Bibliotheca Polyglotta

avijñaptir idānīṃ vaktavyā | seyam ucyate

今當説無教色。偈曰。

無表色相今次當説。頌曰

| da ni rnam par rig byed ma yin (2)pa bsñad par bya ba de brjod par bya ste

vikṣiptācittakasyāpi yo ’nubandhaḥ śubhāśubhaḥ |
mahābhūtāny upādāya sa hy avijñaptir ucyate || 1.11 ||

亂心無心耶　隨流淨不淨
依止於四大　何無教色説

亂心無心等　隨流淨不淨
大種所造性　由此說無表

vikṣiptacittakasyeti tadanyacittasyāpi || acittakasyāpīty asaṃjñinirodhasamāpattisamāpannasyāpi | apiśabdenāvikṣiptasacittasyāpīti vijñāyate | yo ’nubandha iti yaḥ pravāhaḥ | śubhāśubha iti kuśalākuśalaḥ | kuśalākuśale prāptivāho ’py astīdṛśa iti tadviśeṣaṇārtham ucyate mahābhūtāny upādāyeti | hetvartha upādāyārtha iti vaibhāṣikāḥ | jananādihetubhāvāt | sa hy avijñaptir iti hiśabdas tannāmakaraṇavijñāpanārthaḥ | rūpakriyāsvabhāvāpi satī vijñaptivat paraṃ na vijñāpayatīty avijñaptiḥ | ucyata iti ācāryavacanaṃ darśayati | samāsatas tu vijñaptisamādhisaṃbhūtaṃ kuśalākuśalaṃ rūpam avijñaptiḥ |

釋曰。異縁名亂心。入無想定及滅心定名無心。顯非亂心及有心故言耶。是似相續或倶或後故名隨流。善名淨惡名不淨。至得相續亦爾。爲簡此異彼故。説依止於四大。毘婆沙師説。依止以因爲義四大爲無教。生等五因故。欲顯立名因故言何。此法雖以有色業爲性。不如有教色可令他知。故名無教。顯是餘師説故言説。若略説。有教色。三摩提所生善惡性色名無教。

論曰。亂心者。謂此餘心。無心者。謂入無想及滅盡定。等言顯示不亂有心。相似相續說名隨流。善與不善名淨不淨。為簡諸得相似相續。是故復言大種所造。毘婆沙說。造是因義。謂作生等五種因故。顯立名因故言由此。無表雖以色業為性如有表業。而非表示令他了知。故名無表。說者顯此是師宗言。略説表業及定所生善不善色名爲無表。

| sems g-yeṅs pa źes bya ba ni de las gźan pa’i sems kyi yaṅ yin pa’o | | sems med (3)pa’i yaṅ źes bya ba ni ’du śes med pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa’i yaṅ yin pa’o | | yaṅ źes bya ba’i sgras ni ma g-yeṅs pa sems daṅ bcas pa’i yaṅ yin no źes bya bar mṅon no | | dge daṅ mi dge źes bya ba ni dge legs daṅ dge legs ma yin (4)ba’o | | rjes ’brel gaṅ źes bya ba ni rgyun to | | thob pa’i rgyun yaṅ ’di lta bu yod pas bye brag tu bya ba’i phyir | ’byuṅ ba che rnams rgyur byas pa | | źes bya ba brjod do | | bye brag tu smra ba rnams na re rgyur byas pa’i don ni rgyu’i don to | | skyed pa la sogs pa rgyu’i ṅo bo ñid (5)yin pa’i phyir ro źes zer ro | | de ni rnam rig byed min źes bya ba la | de ni źes bya ba’i sgra ni de’i miṅ śes par bya ba’i phyir te | gzugs daṅ byed pa’i raṅ bźin yin yaṅ rnam par rig byed bźin du gźan dag la rnam par rig par byed pa ma yin pas rnam par rig byed ma yin pa’o | | (6)brjed ces bya ba ni slob dpon gyi tshig yin par ston pa’o | | mdor na rnam par rig byed daṅ tiṅ ṅe ’dzin las byuṅ ba’i gzugs dge ba daṅ mi dge ba ni rnam par rig byed ma yin pa’o |

mahābhūtāny upādāyety uktāni katamāni bhūtāni |

前説依止四大。何者四大。

既言無表大種所造。大種云何。

| ’byuṅ ba che rnams rgyur byas pa | | źes smras pa de dag gaṅ źe na |

bhūtāni pṛthivīdhātur aptejovāyudhātavaḥ

偈曰。
諸大謂地界。及水火風界。

頌曰
大種謂四界即地水火風
能成持等業堅濕煖動性

’byuṅ ba dag ni sa’i khams (7)daṅ | chu daṅ me daṅ rluṅ gi khams rnams

ity ete catvāraḥ svalakṣaṇopādāyarūpadhāraṇād dhātavaś catvāri mahābhūtāny ucyante | mahattvam eṣāṃ sarvānyarūpāśrayatvenaudārikatvāt | atha vā tadudbhūtavṛttiṣu pṛthivyaptejovāyuskandheṣv eṣāṃ mahāsaṃniveśatvāt | te punaḥ ete dhātavaḥ kasmin karmaṇi saṃsiddhāḥ kiṃsvabhāvāś cety āha

釋曰。如此四大。能持自相及所造色故名界。云何四界名大。一切餘色依止故。於彼成麁故。故名爲大。復次極遍滿起。地水火風聚中形量大故。復次能増廣一切有色物生。及於世間能作大事故名大。復次此地等界。於何業中成。何爲自性。

論曰。地水火風能持自相及所造色。故名爲界。如是四界亦名大種。一切餘色所依性故。體寛廣故。或於地等増盛聚中。形相大故。或起種種大事用故。此四大種能成何業。

źes bya ba ste | bźi po de dag ni raṅ gi mtshan ñid daṅ rgyur byas pa’i gzugs ’dzin pa’i phyir khams dag go | ’byuṅ ba chen po bźi rnams źes bya ba ni ’di dag gzugs gźan thams cad kyi rten ñid du rigs pa’i phyir na chen po ñid do | | (32a1)yaṅ na sa daṅ chu daṅ me daṅ rluṅ gi phuṅ po de dag bya ba la śas che ba de dag la de rnams chen por gnas pa’i phyir ro | | yaṅ khams de dag gi las ni gaṅ du yaṅ dag par ’grub | raṅ bźin ni ci źe na |

dhṛtyādikarmasaṃsiddhāḥ

偈曰。於持等業成。

See the full verse quoted previously

’dzin pa la sogs las su grub | | ces bya ba smos te |

dhṛtisaṃgrahapaktivyūhanakarmasv ete yathākramaṃ saṃsiddhāḥ pṛthivyaptejovāyudhātavaḥ | vyūhanaṃ punar vṛddhiḥ prasarpaṇaṃ ca veditavyam | idam eṣāṃ karma | svabhāvas tu yathākramaṃ

釋曰。勝持和攝成熟引長。於四業中。次第成就。地水火風界。轉移増益。故名引長。是名四大業自性者次第。

如其次第能成持攝熟長四業。地界能持。水界能攝。火界能熟。風界能長。長謂増盛。或復流引。業用既爾。自性云何。如其次第。

(2)sa daṅ chu daṅ me daṅ rluṅ gi khams ’di dag ni go rims bźin du ’dzin pa daṅ sdud pa daṅ smin par byed pa daṅ rgyas par byed pa’i las dag tu grub bo | | rgyas par byed pa ni ’phel ba daṅ rgyas par byed par rig par bya ste | ’di dag ni de dag gi las yin no | | raṅ bźin ni (3)go rims bźin du |

kharasnehosṇateraṇāḥ || 1.12 ||

偈曰。堅濕熱動性。

即用堅濕煖動爲性。

sra gśer dro ñid g-yo ba rnams te |

kharaḥ pṛthivīdhātuḥ | sneho ’bdhātuḥ | uṣṇatā tejodhātuḥ | īraṇā vāyudhātuḥ | īryate ’nayā bhūtasroto deśāntarotpādanāt pradīperaṇavad itīraṇā | vāyudhātuḥ katamo laghusamudīraṇatvam iti prakāraṇeṣu nirdiṣṭaṃ sūtre ca | tat tu laghutvam upādāya rūpam apy uktaṃ prakaraṇeṣu | ato ya īraṇāsvabhāvo dharmaḥ sa vāyur iti karṃaṇā ’sya svabhāvo ’bhivyaktaḥ |

