊; 修習

abhimukham

mṅon du phyogs pa

現前; 向

avavādaḥ

gdams pa

說; 教化; 傳

saṃsargaḥ

’du ’dzi

喧譁; 會

dāho vigacchati

tsha ba med pa’am gduṅ ba med par ’gyur

無煩; 無熱

bhasmitam kuryāt, (bhasmīkuryāt, bhasmainaṃ kuryat)

’di thal bar brlag pa’am rlog par ’gyur

此已誦完; 將來誦; 誦

rājyam

rgyal po’i srid dam thabs

皇圖; 法

rājyaiśvaryādhipatyaṃ

rgyal srid kyi dbaṅ phyug la dbaṅ byed par ’gyur

權皇圖自在

sāmrājyam (sammājyam)

rgyal srid rgyas pa

皇大廣大

sārvabhaumaḥ

sa kun la dbaṅ ba’i rgyal po

宰諸地王

cāturantaṃ vijitavān

mtha’ bźir rnam par rgyal ba

四邊地王; 勝伏四方; 勝服諸王

adhyāvasati

rnal du bkod pa

復安

paramārthasatyam

don dam pa’i bden pa

真諦; 真諦力; 第一義諦

paramārtha źes bya ba parama ni mchog gam dam pa | artha ni don nam dgos pa ste | gcig tu don sgrub ciṅ (3)dgos pa bya ba’i mchog tu sdug bsṅal thams cad daṅ bral bar bya ba mya ṅan las ’das pa la yaṅ bya | yaṅ gcig tu na | ’jig rten las ’das pa’i ye śes mchog gi dmigs pa’i spyod yul lam don du gyur pa yin la | satya ni bden pa ste | ’phags pa phyin ci log med par gzigs (4)pa rnams la mya ṅan las ’das pa daṅ skye ba med par yaṅ dag par bden pas na don dam pa’i bden pa źes bya |

saṃvṛtisatyam

kun rdzob kyi bden pa

俗諦力; 俗諦

kun rdzob daṅ don dam pa’i (7)bden pa la
saṃvṛtisatya źes bya ba saṃvṛyate anayā tatva źes bya ste | rnam par rtog pa daṅ bcas pa’i śes pas dṅos po’i de kho na ñid mthoṅ bar bya ba la sgrib pas na yaṅ dag sgrib ces bya | yaṅ gcig tu na | lokasaṃvṛtyā satya źes bya ste | chos thams cad raṅ bźin med ciṅ stoṅ (151a1)pa las ’jig rten gyi phyin ci log gi dṅos po skye źiṅ ’byuṅ bar mthoṅ ba la sogs pa ’aṅ ’jig rten gyi tha sñad daṅ grags pa tsam du bden pa ste | kun gyis śes śiṅ rdzob pa la bya bar dbu ma’i gtsug lag las bśad | blo gros mi zad pas bstan pa la sogs pa’i naṅ (2)nas ji sñed du yi ge daṅ tshig ’brus bstan pa thams cad ni kun rdzob kyi bden pa’o źes ’byuṅ ste | mdo sde daṅ dbu ma’i gźuṅ btsan par bya ste | kun rdzob kyi bden par btags |

vyavahāraḥ

tha sñad

所有; 言說; 大概

sāṃketikaḥ

brdar gtags pa

安象; 施設

māhātmyam

che ba’am bdag ñid che ba

自在; 大

pūrvikāḥ

sṅar byas pa’am sṅar draṅs pa’am sṅon ’dran pa

昔作過; 昔作; 前; 昔引 ; 昔拔 ; 昔引過

madhyamapadalopam kṛtvā

bar gyi tshig mi smos par byas te

不言中語

ekatra sametya saṃbhūya

gcig tu ’dus sam phrad nas

聚為一處; 遇後; 為一相過

ekībhūtvā

gcig tu ’dus nas

收為一處

tajjātīyaḥ

de daṅ ’dra bar

如些; 彼類; 相彼

tadvidheyatvāt

de la rag lus pa źe’am bskos pa bźin byed pa

隨使在於彼; 在於彼; 尊命遵; 尊命

anvarthaḥ

don daṅ mthun pa

順義

yugam

zuṅ ṅam phrugs

雙; 整

yugapat

cig car źe’am lan cig ce’am mñam pa

忽然; 一時; 一遵; 俱時; 平等 ; 一齊 ; 一遭 ; 平等

lokasaṃjñā

’jig rten gyi miṅ du btags pa’am ’jig rten gyi tha sñad du

安世間名; 世間所有

āśutaravṛttiḥ

śiṅ tu myur bar ’jug pa

疾速進

itaretarāntarbhāvaḥ

gcig gi naṅ du gcig bsdus ba

一收入一中

kādācitkatvāt (kadācitkatvāt)

res ’ga’ ’byuṅ ba źe’am lan ’ga’ ’byuṅ ba’i phyir

為幾回出; 出 ; 有遭出

pratipādyam

gos par bya ba’am bsgrub bar bya ba’am bstan par bya ba

妙察妙行; 所染 ; 所行 ; 所示

sampradhāryam

legs par dpyad pa’am legs par ’gro ba

妙觀察行; 勉觀察 ; 累商量

yathāyogam

ji ltar rigs pa’am ji ltar ’byor pa

隨機; 隨其所得

aghaḥ

brtsags pa’am sdig pa

集; 罪

avadhāraṇam

ṅes par gzuṅ ba

定執

[a]nirdhāraṇam

dmigs kyis dbye ba

相分別; 特分別

[b]vidhāraṇam

dmigs kyis dbye ba

特分別; 相分別

avinirbhāvavarti (avinirbhāgavarti)

thad dad du mi ’jug pa’am mi gnas pa

各不相入; 不住

saṃkāśaḥ

’dra ba

如

ānulomikī kṣāntiḥ

rjes su mthun pa’i bzod pa

隨順忍

pṛṣṭhalabdhaḥ

rjes la thob pa

隨得入

avagāhya

źugs nas sam rtogs nas

入解; 入後解; 後解

duṣprasahaḥ (duṣṭasaha)

bzod par dka’ ba

難忍

durāsadaḥ (durāsahaḥ)

bsñen par dka’ ba

難敬; 難親

iṣṭaḥ

’dod pa’am sdug pa

欲苦; 可愛; 欲 ; 苦

aniṣṭaḥ

mi ’dod pa’am mi sdug pa

不欲; 非可愛; 不苦

ākāraḥ

rnam pa’am byad bźin nam tshul

相; 面目; 規矩

prakāraḥ

rnam pa

相貌; 部

naikaśaḥ

re re las ma yin nam rnam pa gcig tu ma yin

成熟為一; 不一樣; 無非幾個

bhāgino bhavanti

skal ba can du ’gyur

必成有分者

kathaṃ nīyate

ji ltar draṅ ṅam ji ltar bśad

如是真如是說; 如何說; 何引

abhisambadhyate

sbyar ro

相合; 和合

abhiṣyanditaḥ

brlan pa’am sbaṅs pa

濕; 潤

visadṛśapāko vipākaḥ

mi ’dra bar smin pas na rnam par smin pa

成熟不一; 異類而熟謂異熟; 成熟不一謂之果

udāravipākaḥ

rnam par smin pa rgya che ba

成熟廣大果; 廣大異熟

adrākṣīt

mthoṅ ṅo

見

prekṣante sma

bltas so

看見

parihāraḥ

lan

回

visarjayati

ldon

回答; 答應; 施

visarjitam

lan ldon’am gtoṅ ba

應答; 施

pratividhānam

slar btaṅ ba’am lan btab pa

仍遣; 回答

pratividhānam

phyir bcos pa’am lan gdab pa

回改; 回答

vāsanā

bag chags

氣習; 習氣

parivāsitaḥ

yoṅs su bgos pa

悉分; 遍彼

nirgataḥ

’byuṅ ba’am ’das pa

出; 逾; 生; 出不逾; 到

sauratyam

des pa

彼重厚; 柔和; 安樂

nābādhayati sma

gnod par ma gyur to

勿害; 未曾害; 未中害

saṃcārya (saṃcarya)

bskyod nas sam spos

不動而移; 動而後移

samcārayati sma

spos so

已轉

nirvikāraḥ

mi ’gyur ba

不轉

upagūḍhaḥ

bskor ba’am bkris pa

遶掛; 裏; 遶

prativedayasva

mkhyen par mdzod cig sbron cig

請知到; 給信

śalyoddharaṇam

zug rṅu ’byin pa

作解; 除痛刻

pramathanam

rab tu ’joms pa

極摧壞

pratihanti

phyir bcil

回; 回退

prativahanam

slar bzlog pa

仍回; 仍回退

nirghātitaḥ

bcom pa

壞

kugaṇapratāpanaḥ

tshogs ṅan pa rab tu gduṅ bar byed pa

集惡甚煩; 惡會甚受煩

jyotirgaṇaḥ

skar ma’i tshogs sam snaṅ bar byed pa’i tshogs

星聚作現明; 諸作現明; 諸星

cittam ākṣiptam

sems khrid

牽引心

āgamayasva

sdod cig

住; 待時; 住著

āgamayamānas tiṣṭhati (āgamayamana tiṣṭhati)

sdod ciṅ ’dug

住著; 待時而住

pratīkṣamāṇas tiṣṭhati (ṭiṣṭhati pratīkṣamānaḥ)

sdod ciṅ ’dug

住著; 待而住

upajagāma

ñe bar soṅ

近去

abhimukham upagatam (amukham upagatam)

mṅon du ñe bar soṅ

現前近去

pratīkṣate

sdod

坐

upaviveśa

’dug go

坐著; 在

pratitiṣṭhan (pratiṣṭhan)

’khod do

坐了

samanujñā

gnaṅ ba’am ’braṅ ba’am ’thun par gnaṅ ba

隨; 順賜; 與

aclesaḥ

ma chags pa’am ma ’byor ba

不貪; 不足; 不全

agnikhadā

me mur gyi ’obs sam doṅ

火坑

veṣaḥ

cha byad

相; 相貌

[a] dhyāmīkaraṇam

mog mog par bya ba

作頭首令暗昧; 令暗; 昧了

[b] dhyāmikritam

mog mog par byas pa

作頭首令暗昧; 令暗; 昧了

bhavakāntaraḥ

srid pa’i dgon pa

有靜; 有曠野

bhavacārakaḥ

srid pa’i btson ra

有獄

saṃsaritvā

’khor nas

圍繞; 轉

aghaṭṭitaḥ

ma bcad pa’am ma phye ba’am ma bkrol ba’am ma brduṅs pa

不斷; 不散; 不開; 不打; 不打

prākṛtaḥ

phal ba

平常人

dhik

ṅan pa ’di

此惡者

saṃkhyāṃ gacchati

graṅs su ’gro’o

數目; 墮於數; 算於類中矣

ālokitaḥ (ālokantaḥ)

kun tu lta ba’am mdun du lta ba

普觀; 前觀

vilokitaḥ

rnam par lta ba’am gyas gyon du lta ba

眾觀; 左右觀

ullokitaḥ

gyen du blta ba’am yar blta ba

登或上視; 上觀

uttarottaram

goṅ ma’i goṅ ma’am goṅ nas goṅ du

後後上; 後後增

abhīkṣṇam

yaṅ daṅ yaṅ du’am phyir źiṅ

時回; 數

niruddham

’gags

滅

apasvāpanam

gñid kyis log pa

睡著

svapnāntargatam

rmi lam na’am rmi lam du rmis pa

夢; 夢中現

uttiṣṭha

loṅs

起來

uttiṣṭhati

ldaṅ

起

utthāsyati

ldaṅ bar ’gyur

將來起; 當起

utthitaḥ

laṅs

立; 已起

utthāya

laṅs nas

立起; 立而後

eta yūyam

khyed tshur śog

將這裏; 你來

gaccha

soṅ

去

āgaccha

tshur śog

這裡來; 來

ānīyatām

khyer te śog

將來; 取了來

kilāsaḥ

sñoms las

素飡; 懈怠

tandrī

gyel ba’am sñom pa

紊亂; 倦

prasthānam

’phags pa’am cha ba’am ’jug pa

勝; 發趣; 分 ; 入

udīrṇaḥ

’phyos pa’am drag pa

浮; 緊

anābhāsaḥ

mi snaṅ ba

不現

nirābhāsaḥ

snaṅ ba med pa

無現

animiṣaḥ

mig mi ’dzum pa

不合目

uddiśati sma

yod pa’am luṅ phog pa

授記

na ca pariprāpayati

mi sleb pa

不到

apūrvācaramaḥ

sṅa phyi med pa

無前後

asaṃmūḍhaḥ

ma rmoṅs pa

不昧

atvaraḥ

ma brtad pa’am mi riṅs pa

不慌忙; 不急

saṃbhramaḥ

brtags pa’am gus par bsgrim pa

敬行; 敬勤; 審視

ruṇṇanayanaḥ

mig mchi ma phyuṅ ba

落眼淚

yathārtukam

dus ji lta ba bźin

依時看; 依時

āharaṇam

len pa’am ’dzin pa

取; 執; 持; 妙持取

sahasā

bab col lam bab’am ’phral

降下; 遽; 疏略

akasmāt

blo bur

忽然

vikṛtaḥ

cha lugs ṅan pa

惡趣; 惡衣

lepaḥ

rñoṅ ṅam byug pa’am skyaṅ nul

塗; 抹

nirupalepaḥ

chags pa med pa’am gos pa med pa

無貪; 無染

ekataḥ piṇḍīkṛtya

gcig tu bsdus nas

收為一處

saṃkṣipya piṇḍayitvā

’dus te bsdoṅs nas

收聚合則

dvayoś cittayoḥ samavadhānaṃ nāsti (yogyam_avardhānaṃ nāsti)

sems gñis phrad pa med pa

兩心未合

nirviśeṣaḥ

bye brag med pa’am khyad par med pa

無分; 無別

vyasanam

źugs pa’am źen pa’am phoṅs pa’am ñon moṅs pa

入; 貧; 貪; 煩惱; 煩惱

duṣkarakārakaḥ

dka’ ba byed pa

作難; 難作

duṣkaracaryā

dka’ ba spyad pa

難敕旨; 難行; 苦行

kiyacciracaritam

yun ji srid nas

期從幾時

na cirāyitakāyaḥ (na cirayitakāyaḥ)

lus ma dral ba’am ma gśegs pa

未壞身; 不退身; 未入身; 不入身; 不入身

agāramadhyāvāsaḥ

khyim na gnas śiṅ

住於家

nāmopadeśena

miṅ bstan pas

指示名

nāmadheyam anuvitarkitam

miṅ rjes su brtags pas

安名; 思惟名; 隨安名

imam arthavaśaṃ saṃpaśyamānaḥ

don gyi dbaṅ ’di mthoṅ nas

以義此見; 等見此義勢

akiṃcitsamarthaḥ

cuṅ zad kyaṅ mi nus sam ci yaṅ mi nus

悉不能; 不能 ; 細微亦不能

prajñāpāramitāprativarṇikaḥ

śes rab kyi pha rol tu phyin pa ltar bcos pa

作如智慧到彼岸; 作如智慧波羅蜜

mārgapratirūpakaḥ

lam ltar bcos pa

作如道; 像似道; 如道

śramaṇapratirūpakaḥ

dge sbyoṅ ltar bcos pa

作如修善者; 像似沙門者

romaharṣaḥ

spu ziṅ źes byed pa

毛髮豎然

niravayavaḥ

cha med pa

無雙; 無分

cittāntaram

sems gźan

別心

adeśasthaḥ

yul na mi gnas

不住隅; 鄉

apradeśasthaḥ

phyogs na mi gnas

不住方所

apaṭupracāraḥ

spyod pa mi gsal ba

行不明

kāraṇasrotaḥ

rgyu’i rgyun

因之流

nirantaram

bar chad med pa

不斷

kāritram

byed pa

作; 作用

avinābhāvaḥ

med par mi ’byuṅ ba

無不出; 無而不在; 無而不出

puṣkalam

rgyas pa’am rdzogs pa

廣大圓類; 廣大 ; 圓滿

vimbam

gzugs

色; 鏡; 影

śakalikaḥ

dum bu’am źogs ma

塊; 札; 豁口子

parīttaśakalikāgniḥ

sbur ma’i me chuṅ ṅu

草火小; 札火小星

utplutya

rgal ba’am mchoṅs

過; 迸; 跳

saṃjñāgataḥ

’du śes kyi rnam pa

諸想; 想相

nāmnāyate

ma brjod pa’am mi ’byuṅ

不誦; 不說; 不出

āliṅgitam

’khyud pa

抱

avalambanam

’jus pa’am spyaṅs pa

執捉; 垂; 執

utkuṭukāsanam

tsog tsog por ’dug

蹲坐

nedhyaḥ

gtsaṅ ba

淨

patati

ltuṅ

墜

viśati

’jug

入

mūḍhaḥ

rmoṅs pa’am rmoṅ ba

昏愚

paribhāvitaḥ

bsgres pa’am sbags pa

觀; 學; 汙

taruṇavraṇaḥ

rma sar pa

新痕

trikāṇḍakaḥ

dum bu gsum pa

三段

sāhacaryam

lhan cig spyod pa

同行

ābhiprāyikaḥ

dgoṅs pa’i

想念; 意趣

āvilam

rñog pa can

濁

śābdikaḥ

sgra la mkhas pa

聲論者

bhinnakramaḥ (bhinnapramaḥ)

rim pa gźan du sbyar ba

依次相合

kṛtāvadhiḥ

’tshams bcad pa

間斷

prapatitaḥ

brdeg ’chos pa’am lhuṅ ba

墮墜; 打

mā bhaiṣṭa

ma ’jigs śig

不懼; 莫懼

avikalaḥ

ma tshaṅ ba med pa

無不全

pāraṃparyeṇa

gcig nas gcig tu źe’am brgyud pa

一一相續

damathaḥ

dul ba’i gnas

住善; 調伏處; 善處

paryāpannaḥ

gtogs pa

所屬; 所攝

palam ekam

sraṅ gcig

一兩

ardhapalam

sraṅ phyed

半兩

saṃśliṣyamāṇaḥ

’byar ba

貼

pādonakrośaḥ

rgyaṅ grags kyi bźi char med pa

無里四分之一; 俱盧舍少四分之一

ekatyaḥ

kha cig gam la la

或; 或者

saptāṅgasupratiṣṭhitaḥ

yan lag bdun legs par gnas pa

七支全好

antarmukhapravṛttam (antamukhapravṛtum)

naṅ du bltas pa (naṅ du blta ba)

裏觀

prasāritaḥ

brkyaṅ ba

伸

saṃkuñcanam

bskum pa

屈

dhātuśatam

tshon sna brgya

百般顏色

idaṃ tavedaṃ mameti

’di ni khyod kyi ’di ni ṅa’i źes

此是你的這是我的

bhoḥ

kye

唯

he

kye

唯

re

kye

唯

are

kwa’a

唯

mā bhūya evam kariṣyatha

phyin chad de ltar ma byed cig

以後不須如此

ekadhyam abhisaṃkṣipya

gcig tu bsdus te

收為一

ākarṣayati

tshur ’dren

裏引

parākarṣayati

phar ’dren

外引

sujuṣṭaḥ

śin tu bsten

甚靠; 甚愛

avekṣāvān (āvekṣāvān)

blta ba daṅ ldan

有見

sahabhavyatā

skal ba daṅ bcas pa’am skal ba mñam pa

有分; 等分

sāmiṣaḥ

zaṅ ziṅ daṅ bcas pa

有貨物; 有財

nirāmiṣaḥ

zaṅ ziṅ med pa

無貨物; 離財

āmiṣā

zaṅ ziṅ ṅam śa’am zas

貨; 食; 肉

upayāti

’bab bam ñe ’gro

下; 近去

naiṣkramyāśritaḥ

ṅes par ’byuṅ ba la brten pa

依於絕定出; 依於出家

kṣīraṃ syandate

’o ma ’dzag

滴乳

utsaṅgaḥ

paṅ pa

懷; 密

samgrāmaḥ

gyul

戰陣; 眾陣

vigrahaḥ (vigrāhaḥ)

lus sam tshig sbyor ba

身言相合

pariṣaṇḍaḥ

baṅ rim

階

markaṭajālam

ba rgya

中寬

yojakaḥ (ecakaḥ, ocakaḥ)

bsdus pa

總綱

ucchuṣyate

skam par ’gyur

成乾

avadīryante

gźom pa’am dral ba

破; 劈

saṃnidhikāraḥ

stsogs pa (sogs pa)

穢污

droṇaḥ

bre bo

斗斛

karṣaḥ

źo

酪

nikṣipte pade avanamati

rkaṅ pa bźag na nems śes byed

踏則隨足而下

utkṣipte pade ununamati

rkaṅ pa bteg na spar źes byed

蹺則隨而上

iṣṭakaḥ

so phag

磚

mandamantra evābhūt

brjod pha ñuṅ bar ’gyur

言說漸減

paramaḥ

lhur len pa

為自任

gurukaḥ

gdu ba

愛

atyartham

śin tu / te par / te bor

最; 最善; 甚 ; 善

bhṛśam (bhūyam)

rab tu te bor rab tu

最; 堅; 甚; 剛; 善

bāḍham

dam pa’am sra ba’am te bor ram tshabs che ba

堅; 固; 剛; 著實 ; 甚哉

dyutiḥ

snaṅ ba’am ’od

現; 光

dhāri

’chaṅ ba’am ’dzin pa

持

parimardanasaṃvāhanam

mñe ba

揉拭

snāpanam, snapanam

bkru ba

洗

utsādanam

dril ba

捲; 淨身

padam

tshig gam go ’phaṅ ’am gnas sam goṅ pa

言; 處; 高; 步; 步

nirāmagandhaḥ

dri ṅa ba med pa’am dri bśul ba med pa

無惡臭; 無惡氣味

sammārjanam

phyag pa

拭

pratyudgamanam

bsu ba

迎

pratyudgamya

bsu nas

迎接

dvijaḥ

bya’am bram ze

鳥; 再生; 清行; 婆羅門

vargaḥ

sde’am tshan

名號; 類; 種

guhyam

gsaṅ ba

密

rahasyam

gsaṅ chen

大密

samayo ’sya niveśanadharmaṃ kartum

di’i khyim dbub pa’i dus la bab

至了此家立之; 彼作居家法之時; 此家

vatsalaḥ

byams pa’am sdug par sems pa’am mñes bśin pa

慈愛; 甚喜; 心甚喜; 相厚

pratirūpaḥ

thab rir bab pa’am mtsham pa

無不順

gṛhāṅgaṇam

khyim gyi daṅ ra lha khaṅ ṅam mchod rten kyi skabs su ṅa ga na ’khor sa’am ñe ’khor du gdags

家庭

vaḍavāmukhaḥ

rgya mtsho’i kloṅ groṅ gi sgo’am rta rgod ma’i kha

海心; 騾馬口; 海門

kulaśulkam

gñod

結納金

[a]raśmiḥ

srab skyogs

鞦; 扯手

[b]pragrahaḥ

srab skyogs

鞦; 扯手

avamūrdhakaḥ

spyi’u tshugs

倒; 覆

pātakī (pātakin)

sdig to

業障; 違法者

vṛṣalī

dmaṅs mo

眾人; 賤女

lipiphalakaḥ

yi ge śiṅ

字本; 字板

nimittam

mtshan ma’am ltas

觀相; 兆; 相

tapasvī (tapasvin)

dka’ thub can nam ñoṅ moṅs pa

苦行; 煩惱

duḥsamatikramaḥ (duḥsamatipramaḥ)

rgal dka’ ba’am ’da’ bar dka’ ba

難度; 難過

baḍiśam (baḍiśaḥ)

mchil ba

鉤

udvignamānasaḥ

yid ’byuṅ ba’am skyo ba

意倦

samvegaḥ

kun tu skyo ba

諸倦怠; 永倦怠

nirvit

yid ’byuṅ ba

厭離

udvegaḥ

skyo ba

厭意

parikhedaḥ

mi dga’ ba’am yoṅs su skyo ba

意倦; 不意

na paritasyati (na paritrasyati)

yoṅs su mi chad

不歇心

hrepaṇaḥ

ṅo tsha ba

羞愧

praskandaḥ (praskandhaḥ)

’jug pa’am ’gro ba’am skem pa

入; 行

saṃstutaḥ

’dris pa

熟

kṣubdhaḥ

’khrugs pa

亂

maṅgalam

bkra śis

吉祥

luḍitaḥ (laḍitaḥ)

dkrugs pa’am gloṅs pa

散亂

ṛtuparivartaḥ

dus ’gyur

時轉變

na viṣṭhihati (viṣṭhiraṇāti)

mi ’gyur ram mi thogs sam ma sdod dam rgyun mi ’chad pa

不轉; 不住; 不礙; 不斷; 不斷

avaramātrakaprasādaḥ

ṅan ṅon tsam gyi dad pa

唯下劣信

avetya prasādaḥ

śes nas dad pa

信知; 不壞信; 知而信敬; 淨信; 證淨

abhedyaprasādaḥ

dad pa mi phyed pa

敬信不退; 不壞信

sīmābandhaḥ

mtshams bcad pa

斷界; 結界

mano ’nukūlam

yid daṅ ’thad pa

中意; 順意

manāpaḥ

yid du ’oṅ ba

如意

kalyāṇamitrārāgaṇam

dge ba’i bśes gñen la mgu bar bya ba

敬重善知識

dakṣiṇīyaḥ

sbyin gnas

住施; 可供; 施住; 可施

mithyātvaniyataḥ

log pa ñid du ṅes pa

實邪; 邪定

saṃpraharṣaṇam

yaṅ dag par rab tu dga’ bar byed pa

真實喜; 令慶喜; 真實令喜

saṃtoṣayati

yaṅ dag par tshim par byed pa

真實滿; 令等滿足; 真實令滿足

samādāpayati

yaṅ dag par ’dzin du ’jug gam byed du ’jug

實入; 勸導; 作入 ; 實令持

samuttejanam

yaṅ dag par gzeṅs bstod

真實讚; 讚勵

saṃcodanam

yaṅ gag par bskul ba

真實勸; 發悟

romakūpaḥ

ba spu’i khuṅ bu

毛孔

mañjarī

sñe ma’am dog pa

穗; 苞

vicitaḥ

gdams pa’am btus pa’am brtags pa’am rnam par phye ba

收; 察; 緊; 開; 開

nicitaḥ (niścitaḥ)

bsags pa

積

prasāritaḥ (prasaritaḥ)

mched pa’am khyebs pa’am rgyas pa

廣; 遍滿

vighuṣṭaḥ

rnam par grags pa

揚名

vikhyātaḥ

rnam par grags pa

揚名

samudāgamaḥ

yaṅ dag par ’grub pa’am ’thob pa

得真成; 成辦; 真成得; 得果; 真修 ; 成真修 ; 將得

samudāgataḥ

yaṅ dag par ’grub pa’am ’thob pa

得真成; 成辦; 真成得; 得果; 真修 ; 成真修 ; 將得

lokavibhavaḥ

’jig rten ’jig pa

世間壞

lokasaṃbhavaḥ

’jig rten ’byuṅ ba

出世間; 世間出

havyam

lha la gtor ba

佛藏; 祭天

kavyam

mtshun la gtor ba

祀祖

saṃkuṭṭakā

brduṅ ba

槌

kṣiprataram

ches myur ba’am ches mgyogs pa

甚快

vegaḥ

śugs sam mgyogs pa

餘力; 速; 遠

tarasā

śugs kyis sam mgyogs pa

以力; 為速

āśu

myur ba

快

śīghram

myur ba

快

javaḥ

mgyogs pa

速

ākṣepaḥ

źugs sam ’phen pa

因; 牽引

āvedhaḥ

źugs sam ’phen pa

所引發; 勢力

prasabham

nan gyis sam ṅo ’thon

力; 去; 現面

āmnātaḥ

grags pa’am brjod pa

稱; 誦

goṣṭhī

dge ’dun nam tshogs śiṅ ’du ba

喜合聚

paricayaḥ

’dris pa

熟

granthaḥ

mdud pa’am gos

成結; 成結染

lalāmaḥ

rgyal mtshan nam grags pa

幢; 稱

antimamātṛgrāmabhāvaḥ

bud med lus kyi mtha’ (tha) mar gyur pa

為女身終

āṇīpratyāṇīnirhārayogeṇa (aṇīpratyaṇīnirhānayogena)

khye’us khye’u ’byuṅ ba’i tshul du

男身連接男身

śūraḥ

dpa’ ba (rtul phod pa’am rtsal che ba)

不連於維羅則勇; 勇猛; 連則能幹才大

parisphuṭāḥ

yoṅs su rgyas par ’geṅs pa’am yoṅs su khyab pa

圓滿; 普遍

āvartanam

yoṅs su bskor ba daṅ bsgyur ba

展; 繞

parivartanam

yoṅs su bskor ba daṅ bsgyur ba

轉

vicaraṇam

rnam par rgyu ba

遊行

bhūmyākramaṇam (bhūmyāpramaṇam)

sa gnon pa

鎮地; 登地

bhūmer bhūmyantarasaṃkramaṇam (bhūmair bhūmyāntarasaṃkramaṇam.)

sa nas sa gźan du ’phar ba

從此地轉他地

vāsaṃ kalpayati

gnas ’cha’ ba

置處

asambhinnaḥ

ma ’dres pa’am dbyer med pa

不離; 不分

sambhinnaḥ

’dres pa’am tha dad pa

分離

samādhimaṇḍalam

tiṅ ṅe ’dzin gyi dkyil ’khor

定中圍; 等持圍; 禪定中圍

karatalam

lag mthil

手掌

vṛkṣatalam

śiṅ druṅ ṅam ljon pa’i ’og

樹下

kramatalam

źabs kyi mthil

足下; 足心

bhūmitalam

sa’i steṅ ṅam sa’i gźi

地台; 地根; 地上

ākāśatalam

nam mkha’i dkyil

虛空中; 圍繞

samantatalam

kun gyi dkyil

圍繞; 眾中

utsargaḥ

spyir btaṅ ba

總

apavādaḥ

dmigs kyis gsal ba

分別; 分指

samudāyārthaḥ

spyi’i don

總義

cātuṣkoṭikaḥ

mu bźi’am mtha’ bźi

四邊; 四義

praśnanirṇayaḥ

dris pa’i gtan la dbab pa

問; 評定

nivṛtāvyākṛtāḥ

bsgribs pa’am luṅ du mi ston pa

遮授記; 有覆無記

anivṛtāvyākṛtāḥ

ma bsgribs pa’i luṅ du mi ston pa

不授; 無覆無記; 不授記

abhisamayāntikaḥ

mṅon par rtogs pa’i mtha’ las byuṅ ba

出於現通之境; 現觀邊

kiṃ nānākaraṇam

tha dad du bya ba ci yod

有何可分

asamprajñānam

śes bźin ma yin pa

不正知; 不留神

nirāsvādaḥ

ro bro ba med pa

無味

kāmāvacaraḥ

’dod pa na spyod pa

欲行; 欲界

rūpāvacaraḥ

gzugs na spyod pa

行色; 色界; 色行

om ity āha

de bźin no źes smra źe’am smras pa de bźin no

如是說; 即如說; 言如是

dīpaḥ

mar me

燈

ulkā

skar ma’am sgron ma’am ta la la

炬; 星射; 星; 流星

ulkāmukham

skar mad’i gdoṅ ṅam snaṅ

星; 星射; 星箭面; 箭面

pradīpaḥ

sgron ma’am mar me

燈; 火把

samuditaḥ

śar ba’am ’dus pa’am spyi

明; 聚; 現; 總; 總

śleṣoktiḥ

tshig zur gñis su sbyar ba

二旁相合; 兩義言; 二角相合

pravṛddhaḥ

’phel ba’am skyes pa

增; 生

abhisaṃbotsyate

mṅon par rdzogs par ’tshaṅ rgya bar ’gyur

現滿成佛; 當現等覺

bodhim abhisaṃbuddhaḥ

byaṅ chub mṅon par rdzogs par saṅs rgyas

現前正覺; 現等覺菩提

abhisambudhyati (abhisambudhati)

mṅon par rdzogs par ’tshaṅ rgya ba

現證正覺; 得證正覺

buddhatvam avāpnoti

saṅs rgyas ñid ’thob po

得佛果

vidyotitaḥ

rnam par snaṅ bar byas

最顯明

parijñā

yoṅs su śes pa

全知; 遍知

sambhavati

’byuṅ ba’am srid pa

出有; 有; 出

asambhavaḥ

mi srid pa’am mi ’byuṅ ba

不生不有; 不有; 不生

ākramaṇam (ābramaṇam)

gnon pa

降鎮

ākrāmayati

gnon par byed pa

作降伏

avakramati

’gro ba’am ’jug pa

行; 入

āyataḥ

yun riṅ po’am rgya che ba’am yaṅs pa

久; 大; 廣

prabhāvanā

rab tu phye ba’am rab tu bźag pa’am brjod pa

開; 說; 放

vyavasthānam

rnam par gźag pa

定評; 施設

vīpsā

zlos pa

效; 種種

kṣaṇikaḥ

skad gcig pa

一語; 剎那住

ālambate

grib so babs

影下

adhyālambate

grib so cher babs pa

大影下

abhipralambate

grib so mṅon par rab tu babs pa

影現最下

kṛtrimam

bcos ma

粧樣; 改作

suptaḥ

ñal ba’am gñid log pa

睡眠

prarodanam

ṅu ba

哭

adharaḥ

’og ma

道; 下

śayyā

mal

臥具

adhaḥśayyā

’og ma la mal

臥道

āsandī

khri’u

交椅

apāśrayaḥ (āpāśrayaḥ)

rgyab brten

靠背

khaṭvāṅgaḥ

khri śiṅ

交床; 佉吒網迦

mudgaraḥ (mudgalaḥ)

tho ba

錘

pratodaḥ

gzugs pa btsugs pa gdab pa

插; 拂

pratyagraḥ

gsar pa’am khye’u tshaṅ

新; 搖車

pūtibījam

sa bon rul ba

種子爛壞

āgantukaḥ

glo bur du ’oṅs pa’am glo skyes (blo skyes) sam thor bu

來; 客; 生 ; 散 ; 偶來 ; 生心

luñcate

’bal lam ’thog

綿; 拔; 撏

kṛśaḥ

skem pa

乾; 瘦

samavadhānam

’grogs pa’am phrad pa

助; 俱會; 遇

viśvakarmā (viśvakarman)

las sna tshogs can nam bzo sna tshogs can

諸業; 毘首羯磨; 諸作; 妙業; 諸業者 ; 諸作者

anvāhiṇḍayitvā

bskor nas

轉; 普遍已

akarmārakṛt

mkhan bzos ma byas pa

不作事; 無作; 非工人所作

pāṭanam

gzal ba’am bkas pa

散亂; 破

kuṭṭayati

rduṅ ba’am ’thub pa

槌; 切

vitatavalikā

gñer ma reṅs pa (gñer ma raṅs pa)

