Bibliotheca Polyglotta

aṣṭādaśānāṃ dhātūnāṃ ṣaṇṇāṃ ca vijñānānāṃ kaḥ kena vijñeyaḥ | āha |

於十八界及六識界。何界所知。何識能(15)知。偈曰。

十八界中誰六識内幾(12)識所識。幾常幾無常。幾根幾非根。頌曰

|| da ni ’di dpyad par bya ste | khams ba cwa brgyad daṅ | rnam par śes pa drug po rnams la gaṅ źig rnam par śes pa gaṅ dag gis rnam par (3)śes par bya ba yin źe na | smras pa

pañca bāhyā dvivijñeyāḥ

五外二所知。

(13)五外二所識常法界無爲
(14)法一分是根并内界十二

| gñis kyis rnam par śes phyir lṅa |

rūpaśabdagandharasaspraṣṭavyadhātavo yathāsaṃkhyaṃ cakṣuḥśrotraghrāṇajihvākāyavijñānair anubhūtā manovijñānena vijñāyante | evam ete pratyekaṃ dvābhyāṃ vijñānābhyāṃ vijñeyā bhavanti | śeṣās trayodaśa dhātavaḥ pañcānāṃ vijñānakāyānām aviṣayatvād ekena manovijñānena vijñeyā ity ākhyātaṃ bhavati |

釋曰。色聲香味觸界。(16)如其次第。眼耳鼻舌身識所識。復爲意識所(17)知。此外塵隨一二識所知。餘十三界非五識(18)境故。唯一意識界所知。此是義至所顯。

(15)論曰。十八界中。色等五界如其次第眼等五(16)識各一所識。又總皆是意識所識。如是五界(17)各六識中二識所識。由此准知。餘十三界一(18)切唯是意識所識。非五識身所縁境故。

| gzugs daṅ sgra daṅ dri daṅ ro daṅ reg bya rnams ni graṅs bźin du mig daṅ rna ba daṅ sna daṅ lce daṅ lus kyi rnam par śas pa dag gis ñams su myoṅ nas yid kyi rnam par śes pas rnam par śes te | de ltar na de dag ni re re źiṅ rnam (4)par śes pa gñis kyis rnam par śes par bya ba yin no | | khams lhag ma bcu gsum ni rnam par śes pa’i tshogs lṅa’i yul ma yin pa’i phyir yid kyi rnam par śes pa gcig pus rnam par śes par bya ba yin no źes rnam par bśad par ’gyur ro |

eṣām aṣṭādaśānāṃ dhātūnāṃ madhye kati nityāḥ katy anityāḥ | na kaścit sakalo ’sti nityo dhātur api tu

十八(19)界中幾界常住幾界無常。無一界具足常住。(20)雖爾偈曰。

十八(19)界中無有一界全是常者。

| rtag pa rnams ni du | mi rtag pa rnams ni du (5)źe na | khams gcig ril por rtag pa ni med mod kyi | ’on kyaṅ

nityā dharmā asaṃskṛtāḥ |

常住法無爲。

See the full verse quoted previously

| ’dus ma byas chos rtag pa’o |

tena dhārmadhātvekadeśo nityaḥ śeṣā anityāḥ | katīndriyaṃ kati nendriyam |

釋曰無爲是法界一(21)分。即是常住。餘界皆是無常。幾界是根幾(22)界非根。

唯法一分無爲是(20)常。義准。無常法餘餘界。

dharmārdham indriyaṃ ye ca dvādaśādhyātmikāḥ smṛtāḥ || 1.48 ||

偈曰。法界半名根。及十二我依。

See the full verse quoted previously

| chos kyi phyed daṅ gaṅ dag ni | | bcu gñis (6)naṅ gi rab śad dbaṅ po |

dvāviṃśatir indriyāṇy uktāni sūtre | cakṣurindriyaṃ śrotrendriyaṃ ghrāṇendriyaṃ jihvendriyaṃ kāyendriyaṃ mana-indriyaṃ strīndriyaṃ puruṣendriyaṃ jīvitendriyaṃ sukhendriyaṃ duḥkhendriyaṃ saumanasyendriyaṃ daurmanasyendraiyaṃ upekṣendriyaṃ śraddhendriyaṃ vīryendriyaṃ smṛtīndriyaṃ samādhīndriyaṃ prajñendriyaṃ anājñātam ājñāsyāmīndriyam ājñendriyaṃ ājñātāvīndriyam iti | ābhidhārmikās tu ṣaḍāyatanavyavasthānam ādṛtya jīvitendriyānantaraṃ mana-indriyaṃ paṭhanti | sālambanatvāt | tatra dharmārdhaṃ jīvitendriyādīny ekādaśendriyāṇi trayāṇāṃ ca bhāgo dharmadhātupradeśatvāt | dvādaśānām ādhyātmikānāṃ cakṣurādayaḥ pañca svanāmoktāḥ | sapta cittadhātavo manaindriyaṃ strīpuruṣendriye kāyadhātupradeśa iti paścād vakṣyati | śeṣāḥ pañca dhātavo dharmadhātupradeśaś ca nendriyam iti siddham ||

釋(23)曰。於經中説。根有二十二。何者是耶。眼根(24)耳根鼻根舌根身根意根。女根男根。命根樂(25)根苦根喜根憂根捨根。信根精進根念根定(26)根慧根。未知欲知根。知根。知已根。阿毘達(27)磨師破。安立六内入次第。次命根後説意根。 (28)能縁境故。此中法界半者。命等十一根。是三(29)根分法界一分故。十二我依者。眼等五根。如(173a1)自名所説。七心界名意根。女根男根。是身界(2)一分。後當説。所餘五界。并法界一分。成立(3)非根(4)

又經中説二十二根。 (21)謂眼根耳根鼻根舌根身根意根女根男根命(22)根樂根苦根喜根憂根捨根信根勤根念根定(23)根慧根未知當知根已知根具知根。阿毘達磨(24)諸大論師。皆越經中六處次第。於命根後(25)方説意根。有所縁故。如是所説二十二根。(26)十八界中内十二界法一分攝。法一分者。命(27)等十一後三一分。法界攝故。内十二者。眼等(28)五根如自名攝。意根通是七心界攝。後三(29)一分意意識攝。女根男根即是身界一分所(13b1)攝。如後當辯。義准。所餘色等五界法界一(2)分皆體非根

abhidharmakośabhāṣye dhātunirdeśo nāma
prathamaṃ kośasthānaṃ samāptam iti |
ye dharmā hetuprabhavā hetuṃ teṣāṃ tathāgato hy avadat |
teṣāṃ ca yo nirodha evaṃvādī mahāśramaṇaḥ ||
likhāpitam idaṃ śrīlāmāvākeneti |

(3)説一切有部倶舍論

| chos mṅon pa’i mdzod kyi rnam par bśad pa las khams bstan pa źes bya ba ste mdzod kyi gnas daṅ po’o ||

ye dharmā hetuprabhavā hetuṃ teṣāṃ tathāgato hy avadat | teṣāṃ ca yo nirhodha evaṃvādīu mahāśramaṇaḥ ||

likhāpitam idaṃ śrīlāmāvākeneti |

dvitīyaṃ kośasthānam

(173a1)倶舍釋論中分別根品第二(2)之一

阿毘達磨俱舍論卷第三分別根品第二之一

oṃ namo buddhāya |

.

説二十二根已。根義云何。最勝自在為義。於自事用中。增上自在故。復(3)以光飾為義。於身中最明顯故。是故以最勝自在光飾為義。於中何根何處自在。

如是因界已列諸根。即於此中(2)根是何義。最勝自在光顯名根。由此總成根增上義。此增上義誰望於誰。

dbaṅ po rnams bśad pa (4) la dbaṅ po’i don ci źe na | dbaṅ ni dbaṅ phyug dam pa’o || de dbaṅ byed pas na dbaṅ po rnams te | de’i phyir dbaṅ byed pa’i don ni dbaṅ po’i don to || ’di dag las gaṅ źig gaṅ la dbaṅ byed ce na |

caturṣv artheṣu pañcānām ādhipatyaṃ

偈曰。於四義五根。增上。

頌曰
傳説五於四　四根於二種
五八染淨中　各別爲増上

lṅa po rnams ni don bźi la dbaṅ byed |

cakṣuḥśrotrayos tāvat pratyekaṃ caturṣv artheṣv ādhipatyam | ātmabhāvaśobhāyām andhabadhirayor akāntarūpatvāt | ātmabhāvaparikarṣaṇe dṛṣṭvā śrutvā ca viṣamaparivarjanāt | cakṣuḥśrotravijñānayoḥ sasaṃprayogayor utpattau | rūpadarśanaśabdaśāravaṇayoś cāsādhāraṇakāraṇatve | ghrāṇajihvākāyānāmātmabhāvaśobhāyāṃ pūrvavat | ātmabhāvaparikarṣaṇe taiḥ kavaḍīkārāhāraparibhogāt | ghrāṇādivijñānānāṃ sasaṃprayogāṇām utpattau | gandhaghrāṇarasāsvādanaspraṣṭavyaspaṛśanānāṃ cāsādhāraṇakāraṇatva iti |

釋曰。眼耳二根隨一。於四義中增上。一於光飾自身增上。若人盲聾。形相則醜陋故。二於引護自身增上。若見若聞。能離不安吉處故。三於生眼耳識。及共相應法中增上。由識及相應法隨其増損有明昧故。四於見色聞聲不共因增上。非意識他識因故。鼻舌身根。光飾自身。如前二根。二於引護自身增上。由此三能用段食故。三於生鼻等三識及共相應法中增上。四於嗅香嘗味覺觸。不共因增上。

論曰。眼等五根各於四事能爲増上。一莊嚴身。二導養身。三生識等。四不共事。
且眼耳根莊嚴身者。謂若盲聾身醜陋故。
導養身者。謂因見聞避險難故。
生識等者。謂發二識及相應故。
不共事者。謂能見色聞聲別故。
鼻舌身根莊嚴身者。如眼耳説。導養身者。謂於段食能受用故。生識等者。謂發三識及相應故。不共事者。謂嗅甞覺香味觸故。

re źig mig daṅ | rna ba dag re re źiṅ don bźi la dbaṅ byed (5) pa ni loṅ ba daṅ ’on pa dag ni mi mdzes pa’i ṅo bo yin pa’i phyir lus mdzes par bya ba daṅ | mthoṅ ba daṅ | thos nas yaṅ ba yoṅs su spoṅ ba’i phyir lus yoṅs su bsruṅ ba daṅ | mig daṅ rna ba’i rnam par śes pa mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa dag skyed pa daṅ | gzugs blta ba daṅ sgra mñan pa (6) dag gi thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la dbaṅ byed pa’o || sna daṅ lce daṅ lus rnams ni sṅa ma bźin du mdzes par bya ba la dbaṅ byed pa daṅ | de dag gi kham gyi zas la yoṅs su loṅs spyod pa’i phyir lus yoṅs su bsruṅ ba la dbaṅ byed pa daṅ | sna la sogs pa’i rnam par śes pas mtshuṅs par (7) ldan pa daṅ bcas pa rnams skyed pa daṅ | dri bsnams pa daṅ ro myaṅ pa daṅ | reg bya reg pa rnams kyi thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la dbaṅ byed pa’o ||

dvayoḥ kila |
caturṇāṃ

偈曰。於二二四根。

[四根於二種]

bźi rnams gñis la lo ||

strīpuruṣajīvitamana-indriyāṇāṃ | dvayor arthayoḥ pratyekam ādhipatyam | strī puruśendriyayyos tāvat sattvabhedavikalpayoḥ | tatra sattvabhedaḥ stri puruṣa iti | sattvavikalpaḥ stanādisaṃsthānasvarācārān yathātvam | saṃkleśavyavadānayor ity apare | tathā hi tadviprayuktavikalpānāṃ ṣaṇḍhapaṇḍakobhayavyañjanānām asaṃvarānantāryakuśalamūlasamucchedā na bhavanti saṃvaraphalaprāptivairāgyāṇi ceti | jīvitendriyasya nikāyasabhāgasaṃbandhasādhāraṇayoḥ | mana-indriyasya punar bhavasaṃbandhavaśibhāvānuvarttanayoḥ | tatra punarbhavasaṃbandhe yathoktaṃ “gandharvasya tasmin samaye dvayoś cittayor anyatarānyataracittaṃ saṃmukhībhūtaṃ bhavaty anunayasahagataṃ vā pratighasahagataṃ veti” | vaśibhāvānuvarttane yathoktaṃ “cittenāyaṃ loko nīyata” iti vistaraḥ | yat punaḥ sukhādīndriyapañcakaṃ yāni cāṣṭau śraddhādīni teṣāṃ

釋曰。女根男根命根意根。於二於二隨一增上。女根男根。於眾生差別及相貌不同增上。差別謂分別。男女相貌不同。謂乳等形狀。音聲威儀各異。復有餘師說。於染污清淨增上。何以故爾。自性黃門。故作黃門。及二根人。不護無間業斷善根等不有。守護至果離欲亦不有。此二但於男女有。命根於聚同分相應及執持中增上。意根於託後有相應。及隨從自在中增上。此中後有相應者。如經言。是時乾(4)闥婆。於二意中隨一現前。或與欲相應。或與瞋相應。隨從者如偈言。
意引將世間意轉令變異
是意根一法　一切法隨行樂受等五根。及信等八根。增上云何。

女男命意。(3)各於二事能爲増上。且女男根二増上者。一有情異。二分別異。有情異者。由此二根令諸有情女男類別。分別異者。由此二根形相言音乳房等別。有説。此於染淨増上故言於二。所以者何。本性損壞(4)扇搋(5)半擇及(6)二形人無(7)不律儀無間斷善諸雜染法。亦無律儀得果離染諸清淨法。命根二者。謂於(8)衆同分能續及能持。意根二者。謂能續後有及自在隨行。能續後有者。如契經言。時健達縛於一心内隨一現前。謂或愛倶。或恚倶等。自在隨行者。如契經言。
心能導世間　心能遍攝受
如是心一法　皆自在隨行樂等五受。信等八根。

pho daṅ mo daṅ srog daṅ yid kyi dbaṅ po rnams ni re re źiṅ don gñis la dbaṅ byed de | re źig pho daṅ mo’i dbaṅ po dag ni (53b1) sems can gyi bye brag daṅ | khyad par dag la dbaṅ byed de | de la sems can gyi bre brag ni pho’o mo’o źes bya’o || sems can gyi khyad par ni nu ma la sogs pa dbyibs daṅ ṅa ro daṅ spyod pa gźan pa ñid do || gźan dag na re ni kun nas ñon moṅs pa daṅ rnam par byaṅ ba dag la dbaṅ byed de | ’di ltar de dag (2) daṅ mi ldan pa daṅ | ñams pa za ma daṅ ma niṅ daṅ | mtshan gñis pa rnams la sdom pa ma yin pa daṅ | mtshams med pa daṅ | dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa daṅ | sdom pa daṅ | ’bras bu ’thob pa daṅ | ’dod chags daṅ bral ba rnams med do źes zer ro || srog gi dbaṅ po ni ris mthun (3) par mtshams sbyor ba daṅ | yaṅ dag par ’dzin pa dag la dbaṅ byed do || yid kyi dbaṅ po ni yaṅ srid par mtshams sbyor ba daṅ | dbaṅ gi ṅo bo daṅ mthun par byed pa dag la dbaṅ byed de | de la yaṅ srid par mtshams sbyor ba la dbaṅ byed pa ni ji skad du | de’i tshe dri za’i sems gñis po rjes su (4) chags pa daṅ | lhan cig par gyur pa ’am | khoṅ khro ba daṅ lhan cig par gyur pa gaṅ yaṅ ruṅ ba źig mṅon du gyur na źes gsuṅs pa lta bu’o || dbaṅ gi ṅo bo daṅ mthun par byed pa la dbaṅ byed pa ni ji skad du | ’jig rten ’di ni sems kyis khrid do źes rgyas par gsuṅs pa lta bu’o || bde ba (5) la sogs pa’i dbaṅ po lṅa gaṅ yin pa daṅ | dad pa la sogs pa gaṅ dag yin pa |

pañcakāṣṭānaṃ saṃkleśavyavadānayoḥ || 2.1 ||

偈曰。五及八。於染污清淨。

[五八染淨中各別爲増上]

lṅa daṅ brgyad po de rnams ni || kun nas ñon moṅs rnam byaṅ la ||

釋曰。次第應知彼增上。樂受等五根。於染污增上。欲等諸惑。於彼隨(5)眼故。信等八根。於清淨增上。何以故。一切清淨。皆由彼成故。有餘師説。樂受等於清淨亦有増上。由安樂故。心則得定。佛說信以苦為資糧。復次有六喜等受。是出離所依。毘婆沙師作如此說。復有餘師說。不由眼耳二根引護自身。由先已知得離不安吉處故。此二但於識是增上。無有見色聞聲異於識。是故眼耳二根。於不共因中不應更立增上。是故眼等不應有如此增上。若爾彼增上云何。

於染淨中如次増上。樂等五受染増上者。貪等隨眠所隨増故。信等八根淨増上者。諸清淨法隨(9)生長故。有餘師説。樂等於淨亦爲増上。如契經説。樂故心定。苦爲信依。亦出離依喜及憂捨。毘婆沙師傳説如此。有餘師説。能導養身非眼等用。是識増上。(10)識了方能避於險難。受段食故。見色等用亦非異識。故不共事於眼等根。不可立爲別増上用。故非由此眼等成根。若爾云何。

go rims bźin du dbaṅ byed de || bye brag tu smra ba rnams na re | bde ba la sogs pa lṅa po dag ni kun nas ñon moṅs pa la dbaṅ byed de | de dag la (6) ’dod chags la sogs pa rgyas par ’gyur ba ñid kyi phyir ro || dad pa la sogs pa rnams ni rnam par byaṅ ba la dbaṅ byed de | de dag gis rnam par byaṅ bar byed do || gźan dag na re bde ba la sogs pa rnams ni rnam par byaṅ ba la yaṅ dbaṅ byed de | ’di ltar bde bar gyur pa’i sems mñam par ’jog (7) par ’gyur ro źes bya ba daṅ | sdug bsṅal gyi rgyu can gyi dad pa źes bya ba daṅ | yid bde ba la sogs pa ṅes par ’byuṅ ba la rten pa drug ces ’byuṅ ba’i phyir ro źes zer ro || gźan dag na re rnam par śes nas yaṅ ba yoṅs su spoṅ ba’i phyir mig daṅ rna ba dag gis lus yoṅs su bsruṅ ba ni ma (54a1) yin ba ñid kyi de gñis rnam par śes pa la ni dbaṅ byed do || gaṅ gi phyir de gñis thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la so sor dbaṅ byed par ruṅ bar ’gyur ba rnam par śes pa las gźan pa gzugs mthoṅ ba ’am skra thos pa yaṅ med pa de’i phyir de dag de lta bur ni dbaṅ po ñid ma yin (2) no || ’o na ji lta bu yin źe na |

svārthopalabdhyādhipatyāt sarvasya ca ṣaḍindriyam |

偈曰。得自塵增上。得一切六根。

頌曰
了自境増上　總立於六根
從身立二根　女男性増上
於同住雜染　清淨増上故
應知命五受　信等立爲根
未當知已知　具知根亦爾
於得後後道　涅槃等増上

.

釋曰。眼等五根於得自塵中增上。意根於得一切塵中增上。是故此六。一一皆立為根。若爾諸塵於此中有增上。云何不立為根。無增上。何以故。為最勝主故名增上。眼於得色中。為主最勝。是得一切色通因故。由其增損。識隨明昧故。色則不爾。反此二義故。如此乃至意根及法。應知亦爾。

論曰。了自境者。謂六識身。眼等五根於能了別各別境識有増上用。第六意根於能了別一切境識有増上用。故眼等六各立爲根。豈不色等於能了識亦有増上應立爲根。境於識中無増上用。夫増上用謂勝自在。眼於所發了色識中最勝自在故名増上。於了衆色爲通因故。識隨眼根有明昧故。色則不然。二相違故。乃至意根於法亦爾。

raṅ gi don daṅ thams cad la || dmigs par dbaṅ byed phyir dbaṅ drug | mig la sogs pa lṅa po dag ni raṅ raṅ gi don la dmigs par bya ba la dbaṅ byed do || yid ni don thams cad la dmigs par bya ba la dbaṅ byed de | de’i phyir de dag ni so sor dbaṅ po (3) yin no || ’di la don rnams kyaṅ dbaṅ byed pa ma yin nam źe na | dbaṅ byed pa ma yin te | lhag par dbaṅ byed pa ñid ni dbaṅ byed pa ñid yin la | mig ni gzugs thams cad la dmigs par bya ba la thun moṅ gi rgyu yin pa’i phyir daṅ | dmigs pa de gsal ba daṅ mi gsal ba ñid la sogs (4) pa’i rjes su byed pa’i phyir gzugs la dmigs par bya ba la lhag par dbaṅ byed pa yin gyi | de las bzlog pa yin pa’i phyir gzugs kyi ni ma yin te | yid chos rnams la dbaṅ byed pa’i bar du yaṅ de bźin du sbyar ro ||

strītvapuṃstvādhipatyāt tu kāyāt strīpuruṣendriye || 2.2 ||

偈曰。女男性增上。從身立二根。

[從身立二根　女男性増上]

mo ñid pho ñid las dbaṅ phyir || lus las mo daṅ po’i dbaṅ dag

kāyendriyād eva strīpuruṣendriye pṛthak vyavasthāpyete | nārthāntarabhūte | kaścid asau kāyendriyabhāga upasthapradeśo yaḥ strīpuruṣendriyākhyāṃ paratilabhate | yathākramaṃ strītvapuṃstvayyor ādhipatyāt | tatra strībhāvaḥ stryākṛtiḥ svaraceṣṭā abhiprāyāḥ | etad dhi striyā strītvam | puṃbhāvaḥ puruṣākṛtiḥ svaraceṣṭā abhiprāyāḥ | etad dhi puṃsaḥ puṃstvam |

釋曰。復從身根更立女男二根。此二與身不異。是身根中有一分。於下門處次第得女男根名。於女男性為增上故。女男性謂女相聲行欲樂。是名女性。男相聲行欲樂。是名男性。由此身分。二性得成就。及可了別。於此二性是增上。故立為根。

從身復立女男根者。女男性中有増上故。女男根體不離身根。身一分中立此名故。如其次第。女男身中。此女男根有増上用。此處少異餘處身根故從身根別立爲二。女身形類音聲作業志樂差別。名爲女性。男身形類音聲作業志樂不同。名爲男性。二性差別由女男根故説女男根於二性増上。

lus (5) kyi dbaṅ po kho na las mo daṅ pho’i dbaṅ po dag rnam par bźag ste | don tha dad par gyur pa dag ni med kyi lus kyi dbaṅ po’i cha ’ga’ ste | mdoms kyi phyogs mo daṅ pho’i dbaṅ po’i miṅ ’thob pa gaṅ yin pa de ni rim bźin du mo ñid daṅ pho ñid dag la dbaṅ byed pa’i phyir ro | de la mo’i ṅo bo (6) ni raṅ bźin ṅa ro daṅ g-yo ba daṅ bsam ba dag ste | de ni mo’i mo ñid yin no || pho’i ṅo bo ni raṅ bźin ṅa ro daṅ g-yo ba daṅ bsam pa dag pa dag ste | de ni pho’i pho ñid yin no ||

nikāyasthitisaṃkleśavyavadānādhipatyataḥ |
jīvitaṃ vedanāḥ pañca śraddhādyāś cendriyaṃ matāḥ || 2.3 ||

偈曰。住同分染污。於清淨增上。壽命及五受。信等立為根。

於衆同分住中命根有増上用。於雜染中樂等五受有増上用。

rigs gnas kun nas ñon moṅs daṅ || rnam par byaṅ la dbaṅ byed phyir ||
srog daṅ tshor ba rnams daṅ ni || dad (7) sogs dbaṅ po lṅar ’dod do ||

nikāyasabhāgasthitau jīvitendriyasyādhipatyaṃ saṃkleśe vedanānām | tathā hi sukhāyāṃ vedanāyāṃ rāgo ’nuśete duḥkhāyāṃ pratigho ’duḥkhāsukhāyām avidyety uktaṃ sūtre | vyavadāne śraddhādīnāṃ pañcānām | tathā hi taiḥ kleśāś ca viṣkabhyante mārgaś cāvāhyate | ata ete ’pi pratyekam indriyam iṣṭāḥ |

釋曰。住聚同分中。壽命爲増上。於染汚五受爲増上。云何如此。於樂受欲隨眠。於苦受瞋。於不樂不苦受無明。經中説如此。於清淨信等五爲増上。云何如此諸惑是彼所伏。不能(6)上起。聖道由彼引生。是故許立彼一一爲根。

於衆同分住中命根有増上用。於雜染中樂等五受有増上用。所以者何。由契經説於樂受貪隨増。於苦受瞋隨増。於不苦不樂受無明隨増故。於清淨中信等五根有増上用。所以者何。由此勢力伏諸煩惱引聖道故。言應知者。勸許一一各能爲根。

srog gi dbaṅ po ni ris mthun par gnas par bya ba la dbaṅ byed do || tshor ba rnams ni kun nas ñon moṅs par bya ba la dbaṅ byed de | ’di ltar mdo las | bde ba’i tshor ba la ni ’dod chags rgyas par ’gyur | sdug bsṅal la ni khoṅ khro ba || sdug bsṅal (54b1) yaṅ ma yin bde ba yaṅ ma yin pa la ni ma rig pa źes gsuṅs so || dad pa la sogs pa lṅa po dag ni rnam par byaṅ bar bya ba la dbaṅ byed de | ’di ltar de dag gis ñon moṅs pa rnams kyaṅ rnam par gnon la lam yaṅ ’dren par byed do || de ñid kyi phyir de dag kyaṅ so sor dbaṅ po yin par ’dod (2) do ||

ājñāsyāmy ākhyam ājñākhyam ājñātāvīndriyaṃ tathā |
uttarottarasaṃprāptinirvāṇādyādhipatyataḥ || 2.4 ||

偈曰。未知欲知知。知已立根爾。至得後後道。涅槃等増上。

[未當知已知　具知根亦爾
於得後後道　涅槃等増上]

mya ṅan ’das sogs goṅ nas goṅ || ’thob pa la ni dbaṅ byed phyir ||
kun śes byed daṅ kun śes daṅ || de bźin kun śes ldan dbaṅ po ||

pratyekam indriyam ity upadarśanārthaṃ tathāśabdaḥ | tatrājñāsyāmīndriyasyājñendriyasya prāptāv ādhipatyam | ājñendriyasyājñātāvīndriyaprāptau ājñātāvīndriyasya parinirvāṇe | na hy avimuktacittasyāsti parinirvāṇam iti | ādiśabdo ’nyaparyāyadyotanārthaḥ | katamo ’nyaḥ pāryāyaḥ | darśanaheyakleśaparihāṇam pratyājñāsyāmīndriyasyādhipatyam | bhāvanāheyakleāśaprahāṇaṃ pratyājñendriyasya | dṛṣṭadharmasukhavihāraṃ pratyājñātāvīndriyasya | vimuktiprītisukhasaṃvedanād iti | ādhipātyād indriyatve ’vidyādīnām upasaṃkhyānaṃ karttavyam | avidyādīnām api hi saṃskārādiṣv ādhipatyam ata eṣām apīndriyatvam upasaṃkhyātavyam | vāgādīnāṃ ca | vākyāṇi pādapāyūpasthānām api cendriyatvam upasaṃkhyātavyam | vacanādānaviharaṇotsargānandeṣv ādhipatyāt | na khalūpasaṃkhyātavyam | yasmād iheṣṭam

釋曰。三中一一應立爲根。爲顯此義故言爾。未知欲知。於至得知中増上。故立爲根。知於至得知已中増上。知已於至得涅槃増上。故立爲根。何以故。若人心未解脱。無得涅槃義。等言爲顯別類義。何者別義。於見諦應除惑滅中。未知欲知根爲増上。於修道應除惑滅中。知根爲増上。於現世安樂住中。知已爲増上。能證受解脱喜樂故。若由増上義立根。無明等惑。亦應立爲根。何以故。無明等諸分。於行等中亦有増上。是故應立無明等爲根。能言等亦爾。謂舌手脚穀道男女陰。皆應立爲根。於言説執捉離向棄捨戲樂中増上。是故應立爲根。不可立爲根。何以故。由根用如此。

三無漏根於得後後道涅槃等有増上用。言亦爾者。類顯一一各能爲根。謂未知當知根於得已知根道有増上用。已知根於得具知根道有増上用。(14a1)具知根於得涅槃有増上用。非心未解脱能(2)般涅槃故。等言爲顯復有異門。云何異門。謂見所斷煩惱滅中。未知當知根有増(3)上用。於修所斷煩惱滅中已知根有増上用。於現法樂住中具知根有増上用。由此能領受解脱喜樂故。若増上故立爲根者。無明等性應立爲根。無明等因於行等果。各各別有増上用故。又語具等應立爲根。語具手足大小便處。於語執行棄樂事中如其次第有増上故。如是等事不應立根。由所許根有如是相。

de bźin źes bya ba’i sgra ni so sor dbaṅ po yin no źes bstan pa’i phyir ro || de la kun śes par byed pa’i dbaṅ po ni kun śes pa’i dbaṅ po ’thob (3) par bya ba la dbaṅ byed do || kun śes pa’i dbaṅ po ni | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po thob par bya ba la dbaṅ byed do || kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po ni yoṅs su mya ṅan las ’da’ bar bya ba la dbaṅ byed de | sems rnam par ma grol ba la yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba med pa’i phyir ro || sogs (4) pa źes bya ba’i sgra ni rnam graṅs gźan bstan par bya ba’i phyir te | rnam graṅs gźan gaṅ źe na | kun śes par byed pa’i dbaṅ po ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba’i ñon moṅs pa spoṅ ba la dbaṅ byed do || kun śes pa’i dbaṅ po ni bsgoms pas spaṅ bar bya ba’i ñon moṅs pa spoṅ ba la dbaṅ byed do || kun (5) śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po ni mthoṅ ba’i chos la bde bar gnas pa’i phyir dbaṅ byed de | rnam par grol bas dga’ ba daṅ bde ba la so sor yaṅ dag par myoṅ ba’i phyir ro || dbaṅ byed pa’i phyir dbaṅ po ñid yin na | ma rig pa la sogs pas kha bskaṅ dgos te | ma rig pa la sogs pa dag kyaṅ (6) ’du byed la sogs pa rnams la dbaṅ byed pas | de’i phyir de dag kyaṅ dbaṅ po ñid du kha bskaṅ bar bya la | ṅag la sogs pa dag daṅ | lag pa daṅ | rkaṅ pa daṅ | rkub daṅ | mdoms rnams kyaṅ tshig daṅ | len pa daṅ | ’gro ba daṅ | rtug pa daṅ | kun tu dga’ ba’i bya ba dag la dbaṅ byed (7) pa’i phyir dbaṅ po ñid du kha bskaṅ bar bya’o źe na | kha bskaṅ bar mi bya ste ’di ltar ’dir ni |¹

1. Cf. also previous record.

cittāśrayas tadvikalpaḥ sthitiḥ saṃkleśa eva ca |
saṃbhāro vyavadānaṃ ca yāvat ā tāvad indriyam || 2.5 ||

偈曰。心(7)依此差別。其住及染汚。資糧并清淨。如此量立根。

頌曰: 心所依此別　此住此雜染　此資糧此淨　由此量立根

sems kyi rten daṅ de’i bye brag || gnas daṅ kun nas ñon moṅs ñid ||
tshogs daṅ rnam byaṅ ji sñed pa || dbaṅ po dag kyaṅ de sñed du ||
’dod de |

tatra cittāśrayaḥ ṣaḍindriyāṇi | etac ca ṣaḍāyatanaṃ maulaṃ sattvadravyam | tasya strīpuruṣavikalpaḥ strīpuruṣendriyābhyāṃ sthitir jīvitendriyeṇa saṃkleśo vedanābhiḥ | vyavadānasaṃbharaṇaṃ pañcabhir vyavadānaṃ tribhiḥ | ato nāvidyādīnām indriyatvam iṣṭam |

釋曰。此中心依。謂眼等六根。衆生類以六入爲根本故。此六種依差別。由女男二根。此一期住由命根。此染汚由五受根。清淨資糧由信等五根。實清淨由三無流根。是故不許立無明等爲根。

論曰。心所依者。眼等六根。此内六處是有情本。此相差別由女男根。復由命根此一期住。此成雜染由五受根。此淨資糧由信等五。此成清淨由後三根。由此立根事皆究竟。是故不應許無明等及語具等亦立爲根。彼無此中増上用故。

de la sems kyi rten ni dbaṅ po drug dag yin te | skye mched (55a1) drug po de ni sems can gyi rdzas kyi gźi yin no || mo daṅ pho’i dbaṅ po dag gis ni de mo daṅ por bye brag tu ’byed do || srog gi dbaṅ pos ni gnas par byed do || tshor ba rnams kyis ni kun nas ñon moṅs par byed do || dad pa la sogs pa lṅas ni rnam par byaṅ ba’i tshogs sogs (2) par byed do || gsum gyis ni rnam par byaṅ bar byed de | de’i phyir ma rig pa la sogs pa ni dbaṅ po ñid du mi ’dod do ||

pravṛtter āśrayotpattisthitipratyupabhogataḥ |
caturdaśa tathā ’nyāni nivṛtterindriyāṇi vā || 2.6 ||

偈曰。復有生依生。生住生受用。立十四後八。約解脱立根。

復有餘師別説根相。頌曰: 或流轉所依　及生住受用　建立前十四　還滅後亦然

yaṅ na ’jug pa’i rten daṅ ni || skye daṅ gnas daṅ ñer spyod las ||
bcu bźi de bźin ldog pa la || dbaṅ po rnams ni gźan yin no ||

matavikalpārtho vāśabdaḥ | apare punar āhuḥ | pravṛtteraśrayaḥ ṣaḍindriyāṇi | utpattiḥ strīpuruṣendriye | tata utpatteḥ | sthitir jīvitendriyam | tenāvasthānāt | upabhogo vedanābhiḥ | ata etāni caturdaśendriyāṇi | tenaiva prakāreṇa nivṛtter anyāni | śraddhādīni hi nivṛtter āśrayāḥ | ājñāsyāmīndriyaṃ prabhavaḥ sthitir ājñendriyam upabhoga ājñātāvīndriyeṇety ata etāvanty evendriyāṇi | ata eva caiṣām eṣo ’nukramaḥ | vācas tu nendriyatvaṃ vacane śikṣāviśeṣāpekṣatvāt | pāṇipādasya cādānaviharaṇād ananyatvāt | tad eva hi tadanyathā ’nyatra cotpannam ādānaṃ viharaṇaṃ cocyate | vināpi ca pāṇipādenādānaviharaṇād uragaprabhṛtīṇām | pāyor api nendriyatvam utsarge gurudravyasyākāśe sarvatra patanāt | vāyunā ca tatpreraṇāt | upasthasyāpi nendriyatvam ānande strīpuruṣendriyakṛtaṃ hi tat saukhyam iti | kaṇṭhadantākṣivartmaparvaṇām api cābhyavaharaṇacarvaṇonmeṣanimeṣākuñcanavikāśana kriyāsv indriyatvaṃ prasajyeta | sarvasya vā kāraṇabhūtasya svasyāṃ kariyāyām ity ayukataṃ vāgādīnām indriyatvam ||

釋曰。復言爲顯諸部別執。餘部説。生死依者。所謂六根。此依生由何法。由女男二根。此住由命根。隨命根相續故。受用由五受。爲顯此義故。立(174a1)十四根。依此四義。約解脱所餘亦立爲根。信等五是解脱依。未知欲知是生。知是住。知已是受用。是故根量如此不増不減。是故次第亦爾。不可顛倒。舌不可於言説中立爲根。何以故。觀學勝能故。手脚不應於執捉及離向中立爲根。無異故。此物由異相於餘處生。説名執捉及離向離手離脚。蛇等亦能執捉能離向故。手脚於此二不可立爲根。穀道不可於棄捨立爲根。重物在空中一切處落。又由風引故出。女男陰不可於戲樂中立爲根。女男戲樂不由自陰成。互相發起故。 (2)喉齒眼臉節解。於呑嚼開閉屈伸事中増上故。應立爲根。一切因縁。於其自事増上。皆應立爲根。若不許如此舌等根義。此亦不成。