釋曰。地界以堅爲性。水界以濕爲性。火界以熱爲性。風界以動爲性。引諸大相續令生異處。如吹燈光名動。分別道理論云。何者風界。所謂輕觸。經説亦爾。或説輕觸爲所造色。此法以動爲定性故。説動爲風界。即以業顯風自性。

地界堅性。水界濕性。火界煖性。風界動性。由此能引大種造色。令其相續生至餘方。如吹燈光。故名爲動。品類足論及契經言。云何名風界。謂輕等動性。復説輕性爲所造色。故應風界動爲自性。擧業顯體故亦言輕。

sra ba ni sa’i khams so | | gśer ba ni chu’i khams so | | dro ba ni me’i khams so | | g-yo ba ni rluṅ gi khams so | | ’dis ’byuṅ ba’i rgyun yul gźan du skyed ba’i phyir g-yo bar byed de | sgron ma g-yo ba bźin (4)du g-yo bar byed pa yin no | | rab tu byed pa dag daṅ mdo sde las rluṅ gi khams gaṅ źe na | yaṅ ba ñid do źes gsuṅs la | rab tu byed pa dag las | yaṅ pa ñid de rgyur byas pa’i gzugs źes kyaṅ bśad do | | de’i phyir g-yo ba’i raṅ bźin gyi chos gaṅ yin pa de ni rluṅ (5)gi khams śes pa ste | ’di’i raṅ bźin las kyis gsal ba yin no |

kaḥ punaḥ pṛthivyādināṃ pṛthivīdhātvādīnāṃ ca viśeṣaḥ |

復次地等及地界等。異義云何。

云何地等地等界別。

| sa la sogs pa daṅ | sa’i khams la sogs pa la bye brag ci [?] yod ce na |

pṛthivī varṇasaṃsthānam ucyate lokasaṃjñayā |

偈曰：說地顯形色，由世立名想。水火亦復然。

(3b15)地謂顯形色隨世想立名(16)水火亦復然風即界亦爾

’jig rten gyi ni tha sñad do | | kha dog dbyibs la sa źes brjod |

tathā hi pṛthivīṃ darśayanto varṇaṃ saṃsthānaṃ ca darśayanti | yathā pṛthivī evaṃ

(4)釋曰。若世人示現他地大。但示顯形色。如示(5)現地大。

(17)論曰。地謂顯形。色處爲體隨世間想假立(18)此名。由諸世間相示地者。以顯形色而相(19)示故

| ’di ltar sa ston pa na kha dog daṅ dbyibs ston par (6)byed do | | sa la ji lta ba de bźin du |

āpas tejaś ca

示現水火大亦爾。

水火亦然。

chu me yaṅ ṅo |

varṇasaṃsthānam evocyate lokasaṃjñayā |

但示顯形色故依(6)世假名想。

| ’jig rten gyi tha sñad du kha dog daṅ dbyibs ñid la brjod do |

vāyus tu dhātur eva

説色入爲地等三大。偈曰。唯風(7)界。

風即風界。

| rluṅ tshogs khams ñid yin |

ya eva tu vāyudhātuḥ sa eva loke vāyur ity ucyate |

釋曰。是風界世人説爲風。

世間於動立風(20)名故或如地等隨世想名。

rluṅ gi khams gaṅ yin pa de ñid la ’jig rten na rluṅ źes ’dogs so |

tathāpi ca || 1.13 ||

偈曰。亦爾。

風亦顯形。故言(21)亦爾。

| de daṅ ’dra ba’aṅ yin |

yathā pṛthivī varṇasaṃsthānam ucyate lokasaṃjñayā tathā vāyur api | nīlikā vātyā maṇḍalikā vātyeti ||

釋(8)曰。如世人假説顯形色爲地。説風亦爾。或説(9)黒風。或説團風。

如世間説黒風團風。此用顯形表(22)示風故。 See previous

ji ltar ’jig rten gyi tha sñed (7)du kha dog daṅ dbyibs la sa źes brjod pa de bźin du rluṅ la yaṅ rluṅ sṅon po rluṅ zlum po’o źes brjod do |

kasmāt punar ayam avijñaptiparyanto rūpaskandha ity ucyate | raupaṇāt | uktaṃ bhagavatā rūpyate rupyata iti bhikṣavas tasmād rūpopādānaskandha ity ucyate || kena rupyate | pāṇisparśenāpi spṛṣṭo rūpyata iti vistaraḥ | rūpyate bādhyata ity arthaḥ | tathā hy arthavargīyeṣūktam

云何説無教爲後此陰名色。(10)顯現變壞故。佛世尊説。比丘由此法變壞。變(11)壞故説色取陰。何法能變壞。由手等觸故變(12)壞。廣説如經。有對礙故可變壞。復次義部經(13)中説

何故此蘊無表爲後説爲色耶。由(23)變壞故。如世尊説。苾芻當知。由變壞故(24)名色取蘊。誰能變壞。謂手觸故即便變壞。乃(25)至廣説。變壞即是可惱壞義。故義品中作(26)如是説

| ci’i phyir rnam par rig byed ma yin ba’i par ’di gzugs kyi phuṅ po źes bya źe na | gzugs su ruṅ ba’i phyir te | bcom ldan ’das kyis dge sloṅ dag gzugs su yod ciṅ (32b1)gzugs su ruṅ bas | de’i phyir gzugs ñe bar len pa’i phuṅ po źes bya’o | | cis gzugs su ruṅ źe na | lag pa’i ’dus te reg pas na reg na yaṅ gzugs su ruṅ ṅo źes rgyas par gsuṅs pa lta bu’o | | gzugs su ruṅ źes bya ba ni gnod par byar ruṅ źes bya ba’i (2)tha tshig ste ’di ltar don gyi sde tshan dag las |

tasya cet kāmayānasya cchandajātasya dehinaḥ |
te kāmā na samṛdhyanti śalyaviddha iva rūpyate ||

(14)求得欲塵人　愛渇所染著
(15)若所求不遂　喜彼如被刺

(27)趣求諸欲人常起於希望
(28)諸欲若不遂惱壞如箭中

rūpasya punaḥ kā badhanā | vipariṇāmotpādanā | pratighāto rūpeṇety apare | paramāṇurūpaṃ tarhi rūpaṃ na prāpnoty arūpaṇāt | na vai paramāṇurūpam ekaṃ pṛthag bhūtam asti | saṃghātasthaṃ tu tad rūpyata eva | atītānāgataṃ tarhi rūpaṃ na prāpnoti | tad api rūpitaṃ rūpayiṣyamāṇaṃ taj jātīyaṃ ceti rūpam indhanavat | avijñaptis tarhi na prāpnoti | sāpi vijñaptirūpaṇād rūpitā bhavati | vṛkṣapracalane cchāyāpracalanavat | nāvikārāt | vijñaptinivṛttau cāvijñaptinivṛttiḥ syād vṛkṣābhāve cchāyā ’bhāvavat | āśrayabhūtarūpaṇād ity apare evaṃ tarhi cakṣurvijñānādīnām apy āśrayarūpaṇāt rūpatvaprasaṅgaḥ | viṣamo ’yam upanyāsaḥ | avijñaptir hi cchāyeva vṛkṣaṃ prabheva maṇiṃ bhūtāny āśrtya varttate | na tv evaṃ cakṣurādīny āśritya varttante cakṣurvijñānādīni kevalaṃ tūtpattinimittamātraṃ tāni teṣāṃ bhavantīti | idaṃ tāvad avaibhāṣikīyaṃ vṛkṣam āśritya cchāyā varttate maṇiṃ cāśritya prabheti | cchāyādivarṇaparamāṇūnāṃ pratyekaṃ svabhūtacatuṣkāśritatvābhyupagamāt | saty api ca tadāśritatve cchāyāprabhayor nāvijñaptis tathaivāśritā yujyate | niruddheṣv api avijñapty āśayeṣu mahābhūteṣu tasyā anirodho ’bhyupagamyate | ato na bhavaty eṣa parihāraḥ | anye punar atra parihāram āhuḥ cakṣurvijñānādīnām āśrayo bhedaṃ gataḥ | kaścid rūpyate cakṣurādiḥ kaścin na rūpyate yathā manaḥ | na tv evam avijñaptiḥ | tasmād asamānaḥ prasaṅgaḥ ity ata upapannam etad āśraya rūpaṇād rūpam iti |