顰蹙

pratikubjitaḥ

bskor ba’am gaṅ ba

圍; 滿

abhirūḍhaḥ

dzegs sam źon pa

扒; 住; 騎; 乘

pariṣyandaḥ

brlan pa’am gśer ba

漏潤; 潮; 濕

pramādasthānam

bag med pa’i gnas

住放逸; 放逸處

kṣiptacittaḥ

sems khral khrul du gyur pa

慚愧; 心惱亂

unmukhajātaḥ

han taṅ gis btab pa’am sloṅ bar gyur ba

昏過去; 迷

unmādaḥ

myos pa

顛

vihvalībhūtaḥ

rmugs śes soṅ ba ’am bloṅ ba

昏; 迷

saṃkaraḥ

’dres pa

相雜

dharmavyasanasamvartanīyaḥ

chos kyis ’phyoṅs par ’gyur pa

窮法; 法窮

viṣamāparihāraḥ

yaṅ ṅa ba mi spoṅs pa

未離恐懼

avamānanam

brñas pa

返欺; 輕賤; 小覷 ; 欺

vimānanam (atimānanam)

khyad du gsod pa

返欺; 過慢; 小覷 ; 欺

jijñāsā

sad pa’am bgam pa

醒試; 欲知; 試

viḍambanā

co ’dri ba

欺侮

vyāḍaḥ

ma ruṅs pa’am gdug pa’am sbrul

暴; 蛇; 惡

avidyāṇḍakoṣapaṭalam

ma rig pa’i sgo ṅa’i spubs kyi sgrib pa

以無明殼所遮; 無明卵殼所覆

duḥkhāṃ tīvrāṃ kharāṃ kaṭukām

sdug bsṅal mi zad pa rtsub pa tsha ba

煩惱不盡; 深劇痛苦; 粗 ; 熟

nadati

sgrag pa’am sgra ’byin pa

響; 出聲

mīḍhaḥ

mi gtsaṅ ba’am phyi sa

不淨; 糞

pragharati (praggharati)

rab tu zag

甚漏; 漏盡

kiyantaḥ (kiyat)

ji sñed dam ji tsam

所有

lūnaḥ

brṅas

捻; 芟

khāṇuḥ (sthāṇu)

bcad ’phro’am khye’u kha

摶食之餘; 半塊

jambūsāhvayaḥ (jambusahvayaḥ)

’dzam bu źes bya ba

南贍; 贍部

uddāyādaḥ (uddayadaḥ)

rabs chad pa

性基本; 絕基本

dharmālokamukham

chos snaṅ ba’i sgo

法性; 法明門; 法性門

brahmapathakovidaḥ

tshaṅs pa’i lam la mkhas pa

明於梵道

lakṣyam

mtshan gyi gźi

相性之根; 所相

lakṣaṇam

mtshan ñid

性相

kāraṇe kāryopacāraḥ

rgu la ’bras bu btags pa

安因果; 因上安果名

kārye kāraṇopacāraḥ

’bras bu la rgyu btags pa

果上安因名

upapattiprātilambhikaḥ

skye ba thob pa

以生得

dharmatāpratilambhaḥ

chos ñid kyis thob pa

得法性; 以性得

dharmatāpratilabdhaḥ

chos ñid kyis thob pa

獲法性; 以法性得

dharmatāpratilābhikam

chos ñid kyis rñed pa

以法性獲

vidhūnam

bcad pa’am dgag pa

斷; 滅

sākhilyam

bśes pa’i tshig

親言; 朋言

pratyayitaḥ

yid ches pa’am yid brtan pa

托心喜; 意堅; 托心

apravyāhāraḥ

śin tu brjod du med pa

無所說

sthalam

thaṅ ṅam skam

陸路

dhanvani

skam la’am thaṅ la

陸路

raṇaśaunṇḍaḥ

gyul ṅor ’doṅ ba’am brtul ba

陣上遺失; 耽樂

dinakaraḥ

ñi ma’am ñin byed

日; 晝

adhyālambanam

lhag par dmigs pa

甚思; 增上所緣

sākṣivyapadiṣṭā

dbaṅ por phul ba

與根

sākṣipṛṣṭamānam (sākṣipṛṣṭasmān)

dbaṅ po ’dris pa’am che bźi rmas pa

合根

ajinam

gyaṅ gźi’am lpags pa

人皮

anāśvastān sattvān āśvāsayema

sems can dbugs ma byuṅ ba rnams dbugs dbyuṅ ṅo

有情未安息者令安息; 有出息入息

pṛthivyām apatanāya

sa la mi ltuṅ bar bya ba’i phyir

為不墮地

āgāḍhīkariṣyāmi

dam por byed pa’am sra bar byed pa

緊硬; 作硬; 令緊

navayānasaṃprasthitaḥ

theg pa la gsar du źugs pa

新騎; 新發趣乘; 新入法門

stūpaḥ

mchod rten

塔; 窣覩波

caityam

mchod rten

塔; 制多; 可供養處

caityāṅgaṇam

mchod rten gyi ’khor sa

塔周匝

vasu

dbyig gam nor

財物

caramabhavikaḥ

srid pa tha ma pa

一生補處; 最後有

nikāyasabhāgasyāvedhaḥ(nikāyāsabhāgasya badhyaḥ)

ris mthun par ’phen pa

順種; 眾同分勢力; 種於相雜

upavāsaḥ

za gcig gam smyuṅ ba

一齋; 近住; 守飢

āhāre pratikūlasaṃjñā

zas la mi ’phrod pa’i ’du śes

食不相投想; 於食違逆想

sarvaloke ’nabhiratisaṃjñā

’jig rten thams cad la mṅon par mi dga’ ba’i ’du śes

一切世間現前喜想; 於一切世間不喜想

śikṣāpadam

bslab pa’i gźi

戒基本; 學處

’dul ba las ’byuṅ ba’i skad kyi miṅ la |
śikṣapada źes bya ba śikṣa ni vidyopādāna źes bya (4)ste rig pa ’am śes pa len źiṅ slob pa la bya | pada ni rten nam gźi’i miṅ ste tshul khrims la brten nas ñon moṅs pa zad par slob ciṅ sbyor bas na bslab pa’i gźi źes bya |

śīlam

tshul khrims sam ṅaṅ tshul

戒律; 威儀

śīla źes bya ba śīla samādhau źes ’byuṅ ste | legs par spyod pa la źugs śiṅ tshul khrims dam por bsruṅs bas (5)mi dge ba spaṅs pa’i miṅ la bya | yaṅ gcig tu na śītalatvāc śīla źes kyaṅ bya ste | ñon moṅs pa’i gduṅ bźi źiṅ bsil bar gyur pa’i miṅ yaṅ yin te | dṅos su na daṅ tshul gyis mi dge ba la mi spyod ciṅ khrims sruṅ ba’i miṅ ste tshul khrims źes bya |

saṃvaraḥ

sdom pa

禁戒; 律儀

saṃvara źes bya ba lus daṅ ṅag daṅ yid gsum (6)mi dge ba mi byed de sdom źiṅ sruṅ ba’i miṅ yaṅ yin pas na sdom pa źes bya |

dhūtaguṇāḥ

sbyaṅs pa’i yon tan

修習功德; 頭陀功德

dhūtaguṇa źes bya ba ni dhautaguṇa źes ’byuṅ ba ste | dgon pa na gnas pa daṅ bsod sñoms len pa la sogs pa’i yon tan goṅ nas goṅ du sbyaṅs te dag ciṅ gsal bar bya ba’i miṅ yin pas na sbyaṅs pa’i yon tan źes bya |

saṃlekhaḥ

yo byad bsñuṅs pa

減用物; 儉約

(7)sanlekha źes bya ba likha vilekhane źes bya ste | dge sbyoṅ gi yo byad chos gos gsum daṅ lhuṅ bzed la sogs pa ma gtogs pa spaṅs śiṅ | bya ba’i mgo bsñuṅs te mi ’gyur bar lugs gcig tu spyod pa’i miṅ yin pas na yo byad bsñuṅs pa źes bya |

saṃyamaḥ

yaṅ dag par sdom pa

真戒; 禁戒

ayasprapāṭikā

lcags kyi tsha tsha

鐵屎

śyāmikā

g-ya’

銹

yuktaiḥ padavyañjanaiḥ

tshig ’bru ’byor pa

言字全; 相應句文

sahitaiḥ

’brel pa

相連; 助伴

ānulomikaiḥ

rjes su mthun pa

隨順

ānucchavikaiḥ

rjes su ’phrod pa

隨投; 投隨

aupayikaiḥ

thabs daṅ ldan pa

具方便

pratirūpaiḥ

’tsham pa

界; 相應; 應

pradakṣiṇaiḥ

mthun pa

順; 應順

nipakasyāṅgasaṃbhāraiḥ (nipakasyāṅgasaṃbharaiḥ)

’grus skyoṅ gi yan lag gi ’tshogs

勉力以養育之節集

nātijalpet

ha caṅ smra ba maṅ du mi bya

語不多; 語莫多

nātisaret

ha caṅ ’phro bar mi byed

語不輕浮; 語莫增

evam āryāṇāṃ mantraṇā

de ltar na ’phags pa rnams kyi smra ba’am ’gro ba’am brjod pa

如是則諸聖所言境或論或說; 如是則諸聖所言

labhyā mithyādṛṣṭiḥ prahātum

log par lta ba spoṅ bar nus pa’am spaṅ bar ruṅ ba

能棄邪見或可棄; 能棄邪見

mā pudgalaḥ pudgalaṃ pramiṇotu

gaṅ zag gis gaṅ zag la tshod ma zuṅ źig

人不可預度人的量; 人人量執 ; 不量執

pudgale vā mā pramāṇam udgṛhṇātu

gaṅ zag la tshad kyaṅ ma ’dzin cig

於人亦莫持量

kṣaṇyate

ñams par ’gyur

敗

parāmṛṣṭaḥ

phyis pa’am nogs pa

拭; 塗拭

aparāmṛṣṭaḥ

ma ’bags pa’am ma phyis pa’am ma nogs pa

不殘; 無著; 不遲 ; 不抹 ; 未殘 ; 未遲 ; 未抹

abhyavahāraḥ

bza’ ba’am mid pa’am brteg pa

食; 咽

kavalaḥ (kapalaḥ)

kham

摶

atārṣīccakṣuḥ samudram

des mig gi rgya mtsho las brgal ba

以彼渡目海; 渡海

sormikam

rba rlabs daṅ bcas pa

波浪; 具波浪

sāvartam

glog daṅ bcas

電閃; 具電閃

sagrāham

’dzin khri daṅ bcas pa

具持纏; 持刃

samayā pācanyā

pho ba’i drod sñoms śiṅ ’ju bar byed pa daṅ ldan pa

腹暖易消

aśitapītakhāditāsvāditāni samyak sukhena paripākaṃ gacchanti

zos pa daṅ ’thuṅs pa daṅ ’chos pa daṅ myaṅs pa rnams legs par bde bar ’ju

食飲無滯悉皆易消無礙

nādhivāsayati

daṅ du mi len

無先取; 不受

vyantībhavati

mthar byed pa’am byaṅ bar ’gyur

令邊際; 清淨

avyantīkṛtaḥ

byaṅ bar ma byas pa

未得清淨; 未離

na vyantīkaroti

byaṅ bar mi byed pa

不斷清淨; 不令離; 不令清淨

na deśayati

mi ’chags

不定; 不說

kāyasya bhedāt

lus źig nas

身壞

bandhyaḥ

’bras med pa’am mig loṅ ba’am mo śam

無殊瞽者; 石女; 無果; 槃大子; 無瞽

iṣikā māpitā bhavanti

śiṅ rtags btsugs

立記

sunikhātaḥ (suniśātā)

riṅ du bskos pa

長鑿

ārāt

riṅ ba’am thuṅ ba skabs daṅ sbyar

長短中相合; 久遠; 長或短隨景翻

davīyān (daviyat)

śin tu riṅ ba

最長

sukhasyādhāraḥ

bde ba’i gźi

樂本; 樂持

atyayaḥ

’das pa’am ñes pa

過; 罪; 過罪

svabāhubalopārjitam

bdag gi lag mthus bsgrubs pa

自修手力; 以我手力所成

svedamalāvakṣiptaḥ

rṅul ciṅ dri ma chags chags su bsgrubs pa

流汗染垢費力以成者; 汗染諸垢

dhṛtiḥ

mos pa’am brtan pa

想; 固; 想固

bhaṭṭārakaḥ

rje btsun

尊神; 至尊

dharmapaṭṭāvabaddhaḥ

chos kyi cod pan bciṅs pa

戴法冠

samutkarṣikaḥ

yaṅ dag phul

實出

kāmadhenuḥ

’dod gźo

所欲構

ruciraḥ

mdzes pa’am ’od chags pa

妙光

bahukaraḥ

gces spras byed pa

作遊戲; 多作; 當遊希罕

kalyatā

ñams bde ba

身宏; 身安

yaṣṭiḥ

srog śiṅ ṅam yu ba

命木柄; 杖; 命木 ; 柄

yūpaḥ

mchod sdoṅ

千供; 供養柱; 幢

upādānahetuḥ

len pa’i rgyu

取因

pradhānahetuḥ

rgyu’i gtso bo

因尊; 勝因

sahakāripratyayaḥ

grogs byed pa’i rkyen

取緣; 同事緣; 取助緣

apakṣaṇaḥ (apākṣalaḥ, apakṣālaḥ)

skyon

過

dauṣprajñāḥ

’chal pa’i śes rab

亂智; 惡慧

dauḥśīlyam

’chal pa’i tshul khrims

亂戒; 破戒

muṣṭikāḥ (mauṣṭikāḥ mukhantikāḥ, musuntikā)

khu tshur

拳

sārūpyam

tshul daṅ ’dra ba

如理趣; 隨順

anyatra

gźan du’am ma gtogs pa

除; 除別; 有餘; 之別

cāritram

spyod pa

行; 正行

ācāraḥ (ācaraḥ)

cho ga

法事

cittacaritam

sems kyi spyod pa

心行

tṛptaḥ

ṅoms

足

ciratṛṣārttaḥ

yun riṅ po nas sgom pas gduṅs pa

永遠枯渴

parākramaḥ (parapramāḥ)

pha rol gnon pa’am brtul ba

強鎮伏彼懃; 勇決

manyanā

rlom sems

亂心; 矜心; 妄取

śalyam (śalem)

zug rṅu

刺痛

paṭhanti (pathanta)

’don pa’am brjod pa

念; 說

vidhuraḥ

’gal ba’am ma tshaṅ ba

違; 不全

mukhyaḥ

gtso bo’am dṅos

正尊; 正; 尊

gauṇaḥ

brtags pa’am phal pa (btags pa’am phal pa)

安置; 附屬; 平常

aupacārikaḥ

ñe bar btags pa

近安置; 方便說; 竟安置

aupacāyikaḥ

rgyas pa las byuṅ ba

滿中出; 長養; 增上

paribhāṣā

thams ba’am spyo ba

角口; 責; 譴責

pratikṛtiḥ

gzugs brñan

形像

puttaliḥ

gzugs su byas pa

色相

valmīkaḥ

grog mkhar

蟻城; 蟻垤; 蟻柯

samāvarjanam

’dun par bya ba

合和; 勸誘

dharmaśāstram

chos khrims

法度

apyekatyaḥ

’on kyaṅ kha cig ni

雖然有的; 或曰; 雖然

āviddhaḥ

’phaṅs pa

可惜; 射

ākṣiptaḥ

’phaṅs pa

可惜; 投

bālajātīyaḥ

byis pa’i raṅ bźin can

容如童; 童子之輩

manyuḥ

khro ba’am gtse ba

怒; 賊

gandhayuktiḥ

spos sbyar ba

合香

kṛṣikarmāntaḥ

źiṅ blas

農事

sūcīkarma (sūcīkarman)

’drubs su bya ba’am skud ris

攬長線; 長線; 風繩

mṛtagṛham

mchad pa

斷; 塚

kaṭasī

dur khrod

尸林; 貪愛

gartaḥ

khuṅ ṅam doṅ

坑; 坎

chidram

bu ga

孔

haritaśādvalam

ne’u bsiṅ

塘; 草青青

pulinam

gliṅ ma

島

ucchiṣṭaḥ

lhag ma

餘剩

sthāvaraḥ

gnas pa’am brtan po

住; 堅固

jaṅgamaḥ

’gro ba

行

yāthākramam

go rim bźin

依次第

madhūcchiṣṭam

sbran rtsi’i tshigs ma’am pra tshil

蜜濁黃蠟

sikthakam (sakthakam)

pra tshil

黃蠟; 足

adhyāśayaḥ

lhag pa’i bsam pa

餘思; 深心; 高志

aśayaḥ

bsam pa

想; 意樂

āśā

re ba

望

āśayataḥ

bsam pa thag pa nas

思想; 從意樂; 篤實心

abhipretam

bsam pa’am ’dod pa

欲想; 想; 欲

ārṣabhaṃ sthānaṃ pratijānīte

khyu mchog gi gnas su dam ’cha’ ’am źal gyis ’ches pa

當處於勝群地; 認許勝群處

maṅgubhūtaḥ

spa goṅ ṅam yul yul bur gyur ba

恐懼; 疲乏

srastaskandhaḥ (prastaskandhaḥ)

phrag pa bcum pa

縮肩

niṣpratibhānaḥ

spobs pa med pa

無辯才

adhomukhaḥ

mgo smad pa

低頭

pradhyānaparaḥ

sems khoṅ du chad pa

投了心悟; 了然於心; 收了心於內

pāṇḍukambalaśilātalam

ar mo nig lta bu’i rdo leb

如清涼匾石; 如天清涼匾石

ākhyānam

gtam rgyud

古語

purāṇam

gan’i rabs

前代; 古辭; 過去

itihāsaḥ

de lta bu byuṅ bar brjod pa

如是所說

hāsyam

gźad gad

笑

lāsyam

’jo’am sgeg pa

窈窕相

vikatthanam (vikanthānam)

spyoms pa’am smod pa

整治; 自誇; 自誇輕彼

pārṇavāsī (varṇavāśī, vārṇavāśī)

ṅom pa (ṅoms pa , ṅor ba)

足備

maṇḍanam (maṇḍatam)

cha ba’am bźag pa

飾

laḍitam (lāḍitam, lalitam)

sgeg pa’am rol pa’am mdzes pa

美; 娉婷; 妙; 遊戲 ; 樂

upoṣadham

bsñuṅ bar ’dugs pa’am ñe bar gso spyoṅ byed

守飢行; 布薩; 修淨行; 齋戒

nikūjayati

skad ’byin pa

妙說; 作聲

dhātupatitaḥ (dhātupatiḥ)

khams su gtogs pa

屬於行界; 墮於界

uddhṛtam

btus sam phyuṅ ṅam bcus pa

選; 杳; 出

parihāṇiḥ

yoṅs su ñams pa

皆衰; 退失; 退墮

saṃvṛtam

bsdams pa’am sbas pa

藏; 栓; 護

bījaṃ vāpayati

sa bon ’debs su ’jug

下種子

[a]viṣam

dug

毒

[b]hālāhalam

dug ha la ha la

訶羅毒

pratyāyanārtham

yid ches par bya ba’i phyir

令彼信服故

gaṇanāsamatikrāntaḥ (gaṇonāsamatikrāntaḥ)

bgraṅ ba las ’das pa’i

度過數目; 超過數目

samudratīrīyakāṇām

rgya mtsho’i ṅogs na gnas pa rnams kyi

住海岸; 住海岸津邊

upalam

rdo ba

石

akṣamātrābhir dhārābhiḥ

śiṅ rta’i srog śiṅ tsam gyi rgyun

車軸; 雨滴如車軸量; 如車軸之根

pṛthagjanaḥ

so so’i skye bo

異生; 凡人

garbhāvakrāntiḥ

mṅal lam lhums sam rum du ’jug pa

入胎中

sukhasaṃsparśaḥ

reg na bde ba

觸樂

nānāvyādhiparigataḥ

nad sna tshogs kyis btab pa

著諸病

na kallo bhavati (nākallolo bhavati, na lallo bhavati)

dig pa’am ldib par mi ’gyur

不得成噁

mahikā

na bun rmugs pa

霧騰

nihāraḥ

khug sna (khug rna)

煙霞

jalaṃ vigāhya (jalaṃ vigātya)

chu ’bogs te

渡了河; 卸水

kvathitam

bskol ba’am gdus pa

熬; 薰; 煎

kvāthayitvā

bskol te

熬

ativismayaḥ (abhivismayaḥ)

ya mtshan che

希奇

adbhūtam

rmad du byuṅ ba

希有

āścaryam

ṅo mtshar

希罕

vyapakṛṣṭaḥ

’du ’dzi med pa’am dben pa

無聚靜; 非諍; 非鬧

anapakṛṣṭaḥ (anavakṛṣṭaḥ)

mi dben pa’am ’du ’dzi can

無靜聚; 非鬧; 非諍

kalyam eva (kālyam eva)

naṅ par kho na’am naṅ par sṅar

明前; 明相; 早 ; 前

araṇiḥ

gtsub śiṅ (btsub śiṅ)

鑽木

mathanam

gtsubs pa’am bsrubs pa

鑽; 攪

ātmopakramaḥ (ātmopākrāmaḥ)

bdag la gnod pa

害我

praskannaḥ (praskandhaḥ, praskantaḥ)

rab tu źug pa’am byiṅ ba

極入; 沉

sukhallikā

bsod ñams

福衰; 受用; 至樂; 耽著

udyojitaḥ

char bcug gam byed du bcug

令備; 備; 令作

kaṭākṣaḥ

mig zur

眼角

nikṛntanti

gcod pa

斷

bhairavam

’jigs (’jigs lta)

怖畏; 覷畏; 恐怖; 覷怖畏

bhogaḥ

sbrul gyi lus bskyil ba

蛇盤身

phaṇā

sbrul gyi gdeṅs ka

蛇舉頭; 蛇開

koṭarā

khoṅ stoṅ

空腔

yavasaḥ

rtswa (rtsa)

草

pathyadanam (pathyadaṇam, pathyodanam)

lam rgyags

路費

nirbhātsitaḥ (nirbhansitaḥ)

spyos ’am brgyad pa’am tshar gcad pa bya

責; 懲; 憎

vijṛṃbhaṇaḥ

bya rmyaṅs bsgyiṅs pa’am glal ba

娉婷; 欠呿; 申 ; 哈吸

kāṇḍena mahīṃ

mdas sa rko

箭刨地

durdinam

yul ṅan nam rmus pa

惡方; 悶

paṇyam

tshoṅ zoṅ

貿易

dohanam

bźo bźo ba

擠奶

vihāyasā

nam mkha’

虛空

arvāk

tshu rol lam tshun chad

這裏; 至此; 這邊

āvilam

skyon nam rñog pa

過; 污; 濁; 染

ādhipateyaḥ

dbaṅ du ’gyur ba’am dbaṅ du bya ba

降伏

sabhyaḥ (sambhya)

tshogs par dbyuṅ ba

出眾; 應於會; 令出從眾

asabhyaḥ

tshogs par mi dbyuṅ ba

不出眾; 不應於會; 不令出從眾

samāsataḥ (sammsataḥ)

mdor bsdu na

略集

saṃkṣepataḥ

mdor na

略集

paryanuyogaḥ

brgal źiṅ brtag pa

度過; 問; 度過切察

kāryam

’bras bu’am bya ba

果; 作

kāraṇam

rgyu’am byed pa

因; 作; 作因

heyopādeyam

blaṅ ba daṅ dor ba

取; 捨; 取捨

unmeṣaḥ

phye ba

開

nimeṣaḥ

btsums pa

閉

kitavaḥ

rgyan ’gyed pa

競勝; 莊嚴

kaitavam (ketavam)

rgyan la rtseg pa (rgyan la rtsegs pa) (rgyan la rtse pa)

頑賭; 愛莊嚴

karaṇīyam (kārāṇīyam)

bya ba

事

akaraṇīyam

bya ba ma yin pa

非事

vardhate

’phel ba

增長

vaimātram

bye brag gam rim pa

次第分別

nistaraḥ (nistāraḥ)

zin pa’am mthar phyin par ram ṅes par brgal ba

到彼岸; 至; 到究竟; 就竟

durabhisaṃbhavaḥ

’byuṅ bar dka’ ba

喜出; 難生; 喜其出

samudānayanam

sgrub pa’am sbyar ba

修; 合

arjanam

sgrub pa

修; 得

dhuraḥ

brtson pa’am gces pa

勤愛

aniketaḥ (anaketaḥ)

gnas med pa

無處

uparodhavāsaḥ

bskor te ’dug pa’am gzuṅ ste ’dug pa

繞住; 遮止而住; 執 ; 執而住

ābṛḍhaśalyam (ābrīḍhaśalyam)

zug rṅu phyuṅ ba

刺痛; 拔刺痛; 去刺痛

saṃdhukṣaṇam

me spar ba

火焰

iñjitam

g-yo ba

動

syanditam

g-yos pa

動; 動了

samucchrayaḥ

lus sam mtho ba

身; 高; 身高

samucchritaḥ

bsgreṅ ṅam btsugs pa

立

nikṣepaḥ

bźag pa’am gtams pa

裁; 投; 放說; 置; 滿

luptaḥ

źig pa’am mi snaṅ ba

散; 壞; 不在; 棄

vedam adhyāpayati

rig byed klog tu ’jug

誦念; 念誦吠陀; 念誦韋陀

saṃniśritaḥ

gnas pa’am brten pa

住; 持

prahlādaḥ

rab tu sim pa

極滿; 清涼; 極潤

balādhānam

stobs bskyed pa

力增; 力持

ākāṅkṣamāṇaḥ

’dod na

欲則; 欲

uccalitaḥ

bskyod pa’am ’phags pa

增勝; 增; 動

vyayaḥ

zad pa’am god pa’am ’jig pa

盡; 衰; 壞

vinibandhaḥ

’brel ba

相連

viṭhapanapratyupasthānalakṣaṇam

rnam par bsgrub pa ñe bar gnas pa’i mtshan ñid

近修其性; 最成而近居之相性

mlānam

rñis pa

半乾

śīrṇam

deṅs pa’am rñis pa’am lhag pa

破; 餘剩; 半乾

avyavakīrṇaḥ

ma ’dres pa

不雜

sāvadyam

kha na ma tho ba daṅ bcas pa

有呵責

anavadyam

kha na ma tho ba med pa

無責; 無呵責

nirgataḥ

byuṅ

出

prabhraṣṭaḥ

ltuṅ ba’am bo ba

墮失; 撒; 墮

pradhyāyantaḥ

sems pa’am sems khoṅ du chud pa

心入腔子內; 思惟

dakṣo māyākāro māyākārāntevāsī vā

sgyu ma byed pa’am sgyu ma byed pa’i slob ma mkhas pa

作幻術; 能幻術徒

pravartakam

’jug par byed pa

作入; 轉; 入

anuvartakam

rjes su ’jug pa

隨入

saṃrodhaḥ

yoṅs su ’gog pa

皆滅

vikatthitam

rnam par brjod pa

眾說; 說

liṅgam

mtshan nam rtags

安名; 記

pratikṣepaṇasāvadyaḥ

bcas pa’i kha na ma tho ba daṅ bcas pa

斷呵責; 具遮罪; 具禁呵責

nirākaraṇam

bzlog pa’am bśig pa

迴; 壞

kāritram

byed pa

作

ceṣṭitam

g-yos pa’am spyod pa’i tshul

動; 規; 行

dṛggheyam (drigghayam)

mthoṅ bas spaṅ bar bya ba

棄見; 見所斷; 以見所棄

bhāvanāheyam

bsgom pas spaṅ bar bya ba

棄念; 修所修; 以觀想棄

asyām

gnas pa

住

āsyam

kha

口

paṭuḥ

sgrin po

謹慎

prāptyanuṣaṅgaḥ

’thob pa daṅ ’brel ba

得與相連; 得相連

puṇyābhiṣyandaḥ

bsod nams rgyun rgyas

福常滿

ājñācittena

śes par bya bar sems pa

慧心; 可知之心

sarvacetasā samanvāhṛtya

sems kun gyis bsams te

心遍思

pativratā (prativratā)

khyim thabs las mi ’phro ba

不足於自妻; 貞婦

satatasamitam

rtag tu rgyun mi ’chad pa

永不斷

kleśabahulam

ñon moṅs pa che ba’am maṅ ba

煩惱多; 煩惱重

tīvrarāgaḥ

’dod chags che ba’am bdo ba

大貪欲; 貪大; 溺欲

tīvradveṣaḥ

źe sdaṅ bdo ba’am źe sdaṅ gi śas che ba

瞋; 瞋重; 瞋大; 大瞋; 大瞋

tīvramohaḥ

gti mug bdo ba’am śas che ba’am mi bzad pa’am tsha ba

愚深; 大愚痴

dīnaḥ

źan pa

劣

hīnaḥ

dman ba’am ṅan pa

下; 惡

līnaḥ

źum pa

退縮

viṣādaḥ

yi bsad pa

絕望; 殺

avasādam āpadyate

spa sgoṅ bar ’gyur źe’am yi bsad par ’gyur

退縮; 絕望

viṣaṇṇamānasaḥ

yi bsad pa’am sgyid lug pa

意殺; 畏縮; 懶畏縮; 懶

cittaṃ nāvalīyate na saṃlīyate

sems mi źum kun tu mi śum

心不退縮; 不退

na vipṛṣṭhībhavati asya mānasam

de’i yid phyir phyogs par mi ’gyur

其意不退縮

eṣaṇā

tshol ba

尋

paryeṣaṇā

yoṅs su tshol ba

皆尋; 遍尋

anvesaṇā

rjes su tshol ba

隨尋

samanveṣaṇā

kun tu rjes su tshol ba

普隨尋

mṛgayate

tshol

尋

pratyanubhavati

so sor myoṅ bar ’gyur

各各嘗味; 別別領納

vedayati

myoṅ bar ’gyur

嘗; 受

saṃvedayati

kun tu myoṅ bar ’gyur

諸樣嘗; 等受

pratisaṃvedayati

kun tu so sor myoṅ bar ’gyur

諸樣各嘗; 別別等受

nityaḥ

rtag pa

常

dhruvaḥ

brtan pa

堅固

śāśvataḥ

ther zug

永定

avipariṇāmadharmā (avipariṇāmadharman)

mi ’gyur ba’i chos can

具不易法

kūṭasthaḥ

ther zug tu gnas pa

永住定

avakalpanā

ṅes par rtog pa’am legs par rtog pa

實解; 善解

sambhāvanā

srid pa

有

cetasaḥ prasādaḥ

sems daṅ ba

心喜

acchaḥ

daṅ ba

喜

viprasannaḥ

rnam par daṅ pa

皆喜

svacchaḥ

śin tu daṅ ba

最喜

prasannaḥ

daṅ ba’am gsal ba

喜; 明

anāvilaḥ

rñog pa med pa

無濁

anārataḥ

mi spoṅ ba

不捨

avirataḥ

ma spaṅs pa

未捨

aprativirataḥ

phyis kyaṅ mi spoṅ ba

再不棄; 不棄後

anuparataḥ (anuparatākuntaṃ)

mi ’dor ba

不失

kuntam

dpya

參詳; 捃多; 貢

ākaraḥ (āgaraḥ)

byuṅ khuṅs sam ’byuṅ gnas

諸出處; 出處; 出地

nidhānam

gter

藏

dhanam

nor

財

dravyam

rdzas

物

dhārmikīkṣitam anupradāsyāmaḥ (dhārmikīkṣitim anupradāsyāma, dhārmikīkṣitim anupradāsyām)

chos bźin du dpya’ ’am cha ’bul ba (chos bźin du kha ’am cha ’bul ba)

依法獻納; 獻物; 依法許

nighaḥ

sdig pa

惡業; 罪業

ādīnavaḥ

ñes dmigs

譏毀; 過失

kilbiṣam

sdig pa’am gdug pa

業毒; 罪過

aparādhaḥ

ñes pa

罪

bālollopanam (bālollāpanam)

byis pa brid pa

誘引童子; 誑童子

mṛṣā

brdzun pa

妄語

moṣadharmiṇaḥ

slu ba’i chos can

具誘法

vipariṇatam

rnam par ’gyur ba

緣由; 變異; 緣成

riktaḥ

gsog (gsob)

內空; 養

tucchaḥ

gsog (gsob)