論曰。或言顯此是餘師意。約流轉還滅立二十二根。流轉所依謂眼等六。生由女男從彼生故。住由命根(4)仗彼住故。受用由五受因彼領納故。約此建立前十四根。還滅位中即約此四義類別故立後八根。還滅所依謂信等五。於三無漏由初故生。由次故住。由後受用。根量由此無減無増。即由此縁經立次第。不應語具於語爲根。待學差別語方成故。手足不應於執行事各立爲根。無異性故。謂即手足異處異相差別生時名執行故。又離手足亦有執行。如腹行類。是故手足不可於彼建立爲根。出大便處於能棄事不應立根。重物於空遍墮落故。又由風力引令出故。出小便處於生樂事不應立根。即女男根起此樂故。又諸喉齒眼瞼(5)支節應立爲根。於能呑嚼開閉屈申有力用故。或一切因於自所作有力用故皆應立根。彼雖有用非増上故不立根者。此語具等亦非増上不應立根。

yaṅ na źes bya ba’i sgra ni gźuṅ lugs (3) tha dad par bstan pa’i phyir te | gźan dag na re ’jug pa’i rten ni dbaṅ po drug yin no || skye ba ni mo daṅ po’i dbaṅ po dag yin te | de las skye ba’i phyir ro || gnas pa ni srog gi dbaṅ po yin te | des gnas par byed pa’i phyir ro || tshor ba rnams kyis ni ñe bar spyod par byed de | de’i phyir de dag ni (4) dbaṅ po bcu bźi yin no || rnam pa de ñid kyis gźan dag ni ldog pa yin te | ldog pa’i rten ni dad pa la sogs pa yin no || skye ba ni kun śes par byed pa’i dbaṅ po yin no || gnas pa ni kun śes pa’i dbaṅ po yin no || kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ pos ni ñe bar spyod par byed do źes zer te | (5) de’i phyir dbaṅ po dag ni de sñed cig yin la | de ñid kyi phyir de dag gi go rims kyaṅ de yin no || ṅag gi tshig smra bar bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | slob pa’i khyad par ltos pa’i phyir ro || lag pa daṅ | rkaṅ pa daṅ | len pa daṅ | ’gro ba las gźan ma yin pa’i phyir te | de dag ñid de (6) dag yin te | gźan daṅ gźan du ’byuṅ ba la len pa daṅ ’gro ba źes bya’o || sbrul la sogs pa la lag pa daṅ | rkaṅ pa med pa bźin du yaṅ len źiṅ ’gro ba’i phyir ro || rkub kyaṅ rtug par bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | nam mkha’ la gnas pa’i rdzas lci ba thams cad du ltuṅ ba’i (7) phyir daṅ | de rluṅ gis kyaṅ bro bar byed pa’i phyir ro || mdoms kyaṅ kun tu dga’ bar bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | dga’ ba de ni mo daṅ po’i dbaṅ pos byas pa yin pa’i phyir ro || lkog ma daṅ | so daṅ | mig gi lam daṅ tshigs rnams kyaṅ mid pa daṅ | bca’ ba daṅ | ’byed pa daṅ | (55b1) ’dzum pa daṅ | bskums pa daṅ | brkyaṅ ba’i bya ba dag la dbaṅ po ñid yin pa ’am | rgyur gyur pa thams cad raṅ gi bya ba la dbaṅ po ñid yin par thal bar ’gyur bas ṅag la sogs pa dbaṅ po ñid yin par rigs pa ma yin no ||

tatra cakṣurādīnāṃ puruṣendriyaparyantānāṃ kṛto nirdeśaḥ | jīvitendriyasya viprayuktatvād viprayukteṣv eva karisyate nirdeśaḥ | śraddhādīnāṃ caitteṣu kariṣyate | sukhādīnām ājñāsyāmīndriyādīnāṃ ca karttavyaḥ | so ’yaṃ kriyate |

此中眼根爲初。男根爲後。前已廣釋。命根是不相應行。於不相應法中當廣釋。信等五根於心法中當廣釋。樂受等未知欲知等。今當釋之。即如次第釋。偈曰。

此中眼等乃至男根如前已説。命根體是不相應故。不相應中自當廣辯。信等體是心所法故。心所法中亦當廣辯。樂等五受三無漏根。更無辯處故(6)今應釋。頌曰。

de la mig la sogs pa pho’i dbaṅ po la thug pa rnams ni (2) bstan zin to || srog gi dbaṅ po ni ldan pa ma yin ba yin pa’i phyir ldan pa ma yin pa dag gi naṅ kho na nas ’chad par ’gyur ro || dad pa la sogs pa rnams ni sems las byuṅ ba dag gi naṅ nas ’chad par ’gyur ro || bde ba la sogs pa daṅ kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa bśad (3) par bya ste de brjod par bya’o ||

duḥkhendriyam aśātā yā kāyikī vedanā

苦根非所愛。身受。

身不悦名苦　即此悦名樂　及三定心悦　餘處此名喜　心不悦名憂　中捨二無別　見修無學道　依九立三根

lus tshor sim pa ma yin gaṅ || sdug bsṅal dbaṅ po’o ||

aśātety upadhātikā duḥkhety arthaḥ |

釋曰。非所愛。謂能損惱由苦故。

論曰。身謂身受。依身起故。即五識相應受。言不悦是損惱義。於身受内能損惱者名爲苦根。

sim pa ma yin pa źes bya ba ni gnod par byed pa ste sdug bsṅal źes bya ba’i tha tshig go ||

sukham |
śātā

偈曰。樂根者。所愛。

.

sim pa ni bde ba’o ||

sukhendriyaṃ kāyikī śātā vedanā | śātety anugrāhikā sukhety arthaḥ |

釋曰。樂根謂所愛身受。能爲利益故。

所言悦者是攝益義。即身受内能攝益者名爲樂根。

lus kyi tshor ba sim pa ni bde ba’i dbaṅ po’o || sim pa źes bya ba ni phan ’dogs (4) pa ste bde ba źes bya ba’i tha tshig go ||

dhyāne tṛtīye tu caitasī sā sukhendriyam || 2.7 ||

偈曰。第三定。心受名樂根。

.

bsam gtan gsum pa na | sems kyi de ni bde dbaṅ po ||

tṛtīye tu dhyāne saiva śātā vedanā caitasī sukhendriyam | na hi tatra kāyikī vedanā ’sti | pañcavijñānakāyābhāvāt |

釋曰。於第三定是可愛(3)受。依心地起名樂根。何以故。於第三定中無有身(4)受。以無五識故。

及第三定心相應受能攝益者亦名樂根。第三定中無有身受。五識無故心悦名樂。

bsam gtan gsum pa na ni sems kyi tshor ba sim pa de ñid bde ba’i dbaṅ po yin te | de na rnam par śes pa’i tshogs lṅa med pa’i phyir lus kyi tshor ba ni med do ||

anyatra sā saumanasyaṃ

偈曰。此樂於餘處。喜根。

.

gźan na de yis bde ba yin ||

tṛtīyād dhyānād anyatra kāmadhātau prathame dvitīye ca dhyāne sā caiatasikī śātā vedanā saumanasyendriyam | tṛtīye tu dhyāne prītivītarāgatvāt sukhendriyam eva sā na saumanasyendriyam | prītir hi saumanasyam |

釋曰。除第三定於餘處。謂欲界及初定二定中。若在心地。立名喜根。於第三定由離欲喜故。但成樂根。不成喜根。何以故。喜麁濁故。但得喜根名。

即此心悦除第三定。於下三地名爲喜根。第三靜慮心悦安靜離喜貪故唯名樂根。下三地中心悦麁動有喜貪故唯名喜根。

(5) bsam gtan gsum pa las gźan pa ’dod pa’i khams daṅ | bsam gtan daṅ po daṅ | gñis pa na ni sems kyi tshor ba sim pa gaṅ yin pa de yid bde ba’i dbaṅ po yin no || bsam gtan gsum pa na ni dga’ ba’i ’dod chags daṅ bral ba’i phyir bde ba’i dbaṅ po kho na yin gyi yid bde ba ni ma yin te | (6) dga’ ba ni yid bde ba yin no ||

aśātā caitasī punaḥ |
daurmanasyam upekṣā tu madhyā

偈曰。心地苦。憂根。釋曰。非所愛受。若在心地名憂根。偈曰。捨根者。中。

意識相應能損惱受。是心不悦名曰憂根。

sems kyi sim pa ma yin pa | yid mi bde ba’o btaṅ sñoms ni bar ma’o ||

naiva śātāśātā aduḥkhāsukhā vedanā madhyety ucyate | sopekṣendriyam | kiṃ kāyikī caitasikīty āha |

釋曰。非所愛非非所愛。謂非樂非苦受。故名中立爲捨根。此爲是身受爲是心受。偈曰。

中謂非悦非不悦即是不苦不樂受。此處中受名爲捨根。如是捨根爲是身受爲是心受。應言

sim pa yaṅ ma yin sim pa ma yin pa yaṅ ma yin | sdug bsṅal yaṅ ma yin | bde ba yaṅ ma yin pa’i tshor ba ni bar ma źes bya ste | de ni btaṅ sñoms kyi dbaṅ po yin no || ci lus kyi ’am | (7) sems kyi źes bya źe na | smras pa |

ubhayī

二。

通二。

gñi ga’i yin no ||

kiṃ punaḥ kāraṇam iyam abhisamasyaikam indriyaṃ kriyate |

釋曰。或身受或心受。何因爲合。此二受立爲一根。

何因此二總立一根。

ci’i phyir ’di bsdus nas dbaṅ po gcig tu byas śe na |

avikalpanāt || 2.8 ||

偈曰。無別故。

此受在身心同無分別故。

mi rtog phyir |

caitasikaṃ hi sukhaduḥkhaṃ prāyeṇa vikalpanād utpadyate na tu kāyikam | viṣayavaśād arhatām apy utpatteḥ | atas tayor indriyatvena bhedaḥ | upekṣā tu svarasenāvikalpayata evotpadyate kāyikī caitasikī cety ekam indriyam kriyate | anyathā ca kāyikam sukham anugṛhṇāty anyathā caitasikam | evam duḥkham anyathā kāyikam upahanty anyathā caitasikam | upekṣāyāṃ tv eṣa vikalpo nāsty ata upekṣaṇaṃ praty avikalpanād abhedaḥ |

釋曰。心地苦樂多從分別生。身受則不爾。但隨塵生。於阿羅漢生亦如此。是故此二爲根有差別。捨受者。若人不分別。由自性生。或在身或在心地。故合二爲一根身樂利益有異。心樂亦爾。苦亦如此。身苦損害有異。心苦亦爾。此分別於捨受中無對捨。無此分別故。是故不分爲二根。

在心苦樂多分別生。在身不然。隨境力故。阿羅漢等亦如是生故。此立根身心各別。捨無分別任運而生。是故立根身心合一。 . 又苦樂受在身在心爲損爲益。其相各異故別立根。捨在身心同無分別。非損非益其相無異。故總立根。

sems kyi bde ba daṅ | sdug bsṅal ni phal cher rnam par rtog pa las skye’i lus kyi ni ma yin no || yul gyi dbaṅ gis ni dgra bcom pa rnams la yaṅ skye bas | (56a1) de’i phyir de dag dbaṅ po ñid du tha dad kyi lus kyi daṅ sems kyi btaṅ sñoms ni rnam par mi rtog pa kho nar raṅ gi ṅaṅ gis skye bas dbaṅ po gcig tu byas so || lus kyi bde ba yaṅ gźan du phan ’dogs la | sems kyi yaṅ gźan du phan ’dogs so || de bźin du lus kyi (2) sdug bsṅal yaṅ gźan du gnod pa byed la | sems kyi yaṅ gźan du gnod pa byed do || btaṅ sñoms la ni bye brag de med de | de bas na | btaṅ sñoms ni bye brag med pas tha dad pa med do ||

dṛgbhāvanā ’saikṣapathe nava trīṇi

偈曰見修無學道。九三。

.

mthoṅ bsgom mi slob lam la dgu || gsum yin |

manaḥ sukhasaumanasyopekṣāḥ śraddhādīni ca pañca | tāni navendriyāṇi triṣu mārgeṣu trīṇīndriyāṇy ucyante | darśanamārge anājñātam ājñāsyāmīndriyaṃ bhāvanāmārge ājñaendriyam aśaikṣamārge ājñātāvīndriyam iti | kiṃ kāraṇam | darśanamārge hy anājñātam ājñātuṃ pravṛttaḥ | bhāvanāmārge nāsty apūrvam ājñeyaṃ tad eva tv ājānāti śeṣānuśayaprahāṇārtham | aśaikṣamārge tv ājñātam ity avagama ājñātāvaḥ | so ’syāstīti ājñātāvī | ājñātamavituṃ śīlam asyeti vā | kṣayānutpādijñānalābhāt | “duḥkhaṃ me parijñātaṃ na punaḥ parijñātavyam iti” tathābhūtasyendriyam ājñātāvīndriyam |

釋曰。意樂喜捨信等五。是九根於三道中説名三根。於見道中(5)名未知欲知根。於修道中名知根。於無學道中名知已根。云何如此。於見道中爲知所未曾知實境。是故修行。於修道中無境先未曾知即方應知。是前所知今重知之。爲除所餘煩惱故。於無學道中。已知如此知。復次能護已知故。説已知護。何以故。由已得盡智無生智故。苦我已離不應更離。若人在此位所得根。或名已知(6)知根。或名已知護根。

意樂喜捨信等五根。如是九根在於三道。如次建立三無漏根。謂在見道依意等九立(1)未知當知根。若在修道即依此九立(2)已知根。在(3)無學道亦依此九立具知根。如是三名因何而立。謂在見道有未曾知當知行轉故。説彼名未知當知。若在修道無未曾知但爲斷除餘隨眠故。即於彼境復數了知。是故説彼名爲已知。在無學道知己已知故名爲知。有此知者名爲具知。或習此知已成性者名爲具知。謂得盡智無生智故如實自知。我遍知苦不復遍知。乃至廣説。彼所有根名爲未知當知根等。

yid daṅ | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ (3) sñoms rnams daṅ | dad pa la sogs pa lṅa daṅ dbaṅ po dgu po de dag ni lam gsum dag tu dbaṅ po gsum źes bya ste | mthoṅ ba’i lam la ni mi śes pa kun śes par byed pa’i dbaṅ po źes bya’o || bsgom pa’i lam la ni kun śes pa’i dbaṅ po źes bya’o || mi slob pa’i lam la ni kun śes (4) pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po źes bya’o || ci’i phyir źe na | mthoṅ ba’i lam la ni mi śes pa kun śes par bya bar źugs pa yin no || bsgom pa’i lam la ni sṅon ma mthoṅ ba kun śes par bya ba ni med kyi | phra rgyas lhag ma spaṅ bar bya ba’i phyir de ñid kun śes par byed do || mi slob pa’i lam la ni kun śes (5) so sñam du rtogs pa ni kun śes pa ste | de ’di la yod pas sam | ’di kun śes pa sruṅ ba’i daṅ tshul can yin pas na kun śes pa daṅ ldan pa’o || zad pa daṅ mi skye ba’i ye śes thob pa’i phyir bdag gis sdug bsṅal yoṅs su śes te yaṅ yoṅs su śes par byar med do sñam pa ste | de lta bu’i dbaṅ (6) po ni kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po yin no ||

svabhāvanirdeśāṃ kṛtvā prakārabhedo vaktavya kati sāsravāṇi katy anāsravāṇi indriyāṇīty evamādi | tatra tāvad yad etad anantaroktam ājñāsyāmīndriyādikam etat |

釋體性已。根類差別今當説。幾根有流幾根無流。如是等。此中是根無間已説。謂未知欲知等是根。偈曰。

如是已釋根體不同。當辯諸門義類差別。此二十二根中幾有漏幾無漏。頌曰

raṅ gi ṅo bo bstan nas zag pa daṅ bcas pa rnams ni du | zag pa med pa rnams ni du źes bya ba de lta bu la sogs pa rnam pa’i bye brag brjod par bya ste | de la re źig kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa bśad ma thag pa gaṅ dag yin pa de |

amalaṃ trayam |

無垢三。

唯無漏後三　有色命憂苦　當知唯有漏　通二餘九根

gsum ni (7) dri ma med pa |

anāsravam ity arthaḥ | malānām āsravaparyāyatvāt |

釋曰。無流是無垢義。垢者是流別名故。

論曰。次前所説最後三根體唯無漏。是無垢義。垢之與漏名異體同。

zag pa med pa źes bya ba’i tha tshig ste | dri ma rnams ni zag pa’i rnam graṅs yin pa’i phyir ro ||

rūpīṇi jīvitaṃ duḥkhe sāsravāṇi

偈曰。有色命二苦。有流。

See the full verse quoted previously.

gzugs can srog daṅ sdug bsṅal dag | zag daṅ bcas pa |

rūpīṇi saptendriyāṇi jīvitendriyaṃ dukhaḥdaurmanasyendriye caikāntasāsravāṇi | rūpīṇi punaḥ sapta cakṣuḥ śrotraghrāṇajihvākāyastripuruṣendriyāṇi rūpaskandhasaṃgrahāt |

釋曰。有色七根命根苦根憂根。一向有流。何以故。眼等有色七根。色陰攝故。故是有流。

七有色根及命憂苦一向有漏。七有色者。眼等五根及女男根。色蘊攝故。

dbaṅ po gzugs can bdun daṅ | srog gi dbaṅ po daṅ | sdug bsṅal daṅ | yid mi bde ba’i dbaṅ po dag ni gcig tu zag (56b1) pa daṅ bcas pa yin no || gzugs can bdun ni mig daṅ | rna ba daṅ | sna daṅ | lce daṅ | lus daṅ | mo daṅ po’i dbaṅ po rnams te | gzugs kyi phuṅ pos bsdus pa’i phyir ro ||

dvidhā nava || 2.9 ||

偈曰。九二種。

.

dgu rnam gñi se |

manaḥsukhasaumanasyopekṣāḥ śraddhādīni ca pañca etāni navendriyāṇi sāsravāṇy anāsravāṇy api | anāsravāṇy eva śraddhādīnīty eke | uktaṃ hi bhagavatā “yasyemāni pañcendriyāṇi sarveṇa sarvaṃ na santi tam ahaṃ bāhyaṃ pṛthagjanapakṣāvasthitaṃ vadāmīti” | nedaṃ jñāpakam anāsravāṇy adhikṛtya vacanāt | tathā hy āryapudgalavyavasthānaṃ kṛtvā yasyemānīty āha | pṛthagjano vā dvividhaḥ | ābhyantarakaś cāsamucchinna kuśalamūlo bāhyakaś ca samucchinnakuśalamūlaḥ | tam adhikāṛtyāha “bāhyaṃ pṛthagjanapakṣāvasthitaṃ vadāmīti” | uktaṃ ca sūtre “santi ca sattvā loke jātā loke vṛddhās tīkṣṇendriyā api madhyendriyā api mṛdvindriyā apīty” apravarttita eva dharmacakre | tasmāt santy eva sāsravāṇi śraddhādīni | punaś coktaṃ “yāvac cāham eṣāṃ pañcānām indriyāṇāṃ samudayaṃ cāstagamaṃ ca svādaṃ cādīnavaṃ ca niḥsaraṇaṃ ca yathābhūtaṃ nādhyajñāsiṣaṃ na tāvad aham asmāt sadevakāl lokād iti” vistaraḥ | na cānāsravāṇāṃ dharmāṇām eṣa parīkṣāprakāraḥ ||

釋曰。意樂喜捨根及信等五根。此九根或有流或無流。有餘師説。信等一向無流。何以故。佛世尊説。若人一切種。無有信等五根。我説此人在正法外。住凡夫衆類中。此經不足爲證。依無流説。此經云何知。佛世尊安立聖人已。方説此經。若人一切種。無信等五根。廣説如經。凡夫有二種。一在正法内不斷善根。二在正法外斷善根。佛依此人故説此言。謂我説此人在正法外住凡夫衆類中。於經中佛説。有諸衆生。生於世間。長於世間。若利根中根軟根。未轉無上法輪時。是故知有有流信等五根。佛復於經中説。乃至我未如實知。信等五根。集生及滅滋味過失及出離。我未能從此世(7)間有天有梵。廣説如經。若諸法無流。無如此簡擇品類。

意樂喜捨信等五根。此九皆通有漏無漏。有餘師説。信等五根亦唯無漏。故世尊説。若(4)全無此信等五根我説彼住外異生品。此非誠證。依無漏根説此言故。云何知然。先依無漏信等五根建立諸聖位差別已説此言故。或諸異生略有二種。一内二外。内謂不斷善根。外謂善根已斷。依外異生作如是説。若＊全無此信等五根。我説彼住外異生品。又契經説。有諸有情處在世間。或生或長。有上中下諸根差別。是佛猶未轉法輪時。故知信等亦通有漏。又世尊説。我若於此信等五根未如實知是集沒味過患出離。未能超此天人世間及魔梵等。乃至未能證得無上正等菩提。乃至廣説。非無漏法可作如是品類觀察故。信等五根通有漏無漏。

yid daṅ bde ba daṅ | yid bde ba daṅ btaṅ sñoms dag daṅ | dad pa la sogs pa lṅa daṅ | dbaṅ po dgu (2) po de dag ni zag pa daṅ bcas pa yaṅ yin la zag pa med pa yaṅ yin no || kha cig na re dad pa la sogs pa rnams ni zag pa med pa kho na yin te | bcom ldan ’das kyis gaṅ la dbaṅ po lṅa po ’di dag thams cad du thams cad med pa de ni phyi rol so so’i skye bo’i phyogs la gnas par ṅa smra’o źes gsuṅs (3) so źes zer ro || de ni khuṅs su mi ruṅ ste | zag pa med pa rnams kyi dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa’i phyir ro || ’di ltar ’phags pa’i gaṅ zag rnam par gźag pa mdzad nas gaṅ la dbaṅ po ’di dag ces gsuṅs pa’i phyir ro || yaṅ na so so’i skye bo ni rnam pa gñis te | naṅ pa daṅ | phyi rol pa’o || (4) naṅ pa ni dge ba’i rtsa ba kun tu ma chad pa’o || phyi rol pa ni dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa ste | de’i dbaṅ du mdzad nas phyi rol so so’i skye bo’i phyogs la gnas par ṅa smra’o źes gsuṅs pa yin no || mdo las kyaṅ sems can ’jig rten du skyes śiṅ ’jig rten du rgas pa rnams la dbaṅ po rnon po dag kyaṅ (5) mchis | dbaṅ po ’briṅ po dag kyaṅ mchis | dbaṅ po rtul po dag kyaṅ mchi sa so źes chos kyi ’khor lo ma bskor ba kho na’i tshe gsuṅs te | de’i phyir dad pa la sogs pa zag pa daṅ bcas pa dag kyaṅ yod pa ñid do || yaṅ ṅas ji srid du dbaṅ po lṅa po ’di dag gi kun ’byuṅ ba daṅ | mi snaṅ ba daṅ | (6) ro myoṅ ba daṅ | ñes dmigs daṅ | ṅes par ’byuṅ ba yaṅ dag pa ji lta ba bźin ma śes pa de srid du ṅa ’jig rten lha daṅ bcas pa ’di las źes rgyas par gsuṅs te | zag pa med pa rnams la ni yoṅs su brtag pa’i rnam pa ’di med do ||

katīndriyāṇi vipākaḥ kati na vipākaḥ | ekāntena tāvat

幾根是果報。幾根非果報。一向是果報者。偈曰。

如是已説有漏無漏。二十二根中幾是異熟幾非異熟。頌曰。

dbaṅ po du ni rnam par smin pa dag yin | du ni rnam par (7) smin pa ma yin pa dag yin źe na | re źig gcig tu

vipāko jīvitaṃ

命果報。

命唯是異熟　憂及後八非　色意餘四受　一一皆通二

srog ni rnam smin |

atha yad arhan bhikṣur āyuḥsaṃskārān sthāpayati tajjīvitendriyaṃ kasya vipākaḥ | śāstra uktaṃ “katham āyuḥsaṃskārān sthāpayati | arhan bhikṣuḥ ṛddhimāṃś cetovaśitvaṃ prāptaḥ saṃghāya va pudgalāya vā pātraḥ vā cīvaraṃ vā anyatamānyatamaṃ vā śrāmaṇakaṃ jīvitapariṣkāraṃ vā dattvā tat praṇidhāya prāntakoṭikam caturthaṃ dhyānaṃ samāpadyate | sa tasmāt vyutthāya cittam utpādayati vācaṃ ca bhāṣate yan me bhogavipākaṃ tadāyurvipākaṃ bhavatv iti | tasya yat bhogavipākaṃ tadāyurvipākaṃ bhavati | yeṣāṃ punar ayam abhiprāyo vipākoccheṣaṃ vipacyata iti | ta āhuḥ pūrvajātikṛtasya karmaṇo vipākoccheṣaṃ | sa bhāvanābalenākṛṣya pratisaṃvedayata” iti | katham āyuḥsaṃskārān utsṛjati | tathaiva dānaṃ dattvā praṇidhāya prāntakoṭikaṃ caturthaṃ dhyānaṃ samāpadyate | yan me āyurvipākaṃ tat bhogavipākaṃ bhavatv iti tasya tathā bhavati | bhadantaghoṣakas tv āha | tasminn eva āśraye rūpāvacarāṇi mahābhūtāni dhyānabalena saṃmukhīkaroty āyuṣo ’nukūlāni vairodhikāni ca | evam āyuḥsaṃskārān sthāpayaty evam utsṛjatīti | evaṃ tu bhavitavyam | samādhiprabhāva eva sa teṣāṃ tadṛśo yena pūrvakam ajaṃ ca sthitikālāvedham indriyamahābhūtānāṃ vyāvrttayanty apūrvaṃ ca samādhijam āvedham ākṣipanti | tasmān na tajjīvitendriyaṃ vipākaṃ tato ’nyat tu vipākaḥ |

釋曰。(8)若爾阿羅漢比丘引命行。令住此命行。亦是命根。是何法果報。於阿毘達磨藏中説。云何引命行。令住阿羅漢比丘。有聖如意成通慧。至得心自在位。或於大衆。或於一人。捨施若鉢若袈裟。或隨一沙門命資糧。因此發願。入第四定遠際三摩提觀。從此定起。作如是心。説如是言。凡是我業應熟感富樂。願此業熟生我壽命。是時此阿羅漢業。應感富樂。轉生壽命。復有餘師執。殘業果報轉熟。彼説宿生所作業。有殘果報。由修習力。引取受用。云何棄捨命行。如此捨施發願。入第四定遠際三摩提觀。從此定起。作如是心。説如是言。凡是我業應熟感壽命。願此業熟生我富樂。如彼欲樂。如此轉熟。大徳瞿沙説。於自依止中。由定力。引色界四大令現前。能隨順壽命。或相違四大。由如此方便。引命行令住。及以棄捨。應如此成。諸阿羅漢。有如此定自在力。由此力宿業所生。諸根四大。引住時量。皆悉迴轉。先未曾有三摩提引住時量。今則引接。是故如此壽命非果報。異此名果報。

論曰。唯一命根定是異熟。若如是者。諸阿羅漢留多壽行此即命根。如是命根誰之異熟。如本論説。云何苾芻留多壽行。謂阿羅漢成就神通得心自在。若於僧衆若於別人以諸命縁衣鉢等物隨分布施。施已發願。即入第四邊際靜慮。從定起已心念口言。諸我能感富異熟業。願皆轉招壽異熟果。時彼能感富異熟業。則皆轉招壽異熟果。復有欲令引取宿業殘異熟果。彼説前生曾所受業有殘異熟。由今所修邊際定力引取受用。云何苾芻捨多壽行。謂阿羅漢成就神通得心自在。於僧衆等如前布施。施已發願。即入第四邊際靜慮。從定起已心念口言。諸我能感壽異熟業。願皆轉招富異熟果。時彼能感壽異熟業。則皆轉招富異熟果。尊者妙音作如是説。彼起第四邊際定力引色界大種令身中現前。而彼大種或順壽行或違壽行。由此因縁或留壽行或捨壽行。應如是説。彼阿羅漢由此自在三摩地力轉去曾得宿業所生諸根大種住時勢分。(5)引取未曾定力所起諸根大種住時勢分。故此命根非是異熟。所餘一切皆是異熟。

’o na dge sloṅ dag dgra bcom pa’i tshe’i ’du byed dag ’jog par byed pa’i srog gi dbaṅ po gaṅ yin pa de gaṅ gi rnam par smin pa źe na | bstan bcos las | tshe’i ’du byed dag ji ltar ’jog par byed ce na | dge sloṅ dgra bcom pa rdzu (57a1) ’phrul daṅ ldan pa sems la dbaṅ thob pas dge ’dun nam gaṅ zag la lhuṅ bzed dam chos gos sam | dge sbyoṅ gi ’tsho ba’i yo byad gaṅ yaṅ ruṅ ba phul nas | de bsams te rab kyi mtha’ pa’i bsam gtan bźi pa la sñoms par ’jug ciṅ de de las laṅs nas | bdag (2) gi loṅs spyod kyi rnam par smin pa gaṅ yin pa de | tshe’i rnam par smin par gyur cig sñam du sems skyed par byed ciṅ tshig tu yaṅ smra bar byed do | de’i loṅs spyod kyi rnam par smin pa gaṅ yin pa de’i tshe’i rnam par smin par ’gyur ro źes ’byuṅ ṅo || gaṅ dag rnam par smin pa’i lhag (3) ma rnam par smin par byed do sñam du sems pa de dag na re ni ṅes tshe rabs sṅa ma la las byas pa’i rnam par smin pa bsgoms pa’i stobs kyis draṅs nas so sor myoṅ bar byed do źes zer ro || de’i tshe’i ’du byed dag ji ltar gtoṅ źe na | de bźin du sbyin pa byin nas bsams te rab kyi mtha’ pa’i bsam (4) gtan bźi pa la sñoms par ’jug ciṅ de de las laṅs nas bdag gi tshe’i rnam par smin pa gaṅ yin bde loṅs spyod kyi rnam par smin par gyur cig sñam du sems skyed par byed ciṅ tshig tu yaṅ smra bar byed de | de’i de lta bur ’gyur ro || btsun pa dbyaṅs sgrogs na re ni des lus de ñid la gzugs (5) na spyod pa’i ’byuṅ ba chen po tshe daṅ mthun pa’am ’gal bdag bsam gtan gyi stobs kyis mṅon du byed do || de ltar tshe’i ’du byed dag ’jog par byed ciṅ | de ltar gtoṅ bar byed do źes zer ro || ’di lta bu yin te | de dag gi de lta bu de ni | tiṅ ṅe ’dzin gyi mthu kho na ste | des sṅon gyi las las (6) skyes pa dbaṅ po’i ’byuṅ ba chen po rnams kyi gnas pa’i dus ’phen pa ni zlog par byed la | sṅon med pa tiṅ ṅe ’dzin las skyes pa’i ’phen pa ni ’phen par byed de | de lta bas na srog gi dbaṅ po de ni rnam par smin pa ma yin la | de las gźan pa ni rnam par smin pa yin no ||

. 或爲利益他。或爲令正法久住。是諸阿羅漢。已見自身壽命將盡。於此二中不見他有此能復以何因棄捨壽命。於有命時。見利益他事少。自身疾苦所逼如偈(1)言

. 謂爲利益安樂他故。或爲聖教久住世故。觀知自身壽行將盡。觀他無此二種堪能(6)復何因縁捨多壽行。彼阿羅漢自觀住世於他利益安樂事少。或爲病等苦逼自身。如有頌言。

dri ba las dri ba gźan (7) ’byuṅ ste | ci’i phyir tshe’i ’du byed dag byin gyis rlob par byed ce na | gźan la phan pa’i don tam | bstan pa gnas par bya ba’i don du ste | de dag ni bdag ñid tshe zad par mthoṅ źiṅ de las gźan nus pa yaṅ ma mthoṅ ba yin no || ’o na ci’i phyir gtoṅ bar byed ce na | gson na gźan (57b1) la phan pa chuṅ ba daṅ | lus nad la sogs pa lta bur mthoṅ ba yin te | ji skad du |

“sucīrṇe brahmacarye ’smin mārge caiva subhāvite |
tuṣṭa āyuḥkṣayāt bhavati rogasyāpagame yathā ||"

修梵行已竟　聖道已善修　由捨命歡喜　如人病得差

梵行妙成立　聖道已善修　壽盡時歡喜　猶如捨衆病

tshaṅs spyod ’di la legs spyad ciṅ || lam la’aṅ śin tu bsgoms na ni ||
tshe zad pa la dga’ ’gyur te ||

iti | athaitad āyuḥ saṃskārāṇāṃ sthāpanārtham utsarjanaṃ vā kva kasya vā veditavyam | manuṣyeṣv eva triṣu dvīpeṣu strīpuruṣayor asamayavimuktasyārhataḥ prāntakoṭikadhyānalābhinaḥ | tasya hi samādhau vaśitvam | kleśaiś cānupastabdhā santatiḥ | sūtra uktam “bhagavān jīvitasaṃskārān adhiṣṭhāyāyuḥsaṃskārān utsṛṣṭavān” | teṣāṃ ko viśeṣaḥ | na kaścid ity eke | tathā hy uktam “jīvitendriyaṃ katamat | traidhātukam āyur iti” | pūrvakarmaphalam āyuḥsaṃskārāḥ pratyutpannakarmaphalaṃ jīvitasaṃskārā ity apare | yair vā nikāyasabhāgasthitis ta āyuḥsaṃskārāḥ | yais tu kālāntaraṃ jīvati te jīvitasaṃskārā iti | bahuvacanaṃ bahūnām āyurjīvitasaṃskārakṣaṇānām utsarjanādhiṣṭhānāt | na hy ekasya kṣaṇasyotsarjanam adhiṣṭhanaṃ cāsti | na ca kālāntarasthāvaram ekam āyurdravyam iti dyotanārtham ity eke | bahuṣv eva saṃskāreṣv āyur ākhyā nāsty ekam āyur dravyam | anyathā naiva saṃskāragrahaṇam akariṣyad ity apare | kim arthaṃ punar bhagavatā āyuhsaṃskārā utsṛṣṭāś cādhiṣṭitāś ca | maraṇavaśitvajñāpanārtham utsṛṣṭājīvitavaśitvajñāpanārtham adhiṣṭitāḥ | traimāsyam eva nodhrvam vineyakāryābhāvāt | yac cāpi tat pratijñātam “evaṃbhāvitair ahaṃ caturbhir ṛddhi pādair ākāṅkṣan kalpam api tiṣṭheyaṃ kalpāvaśeṣam apīti” | tasya_ api saṃpādanārtham | skandhamaraṇamārayor nirjayārtham iti vaibhaṣikāḥ | bodhimūle kleśadevaputramārau nirjitāv iti | niṣṭhitam ānuṣaṅgikam ||

若爾。此引壽行(2)命住及棄捨。應知何處何人。能爲此事。於人道中。於三洲。於男女。非時解脱阿羅漢。倶解脱人。得遠際三摩提。何以故。此人於諸定有自在。其相續非惑所熏。經中説。世尊願留諸命行。捨諸壽行。命壽二行差別云何。餘師説。無有差別。云何知。經中説。何者爲命根。謂三界壽。復有餘師説。宿業果報名壽行。現世業果名命行。復有師説。若由此得住聚同分中名壽行。若由此得暫時住名命行。諸言者。由願留多壽命行生起故。何以故。於一刹那生起無願留能故。復有餘師説。無有一物名壽命得暫時住。爲顯此義故有諸言。復有餘師説。於多行中假立壽命名。無別一物名壽命。若不爾。佛不應説行(3)問云何世尊(4)捨棄壽行願留命行。爲顯於死有自在故棄捨。爲顯於壽命有自在故願留。云何但三月不過。受化弟子利益事畢竟故。復次世尊建立義言。若比丘修習數行四如意足。若欲住可得一劫。或過一劫。爲顯所建立義故。留捨命壽。毘婆沙師説。於五陰及死。爲顯自勝能故。先於菩提樹下。已破煩惱魔及天魔得勝能。隨應論且止。