(16)復次餘師説。此色欲界變壞生。對礙故名色。 (17)若爾隣。虚色應不成色。不可變壞故。此言非(18)難。隣虚色無獨住。不和合故。若和合住則可(19)變壞。若爾過去未來色不應成色。此亦已變(20)壞應變壞。變壞性類故。如所燒薪。若爾無教(21)不應成色。此亦由有教變壞故。其同變壞。如(22)樹動影動。是義不然。無教無變壞故。若爾(23)有教謝滅。無教亦應謝滅。如樹滅影滅。復(24)有餘師説。依止變壞故。無教亦變壞。是義不(25)然。若爾眼識等。由依止變壞。亦應成色。是(26)故汝執不平。雖然有異。何以故。無教依四(27)大生。如影依樹生。光依寶生。眼等識不爾。(28)依眼等根生。諸根一向唯爲眼等識作生因。 (29)此執非毘婆沙義。謂依樹影生。依寶光生。彼(164b1)師説。影等顯色隣虚。各各依止自四大故。若(2)實如此。影光依樹寶生。無教不應同此依止。 (3)何以故。無教所依止。四大已謝。彼師不許無(4)教隨滅。是故此執不成救義。復有餘師別立(5)救義言。眼等諸識依止。各有差別。有依止變(6)壞如眼等。有依止不變壞如意識等。無教依(7)止既不爾。此難則不平。是故此義應然。由可(8)變壞故名色陰。

(29)色復云何欲所惱壞。欲所擾惱變壞生故。 (3c1)有説。變礙故名爲色。若爾極微應不名(2)色。無變礙故。此難不然。無一極微各處而(3)住。衆微聚集變礙義成。過去未來應不名(4)色。此亦曾當有變礙故。及彼類故。如所燒(5)薪。諸無表色應不名色。有釋。表色有變礙(6)故。無表隨彼亦受色名。譬如樹動影亦隨(7)動。此釋不然。無變礙故。又表滅時無表應(8)滅。如樹滅時影必隨滅。有釋所依大種變礙(9)故。無表業亦得色名。若爾所依有變礙故。(10)眼識等五應亦名色。此難不齊。無表依止大(11)種轉時。如影依樹光依珠寶。眼等五識依(12)眼等時則不如是。唯能爲作助生縁故。此(13)影依樹光依寶言。且非符順毘婆沙義。彼(14)宗影等顯色極微。各自依止四大種故。設(15)許影光依止樹寶。而無表色不同彼依。彼(16)許所依大種雖滅而無表色不隨滅故。是(17)故所言未爲釋難。復有別釋彼所難言。(18)眼識等五所依不定。或有變礙。謂眼等根。或(19)無變礙。謂無間意。無表所依則不如是。故(20)前所難定爲不齊。

| gzugs kyi gnod pa gaṅ źe na | yoṅs su ’gyur ba skyed (3)pa’o | | gźan dag na re gzugs su ruṅ ba ni thogs pa’o źes zer ro | | ’o na ni rdul phra rab gzugs ma yin par ’gyur te | gzugs su med pa’i phyir ro | | rdul phra rab kyi gzugs gcig pu logs śig tu gyur pa ni med pa ñid do | | ’dus pa la gnas pa de la ni gzugs su (4)ruṅ ba ñid do | | ’o na ni ’das pa daṅ ma ’oṅs ba gzugs ma yin par ’gyur ro | | de yaṅ gzugs su yod zin pa daṅ | gzugs su yod par ’gyur ba daṅ | de daṅ rigs mthun pa’i phyir gzugs yin te bud śiṅ bźin no | | ’o na ni rnam par rig byed ma yin pa (5)gzugs ma yin par ’gyur ro | | de yaṅ rnam par rig byed la gzugs su lod pa’i phyir gzugs su yod par ’gyur te | śiṅ ljon pa g-yos bas grib ma g-yo ba bźin no | | ’gyur ba med pa’i phyir ma yin te | rnam par rig byed log na rnam par rig byed ma yin pa yaṅ (6)ldog par ’gyur te | śiṅ ljon pa med na grib ma med pa bźin no | | gźan dag na re rten gyi ’byuṅ ba la gzugs su yod pa’i phyir ro źes zer ro | | de lta na ’o na ni mig gi rnam par śes pa la sogs pa yaṅ rten gzugs su yod pa’i phyir gzugs ñid du thal bar ’gyur ro | | ñe (7)bar bkod pa ’di ni mi mthun pa yin te | rnam par rig byed ma yin ba ’di ni śiṅ ljon pa la grib ma ñid daṅ | nor bu la ’od ñid bźin du ’byuṅ ba rnams la brten nas ’jug go | | mig gi rnam par śes ba la sogs pa ni de ltar mig la sogs pa la brten nas ’jug (33a1)pa ma yan te | de dag ni de dag gi skye ba’i rgyu mtshan tsam yin pa ’ba’ źig tsam du zad pas so | | śiṅ ljon pa la brten nas grib ma daṅ | mar me la brten nas ’od ’jug go źes bya ba ’di ni re źig bye brag tu smra ba ma yin te | grib ma la sogs pa kha dog gi rdul (2)phra rab rnams so so raṅ gi ’byuṅ ba bźi tshan la brten pa ñid du khas len pa’i phyir ro | | grib ma daṅ ’od de dag la brten pa ñid yin yaṅ rnam par rig byed ma yin pa’i rten ’byuṅ ba chen po dag ’gags kyaṅ ’gag par khas len pa’i phyir rnam par rig byed ma yin pa ni de ltar (3)brten par mi ruṅ ṅo | | de’i phyir de ni lan du mi ruṅ ṅo | | gźan dag ni ’di la mig gi rnam par śes pa la sogs pa’i rten ni tha dad du gyur pa ste | kha cig ni gzugs su ruṅ ba ste mig la sogs pa’o | | la la ni gzugs su mi ruṅ ba ste yid do | | rnam par rig byed ma (4)yin pa ni de lta ma yin te | de lta bas na ’dra bar thal ba med do | | de’i phyir gzugs su yod pas na gzugs so źes bya ba ’di ni ’thad pa yin no źes lan ’debs so |

ya eva rūpaskandhasvabhāvā uktāḥ

是法前已説。色陰爲性。

變礙名色理得成就。

gzugs kyi phuṅ po’i ṅo bo ñid bstan pa gaṅ dag yin pa |

indriyārthas ta eveṣṭā daśāyatanadhātavaḥ |

偈曰。(9)此根塵復説。十入及十界。

頌(21)曰
(22)此中根與境許即十處界
(23)論曰。此前所説色蘊性中。許即根境爲十處(24)界。

dbaṅ don de dag kho na la | | skye (5)mched daṅ ni khams bcur ’dod |

āyatanavyavasthāyāṃ daśāyatanāni | cakṣurāyatanaṃ rūpāyatanaṃ yāvat kāyāyatanaṃ spraṣṭavyāyatanam iti | dhātuvyavasthāyāṃ ta eva daśadhātavaś cakṣur dhātū rūpadhātur yāvat kāyadhātuḥ spraṣṭavyadhātur iti | ukto rūpaskandhas tasya cāyatanavyavasthānam | vedanādayo vaktavyaḥ | tatra

釋曰。若安立入(10)門屬十八。謂眼入色入。乃至身入觸入。若(11)安立界門屬十界。謂眼界色界。乃至身界觸(12)界。説色陰及安立入界已。次當説受等諸陰。 (13)此中偈曰。

謂於處門立爲十處。眼處色處廣説乃(25)至身處觸處。若於界門立爲十界。眼界色(26)界廣説乃至身界觸界。已説色蘊并立處(27)界。當説受等三蘊處界。頌曰

vedanā ’nubhavaḥ

受陰領隨觸。

(28)受領納隨觸想取像爲體
(29)四餘名行蘊如是受等三
(4a1)及無表無爲名法處法界

tshor ba myoṅ ba |

trividho ’nubhavo vedanāskandhaḥ | sukho duḥkho ’duḥkhāsukhaś ca | sa punar bhidyamānaḥ ṣaḍ vedanākāyāḥ cakṣuḥsaṃsparśajā vedanā yāvan manaḥsaṃsparśajā vedaneti |