財; 空; 不固

vaśikaḥ

ya ma brla

不中用; 虛

asāraḥ

sñiṅ po med pa

不實

nirīhaḥ

g-yo ba med pa

不動

niśceṣṭaḥ

byed pa med pa

無作

vaṅkaḥ

yon po

歪

vakraḥ (cakkraḥ)

yon po

邪歪; 不連用則歪; 歪; 曲

jihmaḥ

’gras ’grus sam gya gyu’am ya yo’am gyon can

不正; 邪歪; 不知

kuṭilaḥ (kuṭīlaḥ)

gya gyu can

奸詐

cakrikaḥ

thabs su sbyar ba’am g-yor bskyims pa’am sbyor kha ’byed pa

巧奸相合

kusṛtiḥ

ṅag g-yo ba

奸惡

jighatsitaḥ (jighaddhitaḥ, jighāṃsitaḥ)

bkres pa

飢

pipāsitaḥ

skom pa

乾; 渴

kuprāvaraṇaḥ

bgo ṅan pa

惡衣

kucelaḥ

gos ṅan pa

惡衣

kṛpaṇaḥ

bkren pa

貧者

vanīyakaḥ

sdug phoṅs pa

貧苦

ārtaḥ

ñam thag pa

辛苦

dhanikabhayabhītayaḥ

bu lon pas ’jigs śiṅ skrag pa

畏怕; 畏怕債主

klamathaḥ

sñom pa’am dub pa

乏; 疲勞; 懶

klamaḥ

ṅal ba’am dub pa

歇息; 困憊; 乏困

garvitaḥ

dregs pa’am sñems pa

憍; 傲; 暴惡

stambhaḥ

kheṅs pa’am reṅs pa

傲; 慢

vispardhaḥ

rnam par ’gran pa

比賽

darpitaḥ

rgyags pa’am dreg pa

貢高

mattaḥ

myos pa

貢高

akṣakrīḍaḥ

cho los rtse ba

法慈; 骰子戲; 拋

krīḍati

rtse ba

慈; 遊戲; 頑

ramati

dga’ ba

喜

paricārayati

dga’ mgur spyod pa

敬喜; 任意喜樂

kanduḥ

pho loṅ

囊

prahelikaḥ

lde’u’am sku ska

謎語

gahanam

thibs po

迷; 稠林

ghanam

stug po

愛; 密; 厚

anupahatam

ma ñams pa

不衰

akṣatam

ma smas pa

不傷

atṛptam

mi ṅoms pa

不滿

uddhuraḥ

gsal bar byed pa’am brtson pa’am btaṅ

明作; 反作; 精勤; 回壞; 回壞

satpuruṣaḥ

skye bu dam pa

賢丈夫; 善士

puṛuṣavṛṣabhaḥ

skyes bu khyu mchog

勝丈夫

puruṣapuṅgavaḥ

skyes bu skyes mchog

勝男子

mahāpuruṣaḥ

skyes bu chen po

大丈夫

sārthavāhaḥ

ded dpon

商主

na kuṇḍo bhavati

lag rdum du mi ’gyur

手不殘者; 不作手殘者

na laṅgo bhavati

rkaṅ rdum du mi ’gyur

足不殘者; 不作足殘者

na pakṣahato bhavati

gźogs phyed skam par mi ’gyur

不作半體不遂者; 半體不遂者

na vikalendriyo bhavati

dbaṅ po ma tshaṅ bar mi ’gyur

不作根不具者; 根不具者

bhogaḥ

loṅs spyod

受用

upabhogaḥ

ñe bar spyod

皆用

paribhogaḥ

yoṅs su spyod

悉皆用; 財用

āḍhyaḥ

phyug po

富

mahādhanaḥ

nor che ba’am nor chen pa

大財

prabhūtadhanaḥ

nor maṅ po

多財

pañcabhiḥ kāmaguṇaiḥ samarpitaḥ

’dod pa’i yon tan lṅa ’byor ciṅ ldan par gyur ba

欲才德具豐足; 五妙欲豐足全備

samanvaṅgībhūtaḥ

’byor ciṅ ldan par gyur pa

全備; 五妙欲豐足全備

sarvasukhasamarpitaḥ

bde ba thams cad daṅ ldan pa

具便樂; 具一切樂

samarpitaḥ

’byor ba’am phul ba’am gtad pa

豐足; 交付; 獻

yuktam

rigs pa’am ’byor ba’am ldan pa

具; 應; 豐足

samanvāgataḥ

ldan pa

具; 成就; 具足

upetaḥ

ldan pa

具; 具足

duḥkhasyāntakaraḥ

sdug bsṅal mthar ’byin pa’am sdug bsṅal gyi mthar byed pa

皆到苦岸; 作苦邊際; 令滅苦盡

paryavarodhaḥ

yoṅs su ’dzin pa’am ’kag pa

滅; 皆持

īryāpathaḥ

spyod lam

行道; 威儀

gocaraḥ

spyod yul

行境

māracamūḥ

bdud kyi sde

魔; 魔軍

kṛṣṇabandhuḥ

bdud dam nag po’i rtsa lag

魔; 黑根苗; 黑魔

anuparipālayati

rjes su yoṅs su skyoṅ

隨護

sāsravajñānam

zag pa daṅ bcas pa’i śes pa

識漏盡; 有漏智; 具漏識

anāsravajñānam

zag pa med pa’i śes pa

識無漏; 無漏智; 無漏識

vipattiḥ (nirāpattiḥ)

rgyud pa

接續; 災

pradalitaḥ (pradālitā)

rab tu gśegs pa’am bstsal ba

極入忍辱; 裂; 尋

vikiraṇam

’thor

散

vigataḥ

bral ba

離棄; 離; 分

vidhvaṃsanadharmā (vidhvaṃsanadharman)

gyes pa’am ’jig pa’i chos can

壞法; 具壞法

bhedanam

’jig pa

壞

mārutaḥ

rluṅ dmar ram rluṅ

紅風; 風

tithiḥ

tshes graṅs

數; 日; 日數

hutāśanaḥ

me (gcig bsreg za)

火; 燒食

hutabhuk

me (gcig bsreg za)

火; 燒食

ākāśam

nam mkha’ (go ’byed)

虛空

gaganam

nam mkha’

虛空

kham

nam mkha’

虛空

analaḥ

me

火

bhūtadhātrī

sa’i miṅ ste ’dom na ’byuṅ po’i rten

生依; 持物; 地名; 地

anilaḥ

rluṅ

風

sujātaḥ

legs par skyes pa

妙生

supariṇataḥ

legs par smin pa

妙熟

anujātaḥ

rjes su skyes pa’am mthun par skyes pa

隨生; 順生

prasūtaḥ

byuṅ ṅam btsas sam skyes pa

出; 生

ānuṣaṅgikaḥ

źar la byuṅ ba

稍出; 隨後起

susamsthitaḥ

legs par gnas pa

妙住

hetukaḥ

rgyu las byuṅ ba

因中出

prāyogikaḥ

sbyor ba las byuṅ ba

合中出; 加行生

svarasanirodhaḥ (svarasanaraddhaḥ)

raṅ gi ṅaṅ gis ’gag pa

自然滅; 自然生

na nivartayati

mi skye’am mi ’grub

不生; 不滅

nirhāraḥ

sgrub pa

成

abhinirvartakaḥ

mṅon par ’grub par byed pa

現前作成就

avaropitakuśalamūlaḥ

dge ba’i rtsa ba bskrun pa’am bskyed pa

生善根; 種善根

pratipattisampat

sgrub pa phun sum tshogs pa

具豐足; 行具足

kaṭasīvardhitā

dur khrod bskyed pa

生屍林; 增貪愛

saṃjananam

kun nas sam legs par ram yoṅs su bskyed pa

普; 皆生; 妙

samudānayanāya (samudānāyam, samudānanāya, samudānayam)

legs par sbyar ba’am legs par bsgrub pa’am legs par bsdu ba’i phyir

妙合; 修證; 妙說 ; 妙聚故

bhāvī (bhāvin)

’byuṅ ba’am ’gyur ba

出; 成

parikalpasamucchṛtaḥ (parikalpasamupasthitaḥ)

yoṅs su rtog pa las byuṅ ba

皆出現; 分別起; 皆出現想

vartate

’gyur ro’am ’dug go spyod do

轉; 用; 在

āsādanam

thob par byed pa

作得

āsādya

brten nas sam phrad nas sam thob nas

倚; 得; 遇

prāptaḥ

thob pa

得

arpaṇā

’bul ba’am gtod

獻; 交付

prabhāvayanti

rab tu ’byed do’am rab tu ’jog go rab tu bskyed do

極分; 極生; 極放; 極令分 ; 極令放 ; 極令生

samudācāraḥ

kun tu ’byuṅ ba’am rgyu’am spyod pa

集; 行; 因; 普出; 普出

pratipādayati

’bul lo’am go bar byed do

貢; 解

pratilabdhaḥ

thob pa’am rñed pa

獲; 得; 曉得

upanāmayati

ñe bar ’bul

貢; 獻; 好生貢

vṛddhiṃ virūḍhi (vṛddhiṃ virūḍhiṃ)

’phel źiṅ rgyas pa daṅ yaṅs par ’gyur

廣大; 廣大增長

ācayaḥ

bsags pa

積; 甜; 增

upacayaḥ

rgyas pa’am ’phel ba

廣; 增

ācitaḥ

bsags pa

積

pūrṇatvam

gaṅ ba’am rdzogs pa

盈; 滿

anuśerate

rgyas par ’gyur ba

成滿

utkarṣaḥ

’phel ba’am skye ba

增長; 生

upabṛṃhayati

’phel bar byed pa’am rgyas par byed pa

令增長; 令廣大; 增長作 ; 廣大作

vivardhanam

rnam par ’phel ba

增添; 最增添

saṃcitaḥ

bsags pa

積者; 集

vṛddhiprasarpaṇam

skye ba daṅ ’phel ba

增; 增長; 長

visarpaṇam

’phel ba

增

upacitataram

cher bsags pa’am śin tu bsags pa

大積; 最積

cayaḥ

’phel ba’am sogs pa

增; 滿

apacayaḥ

’grib pa’am ’bri ba

損; 減

nirūpaṇā

ṅes par rtog pa

實解

nirvikalpam

rnam par rtog pa med pa

不能解悟; 離分別; 無妄想

avikalpam

rnam par mi rtog pa

不解; 無分別; 不妄想

savikalpam

rnam par rtog pa daṅ bcas pa

解悟; 有分別; 具妄想

yoniśa upalakṣitavyam (yoniśa upaparīkṣitavyā)

tshul bźin du brtag par bya’o

如法解悟; 如法察

prarūpaṇā

rab tu rtog pa

最解

upaparīkṣaṇam (upaparīkṣiṇam)

ñe bar rtog pa

參; 觀察; 參解

abhinirūpaṇā

mṅon par rtog pa

實解; 計度分別; 現前解

vyavacārayitavyaḥ

rnam par dpyad par bya ba

實想; 應詳察

upanidhyātavyaḥ

ṅes par brtag par bya

各察; 應審慮

nidhyāptiḥ

ṅes par sems pa

實想; 思惟; 決定; 觀察

pratyavekṣitavyam

so sor brtag par bya ba

隨了知; 應個別察

nidhyāyati

ṅes par sems par byed

實心; 深慮

anugantavyam

rjes su rtogs par bya

隨了知; 應隨了悟

ājñāpayet

kun śes par gyis śig

遍知

nidhyāpayet

ṅes par soms śig

實心; 令解

saṃjñāpayet

yaṅ dag par śes par gyis śig

實解; 令深慮

ūhanā

brtag pa

察

ūhāpohasamarthaḥ

brtag ciṅ źig nus pa

能解; 能察解

upalakṣaṇam

ñe bar brtags pa’am ñe bar mtshon pa

近解; 解; 近察; 觀; 近指; 相

prekṣate

blta ba’am rtog pa

見解; 解; 觀

nitīraṇam

ṅes par rtog pa’am phye ste rtog pa

實解; 解悟

vicāraṇam

dpyod pa

辯察; 分別; 觀察

samodahanaḥ

legs par rab tu rtog pa

妙甚解

anvodahanam

rjes su rab tu rtog pa

隨解

pañcaskandhaprakaraṇam

phuṅ po lṅa’i rab tu byed pa

極作五蘊; 五蘊論; 五蘊注解

ābhisaṃkṣepikam

bsdus pa las gyur pa

收成; 極略色

abhyavakāśikam

mṅon par skabs yod pa

現前開分; 極迥色; 現前有節

samādānikam

yaṅ dag par blaṅs las byuṅ ba

實取中出; 受所引色

parikalpitam

kun brtags pa

普察; 分別; 遍計所執

vaibhūtikam (vaibhūtvikam)

dbaṅ ’byor pa

自足; 自在足

sāṃvyavahārikam

kun tu tha sñad ’dogs pa

悉安名; 世施設; 名言安立

śāstrīyāḥ

bstan bcos las ’byuṅ ba rnams

論中出

sārdram

rlan daṅ bcas pa

具潤; 和合

sādyam

ljid gnon

降伏

anubhūtiḥ

ñams su myoṅ ba

覺; 覺味

anubhavati

myoṅ bar byed pa

嚐; 作嚐

vidhānam

sgrub pa’am bźag pa

成; 放

ādriyate

gus par byed pa

敬; 令敬

kharaḥ

mkhraṅ ba

瞋; 硬

krūraḥ

’thas pa

實

khalaḥ

gyod po

硬

paruṣam

tud tud po (rud rud po) (rgyud rgyud po)

把; 麤; 續

rūkṣam (rukṣam)

hud hud po

不平; 麤

vyāpṛtaḥ (vyāprittaḥ, vyāvṛttaḥ)

źugs pa

入者

vyutpannam

byaṅ ba’am rtogs pa’am śed byed pa

解; 用力; 淨

vyutpattiḥ

bye brag tu rtogs par byed pa’am bye brag tu bsgrub pa

解; 分析

prakṛtiḥ

raṅ bźin

自然本性

svabhāvaḥ

ṅo bo ñid dam raṅ bźin

自性

svarūpam

ran gi ṅo bo’am raṅ bźin

自性; 自性; 本面

anuvidhānam

rjes su byed pa’am rjes su ’jug pa’am rjes su ’gyur ba

隨作; 隨轉; 隨入

puraḥsaraḥ

sṅon du ’dren pa

普授; 先行; 先授

vinaśvaram

’jig pa’i ṅaṅ can

具壞

svatantraḥ

raṅ dbaṅ

自在

anusyūtiḥ

rjes su ’brel ba

隨連

asmin satīdaṃ bhavati

’di yod pas ’di ’byuṅ

此有故生此; 此有故彼有

asyotpādād idam utpadyate

’di skyes pa’i phyir ’di skye

此生故生此; 此生故此生

jayakaraḥ

rgyal bar byed

作勝; 佛

madhukaraḥ

sbraṅ rtsir byed

作蜜; 作成蜜

sarvārthasādhakaḥ

don kun bsgrub pa

成諸事

parigaṇaḥ

khaṅ khyim

家

adhyāsitaḥ

lhan pa’am gnas pa

具住; 住

ācāmaḥ (agama)

’bras bu

果; 米汁

maṇḍaḥ

’bras bu

果; 米汁

niśādāśilā

mchig gam gtun gyi gźi

碓; 磨盤

miśādāputraḥ

mchig gu

碓

śilāputraḥ

gtun bu

磨

gharaṭṭaḥ

raṅ thag

水磨

ātānam

rgyu

因

nāliḥ

son pa

至; 了達

vemaḥ

thag zaṅs

齊密; 織機

turiḥ

tshig pa

燒; 梭

samārūḍham

źugs pa’am źon pa’am non pa

入; 伏; 乘

akuthitam

ma rul lam źig pa

不壞; 不腐; 不毀

ākasmikam

’phral lam blo bur ram gyin’am ’gyu med par ’byuṅ ba

忽然; 無由而生; 現在

raṇaḥ

ñon moṅs pa’am ’thab pa’am g-yul

\; 煩惱; 陣; 爭

akṛtābhyāgamaḥ

ma byas pa daṅ phrad pa

無為及遇; 不近

kṛtavipraṇāśaḥ

byas pa chud za ba

所作花費; 壞滅

anantarajanma (anantarajanman)

gźan gyis ma chod pa tshe la

供養他人; 無間生; 他人供養

kṛṣṇaśuklam

dkar nag

黑白

gurutaraṃ bhavati

naṅ na lci ba

內重

vasanaḥ

chags źen

貪劣; 貪欲

āvedhaḥ

’phen pa’am śugs

拋擲; 力; 所望; 願

parajñāptisaṃcetanīyatā

gźan gyis bsgo ba sems pa las gyur pa

他開斷心; 他解故思性; 從想他人開斷心所成

parasaṃjñāptisaṃcetanīyatā

gźan yi gyis gsol ba btab pa sems las gyur pa

成他禱祝; 他悔謝故思性; 從想他禱祝心所成

phalavipākasaṃmohaḥ

’bras bu rnam par smin pa la rmoṅs pa

昏於果如何熟之理; 諸果皆熟

tattvārthasaṃmohaḥ

de kho na’i don la rmoṅs pa

專迷於事; 迷於實義; 專迷於性理

vyāsekaḥ

’phyar ba

掛

daivam

gnam gyis bskos pa

天命; 受天命

vimalanā(vimālanā)

sbyoṅ ba

演習

vyavakiraṇā (vyapakiraṇā)

’dres pa

相合

sparśarūpaṇā

reg pas gzugs su ruṅ ba

觸色中; 觸故變壞; 以觸成色

deśanirūpaṇā

yul brtags pas gzugs su ruṅ ba

察境色中; 處決定; 察境以色成

cakṣuḥsaṃsparśajā vedanā sukhāpi duḥkhāpyaduḥkhāsukhāpi

mig gi ’dus te reg pa las byuṅ ba’i tshor ba bde ba’aṅ ruṅ sdug bsṅal ba’aṅ ruṅ sdug bsṅal yaṅ ma yin bde ba’aṅ ma yin pa’aṅ ruṅ

目所觸出受樂可; 眼觸所生受樂亦苦亦不苦不樂; 苦亦可 ; 亦非樂非苦

śrotraghrāṇajihvākāyamanaḥsaṃsparśajā vedanā sukhāpi duḥkhāpy aduḥkhāsukhāpi

rna ba daṅ sna daṅ lce daṅ lus daṅ yid kyi ’dus te reg pa las byuṅ ba’i tshor ba bde ba’aṅ ruṅ sdug bsṅal ba’aṅ ruṅ sdug bsṅal yaṅ ma yin bde ba’aṅ ma yin pa’aṅ ruṅ

耳鼻舌身意所受觸; 耳鼻舌身意所生所生受樂亦苦亦不苦不樂; 苦樂皆可 ; 非苦非樂亦可

sukhāpi kāyikī duḥkhāpy aduḥkhāsukhāpi kāyiki

lus kyi bde ba’aṅ ruṅ lus kyi sdug bsṅal yaṅ ruṅ sdug bsṅal yaṅ yaṅ ma yin bde ba’aṅ ma yin pa’aṅ ruṅ

身樂亦可身苦亦可; 身樂身苦亦不苦不樂; 非苦非樂亦可

sukhāpi caitasikī duḥkhāpy asukhāduḥkhāpi caitasikī

sems kyi bde ba’aṅ ruṅ sems kyi sdug bsṅal yaṅ ruṅ sdug bsṅal ba yaṅ ma yin bde ba yaṅ ma yin pa’aṅ ruṅ

心樂亦可; 心樂心苦亦不苦不樂; 心苦亦可 ; 非苦非樂亦可

sukhāpi sāmiṣā duḥkhāpy aduḥkhāsukhāpi sāmiṣā

zaṅ ziṅ daṅ bcas pa’i bde ba’aṅ ruṅ zaṅ ziṅ daṅ bcas pa’i sdug bsṅal ba yaṅ ruṅ sdug bsṅal ba’aṅ ma yin bde ba’aṅ ma yin pa’aṅ ruṅ

財非為樂; 愛染樂愛染苦亦不苦不樂; 財亦非苦亦非樂 ; 具財樂亦可具財苦亦可 ; 非樂非苦亦可

sukhāpi gredhāśritā duḥkhāpy aduḥkhāsukhāpi gredhāśritā

źen pa la brten pa’i bde ba’aṅ ruṅ źen pa la brten pa’i sdug bsṅal yaṅ ruṅ sdug bsṅal yaṅ ma yin bde ba’aṅ ma yin pa’aṅ ruṅ

恃貪非樂; 依貪樂依貪苦亦不苦不樂; 恃貪非苦 ; 非苦非樂 ; 恃貪之樂亦可 ; 恃貪之苦亦可 ; 非苦非樂亦可

sukhāpi naiṣkramyāśritā duḥkhāpy aduḥkhāsukhāpi naiṣkramyāśritā

mṅon par ’byuṅ ba la brten pa’i bde ba yaṅ ruṅ mṅon par ’byuṅ ba la brten pa’i sdug bsṅal yaṅ ruṅ sdug bsṅal yaṅ ma yin bde ba yaṅ ma yin pa’aṅ ruṅ

恃現前樂; 依出家樂依出家苦亦不苦不樂; 恃現前苦 ; 非苦非樂 ; 恃現前所出樂亦可 ; 恃現前所出苦亦可 ; 非苦非樂亦可

vākyaśeṣaḥ

tshig gi ’jug gam lhag ma

入言有餘; 言尾或餘

upanibandhanam

bśad sbyar

合說; 繫屬; 相應

vivakṣā

brjod par ’dod pa

欲說

valganā

’ber bar byed pa (’ber ba)

開廣

rūpaṇāt

gzugs su yod pas

有色; 變壞故

rūpyate

gzugs ruṅ ba

有中色; 變壞; 中色

vijñānanālakṣaṇam

rnam par śes par byed pa’i mtshan ñid

神識相; 識相; 最識之相性

dharmāyatanikam

chos kyi skye mched pa

法塵; 法處; 以法分生

varṇanibham

kha dog ’dra ba’am lta bu

如顏色

vibhāṣā

bye brag tu bśad pa’am smra ba

分別說; 毘婆沙

upadeśaḥ

luṅ phog pa

授記; 優婆提舍; 論議

āmnāyaḥ

man ṅag

要門; 口訣; 聖典

pāriṇāmikaḥ

bsgyur ba las byuṅ ba

轉出; 迴向; 轉中出; 變異

sāṃyogikaḥ

sbyar ba las byuṅ ba

相合出; 相合中出

ślatham aślatham (glatham lathaḥ)

lhod pa daṅ lhod pa ma yin pa

鬆及非鬆

ūrjā

sbuṅs skyes pa’am pag rtsa skyes pa

欽; 精勤; 勤

śramaḥ

ṅal ba

歇息; 疲勞; 乏

viśramaḥ (viśrāmaḥ)

ṅal sos pa

歇息

mūrcchā

brgyal ba’am mi dran pa’am myog ces byed pa

昏; 迷; 不念

tṛptiḥ

ṅoms pa’am tshim pa’am rgyas pa

滿足; 廣大; 成熟

balam

ñam yod pa

有力

daurbalyam

ñam chuṅ ba

無力

āvasthikaḥ

gnas skabs las gyur pa

成住的其間; 從住的間成

ucitam (upacitam)

nar ma’am ’dris pa

長熟; 長或熟

anucitam

nar ma ma yin pa’am ma ’dris pa

非長熟; 非熟; 非長

prayuktaḥ

źugs pa’am brtson pa’am sbyar ba’am sbyor ba

入; 相應; 精勤; 和合; 相合; 勤修; 相投

ātyantikaḥ (ādyantikaḥ)

gtan du ba

長理; 畢竟; 一向

aikāntikaḥ

gcig tu ṅes pa

一真; 一向; 定一; 決定

avasthā

dus sam gnas sam tshe’am gnas skabs

或時; 分位; 住其間

vādaḥ

smra ba

說; 論

vādādhikaraṇam

smra ba’i źal che ba

說或許; 論所依

vādādhiṣṭhānam

smra ba’i gźi

言根基; 論處所

vādālaṅkāraḥ

smra ba’i rgyan

言飾; 論莊嚴

vādanigrahaḥ

smra ba chad pas bcad pa

言語間斷; 論墮負; 言說犯禁

vādaniḥsaraṇam (vādanisaraṇaḥ)

smra ba las byuṅ ba

語中出; 論出離

vāde bahukarā dharmāḥ

smra ba gces spras la dgos pa’i chos

言愛要法; 論多所作法; 言語要法

pravādaḥ (pravadaḥ)

rmad khyer ba smra ba

希奇語; 言論

vivādaḥ

rtsod pa smra ba

語; 諍論; 爭語

apavādaḥ

tshig ṅan pa smra ba

語惡; 毀謗論

anuvādaḥ

mthun par smra ba

順說; 順正論

avavādaḥ

gdams par smra ba

所言; 教導論; 言訣

vyapakarṣitam

rnam par spaṅs pa

棄相

ājñām ārāgayati

kun śes pa thob par byed

普得知

samavasargaḥ

rgyun yaṅ dag par bcad pa

常斷絕; 實斷絕流

prātikṣepikam

bsal ba las gyur pa

消除; 棄絕; 從消除成

vihānyā

rnam par ñams par byas pa

失相; 依破壞; 令最作壞以

saṃkalanaprahāṇam

sdoms te spoṅ ba

棄戒; 集合斷; 固棄

prāmāṇikā sahāyakāḥ

tshad mar ruṅ ba’i zla grogs

言實量; 可信的朋友

vādavidhijñena bhavitavyam (vādavidhiñāna bhavitavyam, vādavidhijñonabhavitavyam)

smra ba’i tshul śes par bya ba

言解理; 應知論軌; 知解言理

ātmakāmaḥ

bdag legs su ’dod pa

欲善我; 自愛

no tu vigṛhya vādaḥ

brtsad ciṅ smra bar mi bya

勿爭講論; 不講論

rājakulam

rgyal po bźugs pa

王坐; 王宮

yuktakulam

bskos pa ’du ba’i sa

用調地; 執論者

sabhā

’dus ba

聚處; 大眾

dṛṣṭāntenādṛṣṭasyānta samīkaraṇasamākhyānam

mtha’ mthoṅ ba daṅ mtha’ ma mthoṅ ba mtshuṅs par sbyar źiṅ bstan pa

見邊際及不見邊際一樣和合指示

ekāvacārakaḥ

gcig nas rtog pa

從一解

pūrvapādakaḥ

tshig goṅ ma daṅ sbyor ba

言合上; 順前句

paścātpādakaḥ

tshig ’og ma daṅ sbyor ba

言合下; 順後句

utkārikaḥ (udgārikaḥ)

de bźin no źes bya ba

如是說; 說如是者

kāpadeśaḥ

ci źes bstan pa

如何指示

yāpadeśaḥ

gaṅ źes bstan pa

如何指示

svasatprakāśābhrānto ’rthaḥ

bdag ñid yod par snaṅ ba ma nor ba’i don

自性示現無差義

muṣṭiyogaḥ

mkhyud sbyar

懷抱; 口訣

hetuḥ

rgyu’am gtan tshigs

因; 定辭

kāraṇam

byed pa’am rgyu (byed rgyu)

作; 因

nimittam

mtshan ma’am rgyu (rgyu mtshan)

相; 緣; 因

ratnāharaṇam (katnāharaṇam)

rin po che phrogs pa

奪寶

adhikāraḥ

ched du bya pa’am gźi ’am dbaṅ du bya ba

自作; 監督; 主權

pratyāsattiḥ

rab tu ñe ba

極近

niṣpulam (niṣphalam, niṣpulaṃ, nippulam)

śin te med pa’am sñigs ma med pa

最無; 無果; 無濁

apagataphalguḥ

sñiṅ po ma yin pa med par gyur pa

非實者成無; 無不要

kiṭṭam (kiṭṭān)

so dog (so dag go)

包牙; 分泌

prayatyate (pragadyate, prayadyate, pratyate)

nan tan du bya’o źe’am brtson par byed do

精勤; 專心

kṣepaḥ

sdod pa

讚; 投; 看守; 滅

vyāhatam

rnam par ñams par ’gyur ba’am ’gal ba

相衰; 違

vyavasīyante (vyavasīryante, vyavasīpantai)

rnam par rtogs so

解悟

vedyam

rig pa bya ba

所覺

vedakam

rig par byed pa

明作; 覺者

vittiḥ

rig pa

明

abhidrugdham

nogs pa’am ’khrus pa

戒; 害; 逆

apalāpam (apalapam)

sñon pa

渺茫

kāñcanagarbhāmṛttikā

sa khoṅ na gser yod pa

土中有金

asraṃsanam

rgyun mi gcod pa’am mi gtoṅ ba’am mi lhod pa

常; 不放; 不斷; 不鬆; 不鬆

abhijñājñānam

mṅon par śes pa’i ye śes

現前智慧; 通智

pratibhūḥ (pratibhu)

sñiṅ gdeṅ (gdaṅ) ṅam gña’

恃心; 證

jīrṇo vṛddhaḥ

rgan po ’khogs pa

老者

mahallakaḥ

gtugs pa

老者; 大寺

adhvagataḥ

dus yol ba

過時

ubhayato lohitakṛtopadhānam (ubhayato hi gṛtopadhvanam)

gñis su rgyab rten dmar po bźag pa

二處背後紅色; 兩處丹色枕; 二處背後放了紅靠

sauryodayikā

ñi ma śar ba

日出

pratinisargaḥ (pratiniḥsargaḥ)

ṅes par spaṅs pa

定棄

vyantībhāvaḥ

byaṅ bar gyur pa (gyaṅ bar gyur ba)

成清淨; 成離

vyupaśamaḥ (vyūpaśamaḥ)

rnam par źi ba

清淨; 寂靜; 眾清淨

bāhīkaḥ

mi rmun po

昏人; 愚人

praṇītadhātukam

khams bzaṅ po

身妙; 界妙

madhyadhātukam

khams bar pa

身清淨; 界中; 身中

hīnadhātukam

khams ṅan pa

身惡; 界惡

mūlagranthaḥ

gźi’i gźuṅ

根本; 本典

kathāvastu

gtam gyi gźi

言基本; 言依

saṃkalanam

sdom pa

禁戒

saṃkathyaviniścayaḥ

’brel ba’i gtam gtan la ’bebs pa

相連真語; 相連語經定

upodbalam

stobs skyed pa

增力

sthitiḥ

gnas skabs kha cig tu bźag pa

中間有的放下; 放在何一節間

maraṇābhavaḥ

’chi ba’i srid pa

死有

antarābhavaḥ

bar ma do’i srid pa

中有

upapattibhavaḥ

skye ba’i srid pa

生有

pūrvakālabhavaḥ

sṅon logs kyi srid pa

本有

utsūḍhiḥ (unmūḍhiḥ)

mthan pa

昧

eḍamūkaḥ

lug ltar lkug pa

啞如羊; 啞

hastasaṃvācakaḥ (samvāsvacakaḥ, sasvacakaḥ)

lag brda’ byed pa

手表示

durātmā (durāme, durāmi, tarāmi, dutarāmā)

ma ruṅs pa

不中; 凶狠; 惡毒

rasikaḥ

dga’ ba

喜; 親

padasthānaḥ (padasthānam)

gźi’i gnas

基趾; 本基

avadīrṇaḥ

ñen kha

無力; 破壞

abhidheyaḥ

dbaṅ med pa

無力; 所說; 所詮

kṛtārthaḥ (graṭathaḥ, gruṭārdhātha)

don bźa’ ba (don bźag ba)

修義; 所願已獲

parato ghoṣānvayaḥ

gźan gyi sgra’i rgyu las byuṅ ba

別語中出; 音類從他

utplavaḥ (utya, utyavaḥ, utyalavaḥ.)

dga’ yal yal

喜

vayasyaḥ

sdan grogs

倚靠

pratisaṃdhibandhaḥ

ñiṅ mtshams sbyor źiṅ sbrel ba

界連; 結生縛; 合胎相連

anūpaḥ (ānūpaḥ, anupaḥ)

gśer sa

濕

āryamahāvaipulyabuddhāvataṃsakasūtrāntavittagaṇanānāmāni

graṅs daṅ bsgre ba daṅ dus daṅ phyogs kyi miṅ las / ’phags pa saṅs rgyas phal po che’i naṅ nas graṅs kyi le’u las byuṅ ba’i graṅs kyi miṅ la

聖大方廣佛華嚴經所出數名; 大方廣佛華嚴經所出數名

śatam

brgya

百

sahasram

stoṅ

千

koṭiḥ

khri bye ba / bye ba

億

ayutam

ther ’bum

兆

niyutam

khrag khrig

那由他

viṃvaram

dkrigs

頻婆羅

kaṃkaram

gtams

矜羯羅

agāram

yid yal

阿伽羅

pravaraḥ

mchog yas / mchog yal

最勝

mavaraḥ (maparaḥ, savaraḥ)

ban bun

摩婆羅

avaraḥ

phyar phyur

阿婆羅

tavaraḥ

phyad phyod

多婆羅

sīmā

mtshams yas

界分

hūmam (ḍūmam, hamam)

zam zim

普摩

nemam

phyal phyol

禰摩

avagam

rig sdom

阿婆鉿

mīgavam (mīvagam)

zar zer

彌伽婆

viragam

khrib khrib

毘羅伽; 毘攞伽

vigavam

bsgyur yas

毘伽婆

saṃkramaḥ

sbar yas

僧羯羅摩; 僧羯邏摩

visaraḥ

’phro yas

毘薩羅

vijambhaḥ

nab nub

毘瞻婆

vijāgaḥ (vijagaḥ)

thab thib

毘盛伽

visotaḥ

rgyud yas

毘素陀

vivāhaḥ

khyad phyin (khyad gyin)