此中應知。依何處所誰能如是留捨壽行。謂三洲人女男相續。不時解脱得邊際定諸阿羅漢。由彼身中有自在定無煩惱故。經説。世尊留多命行捨多壽行。命壽何別。有言。無別。如本論言。云何命根。謂三界壽。有餘師説。先世業果名爲壽行。現在業果名爲命行。有説。由此衆同分住名爲壽行。由此暫住名爲命行。多言爲顯留捨多(7)念命行壽行非一刹那。命行壽行有留捨故。有説。此言爲遮有一命壽實體經多時住。有説。此言爲顯無一實命壽體。但於多行假立如是命壽二名。若謂不然。不應言行。世尊何故捨多壽行留多命行。爲顯於死得自在故捨多壽行。爲顯於活得自在故留多命行。唯留三月不増減者。越此更無所化事故。減此利生不究竟故。又爲成立先自稱言我善修行四神足故。欲住一劫或一劫餘。如心所期則便能住。 . 毘婆沙師作如是説。顯今能伏蘊死二魔。世尊先於菩提樹下。已伏天魔煩惱魔故。傍論已竟。

dper na nad daṅ bral ba bźin || źes gsuṅs pa lta bu’o || ’o na gaṅ du’am | gaṅ źig gi tshe’i ’du byed (2) dag ’jog pa’am | gtoṅ ba de rig par bya źe na mi’i naṅ kho na dag tu ste gliṅ gsum po dag tu’o || gaṅ źig gi źe na | dgra bcom pa pho mo rab kyi mtha’i bsam gtan thob pa dus daṅ mi sbyor bar rnam bar grol ba ste | de ni tiṅ ṅe ’dzin la yaṅ dbaṅ źiṅ ñon moṅs pa dag gis kyaṅ rgyu ñe bar ma (3) bstan pa yin no || mdo las bcom ldan ’das kyis | srog gi ’du byed dag byin gyis brlabs nas tshe’i ’du byed dag btaṅ ṅo źes gsuṅs pa de dag la khyad par ci źig yod ce na | kha cig na re cuṅ zad kyaṅ med de | ’di ltar srog gi dbaṅ po gaṅ źe na | khams gsum pa’i tshe yin no (4) źes gsuṅs so źes zer ro || kha cig na re ni sṅon gyi las kyi ’bras bu ni tshe’i ’du byed dag yin la | da ltar byuṅ ba’i las kyi ’bras bu ni srog gi ’du byed dag yin no źes zer te | gaṅ dag gis ris mthun par gnas par ’gyur ba de dag ni tshe’i ’du byed dag yin la | gaṅ dag gis dus gźan gyi (5) bar du ’tsho ba de dag ni srog gi ’du byed dag yin no || maṅ po’i tshig ni tshe daṅ srog gi ’du byed kyi skad cig ma rnam pa maṅ po rnams la gtoṅ źiṅ byin gyis rlob pa’i phyir te | skad cig ma gcig la ni gtoṅ ba’am byin gyis rlob pa med do || kha cig na re dus gźan gyi bar du ’dug pa tshe’i rdzas gcig (6) pu ni med do źes bstan pa’i phyir ro źes zer ro || kha cig na re ’du byed maṅ po rnams la tshe źes bya ba’i tshe’i rdzas gcig pu ni med do || de lta ma yin na ’du byed smos pa mi mdzad par ’gyur ro źes zer ro || yaṅ ci’i phyir bcom ldan ’das kyis tshe’i ’du byed dag btaṅ źiṅ byin gyis brlabs śe na | (7) ’chi ba la mṅa’ ba ñid du bstan pa’i phyir ni btaṅ la | tshe la mṅa’ ba ñid du bstan pa’i phyir ni zla ba gsum kho na byin gyis brlabs te | phyin chad ni gdul ba’i don med pa’i phyir ma yin no || gaṅ yaṅ ṅas rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa bźi po de ltar bsgoms pa dag gis ’dod na bskal pa’am bskal (58a1) ba bas lhag par bźugs par bya’o źes dam bcas pa de yaṅ sgrub pa’i phyir ro || bye brag tu smra ba rnams na re ni phuṅ po daṅ ’chi bdag gi bdud dag las rgyal bar bstan pa’i phyir ro źes zer te | byaṅ chub kyi śiṅ druṅ du ni ñon moṅs pa daṅ lha’i bu’i bdud dag las rgyal lo || (2) źar la ’oṅs pa rdzogs so | || |

prakṛtam evārabhyate |

所依本義今應説。

正論應辯。

dkyus ma ñid brtsam par bya ste |

dvedhā dvādaśa

偈曰。十二二種。

bcu gñis gñis |

katamāni dvādaśa |

釋曰。何者爲十二。

.

bcu gñis gaṅ źe na |

antyāṣṭakād ṛte |
daurmanasyāc ca

偈曰。除後八。及憂根。

.

tha ma brgyad daṅ yid mi bde || ma gtogs pa ste |

antyam aṣṭakaṃ śraddhādīni daurmanasyaṃ ca varjayitvā | jīvitendriyād anyāni dvādaśa dvividhāni vipākaś cāvipākaś ca | tatra cakṣurādīni saptaupacayikāni avipākaḥ | śeṣāṇi vipākaḥ | manoduḥkhasukhasaumanasyopekṣendriyāṇi kuśalakliṣṭāny avipākaḥ | airyāpathikaśāilpasthānikanairmāṇikāni ca yathāyogam | śeṣāṇi vipākaḥ | jīvitendriyaṃ cakṣurādīni dvādaśa hitvā śeṣāṇy avipāka iti siddham | yadi daurmanasyendriyaṃ na vipāka iti sūtraṃ kathaṃ nīyate “trīṇi kāryāṇi | saumanasyavedanīyaṃ karma daurmanasyavedanīyaṃ karma upekṣā vedanīyaṃ karmeti” saṃprayogavedanīyatām adhikṛtyoktam | daurmasyena saṃprayuktaṃ karma daurmanasyavedanīyam | yathā sukhasaṃparayuktaḥ sparśaḥ sukhavedanīyaḥ | saumanasyopekṣāvedanīye api tarhi karmaṇī evaṃ bhaviṣyataḥ | yathecchasi tathā ’stu | saṃprayoge ’pi na doṣaḥ vipāke ’pi na doṣaḥ | agatyā hy etad evaṃ gamyeta | kā punar atra yuktir daurmanasyaṃ na vipāka iti | daurmanasyaṃ hi parikalpaviśeṣair utpādyate ca vyupaśāmyate ca | na caivam vipākaḥ | saumanasyam apy evaṃ na syād vipākaḥ | yadi tarhi daurmanasyaṃ vipākaḥ syād ānantaryakāriṇāṃ tannimittaṃ daurmanasyotpādāt tatkarma vipakvaṃ syāt | saumanasyam apy evam | yadi saumanasyaṃ vipākaḥ syāt puṇyakāriṇāṃ tan nimittaṃ saumanasyotpādāt tatkarma vipakvaṃ syāt | vītarāgāṇāṃ tarhi daurmanasyāsaṃbhavāt | na caivaṃ vipākaḥ | saumanasyam apy eṣām avyākṛtaṃ kodṛśaṃ vipākaḥ syāt | yādṛśaṃ tādṛśam astu | sati tu saṃbhave saumanasyasyāsti vipākāvakāśī na dauarmanasyasya | sarvathā ’samudācārād iti nāsty evaṃ daurmanasyaṃ vipāka iti vaibhāṣikāḥ | tatra jīvitendriyāṣṭamāni sugatau kuśalasya vipāko durgatāv akuśalasya | mana-indriyam ubhayor ubhayasya | sukhasaumanasyopekṣendriyāṇi kuśalasya | duḥkhendriyam akuśalasya | sugatāv ubhayavyañjanasyākuśalena tatsthānapratilambhaḥ | na tv indriyasya kuśalākṣepāt | gatam etad |

. 釋曰。又除命根。所餘十二有二種。有是果報。有非果報。此中眼等七根。若是増長果。非果報。所餘皆是果報。意苦樂喜捨根。若善若染汚。非果報。若威儀工巧變化相應。亦非果報。所餘是果報。除命根及眼(5)等十二根。所餘非果報。此義至得成。若憂根非果報此經云何。將經言。有業於喜受好。有業於憂受好。有業於捨受好。依相應好。故説此言。若業與憂受相應。名於憂受好。譬如觸與樂受相應。説觸於樂受好。若爾業於喜受捨受好。亦應成如此。如汝所欲。我亦許之。於相應無失。於果報亦無失。若爾由無能故皆許如此。有何別道理。能立憂非果報。憂受由分別差別所生。及分別所息。果報則不然。若爾於喜受亦應然。不應立喜爲果報。若憂是果報。作無間業人。因無間業生憂受故。此業應熟。喜亦應爾。若喜是果報。作福業人。因福業生喜受故。是福業應熟。是義不然。復有別證。諸離欲人(6)無憂受故。果報則不爾。諸離欲人亦無無記喜根。若爾果報有何相。隨其相若有宿業應位。雖復如此。喜根可有殘果報。憂根則無。餘一切種不行起故。故毘婆沙師説。憂非果報。以命根爲第八。於善道中善業果報。於惡道中惡業果報。意根於二道二業果報。樂喜捨三根。是善業果報。苦根是惡業果報。於善道二根人。由惡業得。如此位此論已説。 .

憂根及後信等八根皆非異熟。是有記故。餘皆通二。義准已成。謂七色意根除憂餘四受十二一一皆通二類。七有色根若所長養則非異熟。餘皆異熟。意及四受若善染汚。若(1)威儀路及(2)工巧處。并(3)能變化。隨其所應亦非異熟。餘皆異熟。 . 若説憂根非異熟者。此經所説當云何通。如契經言。有三種業。順喜受業。順憂受業。順捨受業。依受相應言順無過。謂業與憂相應故名順憂受業。如觸與樂相應説名順樂受觸。若爾順喜順捨受業亦應如是。一經説故。隨汝所欲於我無違。異熟相應理皆無失。無逃難處。作此通經理實何因。憂非異熟。以憂分別差別所生。止息亦然。異熟不爾。若爾喜根應非異熟。亦由分別生及止息故。若許憂根是異熟者。造無間業已因即生憂。此業爾時應名果已熟。亦應如是徴難喜根。若許喜根是異熟者。造勝福業已因即生喜。此業爾時應名果已熟。毘婆沙師咸作是説。已離欲者無憂根故。異熟不然故非異熟。若爾應説離欲有情異熟喜根何相知有。隨彼有相此相亦然。謂善喜根此位容有。無記異熟應類非無。於此位中憂一切種無容有故定非異熟。眼等八根。若在善趣是善異熟。若在惡趣是惡異熟。意根隨在善趣惡趣。是倶異熟。喜樂捨根隨在何趣是善異熟。苦根隨在善趣惡趣是惡異熟。於善趣中有二形者唯根處所。不善業招善趣色根。善業引故。

dad pa la sogs pa tha ma brgyad daṅ | yid mi bde ba ma gtogs pa srog gi dbaṅ po las gźan pa bcu gñis ni rnam pa (3) gñis te | rnam par smin pa yaṅ yin la | rnam par smin pa ma yin pa yaṅ yin no || de la mig la sogs pa bdun rgyas pa las byuṅ ba rnams ni rnam par smin pa ma yin no || lhag ma rnams ni rnam par smin pa yin no || yid daṅ | sdug bsṅal daṅ | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ (4) sñoms kyi dbaṅ po rnams ni dge ba daṅ ñon moṅs pa can rnams daṅ | spyod lam pa daṅ bzo’i gnas pa daṅ | sprul pa rnams ni ci rigs par rnam par smin pa ma yin no || lhag ma rnams ni rnam par smin pa yin no || srog gi dbaṅ po daṅ | mig la sogs pa bcu gñis ma gtogs pa lhag (5) ma rnams ni rnam par smin pa ma yin pa źes bya bar grub po || gal te yid mi bde ba rnam par smin pa ma yin na las ni gsum ste | yid bde ba myoṅ bar ’gyur ba’i las daṅ | yid mi bde ba myoṅ bar ’gyur ba’i las daṅ | btaṅ sñoms myoṅ bar ’gyur ba’i las źes gsuṅs pa’i mdo ’di (6) ji ltar draṅ źe na | mtshuṅs par ldan pa myoṅ bar ’gyur ba’i dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa yin te | yid mi bde ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i las ni yid mi bde ba myoṅ bar ’gyur ba ste | dper na bde ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i reg pa bde ba myoṅ bar ’gyur ba yin pa bźin no || ’o na ni yid bde (7) ba daṅ btaṅ sñoms myoṅ bar ’gyur ba’i las dag kyaṅ de daṅ ’dra bar ’gyur ro źe na | ji ltar dga’ ba de ltar yin la rag ste | mtshuṅs par ldan pa yin na yaṅ ñes pa med la | rnam par smin pa yin na yaṅ ñes pa med do || go skabs med pas na de ni de ltar śes so || yid mi bde ba rnam par (58b1) smin pa ma yin no źes bya ba ’di la rigs pa ci źig yod ce na | yid mi bde ba ni kun tu rtog pa’i khyad par dag gis skyed par byed pa yin gyi rnam par smin pa ni de lta ma yin no || yid bde ba yaṅ de daṅ ’dra bas rnam par smin pa ma yin par ’gyur ro || ’o na gal te yid mi bde ba rnam par smin par gyur (2) na mtshams med pa byed pa rnams de’i phyir yid mi bde bskyed pas las de rnam par smin par ’gyur ro źe na | yid mi bde ba yaṅ de daṅ ’dra ste | gal te yid bde ba rnam par smin par gyur na bsod nams byed pa rnams de’i phyir yid bde ba skyed pas las de rnam par smin par ’gyur ro || ’o na ’dod chags (3) daṅ bral ba rnams la yid mi bde ba mi srid pa’i phyir te | rnam par smin pa ni de lta ma yin no źe na | de dag gi yid bde ba luṅ du ma bstan pa rnam par smin pa yaṅ ji lta bu źig yin | bye brag tu smra ba rnams na re | ci ’dra yaṅ ruṅ ste | yid bde ba la rnam par smin pa’i go skabs yod ji srid du zin (4) kyaṅ | yid mi bde ba ni rnam pa thams cad du yaṅ kun du mi ’byuṅ bas yid mi bde ba la rnam par smin pa med ces zer ro || de la brgyad pa srog gi dbaṅ po daṅ | gźan rnams bde ’gro na ni bde ba rnam par smin pa yin la | ṅan ’gro ba ni mi bde ba’i rnam par smin pa yin no || yid kyi (5) dbaṅ po ni gñis kar gñi ga’i rnam par smin pa yin no || bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ sñoms kyi dbaṅ po rnams ni dge ba’i rnam par smin pa yin no || sdug bsṅal gyi dbaṅ po ni mi dge ba’i rnam par smin pa yin no || bde ’gro na mi dge bas mtshan gñis po de’i gnas rñed pa (6) yin gyi dbaṅ po ni ma yin te | dge bas ’phaṅs pa yin pa’i phyir ro || de ni rdzogs so | || |

idaṃ nu vaktavyam | katīndriyāṇi savipākāni katy avipākāni | yad etat daurmanasyam anantaroktaṃ

所餘應説。幾根有果報。幾根無果報。此中憂根。於前無間已説。

如是已説是異熟等。二十二根中幾有異熟幾無異熟。 .

’di brjod par bya ste | dbaṅ po du ni rnam par smin pa daṅ bcas pa dag yin | du ni rnam par smin pa med pa dag yin źe na | gaṅ ’di yid mi bde ba bśad ma thag pa |

tat tv ekaṃ savipākaṃ |

偈曰。一定有報。

頌曰
憂定有異熟　前八後三無
意餘受信等　一一皆通二

de gcig ni rnam (7) par smin bcas

tad ekaṃ savipākam eva | tuśabda eva kārārtho bhinnakramaś ca veditavyaḥ | na hi tad avyākṛtam asti nāpy anāsravam asamāhitatvāt | ato nāsty avipākaṃ daurmanasyam |

釋曰。此一憂根有果報。定言爲決。憂根異於餘法。此根無無記。亦無無流。在散動地故。是故憂根無無果報。

論曰。如前所諍憂根。當知定有異熟。依唯越義頌説定聲。謂顯憂根唯有異熟兼具二義故越次説。具二義者。憂非無記。強思起故。亦非無漏。唯散地故。由此越次先説憂根定有異熟。

de gcig pu ni rnam par smin pa daṅ bcas pa kho na yin no || ni źes bya ba’i sgra ni kho na źes bya ba’i don daṅ rim pa gźan du sbyar ba yin par rig par bya ste | de ni luṅ du ma bstan pa yaṅ med la | mñam par gźag pa ma yin pa’i phyir zag pa med pa yaṅ med de | de’i phyir (59a1) yid mi bde ba rnam par smin pa med pa ma yin no ||

daśa dvidhā || 2.10 ||

偈曰。十二種。

See the full verse quoted previously.

bcu rnam gñis |

savipākāny avipākāni ca | katamāni daśa |

釋曰。二種。謂有報無報。何者爲十。

眼等前八及最後三定無異熟。八無記故。三無漏故。餘皆通二。義准已成。

rnam par smin pa daṅ bcas pa dag kyaṅ yin | rnam par smin pa med pa dag kyaṅ yin no || bcu gaṅ źe na |

mano ’nyavittiśraddhādīni

偈曰。意餘受信等。

[意餘受信等]

yid daṅ tshor gźan dad la sogs ||

anyavittigrahaṇāt daurmanasyādanyat veditaṃ gṛhyate | śraddhādīni śraddhāvīryasmṛtisamādhiprajñāḥ | tatra manaḥsukhasaumanasyopekṣā akuśalāḥ kuśalāḥ sāsravāś ca savipākāḥ | anāsravā avyākṛtāś cāvipākāḥ | duḥkhendriyaṃ kuśalākuāśalaṃ savipākam avyākṛtam avipākam | śraddhādīni sasravāṇi savipākāny anāsravāṇy avipākāni | anyad avipākam iti siddham |

釋曰餘受者。應知異憂根。信精進念定慧根。此中意樂喜捨。若是惡若善。有流則有果(7)報。 . 苦根若善若惡有果報。若無記無果報。信等五根。若有流有果報。無流無果報。所餘無果報義至自成。

謂意根餘四受。信等言等取精進等四根。此十一一皆通二類。意樂喜捨若不善善有漏有異熟。若無記無漏無異熟。苦根若善不善有異熟。若無記無異熟。信等五根若有漏有異熟。若無漏無異熟。如是已説有異熟等。

tshor ba gźan źes bya ba smos pas ni yid mi bde ba las (2) gźan pa’i tshor ba gzuṅ ṅo || dad la sogs ni dad pa daṅ brtson ’grus daṅ dran pa daṅ tiṅ ṅe ’dzin daṅ śes rab po || de la yid daṅ bde ba daṅ yid bde ba daṅ btaṅ sñoms mi dge ba zag pa daṅ bcas pa rnams ni rnam par smin pa daṅ bcas pa yin no || zag pa med pa rnams ni rnam par smin (3) pa med pa dag yin no || sdug bsṅal gyi dbaṅ po ni dge ba daṅ mi dge ba ni rnam par smin pa daṅ bcas pa yin no || luṅ du ma bstan pa ni rnam par smin pa med pa yin no || dad pa la sogs pa zag pa daṅ bcas pa rnams ni rnam par smin pa daṅ bcas pa yin no || zag pa med pa rnams ni rnam par smin (4) pa med pa dag yin no || gźan ni rnam par smin pa med pa yin no źes bya bar grub bo ||

kati kuśalāni katy akuśalāni katy avyākṛtāni | ekāntena tāvat |

幾根是善。幾根是惡。幾根無記。此中若一向善。

二十二根中幾善幾不善幾無記。

du ni dge ba dag yin | du ni mi dge ba dag yin źe na |

aṣṭakaṃ kuśalaṃ

偈曰。八根善。

頌曰
唯善後八根　憂通善不善
意餘受三種　前八唯無記

re źig gcig tu dge ba brgyad ||

pañcaśraddhādīni trīṇi cājñāsyāmīndriyādīni |

釋曰。信等五。未知欲知等三。

論曰。信等八根一向是善。數次雖居後乘前故先説。

dad pa la sogs pa lṅa daṅ | kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa gsum mo ||

dvidhā |
daurmanasyaṃ |

偈曰。二種憂。

[憂通善不善]

yid mi bde ba rnam (5) gñis |

kuśalaṃ cākuśalaṃ ca |

釋曰。或善或惡。

憂根唯通善不善性。

dge ba yaṅ yin mi dge ba yaṅ yin no ||

mano ’nyā ca vittis tredhā

偈曰。意及餘受。三種。

[意餘受三種]

yid daṅ tshor gźan ni | rnam gsum |

kuśalākuśalāvyākṛtāni |

釋曰。此五根有三種。善惡無記。

憂根唯通善不善性。意及餘受一一通三。

dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa dag go ||

anyad ekadhā || 2.11 ||

偈曰。餘一種。

.

gźan ni rnam pa gcig |

kiñcid anyat | jīvitāṣṭamaṃ cakṣurādi | etad avyākṛtam eva ||

釋曰。何者爲餘。眼根爲第一。命根爲第八。此八一向無記。

眼等八根唯無記性。

gźan de yaṅ źe na | mig la sogs pa daṅ | brgyad pa srog ste | de dag ni luṅ du ma bstan pa kho na yin no ||

katamad indriyaṃ katama dhātvāptam eṣām indriyāṇām |

何根何界相應。於二十二根中。

如是已説善不善等。二十二根中。幾欲界繋。幾色界繋。幾無色界繋。

dbaṅ po (6) ’di rnams las dbaṅ po gaṅ źig khams gaṅ du gtogs śe na |

kāmāptam amalaṃ hitvā |

偈曰。欲界有除淨。

頌曰
欲色無色(4)界　如次除後三
兼女男憂苦　并除色喜樂

dri med ma gtogs ’dod par gtogs ||

kāmapratisaṃyuktaṃ tāvad indriyaṃ veditavyam | ekāntānāsravam ājñāsyāmīndriyāditrayaṃ hitvā | tad dhy apratisaṃyuktam eva |

釋曰。於欲界相應(8)相。應知。除一向無流。未知欲知等三根。何以故。此三決定非三界相應故。

. 論曰。欲界除後三無漏根。彼三根唯不繋故。

re źig gcig tu zag pa med pa kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa gsum ma gtogs pa’i dbaṅ po rnams ni ’dod pa daṅ ldan par rig par bya ste | de ni ldan pa ma yin pa kho (7) na yin no ||

rūpāptaṃ strīpumindriye |
duḥkhe ca hitvā

偈曰。色有除女男。二苦。

[兼女男憂苦]

pho mo’i dbaṅ daṅ sdug bsṅal dag | ma gtogs gzugs gtogs |

釋曰。如前除無流。二苦謂苦憂二根。於色界人離欲婬欲法。故又令依止非可愛故。是故彼無女男二根。若爾云何説彼爲丈夫。何處説。如經言。無處無理。女人作梵。有處有理。丈夫作梵。於彼別有丈夫相。於欲界但是丈夫所得。於彼無苦根。依止淨妙故。又無惡業故。亦無憂根。奢摩他軟滑相續故。又無(176a1)限類境界故。

准知欲界繋唯有十九根。色界如前。除三無漏兼除男女憂苦四根。准知十五根亦通色界繋。除女男者。色界已離婬欲法故。由女男根身醜陋故。若爾何故説彼爲男。於何處説。契經中説。如契經言。無處無容女身爲梵。有處有容男身爲梵。別有男相。謂欲界中男身所有。無苦根者身淨妙故。又彼無有不善法故。無憂根者由奢摩他潤相續故。又彼定無惱害事故。

dri ma med pa yaṅ ma gtogs źes bya bar sbyar te | sdug bsṅal dag ces bya ba ni sdug bsṅal ba daṅ yid mi bde ba dag go || gzugs kyi khams de na ’khrig pa’i chos kyi ’dod chags daṅ bral ba’i phyir daṅ | (59b1) mi mdzes par byed pa’i phyir po daṅ mo’i dbaṅ po dag med do || da ni ji ltar na de dag pho źes bya | ga las ’byuṅ | mo tshaṅs pa ñid byed par ’gyur ba gaṅ yin pa de ni gnas ma yin źiṅ skabs med de gnas med do || pho gaṅ yin pa de ni gnas yod do || źes gsuṅs te | pho’i ṅo bor (2) gźan ’dod pa’i khams na pho rnams la yod pa gaṅ yin pa ni yod do || lus daṅ ba’i phyir daṅ | mi dge ba med pa’i phyir sdug bsṅal gyi dbaṅ po med do || rgyu źi gnas kyis brlan pa’i phyir daṅ | kun nas mnar sems kyi gźi med pa’i phyir yid mi bde ba’i dbaṅ po med do ||

ārūpyāptaṃ sukhe cāpohya rūpi ca || 2.12 ||

偈曰。無色有。除二樂及色。

[并除色喜樂]

gzugs (3) can daṅ | bde ba’am ma gtogs gzugs med gtogs ||

strīpuruṣendriye duḥkhe cāmalaṃ hitveti varttate | kim avaśiṣyate | manojīvitopekṣendriyāṇi śraddhādīni ca pañca | etāny ārūpyapratisaṃyuktāni santi nānyāni |

釋曰。除女男二根。除二苦根。及無流根。所餘幾根。意命捨信等五根。如此多根。應知於無色界相應。無餘根。

無色如前。除三無漏女男憂苦。并除五色及喜樂根。准知餘八根通無色界繋。謂意命捨信等五根。 .

pho daṅ mo’i dbaṅ po dag daṅ | bde ba dag daṅ dri ma med pa yaṅ ma gtogs źes bya bar sbyar ro || ci źig lus śe na | yid daṅ srog daṅ btaṅ sñoms kyi dbaṅ po dag daṅ | dad pa la sogs pa lṅa po de dag ni gzugs med (4) pa daṅ ldan par ’dod do || gźan dag ni med do ||

katīndriyāṇi darśanaprahātavyāni kati bhāvanāprahātavyāni katy aprahātavyāni |

幾根見諦滅。幾根修道滅。幾根非所滅。

如是已説欲界繋等。二十二根中。幾見所斷。幾修所斷。幾非所斷。

dbaṅ po du ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba dag yin | du ni bsgom pas spaṅ bar bya ba dag yin | du ni spaṅ bar bya ba ma yin pa dag gi yin źe na |

manovittitrayaṃ tredhā

偈曰。意三受三種。

頌曰
意三受通三　憂見修所斷
九唯修所斷　五修非三非

yid daṅ tshor ba gsum rnam gsum ||

katamad vittitrayam | sukhasaumanasyopekṣāḥ |

釋曰。何者三受。樂喜捨根。

論曰。意喜樂捨一一通三。皆通見修非所斷故。

tshor ba gsum gaṅ źe na | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | (5) btaṅ sñoms rnams so ||

dviheyā durmanaskatā |

偈曰。見修滅憂根。

憂根唯通見修所斷。

gñis kyis spaṅ bya yid mi bde ||

daurmanasyaṃ dvābhyāṃ praheyaṃ darśanabhāvanābhyām |

釋曰。憂根二道滅。見(2)道修道所滅故。

憂根唯通見修所斷。非無漏故。

yid mi bde ba ni mthoṅ ba daṅ bsgom pa daṅ gñis kyis spaṅ bar bya ba yin no ||

nava bhāvanayā |

偈曰。九修道滅。

[九唯修所斷]

dgu ni bsgom pas spaṅ bar bya ba dag yin no ||

heyānīty adhikāraḥ | jīvitāṣṭamāni cakṣurādīni duḥkhendriyaṃ ca bhāvanāheyāny eva |

釋曰。眼根爲第一。命根爲第八。及苦根由修道滅。

七色命苦唯修所斷。不染汚故。非六生故。皆有漏故。

źes bya ba’i skabs yin te | mig la sogs pa daṅ | brgyad pa srog daṅ | sdug bsṅal gyi dbaṅ po (6) ni bsgoms pas spaṅ bar bya ba dag kho na yin no ||

pañca tv aheyāny api

偈曰。五或非滅。

五修非三非

lṅa po ni | spaṅ bar bya min yaṅ |

śraddhādīni pañca bhāvanāheyāny apy aheyāny api | sāsravānāsravatvāt |

釋曰。信等五根。或修道滅。或非所滅。有有流無流故。

信等五根或修所斷。或非所斷。非染汚故。皆通有漏及無漏故。

dad pa la sogs pa lṅa ni zag pa daṅ bcas pa daṅ zag pa med pa yin pa’i phyir bsgoms pas spaṅ bar bya ba dag kyaṅ yin la | spaṅ bar bya ba ma yin pa dag kyaṅ ma yin no ||

na trayam || 2.13 ||

偈曰。三非。

[五修非三非]

gsum min |

trayaṃ naiva praheyam ājñāsyāmīndriyādikam anāsravatvāt | na hi nirdoṣaṃ prahāṇārham | uktaḥ prakārabhedaḥ |

釋曰。未知欲知等三根。非見道修道所滅。以無流故。無過失法。不可除故。説諸根品類差別已。

最後三根唯非所斷。皆無漏故。非無過法是所斷故。已説諸門義(5)類差別。

kun śes par (7) byed pa’i dbaṅ po la sogs pa gsum ni zag pa med pa’i phyir spaṅ bar bya ba ma yin pa ñid de | ñes pa med pa ni spaṅ bar ’os pa ma yin no || rnam pa’i bye brag bśad zin to ||

lābha idānīṃ vaktavyaḥ | katīndriyāṇi kasmin dhātau vipākaḥ prathamato labhyante |

諸根至得今當説。幾根於何界果報先所得。

. 何界初得幾異熟根。

da ni rñed pa dpyad par bya ste | khams gaṅ du daṅ po ñid du dbaṅ po rnam par smin pa du źig rñed ce na |

kāmeṣv ādau vipāko dve labhyate

偈曰。欲中初得二。果報。

頌曰
欲胎卵濕生　初得二異熟
化生六七八　色六上唯命

’dod par (60a1) daṅ por rnam smin gñis | rñed de |

kāyendriyaṃ jīvitendriyaṃ ca | te punaḥ

身根命根是果報故。正託胎時先得此二。

論曰。欲胎卵濕生初受生位。唯得身與命二異熟根。由此三生根漸起故。

lus kyi dbaṅ po daṅ | srog gi dbaṅ po ’o || de dag kyaṅ |

nopapādukaiḥ |

偈曰。非化生。

.

rdzus te skye bas min |

upapādukapratiṣedhād aṇḍajajarāyujasaṃsvedajair iti veditavyam | kasmān na mana-upekṣendriye | pratisandhikāle tayor avaśyaṃ kliṣṭatvāt | athopapādukaiḥ kati labhyante |

釋曰。四生中由除化生。胎卵濕三生。應知已許。云何不説意捨二根。正受生時。此二根必是染汚故。若化生初得果報有幾根。

彼何不得意捨二根。此續生時定染汚故。

rdzus te skye ba bkag pas sgo ṅa las skye ba daṅ | mṅal las skye ba daṅ | drod gśer las skye ba dag gis rñed par rig par bya’o || ci’i phyir yid (2) daṅ btaṅ sñoms kyis dbaṅ po dag ma yin źe na | de gñis ni ñid mtshams sbyor ba’i tsheg don mi za bar ñon moṅs pa can yin pa’i phyir ro || yaṅ rdzus te skye ba dag gis du źig ’thob ce na |

taiḥ ṣaḍa vā

偈曰。彼得六。

See the full verse quoted previously.

de yis drug gam źes bya ba ni

yady avyañjanā bhavanti | yathā prāthamakalpikāḥ | katamāni ṣaṭ | cakṣuḥśrotraghrāṇajihvākāyajīvitendriyāṇi |

釋曰。若彼無女男根。如劫初生。何者爲(3)六。眼耳鼻舌身命根。

化生初位得六七八。謂無形者初得六根。如劫初時。何等爲六。所謂眼耳鼻舌身命。

gal te mtshan ma med pa źig yin na ste | ’di ltar bskal pa daṅ po (3) pa rnams lta bu’o || drug gaṅ źe na | mig daṅ rna ba daṅ sna daṅ lce daṅ lus daṅ srog gi dbaṅ po rnams so ||

sapta vā

偈曰。七。

See the full verse quoted previously.

bdun nam źes bya ba ni

yady ekavyañjanā bhavanti |

釋曰。若彼生一根。

若一形者初得七根。

gal te mtshan gcig pa źig yin na ste |

yathā devādiṣu |

如於天等生。

如諸天等。

’di ltar lha la sogs pa dag na’o ||

aṣṭau vā

偈曰。八。

See the full verse quoted previously.

brgyad ces bya ba ni

yady ubhayavyañjanā bhavanti | kiṃ punar ubhayavyañjanā apy upapādukā bhavanti | bhavanty apāyeṣu evaṃ tāvat kāmadhātau | atha rūpadhātāv ārūpyadhātau ca katham ity āha |

釋曰。若彼生二根。化生人可有二根耶。若於惡道可有。於欲界初得如此。於色界無色界云何。偈曰。

若二形者初得八根。豈有二形受化生者。惡趣容有二形化生。説欲界中初得根已。今(6)次當説色無色界。

gal te mtshan gñis pa źig yin na’o || ci rdzus te skye ba (4) yaṅ mtshan gñis pa yod dam źe na | ṅan soṅ dag na yod do | re źig ’dod pa’i khams na ni de lta bu yin no || ’o na gzugs kyi khams daṅ | gzugs med pa’i khams na ji lta bu yin źe na |

ṣaḍ rūpeṣu

色中六。

See the full verse quoted previously.

gzugs na drug go źes bya ba smos te |

kāmapradhānatvāt kāmadhātuḥ kāmā iti nirdiśyate | rūpapradhānatvād rūpadhātū rūpāṇīti | sūtre ’py uktaṃ “ye ’pi te bhikṣavaḥ śāntā vimokṣā atikramya rūpāṇy ārupyā” iti | tatra rūpadhātau ṣaḍindriyāṇi vipākaḥ parathamato labhyante | yāny eva kāmadhātāv avyañjanair upapādukaiḥ

釋曰。由欲勝故名欲界。或但名欲。由色勝故名色界。或但名色。經中説。是寂靜解脱過於色非色。於色界中初所得果報有六根。彼根同欲界。無二根化生所得。

欲界欲勝故但言欲。色界色勝故但言色。契經亦言。寂靜解脱過色無色。色界初得六異熟根。如欲化生無形者説。

’dod pa’i khams ni ’dod pa gtso bo yin pa’i phyir ’dod pa (5) rnam źes bstan la | gzugs kyi khams ni gzugs gtso bo yin pa’i phyir gzugs rnams źes bstan te | mdo las kyaṅ | gaṅ yaṅ gzugs med pa’i rnam par thar pa źi ba gaṅ dag gzugs rnams las ’das te źes gsuṅs so || gzugs kyi khams de na ni daṅ po ñid du dbaṅ po drug (6) rnam par smin pa ’thob ste | ’dod pa’i khams na rdzus te skye ba mtshan ma med pa dag gis rñed pa gaṅ dag yin ba de dag ñid do ||

ekam uttare || 2.14 ||

偈曰。餘一。

See the full verse quoted previously.

goṅ mar gcig |

釋曰。無色界異色界故名餘。由三摩跋提異故。由生勝故。此中初得果報。但有一命根。餘根則非。説至得已。棄捨今當説。於何界正死。棄捨幾根。

上唯命者。謂無色界定勝生勝故説上言。無色界中最初所得異熟根者。唯命非餘。説異熟根最初得已。何界死位幾根後滅。

gzugs kyi khams pas ni gzugs med pa’i khams sñoms par ’jug pas riṅ ba’i phyir daṅ | skye bas ches mchog yin pa’i phyir goṅ (7) ma ste | der ni daṅ po ñid du srog gi dbaṅ po gcig kho na rnam par smin pa thob ste | gźan ni ma yin no || rñed pa bśad zin to || da ni gtoṅ ba brjod par bya ste | khams gaṅ du ’chi ba na dbaṅ po źig thams cad kyi tha mar gtoṅ źe na |

nirodhayaty uparamānn ārūpye jīvitam manaḥ |
upekṣāṃ caiva rūpe ’ṣṭau

偈曰。
正死人棄捨。於無色命意。捨根。
釋曰。若人在無色界正死。於最後心棄捨命意捨三根。

頌曰
正死滅諸根　無色三色八
欲頓十九八　漸四善増五
論曰。在無色界將命終時。命意捨三於最後滅。

gzugs med dag tu ’chi ba ni || srog daṅ (60b1) yid daṅ btaṅ sñoms ñid ||
’gag par ’gyur ro gzugs na brgyad ||

rūpadhātau mriyamāṇo ’ṣṭau nirodhayati | tāni ca trīṇi cakṣurādīni pañca | sarve hy upapādukāḥ samagrendriyā upapadyante mriyante ca |

偈曰。於色八。
釋曰。若人在色界正死。於最後心棄捨八根。三如前。又眼等五根。何以故。一切化生衆生。具根受生。具根死墮故。

若在色界將命終時。即前三根及眼等五。如是八種於最後滅。一切(17a1)化生必具諸根而生死故。

gzugs kyi khams su ’chi na phuṅ po de dag daṅ | mig la sogs pa lṅa daṅ | dbaṅ po brgyad ’gag ste | brdzus te skye ba thams cad ni dbaṅ po rnams tshaṅ bar skye źiṅ ’chi’o ||

kāme daśa navāṣṭau vā || 2.15 ||

偈曰。欲界十九八。

[欲頓十九八]

’dod par bcu’am dgu ’am brgyad

釋曰。若人在欲界正死。於最後心若具二根人棄捨十根。八如前。又女男根。 .