釋曰。有三種領隨(14)觸。説名受陰。何者爲三。謂能領隨樂苦不樂(15)不苦觸。是名三受。復次若分別此受。則成六(16)受聚。謂眼觸所生受。乃至意觸所生受。

(2)論曰。受蘊謂三。領納隨觸。即樂及苦不苦(3)不樂。此復分別成六受身。謂眼觸所生受乃(4)至意觸所生受。

saṃjñā nimittodgrahaṇātmikā || 1.14 ||

偈(17)曰。想陰別執相。

想蘊謂能取像爲體。

| ’du śes ni | mtshan mar ’dzin pa’i bdag ñid do |

yāvannīlapītadīrghahrasvastrīpuruṣamitrāmitrasukhaduḥkhādinimittodgrahaṇam asau saṃjñāskandhaḥ | sa punar bhidyamānaḥ ṣaṭsaṃjñākāyā vedanāvat ||

釋曰。青黄長短男女親怨(18)樂苦等相差別執。是名想陰。復次若分別此(19)想。有六如受。

即能(5)執取青黄長短男女怨親苦樂等相。此復分(6)別成六想身。應如受説。

caturbhyo ’nye tu saṃskāraskandhaḥ

偈曰。異四名行陰。

See the full verse quoted previously

| ’du byed phuṅ po bźi las gźan |

rūpavedanāsaṃjñāvijñānebhyaś caturbhyo ’nye tu saṃskārāḥ saṃskāraskandhaḥ | bhagavatā tu sūtre ṣaṭ cetanākāyā ity uktaṃ prādhānyāt | sā hi karmasvarūpatvād abhisaṃskaraṇe pradhānā | ata evoktaṃ bhagavatā saṃskṛtam abhisaṃskaroti | tasmāt saṃskārā upādānaskandha ity ucyata iti anyathā hi śeṣāṇāṃ caitasikānāṃ viprayuktānāṃ ca saṃskārāṇāṃ skandhāsaṃgrahād duḥkhasamudayasatyatvaṃ na syād iti parijñāparihāṇe api na syātām | uktaṃ ca bhagavatā nāham ekadharmam api anabhijñāyāparijñāya duḥkhasyāntakriyāṃ vadāmīti | evam aprahāyety uktam | tasmād avaśyam eṣāṃ saṃskāraskandhasaṃgraho ’bhyupagantavyaḥ |

釋曰。除色(20)受想識四陰。餘有爲法名行陰。經中佛世尊(21)説。六故意聚名行取陰。此説由勝故。此故意(22)聚。是業性故。於造作中最勝故。佛世尊説。(23)能作功用起有爲法故。説此爲有行取陰。若(24)不爾。所餘心法及不相應法非陰攝。則不可(25)立爲苦諦集諦。於彼亦不可立爲應知應離。 (26)佛世尊説。我不説未見未通一法決定至苦(27)後際。未除未滅亦爾。是故諸有爲法入行陰(28)攝。應信此義。

除前及後色受想(7)識。餘一切行名爲行蘊。然薄伽梵於契經(8)中説六思身爲行蘊者。由最勝故。所以(9)者何。行名造作。思是業性造作義強。故爲(10)最勝。是故佛説若能造作有漏有爲名行(11)取蘊。若不爾者。餘心所法及不相應。非蘊(12)攝故。應非苦集。則不可爲應知應斷。如(13)世尊説。若於一法未達未知。我説不能作(14)苦邊際。未斷未滅説亦如是。是故定應許(15)除四蘊餘有爲行皆行蘊攝。

| gzugs daṅ | tshor ba daṅ | ’du śes daṅ | rnam par śes pa daṅ phuṅ po bźi las gźan pa’i ’du byed rnams ni ’du byed kyi phuṅ (3)po’o | | bcom ldan ’das kyis mdo las | sems pa tshogs drug go źes gsuṅs pa ni gtso bo yin pa’i phyir te | de ni las kyi raṅ bźin yin pa’i phyir mṅon par ’du bya ba la gtso bo yin no | | de ñid kyi phyir bcom ldan ’das kyis | ’dus byas mṅon par ’du (4)byed de | de lta bas na ’du byed ñe bar len pa’i phuṅ po źes gsuṅs so | | de lta ma yin na sems las byuṅ ba lhag ma rnams daṅ ldan ba ma yin pa rnams phuṅ por ’dus pa’i phyir sdug bsṅal daṅ kun ’byuṅ ba’i bden pa ñid du mi ’gyur bas yoṅs su śes pa daṅ spaṅ bar (5)yaṅ mi ’gyur ro | | bcom ldan ’das kyis ni | chos gcig mṅon par ma śes śiṅ yoṅs su ma śes par yaṅ sdug bsṅal gyi mthar byed par ṅa mi smra’o źes gsuṅs la | de bźin du ma spaṅs par yaṅ źes gsuṅs te | de lta bas na gdon mi za bar de dag ’du byed (6)kyi phuṅ por bsdus par khas blaṅ bar bya’o |

ete punas trayaḥ |

偈曰。是受等三陰。

See the full verse quoted previously

| de gsum |

vedanāsaṃjñāsaṃskāraskandhāḥ āyatanadhātuvyavasthāyāṃ

釋曰。謂受(29)想行三陰。若安立爲入及界。

即此所説受想(16)行蘊。及無表色。三種無爲。

dharmāyatanadhātvākhyāḥ sahāvijñapty asaṃskṛtaiḥ || 1.15 ||

偈曰。或名法入(164c1)界。并無教無爲。

See the full verse quoted previously

rnam rig byed min daṅ | ’dus ma byas rnams bcas pa ni | | chos kyi skye mched khams źes (7)bya |

ity etāni sapta dravyāṇi dharmāyatanaṃ dharmadhātuś cety ākhyāyante |

釋曰。此七種法。説名法入(2)及法界。

如是七法。於處(17)門中立爲法處。於界門中立爲法界。已説(18)受等三蘊處界。當説識蘊并立處界。

| de ltar na rdzas bdun po de dag ni chos kyi skye mched daṅ | chos kyi khams źes bya’o |

vijñānaṃ prati vijñaptiḥ

偈曰。識陰對對視。

頌曰
(19)識謂各了別 此即名意處
(20)及七界應知六識轉爲意

| rnam śes so sor rnam rig pa |

viṣayaṃ viṣayaṃ prati vijñaptir upalabdhir skandha ity ucyate | sa punaḥ ṣaḍ vijñānakāyāḥ cakṣurvijñānaṃ yāvan manovijñānam iti | ya eṣa vijñānaskandha ukta āyatanavyavasthāyāṃ

釋曰。對對諸塵意(3)識心是名識陰。復次若分別此識則成六識(4)聚。謂眼識乃至意識。是所説識陰。若安立(5)入。

(21)論曰。各各了別彼彼境界。總取境相故名(22)識蘊。此復差別有六識身。謂眼識身至意識(23)身。應知如是所説識蘊。於處門中立爲意(24)處。於界門中立爲七界。

| yul daṅ yul la so sor rnam par rig ciṅ dmigs pa ni rnam par śes pa’i phuṅ po źes bya’o | | de yaṅ rnam par śes pa’i (34a1)tshogs drug ste | mig gi rnam par śes pa nas | yid kyi rnam par śes pa’i bar ro | | rnam par śes pa’i phuṅ po bstan pa gaṅ yin pa de skye mched rnam par gźag pa ni |

manaāyatanaṃ ca tat |

偈曰。或説爲意入。

See the full verse quoted previously

yid kyi skye mched kyaṅ de yin |

dhātuvyavasthāyāṃ sa eva

釋曰。若安立界偈曰。

khams rnam par gźag pa (2)yaṅ de dag ñid |

dhātavaḥ sapta ca matāḥ

(6)或説爲七界。

See the full verse quoted previously

khams bdun dag tu’aṅ ’dod pa ste |

katame sapta |

釋曰。何者爲七。

bdun gaṅ źe na |

ṣaḍ vijñānānyatho manaḥ || 1.16 ||

偈曰。謂六識(7)意根。

See the full verse quoted previously

rnam par śes pa drug daṅ yid |

cakṣurvijñānadhātur yāvan manovijñānadhātumanodhātuś ca | evam atra pañca skandhā dvādaśāyatanāni aṣṭādaśa dhātavo nirddiṣṭā bhavaṇti | avijñaptivarjyo rūpaskandho daśāyatanāni daśa dhatavaḥ | vedanādayaḥ skandhās trayo vijñaptir asaṃskṛtāni ca dharmāyatanaṃ dharmadhātuś ca vijñānaskandho mana āyatanaṃ ṣaḍ vijñānadhātavo manodhātuś ceti ||