毘婆訶

vibhaktiḥ

bkra yas

毘薄底

vikhyātaḥ

grags yas

毘佉擔

tulanam

gźal bgraṅ (gźal bgaṅ) / źal bgraṅ

稱量

dharaṇam

gźal dpag

一持

vipathaḥ

yal yol

異路

viparyaḥ

’khrul yas / khrul yas

顛倒

samaryaḥ

’phags yas / thal yas

三末耶

viturṇam

rnam dpyod / rnam phyod

毘覩羅

hevaraḥ

rgyad yas / rgyas yas

奚婆羅

vicāraḥ

brgod yas / bgod yas

伺察

vicastaḥ

bsdo yas

廣周; 周廣

atyudgataḥ

zaṅ yag / zaṅs yag

高出

viśiṣṭaḥ

brtan yas

最妙

nevalaḥ

stobs yas

泥羅婆

harivaḥ

’phrog yas

訶理婆

vikṣobhaḥ

’brug yas

一動

halibhuḥ

rmo yas

訶理蒲

harisaḥ (hārisaḥ)

thiṅ yug

訶理三

helugaḥ

śugs ’phyo

奚魯伽

drabuddhaḥ

’thab yas

達羅步陀; 達攞步陀

haruṇaḥ

phyin chod

訶魯那

maludaḥ

gzuṅs sbyin

摩魯陀

kṣamudaḥ

bzod yas

讖慕陀; 懺慕陀

eladaḥ

thal yas

醫羅陀; 瑿攞陀

malumaḥ

tshad yas

摩魯摩

sadamaḥ

rtogs yas

調伏

vimudaḥ

dga’ yas

離憍慢

vaimātraḥ

tshad ’das

不動

pramātraḥ (pramatraḥ)

gźal ’phyos

極量

7752a , sumātraḥ (amātraḥ)

gźal yas

阿摩怛羅; 阿麼怛羅

7752b , bhramātraḥ

gźal thim

勃麼怛羅

gamātraḥ

gźal ’khor

伽麼怛羅

namātraḥ

gźal med

那麼怛羅

hemātraḥ

gar gźal

奚麼怛羅

vemātraḥ, dhemātraḥ

gźal saṅs

鞞麼怛羅

paramātraḥ

gźal thag

缽羅怛羅

śivamātraḥ

gźal phul (gźal yul)

尸婆麼怛羅

elaḥ

ya la (ya lad)

翳羅

velaḥ

dus rlabs (rus rlabs)

薛羅

telaḥ

ñar ñer

諦羅

gelaḥ

phyag phyig

偈羅

svelaḥ (svailaḥ)

zal zul

窣薛羅

nelaḥ

gdaṅ yas

泥羅

kelaḥ

sal sal

計羅

selaḥ

yad yod

細羅

phelaḥ

phyol yas

睥羅

melaḥ

’phrad yas

謎羅

saraṭaḥ (saravaḥ, sarataḥ)

brjod yas

婆羅荼

merudaḥ, meludaḥ

rdzi phyod

謎魯陀

kheludaḥ

rdzi phyod phyod

契魯陀

mātulaḥ (matulaḥ)

ma gźal

摩都羅

samulaḥ

dpag ’byams

婆母羅

ayavaḥ

zab ’graṅ

阿野婆

kamalam

dga’ brkyaṅ

迦麼羅

magavaḥ

brtag yas

麼伽婆

ataraḥ

bsgral yas

阿怛羅

heluyaḥ

’ol phyod

奚魯耶; 醯魯耶

veluvaḥ

gdab yas

薛魯婆; 薜魯婆

kalāpaḥ

cha tshogs

羯羅婆; 羯羅波

havavaḥ (havacaḥ)

bgraṅ yal

訶婆婆

vivaraḥ, vevaraḥ

bsñad yas

毘婆羅

navaraḥ

rab yaṅs

那婆羅

malaraḥ

bsñal yas (bskal yas)

摩羅羅; 摩攞羅

savaraḥ

mchog ldan

娑婆羅

meruṭuḥ, meruhuḥ, merutūḥ

lhun yas

迷羅普

camaraḥ

rgod yas

者麼羅

dhamaraḥ

’dzin yas

馱麼羅

pramādaḥ

dga’ ’byam

缽羅麼陀

vigamaḥ

dpal bral

毘伽摩

upavartaḥ

mtha’ rtul

烏波跋多

nirdeśaḥ

ṅes bstan

演說

akṣayaḥ (akṣeyaḥ)

mi zad pa

無盡

sambhūtaḥ

legs ’byuṅ

出生

amamaḥ

ṅa med

無我

avāntaḥ

bsal yas

阿畔多

utpalaḥ

brlabs yas

青蓮華

padmaḥ

mchog yas

缽頭摩

saṃkhyā

graṅs ’byam

僧祇

gatiḥ

rtogs ’gro

趣

upagamaḥ

rmos yal

至

asaṃkhyeyam

bgraṅ du med pa

阿僧祇

asaṃkhyeyaparivartaḥ

bgraṅ du med pa la bsgres pa

阿僧祇轉

aparimāṇaḥ

dpag yas

無量

aparimāṇaparivartaḥ

dpag yas la bsgres pa

無量轉

aparyantaḥ

mu med

無邊

aparyantaparivartaḥ

mu med la bsgres pa

無邊轉

asamantaḥ

thug med

無等

asamantaparivartaḥ

thug med la bsgres pa

無等轉

agaṇeyam

brtsi yas

不可數

agaṇeyaparivartaḥ

brtsi yas la bsgres pa

不可數轉

atulyam

gźal du med pa

不可稱

atulyaparivartaḥ

gźal du med pa la bsgres pa

不可稱轉

acintyam

bsam gyis mi khyab pa

不可思

acintyaparivartaḥ

bsam gyis mi khyab pa la bsgres pa

不可思轉

ameyam

bgraṅ yol

不可量

ameyaparivartaḥ

bgraṅ yol la bsgres pa

不可量轉

anabhilāpyam

brjod du med pa

不可說

anabhilāpyaparivartaḥ

brjod du med pa la (las) bsgres pa

不可說轉

anabhilāpyānabhilāpyaparivartanirdeśaḥ

brjod du med pa’i yaṅ brjod du med pa la bsgres pa bstan pa

不可思議; 不可說不可說轉; 不可說中 ; 不可說轉

āryagaṇḍavyūhodbhavitasaṃkhyānāmāni

’phags sdoṅ po bkod pa las ’byuṅ ba’i graṅs kyi miṅ la

勝樹莊嚴經所出數名目; 華嚴入法界品中所出數目

ekam

gcig

一

daśa

bcu

十

śatam

brgya

百

sahasram

stoṅ

千

koṭiḥ

bye ba

十萬

ayutam

ther ’bum

億

niyutam

khrag khrig

兆

viṃvaraḥ

dkrigs

頻伽羅

kaṃkaraḥ (kaṃkāraḥ)

gtams

剛伽羅; 矜羯羅

āgāraḥ

yid yal

阿伽羅

pravaram

mchog yas

波囉波囉那; 缽囉伐羅

savaram (mavaram)

ban bun

婆囉娑那（二合）; 娑嚩羅

avaram

phyar phyur

阿波囉那（二合）; 阿婆羅

tavaram

phyad phyod

多波囉那（二合）; 多娑羅

sīmam

mtshams yas (’tshams yas)

西麻麻（二合）; 阿枲摩

pomam

zam zim

波麻麻（二合）; 普摩

nemam

phyal phyol

那麻麻（二合）; 禰摩

ārāvam (agavam)

rig sdom

阿囉波麻（二合）; 阿囉婆

mṛgavam

zar zer

秘立（二合）伽波麻（二合）; 彌伽婆

vinākam (virāgam)

khrab khrib

維那剛; 毘攞伽

vigavam

bsgyur yas

維伽班; 毘伽婆

saṃgramam (saṃkramam)

sbar yas

參伽羅麻（二合）; 僧羯羅摩

visaram

’phro yas

維娑羅; 毘薩羅

vibhajam

nab nub

維婆占; 微婆奢

vijagham

thab thib

維卓剛; 毘盛伽

visodam

brgyud yas

維娑丹; 毘噌陀

vivāhaḥ

khyad phyin

維波哈; 微皤訶

vibhaktam

bkra yar

維破伽丹; 微薄帝

vikhatam

grags yas

維渴丹; 毘佉擔

tulanam

gźal bgraṅ

獨羅南; 都邏那

varaṇam

gźal dpag

波囉南; 嚩邏那

vivaram

yal yol

維波羅

avanam

gsal yas

阿波南

thavanam

rgod yas

他波那

vivaryam

khrul yas

維波羅啞

samaryam

’phags yas

娑麻羅嚴

viturṇam

rnam phyod

維獨羅南

gevaram

rgyas yas

哈波蘭

vicāram

bgrod yas

維卓蘭

vyatyastam

bsko yas

維啞多啞丹

atyudgatam

zaṅ yag

阿多余伽丹

viśiṣṭam

bstan yas

維石娑大

nivalam

stobs yas

你波羅

haribham

’phrog yas

哈力班

vikṣobham

’brug gyos

維郤班

halibham (galibham)

rmo yas

哈離班

hariḥ

thiṅ yug

哈利

alokaḥ

śugs ’phyo

阿羅伽

dṛṣṭāntaḥ

yid ’phyo

地力（二合）娑占達; 地力娑占達

hadunam (hanunam)

phyin spyod

哈獨南

elam

thal thal

阿郎

dumelam (dumailam)

yal yal

獨墨蘭

kṣepuḥ

bzod yas

咀布

eladam

thal yas

阿羅丹

māludam (maludam)

thal yas

麻盧丹

samatā

rtogs yas

薩麻丹

vimadam

dga’ yas

維麻丹

pramātram

gźal ’phyos

波羅（二合）麼多羅; 缽囉麼怛囉

amantram (amanram)

gźal yas

阿滿多羅

bhramantram

gźal thim (gźal thil)

波羅滿多羅; 勃麼怛羅

gamantram

gźal ’khor

伽滿多羅; 伽麼怛羅

namantram

gźal med

那滿多羅; 那麼怛羅

nahimantram

gar gźal

那兮滿多羅

vimantram

gźal saṅs

維滿多羅; 鞞麼怛羅

paramantram

gźal thag

波羅滿多羅; 缽囉麼怛囉

śivamantram (śimantram, thimantram)

gźal phul

石滿多羅; 尸麼怛囉

eluḥ

yal

惡盧; 翳囉

veluḥ

dus rlabs

北盧; 薛羅

geluḥ

phyag phyig

歌盧; 偈羅

śveluḥ (śvailuḥ)

zal zul

舍盧; 窣步囉

neluḥ

gtaṅ yas

諾盧; 泥羅

bheluḥ

ñar ñer

魄盧; 帝羅

keluḥ

sal sal

伽盧; 計羅

seluḥ

yad yod

色盧; 細羅

peluḥ

phyol yas

白盧; 媲羅

meluḥ

’phrad yas

貊盧; 謎羅

saralam

brjod yas

薩囉藍; 娑邏荼

meruduḥ

rdzi phyod

貊盧獨; 謎嚕陀

kheluduḥ

rji phyod phyod

客盧獨; 契嚕陀

māluduḥ

ma gźal

麻盧獨; 摩嚕陀

sambalam

dpag ’byam

參波藍; 娑母羅

apavaḥ, (ayavam)

zab bgraṅ (zab ’graṅ) (zab ’gra)

阿八婆; 阿野娑

kamalam

dga’ brkyaṅ

伽麻藍; 迦麼羅

magavam

brtags yas

麻伽班; 摩伽婆

ataruḥ

bsgral yas

阿達盧; 阿婆囉

heluvuḥ

’ol phyod

和盧弗; 系嚕婆

kaṣacam (kaṣavam)

cha tshogs

伽夏占; 迦澀嚩

havavaḥ

bgraṅ yas (bgraṅ yal)

和波波

havalam

ljab ljib

哈波藍; 何婆羅

vivaram

bsñad yas

維波藍; 毘婆囉

bimbam

gzugs yas

賓波

miravaḥ(miraphaḥ)

lhun yas

秘喇婆

caraṇam

gdab yas

雜羅南

caramam

mtha’ ’byam

雜囉滿

dhavaram

laṅ liṅ

他波藍; 那婆羅

dhamanam

’dzin yas

他麻南

pramādaḥ

dga’ ’byam

波羅（二合）麻達; 勃邏麼那

nigamam

dpag bral

你伽滿; 微伽摩

upavartam

mtha’ brtul

烏波維丹; 鄔波跋多

nirdeśaḥ

ṅes bstan

你德沙; 儞哩泥捨

akṣayam

mi zad pa

啞茶耶; 阿差耶

saṃbhūtam

legs ’byuṅ

婆摩（二合）布多; 三姥馱

amamam

ṅa med

啞摩摩

avadam

gsal yas

啞婆陀; 阿畔多

utpalam

brlabs yas

郁多（二合）缽羅; 優缽羅

padmam

mchog yas

波陀摩; 波頭摩

saṃkhyam

graṅs ’byam

僧伽摩; 僧祇

upagamam

smos yas

郁波伽摩

gatiḥ

rtogs ’gro

伽啼

upamyaḥ (urumaḥ parivarttaḥ)

dpe yas

郁波摩

asaṃkhyeyam

bgraṅ du med pa

阿僧祇

asaṃkhyeya parivartaḥ

bgraṅ du med pa las bsgres pa

阿僧祇轉

apramāṇam

tshad med pa

無動; 無量

apramāṇaparivartaḥ

tshad med pa las bsgres pa

無動轉; 無量轉

aparimāṇam

dpag yas

無量; 無限

aparimāṇaparivartaḥ

dpag yas las bsgres pa

無量轉; 無限轉

aparyantaḥ

mu med pa

無邊

aparyantaparivartaḥ

mu med pa las bsgres pa

無邊轉

asamantaḥ

thug med

無等

asamantaparivartaḥ

thug med pa las bsgres pa

無等轉

agaṇeyam

brtsi yas

不可數

agaṇeyaparivartaḥ

brtsis yas las bsgres pa

不可數轉

atulyam

gźal du med pa

不可稱

atulyaparivartaḥ (atulyamparivartaḥ)

gźal du med pa la las bsgres pa

不可稱轉

acintyam

bsam gyis mi khyab pa

不可思

acintyaparivartaḥ

bsam gyis mi khyab pa las bsgres pa

不可思轉

amāpyam(amapyam)

gźal gyis mi laṅ ba

不得稱; 不可量

amāpyaparivartaḥ

gźal gyis mi laṅ ba las bsgres pa

不得稱轉; 不可量轉

anabhilāpyam

brjod du med pa

不可說

anabhilāpyaparivartaḥ

brjod du med pa las bsgres pa

不可說轉

anabhilāpyānabhilāpyam (anabhilapyanabhilāpyam)

brjod du med pa’i yaṅ brjod du med pa

不可說中不可說

anabhilāpyānabhilāpyaparivartaḥ

brjod du med pa’i yaṅ brjod du med pa las bsgred pa

不可說中不可說轉

lalitavistarodbhavitasaṃkhyānāmāni

’phags pa rgya cher rol pa’i naṅ nas graṅs daṅ brtsis ’byuṅ ba’i miṅ la

太子遊戲經中出算數名目; 方廣大莊嚴經中出算數名目

śataṃ koṭīnam ayutaṃ nāmocyate

bye ba phrag brgya na ther ’bum źes bya’o

一百一千億謂摩向陀; 百拘胝名阿由多

śatam ayutānām nayutaṃ nāmocyate

ther ’bum phrag brgya na khrag khrig ces bya’o

一百摩優陀謂之那由陀; 百阿由多名那由多

śataṃ nayutānāṃ kaṃkaraṃ nāmocyate

khrag khrig phrag brgya na gtams pa źes bya’o

百那優陀謂之剛伽羅; 百那由多名更割羅

śataṃ kaṃkarāṇāṃ viṃvaraṃ nāmocyate

gtams pa phrag brgya na dkrigs pa źes bya’o

百剛伽羅謂之頻波羅; 百更割羅名頻婆羅

śataṃ viṃvarāṇām akṣobhyaṃ nāmocyate

dkrigs pa phrag brgya na mi ’khrugs pa źes bya’o

百頻波羅謂之阿閦鞞; 百頻婆羅名阿芻婆

śataṃ akṣobhyāṇāṃ vivāho nāmocyate

mi ’khrugs pa phrag brgya na khyad byin źes bya’o

百阿閦鞞謂之維叭和; 百阿芻婆名毘婆訶

śataṃ vivāhānām ucchaṅgaṃ nāmocyate (śataṃ vivāhānām ucchaṅgā nāmocyate)

khyad byin phrag brgya na paṅ steṅs pa źes bya’o

百維叭和謂之郁藏伽; 百毘婆訶名鬱僧伽

śataṃ ucchaṅgānāṃ bahulaṃ nāmocyate

paṅ steṅs phrag brgya na maṅ ’dzin źes bya’o

百郁藏伽謂之波手羅磨（二合）; 百鬱僧伽名婆呼羅

śataṃ bahulānāṃ nāgabalaṃ nāmocyate

maṅ ’dzin phrag brgya na glaṅ po’i stobs źes bya’o

百波乎羅磨謂之那伽婆羅; 百婆呼羅名那伽婆羅

śataṃ nāgabalānāṃ ṭiṭilaṃ nāmocyate

glaṅ po’i stobs phrag brgya na ṅogs thob śes bya’o

百那伽婆羅謂之只只羅; 百那伽婆羅名底致婆羅

śataṃ ṭiṭilānāṃ vyavasthāna prajñaptir nāmocyate

ṅogs thob phrag brgya na rnam par gźag pa gdags pa źes bya’o

百只只羅謂之別波娑他那; 百底致婆羅名卑波婆他般若帝

śataṃ vyavasthāna prajñaptīnāṃ hetuhilaṃ nāmocyate

rnam par gźag pa gdags pa phrag brgya na rgyu rig ’dzin ches bya’o

百別波娑他那謂之何都兮; 卑波婆他般若帝名醯兜奚羅

śataṃ hetuhilānāṃ karaphur nāmocyate (śataṃ hetuhilānāṃ maraphu nāmocyate)

rgyu rig ’dzin phrag brgya na lag byin źes bya’o

百何都兮謂之迦囉普; 百醯奚羅名迦羅頗

śataṃ karaphūṇāṃ hetvindriyaṃ nāmocyate

lag byin phrag brgya na rgyu dbaṅ źes bya’o

百迦囉普謂之何諦尹諦力; 百迦羅頗名醯都因陀利

śataṃ hetvindriyāṇāṃ samāptalambho nāmocyate

rgyu dbaṅ phrag brgya na rdzogs ’thob źes bya’o

百何諦尹諦力謂之娑摩波多羅; 百醯都因陀利名僧合怛覽婆

śataṃ samāptalambhānāṃ gaṇanāgatir nāmocyate

rdzogs ’thob phrag brgya na bgraṅ rtogs źes bya’o

百娑磨波多羅謂之伽那那伽諦; 百僧合怛覽婆名伽那那伽致

śataṃ gaṇanāgatīnāṃ nīvaraṇaṃ nāmocyate

bgraṅ rtogs phrag brgya na sgrib pa źes bya’o

百伽那那伽諦謂之涅和囉那; 百伽那那伽致名尼羅闍

śataṃ nīvaraṇānāṃ mudrābalaṃ nāmocyate

sgrib pa phrag brgya na rgya stobs źes bya’o

百涅和囉那謂之木陀羅（二合）婆羅; 百尼羅闍名目陀羅婆羅

śataṃ mudrābalānāṃ sarvabalam nāmocyate

rgya stobs phrag brgya na kun stobs źes bya’o

百木陀（二合）囉婆羅謂之薩里和; 百目陀羅婆羅名薩婆婆羅

śataṃ sarvabalānāṃ visaṃjñāvatir nāmocyate

kun stobs phrag brgya na rnam par brda śes ldan źes bya’o

百娑里和（二合）婆羅謂維三膳的; 百薩婆婆羅名毘僧以若跋致

śataṃ visaṃjñāvatīnāṃ sarvasaṃjñānāmocyate

rnam par brda śes ldan phrag brgya na brda śes kun źes bya’o

百娑里和婆羅維三膳; 百毘僧以若跋致名薩婆僧以若

śataṃ sarvasaṃjñānāṃ vibhūtigamaṃ nāmocyate

brda śes kun phrag brgya na rnam ’byuṅ śes bya’o

百娑里和（二合）三膳謂維布的; 百薩婆以若名毘浮登伽摩

śataṃ vibhūtigamānāṃ tallakṣaṇam

rnam ’byuṅ phrag brgya na de’i mtshan ñid ces bya’o

百維布的謂之多羅茶叉; 百毘浮登伽摩名怛羅絡叉

iti hi tallakṣaṇagaṇanayā sumeruparvatarājo lakṣanikṣepakriyayā parikṣayaṃ (iti hi tallakṣaṇagaṇanayā sumeruparvatarājo lakṣanikṣepakṛyapā parikṣayaṃ)

de ltar de’i mtshan ñid ces bya ba’i rtsis kyis ni ri’i rgyal po ri rab brtsi ba’i gźir byas kyaṅ chod par ruṅ ṅo

若有解此數者即能算知須彌山微塵數量; 若有解此數者即能算知一須彌山微塵數量

ato ’pyuttari dhvajāgramaṇir nāma gaṇanā

de’i yaṅ goṅ du na rgyal mtshan gyi rtse mo’i nor bu źes bya ba’i graṅs yod do

過此有數名度闍阿伽羅摩尼

dhvajāgraniśrāvaṇī nāma gaṇanā

rgyal mtshan gyi rtse mo ṅes par sgrogs pa źes bya ba’i graṅs

過此已有數名度闍阿伽羅摩尼舍梨; 過此數已有數名度闍阿伽摩尼舍梨

vāhanaprajñāptiḥ

ded ’dren źes gdags

婆訶那若爾炎致; 婆訶那婆若爾炎致

iṭṭā

gtan la ’bebs pa

伊吒

kuṭṭā

gcod gtogs / gcod rtogs

古盧鳧; 古盧鼻

kuṭṭāvitā

gcod rtogs ldan

古盧鳧那; 古吒鼻那

sarvavikṣepatā

thams cad rnam par ’gyed

娑婆尼叉

agrasārā

sñiṅ po mchog

阿伽羅娑羅

ato ’pyuttari paramāṇurajaḥpraveśo nāma gaṇanā (tato ’pyuttari paramāṇurajaḥpraveśo nāma gaṇanā)

de’i yaṅ goṅ na rdul phra rab la ’jug pa źes bya ba’i graṅs yod do

過此復有數名隨入極微塵波羅摩呶羅闍

abhdharmodbhavitasaṃkhyānāmāni

chos mṅon pa las ’byuṅ ba’i graṅs kyi miṅ la

阿毘達磨數

ekam

gcig

一

daśa (daśan)

bcu

十

śatam

brgya

百

sahasram

stoṅ

千

prabhedaḥ

khri

萬

lakṣam

’bum

億; 洛叉

atilakṣam

sa ya

兆; 度洛叉

koṭiḥ

bye ba

京; 俱胝

madhyaḥ

duṅ phyur

梯; 末陀

ayutaḥ

ther ’bum

垓; 阿庾多

mahāyutaḥ

ther ’bum chen pe

壤; 大阿庾多

nayutaḥ

khrag khrig

溝; 那庾多

mahānayutaḥ

khrag khrig chen po

澗; 大那庾多

prasutaḥ

rab bkram

正; 缽羅庾多

mahāprasutaḥ

rab bkram chen pa

載; 大缽羅庾多

kaṃkaraḥ

gtams

矜羯羅

mahākaṃkaraḥ

gtams chen po

大矜羯羅

bimbaraḥ

dkrigs

頻婆羅

mahābimbaraḥ

dkrigs chen po

大頻婆羅

akṣobhyaḥ

mi ’khrugs

阿閦婆

mahākṣobhyaḥ

mi ’khrugs chen po

大阿閦婆

vivāhaḥ

khyad phyin

毘婆訶

mahāvivāhaḥ

khyad phyin chen po

大毘婆訶

utsaṅgaḥ

paṅ steṅ

嗢蹭伽

mahotsaṅgaḥ

paṅ steṅ chen po

大嗢蹭伽

vāhanaḥ

ded ’dren

婆喝那

mahāvāhanaḥ

ded ’dren chen po

大婆喝那

ṭiṭibhaḥ

mtha’ snaṅ

地致婆

mahāṭiṭibhaḥ

mtha’ snaṅ chen po

大地致婆

hetuḥ (getuḥ)

rgyu rig

醯都

mahāhetuḥ

rgyu rig chen po

大醯都

karabhaḥ

’od mdzes

羯臘婆

mahākarabhaḥ

’od mdzes chen po

大羯臘婆

indraḥ

dbaṅ po

印達羅

mahendraḥ

dbaṅ po chen po

大印達羅

samāptaḥ

legs byin

三磨缽耽

mahāsamāptaḥ

legs byin chen po

大三磨缽耽

gatiḥ

rtogs ’gro

揭底

mahāgatiḥ

rtogs ’gro chen po

大揭底

nimbarajaḥ

’byiṅ rdul

拈筏羅闍

mahānimbarajaḥ

’byiṅ rdul chen po

大拈筏羅闍

mudrā

rgya rtags

姥達羅

mahāmudrā

rgya rtags chen po

大姥達羅

balam

stobs ’khor

跋藍

mahābalam

stobs ’khor chen po

大跋藍

saṃjñā

brda’ śes

珊若

mahāsaṃjñā

brda’ śes chen po

大珊若

vibhūtaḥ

rnam ’byuṅ

毘步多

mahāvibhūtaḥ

rnam ’byuṅ chen po

大毘步多

balākṣam

stobs mig

跋羅攙

mahābalākṣam

stobs mig chen po

大跋羅攙

asaṃkhyam

graṅs med pa

阿僧企耶

apramāṇam

tshad med pa

無量

aprameyam

dpag tu med pa

無邊; 無可量

aparimitam

bskyod du med pa

無增; 無限量

aparimāṇam

dpag yas

出邊; 無邊量

atulyam

gźal du med pa

無比

amāpyam

gźal gyis laṅ ba

不可比; 不可量

acintyam

bsam gyis mi khyab pa

不可思議

anabhilāpyam

brjod du med pa

不可說

’jig rten pa’i graṅ kyi miṅ la

世間數

ekam

gcig

一

daśa (daśan)

bcu

十

śatam

brgya

百

sahasram

stoṅ

千

ayutam

khri

萬

lakṣam

’bum

億; 十萬

niyutam

sa ya

兆; 百萬

koṭiḥ (koṭī)

bye ba

京; 千萬

arbudam (arbadam)

bye ba

秭; 萬萬

nyarbudam

duṅ phyur

垓

padmam

ther ’bum

壤

kharvam

śur rdog (śu rdog)

溝

nikharvam

mchog ñal

澗

mahāpadmam

skyaṅ ’phyes (skyaṅ ’phyis)

正

śaṅku (caṅguḥ)

bye ma nab nub

載

samudram

thig ’bum mam mtsho yas

十載

madhyam

lhabs

百載

aṭṭaḥ (attaḥ)

phyor

千載

parārdham

rdzi

萬載

ekaḥ

gcig

一

dvau (dvi, dva)

gñis

二

trīṇi (tri)

gsum

三

catvāri (catur)

bźi

四

pañca (pañcan)

lṅa

五

ṣaṭ (ṣaṣ)

drug

六

sapta (saptan)

bdun

七

aṣṭau (aṣṭan)

brgyad

八

nava (navan)

dgu

九

daśa (daśan)

bcu

九

ekādaśa (ekādaśan)

bcu gcig

十一

dvādaśa (dvādaśan)

bcu gñis

十二

trayodaśa

bcu gsum

十三

caturdaśa (caturdaśan)

bcu bźi

十四

pañcadaśa (pañcadaśan)

bcu lṅa

十五

ṣoḍaśa (ṣoḍaśan, ṣoḍdaśaḥ)

bcu drug

十六

saptadaśa

bcu bdun

十七

aṣṭādaśa (aṣṭādaśan)

bcu brgyad

十八

ekonaviṃśati

bcu dgu

十九

viṃśati

ñi śu

二十

ekaviṃśati

ñi śu rtsa gcig

二十一

dvāviṃśati

ñi śu rtsa gsum

二十二

trayoviṃśati

ñi śu rtsa gsum

二十三

caturviṃśati

ñi śu rtsa bźi

二十四

pañcaviṃśati

ñi śu rtsa lṅa

二十五

ṣaḍviṃśati

ñi śu rtsa drug

二十六

saptaviṃśati

ñi śu rtsa bdun

二十七

aṣṭāviṃśati

ñi śu rtsa brgyad

二十八

ekonatriṃśat

ñer dgu

二十九

triṃśat

sum cu

三十

ekatriṃśat

so gcig

三十一

dvātriṃśat

so gñis

三十二

trayastriṃśat

so gsum

三十三

catustriṃśat

so bźi

三十四

pañcatriṃśat

so lṅa

三十五

ṣaṭtriṃśat

so drug

三十六

saptatriṃśat

so bdun

三十七

aṣṭātriṃśat

so brgyad

三十八

ekonacatvāriṃśat

so dgu

三十九

catvāriṃśat

bźi bcu

四十

ekacatvāriṃśat

źe gcig

四十一

dvācatvāriṃśat

źe gñis

四十二

trayaścatvāriṃśat

źe gsum

四十三

catuścatvāriṃśat

źe bźi

四十四

pañcacatvāriṃśat

źe lṅa

四十五

ṣaṭcatvāriṃśat

źe drug

四十六

saptacatvāriṃśat

źe bdun

四十七

aṣṭācatvārimśat

źe brgyad

四十八

ekonapañcāśat

źe dgu

四十九

pañcāśat

lṅa bcu

五十

ekapañcāśat

ṅa gcig

五十一

dvāpañcāśat

ṅa gñis

五十二

trayaḥpañcāśat, tripañcāśat

ṅa gsum

五十三

catuḥpañcāśat

ṅa bźi

五十四

pañcapañcāśat

ṅa lṅa

五十五

ṣaṭpañcāśat

ṅa drug

五十六

saptapañcāśat

ṅa bdun

五十七

aṣṭāpañcāśat

ṅa brgyad

五十八

ekonaṣaṣṭiḥ

ṅa dgu

五十九

ṣaṣṭiḥ

drug cu

六十

ekaṣaṣṭiḥ

drug cu rtsa gcig

六十一

dvāṣaṣṭiḥ

drug cu rtsa gñis

六十二

triṣaṣṭiḥ

drug cu rtsa gsum

六十三

catuḥṣaṣṭiḥ

drug cu rtsa bźi

六十四

pañcaṣaṣṭiḥ

drug cu rtsa lṅa

六十五

ṣaṭṣaṣṭiḥ

drug cu rtsa drug

六十六

saptaṣaṣṭiḥ

drug cu rtsa bdun

六十七

aṣṭāṣaṣṭiḥ

drug cu rtsa brgyad

六十八

ekonasaptatiḥ

drug cu rtsa dgu

六十九

saptatiḥ

bdun bcu

七十

ekasaptatiḥ

bdun bcu rtsa gcig

七十一

dvāsaptatiḥ

bdun bcu rtsa gñis

七十二

trisaptatiḥ

bdun bcu rtsa gsum

七十三

catuḥsaptatiḥ

bdun bcu rtsa bźi

七十四

pañcasaptatiḥ

bdun bcu rtsa lṅa

七十五

ṣaṭsaptatiḥ

bdun bcu rtsa drug

七十六

saptasaptatiḥ

bdun bcu rtsa bdun

七十七

aṣṭāsaptatiḥ

bdun bcu rtsa brgyad

七十八

ekonāśītiḥ

bdun bcu rtsa dgu

七十九

aśītiḥ

brgyad cu

八十

ekāśītiḥ

brgyad cu rtsa gcig

八十一

dvyaśītiḥ

brgyad cu rtsa gñis

八十二

tryaśītiḥ

brgyad cu rtsa gsum

八十三

caturaśītiḥ

brgyad cu rtsa bźi

八十四

pañcāśītiḥ

brgyad cu rtsa lṅa

八十五

ṣaḍaśītiḥ

brgyad cu rtsa drug

八十六

saptāśītiḥ

brgyad cu rtsa bdun

八十七

aṣṭāśītiḥ

brgyad cu rtsa brgyad

八十八

ekonanavatiḥ

brgyad cu rtsa dgu

八十九

navatiḥ

dgu bcu

九十

ekanavatiḥ

dgu bcu rtsa gcig

九十一

dvinavatiḥ

dgu bcu rtsa gñis

九十二

trinavatiḥ

dgu bcu rtsa gsum

九十三

caturnavatiḥ

dgu bcu rtsa bźi

九十四

pañcanavatiḥ

dgu bcu rtsa lṅa

九十五

ṣaṇṇavatiḥ

dgu bcu rtsa drug

九十六

saptanavatiḥ

dgu bcu rtsa bdun

九十七

aṣṭānavatiḥ

dgu bcu rtsa brgyad

九十八

ekonaśatam

dgu bcu rtsa dgu

九十九

śatam

brgya

百

ardham

phyed

半

adhyardham

phyed daṅ gñis

一個半

ardhatṛtīyam

phyed daṅ gsum

兩個半

adhyuṣṭaḥ, (ardhuṣṭaḥ)