若在欲界頓命終時。十九八根於最後滅。謂二形者後滅十根。即女男根并前八種。 .

(2) ’dod pa’i khams su ’chi na mtshan gñis pa źig yin na ni brgyad po de dag daṅ | pho daṅ mo’i dbaṅ po daṅ dbaṅ po bcu ’gag par ’gyur ro || mtshan gcig pa źig na ni dgu’o || mtshan med pa źig yin na ni brgyad de | cig car ’chi ba la ni tshul de lta bu yin no ||

kramamṛtyau tu catvāri |

偈曰。次第死捨四。

See nthe full verse quoted previously.

rim gyis ’chi ba dag (3) la bźi |

krameṇa tu mriyamāṇaś catvārīndriyāṇi nirodhayati | kāyajīvitamana-upekṣendriyāṇi | na hy eṣāṃ pṛthagnirodhaḥ | eṣa ca nyāyaḥ kliṣṭāvyākṛtacittasya maraṇe veditavyaḥ | yadā tu kuśale cetasi sthito mriyate tadā

釋曰。若人次第死。於最後心一時棄捨四根。謂身命意捨根。何以故。此四無相離盡故。若染汚心。及無記心死。應知道理如此。若人於善心死。是時。

若漸命終後唯捨四。謂在欲界漸命終時。身命意捨於最後滅。此四必無前後滅義。如是所説。應知但依染無記心而命終者。若在三界善心死時。

rim gyis ’chi na lus daṅ srog daṅ yid daṅ btaṅ sñoms kyi dbaṅ po dag daṅ dbaṅ po bźi ’gag ste | de rnams la ni so sor ’gag pa med do || ñon moṅs pa can daṅ luṅ du ma bstan pa’i sems kyis ’chi ba la ni tshul de lta bu yin par rig par bya’o || gaṅ gi tshe dge ba’i (4) sems la gnas te ’chi ba de’i tshe ni |

śubhe sarvatra pañca ca |

偈曰。於善諸處五。

信等五根必皆具有。

dge ba thams cad dag tu lṅa |

kuśale cetasi mriyamāṇaḥ sarvatra yathoktam indriyāṇi nirodhayati | śraddhādīni ca pañcādhikāni | eṣāṃ kuśale cetasy avaśyaṃbhāvaḥ | evam ārūpyeṣv aṣṭau nirodhayati rūpeṣu trayodaśeti vistareṇa gaṇanīyam |

釋曰。若人於善心死。一切處如前説。若棄捨根。復捨信等五根。何以故。此信等五根。於善心必具足生。何以故。此信等五根。於善心必具足生。

故於前説一切位中。其數皆應加信等五。 See the full verse quoted previously. 謂於無色増至八根。乃至欲界漸終至九。中間多少如理應知。

dge ba’i sems la gnas te ’chi na thams cad du ji skad bśad pa’i dbaṅ po rnams daṅ | lhag par dad pa la sogs pa lṅa ’gag ste | de rnams ni dge ba’i sems la gdon mi za bar yod do || de ltar na gzugs (5) med pa na ni brgyad ’gag par ’gyur ro || gzugs na ni bcu gsum mo źes rgyas par brtsi bar bya’o ||

indriyaprakaraṇe sarva indriyadharmā vicāryante | atha katamac chrāmaṇyaphalaṃ katibhir indriyaiḥ prāpyate |

於根伽蘭(4)他中。簡擇一切根法。應如此知。復次何沙門若果。由幾根能得。

分別根中一切根法皆應思擇。二十二根幾能證得(2)何沙門果。

dbaṅ po’i skabs su dbaṅ po’i chos thams cad dpyad par bya ste | dge sbyoṅ gi tshul gyi ’bras bu gaṅ źig dbaṅ po du dag gis ’thob ce na |

navāptir antyaphalayoḥ

偈曰。九得邊二果。

頌曰
九得邊二果　七八九中二
十一阿羅漢　依一容有説

’bras bu tha ma gñis ni dbaṅ po dgus (6) ’thob bo ||

navabhir indriyaiḥ praptirantyaphalayoḥ | ke punar antye | srota-āpattiphalam arhattvaṃ ca |

釋曰。由九根至得前後際沙門。若果何者爲邊。須陀洹果。及阿羅漢果。前後際所得故。

論曰。邊謂(3)預流(4)阿羅漢果。於沙門果居初後故。

yaṅ tha ma gaṅ dag yin źe na | rgyun du źugs pa daṅ | dgra bcom pa ñid kyi ’bras bu’o ||

ke madhye | sakṛdāgāmiphalam anāgāmiphalaṃ ca | tatra srota-āpattiphalasya śraddhādibhir ājñātāvīndriyavarjyair mana-upekṣendriyābhyāṃ ceti navabhiḥ | ājñāsyāmīndriyam ānantaryamārge veditavyam ājñendriyaṃ ca vimuktimārge | ubhābhyāṃ hi tasya prāptir visaṃyogaprāpter āvāhakasanniśrayatvād yathākramam | arhattvam asya punaḥ śraddhādibhir ājñāsyāmīndriyavarjyair mana-indriyeṇa sukhasaumanasyopekṣendriyāṇāṃ cānyatameneti navabhiḥ |

幾果在中際。斯陀含果。阿那含果。此中須陀洹果信等。除知已根并意根捨根。由此九根得前際果。未知欲知根在次第道。知根在解脱道。由此二根得須陀洹果。次第能引擇滅至得。及能作彼依止故。復有阿羅漢果信等。除未知欲知根意根。樂喜捨根中隨一。由此九根得後際果。

中謂(5)一來及(6)不還果。此觀初後在中間故。初預流果由九根得。謂意及捨信等五根未知當知已知爲九。未知根在(7)無間道。已知根在(8)解脱道。此二相資得最初果。如其次第。於(9)離繋得能爲引因依因性故。阿羅漢果亦九根得。謂意信等五已知具知及喜樂捨中隨一爲九。已知根在無間道。具知根在解脱道。此二相資得最後果。如其次第。於離繋得能爲引因依因性故。

bar ma gaṅ dag yin źe na | lan cig phyir ’oṅ ba’i ’bras bu daṅ | phyir mi ’oṅ ba’i ’bras bu’o | de la rgyun du źugs pa’i ’bras bu ni dad pa la sogs pa daṅ | kun śes pa daṅ ldan pa’i (7) dbaṅ po ma gtogs pa dag daṅ | yid daṅ | btaṅ sñoms kyi dbaṅ po dag daṅ dgus ’thob ste | kun śes par byed pa’i dbaṅ po ni bar chad med pa’i lam la rig par bya’o || kun śes pa’i dbaṅ po ni rnam par grol ba’i lam la rig par bya’o || gñis kyaṅ de ’thob ste | go (61a1) rims bźin du bral ba’i ’thob pa ’dren par byed pa daṅ | rten yin pa’i phyir ro || dgra bcom pa ñid ni dad pa la sogs pa daṅ | kun śes par byed pa’i dbaṅ po ma gtogs pa dag daṅ | yid kyi dbaṅ po daṅ | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ (2) sñoms kyi dbaṅ po rnams las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ dgus ’thob bo |

saptāṣṭanavabhir dvayoḥ || 2.16 ||

偈曰。七八九中二。

[七八九中二]

gñis ni bdun daṅ brgyad daṅ dgus ||

sakṛdāgāmyanāgāmiphalayoḥ pratyekaṃ saptabhir aṣṭabhir navabhiś cendriyaiḥ prāptiḥ | kathaṃ kṛtvā | sakṛdāgāmiphalaṃ tāvad yady ānupūrvikaḥ prāpnoti sa ca laukikena mārgeṇa tasya saptabhir indriyaiḥ prāptiḥ | pañcabhiḥ śraddhādibhir upekṣāmana indriyābhyāṃ ceti | atha lokottareṇa mārgeṇa tasyāṣṭabhir indriyaiḥ praptiḥ | ājñendriyam aṣṭamaṃ bhavati | atha bhūyo vītarāgaḥ prāpnoti tasya navabhir yeneva srota-āpattiphalasya | anāgāmiphalaṃ yady ānupūrvikaḥ prāpnoti sa ca laukikena mārgeṇa tasya saptabhir indriyaiḥ prāptiḥ | yathā sakṛdāgāmiphalasya | atha lokottareṇa mārgeṇa tasyāṣṭabhis tathaiva | atha vītarāgaḥ prāpnoti tasya navabhiḥ | yathā srota-āpattiphalasya | ayaṃ tu viśeṣaḥ | sukhasaumanasyopekṣendriyāṇām anyatamaṃ bhavati | niśrayaviśeṣāt | yadāpy ayam ānupūrviko navame vimūktimārge tīkṣṇendriyatvād dhyānaṃ praviśāti laukikena mārgeṇa tadāpy aṣṭābhir indriyair anāgāmiphalaṃ prāpnoti | tatra hi navame vimuktimārge saumanasyendriyam aṣṭamaṃ | bhavaty ānantaryamārge tūpekṣendriyam eva nityam ubhābhyāṃ ca tasya prāptiḥ | atha lokottareṇa praviśāti tasya navabhir indriyaiḥ prāptiḥ | ājñendriyaṃ navamaṃ bhavati | yat tarhy abhidharma uktaṃ “katibhir indriyair arhattvaṃ prapnotīty āha ekādaśabhir iti” | tat kathaṃ navabhir ity ucyate | navabhir eva tat prāpnoti |

釋曰。斯陀含果。阿那含果。觀前後故名中。此二果一一至得。由七八九根。云何如此。斯陀含果。若人。次第修方得。若依世間道。此果由七根得。信等五根并捨意二根。若依出世道。此果由八根得。七如前。知根爲第八。若先多離欲人。方得此果。由九根得。如得須陀洹果。阿那含果。若人次第修方得。若依世間道。此果由七根得。如前所説。得斯陀含果。若依出世道。此果由八根得。亦如前所説。得斯陀含果。若先已離欲人。方得此果。由九根得。亦如前所説。得斯陀含果。此果與前果有異。謂樂喜捨隨一根相應。由依止差別故。若次第修人。於第九解脱道。若(5)入根本定。依世間道。是時由八根得阿那含果。何以故。於第九解脱道中。喜根爲第八。於次第道則用捨根定。由此二根得阿那含果。若人依出世道。入第九解脱道。是人則由九根得阿那含果。此中知根爲第九。若爾阿毘達磨藏中。云何説如此。彼藏中説。由幾根能得阿羅漢果。彼中答由十一根。云何此中説由九根得。定由九根。

中間二果隨其所應各爲七八九根所得。所以者何。且一來果次第證者。依(10)世間道由七根得。謂意及捨信等五根。依(11)出世道由八根得。謂即前七根已知根第八。倍離欲貪超越證者。如預流果由九根得。若不還果次第證者。依世間道由七根得。 . 依出世道由八根得。如前次第得一來果。 (12)全離欲貪超越證者。由九根得。如前超越得一來果。總説雖然而有差別。謂此依地有差別故。樂喜捨中可隨取一。前果超越唯一捨根。又次第證不還果者。若於第九解脱道中入根本地依世間道由八根得。 . 彼無間道捨受相應。解脱道中復有喜受。此二相資得第三果。於離繋得二因如前。依出世道由九根得。八根如前已知第九。無間解脱此倶有故。豈不根本阿毘達磨。問由幾根得阿羅漢。答十一根。云何乃言由九根得。實得第四但由九根。

lan cig phyir ’oṅ ba daṅ phyir mi ’oṅ ba’i ’bras bu dag ni re re źiṅ dbaṅ po bdun nam brgyad dam dgu dag gis ’thob ste | ji lta źe na | re źig gal te lan cig phyir (3) ’oṅ ba’i ’bras bu mthar gyis ’thob la de yaṅ ’jig rten pa’i lam gyis ’thob na ni de dad pa la sogs pa lṅa daṅ | btaṅ sñoms daṅ yid kyi dbaṅ po daṅ dbaṅ po bdun dag gis ’thob bo || ’on te ’jig rten las ’das pa’i lam gyis ’thob na ni des dbaṅ po brgyad dag gis ’thob (4) ste | brgyad pa ni kun śes pa’i dbaṅ po yin no || ci ste phal cher la ’dod chags daṅ bral ba źig gis ’thob na ni de dgus ’thob ste | gaṅ dag kho nas rgyun du źugs pa’i ’bras bu ’thob pa kho na yin no || gal te phyir mi ’oṅ ba’i ’bras bu mthar gyis ’thob la de yaṅ ’jig (5) rten pa’i lam gyis ’thob na ni de dbaṅ po bdun gyis ’thob ste | lan cig phyir ’oṅ ba’i ’bras bu’i ji lta ba bźin no || ’on te ’jig rten las ’das pa’i lam gyis ’thob na ni de dbaṅ po brgyad kyis ’thob ste | de daṅ ’dra’o || ci ste ’dod chags daṅ bral ba źig gis ’thob na ni de (6) dgus ’thob ste | rgyun du źugs pa’i ’bras bu’i ji lta ba bźin no || ’di ni khyad par yin te | rten gyi bye brag las bde ba daṅ yid bde ba daṅ btaṅ sñoms kyi dbaṅ po rnams las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig yin no || gaṅ gi tshe ’di mthar gyis pa źig yin la | rnam par grol ba’i lam dgu pa (7) la ’jig rten pa’i lam gyis bsam gtan la ’jug pa de’i tshe yaṅ dbaṅ po brgyad kyis phyir mi ’oṅ ba’i ’bras bu ’thob ste | de la rnam par grol ba’i lam dgu pa la ni yid bde ba’i dbaṅ po brgyad pa yin no || bar chad med pa’i lam la ni rtag tu btaṅ sñoms kyi dbaṅ po kho na ste | de ni (61b1) gñi gas kyaṅ ’thob bo | ’on te ’jig rten las ’das pas ’jug na nad dbaṅ po dgus ’thob ste | dgu pa ni kun śes pa’i dbaṅ po yin no || ’o na chos mṅon pa las dbaṅ po du źig gis dgra bcom pa ñid ’thob ce na | smras pa | bcu gcig gis ’thob po źes bśad pa gaṅ yin (2) pa de ji ltar dgu dag gis ’thob ces bśad ce na | de ni dgu kho nas ’thob ste |

ekādaśabhir arhattvam uktaṃ tv ekasya saṃbhavāt |

偈曰。十一得羅漢。説依一人成。

而本論言十一根者。依一身中容有故説。

bcu gcig dag gis dgra bcom ñid || ’ga’ źig srid phyir bśad pa yin ||

asti saṃbhavo yad ekaḥ pudgalaḥ parihāya parihāya sukhasaumanasyopekṣābhir arhattvaṃ prāpnuyād ata ekādaśabhir ity uktam | na tu khalu saṃbhavo ’sti sukhādīnām ekasmin kāle | katham anāgāmino ’py eṣa prasaṅgo na bhavati | na hy asau parihīṇaḥ kadācit sukhendriyeṇa prāpnoti na ca vītarāgapūrvī parihīyate | tadvairāgyasya dvimārgaprāpaṇāt |

釋曰。有如此道理。是一人已退。已退由樂喜捨根。更得阿羅漢果。是故説由十一根。無有是處。樂受等三根。於一時中倶得生。云何於阿那含人。不論如此義。此阿那含。不得如此。何以故。無先已退後時由樂根更證本果故。復次若先離欲人無退墮義。此人離欲二道所證故。

謂容有一補特伽羅從無學位數數退已。由樂喜捨隨一現前數復證得阿羅漢果。由斯本論説十一根。然無一時三受倶起。是故今説定由九根。於不還果中何不如是説。以無樂根證不還果。而於後時得有退義。亦無退已。由樂復得。非先離欲超證第三有還退義。此離欲果二道所得極堅牢故。

gaṅ zag gcig ’ga’ źig yoṅs su ñams śiṅ yoṅs su ñams nas bde ba daṅ | yid bde ba daṅ btaṅ sñoms kyi dbaṅ (3) po dag gis dgra bcom pa ñid ’thob pa srid pa yod pas de’i phyir bcu gcig gis źes bśad kyi || bde ba la sogs pa dus gcig tu srid pa ni med do || ’di phyir mi ’oṅ ba la yaṅ ji ltar thal bar mi ’gyur źe na | ’di ni yoṅs su ñams phan chad nam yaṅ bde ba’i dbaṅ pos ’thob pa med (4) do || ’dod chags daṅ bral ba sṅon du ’gro ba la ni yoṅs su ñams par ’gyur ba yaṅ med de | de’i ’dod chags daṅ bral ba ni lam gñis kyis ’thob pa’i phyir ro ||

idaṃ vicāryate | katamenendriyeṇa samanvāgataḥ katibhiḥ avaśyaṃ samanvāgato bhavati | tatra

此義應當思量。與何根共相應。有幾根必定共相應。此中

今應思擇。成就何根。彼諸根中幾定成就。

dbaṅ po gaṅ źig daṅ ldan na gdon mi za bar dbaṅ po dag daṅ ldan pa dag yin źes bya ba ’di dpyad par bya ste | de la

upekṣājīvitamanoyukto ’vaśyaṃ trayānvitaḥ || 2.17 ||

偈曰捨命意相應。必與三相應。

頌曰
成就命意捨　各定成就(13)三
若成就樂身　各定成就四
成眼等及喜　各定成五根
若成就苦根　彼定成就七
若成女男憂　信等各成八
二無漏十(14)一　初無漏十三

btaṅ (5) sñoms daṅ ni srog daṅ ni || yid daṅ ldan la ṅes gsum ldan ||

ya eṣām upekṣādīnām anyatamena samanvāgataḥ so ’vaśyaṃ tribhir indriyaiḥ samanvāgato bhavaty ebhir eva | na hy eṣām anyo ’nena vinā samanvāgamaḥ | śeṣais tv aniyamaḥ | syāt samanvāgataḥ syād asamanvāgataḥ | tatra tāvac cakṣuḥśrotraghrāṇajihvendriyair ārūpyopapanno na samanvāgataḥ | kāmadhātau ca yenāpratilabdhavihīnāni | kāyendriyeṇārūpyopapanno na samanvāgataḥ | strīndriyeṇa rūpārūpyopapannaḥ | kāmadhatau yenāpratilabdhavihīnam | evaṃ puruṣendriyeṇa | sukhendriyeṇa caturdhyānārūpyopapannaḥ pṛthagjano na samanvāgataḥ | saumanasyendriyeṇa tṛtīyacaturthadhyānārūpyopapannaḥ pṛthagjana eva | duḥkhendriyeṇa rūpārūpyopapannaḥ | daurmanasyena kāmavītarāgaḥ | śraddhādibhiḥ samucchinnakuśalamūlaḥ | ājñāsyāmīndriyeṇa pṛthagjanaphalasthānasamanvāgatāḥ | ājñendriyeṇa pṛthagjanadarśanāśaikṣamārgasthāḥ | ājñātāvīndriyeṇa pṛthagjanaśaikṣaikṣyā asamanvāgatāḥ | apratişiddhāsv avasthāsu yathoktasamanvāgato veditavyaḥ |

釋曰。若人與捨等根隨一相應。此人必與三根相應。三根者。謂捨命意。何以故。此三更互無離相應故。與餘根相應則不定。或相應或不相應。此中生無色界人。與眼耳鼻舌根不相應。於欲界亦爾。謂若人未得及已失。生無色界人。與身根不相應。生色無色界人。與女根不相應。於欲界亦爾。謂若未得及已失。與男根亦爾。若凡夫人生第四定第二定處及無色界。與樂根不相應。若凡夫生第三定第四定及無色界。與喜根不相應。若凡夫生色無色界。與苦根不相應。若離欲人。與憂根不相應。若斷善根人。與信等根不相應。凡夫及至得果人。與未知欲知根不相應。凡夫及見道人無學道人。與知根不相應。凡夫及有學人。與知已根不相應。於非遮位中如前所説。應知與餘根相應。

論曰。(15)命意捨中隨成就一。彼定成就如是三根。非此三中隨有所闕。可有成就所餘根者。除此三根餘皆不定。謂或成就或不成就。此中眼耳鼻舌四根。生無色界定不成就。若生欲界未得已失亦不成就。身根唯有生無色界定不成就。女男二根生上二界定不成就。若生欲界未得已失亦不成就。 . 樂根異生生第四定及無色界定不成就。喜根異生生三四定及無色界定不成就。苦根若生色無色界定不成就。憂根一切離欲貪者定不成就。信等五根善根斷者定不成就。初無漏根一切異生及已住果定不成就。次無漏根一切異生見道無學定不成就。後無漏根一切異生及有學位定不成就。於非(16)遮位應知如前所(17)説諸根皆定成就。

gaṅ źig btaṅ sñoms la sogs pa ’di dag las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ ldan ba de ni gdon mi za bar dbaṅ po gsum dag daṅ ldan ba yin te | de dag ñid daṅ ṅo || ’di dag ni phan tshun med na mi ldan pa yin gyi lhag ma rnams (6) daṅ ni ma ṅes te | ldan pa yaṅ yod mi ldan pa yaṅ yod do || de la re źig mig daṅ rna ba daṅ sna daṅ lce’i dbaṅ po dag ni gzugs med par skyes pa daṅ mi ldan no || ’dod pa’i khams na ni gaṅ gis ma thob pa daṅ rnam par ñams pa dag daṅ mi ldan no || lus kyi dbaṅ pa ni gzugs med par (7) skyes pa daṅ mi ldan no || mo’i dbaṅ po daṅ ni gzugs daṅ gzugs med par skyes pa daṅ mi ldan no || ’dod pa’i khams na ni gaṅ gis ma thob pa daṅ | rnam par ñams pa daṅ mi ldan te | pho’i dbaṅ po yaṅ de bźin no || bde ba’i dbaṅ po daṅ ni bsam gtan bźi pa daṅ gzugs med par (62a1) skyes pa’i so so’i skye bo daṅ mi ldan no || yid bde ba’i dbaṅ po daṅ ni bsam gtan gsum pa daṅ | bźi pa daṅ | gzugs med par skyes pa’i so so’i skye bo kho na daṅ mi ldan no || sdug bsṅal gyi dbaṅ po daṅ ni gzugs daṅ gzugs med par skyes pa mi ldan no || yid (2) mi bde ba daṅ ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ bral ba mi ldan no || dad pa la sogs pa daṅ ni dge ba’i rtsa ba kun tu chad par mi ldan no || kun śes par byed pa’i dbaṅ po daṅ ni so so’i skye bo daṅ | ’bras bu la gnas pa dag daṅ mi ldan no || kun śes pa’i dbaṅ po daṅ ni so so’i skye bo daṅ | mthoṅ ba (3) daṅ mi slob pa’i lam la gnas pa rnams ni mi ldan no || kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ ni so so’i skye bo daṅ slob pa dag daṅ mi ldan no || ma bkag pa’i gnas skabs dag tu ni ji skad bśad pa daṅ ldan par rig par bya’o ||

caturbhiḥ sukhakāyābhyāṃ

偈曰。與四有樂身。

[若成就樂身]

bde lus ldan la bźi dag daṅ ||

yaḥ sukhendriyeṇa samanvāgataḥ so ’vaśyaṃ caturbhir indriyais taiś ca tribhir upekṣādibhiḥ sukhendriyeṇa ca | yaḥ kāyendriyeṇa so ’pi caturbhis taiś ca tribhiḥ kāyendriyeṇa ca |

釋曰。若人與樂根相應。此人必與四根相應。謂捨等三根及樂根。若人與身根相應。此人必與四根相應。三如前并身根。

若成樂根定成就四。謂命意捨及此樂根。若成身根亦定成四。謂命意捨及此身根。

gaṅ źig bde ba’i dbaṅ po (4) daṅ ldan bde ni gdon mi za bar btaṅ sñoms la sogs pa gsum bo de dag daṅ | bde ba’i dbaṅ po daṅ dbaṅ po bźi daṅ ldan la | gaṅ źig lus kyi dbaṅ po daṅ ldan ba de yaṅ gsum po de dag daṅ | lus kyi dbaṅ po bźi daṅ ldan no ||

pañcabhiś cakṣurādimān |

偈曰。與五有眼等。

See the full verse quoted previously.

mig sogs ldan la lṅa daṅ ldan ||

yaś cakṣurindriyeṇa so ’vaśyaṃ pañcabhir upekṣājīvitamanaḥ kāyendriyais tena ca | evaṃ śrotraghrāṇajihvendriyair veditavyam |

釋曰。若人與眼根相應。此人必與五根相應。謂捨命意身及眼根。與耳鼻舌相應。應知亦爾。

若成眼根定成就五。謂命意捨身根眼根。耳鼻舌根應知亦五。前四如眼。第五(18)自根。

gaṅ źig (5) mig gi dbaṅ po daṅ ldan ba de ni gdon mi za bar btaṅ sñoms daṅ srog daṅ yid daṅ lus kyi dbaṅ po dag daṅ | de daṅ dbaṅ po lṅa daṅ ldan te | rna ba daṅ sna daṅ lce’i dbaṅ po dag daṅ ldan ba de yaṅ de daṅ ’dra bar rig par bya’o ||

saumanasyī ca

偈曰。有喜亦。

See the full verse quoted previously.

yid bde ldan yaṅ ||

yaś cāpi saumanasyendriyeṇa so ’vaśyaṃ pañcabhir upekṣājīvitamanaḥsukhasaumanasyaiḥ | dvitīyadhyānajas tṛtīyadhyānālābhī katamena sukhendriyeṇa samanvāgato bhavati | kliṣṭena tṛtīyadhyānabhūmikena |

釋曰。若人與喜根相應。此人必與五根相應。謂捨命意樂及喜根。若人生第二定。未得第三定。與何樂根相應。與第三定染汚樂根相應。

若成喜根亦定成五。(18a1)謂命意捨樂(2)根喜根。第二靜慮地生未得第三靜慮。捨下未得上。此成何樂根。當言成就第三靜慮染汚樂根。餘未得故。

gaṅ źig yid bde ba’i dbaṅ po daṅ ldan (6) pa de yaṅ gdon mi za bar btaṅ sñoms daṅ srog daṅ yid daṅ bde ba daṅ yid bde ba daṅ dbaṅ po lṅa daṅ ldan no || bsam gtan gñis par skyes pa bsam gtan gsum pa ma thob pa bde ba’i dbaṅ po gaṅ dag daṅ ldan pa yin źe na | bsam gtan gsum pa’i ñon moṅs pa can daṅ ldan no |

duḥkhī tu saptabhiḥ |

偈曰。有苦。與七。

See the full verse quoted previously.

sdug (7) bsṅal ldan | bdun daṅ ||

yo duḥkhendriyeṇa so ’vaśyaṃ saptabhiḥ kāyajīvitamanobhiś caturbhir vedanendriyaiḥ |

釋曰。若人與苦根相應。此人必與七根相應。謂身命意及餘四受相應。

若成苦根定成就七。謂身命意四受。除憂。

gaṅ źig sdug bsṅal gyi dbaṅ po daṅ ldan bde ni gdon mi za bar lus daṅ srog daṅ yid dag daṅ tshor ba’i dbaṅ po bźi daṅ bdun daṅ ldan no ||

strīndriyādimān || 2.18 ||
aṣṭābhiḥ

偈曰。有女等。與八。

See the full verse quoted previously.

mo’i dbaṅ sogs ldan | brgyad daṅ ||

yaḥ strīndriyeṇa samanvāgataḥ so ’vaśyam aṣṭabhiḥ taiś ca saptabhiḥ strīndriyeṇa ca | ādiśabdena puruṣendriyadaurmanasyaśraddhādīnāṃ saṃgrahaḥ | tadvān api pratyekam aṣṭābhiḥ samanvāgato bhavati | taiś ca saptabhir aṣṭamena ca puruṣendriyeṇa | evaṃ daurmanasyendriyeṇa | śraddhādimāṃs tu taiś ca pañcabhir upekṣājīvitamanobhiś ca |

釋曰。若人與女根相應。此人必與八根相應。七如前。及女根。等言(177b1)七者攝男根。憂根及信等根。若人得如此根。隨一一皆與(2)八根相應。七如前。男根爲第八。若人與憂根相應。七如前。憂根爲第八。若人與信等根相應。此人必與信等五根。及與捨命意根相應。

若成女根定成就八。七如苦説。第八女根。若成男根亦定成八。七如苦説。第八男根。若成憂根亦定成八。七如苦説。第八憂根。若成信等亦各成八。謂＊命意捨信等五根。

gaṅ źig mo’i dbaṅ po daṅ ldan pa de ni gdon mi za bar bdun po de dag daṅ mo’i (62b1) dbaṅ po daṅ brgyad daṅ ldan no || sogs źes bya ba’i sgras ni pho’i dbaṅ po daṅ yid mi bde ba daṅ dad pa la sogs pa gzuṅ ste | de dag daṅ ldan pa ni re re źiṅ yaṅ brgyad daṅ ldan pa yin te | bdun po de dag daṅ pho’i dbaṅ po daṅ ldan no || yid mi bde ba’i dbaṅ po yaṅ de daṅ ’dra’o || dad pa (2) la sogs pa daṅ ldan pa ni lṅa po de dag daṅ btaṅ sñoms daṅ srog daṅ yid dag daṅ ldan no ||

ekādaśabhis tv ājñājñātendriyānvitaḥ |

偈曰。與十一。有知知已根。

See the full verse quoted previously.

kun śes ldan pa’i | dbaṅ po ldan la bcu gcig ldan ||

ājñāta indriyam ājñātendriyam | ya ājñātendriyeṇa samanvāgataḥ so ’vaśyam ekādaśabhiḥ sukhasaumanasyoopekṣājīvitamanaḥśraddhādibhir ājñendriyeṇa ca | evam ājñātāvīndriyeṇāpi | tair eva daśabhir ājñātāvīndriyeṇa ca |

. 釋曰。若人與知根相應。此人必與十一根相應。謂樂喜捨命意五根。又信等五根。知根爲第十一。與知已根相應亦爾。十根如前。知已根爲第十一。

. 若成具知根定成就十一。謂命與意樂喜捨＊根信等五根及具知根。若成已知根亦定成十一。十根如上及已知根。

kun śes pa la dbaṅ byed pas na kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po’o || gaṅ źig kun śes pa’i dbaṅ po daṅ ldan pa de ni gdon mi za bar bde ba (3) daṅ yid bde ba daṅ btaṅ sñoms daṅ srog daṅ yid daṅ dad pa la sogs pa dag daṅ | kun śes pa’i dbaṅ po daṅ bcu gcig daṅ ldan no || de bźin du kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ ldan ba yaṅ bcu po de dag ñid daṅ | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ ldan no ||

ājñāsyāmīndriyopetas trayodaśabhir anvitaḥ || 2.19 ||

偈曰。未知欲知根。與十三相應。

若成未知根定成就十三。

kun śes (4) byed pa’i dbaṅ ldan la || bcu gsum dag daṅ ldan ba yin ||

katamais trayodaśabhiḥ | manojīvitakāyendriyaiḥ catasṛbhir vedanābhiḥ śraddhādibhir ājñāsyāmīndriyeṇa ca ||

釋曰。何者爲十三。謂意命身根女男根隨一。及三受根。信等五根。未知欲知根爲第十三。

. 謂身命意苦樂喜捨信等五根及未知根。

bcu gsum dag daṅ ldan źe na || yid daṅ srog daṅ lus kyi dbaṅ po dag daṅ | tshor ba’i dbaṅ po bźi dag daṅ | dad pa la sogs pa dag daṅ | kun śes par byed pa’i dbaṅ po daṅ ldan no ||

atha yaḥ sarvālpaiḥ samanvāgataḥ sa kiyadbhir indriyaiḥ |

復次若人與極少根相應。與幾根相應。

諸極少者成就幾根。

yaṅ gaṅ źig naṅ na ñuṅ ba dag daṅ (5) ldan ba de dbaṅ po ji sñed cig daṅ ldan źe na |

sarvālpair niḥśubho ’ṣṭābhir vinmanaḥkāyajīvitaiḥ |
yuktaḥ

偈曰。極少無善八。受意身命應。

頌曰
極少八無善　成受身(3)命意
愚生無色界　成善命意捨、

dge med naṅ na ñuṅ ldan pa || lus tshor srog yid brgyad daṅ ldan ||

釋曰。若人斷善根。説名無善。極少與八根相應。謂五受根。及身意命根。 . 如斷善根人。與極少根相應。

論曰。已斷善根名爲無善。彼若極少成就八根。謂五受根及身命意。受謂能受。能(4)領納故。或是(5)受性故名爲受。如(6)圓滿性立(7)圓滿名。如斷善根極少成八。

dge med de dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa ste | de naṅ na ñuṅ ba dag daṅ ldan na tshor ba lṅa dag daṅ | lus daṅ yid daṅ srog dag daṅ dbaṅ po brgyad daṅ ldan no | tshor bar byed pa (6) ni tshor ba ste | myoṅ bar byed pa’i phyir ro || yaṅ na tshor ba ni tshor ba ste | dper na phun sum tshogs pa la phun sum tshogs pa źes bya ba bźin no || ji ltar dge ba med pa naṅ na ñuṅ ba dag daṅ ldan na dbaṅ po brgyad dag daṅ ldan pa ltar

bālas tathārūpye

偈曰。凡夫無色爾。

[愚生無色界]

gzugs med byis pa’aṅ de bźin te ||

bāla iti pṛthagjanasyākhyā | katamair aṣṭābhiḥ |

釋曰。若凡夫生無色界。與八根相應。

愚生無色亦成八根。愚謂(8)異生。未見諦故。何等爲八。

byis pa (7) źes bya ba ni so so’i skye bo’i miṅ ṅo || brgyad gaṅ dag daṅ ldan źe na |

upekṣāyurmanaḥśubhaiḥ || 2.20 ||

偈曰。捨命意信等。

[成善命意捨]

btaṅ sñoms srog yid dge rnams daṅ |

upekṣājīvitamanobhiḥ śraddhādibhiś ca || ekāntakuśalatvāt śraddhādīni śubhagrahaṇena gṛhyante | ājñāsyāmīndriyādīnām api grahaṇaprasaṅgaḥ | na | aṣṭādhikārād bālādhikārāc ca ||

釋曰。捨命意三根及信等五根。信等一向善故。除斷善根人。一切處皆通。若爾未知欲知等根。於彼亦應立。此難不然。由立八根故。依凡夫故。

謂信等五命意捨根。信等五根。一向善故總名爲善。若爾應攝三無漏根。不爾。此中依八根故。又説愚生無色界故。

btaṅ sñoms daṅ srog daṅ | yid daṅ dad pa la sogs pa daṅ ldan no || dge ba smos pa ni dad pa la sogs pa gzuṅ bar bya ste | gcig tu dge ba yin pa’i phyir ro || kun (63a1) śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa yaṅ bsdus par thal bar ’gyur ro źe na ma yin te | brgyad kyi skabs yin pa’i phyir daṅ | byis pa’i skabs yin pa’i phyir ro ||

atha yaḥ sarvabahubhir indriyaiḥ samanvāgataḥ sa kiyadbhiḥ |

若人極多。與幾根相應。

諸極多者(25)成就幾根。

yaṅ gaṅ źig naṅ na dbaṅ po maṅ po dag daṅ ldan ba de ji sñed cig daṅ ldan źe na |

bahubhir yukta ekānnaviṃśatyā ’malavarjitaiḥ |

偈曰。極多與十(25)九。離三無流根。二根。

頌曰 (26)極多成十九　二形除三淨
(27)聖者未離欲　除二淨一形

maṅ por ldan (2) na bcu dgu ste || dri ma med rnams ma gtogs so ||

anāsravaṇi trīṇi varjayitvā | sa punaḥ |

釋曰。除三無流根。

(28)論曰。諸二形者具眼等根。除三無漏。

zag pa med pa gsum ma gtogs so || de yaṅ

dviliṅgaḥ

(26)若人具女男根。

.

mtshan gñis |

dvivyañjano yaḥ samagrendriyaḥ ekānnaviṃśatyā samanvāgataḥ | kaś cāparaḥ |

及具餘根。則與十九根相應。(27)復有何別人。與極多根相應。

成餘(29)十九。無漏名淨。離二縛故。二形必是欲界(18b1)異生。未離欲貪故有十九。唯此具十九爲(2)更有耶。

mtshan gñis pa dbaṅ po tshaṅ ba gaṅ yin pa de ni bcu dgu daṅ ldan no || gźan yaṅ gaṅ źig ce na |

āryo rāgī

偈曰。有欲聖。

See the full verse quoted previously.