釋曰。眼識界乃至意識界及意界。此中(8)五陰。已説爲十二入及十八界。除無教色。是(9)色陰立爲十入十界。受想行陰無教無爲。立(10)爲法入法界。是識陰即是意入及六識界并(11)意界。

謂眼識界至意識(25)界。即此六識轉爲意界。如是此中所説五蘊。(26)即十二處并十八界。謂除無表諸餘色蘊(27)即名十處。亦名十界。受想行蘊無表無爲總(28)名法處。亦名法界。應知識蘊即名意處。亦(29)名七界。謂六識界及與意界。

nanu ca ṣaḍ vijñānakāyā vijñānaskandha ity uktam | atha ko yaṃ punas tebhyo ’nyo manodhātuḥ na khalu kaścid anyaḥ | kiṃ tarhi | teṣām eva

爲不如此耶。前説唯六識爲識陰。若(12)爾異此六識。何法名意界。無別意界異六(13)識。雖然是諸識中。

豈不識蘊唯六(4b1)識身。異此説何復爲意界。更無異法。即於(2)此中頌曰

| rnam par śes pa’i tshogs drug ni rnam par śes pa’i phuṅ por bśad pa ma yin nam | yaṅ de dag las (5)gźan pa yid kyi khams de gaṅ źe na | gźan ni gaṅ yaṅ med do | | ’o na ci źe na |

ṣaṇṇām anantarātītaṃ vijñānaṃ yad dhi tan manaḥ |

偈曰。六中無間謝。説識(14)名意根。

(3)由即六識身無間滅爲意

drug po de dag | ñid las ’das ma thag pa yi | | rnam śes gaṅ yin de yod do |

yad yat samanantaraniruddhaṃ vijñānaṃ tan manodhātur ity ucyeta | tad yathā sa eva putro ’nyasya pitā bhavati tad eva phalam anyasya bījam iti | evaṃ tarhi dravyataḥ saptadaśa dhātavo bhavanti dvādaśa vā ṣaḍvijñānadhātumanodhātūnām itaretarāntarbhāvād iti kasmād aṣṭādāśa vyavasthāpyante | yady apy evaṃ tathāpi

釋曰。六識中隨一無間滅。此識説名(15)意界。譬如一人先爲子後爲父。又如先爲果(16)後成種子。識亦如是。先爲六識後成意界。若(17)爾實物唯十七界或十二界。何以故。六識界(18)及意界互相攝故。若爾云何安立爲十八界。 (19)雖然偈曰。

(4)論曰。即六識身無間滅已。能生後識故名(5)意界。謂如此子即名餘父。又如此果即名(6)餘種。若爾實界應唯十七或唯十二。六識(7)與意更相攝故。何縁得立十八界耶。頌曰

| rnam par śes pa gaṅ daṅ gaṅ ’gags ma thag pa de ñid ni yid kyi khams źes bya ste | dper (6)na bu de ñid gźan gyi phar ’gyur ba daṅ | ’bras bu de ñid gźan gyi sa bon yin pa lta bu’o | | de lta na ’o na ni rnam par śes pa’i khams drag daṅ yid kyi khams rnams gcig gi naṅ du gcig ’dus pa’i phyir rdzas su na khams bcu bdun nam bcu gñis su ’gyur na ci’i (7)phyir khams bco brgyad du rnam par gźag ce na | de lta’aṅ yin mod kyi | ’on kyaṅ |

ṣaṣṭhāśrayaprasiddhyartha dhātavo ’ṣṭādaśa smṛtāḥ || 1.17 ||

爲成第六依。故界成十八。

(8)成第六依故十八界應知

drug pa’i rten ni rab bsgrub phyir | | khams ni bco brgyad dag tu ’dod |

pañcānāṃ vijñānadhātūnāṃ cakṣurdhātvāyatanādayaḥ pañcāśrayāḥ | ṣaṣṭhasya manovijñānadhātor āśrayo ’nyo nāsti | atas tadāśrayaprasiddhyarthaṃ manodhātur upadiṣṭaḥ | evam āśrayāśritālambanāṣṭakavyavasathānād aṣṭādaśa dhātavo bhavantīti | arhatas tarhi caramaṃ cittam na mano bhaviṣyati | na hi tad asti yasya tatsamanantarātītaṃ syād iti | na | tasyāpi manobhāvenāvasthitatvāt | anyakāraṇavaikalyāt tu nottaravijñānasaṃbhūtiḥ ||

釋曰。(20)是五種識界。以眼等五界爲依。第六意識界(21)無有別依。爲成立此依故説意界。由如此安(22)立依能依境界三六故。界成十八。若爾阿羅(23)漢最後心。應非意界。無識在後生。爲此無間(24)滅故成意界。是義不然。何以故。此已住意性(25)中故。因縁不具故。後識不生。

(9)論曰。如五識界。別有眼等五界爲依。第六(10)意識無別所依。爲成此依故説意界。如是(11)所依能依境界。應知各六界成十八。若爾無(12)學最後念心應非意界。此無間滅後識不(13)生。非意界故。不爾。此已住意性故。闕餘(14)縁故後識不生。

| rnam par śes pa’i khams lṅa po dag gi rten lṅa ni mig gi khams la sogs pa yin na drug po yid kyi rnam (34b1)par śes pa’i khams kyi rten ni gźan med de | de’i phyir de’i rten rab tu bsgrub pa’i phyir yid kyi khams bstan to | | de ltar na rten pa daṅ dmigs pa drug tshan rnam par gźag pas khams bco brgyad dag tu ’gyur ro | | ’o na ni dgra bcom pa’i sems tha ma yid (2)ma yin par ’gyur ta | de gaṅ gis mtshuṅs pa de ma thag pa ’das par ’gyur ba de ni med do źe na | de yaṅ yid kyi ṅo bor gnas pa’i phyir na ma yin te | rgyu gźan mtshaṅ ba’i phyir rnam par śes pa phyi ma mi skye bar zad do |

tatra skandhaiḥ sarvasaṃskṛtasaṃgrahaḥ | upādānaskandhaiḥ sarvasāsravāṇām āyatanadhātubhiḥ sarvadharmāṇām | samāsatas tu jñātavyaḥ

此中由陰攝一(26)切有爲。由取陰攝一切有流。由入由界攝一(27)切法盡。應知一切諸法復有略攝。

此中蘊攝一切有爲。取蘊(15)唯攝一切有漏。處界總攝一切法盡。別攝(16)如是。總攝云何。

| de la phuṅ po dag gis ni ’dus byas thams cad bsdus (3)so | | ñe bar len pa’i phuṅ po de dag gis ni zag pa daṅ bcas pa thams cad bsdus so | | skye mched daṅ khams dag gis ni chos thams cad bsdus so | | mdor bsdun

sarvasaṃgraha ekena skandhenāyatanena ca
dhātunā ca

偈曰。略攝(28)一切法。由一陰入界。

頌曰
(17)總攝一切法由一蘊處界
(18)攝自性非餘以離他性故

phuṅ po daṅ ni skye mched daṅ | khams gcig gis ni thams cad bsdus par śes par bya ste |

rūpaskandhena manaāyatanena dharmadhātunā ca sarvadharmāṇāṃ saṃgraho boddhavyaḥ | sa khalv eṣa saṃgraho yatra kvacid ucyamāno veditavyaḥ |

釋曰。陰中以色陰。入中(29)以意入。界中以法界。應知攝一切法盡。如來(165a1)處處説攝。其義應知如此。

(19)論曰。由一色蘊意處法界。應知總攝一切(20)法盡。謂於諸處就勝義説。

gzugs (4)kyi phuṅ po daṅ yid kyi skye mched daṅ chos kyi khams kyis chos rnams thams cad bsdus par rig par bya’o | | bsdu ba de ni gaṅ daṅ gaṅ nas ’byuṅ yaṅ ruṅ |

svabhāvena

偈曰。同自性類(2)故。

唯攝自性

raṅ gi ṅo bo ñid kyis te |

na parabhāvena | kim kāraṇam |

釋曰。此攝由同性類相應故。不由異性(3)故。何以故。

不(21)攝他性。所以者何。

gźan gyi dṅos pos ni ma yin par rig par bya’o | | ci’i phyir źe na |

parabhāvaviyogataḥ || 1.18 ||

偈曰。離餘法性類。

See the full verse quoted previously

gźan gyi dṅos (5)daṅ mi ldan phyir |

viyukto hi parabhavena dharmaḥ | tasmān na yena viyuktas tenaiva saṃgṛhīto yujyate | tad yathā cakṣurindriyaṃ rūpaskandhena cakṣurāyatanadhātubhyāṃ ca duḥkhasamudayasatyābhyāṃ ca saṃgṛhītam | tatsvabhāvatvāt | nānyaiḥ skandhādibhis tadbhāva viyuktatvāt | yas tv anyenānyasya saṃgraha ucyate yathā saṃgrahavastubhiḥ parṣadāṃ sa hi kādācit katvāt sāṃketiko veditavyaḥ |