phyed daṅ bźi

三個半

tṛtīyabhāgaḥ

gsum cha / sum cha

三分之一

tṛtīyāṃśaḥ

sum cha

三分之一

caturthabhāgaḥ

bźi cha

四分之一; 四之一

caturthāṃśaḥ

bźi cha

四分之一; 四之一

pañcamabhāgaḥ

lṅa cha

五分之一; 五之一

pañcamāṃśaḥ

lṅa cha

五分之一; 五之一

prathamam

daṅ po

初

dvitīyam

gñis pa

第二

tṛtīyam

gsum pa

第三

caturtham

bźi pa

第四

pañcamam

lṅa pa

第五

ṣaṣṭam

drug pa

第六

saptamam

bdun pa

第七

aṣṭamam

brgyad pa

第八

navamam

dgu pa

第九

daśamam

bcu pa

第十

rdul phra mo las bsgyur te dpag tshad la sogs par bsgre ba’i miṅ la

數量

paramāṇuḥ

rdul phra rab

極微塵

aṇuḥ

rdul phra mo

微塵

loharajaḥ

lcags rdul

鐵塵; 金塵; 都致塵

abrajaḥ (aprajaḥ)

chu rdul

水塵

śaśarajaḥ

ri boṅ rdul

兔毛塵

avirajaḥ

lug rdul

羊毛塵

gorajaḥ

glaṅ rdul

牛毛塵

vātāyanacchidrarajaḥ

ñi zer gyi rdul

日光塵; 隙遊塵

likṣā

sro ma

蟣

yūkaḥ

śig

虱; 芥子

yavaḥ

nas

麥

aṅguliparva (aṅguliparvan)

sor

指節

caturviṃśatiguṇaḥ

ñi śu rtsa bźir bsgyur ba

二十四指轉成; 二十四指橫布

hastaḥ

khru gaṅ

一肘

dhanuḥ

’dom

一弓; 托

dhanuḥ pañcaśatāni krośaḥ

lṅa brgya rgyaṅ grags

五百弓拘盧舍; 五百弓為一俱盧舍; 一牛吼

yojanam

dpag tshad

由旬; 踰繕那

stobs bcur bsgur te bsgre ba’i miṅ la

轉十力

prākṛtahastibalam

glaṅ po che tha mal ba’i stobs

大象力

gandhahastibalam

spos kyi glaṅ po’i stobs

香象力

mahānagnabalam (mahānāgnabalam)

tshan po che chen po’i stobs

大薰力; 摩訶諾健那力

varāṅgabalam (varāṅgavati)

yan lag mchog gi stobs

勝肢力; 伐浪伽力

praskandibalam

rab gnon gyi stobs

鎮壓力; 缽羅塞建提力

cāṇūrabalam

stobs mchog gi stobs

最勝力; 遮怒羅力

cāṇūra źes bya ba’i sgra las draṅs na | caṇa ni caṇḍa śravaṇa ādāna źes bya ste | pha rol gyi stobs daṅ mthu len ciṅ ’phrog bas na stobs la bya | u ra ni u a grā khyā źes bya ste | mchog gam dam pa la bya bas na stobs mchog ces bya |

nārāyaṇabalam

sred med bu’i stobs

無愛子力; 那羅延力

nārāyaṇa źes bya ba narasya ’pattyan nārāyaṇa źes (160a1)bya ste | yab sred med kyi sras yin pas na sred med kyi bu źes bya |

dus kyi miṅ la

時節名目

kālaḥ

dus tshod

時

velā

dus tshod

時; 候; 分

samayaḥ

tshod dam tshe skabs

時; 劫

kṣaṇam

skad cig

一剎那; 一聲; 一念

lavaḥ

thaṅ cig

頃刻

muhūrtaḥ

yud tsam

暫時; 一念頃; 須臾

rigiti

yud ces sam spyod ces

一時; 隨則

ṛgiti

yud ces sam spyod ces

初起; 就

ṛṭiti

yud ces sam spyod ces

就

samanantaram

de ma thag

一彈指; 彈指; 等無間

acchaṭāsaṃghātamātram

se gol gtogs pa tsam

彈指間

rajanī

mtshan mo

夜

praśāntarātriḥ

mi ñal tsam mam mtshon mo rab tu źi ba

未映之時

pūrvarātraḥ

nam gyi cha stod

上半夜

apararātraḥ

nam gyi cha smad

下半夜

prathame yāme

thun daṅ po

初夜; 上半

madhyame yāme

guṅ thun

中夜; 中分

paścime yāme

thun tha ma la

下半; 半夜; 後夜

praharaḥ

mel tshe

巡

tasyā eva rātryā atyayena

de ñid kyi mtshan mo ’das nas

過彼夜分

candra udāgacchat

zla ba śar ba

月出

aruṇodgatam

skya reṅs śar ba

明星出; 發星

ghaṭikā

chu tshod

更漏

nāḍī

chu tshod

更漏

prathamapraharaḥ

thun daṅ po’am srod

有定更; 初更

dvitīyapraharaḥ

thun gñis pa’am ’jiṅ

二更

tṛtīyapraharaḥ

thun gsum pa’am lṅa tshigs

三更

caturthapraharaḥ

thun bźi pa’am nam guṅ

四更

pañcamapraharaḥ

thun lṅa pa’am tho raṅs

早晨; 五更

sūryodayaḥ

ñi ma ’char ba

昇; 早晨

divasaḥ

ñin mo

日

pūrvāhṇaḥ

sṅa dro

早

madhyāhaḥ

ñi ma’i guṅ

日中

aparāhṇaḥ

phyi dro

晚

sāyāhnaḥ

phyi ’phred

半夜; 夕

ahorātram

ñin źag

晝夜

vasantaḥ

dpyid

春

grīṣmaḥ

sos ka (so ka)

夏; 暮春

varṣā

dbyar

夏

śarat

ston

秋

śāradaḥ (śaradaḥ)

ston

秋

hemantaḥ

dgun

冬

śiśiraḥ

dgun smad

冬盡

nidāghaḥ

sos ka’i tsha ba’i dus

暖時

grīṣmāṇāṃ paścime māse

sos ka’i zla ba’i tha ma la

夏季; 三春

phālgunaḥ

dpyid zla ra ba gre can

孟春; 頗勒寠拏月

caitraḥ

dpyid zla ’briṅ po nag pa

仲春; 制怛羅月

vaiśākhaḥ

dpyid zla tha chuṅs sa ga

季春; 吠舍佉月

jeṣṭhaḥ

dbyar zla ra ba snron

孟夏; 檐瑟柁月

āṣāḍhaḥ

dbyar zla ’briṅ po chu stod

仲夏; 阿沙荼月

śrāvaṇaḥ

dbyar zla tha chuṅ gro bźin

季夏; 室羅筏拏月

bhādrapadaḥ

ston zla ra ba / khrum smad

孟秋; 婆達羅缽陀月

aśviniḥ

ston zla ’briṅ po tha skar

仲秋; 阿濕縛度闍月

kārttikaḥ

ston zla tha chuṅs smin drug

季秋; 羯栗底迦月

mṛgaśīrṣaḥ (mārgaśīrṣaḥ)

dgun zla ra ba mgo

孟冬; 末伽始羅月

pauṣaḥ

dgun zla ’briṅ po rgyal

仲冬

māghaḥ

dgun zla tha chuṅ mchu

季冬

māsaḥ

zla ba

月

ekapakṣaḥ

zla ba

半月

śuklapakṣaḥ

zla ba yar gyi ṅo

上半月

kṛṣṇapakṣaḥ

zla ba mar gyi ṅo

下半月

varṣam

lo

年

saṃvatsaram

lo

年

saṃvartakalpaḥ

’jig pa’i bskal pa

壞劫; 怖劫

vivartakalpaḥ

’chags pa’i bskal pa

開劫; 成劫

antarakalpaḥ

bar gyi bskal pa

中劫; 中間劫

śastrāntarakalpaḥ

mtshon gyi bskal pa bar ma

千劫; 刀兵劫

rogāntarakalpaḥ

nad kyi bskal pa bar ma

疾病劫; 疾疫劫

durbhikṣāntarakalpaḥ

mu ge’i bskal pa bar ma

饑饉劫

tejaḥsaṃvartanī

mes ’jig pa

火怖; 以火壞

apsaṃvartanī

chus ’jig pa

水怖; 以水壞

vāyusaṃvartanī

rluṅ gis ’jig pa

風怖; 以風壞

utkarṣaḥ

yar skyes ba

上生; 增

apakarṣaḥ

mar ’bri ba

下生; 滅

kalpaḥ

bskal pa

劫

mahākalpaḥ

bskal pa chen po

大劫

bhadrakalpaḥ

bskal pa bzaṅ po

賢劫

kṛtayugam

rdzogs ldan gyi dus

圓滿時

tretāyugam

gsum ldan gyi dus

三時; 三分時

dvāparayugam

cha gñis dus

二時; 二分時

kaliyugam

rtsod pa’i dus

爭鬥時

adhunā

de ltar ram da lta

今時; 今; 如是

sāṃpratam

de ltar ram da lta

今時; 今; 如是

idānīm

deṅ saṅ ṅam

如今; 近來

etarhi

de lta na

初時; 而今

sadyaḥ

de ma thag tu’am ’phral du’am mod la

現生; 遂; 隨即

bhūtapūrvam

sṅon byuṅ ba

古昔

atikrāntaḥ

’das pa

古昔

atītaḥ

’das pa

過去

pūrvāntaḥ

sṅon gyi mtha’ ’am mu

昔時; 前邊; 前; 過去

pūrvakoṭiḥ

sṅon gyi mtha’ ’am mu

極; 前際

aparāntaḥ (aparaṇaḥ)

phyi ma’i mtha’

後時; 後際; 後極; 未來

pūrvakālaḥ

sṅon gyi dus sam tshe

昔時; 昔者; 古時

abhūt

byuṅ

出; 曾有

āsīt

byuṅ bar gyur

現; 曾有

tena kālena

de’i tshe

如今時; 其會; 爾時

tena samayena (tenasamayenaḥ)

de’i dus na (de’i dus)

今時; 爾時; 其會

vartamānaḥ

da ltar

今; 現在

pratyutpannaḥ

da ltar ’byuṅ ba

現在時; 現在

anāgatakālaḥ

ma ’oṅs pa’i dus

未來時

paścimakālaḥ (paścimasālaḥ)

phyi ma’i dus

過去時

āgāmī

phyi ma’am phyis ’byuṅ ba

後出; 後來

bhaviṣyat

phyi ma’am phyis ’byuṅ ba

將來; 當有

dīrgharātram

yun riṅ po

永遠; 長夜

cirakālam

yun riṅ po

長時

tryadhva (tryadhvan)

dus gsum

三世

triṣkālaḥ

dus gsum

三世

sandhyākālaḥ

dus kyi mtshams

節時; 黎明; 時節; 薄暮

trisandhiḥ

dus gsum gyi mtshams

三時之節

parva (parvaḥ)

dus tshigs

時節

digvidignāmāni

phyogs daṅ mtshams kyi miṅ la

方隅名目; 方位名目

dik

phyogs

方

pūrvā

śar

東

dakṣiṇā

lho

南

paścimaḥ

nub

西

uttaraḥ

byaṅ

北

pūrvadakṣiṇā

śar lho

東南

dakṣiṇapaścimā

lho nub

西南

paścimottarā

nub byaṅ

西北

uttarapūrvā

byaṅ śar

東北

adhaḥ

’og

下

ūrdhvam

steṅ

上

aiśānī

dbaṅ ldan gyi phyogs

具主隅; 東北

āgneyī

me’i phyogs

火隅; 東南

nairṛtī

bden bral gyi phyogs

離實隅; 西南

vāyavī

rluṅ gi phyogs

風隅; 西北

aindrī

dbaṅ po’i phyogs

帝釋隅; 東

yāmyā

gśin rje’i phyogs

獄帝隅; 南

vāruṇī

chu lha’i phyogs

水月隅; 西; 水天隅

kauverī

lus ṅan gyi phyogs

身惡隅; 北; 惡身隅

bslab pa bca’ ba’i phan yon bcu daṅ ltuṅ byed sde lṅa la sogs pa’i miṅ las phan yon bcu’i miṅ las

制戒十事利益

saṃghasaṃgrahāya

dge ’dun bsdu ba’i phyir

僧會故; 攝僧故; 攝僧

saṃghasuṣṭhutāyai

dge ’dun legs par bya ba’i phyir

僧極善事故; 極攝僧故; 極攝

saṃghasya sparśavihārāya

dge ’dun bde bar gnas par bya ba’i phyir

僧安住故; 令僧安樂故; 令僧樂

durmaṅkūnāṃ pudgalānāṃ nigrahāya (durmaṅgubhūtānām pudgalānāṃ nigrahāya, durmadgubhūtānām pudgalānāṃ nigrahāya)

gnoṅ mi bkur ba’i gaṅ zag rnams tshar gcad pa’i phyir

不犯斷繁多故; 折伏無羞人故; 折伏無羞人

lajjināṃ sparśavihārāya

ṅo tsha śes pa rnams bde bar gnas par bya ba’i phyir

知恥安住故; 有慚愧人得安隱住故; 有慚愧者得安隱住持

anabhiprasannānām abhiprasādāya

mṅon par ma dad pa rnams mṅon par dad par bya ba’i phyir

現前不信能信故; 不信者令得信故; 不信者令得信

abhiprasannānāṃ bhūyobhāvāya

mṅon par dad pa rnams phyir źiṅ ’phel bar bya ba’i phyir

現前能信增長故; 已信者增益信故; 正信者增益

dṛṣṭadharmikāṇām āsravāṇāṃ saṃvarāya

mthoṅ ba’i chos kyi zag pa rnams bsdam pa’i phyir

見法能禁訝漏故; 於現法中得漏盡故; 於現法中得漏盡

sāṃparāyikāṇāṃ setusamudghātāya (saṃparāyikāṇāṃ setusamudgatāya)

tshe rabs phyi ma’i zag rnams pa chu lon gyis bzlog bya ba’i phyir

今世後世如水轉故; 未生諸漏令不生故; 未生諸漏令不生

brahmacaryaṃ ca me cirasthitikaṃ bhaviṣyati

ṅa’i tshaṅs par spyod pa la yun riṅ du gnas par ’gyur

永住於梵行; 正法得久住為諸天人開甘露施門故; 永住於梵行開正法門

ltuṅ byed sde lṅa daṅ ma ṅes pa’i miṅ la

五墮不定

catvāraḥ pārājikā dharmāḥ

phas pham par ’gyur ba’i chos bźi

四波羅夷; 四波羅市迦; 極惡 ; 四波羅市迦法 ; 四他勝法

trayodaśa saṃghāvaśeṣāḥ

dge ’dun lhag ma bcu gsum

十三僧伽尸沙; 十三僧伽伐尸沙; 僧殘

pāyattikāḥ (pāyantika, pāpattikā, pāpantikā, pācittiyākā, pātayantikā, prāyaścittikā)

ltuṅ byed

婆逸提迦; 波逸底迦; 令墮

catvāraḥ pratideśanīyāḥ

so sor bśags par bya ba bźi

四波羅提提舍尼; 四波羅底提舍尼; 向彼悔

saṃbahulā śaikṣadharmāḥ

bslab pa’i chos maṅ po

諸戒法; 眾多學法

phas pham pa bźi’i miṅ la

四波羅夷

abrahmacaryam

mi tshaṅs pa spyod pa

邪婬; 非梵行; 婬; 不淨行

adattādānam

ma byin par len pa

偷盜; 不與取

badhaḥ

gsod pa

殺; 斷人命; 斷; 殺生

uttaramanuṣyadharmapralāpaḥ

mi’i chos bla ma smra ba

妄說自得上法法; 妄說上人法; 妄言 ; 妄

dge ʼdun lhag ma bcu gsum ma ṅes pa‘i miṅ la

十三僧殘

śukravisṛṣṭiḥ

khu ba ’byin pa

出津; 故出精; 故失精 ; 古心泄精

kāyasaṃsargaḥ

lus kyis reg pa

觸體; 摩觸女人; 觸身

maithunābhāṣaṇam

’khrig pa daṅ ldan par smra ba

說妄言; 與女人粗語; 說婬欲言

paricaryāsaṃvarṇanam (paricaryāsaṃvarṇānam)

bsñen bkur bsṅags pa

喜讚己; 向女人歎身索供; 婬意讚己

saṃcaritram

smyan byed pa

顛狂; 媒人; 作媒嫁

kuṭikā

khaṅ pa

房; 過量房; 房屋

mahallakaḥ (mahāllakaḥ)

khaṅ chen

大房; 有主僧不處分房; 大住處 ; 過量不應法處

amūlakam

rtsa ba med pa

無根; 無根重罪謗他; 無根謗彼

laiśikam

bag tsam pa

異非分; 假根謗

saṃghabhedaḥ

dge ’dun gyi dbyin byed pa

僧行不正; 破僧違諫; 壞和合僧

tadanuvartakaḥ

de’i rjes su phyogs pa

隨順; 助破僧違諫; 隨順邪黨

kuladūṣakaḥ

khyim sun ’byin pa

處俗家; 污家擯謗違僧諫; 惡行汗他家

daurvacasyam

bka’ blo mi bde pa

不受如法諫; 惡性拒僧違諫

dvāv aniyatau

ma ṅes pa gñis

二不定法

naiḥsargikāḥ pāyattikāḥ

spaṅ ba’i ltuṅ byed sum bcu’i miṅ la

三十波逸提

prathamaṃ daśakam

bcu pa daṅ po la

第一十為始

dhāraṇam

’chaṅ ba

持; 執持

vipravāsaḥ

’bral ba

離

nikṣepaḥ

’jog pa

畜

dhāvanam

’khrur ’jug pa

浣

pratigrahaḥ

len pa

取

yācñā

sloṅ ba

乞; 尋取

sāntarottaram

smad gyogs daṅ stod gyog su bcas pa

上下莊嚴價錢; 過受; 上下衣過

cetanakāni (3caitanakāni)

rin thaṅ

價; 同價

pratyekam

so so ba

別主

preṣaṇam

bskur ba

遣使

dvitīyaṃ daśakam

bcu gñis pa la

第二個十

kauśeyam (kauśam)

mon dar

高世耶; 段絹 ; 雜野蠶綿

śuddhakakālakānam (kālānām eḍakalomnām, kālānām eḍakalomnām)

bal nag po ’ba’ źig

用黑紬絨; 純黑羊毛; 純羺羊毛

dvibhagaḥ

cha gñis bsre ba

二分相合; 二分

ṣaḍvarṣāṇi

lo bcu drug tu ’chaṅ ba

作減六年敷具; 六年 ; 六年持

vitastiḥ

mtho gaṅ

一托; 一磔手

adhvorṇoḍhiḥ (adhvaurṇaḍhi)

lam na bal thogs pa

道中用絨; 道中持羊毛

ūrṇāparikarmaṇaḥ

bal smel du ’jug pa’i spaṅs pa

棄捻細絨; 浣染擘羊毛

jātarūparajatasparśanam

gser daṅ dṅul la reg pa

觸金銀; 捉金銀

rūpikavyavahāraḥ

mṅon mtshan can gyi spyod pa

行露相; 出納求利; 賣買寶物等

krayavikrayaḥ

ño tshoṅ byed pa

販賣

tṛtīyaṃ daśakam

bcu pa gsum la

第三個十

pātradhāraṇam

lhuṅ bzed ’chaṅ ba

持盂; 畜盂

pātraparīṣṭiḥ

lhuṅ bzed tshol ba

亂缽盂; 乞缽; 求缽盂

vāyanam (dhāyanaḥ, vayanam)

’thag tu ’jug pa

入織所; 使織; 便織

upamānavardhanam (uyamānabadhanam)

’thag pa bskyed pa

起織造; 使增織; 便增織

dattvādanam

byin ’phrog

與奪

kārttikātyayikam

ston zla tha chuṅ la thal ba

季秋將去; 過季秋

saptarātravipravāsaḥ

źag bdun na ’bral ba

七夜相離; 七日相離

vārṣāśāṭyakālaparīṣṭidhāraṇam

dbyar gyi ras chen dus ma yin par ’tshol ba daṅ ’chaṅ ba

執持非夏大夏布; 求或持非時雨浴衣

pariṇāmanam

bsṅos pa las bsgyur ba

那移布施; 羞過時應

saṃnidhikāraḥ (santikhākaraḥ)

gsog ’jog

集畜

navatipātayantikādharmāḥ

ltuṅ byed dgu bcu’i miṅ

九十犯墮名; 九十波逸底迦; 九十波逸提

śuddhaprāyaścittikāḥ

ltuṅ byed ’ba’ śig tu ’gyur ba rnams pa

犯諸今墮者

prathamaṃ daśakam

第一個十

mṛṣā

brdzun

故妄言; 妄言

ūnavādaḥ

skyon nas smra ba

過失; 毀譽

bhikṣupaiśunyam

dge sloṅ la phra ma smra ba

不能見比丘; 苾芻離間語; 兩舌

khoṭanam (khoṭānam, utkoṭanam)

skyo sṅogs byed pa (skyo brṅogs byed pa)

惱僧; 發舉

duṣṭhulārocanam

gnas ṅan len brjod pa

說麤惡法; 說麤罪

uttaramanuṣyadharmārocanam

mi’i chos bla ma brjod pa

自見過; 說上人法; 言過人法

ṣaṭpañcikayā vācā dharmadeśanāyāḥ

tshig drug gam lṅa las lhag par chos bśad pa

說法或五六句; 說法五六語; 說法過五六語

samapadoddeśadānam

tshig mthun pa daṅ tshig lhag par zlos pa

言談多順; 與同句誦; 與未受大戒人同誦

saṃstutiḥ

bśes ṅor byed pa

隨親友; 同心許

vitaṇḍanam

khyad du gsod pa

反欺; 輕呵; 輕毀

dvitīyaṃ daśakam

bcu pa gñis pa la

第二個十

bījagrāmabhūtagrāmavināśanam

sa bon gyi tshogs daṅ ’byuṅ ba’i tshogs ’jig (’jigs) pa

毀壞諸種與鬼神村

avadhyānam

’phya ba

笑話; 輕賤; 譏笑

ājñāviheṭhanam (anyavādaviheṭhanam)

bsgo ba bcag pa

不受諫; 違惱言教

mañcaḥ

khri

座子; 床

saṃstaraḥ

gdiṅ ba

座具

niṣkarṣanam

skrod pa

趕出; 牽出

anupraskandya pātaḥ

phyis gnon pa

後來強入; 後入強臥

āhāryapādakārohī (aharyapādakārohī)

rtsa ba ’byuṅ ba la ’dug pa

坐臥脫腳床; 登脫腳床

saprāṇikopabhogaḥ

srog chags daṅ bcas pa la spyod pa

使飲水不顧微; 用有蟲水; 用水不顧微命

dvau vā trayo vā chadanaparyāyā dātavyāḥ

rim pa gñis sam gsum brtsigs pa

二次或三次; 牆廳二三重; 砌過二三節

tṛtīyaṃ daśakam

bcu pa gsum pa la

第三個十

asaṃmatāvavādaḥ

ma bskos par ston pa

不便自說法; 不差教授; 不差自說法

astamitāvavādaḥ

ñi ma nu ba kyi bar du ston pa

說法盡; 教授至日暮; 說法至日沒

āmiṣakiṃcitkāvavādaḥ

zas cuṅ zad kyi phyir ston po

為飲食說法; 為飲食故教授

cīvaradānam

gos sbyin pa

施衣

cīvarakaraṇam

gos ’tshem pa

與非親苾芻尼作衣; 綿衣 ; 作衣

bhiksuṇīsārthena saha gamanam

dge sloṅ ma’i mgron po maṅ po daṅ ldan cig ’gro ba

與尼僧同行; 與苾芻尼同道行

sabhikṣuṇījalayānoḍhiḥ (sabhikṣuṇīkā jalayānoḍhiḥ)

dge sloṅ ma daṅ lhan cig grur ’jug pa

與尼僧同舟; 與苾芻尼同乘一船

rahasi niṣadyā

dben pa na ’dug pa

同居靜處; 屏處坐

rahasi sthānam

dben pa na ’greṅ ba

同立靜處; 屏處立

bhikṣuṇīparipācitapiṇḍopābhogaḥ (bhikṣuṇīpariyācitapiṇḍopābhogaḥ)

dge sloṅ mas sbyor du bcug pa’i zas za pa

知苾芻尼讚嘆得食; 受用苾芻尼所教化食; 食尼僧造食

caturthaṃ daśakam

bcu pa bźi pa la

第四個十

paraṃparabhojanam

yaṅ yaṅ za ba

展轉食; 頻不時食

ekāvasathāvāsaḥ

gnas gcig gnas pa

與彼處一住; 一住處住; 一處再食

dvitripātrapūrātiriktagrahaṇam

lhuṅ gzed do gsum las lhag par len pa

過兩三缽受; 受過滿兩三缽

akṛtaniriktikhādanam

lhag mar ma byas pa’i bza’ ba

不食餘剩; 不作餘法食; 不作餘食法更食

akṛtaniriktipravāraṇam

lhag mar ma byas pa stob pa

不剩餘力; 不作餘法食; 不作餘食法者與他食

gaṇabhojanam

’dus śiṅ za ba

吒聚食; 眾食; 別眾食

akālabhojanam

dus ma yin par za ba

食非時

samnihitavarjanam

gsog ’jog spaṅ ba

棄積饡; 食殘宿食

apratigrāhitabhuktiḥ (apratigrāhitabhaktiḥ)

byin len ma byas par za ba

不與乞食; 不受食

praṇītavijñāpanam

zas gsod pa sloṅ ba

飲殺食; 乞美食

pañcamaṃ daśakam

bcu pa lṅa pa la

第五個十

saprāṇijalopabhogaḥ

srog chags daṅ bcas pa’i chu la spyod pa

飲水吸入微命; 受用有蟲水; 澆水有虫水

sabhojanakulaniṣadyā

ñal po byed pa śom pa’i khyim na gnas pa

臥居於家; 有食家坐; 有寶強安坐

sabhojanakulasthānam

ñal po byed par śom pa’i khyim na ’greṅ pa

臥立於家; 有食家立; 有寶屏處立

aceladānam (acailadānam)

gcer bu pa la sbyin pa

與無衣外道男女食; 與無衣; 施露體 ; 施裸身者

senādarśanam

dmag la lta ba

觀軍士

senāvāsaḥ

dmag gi naṅ na gnas pa

住軍中

udyūthikāgamanam (udyūthikāgama)

gyul bśams pa ’khrug tu ’gro ba

行陣中; 擾辭軍兵; 令亂軍陣

prahāradānam (praharadānam)

brdeg pa

擊櫪; 打

udguraṇam

gzas pa

挺; 舉

duṣṭhulapraticchādanam (duṣṭhulāpraticchādanam)

gnas ṅan len ’chab ba

處罪業; 覆藏麤罪; 隱瞞罪業

ṣaṣṭhaṃ daśakam

bcu pdrug pa la

第六攝頌

bhakṣacchedakāraṇam

zas gcod du ’jug pa

入斷食處; 令斷食

agnivṛttam

me ’bud pa

自吹火; 轉火; 然火

chandapratyuddhāraḥ

dad pa phyir bsgyur ba

轉敬他; 令還欲; 轉意

anupasampannasahasvapnaḥ

bsñen par ma rdzogs pa daṅ lhan cig ñal ba

不作比丘同寢; 與未近圓人同宿; 與未作比丘共宿

dṛṣṭigatānutsargaḥ

lta bar gyur ba mi ’dor ba

見則不棄; 不捨惡見; 邪見不捨

utkṣiptānuvṛttiḥ

spaṅs pa’i rjes su phyogs pa

棄則隨方; 隨捨置人; 與遣者相黨

nāśitasaṃgrahaḥ

bsñil ba sdud pa

遣則復返; 擯者復散

araktavastropabhogaḥ

kha ma bsgyur ba’i gos gyon pa

不著染衣; 受用不染衣; 著不染衣

ratnasaṃsparśaḥ

rin po che la reg pa

執持寶物; 捉持寶物

snānaprāyaścittikam (snātaprāyaścittikam)

khrus byed pa’i ltuṅ byed

洗浴; 洗欲應對治

saptamaṃ daśakam

bcu pa bdun pa la

第七個十

tiryagbadhaḥ

dud ’gro gsod pa

殺畜類

kaukṛtyopasaṃhāraḥ

’gyod pa bskyed pa

令生悔疑

aṅgulipratodanam (aguliprabhodānam)

’dzub mos ga ga tshil byed pa

捏腋戲笑; 以指擊攊

udakaharṣaṇam

chu la rtse ba

水中頑; 水中喜

mātṛgrāmeṇa saha

bud med daṅ lhan cig ñal ba

與婦人同行; 與婦人同室宿

bhīṣaṇam

sṅaṅs par byed pa

恐怖他

gopanam

sbed pa

藏

apratyuddhāryaparibhogaḥ

phyir ma blaṅs par spyod pa

詐與復用; 不令還而受用

amūlakābhyākhyānam

gźi med par skur ba ’debs pa

無根謗

apuruṣayā striyāmārgagamanam

skyes pa med par bud med daṅ lam du ’gro ba

與寡婦同行; 與婦女同行

aṣṭamaṃ daśakam

bcu pa bryad pa la

第八個十

steyasārthagamanam

rkun ma daṅ lhan cig ’gro ba

與賊同行

ūnaviṃśavarṣopasaṃpādanam

lo ñi śu ma lon par bsñen par rdzogs par byed pa

未至二十歲令作比丘; 未滿二十歲授近圓

khananam

sa brko ba

穿地; 堀

pravāritārthātisevā

mgron du gñer ba las riṅ du ’dug pa

時常待客; 作客過時

upaśravagatam (upaśravanatam)

ñan rna ba las gyur pa

耳聞轉變; 盜聽

śiksopasaṃhārapratikṣepaḥ

bslab pa la ñe bar ’jog pa spoṅ ba

棄近戒; 棄慢禁戒

tūṣṇīṃ viprakramaṇam (tuṣṇīvakramaṇam)

mi smra bar ’gro ba

行走; 不語起去

anādaravṛttam

ma gus pa’i tshul

不敬禮; 不敬形

surāmaireyamadyapānam

’bru’i chaṅ daṅ sbyar ba’i chaṅ myos par gyur ba ’thuṅ ba

飲大米酒; 飲窣羅迷麗耶酒; 飲酒; 飲諸酒

akālacaryā

dus ma yin par ’gro ba

不時行; 非時行; 非時入城

navamaṃ daśakam

bcu pa dgu pa

第九個十

kulacalyā

groṅ rgyu ba

遊城

rājakularātricaryā

rgyal po’i pho braṅ du nub mo ’gro ba

宮殿中夜行

śikṣāpadadravyatāvyavacāraḥ (śikṣāpadadravyatāvyāvacaraḥ)

bslab tshig gi dṅos po la khyad du gsod pa

欺壞戒法; 輕學處事; 輕訶戒法

sūcigṛhakasaṃpādanam

khab ral ’chos pa

彫刻針札; 作針筒; 骨牙角作針筒

pādakasampādanaṃ

khri’i rkaṅ ba ’chos pa

彫刻坐床; 作床腳; 坐床足過量

avanāhaḥ

śiṅ bal gyis gos par byas pa

做綿袂衣; 被棉絮著衣

niṣadanagatam (nipadanagatam)

gdiṅ ba las gyur pa

臥具; 於座具; 坐具過量

varṣāśātīgatam

dbyar gyi ras chen las gyur pa

成大夏布; 於雨浴衣; 雨衣過量

kaṇḍupraticchādanagatam

g-yan pa dgab pa las gyur pa

肢喜; 於覆瘡衣; 覆疥瘡衣過量

sugatacīvaragatam

bde bar gśegs pa’i chos gos kyi tshad las gyur pa

無量數作袈裟; 於善逝衣; 衣過佛衣量

pratideśanīyāni

so sor bśags pa’i chos bźi miṅ la

悔過法; 懺悔四法

bhikṣuṇīpiṇḍakagrahaṇam

dge slon ma las zas lag tu len pa

尼僧自手食食

paṅktivaiṣamyavādānivāritabhuktiḥ

gral rims su ma bab par ’drim du ’jug pa la ma bzlog par za ba

未設坐遊返取食不辭比丘尼所指示與食; 眾不平等言不拒食

kulaśikṣābhaṅgapravṛttiḥ

khrims dral te gron du ’gro ba

已設座犯禁入聚落; 犯家制入

vanavicayagataḥ

nags tshal brtag pa las gyur pa

遊走於林中; 於觀察林

bslab pa’i chos maṅ po’i miṅ la

眾多學法

nivāsanena sapta

śam thabs la rnam pa bdun

內衣有七條; 禪裙有層

parimaṇḍalanivāsanam

śam thabs la zlum por bgo pa

禪裙圓相; 齊整著裙; 五衣應齊整圓相

nātyāskṛṣṭaḥ (nātyāskṛṣṭaḥ)

ha can rtseṅs pa ma yin pa

不要特積語; 不太高; 不得如積磊

nātyavakṛṣṭam (nātyuprakṛṣṭaḥ)

ha caṅ ’jol ba ma yin pa

不要特長; 不太下; 不得特長

na hastituṇḍāvalambitam

glaṅ po che’i sna ltar nar ba ma yin pa

不要如象鼻垂長; 不垂如象鼻

na tālavṛndakam

ta la’i lo ma ltar ltab pa

如多羅樹葉; 如多羅菜; 不得多羅樹葉

na kulmāṣapiṇḍakam (na kuḍmāṣapiṇḍakam)