’phags pa chags bcas te |

avītarāgo ’pi śaikṣaḥ sarvabahubhir ekānnaviṃśatyā samanvāgataḥ |

(28)釋曰。若未離欲有學聖人若與極多根相應。(29)亦與十九根相應。

聖者未離欲亦具十九。謂聖有學未(3)離欲貪成就極多亦具十九。

slob pa ’dod chags daṅ ma bral (3) ba yaṅ naṅ na maṅ po daṅ ldan na bcu dgu daṅ ldan te |

ekaliṅgadvayamalavarjitaiḥ || 2.21 ||

偈曰。一根除二淨。

See the full verse quoted previously.

mtshan gcig dri med gñis ma gtogs ||

ekaṃ vyañjanaṃ dve cānāsrave varjayitvā | ājñātāvīndriyaṃ dvayoś cānyatarat | ukta indriyāṇāṃ dhātuprabhedaprasaṅgenāgatānāṃ vistareṇa prabhedaḥ |

釋曰。(177c1)除一根及除二無流根。謂除知已根。前二隨(2)除一根。諸根由分別界差別義。所引來依(3)廣分別義已説(4)阿毘達磨倶舍釋論卷第二(5)(6)(7)(8)阿毘達磨倶舍釋論卷第三(9)　　＊婆藪盤豆造(10)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(11)　　＊釋論中分別根品之二

除二無漏及(4)除一形。若住見道。除已知根及具知根。若(5)住修道。除未知根及具知根。女男二根隨(6)除一種。以諸聖者無二形故。因分別界根(7)非根差別。乘茲廣辯二十二根竟(8)説一切有部倶舍論卷第三(9)(10)(11)阿毘達磨倶舍論卷第四(12)　　尊者世親造(13)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(14)　　分別根品第二之二

mtshan gcig daṅ zag pa med pa gñis te | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ | gñis po las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig ma gtogs so || khams rab tu dbye ba’i źar la ’oṅs pa dbaṅ po (4) rnams kyi rab tu dbye ba rgyas par bśad zin to ||

idam idānīṃ vicāryate | kim ete saṃskṛtā dharmā yathā bhinnalakṣaṇā evaṃ bhinnotpādā utāho niyatasahotpādā api kecit santi | santīty āha | 52,20-52,21 sarva ime dharmāḥ pañca bhavanti | rūpaṃ cittaṃ caitasikāś cittaviprayuktāḥ saṃskārā asaṃskṛtaṃ ca | tatrāsaṃskṛtaṃ naivotpadyate | rūpiṇāṃ tu dharmāṇām ayaṃ niyamaḥ |

(12)復次。此義應當思量。是諸有爲法。如彼自(13)相。更互不同。爲如此彼生亦不同。爲有諸法(14)決定倶生。亦有。何以故。一切法有五品。一(15)色二心三心法四不相應五無爲。此中無爲(16)法無生。有色諸法今當決判。

(15)今應思擇。一切有爲如相不同生亦各異。(16)爲有諸法決定倶生。有定倶生。謂一切法(17)略有五品。一色。二心。三心所。四心不(18)相應行。五無爲。無爲無生此中不説。今先(19)辯色決定倶生。

da ni ’di dpyad par bya ste | ci ’dus byas kyi chos ’di dag ci ltar mtshan ñid tha dad pa de bźin du tha dad par skye ba źig yin nam | ’on te kha cig ṅes par lhan cig skye ba’aṅ yod ce na | smras pa yod de | chos ’di dag thams cad ni (5) gzugs daṅ sems daṅ | sems las byuṅ ba dag daṅ | sems daṅ ldan pa ma yin pa dag daṅ | ’dus ma byas daṅ lṅar ’gyur ro || de la ’dus ma byas la ni skye ba med pa ñid do || chos gzugs can rnams kyi ṅes pa ni ’di yin te |

kāme ’ṣṭadravyako ’śabdaḥ paramāṇur anindriyaḥ |

偈曰。於欲界八(17)物。無聲根隣虚。

頌曰(20)欲微聚無聲　無根有八事
(21)有身根九事　十事有餘根

’dod na dbaṅ po med pa daṅ | sgra (6) med phra rab rdul rdzas brgyad ||

sarvasūkṣmo hi rūpasaṃghātaḥ paramāṇur ity ucyate | yato nānyataro vijñāyeta | sa kāmadhātāv aśabdako ’nindriyaś cāṣṭadravyaka utpadyate nānyatamena hīnaḥ | aṣṭo dravyāṇi catvāri mahābhūtāni catvāri copādāya rūpāṇi rūpagandharasaspraṣṭavyāni | sendriyas tu paramāṇur aśabdako navadravyaka utpadyate daśadravyako vā | tatra tāvat

釋曰。極細色聚説名隣虚。(18)欲令知無餘物細於彼者。此隣虚若在欲界。(19)離聲亦非根。則八物倶生。隨一不減。八物謂(20)地等四大及四大所造色香味觸。若有根隣(21)虚無聲。則九物倶生。或十物倶生。此中偈(22)曰。

(22)論曰。色聚極細立微聚名。爲顯更無細於(23)此者。此在欲界無聲無根。八事倶生隨一(24)不減。云何八事。謂四大種及四所造色香味(25)觸。無聲有根諸極微聚。此倶生事或九或(26)十。 .

thams cad las phra ba’i gzugs ni bsags pa’i rdul phra rab ces bya ste | de las ches chuṅ ba ni mi mṅon no || de ’dod pa’i khams na sgra yaṅ med dbaṅ po yaṅ med pa źig yin na ni rdzas brgyad daṅ ldan par skye ste | gaṅ yaṅ ruṅ ba źig med par ni ma yin (7) no || rdzas brgyad ni ’byuṅ ba chen po bźi dag daṅ | rgyur byas pa’i gzugs bźi ste | gzugs daṅ | dri daṅ | ro daṅ | reg bya rnams so | rdul phra rab dbaṅ po daṅ bcas la sgra med pa źig yin na ni rdzas dgu ’am | rdzas bcu daṅ ldan par skye ste | de la re źig |

kāyendriyī navadravyaḥ

有身根九物。

See the full verse previously.

lus dbaṅ ldan (63b1) la rdzas dgu’o ||

kāyendriyam atrāstīti so ’yaṃ kāyendriyī | tatra navadravyāṇi | tāni cāṣṭau kāyendriyaṃ ca |

釋曰。若身根隣虚。此中有(23)九物。八如前。身根爲第九。

有身根聚九事倶生。八事如前。身爲第(27)九。

’di la lus kyi dbaṅ po yod pas na ’di ni lus dbaṅ ldan no || de la rdzas dgu ni brgyad po dag daṅ lus kyi dbaṅ po’o ||

daśadravyo ’parendriyaḥ || 2.22 ||

偈曰。十物有餘(24)根。

See the full verse quoted previously.

dbaṅ po gźan rdzas bcu’o ||

aparam indriyaṃ yatra paramāṇau tatra daśa dravyāṇi | tāny eva nava cakṣuḥśrotraghrāṇajihvendriyāṇāṃ cānyatamam | saśabdā punar ete paramāṇava utpadyamānā yathākramaṃ navadaśaikādaśa dravyakā utpadyante | asti hīndriyāvinirbhāgī śabdo ’pi ya upāttamahābhūtahetukaḥ | katham ihāvinirbhāge bhūtānāṃ kaścid eva saṃghātaḥ kaṭhina utpadyate kaścid eva drava uṣṇo vā samudīraṇo vā | yady atra paṭutamaṃ prabhāvata udbhūtaṃ tasya tatropalabdhiḥ | sūcītūnī kalāpasparśavat saktulavaṇacūrṇarasavac ca | kathaṃ punas teṣu śeṣāstitvaṃ gamyate | karmataḥ saṃgrahaghṛtipaktivyūhanāt | pratyayalābhe ca sati kaṭhinādīnāṃ dravaṇādibhāvāt apsu śaityātiśayād auṣṇyaṃ gamyata ity apare | avyati bhede ’pi tu syāc chaityātiśayaḥ | śabdavedanātiśayavat | bījatas teṣu teṣāṃ bhāvo na svarūpata ity apare | “santy asmin dāruskandhe vividhā dhātava iti” vacanāt | kathaṃ vāyau varṇasadbhāvaḥ | śraddhānīya eṣo ’rtho nānumānīyaḥ | saṃspandato gandhagrahaṇāt tasya varṇāvyabhicārāt | rūpadhātau gandharasayor abhāva uktas tena tatratyāḥ paramāṇavaḥ ṣaṭsaptāṣṭadravyakā ity uktarūpatvāt na punar ucyante |

釋曰。此隣虚中若有餘根則有十物。九如(25)前。眼等五根中隨一爲第十。此隣虚若有聲(26)倶生如次第九物十物十一物倶生。何以故。(27)有聲與根不相離。謂執依四大爲因聲。若四(28)大不相離。云何有聚。或見唯堅實。或見唯流(29)濕。或見唯暖熱。或見唯輕動。此聚中隨一(178a1)偏多。或功力最勝故。見一明了。譬如針鋒及(2)綿觸。又如麨鹽末味。若爾云何。於彼應知所(3)餘亦有。由事故可知。事謂持攝熟引。復次餘(4)師説。若得別縁。堅等成軟濕等故。於水中(5)由極冷故。或得熱觸。雖不相離。有冷勝別(6)徳。如聲及受有勝別徳。復有餘師説。於聚中(7)由種子彼有。不由自體相。如經言。於木聚中(8)有種種諸界。由此言故知。由種子故有。若爾(9)云何。於風知有顯色。此義但可信不可比。何(10)以故。由相雜能持香故。於風四塵不定故。 (11)色界香味不有。此義於前已説。是故由此説。(12)於色界有別隣虚。復有由此説隣虚。有六物(13)七物八物。此義已顯。不須更説。

有餘根聚十事倶生。九事如前加眼等(28)一。眼耳鼻舌必不離身。展轉相望處各別(29)故。於前諸聚若有聲生。如次數増九十十(18c1)一。以有聲處不離根生。謂有執受大種因(2)起。若四大種不相離生。於諸聚中堅濕煖(3)動。云何隨一可得非餘。於彼聚中勢用増(4)者明了可得。餘體非無。如覺針鋒與籌合(5)觸。如甞鹽味與麨合味。云何於彼知亦有(6)餘。由有攝熟長持業故。有説。遇縁堅等便(7)有流等相故。如水聚中由極冷故有煖相(8)起。雖不相離而冷用増。如受及聲用有勝(9)劣。有餘師説。於此聚中餘有種子未有體(10)相故。契經説。於木聚中有種種界。界謂(11)種子。如何風中知有顯色。此義可信。不可(12)比知。或所合香現可取故。香與顯色不相(13)離故。前説色界香味並無故。彼無聲有六(14)七八。有聲有七八九倶生。此可准知故不(15)別説。

dbaṅ po gźan gyi rdul phra rab gaṅ la yod pa de la rdzas bcu ste | dgu po de dag ñid daṅ | mig daṅ | rna ba daṅ | (2) sna daṅ | lce’i dbaṅ po rnams las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig go || rdul phra rab de dag sgra daṅ bcas pa źig tu skye na ni go rims bźin du rdzas dgu daṅ | bcu daṅ bcu gcig daṅ ldan bar skye ba na skye’o || dbaṅ po daṅ tha mi dad pa’i sgra yaṅ yod de | zin pa’i ’byuṅ ba chen po’i rgyu las byuṅ (3) ba gaṅ yin pa’o || ji ltar na ’byuṅ ba rnams tha mi dad pa las ’di na ’dus pa kha cig kho na ni sra bar dmigs | kha cig kho na ni gśer ba’am dro ba’am g-yo bar dmigs śe na | gaṅ źig gaṅ na ches gsal źiṅ mthu’i sgo nas śas che ba de ni de na dmigs te | dper na khab daṅ sdoṅ bu’i tshogs (4) la reg pa lta bu daṅ | phye daṅ lan tshva’i phye ma’i ro bźin no || yaṅ ji ltar de dag na lhag ma rnams yod par khoṅ du chud par bya źe na | las kyi sgo nas te | sdud pa daṅ ’dzin pa daṅ | smin pa daṅ | g-yo ba’i phyir ro || rkyen daṅ phrad na sra ba la sogs pa yaṅ gśer ba la sogs par (5) ’gyur ba’i phyir ro || gźan dag na re chu dag la graṅ ba’i khyad par gyi sgo nas dro ba yod par khoṅ du chud do źes zer ro || ma ’dres kyaṅ khyad par yod par ’gyur te | sgra daṅ tshor ba’i khyad par bźin no || gźan dag na re de dag las de dag sa bon gyi sgo nas yod kyi raṅ gi ṅo bor ni ma yin te | (6) śiṅ gi phuṅ po ’di la khams rnam pa sna tshogs yod do źes gsuṅs pa’i phyir źes zer ro || rluṅ la kha dog ji ltar yod ce na | don ’di ni dad par bya ba yin gyi rjes su dpag par bya ba ni ma yin no || yaṅ na ’dres par dri ’dzin pa’i phyir te | de la ni kha dog ’khrul pa med pa’i phyir ro || (7) gzugs kyi khams na ni dri daṅ ro dag med par bśad pas des na yod pa’i rdul phra rab rnams ni rdzas drug daṅ | bdun daṅ brgyad daṅ ldan pa źes bśad zin pa daṅ ’dra ba’i phyir mi bśad do ||

kiṃ punar atra dravyam eva dravyaṃ gṛhyate āhosvid āyatanam | kiṃcātaḥ | yadi dravyam eva dravyaṃ gṛhyate atyalpam idam ucyate aṣṭadravyako navadaśadravyaka iti | avaśyaṃ hi taddravyasaṃsthānena_ api bhavitavyam | tasya_ api paramāṇusaṃcitatvāt | gurutvalaghutvayoś cānyatareṇa ślakṣṇatvakarkaśatvayoś ca | śītena_ api kvacit jighatsayā pipāsayā ca | athāpy āyatanadravyaṃ gṛhyate ayibahv idam ucyate aṣṭadravyaka iti | caturdravyako hi vaktavyo yāvat ā bhūtāny api spraṣṭavyāyatanam | kiñcid atra dravyam eva dravyaṃ gṛhyate yad āśrayabhūtaṃ kiñcid atrāyatanaṃ dravyaṃ gṛhyate yadāśritabhūtam | evam api bhūyāṃsi bhūtadravyāṇi bhavanty upādāyarūpāṇāṃ pratyekaṃ bhūtacatuṣkāśritatvāt |

此中爲約(14)物説物。爲約入説物。若爾何爲。若約物説(15)物。此説則少。謂八物九物十物。何以故。此(16)中必有形色。是隣虚滋長故。輕重觸隨一。(17)滑澁觸隨一。有處有冷觸。有處有飢渇觸。若(18)約入説物。此説則多。謂八物等。何以故。應(19)但説四物。四大亦是觸入。是義不然。此中有(20)處約物説物。謂所依止物。有處約入説物。謂(21)能依止物。雖復如此。四大物轉成多。能依止(22)物隨一依具四大故。

此中言事爲依體説。爲依處説。若爾(16)何過。二倶有過。若依體説。八九十等便爲(17)太少。由諸微聚必有形色。有多極微共積(18)集故。重性輕性定隨有一。滑性澁性隨一亦(19)然。或處有冷有飢有渇。是則所言有太少(20)過。若依處説。八九十等便爲太多。由四大(21)種觸處攝故。應説四等。是則所言有太多(22)失。二倶無過。應知此中所言事者。一分依(23)體説。謂所依大種。一分依處説。謂能依造(24)色。若爾大種事應成多。造色各別依一四(25)大種故。

yaṅ ci ’dir rdzas kho na la rdzas su gzuṅ ṅam | ’on te skye mched kyi rdzas la rdzas su gzuṅ | (64a1) des na cir ’gyur | gal te rdzas kho na la rdzas su gzuṅ nas ni rdzas brgyad daṅ ldan pa daṅ rdzas dgu daṅ bcu daṅ ldan pa źes bya ba ’di ha caṅ ñuṅs par smras pa yin te | de yaṅ rdul phra rab bsags pa yin pa’i phyir gdon mi za par de la dbyibs kyaṅ yod do || lci (2) ba ñid daṅ yaṅ ba ñid dag las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ | ’jam pa ñid daṅ rtsub pa ñid dag las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig kyaṅ yod do || kha cig la ni graṅ ba yaṅ yod la | bkres pa daṅ skom pa yaṅ yod do || ’on te skye mched la rdzas su gzuṅ na ni rdzas brgyad daṅ ldan pa źes (3) bya ba ’di ha caṅ maṅs par smras pa yin te | rdzas bźi daṅ ldan pa źes bya ba brjod par bya ste | ’byuṅ ba ji sñed pa dag kyaṅ reg bya’i skye mched yin no || ’dir cuṅ zad cig ni rdzas kho na la rdzas su gzuṅ ste | rten du gyur pa gaṅ yin pa’o || ’dir cuṅ zad cig ni skye mched kyi rdzas la rdzas (4) su gzuṅ ste rten can du gyur pa gaṅ yin pa’o || de lta na yaṅ ’byuṅ ba’i rdzas rnams maṅ por ’gyur te | rgyur byas pa’i gzugs rnams re re źiṅ ’byuṅ ba bźi tshan la brten pa’i phyir ro ||

atra punar jātidravyaṃ gṛhyate | bhūtacatuṣkāntarāṇāṃ svajātyanatikramāt | kaḥ punar yat sa evaṃ vikalpena vaktum | cchandato ’pi hi vācāṃ pravṛttir arthas tu parīkṣyaḥ |

此中復有執取物類爲(23)物。雖別類四大。不過自性故。何須作此功用(24)爲分別説。如此義語言如意生起。唯義應思(25)量。

應知此中依體類説。諸四大種類(26)無別故。何用分別如是語爲。語隨欲生。(27)義應思擇。

’dir ni rigs la rjes su gzuṅ ste | ’byuṅ ba bźi po gźan dag kyaṅ rigs las mi ’da’ (5) ba’i phyir ro || de ltar ’bad de bye brag tu bśad ci dgos | tshig ni ’dun pa’i sgo nas ’jug pa yin pas don la brtag par bya’o ||

ukto rūpiṇāṃ sahotpādaniyamaḥ | śeṣāṇāṃ vaktavyas tatra tāvat |

説色決定倶起已。所餘品生起今當説。此(26)中偈曰。

如是已辯色定倶生。餘定倶生(28)今次當辯。頌曰

gzugs can rnams kyi ṅes par ltan cig skye ba bśad zin to || lhag ma rnams kyi brjod par bya ste | de la re źig |

cittaṃ caittāḥ sahavaśyaṃ |

心心法必倶。

(29)心心所必倶　諸行相或得

sems daṅ sems byuṅ ṅes lhan (6) cig ||

na hy ete vinā ’nyonyaṃ bhavitum utsahante |

釋曰。何以故。此心及(27)心法。更互相離則不得生。

(19a1)論曰。心與心所必定倶生。

’di dag ni phan tshun med na ’byuṅ bar mi nus so ||

sarvaṃ saṃskṛtalakṣaṇaiḥ |

偈曰。一切共行(28)相。

.

thams cad ’dus byas mchan ñid daṅ ||

sahāvaśyam iti vartate | yat kiṃcid utpadyate rūpaṃ cittaṃ caitasikā viprayuktā vā sarvaṃ saṃskṛtalakṣaṇaiḥ sārdham utpadyate |

釋曰。必言流。不但心及心法必定倶起。(29)一切有爲中。若有應生。或色心及心法等。是(178b1)名一切。若起必共有爲相倶起。

隨闕一時餘則(2)不起。諸行即是一切有爲。謂色心心所心不(3)相應行。前必倶言流至於此。謂色心等諸行(4)生時。必與有爲四相倶起。

ṅes par lhan cig ces bya par sbyar te | gzugs sam | sems sam | sems las byuṅ ba dag gam | ldan pa ma yin pa dag kyaṅ ruṅ | gaṅ cuṅ zad skye ba de thams cad ni ’dus byas (7) kyi mtshan ñid rnams daṅ lhan cig skye’o ||

prāptyā vā |

偈曰。與得。

.

’thob pa’am |

prāptyā saha satvākhyam evotpadyate nānyad iti vikalpārtho vā śabdaḥ |

(2)釋曰。若衆生名是法。必與至得倶起。餘法不(3)爾。是故別立是法

言或得者。謂諸(5)行内唯有情法與得倶生。餘法不然。是故言(6)或。

thob pa daṅ ni sems can du sñon pa kho na daṅ lhan cig skye’i gźan daṅ ni ma yin no || źes bye brag tu bya ba’i phyir ram źes bya pa’i sgra smos so ||

caittā ity ucyante | ka ime caittāḥ |

所説名心法。何者是耶。

向言心所。何者是邪。

sems las byuṅ ba rnams źes brjod pa sems las byuṅ ba de dag gaṅ (64b1) źe na |

pañcadhā caittā mahābhūmyādibhedataḥ || 2.23 ||

偈(4)曰。心法五。大地等別故。

頌曰(7)心所且有五　大地法等異

sems byuṅ rnam lṅa ste || sa maṅ la sogs tha dad phyir ||

pañca prakārāś caittā mahābhūmikāḥ kuśalamahābhūmikāḥ kleśamahābhūmikāḥ akuśalamahābhūmikāḥ parīttakleśamahābhūmikāś ca | bhūmir nāma gativiśayaḥ | yo hi yasya gativiśayaḥ sa tasya bhūmir ity ucyate | tatra mahatī bhūmir eśām iti mahābhūmikāḥ ye sarvatra cetasi bhavanti | ke punaḥ sarvatra cetasi |

釋曰。心法有五品。(5)一大地。二善大地。三惑大地。四惡大地。五(6)小分惑地。何法名地。是所行處。若法此法行(7)處。是法説爲此法地。此中諸法地大故名大(8)地。若法於一切心有。何法於一切心有。

(8)論曰。諸心所法且有五品。何等爲五。一大(9)地法。二大善地法。三大煩惱地法。四大不善(10)地法。五小煩惱地法。地謂行處。若此是彼所(11)行處。即説此爲彼法地。大法地故名爲大(12)地。此中若法大地所有名大地法。謂法恒於(13)一切心有。彼法是何。

sems las byuṅ ba rnams ni rnam pa lṅa ste | sa maṅ po dag daṅ | dge ba’i sa maṅ po pa rnams daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa rnams daṅ | mi dge pa’i sa maṅ po pa rnams daṅ | ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa pa (2) rnams so || sa źes bya ba ni go skabs kyi yul te | gaṅ źig gaṅ gi go skabs kyi yul yin pa de ni de’i sa źes bya’o || de la ’di dag la sa maṅ po pa yod pas nas maṅ po pa rnams te | gaṅ dag sems thams cad la ’byuṅ ba’o || gaṅ dag sems thams cad la ’byuṅ ba de dag kyaṅ (3) gaṅ źe na |

vedanā cetanā saṃjñā cchandaḥ sparśo matiḥ smṛtiḥ | manaskāro ’dhimokṣaś ca samādhiḥ sarvacetasi || 2.24 ||

偈(9)曰。受作意想欲。觸慧念思惟。相了定十法。(10)遍於一切心。

頌曰(14)受想思觸欲　慧念與作意
(15)勝解三摩地　遍於一切心

tshor daṅ sems pa ’du śes daṅ || ’dun daṅ reg daṅ blo gros dran ||
yid la byed daṅ mos pa daṅ || tiṅ ṅe ’dzin sems thams cad la ||

ime kila daśa dharmāḥ sarvatra cittakṣaṇe samagrā bhavanti | tatra vedanā trividho ’nubhavaḥ | sukho duḥkho ’duḥkhāsukhaś ca | cetanā cittābhisaṃskāro manaskarma | saṃjñā saṃjñānaṃ viṣayanimittodrūha | cchandaḥ kartṛkāmatā | sparśa indriyaviṣayavijñānasannipātajā spṛṣṭiḥ | matiḥ prajñā dharmapravicayaḥ | smṛtir ālambanāsaṃpramoṣaḥ | manaskāraś cetasa ābhogaḥ | adhimokṣo ’dhimuktiḥ | samādhiś cittasyaikāgratā | sūkṣmo hi cittacaittānāṃ viśeṣaḥ | sa eva duḥparicchedaḥ pravāheṣv api tāvat kiṃ punaḥ kṣaṇeṣu | rūpiṇīnām api tāvad oṣadhīnāṃ bahurasānāṃ kāsaṃcid indriyagrāhyā rasaviśeṣā duravadhārā bhavanti kiṃ punar ye dharmā arūpiṇo buddhigrāhyāḥ | kuśalā mahābhūmir eṣāṃ ta ime kuśala mahābhūmikā ye sarvadā kuśale cetasi bhavanti | ke punas ta iti |

釋曰。彼説此十法。於一切心(11)刹那皆聚集生。此中受謂三種。隨領樂苦(12)非樂非苦。作意謂心故爲事。想謂心執境(13)差別相。欲謂求作。觸謂根塵識和合所生(14)異法。慧謂般若。即是擇法。念謂不忘所縁(15)境。思惟謂心迴向。相了謂於所縁相有法能(16)令心明了。定謂心一心。心法差別最細難可(17)分別。於相續尚難知。何況刹那中。有色藥(18)草。有多種味。於中有藥其味差別。可以根(19)證。亦難分別。何況此法無色。智慧所了。是(20)諸法善爲大地。説名善大地。若諸法恒於善(21)心中起。何者爲諸法。

(16)論曰。傳説。如是所列十法。諸心刹那和合遍(17)有。此中受謂三種。領納苦樂倶非有差別(18)故。想謂於境取差別相。思謂能令心有造(19)作。觸謂根境識和合生。能有觸對。欲謂希(20)求所作事業。慧謂於法能有簡擇。念謂於(21)縁明記不忘。作意謂能令心警覺。勝解(22)謂能於境印可。三摩地謂心一境性。諸心(23)心所異相微細。一一相續分別尚難。況一刹(24)那倶時而有。有色諸藥色根所取。其味差別(25)尚難了法。況無色法唯覺慧取。如是已説(26)十大地法。大善法地名大善地。此中若法大(27)善地所有名大善地法。謂法恒於諸善心(28)有。彼法是何。

chos bcu po ’di dag ni sems kyi skad cig ma thams cad la tshogs par ’byuṅ ṅo źes grag go lo || de la tshor ba ni myoṅ ba rnam pa (4) gsum ste | bde ba daṅ | sdug bsṅal daṅ | bde ba yaṅ ma yin sdug bsṅal ba yaṅ ma yin pa’o || sems pa ni sems mṅon par ’du byed pa’o || ’du śes ni ’dus nas śes pa ste | yul la mtshan mar ’dzin pa’o || ’dun pa ni byed ’dod pa’o || reg pa ni yul daṅ dbaṅ po (5) rnam par śes pa ’dus pa las skyes pa’i reg pa’o || blo gros ni śes rab ste | chos rab tu rnam par ’byed pa’o || dran ba ni dmigs pa mi brjed pa’o || yid la byed pa ni sems kyi ’jug pa’o || mos pa ni ’dod pa’o || tiṅ ṅe ’dzin ni sems rtse gcig pa ñid do || sems dad (6) sems las byuṅ ba rnams kyi bye brag ni phra bas de ni re źig rgyun rnams la yaṅ yoṅs su gcad par dka’ na skad cig ma dag la lta smos kyaṅ ci dgos | re źig sman la sogs pa gzugs can rnams la yaṅ ro maṅ po kha cig gi ro’i khyad par dbaṅ pos gzuṅ bar bya ba rnams ṅes par gzuṅ bar dka’ (7) na | chos gaṅ dag gzugs can ma yin źiṅ blos gzuṅ bar bya ba rnams lta smos kyaṅ ci dgos | ’di dag la dge pa’i sa maṅ po yod pas ’di dag ni dge pa’i sa maṅ po pa dag yin te | gaṅ dag dge pa’i sems la rtag tu ’byuṅ ba’o || de dag kyaṅ gaṅ źe na |

śraddhā ’pramādaḥ praśrabdhir upekṣā hrīrapatrapā | mūladvayamahiṃsā ca vīryaṃ ca kuśale sadā || 2.25 ||

偈曰。信不放逸安。捨(22)羞及慚愧。二根非逼惱。精進恒於善。

頌曰(29)信及不放逸　輕安捨慚愧
(19b1)二根及不害　勤唯遍善心

dad daṅ bag yod śin tu (65a1) sbyaṅs || btaṅ sñoms ṅo tsha śes khrel yod ||
rtsa ba gñis rnam mi ’tshe daṅ || brtson ’grus rtag tu dge las ’byuṅ ||

ime daśa dharmā kuśale cetasi nityaṃ bhavanti | tatra śraddhā cetasaḥ prasādaḥ | satyaratna karmaphalābhisaṃpratyaya ity apare | apramādaḥ kuśalānāṃ dharmāṇāṃ bhāvanā | kā punas tebhyo ’nyā bhāvanā | yā teṣv avahitatā | cetasa ārakṣeti nikāyāntarītāḥ sūtre paṭhanti | praśrabdhiś cittakarmaṇyatā | nanu ca sūtre kāyapraśrabdhir apy uktā | na khalu noktā | sā tu yathā kāyikī vedanā tathā veditavyā | kathaṃ sā bodhyaṅgeṣu yokṣyate | tatra tarhi kāyakarmaṇyataiva kāyikī praśrabdhir veditavyā | kathaṃ sā bodhyaṅgam ity ucyate | bodhyaṅgānukūlyāt | sā hi kāyakarmaṇyatā cittakarmaṇyatā bodhyaṅgam āvahati | asti punaḥ svacit anyatrāpy evaṃ dṛśyate | astīty āha | tadyathā prītiḥ prītisthānīyāś ca dharmāḥ prītisaṃbodhyaṅgam uktaṃ bhagavatā | pratighaḥ pratighanimittaṃ ca vyāpādanivaraṇam uktam | samyakdṛṣṭisaṃkalpavyāyāmāś ca prajñāskandha uktāḥ | na ca saṃkalpavyāyāmau prajñāsvabhāvau tasyās tv anuguṇāv iti tāsyās tv anuguṇāv iti tācchabdaṃ labhete | evaṃ kāyapraśrabdhir api bodhyaṅgānuguṇyād bodhyaṅgaśabdaṃ labhate | upekṣā cittasamatā cittānābhogatā | katham idānīm etad yokṣyate | “tatraiva citte ābhogātmako manaskāro ’nābhogātmikā copekṣeti” | nanu coktaṃ “durjñāna eṣāṃ viśeṣa” iti | asti hi nāma durjñānam api jñāyate | idam tu khalv atidurjñānaṃ yad virodhe ’py avirodha iti | anyatrābhogo ’nyatrānābhoga iti ko ’tra virodhaḥ | na tarhīdānīm ekālambanāḥ sarve saṃprayuktāḥ prāpnuvanti | evañjātīyakam atrānyad apy āyāsyatīti yas tasya nayaḥ so ’syāpi veditavyaḥ | hrīrapatrāpyaṃ ca paścād vakṣyate | mūladvayaṃ dve kuśalamūle alobhādveṣau | amoho ’py asti sa tu prajñātmakaḥ | prajñā ca mahābhūmiketi nāsau kuśalamahābhūmika evocyate | avihiṃsā aviheṭhanā | vīryaṃ cetaso ’bhyutsāhaḥ | uktāḥ kuśalā mahābhūmikāḥ |

釋曰。如(23)是等法。恒於善心中起。此中信謂心澄淨。有(24)餘師説。於諦實業果中心決了故名信。不放(25)逸謂修習善法。有何修習。異於善法。恒在善(26)法。名不放逸。於餘部經中説。是心護名不(27)放逸。安謂心於事有能。此義可不如此。於餘(28)經説。身於事有能名安。非不説如身受。應知(29)此亦爾。若爾云何。於助覺立爲分。何以故。(178c1)於中是身於事有能。説名身安應知。若爾云(2)何説此爲覺分。由隨順覺分故。得覺分名。何(3)以故。此身安能引心安覺分令生故。於餘處(4)曾見有。如此説不曾有。猶如經言。喜及助喜(5)法。世尊説名喜覺分。復有別説。瞋及瞋因名(6)害蓋。復有正見正思惟正精進。此三説名般(7)若分。此資糧由隨順。故得彼名。如此身安隨(8)順心安覺分。故得彼名。捨謂心平等。無所偏(9)對。今此言云何相應。何者前説。思惟於心迴(10)向爲體。今説捨於心無迴向爲體。此言云何(11)相應。爲前不説耶。謂心法義理難知。有難知(12)後方可知。此最難可知。謂於相違立不相違。 (13)有餘處迴向。有餘處不迴向。此中有何相違。 (14)若爾一切相應法。不應共縁一境。如此種類。(15)所餘諸法。此中應來。此法道理。汝等必應(16)須知。羞及慚愧後當釋。二根謂無貪無瞋二(17)種善根。無癡亦是善根。此善根以智慧爲體。 (18)前已立爲大地故。於善大地中不復重説。非(19)逼惱謂不欲違損他。精進謂勇猛。説十善大(20)地已。