釋曰。諸法與(4)他性相離。則此性與彼不相應。是故不由此(5)性得攝他。譬如眼根。由色陰由眼入眼界。苦(6)集二諦等攝。以同性故。不由餘陰等。彼性不(7)相應故。若爾有處説。由他攝他。譬如由四攝(8)類攝一切衆生。此攝不恒。應知是假名。

法與他性恒相離故。此(22)離於彼。而言攝者。其理不然。且如眼根。唯(23)攝色蘊眼處眼界苦集諦等。是彼性故。不攝(24)餘蘊餘處界等。離彼性故。若於諸處就世(25)俗説。應知亦以餘法攝餘。如四攝事攝(26)徒衆等。

| chos ni gźan gyi dṅos po daṅ mi ldan no | | de lta bas na gaṅ daṅ mi ldan bde ñid kyis bsdus par ni mi ruṅ ste | dper na mig gi dbaṅ po ni gzugs kyi phuṅ po daṅ | mig gi skye mched daṅ | khams dag daṅ | sdug bsṅal daṅ | kun ’byuṅ ba’i bden (6)pa dag gis bsdus te | de dag gi ṅo bo ñid yin pa’i phyir ro | | de dag gi ṅo bo daṅ mi ldan pa’i phyir phuṅ po la sogs pa gźan dag gis ni ma yin no | | dper na bsdu ba’i dṅos po bźi po dag gis ’khor rnams bsdus pa lta bu gźan gyis gźan bsdus so źes bya ba gaṅ (7)yin ba de ni res ’ga’ ba yin pa’i phyir brdar btags pa yin par bya’o |

nanu caikaviṃśatyā dhātubhir bhavitavyam | cakṣuṣo dvitvāt śrotraghrāṇayoś ca | na bhavitavyam | yasmāt |

何故(9)不成二十一界。何以故。眼耳鼻各有二故。不(10)應爾。何以故。

眼耳鼻三處各有二。何縁界體非(27)二十一。此難非理。所以者何。頌曰

| mig daṅ rna ba daṅ sna dag gñis gñis yod pa’i phyir khams ñi śu rtsa gcig tu ’gyur ba ma yin nam źe na mi ’gyur te | ’di ltar

jātigocaravijñānasāmānyād ekadhātutā
dvitve ’pi cakṣurādīnaṃ

偈曰。類境識同故。雖二成一(11)界。

(28)類境識同故雖二界體一

釋曰。此中同類者。此二同眼性類故。同(12)境者。此二同縁色故。同識者。此二共爲一眼(13)識依止故。是故眼根雖二共成一界。於耳鼻(14)應知亦爾。

(29)論曰。類同者。謂二處同是眼自性故。境同者。(4c1)謂二處同用色爲境故。識同者。謂二處同(2)爲眼識依故。由此眼界雖二而一。耳鼻亦(3)應如是安立。

| de la rigs ’dra ba ni gñi ga mig gi raṅ bźin yin pa’i phyir ro | | spyod yul ’dra ba ni gñi ga’i yul gzugs yin pa’i phyir ro | | rnam par śes pa ’dra ba ni gñi ga mig gi rnam par śes pa gcig gi (2)rten yan pa’i phyir te | de lta bas na mig gi khams ni gcig pa ñid do | | de bźin du rna ba daṅ | sna dag la yaṅ sbyar par bya’o |

śobhārthaṃ tu dvayodbhavaḥ || 1.19 ||

偈曰。若爾云何二。爲莊嚴生二。

若爾何縁生依二處。頌曰(4)
然爲令端嚴眼等各生二

| mdzes bya’i phyir na gñis ’byuṅ ṅo |

ekadhātutve ’pi tu cakṣurādīnaṃ dvayoḥ saṃbhava āśrayasya śobhārtham | anyathā hy ekacakṣuḥśrotrādhiṣṭhānaikanāsikāvilasaṃbhavāt mahad vairupyaṃ syād iti | uktāḥ skandhāyatanadhātavaḥ

(15)釋曰。若實如此。眼等一界云何生二。爲莊嚴(16)依止故。若不爾。一眼耳一依處生。一鼻一孔(17)生。此身則大醜陋。是義不然。若本來如此。(18)及猫狸鴝鵒等。生二眼耳鼻有何莊嚴。若爾(19)生二何爲。爲助成識故。如人閉一眼開一眼。(20)或開一眼半閉一眼。見色皆不明了。爲莊嚴(21)識令成就故。三根各須二處。説陰入界已。

(5)論曰。爲所依身相端嚴故。界體雖一而兩處(6)生。若眼耳根處唯生一。鼻無二穴身不端(7)嚴。此釋不然。若本來爾誰言醜陋。又猫鵄(8)等雖生二處有何端嚴。若爾三根何縁生(9)二。爲所發識明了端嚴。現見世間。閉一目(10)等了別色等便不分明。是故三根各生二(11)處。已説諸蘊及處界攝。