’bru’i phur ma ltar ma yin pa

不要如米堆; 不如豆團; 不得如米袋

na nāgaśīrṣakaṃ nivāsanaṃ nivāsayiṣyāmīti śikṣā karaṇīyā

sbrul mgo’i gdeṅs ka ltar smad gyogs mi bgo bar bslab par bya

下衣不得如蛇舉頭相; 我不著裙如蛇頭

nātyāskṛṣṭaḥ cīvaram

chos gos ha caṅ rtseṅs pa ma yin pa

袈裟不用積; 衣不太高; 上衣不得如磊

nātyavakṛṣṭaṃ cīvaram (nātyāskṛṣṭaḥ cīvaram)

chos gos ha caṅ ’jol ba ma yin

袈裟不用甚長; 衣不太下

parimaṇḍalam cīvaram

chos gos zlum por bgo ba

要圓相; 齊整衣好正覆

susaṃvṛtaḥ

śin tu bsdams pa

最要謹慎

supraticchannaḥ

legs par bgos ba

要莊嚴好; 好正被; 上衣要齊正

alpaśabdaḥ

sgra bskyuṅ ba

不要作聲; 少語言

anutkṣiptacakṣuṣaḥ

mig gyeṅ bar mi bya ba

不亂視; 不高視; 不左右顧

yugamātradarśinaḥ

gña’ śiṅ gaṅ tsam du blta ba

平正視

nodguṇṭhikayā (nodguṣṭhikayā)

mgo mi gyog

不搖頭; 不覆頭; 不長

notkṛṣṭkayā

mi brdze

不捲; 不偏抄

notsaktikayā

mi gzar

不反抄; 不雙抄

nodvyastikayā

gña’ goṅ du mi bsnol

不叉手於腦後; 不叉

na paryastikayā (na paryastikaryā)

phrag pa gñis ka la mi gzar

不要兩交搭於肩上; 不拊

noṭṭaṅkikayā

braṅ bas ma yin

勿以腳掌面立行; 不足指行

nojjaṅkikayā

’jol thabs su ma yin

勿拉衣行

nollaṅghikayā

mi mchoṅ

不跳

notkuṭukikayā

rtsog bus ma yin

不得蹲坐蹲行; 不蹲

na skambhākṛtāḥ

dkur mi bsten

不要叉腰; 不挂

na kāyapracālakam

lus mi bsgyur

不要搖頭; 不搖身; 不要搖身

na bāhupracālakam

lag pa mi bskyod

不要舉手; 不掉臂

na śīrṣapracālakam

mgo mi bsgyur

不要轉頭; 不搖頭; 不要搖頭

na soḍhaukikayā

phrag pa mi sprad

不要聳肩; 不肩排; 不要掉肩

na hastasaṃlagnikayā

lag pa mi sbrel

不要叉手; 不連手; 不要連手

nānanujñātāḥ

ma bsgo bar

未分付; 未請; 不得未差而

na pratyavekṣāsanam (pratyavekṣosanam)

stan la ma brtags par

不看坐具以; 不觀察坐

na sarvakāyaṃ samavardhāya

lus thams cad kyis ljid kyis mi dbab

坐無體重; 不應放身而坐; 重體用力坐

na pāde pādam ādhāya

rkaṅ pa mi bsnol

足不交錯; 不壘足

na sakthani sakthyādhāya

brla mi bsnol

腿勿交叉

na gulphe gulpham ādhāya

loṅ bu’i steṅ du loṅ bu mi bźag

坐不可兩背式骨上下合; 不重踝

na saṃkṣipya pādau

rkaṅ pa mi dgug

腳勿交叉; 不斂足

na vikṣipya pādau

rkaṅ mi gdaṅ

不可跨立; 不舒足

na viḍaṅgikayā

mdom mi snaṅ

不露密相

satkṛtya piṇḍapātaṃ pratigrahīṣyāmaḥ (satkṛtya piṇḍapātraṃ pratigrahīṣyāmaḥ)

legs par zas blaṅ ba

取食要端正; 恭敬受食; 取食要好

na samatīrthikam (na samatittikam)

mu daṅ kha da chad du ma yin pa

勿得作音; 勿滿; 勿得飯上多添羹

na samasūpikam

tshod ma daṅ mñam par ma yin

勿得飯上菜齊盛

sāvadānam

mthar chags

以次; 次第

pātrasaṃjñinaḥ

lhuṅ bzed la blta ba

觀看缽盂; 看缽

nānāgate khādanīye bhojanīye pātram upanāmayiṣyāmaḥ (nānāgate khādanīye bhojanīye pātram udhānāmayiṣyamaḥ)

bza’ ba daṅ bca’ ba ma ’oṅs par lhuṅ bzed ltuṅ gzed mi bzed

飲食未到勿得用缽去接; 食未至預申其鉢

na odanena sūpikaṃ praticchādayiṣyāmaḥ sūpikena vā odanam

’bras chan gyis tshod ma’am tshod mas ’bras chan mi dag pa

食飯勿得用菜蓋飯; 不得滿鉢受飯更安羹菜令食流溢

satkṛtya piṇḍapātaṃ paribhokṣyāmaḥ (satkṛtya piṇḍapātraṃ paribhokṣyāmaḥ)

legs par zas bzab

飯食端莊; 恭敬而食

nātikṣuṇakair ālopaiḥ (nātikhuntannakirālopaiḥ)

kham ha caṅ chuṅ ba yaṅ ma yin

斷食勿得過小; 不極小摶

nātimahantam

kham ha caṅ chen po ma yin

斷食勿得過大; 不極大摶

parimaṇḍalam ālopam

kham ran pa

斷食合中; 圓整而食

nānāgate ālope mukhadvāraṃ vivariṣyāmaḥ

kham ma gzas par kha mi gdaṅ

未食勿得開口; 食未至不張口待

na sālopena mukhena vācaṃ pravyāhariṣyāmaḥ (na sālopena mukhena vāraṃ pravyāhariṣyāmaḥ)

kha kham gyis bkaṅ ste mi smra

食滿口勿得言; 不應如是含食語

na cuccukārakam

tsug tsug mi bya

口無作聲; 不彈舌; 勿露酸相

na śuścukārakam

cag cag mi bya

勿吸湯聲

na thutthukārakam

hu hu mi bya

勿露熱相; 不吹氣

na phutphukārakam

phu phu mi bya

勿呼呼聲; 不呵氣; 勿露冷相

na jihvāniścārakaṃ piṇdapātaṃ(piṇdapātraṃ) bhokṣyāmaḥ

lce phyuṅ ste zas mi bza’

食勿出舌; 不舒舌食

na sikthapṛthakkārakam

’bru nas tha dad mi bya

勿拾一一粒食; 不手散食

nāvarṇakārakam (navarṇakarakam)

phyas mi gdags

勿嫌惡

na gallāpahārakam (galla + apahārakam)

mkhur ba mi spo

負背勿移; 不填頰食; 勿移於左右腮

na kavaḍacchedakam (na karaḍacehādakam, na kavaḍocchedakam)

kham ’phro mi bcad

勿得不斷食; 不分摶食; 勿得斷食分

na jihvāsphoṭakam

rkan mi tog

齶勿作聲

na hastāvalehakam

lag pa mi bldag pa

勿舐手

na pātrāvalehakam

lhuṅ bzed mi byog

勿舐缽

na hastasaṃdhunakam

lag pa mi sprug

手勿抓癢; 不振手; 手勿摔

na pātrasaṃdhunakam

lhuṅ bzed mi skyom

勿得離缽; 不振缽; 勿得覆缽

na stūpākṛtimavamṛdya piṇḍapātaṃ paribhokṣyāmaḥ (na stūpākṛtimavamṛdya piṇḍapātraṃ paribhokṣyāmaḥ)

mchod rten daṅ ’dra bar byas te zas mi bza’

如塔樣者勿食; 不作窣覩波形食; 勿作如塔樣食

na sāmiṣeṇa pāṇinodakasthālakaṃ grahīṣyāmaḥ

lag pas zas daṅ ’bags pas chu snod la mi gzuṅ

食飯殘手衣得取水; 不以污手捉淨水瓶; 食飯汗手勿得取水器

na sāmiṣeṇodakenāntarikaṃ

druṅ na ’dug pa’i dge sloṅ la zas daṅ ’bags pa’i chu snod mi gtor

前坐比丘食殘勿得酒; 不以穢水灑比坐苾芻; 近坐比丘身上勿得酒水

nāvadhyānaprekṣiṇo ’ntarikasya bhikṣoḥ pātram avalokayiṣyāmaḥ

druṅ na ’dug pa’i dge sloṅ gi lhuṅ bzed la ’phyas gdags pa’i phyir mi blta

近坐比丘缽盂勿得顧笑; 不輕慢心觀比坐鉢中食

na sāmiṣam udakam antargṛhe chorayiṣyāmaḥ santaṃ gṛhiṇam anavalokya (na sāmikhom udakam antargṛhe chorayiṣyāmaḥ santaṃ gṛhiṇam anavalokya)

khyim du ’dug pa la ma dris par zas daṅ ’bags pa’i chu khyim pa’i khyim du mi dbo

住家不問; 在白衣舍不棄洗鉢水; 殘食水勿得至家 ; 不得未問而洗缽水棄白衣舍內

na pātreṇa vighasaṃ cchorayiṣyāmaḥ

lhuṅ bzed kyi naṅ du zas kyi lhag ma blugs te mi ’dor

缽盂殘食勿得棄捨; 不得以殘食置鉢水中; 殘食勿得復入缽而棄

nānāstīrṇapṛthivīpradeśe pātraṃ sthāpayiṣyāmaḥ

’og gźi med pa’i sa phyogs su lhuṅ bzed mi bźag

缽盂不可懸於虛空處; 地上無替不應安鉢; 缽盂不可放無座

notthitāḥ pātraṃ nirmādayiṣyāmaḥ

’greṅs te lhuṅ bzed mi bkru

勿得立洗缽盂; 不立洗鉢

na taṭe na prapāte na prāgbhāre pātraṃ sthāpayiṣyāmaḥ

gad kha ma yin pa daṅ gyaṅ sa ma yin pa daṅ dkan gzar po ma yin pa la lhuṅ bzed gźag par bya

不可放險處岸下嚴上不平處; 不於危險岸處置鉢

na nadyāhāry_āhāriṇyāṃ pratisrotaḥ pātreṇodakaṃ grahīṣyāmaḥ

’bab chu drag po’i rgyun las bzlog ste lhuṅ bzed kyis chu mi bcu

不可放常流緊水; 不得逆流以鉢酌水; 不可逆香暴流

notthito niṣaṇṇāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mi na bar ’dug pa la ’greṅs te chos mi bśad

無病坐立處不可說法; 人坐己立不為說法除病; 不得立而為坐者說法除病

na niṣaṇṇā nipannāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mi na bar ñal ba la ’dug ste chos mi bśad

無病坐臥處不可說法; 人臥己坐不為說法除病; 不得坐而為臥者說法除病

na nīcatarake niṣaṇṇā uccatarake āsane niṣaṇnāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ (na nīcastarake āsana uccatarake āsane niṣaṇnāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ)

mi na bar stan mthon po la ’dug pa la stan dma’ ba la ’dug ste chos mi bśad

不得為高坐處下說法; 人在高座己在下座不為說法除病; 不得為高坐者說法除病

na pṛṣṭhato gacchantaḥ purato gacchate aglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mi na bar mdun du ’gro ba la phyi nas ’gro źiṅ chos mi bśad

無病前行後行不說法; 人在前行己在後行不為說法除病; 不得前行者隨後說法除病

notpathena gacchantaḥ pathena gacchate aglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mi na bar lam nas ’gro ba la lam gyi ’gram nas ’gro źiṅ chos mi bśad

無病道行處道邊不可說法; 人在道己在非道不為說法除病; 不得為道中行者在道邊而說法除病

nodguṇṭhikākṛtāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ (nodguṣṭhikakṛtāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ)

mi na bar mgo gyogs pa la chos mi bśad

不得為裏頭人說法除病; 不為覆頭者說法除病

notkṛṣṭikākṛtāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mi na bar brdzes pa la chos mi bśad

不得為捲衣者說法除病; 不為偏抄衣者說法除病

notsaktikākṛtāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mi na bar gzar ba la chos mi bśad

無病交雜處不可說法; 不為雙抄衣者說法除病; 不可得為反抄衣者說法除病

na vyastikākṛtāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mi na bar gña’ goṅ du bsnol ba la chos mi bśad

不得衣纏頭者說法除病; 不為叉腰者說法除病

na paryastikākṛtāyāglānāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mi na bar phrag pa gñis ka la gzar ba la chos mi bśad / mi na bar phag pa gñis gas gzar pa la chos mi bśad

無病兩肩相摩處不可說法; 不為拊肩者說法除病; 不可為無病兩肩上搭衣者說法

noṣṇīṣaśirase dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

skra do ker can la chos mi bśad

不可為挽髻說法; 不為佛頂髻者說法

na kholāśirase dharmaṃ deśayiṣyāmi

źwa gyon pa la chos mi bśad

帶絹處不可說法; 不為戴帽者說法

na maulīśirase dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mgo cod pan can la chos mi bśad

不得為帶冕說法; 不為著冠者說法

na veṣṭitaśirase dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

mgo dkris pa la chos mi bśad

纏頭處不可說法; 不為纏頭者說法; 不可為覆頭人說法

na hastyārūḍhāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

glaṅ po che la źon pa la chos mi bśad

乘象處不可說法; 不為乘象者說法; 不可為乘象人說法

nāśvārūḍhāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

rta źon pa la chos mi bśad

乘馬處不可說法; 不為乘馬者說法; 不可為乘馬人說法

na śivikārūḍhāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

khyogs na ’dug pa la chos mi bśad

凡抬處不可說; 不為乘輿者說法; 不可為坐轎者說法

na yānārūḍhāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

bźon pa’i steṅ na ’dug pa la chos mi bśad

凡乘騎處不可說法; 不為乘車者說法; 凡乘騎人不可為說法

na pādukārūḍhāya dharmaṃ deśayiṣyāmi (na pādakarūḍhāya dharmaṃ deśayiṣyāmi)

lham mthon po gyon pa la chos mi bśad

不著靴處不可說法; 不為著履者說法; 不可為著革屐人木屐人說法

na daṇḍapāṇaye dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

lag na ’khar ba thogs pa la chos mi bśad

手執錫杖不可說法; 不為執杖者說法; 不可為手執錫杖人說法

na cchattrapāṇaye dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

lag na gdugs thogs pa la chos mi bśad

手執傘蓋處不可說法; 不為持蓋者說法; 不可為手執傘蓋人說法

na śastrapāṇaye dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

lag na mtshon thogs pa la chos mi bśad

手執器械處不可說法; 不為捉器械者說法; 不可為手執器械人說法

nakhaḍgapāṇaye dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

lag na ral gri thogs pa la chos mi bśad

手執劍處不可說法; 不為執劍者說法; 不可為手執劍人說法

nāyudhapāṇaye dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

lag na dgra cha thogs pa la chos mi bśad

手執冤器處不可說法; 不為執冤器者說法; 不可為手執冤器人說法

na saṃnaddhāya dharmaṃ deśayiṣyāmaḥ

go cha gyon pa la chos mi bśad

披甲處不可說法; 不為披甲者說法; 不可為披甲者說法

nāglānā utthitā uccāraprasrāvaṃ kariṣyāmaḥ

mi na bar ’greṅ ste bśaṅ gci mi bya

無病不可立前後; 不立大小便除病; 不得立大小便除病

nāglānā udaka uccāraprasrāvaṃ kheṭaṃ siṅghāṇakaṃ vāntaṃ viriktaṃ cchorayiṣyāmi

mi na bar chu’i naṅ du bśaṅ gci daṅ mchil ma daṅ snabs daṅ skyugs pa daṅ kha nas byuṅ ba mi dor

無病勿得前後唾涕吐於水中; 不得水中大小便洟唾除病

nāglānāḥ saharitapṛthivīpradeśe uccāraprasrāvaṃ kheṭaṃ siṃghāṇakaṃ vāntaṃ viriktaṃ cchorayiṣyāmaḥ

mi na bar rtsa sṅon po yod pa’i sa phyogs su bśaṅ lci (gci) daṅ mchil ma daṅ snabs daṅ skyugs pa daṅ kha nas byuṅ ba mi dor

不得生業上大小便涕唾除病; 不得青草上棄大小便及洟唾除病

nasādhikapauruṣyaṃ vṛkṣam adhirokṣyāma anyatrāpada iti śikṣā karaṇīyā

gnod pa byuṅ ba ma gtogs par śiṅ la mi gaṅ tsam las mthor mi ’dzeg pa la bslab par bya

不得上樹過人頭除時因緣; 不得上過人樹除為難緣

adhikaraṇaśamathā

rtsod pa źi bar byed pa’i chos bdun la

滅法有七; 七滅諍法

saṃmukhavinayaḥ

mṅon sum ’dul bar ’os pa

應與現前毘尼; 現前毘奈耶

smṛtivinayaḥ

dran pas ’dul bar ’os pa

堪念化者; 憶念毘奈耶; 應與憶毘尼

amūḍhavinayaḥ

ma myos par ’dul bar ’os pa

堪不化; 不癡毘奈耶; 應與堪不痴毘尼

yadbhūyasikīyaḥ (yadbhūyaḥ īṣīkīyaḥ, yadbhūyaḥ aiṣīkīyaḥ)

gaṅ tshul śiṅ maṅ po sbyin par ’os pa

多不應施; 多人語毘奈耶; 應與多罪相

tatsvabhāvaiṣīyaḥ

de’i ṅo bo ñid tshol du gźug par ’os pa

應與罪相; 求罪自性毘奈

tṛṇaprastārakaḥ (stṛṇāprastārakaḥ)

rtswa bkram pa lta bur ’os pa

應如擺草; 草掩毘奈耶; 應與如草覆地

pratijñākārakaḥ

khas blaṅ bar ’os pa

應與自言治; 自言毘奈耶

chad pas bcad ciṅ gso ba la sogs pa’i miṅ la

治罰等

vinayātisāriṇī

’dul ba daṅ ’gal ba

違律

deśanākaraṇīyā

bśags par bya ba

懺悔; 應說懺悔

saṃvarakaraṇīyā

bsdam par bya ba

禁戒; 應護

tarjanīyam

bsdigs pa

諕; 應訶

nirgarhaṇīyam

smad pa

欺; 應責; 責

pravāsanīyam

bskrad pa

應驅擯

pratisaṃharaṇīyam

phyir gyed par spaṅ ba

應收攝

utkṣepaṇīyam

gnas nas dbyuṅ ba

除卻; 應除卻

nāśanīyam (naśanīyam)

bsñil ba

折毀; 應滅

āpattivyutthānam (utpatts)

ltuṅ ba las bslaṅ ba

尋隨; 出罪; 舉其罪

parivāsaḥ

spo ba

遷移; 別住; 呵付

mūlaparivāsaḥ

gźi nas spo ba

隨應舉過; 根本別住; 波利嚩沙本

mūlāpakarṣaparivāsaḥ

gźi nas spo ba

應行波利嚩沙行; 根本除卻別住

mānāpyam (mānātvam)

mgu bar bya ba

摩那埵; 敬事; 意喜

mūlamānāpyam (mūlamānātvam)

bźi nas mgu bar bya ba

根本意喜

mūlāpakarṣamānāpyam(mūlāpakarṣamānātvam)

yaṅ gźi nas bslaṅ ste mgu bar bya ba

應行摩那埵行; 根本除卻意喜

cīrṇamānāpyam (cīrṇamānātvam)

mgu bar byas

已行摩那埵行; 已行意喜

āvarhaṇam (avarhaṇam)

dbyuṅ ba

出卻; 出罪

chandapariśuddhiḥ

dad pa daṅ yoṅ ba dag pa

誠信; 欲淨

gsol ba daṅ las la sogs pa’i miṅ la

請願羯磨等

muktikājñāptiḥ

gsol ba gcig pu

禱祝; 乞戒

jñāptikarma (jñāptikarman)

gsol ba’i las

白羯磨

jñāptidvitīyam

gsol ba daṅ gñis

二請; 白二

jñāpticaturtham

gsol ba daṅ bźi

四禱祝; 白四; 三請

karmavācanā

las brjod pa

誦念; 羯磨說; 白羯摩

prathamā karmavācanā

las brjod pa daṅ po

一誦念; 第一羯磨說; 勸白

dvitīyā karmavācanā

las brjod pa gñis pa

二誦念; 第二羯磨說; 二白

tṛtīyā karmavācanā

las brjod pa gsum pa

三誦念; 第三羯磨說; 三白

chāyā

grib tshod

影量; 影

pañcasamayāḥ

dus lṅa

五時

catvāro niśrayāḥ

gnas bźi

四依

vṛkṣamūlam

śiṅ druṅ

樹下

piṇḍapātaḥ

bsod sñoms

化緣; 乞食

pāṃsukūlam (pāṃsukkulam)

phyag dar khrod

糞掃衣; 掃屍林

pūtimuktabhaiṣajyam

sman bkus te bor ba

棄醫藥; 醫藥

patanīyā dharmāḥ

ltuṅ bar ’gyur ba’i chos

犯墮者; 墮落法; 犯墮法

śramaṇakārakāḥ

dge sbyoṅ byed pa

作沙門; 修善

poṣadhaḥ

gso sbyoṅ

布薩; 褒灑陀

poṣadha źes bya ba poṣa ni puṣṇate dge ba (155a1)gso źiṅ rgyas par byed pa la bya | dha ni dhava gatiśuddhau źes bya ste | rgyug pa ’am dag par byed pa lta bu la bya | spyir na dus drug tu khrims brgyad nod pa daṅ | dge sloṅ khrims kyi yan lag las ñams pa rnams gso źiṅ sbyoṅ ba’i miṅ ste gso sbyoṅ źes bya |

maṅgalapoṣadham

bgra śis kyi gso sbyoṅ

吉祥布薩; 修習祥善; 吉祥褒灑陀

āpat poṣadham

mi bde ba la gso sbyoṅ bya ba

不安時布薩; 不安褒灑陀

śalākā

tshul śiṅ

籌

upagatiḥ

gnas par dam bcas ba

欲住; 到

varṣopanāyikā

dbyar sbyor

坐; 安居; 備具

varṣopanā(2)yikā źes bya ba | upanayati saṃprāpayati źes bya ste | varṣo ni dbyar | upanāyikā ni phrad par byed pa ste | dbyar zla ’briṅ po’i tshes bco lṅa la dge ’dun las su bsgo ba daṅ khrims suvya ba daṅ mal cha bsgo ba la sogs pa bya ba nas tshes bcu drug la dbyar gnas par byin gyis rlob pa’i (3)cho ga byed pa daṅ | sbyor bas na sbyor źiṅ gnas par dam ’cha’ ba’i miṅ ste | dbyar sbyor źes bya |

pravāraṇam

dgag dbye

開具; 自恣

pravāraṇaṃ źes bya ba pramuktavāraṇa źes bya ste | dbyar gnas par dam bcas pa’i tshe thos pa daṅ mthoṅ ba daṅ dogs pas rgol źiṅ rtsod du mi gnaṅ ba las skabs phye bas na dgag dbye źes bya |

pravārikaḥ

dgag dbye byed

將開; 作自恣

pravāritam

dgag phyed (dgag dbye)

已開; 已自恣

kaṭhināstaraṇam

sra brkyaṅ btiṅ ba

展; 張羯恥那衣; 受功德衣; 受迦絺那衣

kaṭhināstara źes bya ba kaṭhina ni sra ba ste chos gos (5)mi ’khum par brkyaṅ ba’i gtan pa daṅ ’dra bar | chos gos sum phrugs gcig la byin gyis brlabs | dge ’dun dbyar gnas par dam bcas pa rnams kyis chos gos zla ba lṅa ba’i bar du lhag pa daṅ bral ba daṅ kha zas sṅa dro yaṅ daṅ yaṅ za ba daṅ | so sor ’dus śiṅ za ba la sogs (6)pa ltuṅ bar mi ’gyur bar brtan par thub ciṅ bag brkyad pa’i miṅ ste sra brkyaṅ źes bya’o || asta ra ni chos gos bkram pa ’am btiṅ ba daṅ ’dra bar kun la khyab pa’i miṅ ste btid ba la bya | bsdus na sra brkyaṅ btiṅ bar btags |

kaṭhināstarakaḥ

sra brkyaṅ btiṅ ba

展; 張羯恥那衣; 受功德衣; 受迦絺那衣

kaṭhinam

sra brkyaṅ

展; 羯恥那衣; 功德衣; 迦絺那衣

triśaraṇagamanam

skyabs gsum du ’gro ba’i miṅ la

三歸依

buddhaṃ śaraṇaṃ gacchāmi dvipādānām agryam

rkaṅ gñis kyi mchog saṅs rgyas la skyabs su mchi’o

歸依佛陀兩足尊

dharmaṃ śaraṇaṃ gacchāmi virāgāṇām agryam

’dod chags daṅ bral ba’i mchog chos la skyabs su mchi’o

歸依離貪最勝王; 歸依法離欲中尊; 歸依達摩離欲中尊

saṃghaṃ śaraṇaṃ gacchāmi gaṇānām agryam

tshogs kyi mchog dge ’dun la skyabs su mchi’o

歸依僧伽眾中尊; 歸依僧眾中尊

bslab pa’i gźi brgyad la sogs pa’i miṅ la

八齋戒等

prāṇātipātaviratiḥ, prāṇātighātaviratiḥ

srog gcod pa spoṅ ba

不殺生; 遠離殺生; 棄殺生; 離殺生

adattādānaviratiḥ

ma byin par len pa spoṅ ba

不偷盜; 棄偷盜; 離不與取

abrahmacaryāviratiḥ

mi tshaṅs par spyod pa spoṅ ba

不婬欲; 棄婬邪; 離非梵行; 不欲邪行

mṛṣāvādaviratiḥ

brdzun du smra ba spoṅ ba

不妄語; 棄妄; 離虛誑語; 不虛誑語

madyapānaviratiḥ

myos par ’gyur ba’i btuṅ ba spoṅ ba

不飲酒; 棄昏醉; 離飲諸酒; 不飲諸酒

gandhamālyavilepanavarṇakadhāraṇaviratiḥ

spos daṅ kha dog daṅ dbyug pa daṅ phyeṅ ba thogs pa spoṅ ba daṅ

不著華鬘瓔珞及香油塗身; 離持香鬘塗彩

uccaśayanamahāśayanaviratiḥ (ucchaśayanamahāśayanaviratiḥ)

khri stan mthon po daṅ khri stan chen po spoṅ ba

不座高床大床; 棄高床; 離高床大床

vikālabhojanaviratiḥ

dus ma yin pa’i zas spoṅ ba

棄非時食; 離非時食; 不非時食

samanvāhāra ācārya

slob dpon dgoṅs su gsol

阿遮利耶存念; 願師垂念

śṛṇotu bhadanta saṃghaḥ

dge ’dun btsun pa rnams gsan du gsol

開諸大德; 大德僧伽聽; 大德僧伽存念

yāvajjīvam

ji srid ’tsho’i bar du

乃至存命; 乃至命終; 乃至命存

ullumpatu mām (ullumbatu mām)

bdag draṅ du gsol

我求引導

anuśikṣe

rjes su slob po

隨學

anuvidhīye

rjes su sgrub po

隨作; 隨修

anukaromi

rjes su bgyid do

隨持; 隨作

catvārah śramaṇakārakadharmāḥ

dge sbyoṅ du byed pa’i chos bźi miṅ la

修善四法名目; 沙門四種作法

ākruṣṭena na pratyākroṣṭavyam (ākroṣtona na pratyākroṣṭavyam)

gśe yaṅ slar mi gśe bar bya

毀不還; 他罵不應返罵; 人毀不還毀

roṣitena na pratiroṣitavyam

khros kyaṅ slar mi khro bar bya

人怒不還怒; 他瞋不應返瞋

bhaṇḍitena na pratibhaṇḍitavyam

mtshaṅ brus kyaṅ slar mi ’bru bar bya

尋過失不還報; 他調不應返調

tāḍitena na pratitāḍitavyam

brdeg yaṅ slar mi brdeg par bya

他打不應返打

rab tu ’byuṅ ba la sogs pa’i miṅ la

出家等

pravrajitaḥ

rab tu byuṅ ba

出家

upasaṃpannaḥ

bsñen par rdzogs pa

近圓者; 受具足; 受大戒; 比丘; 已近圓

upasaṃpanna źes bya ba | upa ni ñe ba | saṃpanna ni rdzogs pa’am phun sum tshogs pa lta bu’i miṅ ste | mya ṅan las ’das pa daṅ ñe bar gsol ba daṅ | bźi’i las kyis dge sloṅ gi khrims gtsaṅ mar mnos pas na bsñen par rdzogs (6)pa źes bya |

śramaṇaḥ

dge sbyoṅ

沙門; 修善; 勤息

dge sbyoṅ daṅ bram ze daṅ mu stegs can gyi miṅ la
śramaṇa źes bya ba śramacāri śramaṇa źes bya ste | sdig pa źi bar byed pa spyod ciṅ legs pa la sbyoṅ bas na dge sbyoṅ źes bya | (3)dṅos su na ’phags pa rab tu byuṅ ba rnams la bya | de’i rjes su rab tu byuṅ ba gźan la yaṅ bya |

bhikṣuḥ

dge sloṅ

比丘; 苾芻; 乞士

bhikṣu źes bya ba dge sloṅ pha yin te | mya ṅan las ’das pa’i don sloṅ źiṅ tshol ba daṅ gsol ba daṅ bźi’i las kyis bsñen par rdzogs la chos daṅ mthun par bsod sñoms len pas ’tsho bas (4)na dge sloṅ źes bya |

bhikṣuṇī

dge sloṅ ma

比丘尼; 苾芻尼; 乞女

śramaṇeraḥ

dge tshul

沙彌; 勤策男; 求寂男

śramaṇerikā

dge tshul ma

沙彌尼; 勤策女; 求寂女

śikṣamāṇā

dge slob ma

學法女; 學戒女; 學善女; 正學女; 式叉摩那; 叉摩那

mahallakaḥ

rgan źugs

半路修行

śikṣādattakaḥ

bslab pas byin pa

與戒; 與學

upāsakaḥ

dge bsñen

善識; 近事男; 近事界; 優婆塞; 烏婆塞; 鄔波索迦

upāsika źes bya ba ni bslab pa lṅa la sogs pa mnos te | dgra bcom pa’i ’bras bu daṅ ñe bar gnas pas dge bsñen źes bya |

upāsikā

dge bsñen ma

近事女; 善識母; 優婆夷; 優婆斯迦

poṣadhikaḥ

gso sbyoṅ ba

布薩; 補善; 褒灑陀

upādhyāyaḥ

mkhan po

和尚; 力生; 親教師

upādhyāya źes bya ba upetyādhīyate asmād ces bya ste | daṅ po su las khrims nod pa de’i druṅ du ched du soṅ nas yas brjod pa bźin du gdon źiṅ bzlas par byas pas na luṅ ’bog pa la bya ste | sṅon chad grags pa daṅ don gñi ga sbyar nas mkhan po źes btags |

ācāryaḥ

slob dpon

闍黎; 阿遮利耶; 阿遮利; 軌範師; 師範; 阿闍梨

ācārya źes bya (7)ba ācāryate asmin źes bya ste | gaṅ las chos daṅ cho ga la sogs pa ñan źiṅ slob pa de la bya bas na slob dpon źes bya |

karmakārakaḥ

las byed pa

作行師; 羯磨者; 作業者

raho ’nuśāsakaḥ (rahotuśāsakaḥ)

gsaṅ ste ston pa

密師; 屏教師

niśrayadāyakaḥ (niśrayadāpakaḥ)

gnas byin pa

住施; 與依止者; 施住者

pāṭhācāryaḥ

klog pa’i slob dpon

誦念師; 數念師; 教讀阿遮利耶

sthaviraḥ

gnas brtan

尊者; 羅漢; 上座; 上首

dahraḥ, (daharaḥ)

gźon rabs

幼輩; 小師

navakarmikaḥ

lag gi bla

行僧; 初業者

vaiyavṛtyakaraḥ (vaiyaprityakaḥ)

źal lta pa

執事

śiṣyaḥ

slob ma

徒; 弟子

praśiṣyaḥ

yaṅ slob

再學; 徒弟; 徒孫

antevasī (antavāsī)