(2)論曰。如是諸法唯遍善心。此中信者。令(3)心澄淨。有説。於諦實業果中現前忍許故(4)名爲信。不放逸者。修諸善法離諸不善(5)法。復何名修。謂此於善專注爲性。 See the full verse previously. 餘部經(6)中有如是釋。能守護心名不放逸。輕安者。(7)謂心堪任性。豈無經亦説有身輕安耶。 (8)雖非無説。此如身受應知亦爾。如何可(9)立此爲覺支。應知此中身輕安者身堪任(10)性。復如何説此爲覺支。能順覺支故無(11)有失。以身輕安能引覺支心輕安故。於(12)餘亦見有是説耶。有如經説。喜及順喜(13)法名喜覺支。瞋及瞋因縁名瞋恚蓋。正見正(14)思惟正勤名慧蘊。思惟及勤雖非慧性隨(15)順慧故亦得慧名。故身輕安順覺支故得(16)名無失。心平等性無警覺性説名爲捨。(17)如何可説於一心中有警覺性無警覺(18)性。作意與捨二相應起。豈不前説諸心心(19)所其相微細難可了知。 . 有雖難了由審推(20)度而復可知。此最難知。謂相違背而不乖(21)反。此有警覺於餘則無。二既懸殊有何乖(22)反。若爾不應同縁一境。或應一切皆互相(23)應。如是種類所餘諸法此中應求。如彼理(24)趣。今於此中應知亦爾。慚愧二種如後當(25)釋。二根者。謂無貪無瞋。無癡善根慧爲性(26)故。前已説在大地法中。不重説爲大善地(27)法。言不害者。謂無損惱。勤謂令心勇悍(28)爲性。如是已説大善地法。

chos ’di dag ni dge ba’i sems la rtag tu ’byuṅ ṅo || de la dad pa ni sems daṅ ba’o || gźan dag na ni bden pa daṅ dkon mchog daṅ las daṅ (2) ’bras bu rnams la mṅon bar yid ches pa yin no źes zer ro || bag yod pa ni dge pa’i chos rnams bsgom pa’o || de dag las gźan pa bsgom pa de gaṅ źig yin źe na | de dag ñid la gces su ’dzin pa ñid gaṅ yin pa’o || sde pa gźan dag gi mdo las ni sems kun tu bsruṅ (3) ba’o źes ’don to || śin tu sbyaṅs pa ni sems las su ruṅ ba ñid do || mdo las lus śin tu sbyaṅs pa źes kyaṅ gsuṅs pa ma yin nam źe na | ma gsuṅs pa ni ma yin mod kyi de ni lus kyi tshor ba ji lta ba de bźin du rig par bya’o || de ji ltar na byaṅ chub kyi yan lag tu ruṅ bar (4) ’gyur źe na | ’o na der ni lus las su ruṅ ba kho na la lus śin tu sbyaṅs pa yin par rig par bya’o || da ji ltar na byaṅ chub kyi yan lag ces bya źe na | byaṅ chub kyi yan lag dag mthun pa’i phyir te | lus las su ruṅ ba de ni sems las su ruṅ ba byaṅ chub kyi yan lag ’dren par byed do || (5) de lta bu gźan la lar snaṅ ba yod dam źe na | smras pa yod de | dper na bcom ldan ’das kyis dga’ ba daṅ dga’ ba’i gnas lta bu’i chos rnams dga’ ba yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag tu gsuṅs pa daṅ | khoṅ khro ba daṅ khoṅ khro ba’i rgyu mtshan gnod sems kyi sgrib par gsuṅs (6) pa daṅ | yaṅ dag pa’i lta ba daṅ rtog pa daṅ rtsol ba rnams śes rab kyi phuṅ por gsuṅs pa dag lta bu ste | rtog pa daṅ rtsol ba dag śes rab kyi raṅ bźin ma yin yaṅ de daṅ mthun pa’i phyir de’i sgra ’thob bo || de bźin du lus śin tu sbyaṅs pa yaṅ byaṅ chub kyi yan lag daṅ mthun (7) pa’i phyir | byaṅ chub kyi yan lag ces bya ba’i sgra ’thob par ’gyur ro || btaṅ sñoms ni sems mñam pa ñid daṅ | sems lhun gyis grub pa ñid do || da ni ji ltar na sems de ñid la rtsol pa’i bdag ñid yid la byed pa yaṅ ’byuṅ | rtsol ba med pa’i bdag ñid btaṅ sñoms kyaṅ ’byuṅ (65b1) źes bya ba ’di ruṅ par ’gyur źe na | ’di dag gi bye brag ni śes par dka’o źes bśad pa ma yin nam | śes par dka’ ba yaṅ śes pa ni yod kyi | gaṅ ’gal bźin du yaṅ mi ’gal lo źes bya ba ni śin tu śes par dka’o || rtsol ba yaṅ gźan du ’byuṅ la | rtsol ba med pa yaṅ gźan (2) du ’byuṅ ṅo źes bya ba ’di la ’gal ba ci yod ce na | ’o na ni mtshuṅs par ldan pa thams cad dmigs pa gcig tu mi ’gyur ro || ’di las ’di lta bu’i rigs gźan yaṅ ’byuṅ bar ’gyur bas daṅ tshul gaṅ yin pa de ’di la yaṅ rig par bya’o || ṅo tsha śes pa daṅ khrel yod pa ni ’og nas (3) ’chad par ’gyur ro || rtsa ba gñis ni dge pa’i rtsa ba gñis po chags pa med pa daṅ | źe sdaṅ med pa dag yin no | gti mug med pa yaṅ yod mod kyi de ni śes rab kyi bdag ñid yin la | śes rab ni sa maṅ po pa yin pas ’di dge ba’i sa maṅ po pa kho na yin par ni mi brjod do || rnam (4) par mi ’tshe ba ni rnam par tho mi ’tshams pa’o || brtson ’grus ni sems mṅon par spro ba’o || dge ba’i sa maṅ po pa rnams bśad zin to ||

mahatī bhūmir mahābhūmiḥ | kleśā mahābhūmir eṣāṃ ta ime kleśamahābhūmikā ye dharmāḥ sadaiva kliṣṭe cetasi bhavanti | ke punas te sadaiva kliṣṭe cetasi bhavanti |

是地大故名大地。惑是彼大地故。説(21)彼爲惑大地。是諸法恒於染汚心起。何者爲(22)諸法。

大煩惱法地名(29)大煩惱地。此中若法大煩惱地所有名大煩(19c1)惱地法。謂法恒於染汚心有。彼法是何。

sa maṅ po ni sa maṅ ba yin no || ’di dag la ñon moṅs pa’i sa maṅ po yod pas | ’di dag ni ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag yin te | chos (5) gaṅ dag ñon moṅs pa can gyi sems la rtag tu ’byuṅ ba yin no || ñon moṅs pa can gyi sems la rtag tu ’byuṅ ba de dag kyaṅ gaṅ źe na |

mohaḥ pramādaḥ kauśīdyam āśraddhyaṃ styānamuddhavaḥ |
kliṣṭe sadaiva

偈曰。癡放逸懈怠。無信無安掉。恒在(23)染。

頌(2)曰(3)癡逸怠不信　惛悼恒唯染

rmoṅs daṅ bag med le lo daṅ || ma dad pa daṅ rmugs daṅ rgod ||br />ñon moṅs can la rtag tu ’byuṅ ||

tatra moho nāmāvidyā ’jñānam asaṃprakhyānam | pramādaḥ kuśalānāṃ dharmāṇām abhāvanā ’pramāda vipakṣo dharmaḥ | kauśīdyaṃ cetaso nābhyutsāho vīryavipakṣaḥ | āśraddhyaṃ cetaso ’prasādaḥ śraddhāvipakṣaḥ | styānaṃ katamat | yā kāyagurutā cittagurutā kāyākarmaṇyatā cittākarmaṇyatā | kāyikaṃ satyānaṃ caitasikaṃ styānam ity uktam abhidharme | kathaṃ caitasiko dharmaḥ kāyika ity ucyate | yathā kāyikī vedanā | auddhatyaṃ punaś cetaso ’vyupaśamaḥ | itīme ṣaṭ kleśamahābhūmikāḥ | nanu cābhidharme daśa kleśamahābhūmikāḥ paṭhyante | “āśraddhyaṃ kauśīdyaṃ muṣitasmṛtitā cetaso vikṣepaḥ avidyā asaṃprajanyam ayoniśomanaskāro mithyādhimokṣa auddhatyaṃ pramādaś ca” iti | praptijño devānāṃ priyo na tv iṣṭijñaḥ | kā punar atreṣṭiḥ | muṣitasmṛtivikṣepāsaṃprajanyāyoniśomanasikāramithyādhimokṣā mahābhūmikatvāt na kleśamahābhūmikā evāvadhāryante | yathaivāmohaḥ kuśalamahābhūmiko nāvadhāryate prajñāsvabhāvatvāt | smṛtir eva hi kliṣṭā muṣitasmṛtitā | samādhir eva kliṣṭo vikṣepa ity evam ādi | ata evocyate “ye mahābhūmikāḥ kleśamahābhūmikā api ta” iti | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭir vedanā cetanā saṃjñā cchandaḥ sparśaś ca | dvitīyā ’śrāddhyaṃ kauśīdyam avidyā auddhatyaṃ pramādaś ca | tṛtīyā muṣitasmṛtyādayaḥ pañca kliṣṭā yathoktāḥ | caturthy etān ākārān sthāpayitveti | kecit tu mithyāsamādher anyacetaso vikṣepam icchanti | teṣām anyathā catuṣkoṭikaḥ | styānaṃ punar iṣyate sarvakleśasaṃprayogīti kleśamahābhūmikeṣu tasyāpāṭhe kasyāparādhaḥ | evaṃ tv āhuḥ paṭhitavyaṃ bhavet samādhyanuguṇatvāt tu na paṭhitam | kṣiprataraṃ kila styānacaritaḥ samādhim utpādayen nauddhatyacarita iti | kaḥ punaḥ styānacarito yo nauddhatyacaritaḥ ko vā auddhatyacarito yo na styānacaritaḥ | na hy ete jātu sahacariṣṇutāṃ jahītaḥ | tathāpi yad yasyādhimātraṃ sa taccarito jñātavyaḥ | ataḥ ṣaḍ eva kleśamahābhūmikāḥ siddhyanti | ete hi sadā kliṣṭa eva cetasi bhavanti nānyatra ||

釋曰。此中癡謂無明。無智無顯。放逸謂(24)不修習善法。此是修習善法對治懈怠謂心(25)無勝能。無信謂心無澄淨。此是信對治法。 (26)無安謂身重心重。身心於事無能阿毘達磨(27)藏中説。無安有二種。謂身無安心無安。云何(28)心法。説名身法。如説受爲身受。掉謂心不(29)靜。如此六法。是名染汚大地。於阿毘達磨藏(179a1)中。不説十法爲惑大地耶。彼中亦不説無安。 (2)何者爲十。無信。懈怠。忘念。心亂。無明。不(3)了別。不正思惟。邪相了。掉。放逸。天愛汝知(4)至不知術。此中何者爲術忘念。心亂。不了別。(5)不正思惟。邪相了。此法已屬大地。不可重(6)安立爲惑大地。如無癡於善大地。彼亦如此。 (7)若念彼染汚。説爲忘念。定被染汚。説爲(8)心亂。所餘亦爾。是故作如此説。是大地法(9)可即立爲惑大地不。此中有四句。第一句謂(10)受想作意欲觸第二句。謂無信懈怠無明掉(11)放逸。第三句。謂念等五法。第四句。謂除前(12)三句。所餘諸法。復有諸師。欲心亂異邪定。 (13)於彼所説。四句異此。有餘師執。無安與一切(14)惑相應。於惑大地中不説。於誰有失。彼答應(15)説。由隨順定故。是故不説。何以故。若人無(16)安爲行。修觀速能得定。掉行人不爾。以無安(17)爲行。非掉爲行。此人何相。以掉爲行。非無(18)安爲行。此人何相。何以故。此二法隨便不(19)捨。共生事故。雖然此二法。於人隨重成此人(20)行。是故立六法爲惑大地。何以故。此六法(21)恒於染汚心起。餘處則不起。

(4)論曰。此中癡者。所謂愚癡。即是無明無智(5)無顯。逸謂放逸。不修諸善。是修諸善所對(6)治法。怠謂懈怠心不勇悍。是前所説勤所(7)對治。不信者謂心不澄淨。是前所説信所對(8)治。惛謂惛沈。對法中説。云何惛沈。謂身重性(9)心重性。身無堪任性心無堪任性。身惛沈性(10)心惛沈性。是名惛沈。此是心所。如何名身。(11)如身受言。故亦無失。掉謂掉擧令心不(12)靜。唯有如是六種。名大煩惱地法。豈不(13)根本阿毘達磨中説有十種大煩惱地法。又(14)於彼論不説惛沈。何者十。謂不信懈怠(15)失念心亂無明不正知非理作意邪勝解掉擧(16)放逸。天愛。汝今但知言至不閑意旨。意旨(17)者何。謂失念心亂不正知非理作意邪勝解。(18)已説彼在大地法中。不應重立爲大煩惱(19)地法。如無癡善根慧爲體故非大善地法。(20)彼亦應爾。即染汚念名爲失念。染汚等持名(21)爲心亂。諸染汚慧名不正知。染汚作意勝解(22)名爲非理作意及邪勝解。故説。若是大地法(23)亦大煩惱地法耶。應作四句。第一句謂受想(24)思觸欲。第二句謂不信懈怠無明掉擧放逸。 (25)第三句謂如前説。念等五法。第四句謂除(26)前相。有執。邪等持非即是心亂。彼作四句。(27)與此不同。又許惛沈通與一切煩惱相應。(28)不説在大煩惱地法。於誰有過。有作是(29)言。應説在此。而不説者順等持故。彼謂諸(20a1)有惛沈行者速發等持。非掉擧行。誰惛沈(2)行非掉擧行。誰掉擧行非惛沈行。此二未(3)嘗不倶行故。雖爾應知隨増説行。雖知(4)説行隨用偏増。而依有體建立地法。故此(5)地法唯六義成。此唯遍染心倶起非餘故。

de la rmoṅs pa źes bya ba ni ma rig pa ste | mi (6) śes pa daṅ mi gsal ba’o || bag med pa ni dge pa’i chos rnams mi bsgom pa ste | bsgom pa’i mi mthun ba’i phyogs kyi chos so || le lo ni sems mṅon par mi spro ba ste | brtson ’grus kyi mi mthun pa’i phyogs so || ma dad pa ni sems ma dad pa ste | dad pa’i mi mthun pa’i phyogs (7) so || rmugs pa gaṅ źe na | lus lci ba ñid daṅ || sems lci ba ñid daṅ | lus las su mi ruṅ ba ñid daṅ | sems las su mi ruṅ ba ñid gaṅ yin pa’o || chos mṅon pa las lus kyi rmugs pa daṅ | sems kyi rmugs pa źes bśad pa ji ltar na sems las byuṅ ba’i chos lus kyi (66a1) źes bya źe na | lus kyi tshor ba ji ltab bźin no || rgod pa ni sems rnam par ma źi ba ste | de ltar na drug po ’di dag ni ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag yin no | chos mṅon pa las | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa bcu po ’di dag ma yin nam | de las rmugs (2) pa mi ’byuṅ ste | ma dad pa daṅ | le lo daṅ | brjed ṅas pa daṅ | sems rnam par g-yeṅ ba daṅ | ma rig pa daṅ | śes bźin ma yin pa daṅ | tshul bźin ma yin pa yid la byed pa daṅ | log par mos pa daṅ | rgod pa daṅ | bag med pa’o źes ’byuṅ ṅo źe na | ’gyur ba śes (3) pa ni lha rnams dga’ ba yin gyi | ’dod pa śes pa ni ma yin no || ’di la ’dod pa gaṅ yin źe na | brjed ṅas pa daṅ | rnam par g-yeṅ ba daṅ | śes bźin ma yin pa daṅ | tshul bźin ma yin pa yid la byed pa daṅ | log par mos pa rnams ni sa maṅ po pa yin pa’i phyir || dper (4) na gti mug med pa śes rab kyi raṅ bźin yin pa’i phyir de dge ba’i sa maṅ po par ṅes par ma bzuṅ ba ltar ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag khon yin par ṅes par mi bzuṅ ste | dran pa ñon moṅs pa can kho na brjed ṅas pa yin la | tiṅ ṅe ’dzin ñon moṅs pa can kho na rnam par g-yeṅ ba (5) yin no źes bya ba de lta bu la sogs pa yin no || de ñid kyi phyir gaṅ dag sa maṅ po pa yin ba de dag ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa yaṅ yin nam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni tshor ba daṅ | ’du śes daṅ | sems pa daṅ | ’dun pa daṅ | reg pa’o || gñis pa ni ma daṅ pa daṅ | le (6) lo daṅ | ma rig pa daṅ | rgod pa daṅ | bag med pa’o || gsum pa ni dran pa la sogs ba ñon moṅs pa can lṅa ji skad bśad pa rnams so || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o źes ’byuṅ ṅo || kha cig ni sems rnam par g-yeṅ ba log pa’i tiṅ ṅe ’dzin las gźan du ’dod de | (7) de dag gi mu bźi pa ni de lta ma yin no || rmugs pa ni ñon moṅs ba thams cad daṅ mtshuṅs bar ldan par ’dod pa de ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag tu ma bton ba su źig gis ñes | ’di skad du gdon par bya ba ni yin mod kyi tiṅ ṅe ’dzin daṅ mthun pa’i phyir ma bton te | rmugs pa spyod pa (66b1) ni tiṅ ṅe ’dzin śin tu myur du skyed par ’gyur gyi rgod pa spyod pa ni ma yin no źes zer ro źes grag go || gaṅ źig rgod pa mi spyod la rmugs pa spyod pa yaṅ su źig yod | yaṅ na gaṅ źig rmugs pa mi spyod la rgod pa spyod pa yaṅ su źig yod de | ’di dag ni nam du yaṅ lhan cig spyod pa ñid ’dor (2) bar mi ’gyur mod kyi | ’on kyaṅ gaṅ źig gaṅ la śas che ba de ni spyod par śes par bya ste | de’i phyir ñon moṅs pa’i sa chen po pa ni drug po kho nar ’grub bo || de dag kyaṅ rtag tu ñon moṅs pa can gyi sems kho na la ’byuṅ gi gźan du ni ma yin no |

akuśale tv āhrīkyam anapatrapā || 2.26 ||

偈曰。若惡。及(22)無羞無慚。

(6)如是已説大煩惱地法。大不善法地名大不(7)善地。此中若法大不善地所有名大不善地(8)法。謂法恒於不善心有。彼法是何。頌曰(9)唯遍不善心　無慚及無愧

mi dge la ni khrel med daṅ || ṅo tsha med (3) pa’o ||

akuśale tu cetasyāhrīkyam anapatrāpyaṃ ca nityaṃ bhavata ity etau dvau dharmāv akuśalamahābhūmikāv ucyete | tayoś ca paścāl lakṣaṇaṃ vakṣyate |

釋曰。於一切惡心。無羞及無慚。(23)恒生起故。立此二法爲惡大地。此二法相後(24)當説。

(10)論曰。唯二心所但與一切不善心倶。謂無慚(11)愧。故唯二種名此地法。此二法相如後當(12)辯。

ṅo tsha med pa daṅ khrel med pa ni mi dge ba’i sems la rtag tu ’byuṅ bas chos ’di ñid ni mi dge ba’i sa chen po pa dag ces bya’o || de gñis kyi mtshan ñid ni ’og nas ’chad do ||

krodhopanāhaśāṭhyerṣyāpradāsamrakṣamatsarāḥ |
māyāmada vihiṃsāś ca parīttakleśabhūmikāḥ || 2.27 ||

偈曰。嫌恨諂嫉妬。佷覆及慳悋。誑醉(25)并逼惱。是十小惑地。

如是已説大不善地法。小煩惱法地名(13)小煩惱地。此中若法小煩惱地所有名小煩(14)惱地法。謂法少分染汚心倶。彼法是何。頌(15)曰(16)忿覆慳嫉惱　害恨諂誑憍
(17)如是類名爲　小煩惱地法

khro ba daṅ | khon du ’dzin daṅ g-yo daṅ ni || phrag dog ’tshig ’chab ser sna daṅ ||
sgyu daṅ rgyags daṅ rnam (4) ’tshe ni || ñon moṅs chuṅ ṅu’i sa pa rnams ||

parīttakleśā bhūmir eṣāṃ ta ime parīttakleśabhūmikā avidyāmātreṇa bhāvanāheyena manobhūmikenaiva ca saṃprayogāt | eṣāṃ tu nirdekśa upakleśeṣu kariṣyate |

釋曰。以小惑爲彼地(26)故。説彼爲小惑地。唯與修道所滅。依心地(27)所起。無明相應故。此十惑於小分煩惱中(28)當釋。

(18)論曰。如是類法唯修所斷。意識地起。無明(19)相應。各別現行。故名爲小煩惱地法。此法(20)如後隨煩惱中當廣分別。

’di dag la ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa yod pas ’di ni ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa pa rnams te | ma rig pa tsam daṅ bsgoms pas spaṅ bar bya ba daṅ | yid kyi sa pa kho na daṅ mtshuṅs par ldan pa’i phyir ro || ’di dag ni ñe pa’i ñon moṅs pa dag (5) gi naṅ nas ston par ’gyur ro ||

uktā ime pañcaprakārāś caittāḥ | anye ’pi cāniyatāḥ santi vitarkavicārakaukṛtyamiddhādayaḥ | tatra vaktavyaṃ kasmiṃś citte kati caittā avaśyaṃ bhavantīti | kāmāvacaraṃ tāvat pañcavidhaṃ cittam | kuśalam akuśalam | tatrākuśalaṃ dvividham āveṇikam anyakleśasaṃprayuktaṃ ca | avyākṛtaṃ dvividhaṃ nivṛtāvyākṛtam anivṛtāvyākṛtaṃ ca | tatra tāvat kāmāvacaracittam avaśyaṃ savitarkaṃ savicāram | ato ’tra

説五品心法已。有餘心法不定。謂覺(29)觀惡作睡等。於中應説。何處心幾心法。必定(179b1)倶起。於欲界中有五種心。善心有一。惡心有(2)二。謂獨行及與餘惑相應。無記心有二。謂有(3)覆無覆此中欲界心。必有覺有觀。是故於中。

如是已説五品(21)心所。復有此餘不定心所。惡作睡眠尋伺(22)等法。此中應説。於何心品有幾心所決定(23)倶生。頌曰(24)欲有尋伺故　於善心品中
(25)二十二心所　有時増惡作
(26)於不善不共　見倶唯二十
(27)四煩惱忿等　惡作二十一
(28)有覆有十八　無覆許十二
(29)睡眠遍不違　若有皆増一 (20b1)論曰。且欲界中心品有五。謂善唯一。不善(2)有二。謂不共無明相應。及餘煩惱等相應。 (3)無記有二。謂有覆無記及無覆無記。然(4)欲界心定有尋伺故。

sems las byuṅ ba rnam pa lṅa po de dag bśad zin to || rtog pa daṅ dpyod pa daṅ ’gyod pa daṅ gñid la sogs pa ma ṅes pa gźan dag kyaṅ yod pas | de la sems gaṅ źig la sems las byuṅ ba du źig gdon mi za par ’byuṅ ba brjod par bya ste | re źig (6) ’dod pa na spyod pa’i sems ni rnam pa lṅa ste | dge ba daṅ mi dge ba rnam pa gñis te | ma ’dres pa daṅ | ñon moṅs pa gźan daṅ mtshuṅs par ldan pa daṅ | luṅ du ma bstan pa rnam pa gñis te | bsgribs la luṅ du ma bstan pa daṅ | ma bsgribs pa la luṅ du ma bstan pa’o || de la re (7) źig ’dod pa na spyod pa’i sems ni ṅes par rtog pa daṅ dpyod pa daṅ bcas pa yin pas de’i phyir ’di la |

savitarkavicāratvāt kuśale kāmacetasi |
dvāviṃśatiś caitasikāḥ

(4)偈曰。有覺有觀故。於欲界善心。二十二心(5)法。

善心品必二十二心所(5)倶生。

’dod pa’i dge pa’i sems la ni || rtog daṅ dpyod daṅ bcas pa’i phyir ||
sems las byuṅ ba ñi śu gñis ||

avaśyaṃ bhavanti | daśa mahābhūmikā daśa kuśalamahābhūmikā vitarko vicāraś ca |

釋曰。必定倶起。何者二十二。十大地。十(6)善大地。并覺觀。

謂十大地法十大善地法及不定二。謂(6)尋與伺。

gdon mi za bar ’byuṅ ste | sa maṅ po pa bcu daṅ | dge ba’i sa maṅ (67a1) po pa bcu daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o ||

kaukṛtyam adhikaṃ kvacit || 2.28 ||

偈曰。或處長惡作。

See the full verse quoted previously.

la la dag tu ’gyod pa bsnan ||

na hi sarvatra kuśale cetasi kaukṛtyam asti | yatra tv asti tatra tad evādhikaṃ kṛtvā trayoviṃśatiś caittā bhavanti | kim idaṃ kaukṛtyaṃ nāma | kukṛtasya bhāvaḥ kaukṛtyam | iha tu punaḥ kaukṛtyālambano dharmaḥ kaukṛtyam ucyate cetaso vipratisāraḥ | tadyathā śūnyatālambanaṃ vimokṣamukhaṃ śūnyatety ucyate aśubhālambanaś cālobho ’śubha iti | loke ’pi ca dṛṣṭaḥ sthānena sthāninām atideśaḥ sarvo grāma āgataḥ sarvo deśa āgata iti | sthānabhūtaṃ ca kaukṛtyaṃ vipratisārasya | phale vā hetūpacāro ’yam | yathoktaṃ “ṣaḍ imāni sparśāyatanāni paurāṇaṃ karma veditavyam” iti | yat tarhi akṛtālambanaṃ tat kathaṃ kaukṛtyam | akṛte ’pi kṛtākhyā bhavati | na mayā sādhu kṛtaṃ yan na kṛtam iti | katamat kaukṛtyaṃ kuśalam | yat kuśalam akṛtvā tapyate akuśalaṃ ca kṛtvā | viparyayād akuśalaṃ kaukṛtyam | tad etad ubhayam apy ubhayādhiṣṭānam |

釋曰。非(7)於一切善心皆有惡作。是處若有。於中爲長。(8)則心法成二十三。何法名惡作。於所作惡心(9)生後燋。此心法縁惡作起。故名惡作。此法即(10)是後燋。譬如縁空爲境解脱門説名空解脱(11)門。又如無貪觀縁不淨相起説名不淨觀。於(12)世間亦曾見此事。由處説有處。如言一切縣(13)郡來。一切土地來。此惡作是後燋處。或於果(14)假立因名。如説六種觸入名宿業。若爾此後(15)燋。若縁所未作事。云何名惡作。於未作假立(16)作名。如經言。若我不作非我好作。何者後燋(17)名善。由不作善及已作惡故後生燋。是善後(18)燋。翻此名惡後燋。此二各縁二境起。

非諸善心皆有惡作。有時増數至(7)二十三。惡作者何。惡所作體名爲惡作。應(8)知此中縁惡作法説名惡作。謂縁惡作心(9)追悔性。如縁空解脱門説名爲空。縁不淨(10)無貪説爲不淨。又見世間約所依處説能(11)依事。如言一切村邑國土皆來集會。惡作即(12)是追悔所依。故約所依説爲惡作。又於果(13)體假立因名。如説此六觸處應知名宿作(14)業。若縁未作事云何名惡作。於未作事亦(15)立作名。如追悔言我先不作如是事業(16)是我惡作。何等惡作説名爲善。謂於善惡不(17)作作中心追悔性。與此相違名爲不善。此(18)二各依二處而起。

dge ba’i sems thams cad la ni ’gyod pa med pas gaṅ la yod pa der de ñid kyis glags na sems las byuṅ ba ñi śu rtsa gsum ’byuṅ ṅo || ’gyod pa źes bya ba ’di ci źig ce na | ṅan par byas (2) pa’i ṅo bo ñid ni ’gyod pa’o || ’di ni ’gyod pa la dmigs pa’i chos yid la gcags pa la ’gyod pa źes bya ste | dper na stoṅ pa ñid la dmigs pa’i rnam par thar pa’i sgo la stoṅ pa źes bya ba daṅ | mi sdug pa la dmigs pa’i ma chags pa la mi sdug pa źes bya ba bźin no || ’jig rten na (3) yaṅ groṅ thams cad lhags so || yul thams cad lhags so źes gnas pa ston pa mthoṅ la | ’gyod pa yaṅ yid la gcags pa’i gnas su gyur pa yin no || yaṅ na ’di ni ’bras bu la rgyu btags pa yin te | dper na reg pa’i skye mched drug po ’di dag ni sṅon gyi las yin par (4) rig par bya’o źes gsuṅs pa lta bu’o || ’o na gaṅ ma byas pa la dmigs pa de ji ltar ’gyod pa yin źe na | ma byas pa la byas pa źes bya ba yod de | bdag gis ma byas pa gaṅ yin pa de ma legs pa byas so źes bya ba lta bu’o || ’gyod pa dge ba gaṅ źe na | dge ba ma byas pa daṅ mi dge (5) ba byas pa nas gduṅ ba gaṅ yin pa’o || bzlog pa ni ’gyod pa mi dge ba yin te | de gñi ga yaṅ gñi ga la brten pa yin no |

āveṇike tv akuśale dṛṣṭiyukte ca viṃśātiḥ |

偈曰。於(19)獨行惡心。見相應二十。

See the full verse quoted previously.

mi dge ba ni ma ’dres daṅ || lta daṅ ldan la’aṅ ñi śu ’byuṅ ||

yad akuśalaṃ cittam āveṇikaṃ tatra viṃśatiś caittāḥ | daśa mahābhūmikāḥ ṣaṭ kleśamahābhūmikā dvāvakuśalamahābhūmikau vitarkovicāraś ca | āveṇikaṃ nāma cittaṃ yatrāvidyaiva kevalā nānyaḥ kleśo ’sti rāgādiḥ | dṛṣṭiyukte ’py akuśale viṃśatir ya evāveṇike | nanu ca dṛṣṭyadhikatvād eka viṃśatir bhavanti | na bhavanti | yasmān mahābhūmika eva kaścit prajñāviśeṣo dṛṣṭir ity ucyate | tatrākuśalaṃ dṛṣṭiyuktaṃ yatra mithyādṛṣṭir vā dṛṣṭiparāmarśo vā śīlavrataparāmarśo vā |

釋曰。於獨行欲界(20)惡心。有二十心法倶起。謂十大地。六惑大地。(21)二惡大地。并覺觀。獨行心者。此中唯一獨行(22)無明。無有欲等餘惑。不但獨行惡心。若與見(23)相應惡心中。亦有二十心法。如獨行惡心中(24)諸法。若爾由長見故。云何不立二十一。不然。 (25)是大地所攝智慧差別説名見故。此中與見(26)相應惡心。於此心中若有邪見見取戒執取。

若於不善不共心品。必(19)有二十心所倶生。謂十大地法。六大煩惱地(20)法。二大不善地法。并二不定謂尋與伺。何等(21)名爲不共心品。謂此心品唯有無明。無有(22)所餘貪煩惱等。於不善見相應心品。亦有二(23)十心所倶生。名即如前不共品説。非見増故(24)有二十一。以即於十大地法中慧用差別(25)説爲見故。言不善見相應心者。

mi dge ba’i sems ma ’dres pa gaṅ yin pa de la ni sems las byaṅ ba ñi śu ’byuṅ ste | sa maṅ (6) po pa bcu daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa drug daṅ | mi dge ba’i rtsa pa’i sa maṅ po pa gñis daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o || ma ’dres pa źes bya ba ni | sems gaṅ la ma rig pa ’ba’ źig yod kyi ’dod chags la sogs pa ñon moṅs pa gźan med pa’o || mi dge ba’i sems lta ba (7) daṅ ldan pa la yaṅ ñi śu ’byuṅ ste | ma ’dres pa la gaṅ dag ’byuṅ ba kho na’o || lta ba lhag pa’i phyir ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ba ma yin nam źe na | ma yin te | ’di ltar sa maṅ po pa kho na’i śes rab kyi khyad par ’ga’ źig la lta ba źes bya’o || de la mi dge ba lta ba daṅ ldan ba ni gaṅ la log (67b1) par lta ba’am | lta ba mchog tu ’dzin pa’am | tshul khrims daṅ brtul źugs mchog tu ’dzin pa yod pa’o ||

kleśaiś caturbhiḥ krodhādyaiḥ kaukṛtyenaikaviṃśatiḥ || 2.29 ||

(27)偈曰。與四惑嫌等。惡作二十一。

See the full verse quoted previously.