idaṃ tu vaktavyaṃ kaḥ skandhāyatanadhātvartha iti |

應(22)説此義。陰入界其義云何。

當説其義。此蘊處(12)界別義云何。

| phuṅ po daṅ khams daṅ skye mched kyi don gaṅ yin pa ’dir brjod par bya ste |

rāśyāyadvāragotrārthāḥ skandhāyatanadhātavaḥ |

偈曰。聚來門性義。(23)陰入界三名。

頌曰
(13)聚生門種族是蘊處界義

spuṅs daṅ skye dgu (4)rigs kyi don | | phuṅ po skye mched khams rnams yin |

yat kiñcid rūpam atītānāgatapratyutpannamādhyātmikabāhyam audārikaṃ vā sūkṣmaṃ vā hīnaṃ vā praṇītaṃ vā yad vā dūre yad vā antike tatsarvam aikadhyam abhisaṃkṣipya rūpaskandha iti saṃkhyāṃ gacchatīti vacanāt sūtre rāśyarthaḥ skandhārtha iti siddham | tatrātītaṃ rūpam anityatāniruddham | anāgatam anutpannam | pratyutpannam utpannāniruddham | ādhyātmikaṃ svāsāntānikaṃ bāhyam anyad āyatanato vā audārikaṃ sapratighaṃ sūkṣmam apratigham āpekṣikaṃ vā | āpekṣikatvād asiddham iti cet | na | apekṣābhedāt | yad apekṣya dārikaṃ na jātu tad apekṣya sūkṣmaṃ pitāputravat | hīnaṃ kliṣṭam | praṇītam akliṣṭam | dūram atītānāgatam | antikaṃ pratyutpannam | evaṃ yāvat vijñānam | ayaṃ tu viśeṣaḥ | audārikaṃ pañcendriyāśrayam sūkṣmaṃ mānasam | bhūmito veti vaibhāṣikāḥ | bhadanta āha audārikarūpaṃ pañcendriyagrāhyam sūkṣmam anyat | hīnam amanāpaṃ praṇītaṃ manāpam | dūram adṛśyadeśam | antikaṃ dṛśyadeśam | atītādīnāṃ svaśabdenābhihitatvāt | evam vedanādayo ’pi veditavyāḥ | dūrāntikatvaṃ tu teṣām āśrayavaśāt | audārikasūkṣmatvaṃ tu pūrvavad iti || cittacaittāyadvārārtha āyatanārthaḥ | nirvacanaṃ tu cittacaittānāmāyaṃ tanvantīti āyatanāni | vistṛṇvantīty arthaḥ | gotrārtho dhātvarthaḥ | yathaikasmin parvate bahūny ayas tāmrarūpyasuvarṇādigotrāni dhātava ucyante evam ekasminn āśraye santāne vā aṣṭādaśa gotrāṇi aṣṭādaśa dhātava ucyante | ākarās tatra gotrāṇy ucyante | ta ime cakṣurādayaḥ kasyākarāḥ | svasyā jāteḥ | sabhāgahetutvāt | asaṃskṛtaṃ tarhi na dhātuḥ syāt | cittacaittānāṃ tarhi jātivācako yaṃ dhātuśabda ity apare | aṣṭādaśadharmāṇāṃ jātayaḥ svabhāvā aṣṭādaśa dhātava iti | yadi rāśyarthaḥ skandhārthaḥ prajñaptisantaḥ skandhāḥ prāpnuvanti | anekadravyasamūhatvāt rāśipudgalavat | na | ekasyāpi dravyaparamāṇoḥ skandhatvāt | na tarhi rāśyarthaḥ skandhārtha iti vaktavyam | na hy ekasyāsti rāśitvam iti | kāryab hārodvahanārthaḥ skandhārtha ity apare | pracchedārtho vā | tathā hi vaktāro bhavanti tribhiḥ skandhakair deyaṃ dāsyāma iti | tad etad utsūtram | sūtraṃ hi rāśyartham eva bravīti yat kiñcid rūpam atītānāgatapratyutpannam iti vistaraḥ pratyekam atītādirūpasya skandhatvaṃ tatra vijñāpyate | sarvam etad atītādirūpam ekaśo rūpaskandha iti | na śakyam evaṃ vijñātum | tat sarvam aikadhyam abhisaṃkṣipyeti vacanāt | tasmād rāśivad eva skandhāḥ prajñaptisantaḥ rūpīny api tarhy āyatanāni prajñaptisanti prāpnuvanti | bahunāṃ cakṣurādiparamāṇūnām āyadvārabhāvāt | na | ekaśaḥ samagrāṇāṃ kāraṇabhāvāt viṣayasahakāritvād vā nendriyaṃ pṛthagāyatanaṃ syāt | vibhāṣāyāṃ tūcyate yady ābhidharmikaḥ skandhaprajñaptim apekṣate | sa āha paramāṇur ekasya dhātor ekasyāyatanasyaikasya skandhasya pradeśaḥ | atha nāpekṣate | sa āha | paramāṇur eko dhātur ekam āyatanam ekaḥ skandha iti | bhavati hi pradeśe ’pi pradeśivad upacāro yathā paṭaikadeśe dagdhe paṭo dagdha iti |

釋曰。隨所有色。若過去未來(24)現在。若内若外。若麁若細。若鄙若美。若遠(25)若近。此一切色攝聚一處。説名色陰。由此(26)經言。陰以聚義。此義得成。此中過去色者。(27)由無常已滅。未來未生。現在已生未滅。於自(28)相續爲内。異此名外。或由入判内外。有礙爲(29)麁。無礙爲細。或由相待判麁細。若汝言。或(165b1)由相待則麁細不成。是義不然。由待異故。若(2)此待彼成麁。無方便待彼成細。譬如父子。有(3)染汚爲鄙。無染汚爲美。過去未來爲遠。現(4)在爲近。乃至識陰亦爾。復有差別。五根依止(5)爲麁。心依止爲細。毘婆沙師依地判麁細。有(6)大徳説。五根所縁爲麁。異此名細。非可愛名(7)鄙。可愛名美。不可見處爲遠。可見處爲近。 (8)過去等自名所顯。不須別釋。應知受等亦爾。 (9)由隨依止故有遠近。麁細義如前。入者心及(10)心法來門義。或説來増義。能増長心及心法(11)來。界者別義。如一山處多有鐵銅金銀等差(12)別。故説名界。如此於一依止中。或相續中。有(13)十八種差別。説名十八界。此中別以本義。本(14)謂同類因。此十八法。同類相續。爲同類因。(15)故説名別。若爾無爲則非界。是義不然。此是(16)心及心法。同類因故。復有餘師説。界以種類(17)義。諸法種類有十八。謂自性故説名界。若陰(18)以聚義陰應是假名。有多物聚集故。譬如聚(19)及人。是義不然。一物隣虚得陰名故。若爾不(20)應説陰以聚義。何以故。一物無聚義故。復有(21)餘師説。能荷負事是陰義。復有師説。分分是(22)陰義。何以故。如有諸説。我應轉三陰物。此(23)執與經不相應。何以故。經但説聚是陰義如(24)經言。隨所有色。若過去未來現在等。廣説如(25)經。若汝言隨一過去等色陰義。於經中應知。 (26)是故一切過去等色。一一皆名色陰。不應作(27)如此執。是一切色攝聚一處。説名爲陰。由此(28)説故。是故諸陰假名有如聚。若爾有色諸入。(29)於汝應成假名有。何以故。多眼等隣虚成來(165c1)門故。是義不然。聚集中一一成因故。復次與(2)塵共作故。根亦非十二入。故毘婆沙中説阿(3)毘達磨師。若觀假名陰説。則説如此隣虚者(4)一界一入一陰一分。有不觀説。則説如此隣(5)虚者一界一入一陰。此中於一分。假説具分。(6)譬如衣一分被燒説衣被燒。

(14)論曰。諸有爲法和合聚義是蘊義。如契經言。(15)諸所有色。若過去若未來若現在。若内若外。(16)若麁若細。若劣若勝。若遠若近。如是一切略(17)爲一聚。説名色蘊。由此聚義蘊義得成。(18)於此經中無常已滅名過去。若未已生名(19)未來。已生未謝名現在。自身名内。所餘名(20)外。或約處辯。有對名麁。無對名細。或相待(21)立。若言相待麁細不成。此難不然。所待異(22)故。待彼爲麁未嘗爲細。待彼爲細未嘗(23)爲麁。猶如父子苦集諦等染汚名劣。不染(24)名勝。去來名遠。現在名近。乃至識蘊應知(25)亦然。而有差別。謂依五根名麁。唯依意(26)根名細。或約地辯。毘婆沙師所説如是。大(27)徳法救復作是言。五根所取名麁色。所餘(28)名細色。非可意者名劣色。所餘名勝色。不(29)可見處名遠色。在可見處名近色。過去等(5a1)色如自名顯受等亦然。隨所依力應知遠(2)近麁細同前。心心所法生長門義是處義。 (3)訓釋詞者。謂能生長心心所法故名爲處。(4)是能生長彼作用義。 (4)是能生長彼作用義。法種族義是界義。如(5)一山中有多銅鐵金銀等族説名多界。如(6)是一身。或一相續有十八類諸法種族名(7)十八界。此中種族是生本義。如是眼等誰之(8)生本。謂自種類同類因故。若爾無爲應不名(9)界。心心所法生之本故。有説。界聲表種類(10)義。謂十八法種類自性各別不同名十八界。 (11)若言聚義是蘊義者。蘊應假有。多實積集共(12)所成故。如聚如我。此難不然。一實極微亦(13)名蘊故。若爾不應言聚義是蘊義。非一實(14)物有聚義故。有説。能荷重擔義是蘊義。(15)由此世間説肩名蘊。物所聚故。或有説者。(16)可分段義是蘊義。故世有言。汝三蘊還我(17)當與汝。此釋越經。經説聚義是蘊義故。(18)如契經言。2諸所有色若過去等。廣説如前。 (19)若謂此經顯過去等一一色等各別名蘊。是(20)故一切過去色等一一實物各各名蘊。此執(21)非理。故彼經言如是一切略爲一聚説名(22)蘊故。是故如聚。蘊定假有。若爾應許諸有(23)色處亦是假有。眼等極微。要多積聚成生門(24)故。此難非理。多積聚中一一極微。有因用(25)故。若不爾者。根境相助共生識等。應非別(26)處。是則應無十二處別。然毘婆沙作如是(27)説。對法諸師若觀假蘊。彼説極微一界一處(28)一蘊少分。若不觀者。彼説極微即是一界一(29)處一蘊。此應於分假謂有分。如燒少衣亦(5b1)説燒衣。