ñe gnas

弟子; 侍者

paścāc chramaṇaḥ

phyi bźin ’braṅ ba’i dge sbyoṅ

隨從沙門

madhyaḥ

bar ma

中人; 中輩

navakaḥ

gsar bu

新出家

vṛddhāntaḥ (vṛddhānnaḥ)

rgan rims

老次第

navāntaḥ

gźon rims

幼次第

naivāsikaḥ

gźi ba

根本住僧; 久住者

āgantukaḥ

blo bur du ’oṅs pa

客僧; 倏忽來者

gamikaḥ

’gro bar chas pa

行具者; 去者; 將行未行

āgamikaḥ

’oṅs pa

來者

kālapātrikaḥ (kālapattrikaḥ)

lhuṅ bzed nag pa can

黑缽者; 盂者

saṃjñābhikṣuḥ

miṅ gi dge sloṅ

比丘名; 名字苾芻; 名字比丘

pratijñābhikṣuḥ

khas ’che ba’i dge sloṅ

比丘稱; 自言苾芻; 自言比丘

bhikṣuta iti bhikṣuḥ

sloṅ ba’i phyir du dge sloṅ

為尋求的比丘; 乞求苾芻; 為命比丘; 為乞比丘

bhinnakleśatvād bhikṣuḥ

ñon moṅs bcom pa’i phyir dge sloṅ

改煩惱的比丘; 破煩惱苾芻; 為除煩惱比丘; 破煩惱比丘

jñāpticaturthakarmaṇopasaṃpanno bhikṣuḥ

gsol ba daṅ bźi’i las kyis bsñen par rdzogs pa’i phyir dge sloṅ

禱祝根本比丘; 白四羯磨圓具苾芻; 按毘尼儀軌而得成比丘; 用白四羯磨受具足戒比丘

rab tu byuṅ ba’i gźi la

出家事

steyasaṃvāsikaḥ

rku thabs su gnas pa

偷居; 賊住者

nānāsaṃvāsikaḥ

tha dad gnas pa

各居; 別住者

asaṃvāsikaḥ

gnas par mi bya pa

不共住

tīrthikāvakrāntakaḥ

mu stegs can źugs pa

趣外道

mātṛghātakaḥ

ma gsod pa

殺母者; 殺母

pitṛghātakaḥ

pha gsod pa

殺父者; 殺父

arhadghātakaḥ

dgra bcom pa gsod pa

殺羅漢者; 殺羅漢

saṃghabhedakaḥ

dge ’dun gyi dbyen byed pa

破和合僧; 破僧伽

tathāgatasyāntike duṣṭacittarudhirotpādakaḥ

de bźin gśegs pa la ṅan sems kyis khrag ’byin pa

惡心出佛身血

bhikṣuṇīdūṣakaḥ

dge sloṅ ma sun phyuṅ ba

破汙比丘尼者; 汙苾芻尼

puruṣaḥ

skyes pa

男子

strī

bud med

女子

paṇḍakaḥ

ma niṅ

黃門

jātipaṇḍakaḥ

skyes pa nas ma niṅ du gyur pa

男子轉為黃門; 生黃門

pakṣapaṇḍakaḥ

ma niṅ zla phyed pa

半月黃門

āsaktaprādurbhāvī paṇḍakaḥ

’khyud nas ltaṅ ba’i ma niṅ

抱生黃門; 觸抱黃門

īrṣyāpaṇḍakaḥ

ma niṅ phrag dog can

妒黃門; 嫉妒黃門

āpatpaṇḍakaḥ

ñams pa’i ma niṅ

去莖黃門; 被害黃門

ṣaṇḍhaḥ

za ma

生而隱宮; 扇搋; 蠲害人

ubhayavyañjanaḥ

mtshan gñis pa

二相者; 二根者

aṅgulīphaṇahastakaḥ

lag pa’i sor mo zlum por ’jas pa

手指圓者

anoṣṭhakaḥ

mchu med

無唇者

citrāṅgaḥ

lus rma mtshan can

具下身者; 具傷瘡者

ativṛddhaḥ

rgan ches pa

特大; 老; 大老; 太老

atibālakaḥ

bźon ches pa / gźon ches pa

特小; 太小; 少大

khañjaḥ

theṅ po

跛者; 瘸子

khelaḥ

gyol pa

曲者; 雞胸; 瘸

kāṇḍarikaḥ (kaṇḍarikaḥ)

smad ’chal

下不齊; 房室過度

kāṇaḥ

źar ba

瞎子

kuṇiḥ

lag sor rdum po

手殘疾; 瘸手; 支節不具; 瘤手

kubjaḥ

sgur po

駝背

vāmanaḥ

mi’u thuṅ

短者

galagaṇḍaḥ

lba ba

癭者

mūkaḥ

lkug pa

瘂者

badhiraḥ

’on pa

聾者

pīṭhasarpiḥ

rten ’phye

偏者; 躄; 傍行

ślīpadī

rkaṅ ’bam

青腿; 象皮病者

strīcchinnaḥ

bud med kyis dub pa

以婦人乏者; 被女所傷

bhāracchinnaḥ

khur gyis dub pa

以背乏者; 因重所傷

mārgacchinnaḥ

lam gyis dub pa

以路乏者; 涉路而損

tālamuktah

ya za ma zug

食漏齋

kandalīcchinnaḥ (kondalicchinnaḥ)

gta’ gam pa

負債者

rājabhaṭaḥ

rgyal pos bkrabs pa

王所揀別用者

cauro dhvajabaddhakaḥ

chom rkun por grags pa

稱賊者; 強盜稱

hāridrakeśaḥ

skra ser

黃髮者

haritakeśaḥ

skra ljaṅ khu ba

髮綠者

avadātakeśaḥ

skra dkar ba

髮白者

nāgakeśaḥ

skra ba laṅ gi spu ’dra ba

犢; 髮如牛毛者

harikeśaḥ

skra ser skya

髮黃者

kapilakeśaḥ

skra ser

髮黃

akeśakaḥ

skra med pa

無髮

ghaṭāśirās (ghaṭāśiras, vattuśiras)

mgo ’bar ’bur can

有結者; 有凸凹

vattuśirāḥ (vandu śiras, caluśiras)

glad po che

腦大者

atisthūlaḥ

ha caṅ sbom po

太麤者; 忒麤; 太麤

atihrasvaḥ

ha caṅ thuṅ ba

短者; 太矮; 大矮

atidīrghaḥ

ha caṅ riṅ ba

長者; 太高; 大高

kṛśālakaḥ

skem po

瘦者; 太瘦; 大瘦

vikaṭakaḥ

lus ñams pa

弱者; 太弱; 大弱

nīlacchavivarṇaḥ

śa mdog sno ches pa

肉色青者; 肉色青; 肉者大青

pītacchavivarṇaḥ

śa mdog ser ches pa

肉色黃者; 肉色黃; 肉色大黃

lohitacchavivarṇah

śa mdog dmar ches pa

肉色大紅; 肉色紅; 肉色紅者

avadātacchavivarṇaḥ

śa mdog dkar ches pa

肉色白者; 肉色白; 肉色大白

vipāṭakaḥ

lus glebs pa ’dra ba

身匾者

kharaśīrṣaḥ

mgo boṅ bu’i lta bu

如驢頭者; 頭如驢者

sūkaraśīrṣaḥ

mgo phag gi lta ba

如豬頭者; 頭如豬者

śvaśīrṣaḥ

mgo khyi’i lta bu

如狗頭者; 頭如狗者

dviśīrṣaḥ

mgo gñis pa

二首者

aśīrṣakaḥ

mgo’u chuṅ

頭小者; 頭太小者

hastikarṇaḥ

rna ba glaṅ po che’i lta bu

耳如象者

aśvakarṇaḥ

rna ba rta’i lta bu

耳如馬者

gokarṇaḥ (goṇagarṇāḥ)

rna ba ba laṅ gi lta bu

耳如犢者; 耳如牛者

markaṭakarṇaḥ

rna ba spre’u’i lta bu

耳如猴者

kharakarṇaḥ

rna ba boṅ bu’i lta bu

耳如驢者

sūkarakarṇaḥ

rna ba phag pa’i lta bu

耳如豬者

ekakarṇaḥ

rna gcig pa

一耳者

akarṇaḥ

rna med pa

無耳者

lohitākṣaḥ

mig dmar ba

目紅者

ativattākṣaḥ (ativantākṣaḥ)

mig ha caṅ che ba

目太大者

cūllākṣaḥ

mig chuṅ ba

目太小者

atipiṅgalākṣaḥ

mig ha caṅ ser ba

目太黃

kācākṣaḥ

śel mig

目如玉; 水精眼

skandhākṣaḥ

phrag mig

太細目

budbudākṣaḥ

mig chu bur lta bu

目如水泡

ekākṣaḥ

mig gcig pa

一目

anakṣakaḥ

mig med pa

無目

aśvanāsaḥ

sna rta’i lta bu

鼻如馬者

hastināsaḥ

sna glaṅ po che’i lta bu

鼻如象

gonāsaḥ (goṇanāsaḥ)

sna ba laṅ gi lta bu

鼻如牛

markaṭanāsaḥ

sna spre’u’i lta bu

鼻如猴

kharanāsaḥ

sna boṅ bu’i lta bu

鼻如驢

sūkaranāsaḥ

sna phag gi lta bu

鼻如豬

ekanāsaḥ

sna sbubs gcig pa

鼻一孔者

anāsaḥ

sna med

無鼻

hastijoḍaḥ

ko ko glaṅ po che’i lta bu

頦如大象

aśvajoḍaḥ

ko sko rta’i lta bu

頦如馬

gojoḍaḥ (goṇajodaḥ)

ko sko ba laṅ gi lta bu

頦如牛

markaṭajoḍaḥ

ko sko spre’u’i lta bu

頦如猴

kharajoḍaḥ

ko sko boṅ bu’i lta bu

頦如驢者

sūkarajoḍaḥ

ko sko phag gi lta bu

頦如豬

liṅgajoḍaḥ

sko da myuṅ

頦尖

ekajoḍaḥ

sko cig pa

無下頦; 一頦

ajoḍaḥ

kos med

無頦

hastidantaḥ

so glaṅ po che’i lta bu

牙如大象

godantaḥ (goṇadantaḥ)

so ba laṅ gi lta bu

牙如牛

aśvadantaḥ

so rta’i lta bu

牙如馬

kharadantaḥ

so boṅ bu’i lta bu

牙如驢者

markaṭadantaḥ

so spre’u’i lta bu

牙如猴者

sūkaradantaḥ

so phag gi lta bu

齒如豬

ekadantaḥ

so gcig pa

一齒

adantaḥ

so med

無齒

atigrīvaḥ

mgul riṅs ches pa

長頂

agrīvaḥ

mjiṅ nub

無耳後

lāṅgulacchinnaḥ

pho mtshan chad pa

斷陽者

vātāṇḍaḥ

rlig rlugs

落陽物; 腸陽相透

ekāṇḍaḥ

rlig gcig

一莖; 一卵

anaṇḍakaḥ

rlig med

無莖; 無卵

atikilāsī (atikilāśī)

ma ’os par ṅal skyan pa

太弱; 癲病; 皮白痶瘓

andhalaḥ

loṅ ba’am ldoṅs pa

瞽者

jātyandhaḥ (jatyandhaḥ)

dmus loṅ

瞎子; 生盲

kuṇḍaḥ

lag rdum

手殘者; 手禿者

phakkaḥ

grum po

手散者; 手歪者

paṅguḥ (pāṅguḥ)

źa bo

屈指; 屈手者

cipiṭanāsaḥ(cippitanāsaḥ)

sna leb

匾鼻

viraladantaḥ

so phrod (so brod)

落齒; 疎齒; 露齒

danturaḥ

so sto

療牙; 鋸齒

kekaraḥ

mig yo ba

目邪

ṭerākṣaḥ (ḍarakṣaḥ, torakṣaḥ, torakṣāḥ)

mig noṅs ba

目凹下

piccaṭaḥ (picchaḍaḥ)

tshag po

赤目

vakranitambaḥ (cakranitambaḥ)

rked ’chu

歪腰

tundilaḥ

lte bur

臍鼓者

saṃkucitaḥ (saṃkuṇitaḥ)

rkaṅ lag ’khums pa

手足短

khakkhalaḥ

dig pa

結子

jaḍaḥ

glan pa

癡

gillapeṭṭaḥ

gsus ’phyaṅ

腹垂

lambodaraḥ

gsus ’phyaṅ

腹垂

puruṣānukṛtistrī

skyes pa ’dra ba’i bud med

男子相婦人

stryanukṛtipuruṣaḥ

bud med ’dra ba’i skyes pa

婦人相男子

pāpalakṣaṇam

sdig sdig lta’i mtshan ñid

驚躍者; 偷生鬼者

śvamukhaḥ

gdoṅ khyi’i lta bu

如狗面

bhinnakalpadvīpāntarajaḥ

gliṅ gźan nas skyes pa’i tshul byad mi ’dra ba

別州男子面貌不同

karṇaprāvaraṇaḥ (karṇapravaraṇaḥ)

rna gyon

穿耳者; 耳不孔者

ekanakhaḥ

sen mo gcig pa

一指甲者

sāmudrakalekhakaḥ (samudraḥ valekhaḥ, samudrakalekhaḥ)

lag pa ’jas te stebs pa

手軟曲者

pakṣahataḥ

gźogs phyed ’jas pa

半身不遂者

liṅgaśirāḥ (ligaśiraḥ)

mgo smyuṅ (mgo sñuṅ)

頭小者

gulmakeśaḥ

skra sgra sgre can

髮太麤

antaḥkubjaḥ

sgur po

駝背

bahikubjaḥ (bahiḥkubjaḥ)

dgye’o

雞胸

dvikubjaḥ

dgye gur sgur pa

雞而駝

sahitāṅguliḥ

sor mo ’byar ba

指連者

anaṅguliḥ

sor mo med pa

無指者

ṣaḍaṅguliḥ

sor mo drug pa

六指者

pakṣmākṣaḥ

rdzi ma naṅ du ’jug pa

眼毛內侵者

nakulākṣaḥ

mig ne’u le lta bu

眼如黃龍; 眼如黃鼠

kiṃpilākṣaḥ

’ug mig po

眼如狇留

viparītākṣaḥ

mig phyin ci log

眼歪者; 犯眼者

militākṣaḥ

mig bar ’dziṅs pa

眼毛亂散; 眼眼大蹙

śikyākṣaḥ (śikṣākṣaḥ)

mig sle’o

眼太匾

akṣākṣaḥ

mig zlum po

眼太圓

akṣiśālāḥ

mig po che

眼太大

akṣiśantraḥ (akṣiśattraḥ)

mig ’dzer can

眼骨朵者; 眼有痣

akṣivivarcikaḥ (akṣivicarcikaḥ)

mig ’brum can

眼骨朵者; 有花泡者

akṣidardruḥ

mig śu can

眼瘡者

rājīkarṇaḥ

rna mchog sbu gu ’chas pa (rna mchog sbus su ’chas pa)

鼻孔太者; 耳裡捲者

aṇḍalāṅgulapraticchannaḥ

rlig pa’i naṅ du mtshan nub pa

陽物縮者

mūḍhaḥ

glen pa

癡者; 呆子

ekapādaḥ

rkaṅ gcig pa

一足

ekahastaḥ

lag pa gcig

一手

ahastaḥ

lag med

無手

apādaḥ

rkaṅ med

無足

kaṣmīlitākṣaḥ

mig sle’o

目匾

saṃbhinnavyañjanā

sle gdams pa

斷陽物者

sadāprasravaṇī (sadaprasravaṇī)

rtag tu zla mtshan zag pa

月花常滿; 月水常漏

alohinī

zla mtshan med pa

無月花

naimittikī

mtshan tsam yod pa

些有月花; 男根微現

vyañjanaṃ parivartate

mtshan ’gyur

月花轉; 轉相

yo byad bcu gsum gyi miṅ la

十三資具

saṃghāṭī

snam sbyar

袈娑; 僧伽梨; 僧伽胝

uttarāsaṅgaḥ

bla gos

七條衣; 祖衣; 嗢呾羅僧伽

antarvāsaḥ

mthaṅ gos

五條衣; 單衣; 安呾婆娑

saṃkakṣikā

rṅul gzan

掩腋衣

pratisaṃkakṣikā

rṅul gzan gyi gzan

汙衣衫; 副掩腋衣

nivāsanam

śam thabs

禪裙; 裙

pratinivāsanam

śam thabs kyi gzan

襯禪裙; 副裙

keśapratigrahaṇam

skra bzed

接髮; 剃髮衣

snātaśāṭakam

khrus ras

毛巾

pratyāstaraṇam, niṣadanam

gdiṅ ba

坐具

kaṇḍūpraticchadanam

gyan pa dgab pa

刮疥石; 遮癐疥衣; 蓋瘡巾

varṣāśāṭīcīvaram (varṣāśāṭīcāvaram)

dbyar gyi gos ras chen

夏布; 雨衣

pariṣkāracīvaram (pariṣkāracāvaram)

yo byad kyi gos

合用衣; 資具衣; 包囊

dge sbyod gi yo byad kyi miṅ la. Dge sloṅ gi yo byad daṅ gaṅ zag bcu gñis daṅ sde pa bcu brgyad du gyes pa la sogs pa’i miṅ la

資具

pātram

lhuṅ bzed

缽盂; 缽

kupātram

lhuṅ bzed chuṅ ṅu

小缽盂

śikyam

dra ba

網

pātrapoṇikaḥ

lhuṅ bzed kyi snod

缽盂器

pātrasthapikaḥ

lhuṅ bzed kyi snod

缽盂器

pātrakāṭakaṃ

lhuṅ gzed bźag pa’i gdu bu

缽盂架; 缽盂座兒

cakorakam

skon pu kha sbyar

燈盞連蓋

trapumaṇḍalakam

źa ñe’i dbyar ’dab

鉛作座兒

khakkharam

’khar bsil (’khar gsil)

錫杖

sarakam

phor bu

碗

bhaiṣajyasaravakam

sman phor

藥碗

kalācikā (kalacikaḥ)

kha gzar

杓兒

pātravaśyāpakam

lhuṅ bzed kyi kha gyogs

蓋缽盂

mukhaproñchanam (mukhapocchanam)

gdoṅ phyis

手巾

kuṇḍikā

ril ba spyi blugs

大淨瓶

vardhanikā (varttanikā)

ril ba

淨瓶

pratigrahaḥ

chol zaṅs

鍋; 共洗器

kṣampaṇam

’ur rdo

砲; 流星石

melandukaḥ

ram phyis

墨瓶

pūlā

lham sgrog gu can

有帶靴

maṇḍapūlaḥ (muṇḍapūla)

lham yu can

靴; 短靿靴

upānat

mchil lham

靴; 鞋

pādaveṣṭanikā

’bob

襪

sūcī

khab

針

sūcīgṛhakam

khab ral

針帶

mudrā

rgya

網; 印

jihvānirlekhanikaḥ

lce bźar

刮舌子

śastrakam

gri’u

小刀

kākacañcukam (kāṃkacañcukam)

gri bya rog gi mchu lta bu

鴉嘴刀

kukkuṭapakṣakam (kukkuṭavakṣakam)

gri bya gag gi gśog pa lta bu

如翅刀

chattram

gdugs

傘

sūryakāntaḥ

me śel

水晶

candrakāntaḥ

chu śel

水晶

namatam

phyiṅ ba

氈

kocavakam

la ba

麞皮; 大毛刷絨

pravārakam (prapārakam)

be’u ras

犢毛巾

cilimilikam (ciliminikā)

bar thaṅ

毛褐褥

viralikā

seṅ ras

絲; 麤布

vidhamanam (vidhāmanam)

bsil gyab (bsil yab)

扇子

maśakavaraṇam

sbraṅ gyab (sbraṅ yab)

蚊拂子

bimbopadhānam (bindodadhānam)

sṅas tshaṅs can

臥具; 厚枕

śiropadhānam

sṅas tshaṅs can

臥具; 厚枕

tūlikā

stan naṅ tshaṅs can

鋪陳; 厚褥子

vṛsikā (tulikavṛsikā)

stan naṅ tshaṅs can

鋪陳; 厚褥子

caturasrakam

gor bu

四方

kāyabandhanam

ska rags

繫腰

paṭṭikā

śur bu

帶

loṭhakā, lothakam

lcag phod

錶碗; 帶圈

ākañcukam (aṣṭuñcakam)

rgya caṅ

帶

murucikā

śor bu phre’u

帶穗

veṇiḥ

lan bu

縧

lampakam

stod kor naṅ tshaṅs can

上身綿衣

kusulakam

śiṅ ṅa dpuṅ bcad

復孔; 俱蘇羅

kāyoddharṣaṇam

rnag gzan

密衣

maśakakuṭī

sbraṅ skyabs

蚊帳

kholaṃ

źwa ba

帽

kolāhalasthavikaḥ

ras ma snod

財帛; 布袋

cīvaravṛṣikā

chos gos kyi gtur bu

袈裟袋; 衣袋

karakam

bya ma bum

大瓶

kuṇḍalakam

zaṅs bum

鍋

kaṭāhakam

zaṅs sam rdza bo

鍋; 缸

ayodroṇikaḥ

lcags kyi gźoṅ riṅs

鐵盆

aṅgārasthāpanaśakaṭikā (aṅgāre sthāparam)

źugs gliṅ

鍋撐

pacanikā

dog le

鍋

kaphalikā

sla ṅa

鍋

kaṭacchuḥ

nal ze

枕頭; 缽盂

bhaiṣajyāñjananālikā (bhaiṣajyajānanālika, bhaiṣajyāñcananālikā)

mig sman snod doṅ bu

眼藥器皿

śuktiḥ

ña phyis

海巴; 蚌

kutupam

’bru mar snod

盛油器

kacchapuṭam (kacchapuṭṭam)

mchan khug

兜袋

lavaṇapātalikā

tshwa khug

鹽袋

śleṣmakaṭāhakam

mchil ma’i snod

盛唾器

parisrāvaṇam

chu tshags

水瀘

khallakam

chu tshags gru gsum

三稜水瀘; 三角水瀘

kuṇḍikā

ril tshags

水瓶; 水瀘

varmakānakam, dharmakaṇakam (parmakanakam, marmakānakam)

ril ba źabs tshags can

有足水瀘; 有足水瓶

ravaṇakam

bum tshags gce’u can

有足水瀘; 瓶瀘有舌者

mocanapaṭṭakam

gsal tshags

節水; 紬緞瀘; 水瀘

daṇḍapoṇam

sbyaṅs tshags

淨瀘

dhāraṇapātraṃ

tshags rten snod

擱瀘器

sarakam

phor bu

碗

pānīyasthālakam

chu rdza

罎子

anupānapaṭṭakam (anupārapaṭṭakam, antupārapaṭṭakam)

phul ba’i btuṅ phor

有底碗

ayaspiṇḍam

lcags kyi gar bu

鐵筒; 鐵圈

śriṅkhalikam (śriṅgalikam)

lcags thag

鐵索

netrikam

sman gce’u

藥匙

nastakaraṇam

snar blugs pa’i spyad

灌鼻器

kaṭhinam

sra brkyaṅ

展娑; 羯恥那衣; 堅實衣; 迦絺那衣

kantārikaḥ

gzar thag

掛衣繩

carpaṭakam

gdaṅ bu

衣架

kuṭhārikā

sta re

鉞斧

añjanaśalākā

bsku ba’i thur ma

擦筋

cīvaravaṃśaḥ

gos kyi gdaṅ

衣袈

khaṭvā

khri

床

mañcaḥ

khri’u

腳踏; 机子

pīṭhikā

khri’u

腳踏; 机子

pratipādakam

skra’i rkaṅ rten

落髮器

ajapadakadaṇḍaḥ (ajapadakakaṇḍaḥ)

dbyug gu skam kha

鑷子

nāgadantakam

zuṅ ṅa

叉子; 挾子

darvikā

gzar bu

杓兒

sphijam

thal phyags

掃灰帚

karmārabhaṇḍikā

mgar spyad

鐵家火; 鐵家器

nāpitabhāṇḍam

’dreg mkhan gyi lag cha

剃頭家火; 剃頭家器

ghaṭabhedanakam

rdza gzoṅ

泥水家火; 陶家器

karparaḥ

dbyibs mo

坯; 磚

udakabhāṇḍaḥ

chu snod kyi gźi

水器; 水器座

pādādhiṣṭhānam

rkaṅ rten

腳踏

gaṅ zag bcu gñis miṅ la

十二執事

vihāroddeśakaḥ (viherodheśakaḥ)

gnas khaṅ bsgo ba

管僧舍者; 管一所

bhaktoddeśakaḥ

zas la bsko ba

管齋者; 一處會食

yavāgūcārakaḥ (cepāgūcārakaḥ)

thug pa ’grim pa

遞湯者; 遞粥者

khādyakacārakaḥ

bag cos ’grim pa (bag chos ’drim pa)

遞麵者; 遞餅者

phalacārakaḥ

śin tog ’grim pa (śiṅ tog ’drim pa)

遞果者

yatkiṃciccārakaḥ

phran tshegs ’grim pa

遞小者; 遞諸有雜物人

bhāṇḍagopakaḥ

snod spyad ’grub pa

管家火者; 藏器物人

bhāṇḍabhājakaḥ

snod spyad ’ged pa

擺家火者; 分器物人

varṣāśāṭīgopakaḥ (śaṭīgopakaḥ)

dbyar gyi ras chen sbed pa

藏夏布; 藏雨衣人; 收雨衣者

cīvaragopakaḥ

gos sbed pa

收藏衣者; 藏衣人

cīvarabhājakaḥ

gos ’ged pa (gos ’gyed pa)

擺衣者; 分衣人; 散衣者

upadhivārikaḥ

dge skos

掌堂師

preṣakaḥ

mṅag gźug pa

差使者

bhājanavārikaḥ

sder spyad kyi źal ta pa

管揲者; 管器人

pānīyavārikaḥ

chu’i źal ta pa

管水者

prasādhivārikaḥ (prāsādivāraka)

mdzes ’chos

治造者

pariṣaṇḍavārikaḥ

baṅ rim kyi źal ta pa

管次第者; 管階梯者

śayanāsanavārikaḥ

mal stan gyi źal ta pa

管臥具者

muṇḍaśayanāsanavārikaḥ

mal stan gyi phogs kyi źal rta pa

管舖張者

chaṇḍikāvārikaḥ

sgo’u chuṅ bsruṅ ba

把小門者

sde pa bżi rnam pa. bcva brgyad du dgyes pa’i miṅ la. sde bżi las gyis sa’i bcvo brgyad la

部派

āryasarvāstivādāḥ

’phags pa thams cad yod par smra ba

諸聖所說家; 聖說一切有部; 體毘履部

mūlasarvāstivādāḥ

gźi thams cad yod par smra ba’i sde

說根由家; 根本說一切有部; 說言一切有部

kāśyapīyāḥ (kaśyapīyāḥ)

’od bsruṅ ba’i sde

護光家; 飲光部; 迦葉比部

mahīśāsakāḥ

sa ston sde

示地家; 化地部; 賢部

dharmaguptāḥ

chos sruṅ sde

法護部; 護法家

bāhuśrutīyāḥ

maṅ du thos pa’i sde

多聞部; 多聞家

tāmraśāṭīyāḥ

gos dmar sde

紅衣家; 銅鍱部; 犢子部

vibhajyavādinaḥ

rnam par phye sde smra ba’i sde

開示家; 分別說部; 修妒路句部

āryasammatīyāḥ

’phags pa kun gyis bkur ba’i sde

恭敬諸聖家; 聖正量部; 一切所貴部

kaurukullakaḥ

sar sgrog rigs kyi sde

新演家; 宣地部; 商拘梨柯部

avantakāḥ (āvantakaḥ)

bsruṅ ba pa’i sde

守護家; 可棄部; 不可棄部

vātsīputrīyāḥ

gnas ma bu’i sde

非住家; 犢子部; 寓母子

mahāsāṃghikāḥ

dge ’dun phal chen po’i sde

摩訶僧祗部; 多僧部; 大眾部

pūrvaśailāḥ

śar gyi ri bo’i sde

東山部; 東山家

aparaśailāḥ

nub kyi ri bo’i sde

西山部; 西山家

haimavatāḥ (hemavatāḥ)

gaṅs ri’i sde

雪山部; 雪山家

lokottaravādinaḥ

’jig rten ’das smra ba’i sde

超出世間家; 說出世部; 出世間語言部

prajñāptivādinaḥ

btags par smra ba’i sde

執一語言部; 說假部

āryasthavirah

’phags pa gnas brtan pa

聖住堅固家; 聖上座部; 上座部

mahāvihāravāsinaḥ

gtsug lag khaṅ cheṅ gnas pa’i sde

住勝妙宮家; 大寺住部; 法勝部

jetavanīyāḥ

rgyal byed tshas gnas pa’i sde

作聖住家; 勝休部; 只底舸部

abhayagirivāsinaḥ

’jigs med ri gnas sde

住無畏山家; 無畏山住部

gżi bcu bdun la

四十七事

pravrajyāvastu

rab tu byuṅ ba’i gźi

出家根由; 出家事; 初度之時分

poṣadhavastu

gso sbyoṅ gi gźi

說戒根由; 褒灑陀事; 布薩時

varṣāvastu

dbyar gyi gźi

坐夏根由; 安居事; 安居時

pravāraṇavastu

dgag dbyi’i gźi

起夏根由; 隨意事; 開具時

kaṭhinavastu

sra brkyaṅ kyi gźi

放袈裟根由; 羯耻那衣事; 收衣時

cīvaravastu

gos kyi gźi

放衣服根由; 衣事; 衣分根由

carmavastu

ko lpags kyi gźi

皮衣根由; 皮革事; 皮衣分

bhaiṣajyavastu

rtsi’i gźi

算根由; 藥事; 藥分

karmavastu

las kyi gźi

行業事根由; 羯磨事; 事分

pratikriyāvastu

phyir bcos pa’i gźi

改作根由; 改作事; 改作分

kālākālasampadvastu

dus daṅ dus ma yin pa daṅ sbyar ba’i gźi

合時非時初修根由; 合時非時事; 合時於非時分

bhūmyantarasthacaraṇavastu

sa gźan du spos pa’i spyod pa’i gźi

遷移別處根由; 住行餘處事; 遷移別處時分

parikarmavastu (parikarmaṇavastu)

yoṅs su sbyaṅs pa’i gźi

圓滿修習根由; 補戒分; 補戒根分

karmabhedavastu

las mi mthun pa’i gźi

不順業根由; 破羯磨事; 不順事分

cakrabhedavastu

’khor lo mi mthun pa’i gźi

不順輪根由; 破輪事; 不順法分

adhikaraṇavastu

rtsod pa’i gźi

爭競根由; 諍事; 爭競分

śayanāsanavastu

mal cha’i gźi

臥具相分; 床座事; 臥具分

chu ruṅ ba rnam pa lṅa’i miṅ la

五種認可水

saṃghakalpaḥ

dge ’dun gyis ruṅ ba

僧可

pudgalakalpaḥ

gaṅ zag gis ruṅ ba

人可

parisrāvakalpaḥ

chu tshags kyis ruṅ ba

水濾可

ahorātrakalpaḥ

ñin źag gis ruṅ ba

一晝夜可; 日可

udapānakalpaḥ (udapānākalpaḥ)

khron pas ruṅ ba

井可

dge sbyoṅ gi skyon du brtsi ba la

沙門過失

abhikṣuḥ

dge sloṅ du mi ruṅ ba’am dge sloṅ ma yin pa

不堪比丘; 非比丘

aśramaṇaḥ

dge sbyoṅ du mi ruṅ ba’am dge sbyoṅ ma yin pa

不堪沙門; 非沙門; 不堪修習 ; 非修習

aśākyaputrīyah

śā kya’i bur mi ruṅ ba’am śā kya’i bur ma yin pa

不堪佛子; 非佛子; 非釋迦子

dhvasyate bhikṣubhāvāt

dge sloṅ gi dṅos po las ñams par ’gyur

比丘中壞; 失苾芻性

hatam asya bhavati śrāmaṇyam (hatam asya bhavati śramaṇam)

de’i dge sbyoṅ gi tshul źig par ’gyur

墮壞修善趣; 彼沙門性壞

dhvastam

ñams pa

衰; 墮落

mathitam

bcom pa

壞; 崩

patitam

ltuṅ ba

墮; 倒

parājitam

pham bar gyur ba

敗; 被他所勝

apratyuddhāryam asya bhavati śrāmaṇyam

de’i dge sbyoṅ gi tshul phyir bslaṅ du med par ’gyur

再不可受比丘戒; 彼沙門性不可救濟

tadyathā tālo mastakacchinnaḥ

dper na śiṅ ta la’i mgo bcad pa bźin

譬如斬去多羅樹尖

abhavyo haritvāya

sṅon por ’gyur du mi ruṅ ba’am mi btub

不可變青色; 不能鬱茂

duḥśīlaḥ

tshul khrims ’chal ba

壞禮法; 破戒

pāpadharmaḥ

sdig pa’i chos can

具罪法; 罪法具

antarpūtyavasrutaḥ (antapūti avaśrutaḥ)

khoṅs myags śiṅ phyir ’dzag pa

內膿漏於外

kaṣaṃbakajātaḥ

śiṅ rul ba lta bur gyur pa

猶如杇木; 如穢蝸螺

śaṅkhasvarasamācaraḥ (śaṅkhasvarasamāccharaḥ)

lug poṅ ltar spyad pa

螺音行

saṃkasusamācāraḥ

luṅ rul ba lta bur gyur pa

如空溝; 螺音行; 行如牛

aśramaṇaḥ śramaṇapratijñaḥ

dge sbyoṅ ma yin par dge sbyoṅ du khas ’che ba

非修善而稱修善; 非沙門稱沙門

abrahmacārī brahmacārīpratijñaḥ

tshaṅs par spyod pa ma yin par tshaṅs par spyod par khas ’che ba

非淨梵而稱淨梵; 非梵行稱梵行

śīlavipannaḥ (śīlavivannaḥ)

tshul khrims ñams pa

壞戒

dṛṣṭivipannaḥ

lta ba ñams pa

壞觀; 壞見

ācāravipannaḥ

cho ga ñams pa

壞法; 壞行

ājīvavipannaḥ

’tsho ba ñams pa

壞養; 壞命

śikṣābhraṣṭaḥ

bslab pa źig pa

壞學

gtsug lag khaṅ

精舎等

gandhakuṭī

dri gtsaṅ khaṅ

淨香房; 清淨香台

vihārah

gtsug lag khaṅ

佛殿; 寺; 淨舍

layanam

gnas khaṅ

住房

varṣakaḥ

dbyar khaṅ

夏房

gaṇḍī

gaṇ ḍi

犍地; 鐘; 磬

gaṇḍīkoṭanakam

gaṇ ḍi’i the’u

犍槌

velācakram

ñi tshod kyi ’khor lo

影朝; 一日商矩; 智慧中圍

gos kyi gźi’i miṅ la

衣服

aurṇakavāsaḥ

bal gos

綿衣

śāṇakam

śa na’i ras

沙納衣; 麻衣; 沙納布

kṣaumakam

zar ma’i ras

薩麻衣; 麻衣; 胡麻布; 亞麻衣

daukulakam (daugūlakam)

du kū la’i ras

都古布; 紵布; 葛布

koṭambakam (koṭṭambakam)

ko tam pa’i ras

戈丹布; 上毛緂

kārpāsakam

ras gos

布衣

kauśeyakam

mon dar

絹衣; 野蠶衣; 番南絹

aṃśukam

dar la

絹羅

paṭṭakam

dar

絹

paṭaḥ

snam bu

毼子; 刷絨

paṭakaḥ

ras yug chen

大布整

śāṭakam

ras yug phran

整小布

prāvāraḥ

be’u ras

犢毛布

amilaḥ (āmilaḥ)