ñon moṅs pa źi daṅ khro sogs daṅ || ’gyod pa daṅ ni ñi śu gcig ||

yatra punaś caturbhiḥ kleśaiḥ saṃprayuktam akuśalaṃ cittaṃ rāgeṇa va pratighena vā mānena vā vicikitsayā vā tatraikaviṃśatir bhavanti | sa ca kleśaḥ āveṇika uktāś ca viṃśatiḥ | krodhādibhir apy upakleśair yathoktaiḥ saṃprayukte citte ete ca viṃśatiḥ sa copakleśa ity ekaviṃśatir bhavanti | kaukṛtyenāpy ekaviṃśatiḥ | tad eva kaukṛtyam ekaviṃśatitamaṃ bhavati | samāsata āveṇike cetasy akuśale dṛṣṭiyukte ca viṃśatiḥ | anyakleśopakleśasaṃprayukte tv ekaviṃśatiḥ |

釋曰。此惡(28)心與四惑相應。謂欲瞋慢疑。此心中有二十(29)一心法。此惑隨一。并獨行惡心中所説二(179c1)十。若與嫌等小分惑相應心中。亦有二十一(2)心法。小惑隨一并前二十。若與惡作相應心(3)中。亦有二十一心法。惡作爲一。并前二十。 (4)若略説於獨行惡心及與見相應惡心。但有(5)二十。若與餘惑及小分惑相應。有二十一。

謂此心中(26)或有邪見。或有見取。或戒禁取。於四不善(27)貪瞋慢疑煩惱心品。有二十一心所倶生。二(28)十如不共。加貪等隨一。於前所説忿等相(29)應隨煩惱品亦二十一心所倶生。二十如不(20c1)共。加忿等隨一。不善惡作相應心品亦二十(2)一心所倶生。謂即惡作第二十一。略説不善(3)不共及見相應品中唯有二十。餘四煩惱及(4)隨煩惱相應品中有二十一。

mi dge ba’i sems ’dod chags kyaṅ ruṅ | khoṅ khro ba yaṅ ruṅ | ṅa rgyal yaṅ ruṅ | the tshom yaṅ (2) ruṅ | ñon moṅs pa bźi daṅ mtshuṅs par ldan ba gaṅ yin pa de la ni ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ste | ñon moṅs pa de daṅ ma ’dres par bśad pa ñi śu’o || khro ba la sogs pa ñe ba’i ñon moṅs pa ji skad bśad pa dag daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems la yaṅ ñi śu po de dag daṅ | ñe ba’i (3) ñon moṅs pa de daṅ ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ṅo || ’gyod pa daṅ ldan pa la yaṅ ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ste | ’gyod pa de ñid ñi śu rtsa gcig pa yin no || mdor na mi dge ba’i sems ma ’dres pa daṅ | lta ba daṅ mtshuṅs par ldan ba la yaṅ ñi śu ’byuṅ la | ñon moṅs pa daṅ ñe ba’i ñon moṅs (4) pa gźan daṅ mtshuṅs par ldan pa la ni ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ṅo ||

nivṛte ’ṣṭadaśa

偈(6)曰。有覆心十八。

See the full verse quoted previously.

bsgribs la bco brgyad |

satkāyāntagrāhadṛṣṭisaṃprayuktaṃ cittaṃ kāmadhātau nivṛtāvyākṛtam | tatrāṣṭādaśa caittāḥ | daśa mahābhūmikāḥ ṣaṭ kleśamahābhūmikāḥ vitarkavicārau ca | dṛṣṭiḥ pūrvavad eva nādhikā bhavati |

釋曰。於欲界與身見邊見(7)相應。名有覆無記。此中有十八心法。大地(8)十。惑大地六。并覺觀。此二見如前所釋故(9)無長。

若於無記有覆(5)心品。唯有十八心所倶生。謂十大地法六大(6)煩惱地法并二不定謂尋與伺。欲界無記有(7)覆心者。謂與薩迦耶見及邊執見相應。此(8)中見不増。應知如前釋。

’dod pa’i khams na ’jig tshogs la lta ba daṅ | mthar ’dzin par lta ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems ni bsgribs la luṅ du ma bstan pa’o || de la ni sems las byuṅ ba bco brgyad ’byuṅ (5) ste | sa daṅ po pa bcu daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa drug daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o || lta ba ni sṅa ma daṅ ’dra ba ñid de lhag pa ma yin no ||

anyatra dvādaśāvyākṛte matāḥ |

偈曰。餘無記十二。

See the full verse quoted previously.

luṅ ma bstan pa gźan la bcu gñis dag tu ’dod ||

釋曰。與有覆無記(10)異。即是無覆無記。此中有十二心法。大地(11)十。并覺觀。罽賓國外諸師欲惡作無記。於此(12)諸師。若心與惡作相應。有十三心法。

於餘無記無覆(9)心品。許唯十二心所倶生。謂十大地法并不(10)定尋伺。外方諸師欲令惡作亦通無記。此(11)相應品便有十二心所倶起。

bsgribs la luṅ du ma bstan pa las gźan ba ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan (6) pa’o || de la ni sems las byuṅ ba bcu gñis ’byuṅ bar ’dod de | sa maṅ po pa bcu daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa dag go || ñi ’og pa dag ni ’gyod pa luṅ du ma bstan par yaṅ ’dod la yid mi bde ba yaṅ yid bde ba daṅ ’dra bar luṅ du ma bstan par yaṅ ’dod de | de dag gi ltar (7) na de daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems la bcu gsum ’byuṅ bar ’gyur ro ||

middhaṃ sarvāvirodhitvād yatra syād adhikam hi tat || 2.30 ||

偈曰。(13)睡遍不違故。若有唯此長。

See the full verse quoted previously.

gñid ni kun la mi ’gal phyir || gaṅ la yod pa des bsnan no ||

sarvair ebhir yathoktaiś caittair middham aviruddhaṃ kuśalākuśalāvyākṛtatvāt | ato tatra tat syāt tatrādhikaṃ tad veditavyam | yatra dvāviṃśatis tatra trayoviṃśatir yatra trayoviṃśatis tatra caturviṃśatir ity evamādi | ya eva kāmadhātau caittānāṃ niyama uktaḥ

釋曰。睡與如前所(14)説一切心法不相違。由是善惡無記性故。於(15)五品心中隨若有此應知爲長。若二十二。并(16)睡成二十三。若二十三。并睡成二十四。如此(17)等於欲界中。是所説心法定量。

應知睡眠與(12)前所説一切心品皆不相違。通善不善無記(13)性故。隨何品有即説此増。謂二十二至二(14)十三。若二十三至二十四。不善無記如例(15)應知。已説欲界心所倶生諸品定量。當説(16)上界。

gñid ni dge ba daṅ | mi dge ba daṅ | luṅ du ma bstan pa daṅ yin pa’i phyir ji skad bśad pa’i sems thams cad daṅ mi ’gal bas | (68a1) de’i phyir gaṅ la de yod pa de la des bsnan par rig par bya ste | gaṅ la ñi śu rtsa gñis ’byuṅ ba de la ni ñi śu rtsa gsum mo || gaṅ la ñi śu rtsa gsum ’byuṅ ba de la ni ñi śu rtsa bźi’o źes bya ba de lta bu la sogs pa’o || gaṅ de ltar ’dod pa’i khams kyi sems las (2) byuṅ ba ṅes par bśad pa |

kaukṛtyamiddhākuśalāny ādye dhyāne na santyataḥ |

偈曰。惡作睡(18)諸惡。於初定皆無。

頌曰(17)初定除不善　及惡作睡眠
(18)中定又除尋　上兼除伺等

de las ’gyod gñid mi dge rnams || bsam gtan daṅ po dag na med ||

ato yathoktāt kaukṛtyaṃ middhaṃ ca sarvathā nāsti prathame dhyāne yat kiñcid akuśalam | pratighaḥ śāṭhyamadamāyāvarjyāś ca krodhādaya āhrīkyānapatrāpye ca | anyat sarva tathaiva | ya eva prathame dhyāne na santi ta eva

釋曰。於如前所説中。惡(19)作及睡。初定一向無諸惡隨一。譬如瞋離諂(20)醉誑。謂嫌等及無慚無羞。悉無所餘一切皆(21)有此諸法。於初定不有。

(19)論曰。初靜慮中於前所説諸心所法。除唯不(20)善惡作睡眠。餘皆具有。唯不善者。謂瞋煩惱(21)除諂誑憍所餘忿等及無慚愧。餘皆有(22)者。如欲界説。

bsam gtan daṅ po na ni ji skad bśad pa de las ’gyod pa daṅ gñid daṅ | gaṅ yaṅ cuṅ zad mi dge ba ’di lta ste | g-yo daṅ sgyu daṅ rgyags pa ma gtogs pa khro ba la sogs pa daṅ | (3) khoṅ khro ba daṅ ṅa cha med pa daṅ khrel med pa dag thams cad du med de | gźan thams cad ni de daṅ ’dra’o || bsam gtan daṅ po na med pa gaṅ dag yin pa de dag kho na daṅ |

dhyānāntare vitarkaś ca

偈曰。於中定無覺。

.

rtog pa’aṅ bsam gtan khyad par can na

nāsti | śeṣaṃ tathaiva |

(22)釋曰。此法及覺。於中間定。亦如此無。所餘(23)亦如此有。

中間靜慮除前所除。又更除(23)尋。餘皆具有。

med de |lhag ma ni de daṅ ’dra’o ||

vicāraś cāpy ataḥ param || 2.31 ||

偈曰。過此又無觀。

.

de yi goṅ na dpyod pa yaṅ ||

dhyānāntarāt pareṇa dvitīyādiṣu dhyāneṣv ārūpyeṣu ca yathāpratiṣiddhaṃ nāsti vicāraś ca | māyā śāṭhyaṃ cety apiśabdāt | śeṣaṃ tathaiva | brahmaṇo hi yāvac chāṭhyaṃ paṭhyate parṣatsambandhatvān nordhvam | sa hi svasyāṃ parṣady aśvajitā bhikṣuṇā praśnaṃ pṛṣṭaḥ “kutremāni brahman catavāri mahābhūtāny apariśeṣaṃ nirudhyante” iti | aprajānan kṣepam akārṣīt | “aham asmi¹ brahmā īśvaraḥ kartā nirmātā sraṣṭā sṛjaḥ pitṛbhūto bhūtānām” iti | uktam etad yasyāṃ bhūmau yatra citte yāvantaś caittāḥ ||

1. Pradhan: asmin, but cf. his note 5 “Y. D. aham asmi |

釋曰。度中間(24)定以上。於第二定等乃至無色界。如所遮皆(25)無觀。及諂誑亦無。所餘皆有。何以故。此諂(26)曲。佛説乃至極大梵處與梵衆相應故。上去(27)則無。此梵王於自大集中。阿輸實比丘問。是(28)四大何處滅無餘。梵王不解。作詭言答。我(29)是大梵自在。作者化者起者。一切所有我爲(180a1)本因。説隨地如心法數量義已。如毘婆沙中(2)所立。

第二靜慮以上乃至無色界(24)中除前所除。又除伺等。等者顯除諂誑。(25)餘皆如前具有。經説。諂誑極至梵天。衆相(26)依故。上地無有。以大梵王處自梵衆。忽被(27)馬勝苾芻問言。此四大種當於何位盡滅(28)無餘。梵王不知無餘滅位。便矯亂答。我於(29)此梵衆是大梵自在作者化者生者養者。是(21a1)一切父。作是語已。引出衆外諂言愧謝。令(2)還問佛。如是已説於諸界地諸心品中心(3)所數量。

(4) bsam gtan khyad par can las goṅ ma bsam gtan gñis pa la sogs pa daṅ | gzugs med pa dag na ni ji skad rtog pa daṅ | dpyod pa yaṅ med do || yaṅ źes bya ba’i sgras ni g-yo daṅ sgyu yaṅ med de | lhag ma ni de daṅ ’dra’o || tshaṅs pa’i bar du sgyu yod par ’byuṅ gi | ’khor (5) daṅ ’brel ba ma yin pa’i phyir goṅ na ni med de | de ni raṅ gi ’khor gyi naṅ du dge sloṅ rta thul gyis ’byuṅ ba chen po ’di dag yoṅs su ma lus par gaṅ du ’gag par ’gyur źes dri ba dris pa daṅ | mi śes pas kho bo ni tshaṅs pa’o || tshaṅs pa chen po’o || dbaṅ phyug go || byed pa (6) po’o || sprul pa po’o || ’byin par byed pa po’o || ’byin pa po’o || dṅos po rnams kyi pha lta bu yin no źes gtam rluṅ la bskur ro || sa gaṅ na sems gaṅ la sems las byuṅ ba ji sñed cig ’byuṅ ba de ni bśad zin to ||

idānīṃ keṣāñcid eva caittānāṃ tantravihitaṃ nānākāraṇaṃ vakṣyate | āhrīkyasyānapatrāpyasya ca kiṃ nānākāraṇam |

心法及異相今當説。無羞與無慚異相(3)云何。

今次當説於前所辯諸心所中少(4)分差別。無慚無愧愛之與敬差別云何。

da ni gźuṅ la sems las byuṅ ba kha cig gi tha dad du bya ba ’byuṅ ba (7) brjod par bya ste | ṅo tsha med pa daṅ khrel med pa la tha dad du bya ba ci źig yod ce na |

ahrīr agurutā

偈曰。無羞不重徳。

頌曰(5)無慚愧不重　於罪不見怖
(6)愛敬謂信慚　唯於欲色有

ma gus ṅo tsha med |

guṇeṣu guṇavatsu cāgauravatā apratīśatā abhayam avaśavartitā āhrīkyaṃ gauravapratidvandvo dharmaḥ ||

釋曰。於功徳及有(4)徳人不尊重於他無自在心。無敬畏心。無隨(5)屬他心。説名無羞。此心對治尊重。

(7)論曰。此中無慚無愧別者於諸功徳及有徳(8)者無敬無崇無所忌難無所隨屬説名(9)無慚。即是恭敬所敵對法。

yon tan rnams daṅ yon tan can rnams la ma gus pa ñid de | bkur ba med pa ñid daṅ | ’jigs pas dbaṅ mi sgyur ba ñid ni ṅo tsha med pa ñid de gus pa’i mi mthun pa’i phyogs (68b1) so ||

avadye bhayādarśitvam atrapā |

偈曰。非(6)讃不見怖。無慚。

See the full verse quoted previously.

khrel med | kha na ma tho ’jigs mi lta ||

avadyaṃ nāma yad vigarhitaṃ sadbhiḥ | tatraābhayadarśitā ’napatrāpyam | bhayamatrāniṣṭaṃ phalaṃ bhīyate ’smād iti | katham idaṃ vijñātavyam abhayasya darśanam abhayadarśitā āhosvit bhayasyādarśanam | kiṃcātaḥ | abhayasya darśanaṃ cet prajñā vijñāsyate bhayasyādarśanaṃ ced avidyā vijñāsyate | naiva hi darśanaṃ darśitā nāpy adarśanam adarśitā | kiṃ tarhi | yas tayor nimittam upakleśas tac cānapatrāpyam iti | anye punar āhuḥ | ātmāpekṣayā doṣair alajjana māhrīkyaṃ parāpekṣayā ’napatrāpyam iti | evam api dve apekṣe yugapat kathaṃ setsyataḥ | na khalūcyate yugapad ātmānaṃ paraṃ cāpekṣata ity api tv asty asau kadācid alajjā yā ātmānam apekṣamāṇasya_ api pravartate sā āhrīkyam | asti yā param apekṣamāṇasya pravarttate sā ’napatrāpyam | viparyayeṇa hrīrapatrāpyaṃ ca veditavyam | prathamena tāvat kalpena sagauravatā sapratīśatā na bhayavaśavrtitā hrīḥ | avadyeṣv abhayadarśatā ’patrāpyam | dvitīyena kalpenātmaparāpekṣābhyāṃ lajjane |

釋曰。非讃謂若事善人所(7)訶。是名非讃。於中不見怖。是名無慚。此中(8)怖謂非所愛果。能生怖畏故。云何得知。如此(9)爲不見怖名不見怖。爲見不怖名不見怖。若(10)爾何爲。若不見怖應成無明若見不怖應成(11)智慧。不見怖者。我不説不見。亦不説見。何(12)者爲是。有小惑爲此二因。説名無慚。有餘師(13)説。觀自身由過失不恥名無羞。觀他名無慚。 (14)若爾二觀一時云何得成。不説如此一時觀(15)自觀他。何者有非恥類。若觀自身生起。説名(16)無羞。有非恥類。若觀他生起。説名無慚。翻(17)此名慚羞。由第一解。顯有尊重有自在有敬(18)畏有隨屬名有羞。於非讃見有怖名有慚。由(19)第二解。顯觀自他生起恥心説名慚羞。

爲諸善士所(10)訶厭法説名爲罪。於此罪中不見怖畏説(11)名無愧。此中怖言。顯非愛果。能生怖故。 (12)不見怖言欲顯何義。爲見而不怖名不見(13)怖。爲不見彼怖名不見怖。若爾何失。二倶(14)有過。若見而不怖應顯智慧。若不見彼(15)怖應顯無明。此言不顯見與不見。何所(16)顯耶。此顯有法是隨煩惱。爲彼二因説名(17)無愧。有餘師説。於所造罪自觀無恥名曰(18)無慚。觀他無恥説名無愧。若爾此二所觀(19)不同。云何倶起。不説此二一時倶起別觀自(20)他然有無恥。觀自時勝説名無慚。復有無(21)恥。觀他時増説爲無愧。慚愧差別翻此應(22)知。謂翻初釋有敬有崇有所忌難有所(23)隨屬説名爲慚。於罪見怖説名爲愧。翻第(24)二釋於所造罪。自觀有恥説名爲慚。觀他(25)有恥説名爲愧。

kha na ma tho ba źes bya ba ni dam pa rnams kyis smad pa ste | de la ’jigs par mi lta ba ni khrel med pa’o || ’dir ’jigs pa ni mi ’dod pa’i ’bras bu ste | ’di las ’jigs par ’gyur ba’i phyir ro || ’di ji ltar śes par bya | mi (2) ’jigs par lta ba ’jigs par mi lta ba ñid yin nam ’on te ’jigs par mi lta ba ñid yin | de las cir ’gyur źe na | gal te mi ’jigs par lta ba yin na ni śes rab yin par śes par ’gyur ro || gal te ’jigs par mi lta ba yin na ni ma rig par śes par ’gyur ro || lta ba yaṅ (3) lta ba ñid ma yin la mi lta ba yaṅ mi lta ba ñid ma yin no || ’o na ci źe na | de gñis kyi rgyu mtshan ñe ba’i ñon moṅs pa gaṅ yin pa ste | de ni khrel med pa źes bya’o || gźan dag na re ni bdag la ltos nas ñes pa rnams kyis mi ’dzem pa ni ṅo tsha med pa yin te | gźan la ltos nas ni khrel med (4) pa yin no źes zer ro || de lta na yaṅ ltos pa gñis cig car ji ltar ’grub par ’gyur źe na | bdag daṅ gźan la ltos pa cig car ro źes ni mi zer ro || ’on kyaṅ mi ’dzem pa kha cig bdag la ltos nas kyaṅ ’jug pa yod pa gaṅ yin pa de ni ṅo tsha med pa yin no || gźan la ltos nas (5) ’jug pa yod pa gaṅ yin pa de ni khrel med pa yin no || bzlog pa ni ṅo tsha śes pa daṅ khrel yod pa yin par rig par bya ste | re źig rtog pa daṅ po ltar na gus pa daṅ bcas pa ñid de | bkur ba daṅ bcas pa ñid daṅ | ’jigs pas dbaṅ sgyur ba daṅ bcas pa ñid ni ṅo tsha śes pa yin (6) la | kha na ma tho ba dag la ’jigs par lta ba ñid ni khrel yod pa yin no || rtog pa gñis pa ltar na ni bdag daṅ gźan la ltos ba dag las ’dzem pa dag yin no ||

premṇo gauravasya ca kiṃ nānākāraṇam |

愛樂(20)及信此二異相云何。

已説無慚無愧差別。愛敬別(26)者。愛謂愛樂。

dga’ ba daṅ gus pa la tha dad du bya ba ci źig yod ce na |

prema śraddhā |

偈曰。樂名信。

體即是信。

dga’ daṅ źes bya ba smos te |

釋曰。愛(21)樂有二種。一有染汚。一無染汚。此中若有(22)染汚名愛樂。如於妻子等。若無染汚名信。如(23)於自師尊長及有徳人處有信非愛樂。是信(24)縁苦集起。有愛樂非信。謂有染汚愛樂。有(25)具二。謂縁滅道生信。有非二。謂除前三句。 (26)有餘師説。 . . 信謂於徳決期。以此爲先後則生(27)愛。故信非愛。復有餘師説。

然愛有二。一有染(27)汚。二無染汚。有染謂貪如愛妻子等。無染(28)謂信如愛師長等。有信非愛謂縁苦集信。 (29)有愛非信謂諸染汚愛。有通信愛。謂縁滅(21b1)道信。有非信愛謂除前三相。有説。信者(2)忍許有徳。由此爲先方生愛樂。故愛非信。(3)敬謂敬重。體即是慚。如前解慚謂有敬等。(4)有慚非敬謂縁苦集慚。有通慚敬謂縁(5)滅道慚。有説。敬者有所崇重。由此爲先方(6)生慚恥。故敬非慚。望所縁境補特伽羅。(7)愛敬有無應作四句。有愛無敬。謂於妻子(8)共住門人等。有敬無愛。謂於他師有徳貴(9)人等。有愛有敬。謂於自師父母伯叔等。無(10)愛無敬。謂除前三相。 See the full verse quoted previously. See the full verse quoted previously.

dga’ ba ni rnam pa gñis te | ñon moṅs (7) pa can daṅ | ñon moṅs pa can ma yin pa’o || de la ñon moṅs pa can ni sred pa ste | dper na bu daṅ chuṅ ma la sogs pa dag la dga’ ba lta bu’o || ñon moṅs pa can ma yin pa ni dad pa ste | dper na ston pa daṅ bla ma daṅ yon tan can rnams la dga’ ba lta bu’o || dad pa yin la dga’ ba (69a1) ma yin pa yaṅ yod de | sdug bsṅal daṅ kun ’byuṅ ba la dmigs pa’i dad pa lta bu’o || dga’ ba yin la dad pa ma yin pa yaṅ yod de | dga’ ba ñon moṅs pa can lta bu’o || gñi ga yin pa ni ’gog pa daṅ lam la dmigs pa’i dad pa lta bu’o || gñi ga ma (2) yin pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o || gaṅ zag dag la ltos nas ni dga’ ba yin la gus pa ma yin pa ni bu daṅ chuṅ ma daṅ | lhan cig gnas pa daṅ | ñe gnas dag la dga’ ba lta bu’o || gus pa yin la dga’ ba ma yin pa ni bla ma gźan dag la gus pa lta bu’o || gñi ga (3) yin pa ni raṅ gi bla ma dag la gus pa lta bu’o || de gñi ga ma yin pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o || gźan dag na re dad pa źes bya ba ni yon tan la yid ches pa yin la | de sṅon du ’gro ba’i dga’ ba ni dga’ pa yin te | de lta bas na de ñid dga’ ba yin no źes zer ro ||

gurutvaṃ hrīḥ |

偈曰。重羞。

See the full verse quoted previously.

gus ñid ṅo (4) tsha śes |

gauravaṃ hi nāma sapratīśatā | tatpūrvikā ca lajjā hrīḥ | ato na gauravam eva hrīr ity apare |

釋(28)曰。如前説。以重爲羞此何相。不即重名羞。(29)於他起自在心名重。以此爲先後則生恥。説(180b1)恥爲羞。是故尊重異羞。

See the full verse quoted previously. See the full verse quoted previously.

gus pa ni ṅo tsha śes pa ji skad bśad pa yin no || gźan dag na re gus pa źes bya ba ni bkur ba daṅ bcas pa ñid yin la | de sṅon du ’gro ba’i ’dzem pa ni ṅo tsha śes pa yin te | de’i phyir gus pa ñid ṅo tsha śes pa ma yin no źes zer ro ||

te punaḥ kāmarūpayoḥ || 2.32 ||

偈曰。欲色有。

如是愛敬欲色界有。

de gñis ’dod daṅ gzugs (5) dag na ||

釋曰。(2)於無色界無愛樂及尊重。此義云何。信及羞(3)是善大地故。於彼既有前二。云何無羞。信有(4)二種。一信法。二信人。尊重亦爾。信及羞。若(5)縁人起。彼處則無。此二名愛及重。

(11)無色界無。豈不信慚大善地法無色亦有。愛(12)敬有二。謂縁於法補特伽羅。縁法愛敬通(13)三界有。此中意説縁補特伽羅者故欲色(14)有。無色界無。如是已説愛敬差別。

gzugs med pa’i khams na ni dga’ ba daṅ gus pa dag med do || dad pa daṅ ṅo tsha śes pa dge pa’i sa maṅ po pa yin pa’i phyir de na yaṅ yod pa ma yin nam źe na | dad pa ni rnam pa gñis te | chos dag daṅ gaṅ zag la dad pa yin la | bkur ba daṅ bcas pa ñid kyaṅ de (6) daṅ ’dra’o || de la gaṅ dag gaṅ zag la dmigs pa’i dad pa daṅ ṅo tsha śes pa de dag de na med de | ’dir ni dga’ ba daṅ gus pa de dag la bsams pa yin no ||

vitarkavicārayoḥ kiṃ nānākāraṇam |

覺與觀異(6)相云何。

尋伺慢(15)憍差別云何。

rtogs pa daṅ dpyod pa dag la tha dad du bya ba ci źig yod ce na |

vitarkacārāv audāryasūkṣmate |

偈曰。覺觀謂麁細。

頌曰(16)尋伺心麁細　慢對他心擧
(17)憍由染自法　心高無所顧

rtog daṅ dpyod pa rtsiṅ źib ñid ||

kasya | cetasa iti paścād vakṣyati | cittaudārikatā vitarkaḥ | cittasūkṣmatā vicāraḥ | kathaṃ punaḥ anayor ekatra citte yogaḥ | kecid āhuḥ | yathā ’psu niṣṭhyūtaṃ sarpiḥ sūryaraśmibhir upariṣṭāt spṛṣṭaṃ nātiśyāyate nātivilīyate evaṃ vitarkavicārayogāc cittaṃ nātisūkṣmaṃ bhavati nātyaudārikam ity ubhayor api tatrāsti vyāpāraḥ | evaṃ tarhi nimiṭtabhūtau vitarkavicārāv audārikasūkṣmatayoḥ prāpnuto yathā payaścā tapaś ca sarpiṣaḥ śyānatva vilīnatvayor na tu punas tatsvabhāvau | āpekṣikī caudārikasūkṣmatā bhūmiprakārabhedād ity ābhavāgrādvitarkavicārau syātām | na caudārikasūkṣmātayā jātibhedo yukataḥ || anye punar āhuḥ | vāksaṃskārā vitarkavicārāḥ sūtra uktāḥ | “vitarkya vicārya vācaṃ bhāṣate nāvitarkyāvicāryeti” | tatra ye audārikās te vitarkāḥ ye sūkṣmās te vicārāḥ | yadi caikatra citte ’nyo dharma audāriko ’nyaḥ sūkṣmaḥ ko ’tra virodha iti | na syād virodho yadi jātibhedaḥ syād vedanāsaṃjñāvat | ekasyāṃ jātau mṛdvadhimātratā yugapan na saṃbhavati | jātibhedo ’py asti | sa tarhi vaktavyaḥ | durvaco hy asāvato mṛdvadhimātratayā vyajyate | naivaṃ vyakto bhavati | pratyekaṃ jātīnāṃ mṛdvadhimātratavāt | naiva hi vitarkavicārāv ekatra citte bhavata ity apare | katham idānīṃ prathamaṃ dhyānaṃ pañcāṅgayuktam | bhūmitas tat pañcāṅgayukataṃ na kṣaṇataḥ ||

釋曰。麁細屬何(7)法。謂心麁細。心麁名覺。心細名觀。此二於(8)一心云何倶起。此中有餘師説。譬如酥浮水(9)上。於上爲日光所觸。非凝非釋。如此由覺(10)觀相應故。心不過細。亦不過麁。是故此二(11)於一心中倶有事用。若爾此覺觀。但是麁細(12)因。非自麁細。譬如水及日光。是＊酥凝釋因。(13)非自凝釋。麁細由觀他成。由地品類差別故。(14)乃至有頂應有覺觀。復次同類生以麁細爲(15)差別。此義不應成。是故不可由麁細分別覺(16)觀性異。有餘師説。言語行名覺觀。如經言。 (17)已覺已觀方有言説非未覺未觀。此中若麁(18)名覺。若細名觀。若於一心中。有別法名麁。(19)有別法名細。此有何妨無妨。若有種類差別(20)於一生類中。下上二品不得倶起。種類亦有(21)異。若爾汝今應説。此不可説。是故由上下品(22)種類異。則可顯示若爾則不可顯示。各各自(23)種類有上下故。有餘師説。覺觀於一心不並(24)起。若爾云何。初定説具五分。約地説五分。(25)不由刹那。

(18)論曰。尋伺別者。謂心麁細。心之麁性名尋。(19)心之細性名伺。云何此二一心相應。有作是(20)釋。如冷水上浮以熟酥上烈日光之所照(21)觸。酥因水日非釋非凝。如是一心有尋有(22)伺。心由尋伺不遍細麁。故於一心倶有(23)作用。若爾尋伺是麁細因。非麁細體。如(24)水日光是凝釋曰體非凝釋。又麁細性相(25)待而立。界地品別上下相形。乃至有頂應有(26)尋伺。又麁細性無別體類。不可依之以別(27)尋伺。復有釋言。尋伺二法是語言行。故契經(28)言。要有尋伺方有語言。非無尋伺此語言(29)行。麁者名尋。細者名伺。於一心内別法是(21c1)麁別法是細。於理何違。若有別體類理實(2)無違。然無別體類故成違理。一體類中無(3)容上下倶時起故。若言體類亦有差別。應(4)説體類別相云何。此二體類別相難説。但(5)由上下顯其別相。非由上下能顯別相。(6)一一類中有上下故。由是應知。尋伺二法(7)定不可執一心相應。若爾云何契經中説(8)於初靜慮具足五支。具五支言。就一地説(9)非一刹那故無有過。如是已説尋伺差別。

gaṅ gi źe na | sems (7) kyi’o źes ’og nas ’chad de | rtog pa ni sems rtsiṅ ba’o || dpyod pa ni sems źib pa’o || sems gcig la de gñis ji ltar ldan źe na | kha cig na re dper na mar sar chu dag gi naṅ du bor ba steṅ nas ñi ma’i ’od zer dag gis reg na ha caṅ yaṅ mi ’khyag la | ha caṅ yaṅ mi ’ju (69b1) ba de bźin du | sems kyaṅ rtog pa daṅ dpyod pa daṅ ldan pa’i phyir ha caṅ źib par yaṅ mi ’gyur | ha caṅ rtsiṅ bar yaṅ mi ’gyur la | de la gñi ga’i bya ba yaṅ yod do źes zer ro || de lta na ni ji ltar ñi ma daṅ chu mar sar ’khyag pa ñid daṅ ’ju ba ñid dag gi rgyu mtshan ñid yin (2) gyi de dag gi ṅo bo ñid ni ma yin pa ltar rtog pa daṅ dpyod pa dag kyaṅ rtsiṅ ba daṅ źib pa ñid dag gi rgyu mtshan du gyur pa yin no | rtsiṅ ba daṅ źib pas daṅ rnam pa’i bye brag gis ltos pa can yaṅ yin pas srid pa’i rtse mo’i bar du rtog pa daṅ | dpyod pa dag yod par ’gyur ro || rtsiṅ ba daṅ (3) źib pa ñid kyis raṅ bźin tha dad par yaṅ rigs pa ma yin no || gźan dag na re mdo las rtog pa daṅ dpyod pa dag ni ṅag mṅon par ’du byed pa yin par gsuṅs te | brtags śiṅ dpyad nas tshig tu smra’i ma brtags ma dpyad par ni ma yin no źes ’byuṅ ṅo || de la rtsiṅ ba gaṅ dag (4) yin pa de dag ni rtog pa yin no || źib pa gaṅ dag yin pa de dag na dpyod pa yin no źer zer ro || gal te sems rtse gcig la rtsiṅ ba yaṅ chos gźan yin | źib pa yaṅ chos gźan yin na ’di la ’gal ba ci źig yod | gal te tshor ba daṅ ’du śes bźin du rigs tha dad pa źig (5) yin na ni ’gal ba med do || rigs gcig pa ni chuṅ du daṅ chen pa ñid cig car ’byuṅ ba mi srid do || rigs tha dad pa yaṅ yod do || ’o na ni de brjod par bya dgos so || de brjod par ni dka’ ste | de’i phyir chuṅ du daṅ chen po’i ñid kyis gsal bar ’gyur ro || de lta na ni gsal bar mi ’gyur (6) te | rigs re re la yaṅ chuṅ du daṅ chen po yod pa’i phyir ro || gźan dag na re sems gcig la rtog pa daṅ dpyod pa dag mi ’byuṅ ba ñid do źes zer ro || da ni ji ltar bsam gtan daṅ po yan lag la par bśad ce na | sa las de yan lag lṅa par bśad kyi skad cig las ni ma yin no ||

mānamadayoḥ kiṃ nānākāraṇam |

慢與醉異相云何。

(10)慢憍別者。

(7) ṅa rgyal daṅ rgyags pa dag la tha dad du bya ba ci źig yod ce na |

māna unnatiḥ | madaḥ svadharme raktasya paryādānaṃ tu cetasaḥ || 2.33 ||

偈曰。心高説爲(26)慢。醉愛著自法。心起變異亂。

.

ṅa rgyal kheṅs pa rgyags pa ni ||
raṅ gi chos la chags pa yi || sems ni yoṅs su gtugs pa’o ||

yena kenacit parato viśeṣaparikalpena cetasa unnatiḥ mānaḥ | madas tu svadharmeṣv eva raktasya yac cetasaḥ paryādānam | yathā madyaja evaṃ rāgajaḥ | saṃprahaṛśaṇaviśeṣo mada ity apare |

釋曰。由隨類(27)所分別勝徳。心高於他説名慢。醉者此人於(28)自法起愛著。其心亂味。如飮酒惛迷。心歡(29)喜差別。從貪欲生説名醉。餘師説如此。

慢謂對他心自擧性。稱量自他徳(11)類差別。心自擧恃陵蔑於他故名爲慢。 (12)憍謂染著自法爲先令心傲逸無所顧性。 (13)有餘師説。如因酒生欣擧差別説名爲醉。 (14)如是貪生欣擧差別説名爲憍。是謂慢憍差(15)別之相。

pha rol po las gaṅ yaṅ ruṅ pa’i khyad par źig yoṅs su brtags nas sems kheṅs pa ni ṅa rgyal lo || (70a1) rgyags pa ni raṅ gi chos rnams kho na la chags pa’i sems yoṅs su gtugs pa gaṅ yin pa’o || gźan dag na re chaṅ las skyes pa ji lta ba de bźin du rgyags pa yaṅ ’dod chags las skyes pa’i kun tu dga’ ba’i bye brag yin no źas zer ro ||

uktāḥ saha cittena caittāḥ prakāraśas teṣāṃ punar imāḥ saṃjñāḥ paribhāṣyante | pravacana etābhiḥ sadvyavahārāt |

説心(180c1)法與心共別異已。如是等法。佛世尊假立衆(2)名。於正法中。由此説教故。云何釋異。

如是已説諸心心所品類不同倶生(16)異相。然心心所於契經中隨義建立種種(17)名想。今當辯此名義差別。頌曰

sems las byuṅ ba (2) rnams sems daṅ bcas te rnam pa re re nas bśad zin to || gsuṅ rab las ’di dag gis tha sñad du ’dogs pa’i phyir de dag gi miṅ ’di dag brjod de |

cittaṃ mano ’tha vijñānam ekārthaṃ

偈曰。(3)心意識一義。

(18)心意識體一　心心所有依
(19)有縁有行相　相應義有五

sems daṅ yid daṅ rnam śes ni don gcig ’byed pas na sems so ||

釋曰。心以増長爲義。能解故名(4)意。能別故名識。善惡諸界所増長故名心。(5)＊或能増長彼故名心。此心爲他作依止説名(6)意。若能依止説名識。如心意識三名一義如(7)此。

(20)論曰。集起故名心。思量故名意。了別故(21)名識。復有釋言。淨不淨界種種差別故名(22)爲心。即此爲他作所依止故名爲意。作能(23)依止故名爲識。故心意識三名所詮。義雖(24)有異而體是一。如

śes pas na yid do || rnam par śes pa nas rnam par śes (3) pa’o || kha cig na re dge ba daṅ mi dge ba’i khams dag gis bsags pas na sems so | de ñid rten du gyur pa ni yid do || rten par gyur pa ni rnam par śes pa’o źes zer ro || ji ltar sems daṅ yid daṅ rnam par śes pa źes bya ba don gcig pa de bźin du

cittacaitasāḥ |
sāśrayālambanākārāḥ saṃprayuktāś ca |

偈曰。心及餘心法。有依境界相。相應。

心意識三名所詮義異(25)體一諸心心所名有所依所縁行相相應亦(26)爾。

sems daṅ sems byuṅ (4) daṅ ||
rten daṅ dmigs daṅ rnam bcas daṅ || mtshuṅs par ldan ba’aṅ ||

釋(8)曰。此四種名亦通一義。此心及心法。或説(9)有依由依根起故。或説有境。皆能取境故。或(10)説有相。是所縁境隨類差別能分別故。或説(11)相應。平等聚集故。云何平等聚集名相應。偈(12)曰。

名義雖殊而體是一。謂心心所皆名有所(27)依託所依根故。或名有所縁取所縁境故。 (28)或名有行相即於所縁品類差別等起行(29)相故。或名相應等和合故。依何義故名等(22a1)和合。

don gcig ste | sems daṅ sems las byuṅ ba de dag ñid dbaṅ po la brten pa’i phyir rten daṅ bcas pa dag ces bya’o || yul la ’dzin pa’i phyir dmigs pa daṅ bcas pa dag go || dmigs pa de ñid la (5) rnam pa re re nas bye brag tu gcod pa’i phyir rnam pa daṅ bcas pa dag go || mñam par ldan pa’i phyir mtshuṅs par ldan ba dag go || rnam pa gaṅ dag gis mtshuṅs par ldan źe na |

pañcadhā || 2.34 ||

義有五。

See the full verse quoted previously.

rnam pa lṅas ||

pañcabhiḥ samatāprākārair āśrayālambanākārakāladravyasamatābhiḥ | keyaṃ samatā | yathaiva hy ekaṃ cittam evaṃ caittā apy ekaikā iti | nirdiṣṭāś cittacaittāḥ savistaraprabhedāḥ |

釋曰。有五種平等類爲相應義。(13)謂依止境界取相時物平等等。何法爲物平(14)等。如心一物。如此心法亦各各一物。説心及(15)心法廣義及差別義已。

有五義故。謂心心所五義平等故説(2)相應。所依所縁行相時事皆平等故。事平等(3)者。一相應中如心體一。諸心所法各各亦爾。 (4)已説心心所廣分別義。

mtshuṅs pa rnam pa lṅa po rten daṅ dmigs pa daṅ rnam pa daṅ dus daṅ rdzas mtshuṅs pa dag (6) gis mtshuṅs par ldan no || rdzas mtshuṅs pa gaṅ źe na | ji ltar sems gcig kho na yin pa de bźin du sems las byuṅ ba rnams kyaṅ re re yin pa’o || sems daṅ sems las byuṅ ba rgyas pa daṅ | rab tu dbye ba daṅ bcas pa dag bstan zin to ||

viprayuktāstu saṃskārāḥ prāptyaprāptī sabhāgatā |
āsaṃjñikaṃ samāpattī jīvitaṃ lakṣaṇāni ca || 2.35 ||
nāmakāyādayaś ceti

偈曰。不相應諸行。至(16)非至同分。無想處二定。壽命及諸相。名聚等。

心不相應行何者是(5)耶。頌曰
(6)心不相應行　得非得同分
(7)無想二定命　相名身等類

mi ldan pa yi ’du byed rnams || thob daṅ (7) ma thob skal mñam daṅ ||
’du śes med sñoms ’jug dag daṅ || srog daṅ mtshan ñid rnams daṅ ni ||
miṅ gi tshogs la sogs pa yaṅ ||

ime saṃskārā na cittena asaṃprayuktā na ca rūpasvabhāvā iti cittaviprayuktā ucyante | tatra tāvat

(17)釋曰。如此等有爲法。與心不相應。非是色(18)性。説名不相應行。偈曰。於中。

(8)論曰。如是諸法心不相應非色等性。行蘊(9)所攝。是故名心不相應行。於中且辯得非(10)得相。頌曰

’du byed ’di dag ni sems daṅ mtshuṅs par ldan pa yaṅ ma yin la gzugs kyi ṅa bźin yaṅ ma yin bas sems daṅ ldan pa ma yin pa dag (70b1) ces bya’o || de la re źig

praptir lābhaḥ samanvayaḥ |

至得及同(19)隨。

(11)得謂獲成就　非得此相違
(12)得非得唯於　自相續二滅

thob pa rñed daṅ ldan pa’o ||

dvividhā hi prāptir aprāptavihīnasya ca lābhaḥ pratilabdhena ca samanvāgamaḥ | viparyayād aprāptir iti siddham | kasya punar ime prāptyaprāptī |

釋曰。得有二種。謂未至得已失得。與正得(20)同隨。翻此名非至。義至自成。此至非至屬(21)何法。

(13)論曰。得有二種。一者未得已失今獲。二者(14)得已不失成就。應知非得與此相違。於何(15)法中有得非得。

thob pa ni rnam pa gñis te | ma thob pa daṅ rnam par ñams pa las rñed pa daṅ | thob nas ldan pa’o || bzlog pa ni ma thob pa źes bya bar grub bo || thob pa daṅ ma thob pa ’di dag gaṅ gi yin źe na |

prāptyaprāptī svasaṃtāna patitānāṃ

偈曰。至非至屬帶。自相續。

See the full verse quoted previously.

thob daṅ ma thob daṅ rgyud du || gtogs (2) pa rnams kyi’o ||

na parasaṃtānapatitānām | na hi parakīryaiḥ kaścit samanvāgataḥ nāpy asaṃtatipatitānām | na hy asatatvasaṃkhyātaiḥ kaścit samanvāgataḥ | eṣa tāvat saṃskṛteṣu niyamaḥ | asaṃskṛteṣu punaḥ prāptyaprāptī

釋曰。若法(22)墮他相續。無至非至。何以故。無衆生與他法(23)相應。及與非墮相續法相應。何以故。無有衆(24)生。與非衆生數法相應故。於有爲法如此決(25)定。若於無爲法至非至云何。

於自相續及二滅中。謂有(16)爲法若有墮在自相續中有得非得。非他(17)相續。無有成就他身法故。非非相續。無(18)有成就非情法故。且有爲法決定如是。無(19)爲法中唯於二滅有得非得。

gźan gyi rgyud du gtogs pa rnams kyi ni ma yin te | gźan gyi dag daṅ ni ’gal yaṅ ldan pa med do || rgyud du ma gtogs pa rnams kyi yaṅ ma yin te | sems can du mi bgraṅ ba dag daṅ ni ’ga’ yaṅ ldan pa med do || ’di ni re źig ’dus ma byas dag gi ṅes pa (3) yin no || ’dus ma byas rnams kyi thob pa daṅ ma thob pa dag ni |

nirodhayoḥ || 2.36 ||

偈曰。二滅。

See the full verse quoted previously.