| mdo las | gzugs gaṅ yin pa ci yaṅ ruṅ ’das pa ’am | ma ’oṅs pa ’am | da ltar byuṅ ba ’am | naṅ gi ’am | phyi’i ’am | rags pa ’am | phra ba’am | ṅan pa ’am | gya nom pa ’am | thag riṅ ba na yod (5)pa gaṅ yin ba ’am | ñe ba na yod pa gaṅ yin pa de dag thams cad gcig tu bsdus te gzugs kyi phuṅ po źes bya ba’i graṅs su ’gro’o źes ’byuṅ ba’i phyir spuṅs pa’i don ni phuṅ po’i don to źes bya bar grub po | | de la bye brag tu smra ba rnams na re gzugs ’das pa ni mi rtag pa (6)ñid kyis ’gags pa’o | | ma ’oṅs pa ni ma byuṅ ba’o | | da ltar byuṅ ba la ma ’gags pa’o | | naṅ gi ni raṅ gi rgyud la yod pa’o | | gźan ni phyi’i ’o | | yaṅ skye mched kyi sgo nas so | | rags pa ni thogs pa daṅ bcas pa’o | | phra ba ni thogs pa med pa’o | | (7)yaṅ na ltos pa pa yin no | | gal te ltos pa pa yin pa’i phyir ma grub bo źe na | ma yin te | ltos pas tha dad pa’i phyir ro | | gaṅ la ltos te rags pa yin pa ni nam du yaṅ de la ltos nas phra ba ma yin te | pha daṅ bu bźin no | | ṅan [?] pa ni ñon moṅs pa can no | | gya nom pa ni (35b1)ñon moṅs pa can ma yin pa’o | | riṅ ba ni ’das pa daṅ ma ’oṅs pa’o | | ñe ba ni da ltar byuṅ ba ste | rnam par śes pa’i bar du’aṅ de daṅ ’dra’o | | ’di ni khyad par yin te | rags pa ni dbaṅ po lṅa la brtan pa’o | | phra ba ni yid las byuṅ ba’o | | yaṅ na sa las rig (2)par bya’o źes so | | btsun pa na re ni gzugs rags pa ni dbaṅ po lṅas gzuṅ bar bya ba’o | | gźan ni phra ba’o | | ṅan pa ni yid du mi ’oṅ ba’o | | gya nom pa ni yid du ’oṅ ba’o | | riṅ ba ni yul mi snaṅ ba can no | | ñe ba ni yul snaṅ ba can no | | ’das pa la sogs pa ni (3)raṅ gi miṅ gis bstan pa’i phyir te | tshor ba la sogs pa yaṅ de bźin du rig par bya’o | | de dag gis riṅ ba daṅ ñe ba ñid ni de rten gyi dbaṅ gis so | | rags pa daṅ phra ba ñid ni sṅa ma bźin no źes zer ro | | sems daṅ sems las byuṅ ba rnams skye ba’i sgo’i don ni skye mched kyi (4)don te | ṅes pa’i tshig tu na sems daṅ sems las byuṅ ba rnams skye ba mched par byed bas skye mched rnams te | rgyas par byed ces bya ba’i tha tshig go | rigs kyi don ni khams kyi don te | dper na ri ’ga’ źig la lcags daṅ zaṅs daṅ dṅul daṅ gser la sogs pa (5)rigs maṅ po dag yod pa la khams źes brjod pa de bźin du rten daṅ rgyud gcig la rigs bco brgyad dag yod pa la khams bco brgyad ces bya’o | | de la ’byuṅ gnas dag ni rigs źes bya ba ni mig la sogs pa ’di dag gaṅ gi ’byuṅ gnas yin źe na | raṅ gi rigs kyi yin te | (6)skal ba mñam pa’i rgyu yin pa’i phyir ro | | ’dus ma byas khams ma yin bar ’gyur ro źe na | ’o na ni sems daṅ sems las byuṅ ba rnams yin no | | gźan dag na re chos bco brgyad po dag rigs kyi raṅ bźin no źe na | khams bco brgyad ces bya bas khams źes bya (7)ba ni ’di ni rigs kyi tshig yin źes zer ro | | gal te spuṅs pa’i don phuṅ po’i don yin na phuṅ po rnams btags pa’i yod par ’gyur te | rdzas sum ’dus pa yin pa’i phyir spuṅs pa daṅ gaṅ zag bźin no źe na | ma yin te | rdzas kyi rdul phra rab gcig pu yaṅ (36a1) phuṅ po yin pa’i phyir ro | | de lta na gcig pu la spuṅs pa ñid med pas spuṅs pa’i don ni phuṅ po’i don to źes brjod par mi bya’o | | gźan dag na re | bya ba’i khur khyer ba’i don nam | yoṅs su chad pa’i don ni phuṅ po’i don te | ’di ltar smra ba po dbul (2)bar bya ba’i phuṅ po gsum dag tu dbul bar bya’o źes smra ba bźin no źes zer te | de ni mdo daṅ ’gal lo | | mdo las ni spuṅs pa’i don kho nar gsuṅs te | gzugs gaṅ ci yaṅ ruṅ ba ’das pa’am | ma ’oṅs pa’am źes rgyas par gsuṅs so | | der ni gzugs (3)’das pa la sogs pa so sor phuṅ po ñid yin par śes te | gzugs ’das pa la sogs pa ’di thams cad re re źiṅ gzugs kyi phuṅ po yin no źe na | de ltar ni śes par mi nus te | de thams cad gcig tu bsdus nas źes ’byuṅ ba’i phyir ro | | de lta bas na gzugs (4)kyi phuṅ po dag ni spuṅs pa bźin du btags pa’i yod pa yin no | | de lta na skye mched gzugs can rnams kyaṅ btags pa’i yod par ’gyur te | mig la sogs pa’i rdul phra rab maṅ po ni skye ba’i sgor gyur pa’i phyir ro źe na | ma yin te tshogs pa rnams re re nas rgyu’i ṅo (5)bor gyur pa’i phyir ram | yul lhan cig byed pa yin pa’i phyir dbaṅ po las logs śig tu skye mched du yaṅ mi ’gyur ro | | bye brag tu bśad pa chen po las ni | gal te chos mṅon pa ba [?] źig phuṅ po btags pa’i yod par lta na ni de rdul phra rab khams gcig daṅ | skye mched (6)gcig daṅ | phuṅ po gcig gi phyogs yin no źes smra’o | | ’o na te mi lta na ni de rdul phra rab khams gcig daṅ | skye mched gcig daṅ | phuṅ po gcig yin no źes smra’o źes ’byuṅ ṅo | | phyogs yin yaṅ phyogs can yin bźin du ñe bar ’dogs pa yaṅ yod de | dper (7)na ras yug gi phyogs gcig tshig pa la ras yug tshig gi źes bya ba bźin no |

kim arthaṃ bhagavān skandhādimukhena trividhāṃ deśanām ārabhate | āha | vineyānāṃ

復次云何。世尊(7)由陰等門作三種。正説弟子衆。

何故世尊於所知境。由蘊等門作(2)三種説。

| yaṅ ci’i phyir bcom ldan ’das kyis phuṅ po la sogs pa’i sgo nas ston pa rnam pa gsum rtsom par mdzad ce na | smras pa | gdul ba rnams kyi |

mohendriyarucitraidhāttisraḥ skandhādideśanāḥ || 1.20 ||

偈曰。癡根樂(8)三故。故説陰入界。

頌曰
(3)愚根樂三故説蘊處界三

| rmoṅs dbaṅ ’dod rnams gsum gyi phyir | | (36b1)phuṅ po la sogs gsum bstan to |

trayaḥ prakārās_traidham | triprakāraḥ kila sattvānāṃ mohaḥ | kecic caitteṣu saṃmūḍhāḥ piṇḍātmagrahaṇataḥ | kecid rūpa eva | kecid rūpacittayoḥ | indriyāṇy api trividhāni | tīkṣṇam adhyamṛdvindriyatvāt | rucir api trividhā | saṃkṣiptamadhyavistaragrantharucitvāt | teṣāṃ yathākramaṃ tisraḥ skandhāyatanadhātudeśanā iti ||

釋曰。阿毘達磨師説如(9)此。衆生癡有三種。有諸衆生於心法不明執(10)聚爲我故。有諸衆生於色不明。有諸衆生於(11)色心不明。根亦有三。謂利中鈍。樂亦有三。 (12)謂樂略中。廣文爲此三人次第説三。謂陰入(13)界。

(4)論曰。所化有情有三品故。世尊爲説蘊等(5)三門。傳説。有情愚有三種。或愚心所總執(6)爲我。或唯愚色。或愚色心。根亦有三。謂利(7)中鈍。樂亦三種。謂樂略中及廣文故。如其(8)次第世尊爲説蘊處界三。

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a03c82ff-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