be’u ras yug chen

犢毛大布

kṛmilikaḥ (kṛmilikā)

be’u ras dmar po

犢毛紅布

kṛmivarṇā

la dmar

紅羅

saumilakā

be’u phrug

犢毛紅布; 犢毛氆氌

kāśikasūkṣmam

yul ka śa’i ka’i ras phran

紅羅; 迦尸細軟布

samavarṇaḥ

kha dog ran pa

犢毛氆氌; 等色

durvarṇaḥ

kha dog ṅan pa

色惡

aparāntakam

ñi ’og gi gos

夜衣; 阿般蘭得迦衣; 南方帛; 羅絹之衣

erakam

bal stan

褥子; 絮褥

merakam

śiṅ śun gyi stan

具葉褥; 樹皮褥

syandarakaḥ (syandarakam)

srin bal gyi stan

綿褥; 緞褥

mandurakam (madhuram)

ras bal gyi stan

布褥

mṛtapariṣkāraḥ

śi ba’i nor rdzas

亡故財物; 亡者資具

śamasāmantakam

khru gaṅ khor yug

周圍一肘

yugmam (yugām)

zuṅ

變; 雙

dvipuṭasaṃghāṭī (dipūṭasaṃghāṭī)

snam sbyar naṅ śun can

袈裟有裡兒的; 二重重複衣

tripuṭasaṃghāṭī

snam sbyar sum rim pa

三層袈裟; 三重重複衣

dhaṭikaḥ (dhajikaḥ, vaṭika, dhaṇika)

cha ga ltab pa

鑲邊; 縫邊

cīvaraśreṇī (cīvaraśroṇī)

chos gos kyi tshal bu

袈裟條; 衣條

ānanda paṭṭikaḥ (sānta paṭṭikaḥ)

mtha’ skor

周圍邊

phalakaḥ

sgrog gu’i rten ma

皮袋; 有鈕子

gaṇḍūśikaḥ, gaṇḍūmikaḥ, kaṇḍūsikaḥ

lhan pa glon pa / lhan pa gon pa

補丁者

upaniśrayaḥ

re źig gnas bca’ ba

暫且住坐; 暫且住

āśrayaṇīyam

gnas bca’ ba

居住所用; 所寓

kalpikam

ruṅ ba

使得中; 可者

utkacaḥ

skra gyen du ’greṅ ba lta bu

如髮上豎

prakacaḥ

skra źig pa lta bu

如髮散亂

romapātaḥ

spu sa la lhuṅ ba lta bu

如毛墮地

’dul ba las bstus pa’i skad thor bu pa

戒律語

jānantaḥ pṛcchati

mkhyen bźin du ’dri

書寫知者; 知而故問

jānanto ’pi na pṛcchati

mkhyen kyaṅ mi ’dri

雖知不寫; 知而不問

kāle pṛcchati

dus su ’dri

時中寫; 時至問

kulaparyāyeṇa śalākā caryate (kulaparyāyeṇa śalākā ccharyate)

khyim rim gyis thur mas ’drim

家中次第擺筋; 族姓次第有籌; 家中族次第以匙布散

kālātikrānte na pṛcchati (kālātikrāntaṃ na pṛcchanti)

dus las yol bar mi ’dri

過時不問; 不寫

arthopasaṃhitaṃ pṛcchati

don daṅ ldan par ’dri

有義書寫; 有利故問; 問之有義

anarthopasaṃhitaṃ napṛcchati

don daṅ mi ldan par mi ’dri

無義不問; 無利不問

śikṣāpadaprajñāptiḥ

bslab pa’i gźi bca’ ba

全戒基; 制學處; 定戒本基

asyām utpattau

byuṅ ba ’di la

說根由; 此起時; 為此由

asmin nidāne

gleṅ gźi ’di la

為此說; 由此緣

asmin prakaraṇe

skabs ’di la

時間; 於此時; 此時

asmin vastuni (asmin vastutiḥ)

dṅos po ’di la’am gźi ’di la

於此事; 為此故; 真 ; 此根

prajñāptiḥ

bcas pa

全有; 制; 斷者

anuprajñāptiḥ

rjes su bcas pa

隨斷者; 隨制; 隨順

pratikṣepaḥ

so sor spaṅ ba

各各棄; 遮; 各棄捨

abhyanujñā (asyanujñāḥ)

gnaṅ ba

與或許; 開; 須者

prātimokṣaḥ

so sor thar pa

各各解散; 別別解脫; 波羅提木叉

dakṣaṇīyaḥ

sbyin gnas

施住; 應尊敬

sabrahmacārī

tshaṅs par mtshuṅs par spyod

比行淨; 同梵行伴侶

bhadantaḥ

btsun pa

真正; 大德; 尊者

āyuṣmān

tshe daṅ ldan pa

具壽; 長老

āpattiḥ

ltuṅ ba

墮落; 犯

pāpattikā, pātāyantikā (pāyattikā, pātavantikā)

ltuṅ byed

作墮

sthūlātyayaḥ

ñes pa sbom po

麤罪

duṣkṛtam

ñes byas

作罪; 惡作; 小過

praviṣṭaḥ sparśasvīkṛtau

bcug reg ñam su myoṅ bar byas pa

受用觸樂

prasrāvaṇakaraṇe prasrāvanakaraṇasya mukhe varcomārge vā (prasrāvaṇakaraṇe prasrāvanakaraṇasya mukhe varcomarga pā)

zag byed du zag byed dam kha’am bśaṅ ba’i lam du

對於密根或口或於穀道; 為受觸樂以生支入大小便道及口

adattasya pañcamāṣakādeḥ (adattasya pañcamāṣakāde)

ma byin pa’i ma śa ka lṅa la sogs pa

未與海巴等項; 不與五磨沙等; 未與五麻沙等

steyacittena

rku sems kyis

以盜心

manuṣyagatiparigṛhītasya

mi’i rgyud kyis yoṅs su bzuṅ ba la

凡被人所知者; 人趣所攝

tatsaṃjñayā

der ’du śes pas

想指彼; 從彼彼想

haraṇahāraṇayor dūtenāpi

rku’am brkur bcug pa daṅ mṅags pas kyaṅ

盜; 自取教取或遣取; 使盜

jīvitoparodheḥ

srog bcad pa

殺生者

taccittena

de ltar bsams pa

想復如此

manuṣyagateḥ

mir gyur pa

成人者; 人趣

mānuṣyavigrahaḥ

mir chags pa

將成人者; 人身

vinidhāyasaṃjñā

’du śes bsgyur ba

轉想; 想轉變

tatsaṃjñayā

de ltar ’du śes pas

以如是想

uttaramanuṣyadharmayuktatoktavartamānaḥ (uttaramanuṣyadharmayuktatoktavātmanaḥ)

bdag mi’i chos bla ma daṅ ldan par smras pa

妄言我得過人法; 妄言得異剌麻

parāvagame

pha rol gyis go ba

識知; 他人知覺

anāpattiḥ

ltuṅ ba med

無墮; 無犯

ādikarmikaḥ

las daṅ po pa

初出家; 初業者; 初入門者

unmattakaḥ

myos pas

昏迷者

vikṣiptacittaḥ

sems ’khrugs pa

心亂者

vedanābhinnaḥ

sdug bsṅal gyi tshor bas gzir ba (sdug bsṅal gyi tshor bas zin pa)

持解苦者; 苦痛所壞; 受苦觸者

prāyogikī

sbyor ba las byuṅ ba

合中出; 加行; 和合中出

gurvī

lci ba

重

laghvī

yaṅ ba

輕

sāvaśeṣā

lhag ma yod pa

有餘

niravaśeṣaḥ

lhag ma med pa

無餘

ā saptamaṃ yugam upādāya

pha ma’i rigs bdun rgyud tshun chad

父母七代以下

pātranikubjanam

lhuṅ bzed khas dbub

合缽盂在地上

sāśaṅkam (sāśaṅga)

dogs pa daṅ bcas pa

故全緣; 具可疑

sapratibhayabhairavasammatam

bag tsha ba daṅ ’jigs pa daṅ bcas par grags pa

全懼怕; 有稱具懼怕者

ṣaḍvārgikāḥ

drug sde

六群; 六部; 六眾

vicaṭanam

rmel ba (rmal ba)

壞; 攝修; 進

apakoṭanam, ākoṭanam

bcag pa

斷; 撥

dhāvayet

’khur ’jug pa

著人洗; 令洗

rañjayet

’tshed du ’jug pa

注水令煎; 令染

ākoṭayet

’chag tu ’jug pa

著住; 令斷

gṛhavyākulikaḥ

khyim so

海巴俗家; 俗家

purāṇadvitīyā (pūrānadhitīyā)

sṅon gyi chuṅ ma

先妻; 故二

ghaṇṭāvaghoṣaṇam

dril sgra las bsgrags pa

出榜時諭; 鳴健吒

kārṣāpaṇam (karṣapaṇam)

kar śa pa na

白海巴; 迦利沙波拏; 錢

māṣakam

ma śa ka

海巴; 磨沙迦

saṃprajānan mṛṣāvādaḥ (saṃprajānamṛṣāvādaḥ)

śes bźin gyi brdzun smra ba

知則妄言說; 正知妄語; 故妄言

agamakaḥ

go bar byed pa ma yin pa’am mi go ba

非知亦不知; 不知; 令非知

ajñāpakaḥ (ajñāpakam)

śes pa byed pa ma yin pa

非知; 不令得知

samagraḥ

mthun pa

順合; 合; 具足

vyagraḥ

mi mthun pa

不順; 不合

pūrvacaramaḥ

daṅ po daṅ tha ma la sbyin pa

始終布施

mṛtavaibhavād bhuk (mṛtavaibhavadgukaḥ)

śi ba’i nor bgo ba

分亡故財

sārdhaṃvihārī (sārdhaṃvihārin)

lhan cig gnas pa

同住

pratibandhaḥ

’gog pa’am ’gogs (bgegs) sam bar du gcod pa

減; 斷; 魔皆消除; 障礙; 不容; 遮; 阻 ; 難

utkuṭukasthaḥ

cog bur ’dug pa

打坐; 常打坐; 蹲踞

antaḥsīma (antaḥsīmā)

mtshams kyi naṅ

界內

kṛtam idaṃ veṣam (kṛtedam veṣam, kṛtedam vaṣam)

cha byad ’di bźin byas

這等莊嚴; 如是莊嚴

pañcamaṇḍalakena vandanaṃ kṛtvā

yan lag lṅas phyag byas

五體投地; 以五輪作體

pragṛhītāñjaliḥ

thal mo sbyar

合掌

saṃghādhīnaḥ

dge ’dun la rag las pa

靠聖僧; 靠眾僧

purākalpaḥ

sṅon gyi cho ga

古法事; 古儀軌

haimantikaḥ

dgun gyi dus

冬時

grīṣmaḥ

dpyid kyi dus

春時

vārṣikaḥ

dbyar gyi dus

夏時

mitavārṣikaḥ (mṛtavārṣikaḥ)

dbyar thuṅ ṅu’i dus

夏短時; 短夏時

dīrghavārṣikaḥ

dbyar riṅ po’i dus

夏長時; 長夏時

poṣadhasthāpanam

gso sbyoṅ bźag pa

開布薩; 開褒灑陀

cūrṇam

’dag pa’i phye ma

細麵

jentam, jentākaḥ (jontakaḥ)

bsro khaṅ

暖房

udakabhramaḥ

gtor khuṅ (stor khuṅ)

陰溝

kuruvindaḥ

źa ñe gdar

混堂; 紅寶石; 出淨錫器; 朱砂; 黑鹽

layanaparihāraḥ

gnas khaṅ spags pa

砌住; 料顧房舍

utthānakārakaḥ (utthakārakaḥ)

lag gi las byed pa

倣活; 做估

dantakāṣṭham

so śiṅ

牙杖; 楊杖

ārocanam

gsol ba gdab pa

禱祝

aruṇaḥ (āruṇam)

skya reṅs

將曉

nīlāruṇaḥ

skya reṅs daṅ po śar ba

東方初發白

pītāruṇaḥ

skya reṅs bar ma

未發白; 大亮

tamrāruṇaḥ (tāmāruṇaḥ)

skya reṅs tha ma

大發白; 將旭

nepathyam (naipacchyam)

cha lugs

飾; 莊扮

tīrthikāvasathaḥ (tīrthikāḥ apasthaḥ) kalahakārakaḥ [(muid :: 233d89aa-ff20-11e0-ab97-001cc4df1abe)] avasāraṇam

mu stegs can gyi gnas tshu rol lam tshun chad rtsod pa’i mtshan ma las bsgyur ba nan tur du bya ba

有外道處 [(muid :: 6827f329-357f-11e2-b349-001cc4ddf0f4)] [(muid :: 9058ae70-357f-11e2-b349-001cc4ddf0f4)] [(muid :: e0a9f5e4-357f-11e2-b349-001cc4ddf0f4)]

[(muid :: 6827f329-357f-11e2-b349-001cc4ddf0f4)] [(muid :: 9058ae70-357f-11e2-b349-001cc4ddf0f4)] [(muid :: e0a9f5e4-357f-11e2-b349-001cc4ddf0f4)]

prāyaścittikaḥ śuddhapāpattikaḥ

’thab krol byed pa bzod par gsol ba

教唆; 作鬧嚷倍話，求宥

[(muid :: 233d89aa-ff20-11e0-ab97-001cc4df1abe)]

naisargikāpattiḥ

ltuṅ ba

墜

kākottārasamarthaḥ, kākotthāpanasamarthaḥ (kākottāyarasamarthaḥ)

ltuṅ ba ma ’dres pa

墜不雜

catuṣkumbhikayā sarpati

spaṅ ba’i ltuṅ byed

棄墮; 應棄墮

paribhāvitam

bya rog gam khwa skrod nus pa

能驚趕烏鴉; 能驅烏

saṃkāraḥ

rkaṅ lag bźi wis phye ba

手足全殘; 收土堆

saṃmārjanī

bsgos pa

分付; 思惟; 專心

secanam

phyag dar

灑掃

bhṛkuṭiḥ

phyags ma

掃帚

viloma

bkru ba

洗

pratiloma

khro gñer

忿怒; 蹙額

parijanaḥ

mi mthun pa

不順

ṣaḍdharmāḥ

mi mthun pa

不順

ṣaḍanudharmāḥ

gyog ’khor

屬下; 家人; 使者

pratigrahaḥ

chos drug

六法

anuṣaṅgaḥ

rjes su mthun pa’i chos drug

隨順六法

antarāyikaddharmāḥ

byin len / sbyin len

與取; 能取; 攝受

utthānam

rjes su ’brel ba

相連

avikopitaḥ (avigopitaḥ)

bar du gcod pa’i chos

起斷除; 障法; 阻法

prakṛtisthaḥ

ldaṅ ba

起

carmakāraḥ (rathakāraḥ)

ma ñams pa

不壞; 未敗

saṃbādhapradeśaḥ

raṅ bźin du ’dug pa

住自然

vraṇasāmantakaḥ

ko lpags mkhan

皮物; 車匠

na golomakam keśaś chedayet (na golomakam keśam chedayet, na golomakam keśācchadayet)

mdoms

密相; 總言

muṇḍanā

rma’i than kor

瘡疤; 瘡邊

dvyaṅgulavartaḥ (dvyaṅgulāvartaḥ)

skra chan pas mi breg

未削髮; 髮不削

pratibalo bhavati

skra breg

剃髮

sātisāro bhavati

sor gñis ’khris pa

二指長

śauṭīraḥ

mthu yod pa’am nus pa’am dpyad bzod

有力; 耐煩; 能

ucchargaraḥ (ucarkaraḥ)

’gal tshabs can du ’gyur ro

違背十分; 有違越; 不盡美

ucchakaraḥ

sgeg rdzas

戲器; 貢高

karaṇḍakaḥ

gram pa

牆根

vahiḥsaṃvṛtaḥ

gram pa

牆根

antarviśālaḥ

khaṅ pa zlum po

圓房

jālavātāyanam

phyi rub pa

塞房; 外精緻

cakrikā

naṅ yaṅs pa

內寬

kapoṭamālā (kapotamalā)

skar khuṅ dra ba can

有網窗孔

kaṭukatailam (kaṭukatelam)

sgo gtan zuṅ can

雙拜關; 雙插關

āyasadarvikā

stegs bu

台基

pādadhāvanikā

yuṅs mar

芥子油

kūrmākṛtikharaḥ

lcags gzar (lcags bzar)

鐵杓

kuntapalakaḥ

rkaṅ pa bkru ba’i sa

洗腳地

talakopari

rus sbal gi rgyab ’dra ba rtsub pa

如龜背而麤; 如龜文而麤

jyeṣṭhaḥ

mduṅ rtse

鎗尖

madhyaḥ

khaṅ steṅ

上房; 房上

kanīyān (kanīyam)

chen po’am thu bo

大; 長孟

janapadacārikā

bar ma

中; 仲

karvaṭakaḥ

chuṅ ṅam ’briṅ po tha chuṅ skabs sbyar

小; 季

upanimantraṇam

yul rgyu ba

遊境上

avadhyāyati

ri ’or ba

山中人

kṣipati

mgron du bod pa

請客; 請待; 作客者

vivācayati

’phya ba

嗤笑

śulkaḥ

gźogs ’phyas

笑話; 譏侮; 譏笑

karmadānam (karmādānam)

rnam par smod pa

毀; 毀謗; 毀諦

saṃvararūḍhaḥ (saṃvarākūṭaḥ, saṃvararuṭaḥ)

śo gam

抽分; 稅

ośaṭukam, ośaḍukam

las su bsko pa

交付事; 任事; 授事

maunam (monam)

sdom pa chags

貪者; 律儀增長; 甚於戒

ehi svāgataḥ

’dag rdzas

塗物

balād upakrāntaḥ

mi smra ba

不言; 莫說; 寂靜

āmṛśati

tshur śog legs par ’oṅs so

善來; 過來 ; 前來 ; 好生來

parāmṛśati

mthus brtser

威勢; 以力扶; 以力挾

ālambhanam

nom pa

嗅; 觸

tarapuṭaḥ

ñug pa

聞氣; 取

pratisrotaḥ

braṅ sprad

胸前; 胸觸

kapardakaḥ

gru tshugs

浮囊

kākaṇi

rgyun las bzlog pa

常迴遮; 逆流

māṣakaḥ

mgron bu (’gron bu)

海巴; 貝

kārṣāpaṇaḥ

ka ka ni mgron bu ñi śu’i rin (’gron bu ñi śu’i rin)

價值二十具謂迦迦尼; 迦迦尼

cīvarabhaṇḍikā (cīvarabhaṇḍikaḥ, cīvarabhāṇḍikā)

ma śa ka mgron bu brgyad bcu’i rin (’gron bu brgyad bcu’i rin)

價值八十具謂麻沙迦; 磨沙加; 價值百十海巴

cīvarakaraṇḍakam (cīvarakaraṇḍikam)

kar śa pa na mgron bu stoṅ drug brgya’i rin

價值六百海巴; 迦利沙缽拏; 千六百貝價為迦利沙缽那

garbhayātanam (garbhavātanam)

chos gos kyi snod

盛袈裟器; 盛衣器

adhivāsanam

chos gos kyi sgro ga

法衣繩子; 衣篋

mañcaḥ

mṅal rlugs par bya ba

打胎

pīṭhaḥ

gnaṅ ba’am ruṅ bar bya ba

須者; 宜者

ghaṭaḥ

khri

床

ghaṭikā

khri’u

交床; 坐具; 小床; 繩床

karakiṇī

rdza ma

罎; 瓶

kuṇḍikā

phru rtog

爪癢物; 瓶

kalpikaḥ

ril ba spyi blugs

小淨瓶

pariṣvajanam

ril ba spyi blugs

小淨瓶

bhāryā

ruṅ ba

中用; 應

praṇayaḥ

’khyud pa (khyud pa)

抱

prakaṭaḥ

chuṅ ma

妻

paripāṭiḥ

sdug pa

苦; 親愛; 心疼物

harati, pratyāharati

gsal ba’am mṅon pa

明顯

ākarṣaṇam

rims kyis

次第

pāṭapāṭikaḥ (pāṭāpaṭikā)

phrin phar bskyal pa daṅ phyir bskyal ba

回; 取; 送信; 回收

vyāmaḥ

draṅ ba

正直; 收

hastaḥ

lan gcig gñis phrad pa

過一二次

aṅguliḥ

’dom

托; 尋

anyathā bhāgīyaḥ

khru

肘

chandapoṣadham ārocayati ārocitaṃ (cchandayoṣadharmañ cācayati) ca pravedayate (pravadayati)

sor

指

prativastu

gźan gyi cha

別家; 別分

uddhṛtakaṭhinam

dad pa’i gso sbyoṅ bgyi bar gsol ba ’debs so gsol ba yaṅ mkhyen par gsol lo

請禱祝乘念作布薩事乞鑑之; 告欲褒灑陀及報所告

kaṭhināstāraṇam, kaṭhinastāraḥ

nor daṅ ’dra ba

如錢鈔; 別別事

saṃkalpitamārgaṇam

sra brkyaṅ phyuṅ ba

開具會; 已選羯耻那

chandadāyakaḥ

sra brkyaṅ gdiṅ ba

袈裟坐具; 張羯耻那

adhikaraṇam

śom pa la sbyor ka byed pa

擺布停當; 尋相當

saṃnihitam

dad pa ’bul ba

進信; 與欲者

aprarohaṇadharmakaḥ (aprarohaṇabharmakaḥ)

rtsod pa

爭

kulapratisaṃvedakaḥ

bźag pa’am gter du bcug pa

放; 俱在; 入藏

auśīrikāḥ (ośīrikāḥ)

mi skye ba’i chos can

具不生法

golaḥ (rolaḥ)

khyim so sor bsgo ba

一一分付各家; 告各家

ṭivyakaḥ

źa lu’am myu gu

青苗

paṇitakam vadhnanti (praṇitakam vananti)

bum pa

大瓶

ahrāsaḥ (ahusaḥ)

chu la ’dzub mos se gol rdob pa

水中彈指

sāṃyamanikaḥ

skus ’dzugs pa’am yal zug khra ba

令吐; 著嘔

kriyākāraḥ

mi chuṅ ba

不小

parimārjanam (parimarjānam)

yaṅ dag par sdom pa

真禁戒

prasphoṭanam (praspoṭanam)

khrims su byas pa

守法; 定例

antarvarṣā (antarvārṣā)

phyi bdar bya ba

掃拭

chinnavārṣikaḥ

sprugs pa’am phyi ba

拂; 開; 拭

avārṣakaḥ (avārṣīka)

dbyar tshuṅ chad

內夏至; 夏內; 至夏

khaṇḍaphullaḥ (khaṇḍapullaḥ)

dbyar gnas pa las ñams pa

避夏; 已犯雨安居; 已犯夏格

līlāyitatvam (līlāyitatam)

dbyar gnas su ma źugs pa’am lor ma lon pa

不入避夏處; 不入雨安居; 不成一年 ; 未入避夏或後至者

saṃtānabāhulyam (saṃtanabāhulyam)

khaṅ pa ral źiṅ grum pa

房屋坍塌

dharmapaṇanam

lus bsgyur ba

身搖; 戲嬉; 變身

vipravādanam

rgyud maṅ ba

心多; 相續多

visaṃvādanam

chos ’tshoṅ ba

賣法

upanimantraṇam

slu ba

哄誘; 誑

kālikaḥ

slu ba

哄誘; 誑; 欺

yāmikaḥ

mgron du gñer ba

待客

saptāhikam (saptahikam)

dus su ruṅ ba

時分可

yāvajjīvikam

thun tshod du ruṅ ba

刻分可

kheṭakaṭāhakam (kheṭakaṭahakam)

źag bdun pa

七夜; 七日

kuñcikā

’tsho ba’i bar du bcaṅ ba

臨終; 乃至命存; 一生可

śūrpakaḥ

mchil ma’i snod

唾器

kuṇḍalakam

gtan pa dbye ba’i lcags sbu gu’o

鑰匙

varatram (varantram, varattram)

źab ma’am slo ma

篩羅

pailottakam (vailaitikam)

bkru bśal gyi snod

洗浣器; 洗瘦器

udakadattā (udakadattaḥ)

’breṅ ba

灌

dhanakrītā (dhanakrītam)

rdol ba

漏器

dhvajahṛtā

chu tshogs kyis byin pa

以濾給

paṭavāsinī

rin chas ños pa

用價購者

samajīvikā

btsan phrogs su thob pa

強奪得者

tatkṣaṇikā

gos zas kyis ’tshos pa

衣食資養

pitṛrakṣitā (pīṭirakṣitā)

kha dum pa

同口

mātṛrakṣitā (matṛrakṣitā)

thaṅ ’ga’ ’phrad pa

多相見; 幾會見者

bhrātṛrakṣitā

phas bsruṅs pa

父愛護

bhaginīrakṣitā

mas bsruṅs pa

母愛護; 母護

śvaśurakṣitā (śvaśrurarakṣitā)

miṅ pos bsruṅs pa

兄護妹; 兄弟護; 兄護

śvaśrururakṣitā

phu nu mos bsruṅs pa

姊妹相護; 姊妹護

jñātirakṣitā

gyos pos bsruṅs pa

丈夫相護; 丈夫護

gotrarakṣitā

rgyug mos bsruṅs pa

丈母相護; 丈母護

mālāguṇaparikṣiptaḥ

gñen pas bsruṅs pa

骨肉護; 親眷護

tatkṣaṇikā

rus chags kyis bsruṅs pa

骨肉護

āvāhaḥ

skyes kyi dus btab pa

生日; 纏鬘條; 男之定期

vivāhaḥ

thaṅ ’ga’ ’phrad pa

多相見; 即時者; 幾會見者

kāyasaṃsargaḥ

bag mar blaṅs pa

娶與; 娶

pariṣvajamātram (pariaṣṭhajamātram)

bag mar btaṅ ba

與嫁; 嫁

dvayadvayasamāpattiḥ

mthaṅ sprad pa

下身相觸; 身交會

mthaṅ sprad pa tsam

微觸; 唯抱

nandaḥ

gñis kyis gñis sprad pa

雙雙相持; 兩兩相合

upanandaḥ

drug sde’i miṅ la

六群比丘

punarvasuḥ

dga’ bo

喜; 難陀

chandaḥ

ñe dga’ po

烏跋難陀; 跋難陀; 近喜

aśvakaḥ

nab so

相合; 滿宿

udāyī

’dun pa

闡陀; 闡那

gro mgyogs pa

行疾; 阿說迦; 馬師

aṅkadhātrī

’char ka

麤黑; 弗那跋

kṣīradhātrī

ma ma bźi‘i miṅ la

四種母

maladhātrī

paṅ na ’tsho ba’i ma ma

抱持母; 褓持母

krīḍanikā dhātrī

nu ma bsnun ba’i ma ma

乳母; 乳哺母; 供乳哺

vyādhināmāni

dri ma ’phyi ba’i ma ma

抱母; 澡浴母; 濯嬭 ; 洗母

vyādhiḥ

rtsed grogs kyi ma ma (rtsed ’grogs kyi ma ma)

相伴作嬭母; 歡戲母; 遊戲嬭 ; 共歡戲

rogaḥ

nad kyi miṅ la

病名目

paridāhaḥ

nad

疾病

vraṇam

yoṅs su gduṅ ba’am tsha ba

病

gaṇḍaḥ

tsha ba

渴; 熱煩

śrāvikā

rma

瘡

kuṣṭham

’bras

癤; 鼠瘡

visphoṭaḥ

’bras

癤; 鼠瘡

kiṭibhaḥ

mdze

癩; 大麻風

dardguḥ

’brum bu

癬瘡; 痘

kilāsam

’brum bu phra mo

小痘疹

vicarcikā

śu ba

瘡; 癤

kaṇḍūḥ

ṅan rkyen pa’am śa kra (mṅal skyon pa’am śa bkra / ṅal skyen)

白癩; 斑; 痣; 胎毒; 胎毒

pāmā

rkaṅ śu

連瘡

kacchuḥ

g-ya’ ba

疥; 痒

visūcikā (visucikā)

g-yan pa

疥; 癩

ādhmānaḥ

khyi rṅo

疥

hikkā

gsud pa

打嗝

rājayakṣma (rājayakṣman, rājayakṣya)

sbos pa

脹

kṣayavyādhiḥ

skyigs bu

饑寒嗝

bhramaḥ

gcoṅ chen po

癆病

kāsaḥ

nad khoṅ skems

消渴病; 膏肓

śvāsaḥ

mgo ’khor

頭旋

śoṣaḥ

lud pa

大便不通; 咳嗽

lohaliṅgaḥ

dbugs mi bde ba

氣不順; 喘氣

apasmāraḥ

skem pa

消渴; 內傷

vaisarpaḥ

lhog pa

疔瘡

aṅgabhedaḥ

brjed byed

作妄; 昏暈

gulmaḥ

me dbal

火瘡

pāṇḍurogaḥ

yan lag tu zug pa

四肢疼

kṣataḥ

skran

痞

saṃbhinnavyañjanam

skya rba ba (skya sba pa)

嗉影; 蠱症

aṭakkaraḥ

glo ’grams pa

肺痄

bhasmakaḥ

gle gdams pa

氣閉

bhagaṃdaraḥ

bkres ṅa ba

飢病

arśāṅgi (arśāṅgikuṣṭam)

mtshan par rdol ba

胎漏

chardiḥ

mtshan par rdol ba

胎漏

mūtrarodhaḥ

gźaṅ ’grum (źaṅ ’brum)

痔瘡; 痲風

ślīpādaḥ

skyug bro ba

吐; 欲吐

klamaḥ

chu ’gags pa

小便不通

aṅgadāhaḥ

rkaṅ ’bam

足乏; 足病

pārśvadāhaḥ

ṅal ba

困乏

asthibhedaḥ

lus tsha ba

身煩熱

saṃcāravyādhiḥ

rtsibs logs tsha ba

腋煩熱

jvaraḥ

rus pa la zug pa

骨痛

pittam

nad ’go ba

證; 病過; 病過證

rudhiram

rims

瘟疫

prajvaraḥ

mkhris nad

黃病; 火病

ekāhikaḥ

khrag nad

血病

dvaitīyakaḥ

rims drag po

疫病; 暴疫病

traitīyakaḥ

ñin gcig pa

一日疫; 每一日瘧

cāturthakaḥ

ñin gñis pa

二日者; 每二日瘧

nityajvaraḥ

ñin gsum pa

三日者; 每三日瘧

viṣamajvaraḥ

ñin bźi pa

四日者; 每四日瘧

saṃnipātaḥ

rtag pa’i rims

常疫

atisāraḥ (atīsāraḥ)

rims mi bzad pa

不盡疫

pramehaḥ

’dus pa

陰病; 雜症

rajatam

tshad pa

熱病

utpika

gcin nad

遺尿

utphikā

glog pa

呆子; 串皮

uvyadhaḥ (utphikā)

mgo’i glog pa

呆瘟

sidhmam

mgo’i glog pa

呆瘟

sitapuṣpikam

mgo glog

頭暈

śvitram

śa bkra

闕

kampaḥ

śa bkra

汙斑

vahirāyāmaḥ

śa mtshan

癬

vātapratodaḥ

’dar bu

瘧疾

manyāstambhaḥ

glab thams pa

霍亂

kāmalā

gzer thabs

扎著疼

kācapaṭalam (kacapaṭalam)

gñe’u reṅs, gña’ reṅs pa

闕

saṃnyasaḥ

mig ser

黃目

ītiḥ

liṅ tog ser po

眼障

upasargaḥ

rmya ba

痣

piṭakaḥ

yams kyi nad

瘟疫

mūtrakṛcchram (mūtrakṛccham)

’go ba’i nad

過的病

dakodaraḥ (dukodaraḥ)

phol mig

牛眼瘡

jalodaraḥ

gcin sri ba

淋

āsekyapaṇḍakaḥ (āśīkyapaṇḍakaḥ)

dmu rdziṅ can nam dmu chu can

故脹; 脹滿

manthānam

dmu rdziṅ can nam dmu chu can

故脹; 脹滿

netram

bran pa’i ma niṅ / dran pa’i ma niṅ

被逐黃門

kutapam (kubhapaḥ)

srub ma

打朳

goṇiḥ goṇī

sgrub thag

打朳繩

viśadam

phyar ba (phyam pa)

臥草

do gal gal

要緊

: )]

rgya che ba

度博

[(muid :: 186b2b38-afa6-11df-b371-001cc4df1abe)]

27. [The Vyutpatti-works are as follows:] Mahāvyutpatti, Madhyavyutpatti, and Svalpavyutpatti. This one, being a work on etymology of words (vacovyutpatti), is the middle one, and thus the Madhyavyutpatti, being a commentary (pañjika) based on works on language explaining the difficult words of the Great [Etymology, viz., the Mahāvyutpatti].
In the Palace ’On caṅ rdo all the Tibetan and Indian scholars codified the [Tibetan] dharma-language. After the Council of the King and his ministers had conferred, a document was drafted, and for the terms of the new language which had not been defined and codified before the assembly of scholars then establish and codified the terms. And when His Majesty Khri lde Sroṅ btsan had induced them to do this, it was ordered that no term should be modified.
The order was written down in accordance with the original manuscript, and accordingly no part should be changed by anybody else.
The Formation of Words in two parts.

[P: C. closing formula]
skad kyi myiṅ sṅon gtand la phab pa daṅ myiṅ du btags pa theg pa che chu ṅu gi gźuṅ daṅ | sgra sbyord du bśad pa’i bam po daṅ po |

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=186b13b4-afa6-11df-b371-001cc4df1abe

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