’gog gñis kyi |

sarvasattvā apratisaṃkhyānirodhena samanvāgatāḥ | ata eva hi cottamabhidharme “anāsravair dharmaḥ kaḥ samanvāgataḥ | āha | “sarvasattvā” iti | pratisaṃkhyānirodhena sakalabandhanādikṣaṇasthavarjyāḥ sarva āryāḥ pṛthagjanāś ca kecitsamanvāgatāḥ | ākāśena tu nāsti kaścit samanvāgataḥ | tasmād asya nāsati prāptiḥ | yasya ca nāsti prāptistas tasyāprāptir api nāstīti siddhāntaḥ | prāptir nāmāsti kiñcit bhāvāntaram iti | kuta etat | āha sūtrāt | sūtre hy uktaṃ “sa eṣāṃ daśānām aśaikṣāṇāṃ dharmāṇām utpādāt pratilambhāt samanvāgamād āryo bhavati pañcāṅgaviprahīṇa” iti vistaraḥ | tena tarhi asattvākhyair api samanvāgamaḥ prāpnoti parasattvaiś ca | kiṃ kāraṇam | sūtra vacanāt | “rājā bhikṣavaś cakravarti saptabhī ratnaiḥ samanvāgata” iti vistaraḥ | vaśitvam atra samanvāgamaśabdenoktam | tasya teṣu ratneṣu vaśitvaṃ kāmacāra iti | atra vaśitvaṃ samanvāgamo ’nyatra punar dravyāntaram iti | kuta etat kaḥ punar evam ayogaḥ | ayam ayogaḥ yad asyā naiva svabhāvaḥ prajñāyate rūpaśabdādivad rāgadveṣādivad vā na cāpi kṛtyaṃ cakṣuḥśrotrādivat | tasmāt dravyadharmāsaṃbhavād ayogaḥ | utpattihetur dharmāṇāṃ prāptir iti cet | asaṃskṛtasya na syāt | ye ca dharmā aprāptā ye ca tyaktā bhūmisaṃcāravairāgyatas teṣāṃ katham utpattiḥ syāt | sahajaprāptihetukā cet | jātir idānīṃ kiṅkarī jātijātir vā | sakalabandhanānāṃ khalv api mṛdumadhyādhimātrakleśotpattibhedo na syāt prāptyabhedāt | yato vā sa bhedas tata evāstu tadutpattiḥ | tasmān notpattihetuḥ prāptiḥ | kaś caivam āhotpattihetuḥ prāptir iti | kiṃ tarhi | vyavasthā hetuḥ | asatyāṃ hi prāptau laukikamānasānām āryapṛthagjanānām āryā ime pṛthagjanā ima iti na syād vyavasthānam | prahīṇāprahīṇa kleśatāviśeṣād etat bhavitum arhati | etac caiva kathaṃ bhaviṣyaty eṣāṃ prahīṇaḥ kleśa eṣām aprahīṇa iti | praptau satyām etat sidhyati tadvigamāvigamāt | āśrayaviśeṣād etat sidhyati | āśrayo hi sa āryāṇāṃ darśanabhāvanāmārgasāmarthyāt tathā parāvṛtto bhavati yathā na punas tatpraheyāṇāṃ kleśānāṃ prarohasamartho bhavati | ato ’gnidagdhavrīhivadavījībhūte āśraye kleśānāṃ prahīṇakleśa ity ucyate | upahatabījabhāve vā laukikena mārgeṇa | viparyayād aprahīṇakleśaḥ | yaś cāprahīṇas tena samanvāgato yaḥ prahīṇas tenāsamanvāgata iti prajñapyate | kuśalā api dharmā dviprakārā ayatnabhāvino yatnabhāvinaś ca ye ta ucyante utpattipratilambhikāḥ prāyogikāśceti | tatrāyatnabhāvibhir āśrayasya tadbījabhāvānupaghātāt samanvāgata upaghātād asamanvāgata ucyate samucchinnakuśalamūlaḥ | tasya tūpaghāto mithyādṛṣṭyā veditavyaḥ | na tu khalu kuśalānāṃ dharmāṇāṃ bījabhāvasyātyantaṃ santatau samudghātaḥ | ye punar yatnabhāvinas tair utpannais tadutpattir vaśitvā vighātāt santateḥ samanvāgata ucyate | tasmād bījam evātrānapoddhṛtam anupahatam paripṛṣṭaṃ ca vāśitvakāle samanvāgamākhyāṃ labhate nānyad dravyam | kiṃ punar idaṃ bījaṃ nāma | yan nāmarūpaṃ phalotpattau samartha sākṣāt pāraṃparyeṇa vā | santatipariṇāmaviśeṣāt | ko ’yaṃ pariṇāmo nāma | santater anyathātvam | kā ceyaṃ santatiḥ | hetuphalabhūtas traiyadhvikāḥ saṃskārāḥ | yat tūkta “lobhena samanvāgato ’bhavyaś catvāri smṛtyupasthānāni bhāvayitum” iti | tatrādhivāsanaṃ lobhasyāvinodanaṃ vā samanvāgamaḥ | yāvad dhi tasyādhivāsako ’vinodako bhavati tāvat bhavyas tāni bhāvayitum | evam ayaṃ samanvāgamaḥ sarvāthā prajñaptidharmo na tu dravyadharmaḥ | tasya ca pratiṣedho ’samanvāgama iti | dravyam eva tu vaibhāṣikāḥ ubhayaṃ varṇayanti | kiṃ kāraṇam | eṣa hi naḥ siddhānta iti | sā kilaiṣā praptiḥ

釋(26)曰。一切衆生皆與非擇滅得及同隨相應是。 (27)故於阿毘達磨藏説如此言。何者與無流法(28)相應。答一切衆生。亦與擇滅相應。除具縛及(29)住初刹那人。所餘一切聖人。及所餘凡夫。皆(181a1)與擇滅相應。無衆生與虚空相應。於虚空何(2)故無非至。若法無至。非至亦無。所謂別法。有(3)別法名至非至。此執從何生。從經生。何以(4)故。於經中説。是十種無學法。由生由得由同(5)隨。是聖人與五分相離。若爾與非衆生數法(181a6)至得亦應成。何以故。由經言。比丘。轉輪王(7)與七寶相應。謂得同隨。此經中説自在名得(8)同隨。何以故。是王於寶有自在。謂如意作。於(9)轉輪王經。汝執自在名得同隨。於彼經汝執(10)別物名得同隨。此執何證得成。此中何執非(11)道理。是非道理。此至非至自性不可知譬如(12)色聲等又如欲瞋等。其事亦不可知。譬如眼(13)耳等。離實物法故。立此法爲有。則非道理。 (14)若汝執此至是諸法生因。於無爲此法應無。 (15)若法未至及已捨。由易地及離欲。此法云何(16)更生。若汝説共有至得爲生因今立生相。復(17)何所作及生生。若此即是生因。具縛衆生下(18)中上惑生差別。不應有至。無差別故。若由(19)此法餘法。有差別生可從其起。是故至非生(20)因。有何人説此言。謂至爲生因。汝説云何 (21)成立差別因。何以故。此至若無。聖人及凡(22)夫。若同起世心。此人是聖。此人是凡。此差(23)別不可成立。已滅未滅＊惑有差別故。聖凡差(24)別自成。是義不然。何以故。此差別云何成。此(25)人＊惑已滅。此人＊惑未滅。若信有至。如此(26)等事則成。由至非至永滅離故。此事由依止(27)差別故成。諸聖人依止。由見道修道勝力故。(28)如此迴轉。如不應更生二道所滅諸惑。譬如(29)火所燋種子。依止亦爾。不更爲惑種子故説(181b1)惑已滅。惑由世間道。損壞惑種子相續中。説(2)惑已滅。翻此名未滅。若法未滅。與此法至得(3)相應。若此法已滅。則無至得相應。此言唯是(4)假説善法有二種。有不由功力生起有由功(5)力生起。是法説名生得及修得。此中不由功(6)力所生起善。於依止中善種子不破壞故。説(7)與至得相應。由種子破壞故。説無至得相應。(8)如斷善根人。此人相續中。由邪見應知善種(9)子已破壞。於彼相續中。善法種子非永除(10)滅。若善法由功力所生起。由彼正生故。於彼(11)生中相續自在無礙故。説與彼相應。是故此(12)種子。未拔除非破壞。増長自在時。此種子(13)得至得名。無別物。何法名種子。是名色於生(14)果有能。或現時或當時。由相續轉異類勝故。(15)何法名轉異。是相續差別。謂前後不同。何法(16)名相續。生成因果。三世有爲法。何者爲勝(17)類與果無間有生果能。有處説如此。若人與(18)貪欲同隨。則無復能修習四念處。此經中安(19)受貪愛説名同隨。何以故。此人隨安受貪愛(20)時量。無有功能。修習四念處。如此至得同隨(21)一切種皆是假名法。非實有物翻此名非至(22)得同隨。毘婆沙師説此。至非至實是有物。何(23)以故。我等悉檀説如此。彼説此至。

一切有情無(20)不成就非擇滅者。故對法中傳説。如是誰(21)成無漏法。謂一切有情。除初刹那具縛聖(22)者及餘一切具縛異生。諸餘有情皆成擇滅。 (23)決定無有成就虚空。故於虚空不言有(24)得。以得無故非得亦無。宗明得非得相翻(25)而立故。諸有得者亦有非得。義准可知。故(26)不別釋。何縁知有別物名得。契經説故。 (27)如契經言。聖者於彼十無學法以生以得(28)以成就故。已斷五支。乃至廣説。若爾非情(29)及他相續亦應成就。所以者何。契經説故。(22b1)如契經説。苾芻當知。有轉輪王成就七寶。(2)乃至廣説。此中自在説名成就。謂轉輪王於(3)彼七寶有自在力。隨樂轉故。此既自在説(4)名成就。餘復何因知有別物。許有別物(5)有何非理。如是非理。謂所執得無體可知。(6)如色聲等或貪瞋等。無用可知如眼耳等。 (7)故無容有別物名得。執有別物是爲非(8)理。若謂此得亦有作用謂作所得諸法生(9)因。是則無爲應無有得。又所得法未得已(10)捨界地轉易及離染故。彼現無得。當云何(11)生。若倶生得爲生因者。生與生生復何所(12)作。又非情法應定不生。又具縛者。下中上品(13)煩惱現起差別應無。得無別故。若由餘因(14)有差別者。即應由彼諸法得生。得復何用。(15)故彼所言得有作用。謂作所得諸法生因(16)理不成立。誰言此得作法生因。若爾此得(17)有何作用。謂於差別爲建立因。所以者何。(18)若無有得。異生聖者起世俗心。應無異生(19)及諸聖者建立差別。豈不煩惱已斷未斷有(20)差別故。應有差別。若執無得。如何可説(21)煩惱已斷及與未斷。許有得者斷未斷成。(22)由煩惱得離未離故。此由所依有差別故。(23)煩惱已斷未斷義成。謂諸聖者見修道力。令(24)所依身轉變異本。於彼二道所斷惑中無(25)復功能令其現起。猶如種子火所焚燒轉(26)變異前無能生用。如是聖者所依身中無(27)生惑能名煩惱斷。或世間道損所依中煩(28)惱種子亦名爲斷。與上相違名爲未斷。諸(29)未斷者説名成就。諸已斷者名不成就。如(22c1)是二種但假非實。善法有二。一者不由功(2)力修得。二者要由功力修得。即名生得及(3)加行得。不由功力而修得者。若所依中種(4)未被損名爲成就。若所依中種已被損名(5)不成就。謂斷善者。由邪見力損所依中善根(6)種子。應知名斷。非所依中善根種子畢竟(7)被害説名爲斷。要由功力而修得者。若所(8)依中彼法已起生彼功力自在無損説名成(9)就。與此相違名不成就。如是二種亦假非(10)實。故所依中唯有種子未拔未損増長自在。(11)於如是位立成就名。無有別物。此中何法(12)名爲種子。謂名與色於生自果。所有展轉(13)隣近功能。此由相續轉變差別。何名轉變。 (14)謂相續中前後異性。何名相續謂因果性三(15)世諸行。何名差別謂有無間生果功能。然(16)有處説。若成就貪便不能修四念住者。 (17)彼説。既著貪煩惱者不能厭捨故名成(18)就。由隨耽著貪愛時分。於四念住必不能(19)修。如是成就遍一切種唯假非實。唯遮於(20)此名不成就。亦假非實。毘婆沙師説。此二(21)種皆有別物實而非假。如是二途皆爲善(22)説。所以者何。不違理故。我所宗故。已辯自(23)性。差別云何。且應辯得。頌曰

so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa daṅ ni sems can thams cad daṅ ldan no || de ñid kyi phyir chos mṅon pa las | zag pa med pa’i chos rnams daṅ su źig ldan źe na | smras pa | sems (4) can thams cad do źes ’byuṅ ṅo źes grag go || so sor brtags pas ’gog pa daṅ ni ’chiṅ ba mtha’ dag daṅ ldan pa skad cig ma daṅ po la gnas pa ma gtogs pa ’phags pa thams cad daṅ | so so’i skye bo kha cig kyaṅ yin no || nam mkha’ daṅ ni ’ga’ yaṅ ldan ba med de | de bas na (5) ’di la thob pa med de | gaṅ la thob pa med pa de la ni ma thob pa yaṅ med do źes bya ba ni grub pa’i mtha’ yin no || thob pa źes bya ba rdzas gźan cuṅ zad cig yod do źes bya ba ’di gaṅ las | smras pa mdo las te | mdo las de mi slob pa’i chos bcu po ’di dag bskyed ciṅ so sor thob (6) pa las kun tu ldan pas na yan lag lṅa rnam par spaṅs pa’i ’phags par gyur ro źes rgyas par gsuṅs so || ’o na ni des ni sems can du mi sten pa dag daṅ sems can gźan dag daṅ yaṅ ldan par ’gyur te | ci’i phyir źe na | mdo las dge sloṅ dag ’khor los sgyur pa’i rgyal po rin (7) po che sna bdun daṅ ldan pa źes rgyas par ’byuṅ ba’i phyir ro || der ni dbaṅ ba de ñid la ldan pa’i sgrar gsuṅs te | de rin po che sna bdun dag la dbaṅ ñid dga’ dgur byed pa’i phyir ro | ldan ba der ni dbaṅ ba ñid yin la | gźan du ni rdzas gźan yin no || źes bya ba ’di dag las | de lta (71a1) na yaṅ mi ruṅ ba ci źig yod | mi ruṅ ba ’di dag yod de | gaṅ gi phyir gzugs daṅ sgra la sogs pa ltar ram | ’dod chags daṅ źe sdaṅ la sogs pa ltar ’di’i raṅ gi ṅo bo yaṅ mi snaṅ la | mig daṅ rna ba la sogs pa ltar bya ba yaṅ mi snaṅ ba de’i phyir rdzas kyi chos mi srid (2) pas mi ruṅ ṅo || gal te chos rnams skye ba’i rgyu la thob pa’o źes bya’o źe na | ’dus ma byas kyi ma yin par ’gyur ro || chos gaṅ dag ma thob pa rnams daṅ | gaṅ dag sa ’phos pa daṅ ’dod chags daṅ bral bas btaṅ sñoms pa de dag kyaṅ ji ltar skye bar ’gyur ro || ’on te lhan cig (3) skyes pa’i thob pa’i rgyu rkyen yin no źe na | de’i tshe skye ba’am | skye ba’i skye ba ci źig byed par ’gyur | ’chiṅ ba mtha’ dag daṅ ldan pa rnams kyi ñon moṅs pa chuṅ ṅu daṅ ’briṅ daṅ chen po skye ba’i khyad par du yaṅ mi ’gyur te | thob pa bye brag med pa’i phyir ro || ’on te de las de dag gi bye brag (4) tu ’gyur na ni de kho na las de dag skye ba yin no || de lta bas na thob pa skye ba’i rgyu ma yin no | thob pa skye ba’i rgyu yin no źes de skad du su zer | ’o na ci źe na | rnam par gźag pa’i rgyu yin te | thob pa med na ’jig rten pa’i yid daṅ ldan pa’i ’phags pa daṅ | so so’i skye bo rnams la (5) ’di dag ni ’phags pa’o || ’di dag ni so so’i skye bo ṅo śes rnam par gźag par mi ’gyur ro || de ni ñon moṅs pa spaṅs pa daṅ ma spaṅs pa ñid kyi bye brag las ’gyur bar ’os so || ’di dag ni ñon moṅs pa spaṅs pa’o || ’di dag ni ñon moṅs pa ma spaṅs pa’o źes bya ba ’di ñid du (6) yaṅ ji ltar ’gyur | thob pa yod na ni de daṅ bral ma bral las ’di yaṅ ’grub bo || ’di ni rten gyi bye brag las ’grub par ’gyur te | ’phags pa rnams kyi gnas de ni mthoṅ ba daṅ bsgom pa’i lam gyi mthus ji ltar de dag gis spaṅ bar bya ba’i ñon moṅs pa rnams yaṅ ’byuṅ bar mi nus pa (7) de ltar gyur pa yin te | de’i phyir rten ’bru mes tshig pa bźin du ñon moṅs pa rnams kyi sa bon du ma gyur pa’am | ’jig rten pa’i lam gyi sa bon gyi dṅos po ñams par byas na ñon moṅs pa spaṅs pa źes bya la | bzlog pa ni ma spaṅs pa ma yin pas gaṅ ma spaṅs pa de daṅ mi ldan | gaṅ spaṅs (71b1) pa de daṅ ni mi ldan no źes gdags so || dge ba’i chos rnams kyaṅ rnam pa gñis te | ma ’bad par skye ba rnams daṅ | ’bad de skye ba rnams te | gaṅ dag skye bas thob pa daṅ | sbyor ba las byuṅ ba źes bya ba de dag yin no || de la ma ’bad par skye ba rnams daṅ ni rten de dag gi sa bon gyi (2) dṅos po ñams par ma byas pa’i phyir ldan la | ñams par byas pa’i phyir mi ldan pa źes bya ste | dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa yin no || de yaṅ log par lta bas yin par rig par bya’o || rgyu la dge ba’i chos rnams kyi sa bon gyi dṅos po gtan du yaṅ dag par bcom pa ni ma yin (3) no | gaṅ dag ’bad de skye ba ni skyes pa de dag daṅ rgyud la de dag skye ba’i dbaṅ ñid thogs pa med pa’i phyir ldan pa źes bya’o || de’i phyir ’dir sa bon kho na rtsa nas ma bton pa daṅ | ñams par ma byas pa daṅ | dbaṅ ñid kyi dus na rgyas par gyur pa ni ldan pa źes bya ba’i miṅ ’thob kyi rdzas (4) gźan ni med do || sa bon źes bya ba ’di ci źig yin | ’bras bu bskyed par bya ba la rgyud ’gyur ba’i bye brag gi mṅon sum mam brgyud pas nus pa’i miṅ daṅ gzugs gaṅ yin pa’o ||² ’gyur ba źes bya ba ’di ci źig yin | rgyud gźan ñid du ’gyur ba’o || rgyud ces bya ba ’di yaṅ (5) ci źig yin | ’du byed dus gsum pa rgyu daṅ ’bras bur gyur pa rnams so || gaṅ las chags pa daṅ ldan pa ni dran pa ñe bar gźag pa gźi po dag bsgom pa’i skal ba daṅ mi ldan no źes gsuṅs pa der ni ldan pa chags pa daṅ du len ba’am mi sel ba yin te | ji srid du de daṅ du len ba’am (6) mi sel ba de srid du de dag bsgom pa’i skal ba daṅ mi ldan no || de ltar na ldan pa ’di daṅ de ’gog pa mi ldan pa ni rnam pa thams cad du btags pa’i chos yin gyi rdzas kyi chos ni ma yin no || bye brag tu smra ba rnams na re gñi ga rdzas kho na yin no źes brjod do || ci’i phyir źe na | ’di ni kho bo (7) cag gis grub pa’i mtha’ yin no źes zer ro || thob pa de ni |

2. Cf. also next record for the san correspondence to rgyud ’gyur ba’i bye brag.

traiyadhvikānāṃ trividhā

偈曰。於(24)三世三種。

(24)三世法各三　善等唯善等
(25)有繋自界得　無繋得通四
(26)非學無學三　非所斷二種

dus gsum pa’i rnam pa gsum źes grag ste ||

atītānāṃ dharmāṇām atītā ’pi prāptir asty anāgatyā ’pi pratyutpannā ’pi | evam anāgataparatyutpannānāṃ pratyekaṃ trividhā |

釋曰。過去諸法。有過去至。有未(25)來至。有現在至。如是未來現在諸法。各有三(26)至。

(27)論曰。三世法得各有三種。謂過去法有過去(28)得有未來得有現在得。如是未來及現在(29)法各有三得。

chos ’das pa rnams kyi thob pa ’das pa yaṅ yod | ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba yaṅ yod la | de bźin du ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba rnams kyi yaṅ so sor rnam pa (72a1) gsum mo ||

śubhādīnāṃ śubhādikā |

偈曰。於善等善等。

又善等法得唯善等。

dge la sogs kyi dge la sogs ||

kuśalākuśalāvyākṛtānāṃ kuśalākuśalāvyākṛtaiva yathākramaṃ prāptiḥ |

釋曰。若法善惡無記(27)性。至亦次第隨法同善惡無記性。

謂善不善(23a1)及無記法。如其次第有善不善無記三得。

dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa rnams kyi thob pa ni rim pa bźin du dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa kho na yin no ||

svadhātukā tadāptānāṃ

偈曰。隨法(28)界同界。

See the full verse quoted previously.

der gtogs rnams kyi raṅ khams pa ||

ye dharmās taddhātvāptās teṣāṃ svadhātukā prāptiḥ | kāmarūpārūpyāvacarāṇāṃ kāmarūpārūpyāvacarī yathākramam |

釋曰。若法隨與界相應。至得與法(29)同界。若法在欲色無色界。彼至得亦同。在欲(181c1)色無色界。

(2)又有繋法得唯自界。謂欲色界無色界法如(3)其次第唯有欲色無色三得。

chos gaṅ dag khams gaṅ du (2) gtogs pa de dag gi thob pa ni raṅ gi khams pa yin te | ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa rnams kyi thob pa ni rim pa bźin du ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yin no ||

anāptā nāṃ caturvidhā || 2.37 ||

偈曰。離三界四種

若無繋法得通(4)四種。

ma gtogs rnams kyi rnam pa bźi ||

anāsravāṇāṃ dharmāṇāṃ caturvidhā praptiḥ | samāsena traidhātukī cānāsravā ca | tatrāpraptiṃ saṃkhyānirodhasya traidhātukī pratisaṃkhyānirodhasya rūpārūpyāvacarīcānāsravā ca | mārgasatyasyānāsraveva | seyaṃ samasya caturvidhā bhavati |

釋曰。離三界(2)法。謂一切無流法。此無流法至得。若略攝有(3)四種。謂三界相應。及無流界相應此中非擇(4)滅至得有三界。擇滅至得。或在色無色界及(5)無流界。道諦至得。唯是無流故。此至得若略(6)攝。成有四種。

謂無漏法。總而言之得有四種。即三(5)界得及無漏得。別分別者。非擇滅得通三界(6)繋。若擇滅得色無色繋及與無漏。道諦得(7)唯無漏故。無繋法得有四種。

zag pa med pa’i chos rnams kyi thob (3) pa ni mdoṅ bsdu na rnam pa bźi ste | khams gsum pa daṅ | zag pa med pa’o || de la so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa’i ni khams gsum pa yin no || so sor brtags pas ’gog pa’i ni gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yaṅ yin la | zag pa med pa yaṅ (4) yin no || lam gyi bden pa’i zag pa med pa ñid do || de ni mdor bsdus te rnam pa bźi yin no ||

śaikṣāṇāṃ dharmāṇāṃ śaikṣaiva prāptiḥ akṣaikṣāṇām aśaikṣānāśaikṣāṇān tu bhedaḥ | sa nirdiśyate

有學法至得是有學。無學法至(7)得是無學。非學非無學法至得有差別。偈曰。

又有學法得(8)唯有學。若無學法得唯無學。非學非無學得(9)有差別。 .

slob pa’i chos rnams kyi thob pa ni slob pa kho na yin no || mi slob pa rnams kyi ni mi slob pa kho na yin no || slob pa yaṅ ma yin mi slob pa yaṅ ma yin pa rnams kyi ni bye brag yod (5) pas de bstan par bya ste |

tridhā na śaikṣā ’śaikṣāṇāṃ

(8)非學無學三。

謂此法得總説有三。

slob daṅ mi slob min gyi gsum ||

naivaśaikṣānāśaikṣā dharmā ucyante sāsravā dharmā asaṃskāṛtaṃ ca | teṣāṃ śaikṣādibhedena trividhā prāptiḥ | sāsravāṇāṃ tāvat naivaśaikṣānāśaikṣī prāptiḥ | apratisaṃkhyānirodhasya ca pratisaṃkhyānirodhasyacānāryeṇa praptasya | tasyaiva śaikṣeṇa mārgeṇa praptasya śaikṣī aśaikṣeṇāśaikṣī | darśanabhāvanāheyānāṃ yathākramaṃ darśanabhāvanāheyaiva prāptiḥ | aheyānāṃ tu bhedaḥ | sa nirdiśyate

釋曰。非學非無學法。謂有流及(9)無爲。由有學等差別。此法至得成三種有流(10)至得。謂非學非無學法。及非聖人所得非擇(11)滅擇滅至得。是擇滅學無學道所得。此至得(12)亦是學無學。見修二道所應滅惑至得。次第(13)應爲見修二道所破。若非二道所滅法至得。(14)則有差別。今當説。

別分別者一(10)切有漏及三無爲。皆名非學非無學法。且有(11)漏法唯有非學非無學得。非擇滅得及非聖(12)道所引擇滅得亦如是。若有學道所引擇滅(13)得即有學。若無學道所引擇滅得即無學。又(14)見修所斷法如其次第有見修所斷得。非所(15)斷法得有差別。

slob pa yaṅ ma yin mi slob pa yaṅ ma yin pa’i chos źes bya ba ni zag pa daṅ bcas pa’i chos rnams daṅ | ’dus ma byas so || de dag gi thob pa ni slob pa la sogs pa’i bye brag gis rnam pa gsum ste | re źig zag (6) pa daṅ bcas pa rnams daṅ |³ so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa daṅ | ’phags pa ma yin pas thob pa so sor brtags pas ’gog pa’i thob pa ni slob pa yaṅ ma yin mi slob pa yaṅ ma yin no || de ñid slob pa’i lam gyis thob pa’i ni slob pa’o || mi slob pa’i lam gyi sa thob pa’i (7) ni mi slob pa’o || mthoṅ ba daṅ bsgom pas spaṅ bar bya ba rnams ni thob pa ni rim pa bźin du mthoṅ bas daṅ bsgom pas spaṅ bar bya ba kho na yin no || spaṅ bar bya ba ma yin pa rnams kyi ni bye brag yod pas de bstan par bya ba ste |

3. See also next record.

aheyānāṃ dvidhā matā |

偈曰。非所滅二種。

謂此法得總説有二。

spaṅ bya min pa’i rnam gñis ’dod ||

apraheyā dharmā anāsravāḥ | teṣām apratisaṃkhyānirodhasya bhāvanāheyā prāptiḥ anāryaprāptasya ca pratisaṃkhyānirodhasya | tasyaivāryamārgaprāptasyānāsravā ’heyā mārgasatyasya ca |

釋曰。(15)非所滅法。謂無流法。此中非擇滅至得。唯修(16)道所斷。及非聖人所得擇滅至得。聖人所得(17)擇滅至得。唯是無流故非所滅。道諦至得亦(18)如此。

別分別(16)者諸無漏法名非所斷。非擇滅得唯修所斷。(17)若非聖道所引擇滅得亦如是。聖道所引擇(18)滅之得及道諦得皆非所斷。

spaṅ bar bya ba (72b1) ma yin pa’i chos dag ni zag pa med pa rnams te | de dag las so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa daṅ | ’phags pa ma yin pas thob pa so sor brtags pas ’gog pa’i thob pa ni bsgom pas spaṅ bar bya’o || de ñid ’phags pa’i lam gyis thob pa’i daṅ | lam gyi bden (2) pa ni zag pa med pa ste spaṅ bar bya ba ma yin pa’o ||

yad uktaṃ “traiyadhvikānāṃ trividhā” iti tasyotsargasyāyam apavādaḥ

前説於三世三種。此是總説。爲簡別此(19)總説故説此偈。

前雖總説三世(19)法各三。今應簡別其中差別相。頌曰

dus gsum pa’i rnam pa gsum źes spyir bstan pa gaṅ yin pa de’i dmigs kyis bstan pa ni ’di yin te |

avyākṛtāptiḥ sahajā

偈曰。無記至倶起。

(20)無記得倶起　除二通變化
(21)有覆色亦倶　欲色無前起

luṅ bstan min thob lhan cig skye ||

釋曰。若(20)無覆無記法至得。但有現在。無過去未來。此(21)法力弱故。此法若過去。至得則過去。此法若(22)現在。至得則現在。一切無覆無記至得。皆如(23)此耶。 .

(22)論曰。無覆無記得唯倶起。無前後生。勢力劣(23)故。法若過去得亦過去。法若未來得亦未來。(24)法若現在得亦現在。一切無覆無記法得皆(25)如是耶。不爾。

ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa rnams kyi thob pa ni stobs chuṅ ba’i phyir lhan cig skye (3) ba kho na ste | sṅar skye ba yaṅ med la dus phyis skye ba yaṅ med do || des na de dag gi ni ’das pa rnams kyi yaṅ ’das pa kho na yin la | da ltar byuṅ ba rnams kyi bar du yaṅ da ltar byuṅ ba kho na yin no || ci ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa thams cad kyi de daṅ ’dra’am źe na |

abhijñānair māṇikād ṛte || 2.38 ||

偈曰。除二通變化。

See the full verse quoted previously.

mṅon śes (4) sprul pa ma gtogs pa ||

dve abhijñe avyākṛte nirmāṇacittaṃ ca varjayitvā | teṣāṃ hi balavattvāt prayogaviśeṣaniṣpatteḥ pūrva paścāt sahajā prāptiḥ | śailpasthānikasyāpi kasyacid īryāpathikasyātyartham abhyastasyecchanti |

釋曰。二通慧是無(24)記。變化亦爾。除此三所餘悉同。此三勢力強(25)故。由加行勝類成就故。故此至得通三世。工(26)巧處無記。及別威儀無記。極所數習。有餘師(27)欲此至得同三世。

云何除眼耳通及能變化。 (26)謂眼耳通慧及能變化心勢力強故。加行差(27)別所成辦故。雖是無覆無記性收。而有前(28)後及倶起得。若工巧處及威儀路極數習者(29)得亦許爾。

thams cad kyi de daṅ mi ’dra ste | mṅon par śes pa luṅ du ma bstan pa gñis daṅ | sprul pa’i sems ma gtogs pa’o || de dag ni sbyor ba’i khyad par gyis ’grub pas stobs daṅ ldan pa’i phyir sṅar daṅ phyis daṅ lhan cig tu skye ba yaṅ yod do || bzo’i (5) gnas pa kha cig daṅ | spyod lam pa śin tu goms pa yaṅ ’dod do ||

kim anivṛtāvyākṛtasyaiva sahajā praptir ity āha

唯無覆無記至得但現在(28)耶。

唯有無覆無記法得但倶起耶。

ci ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa kho na’i thob pa la lhan cig skye ba yin nam źe na | smras pa |

nivṛtasya ca rūpasya

偈曰。又覆無記色。

See the full verse quoted previously.

bsgribs pa’i gzugs kyi’aṅ |

nivṛtāvyākṛtasyāpi vijñaptirūpasya sahajaiva prāptir adhimātreṇāpy avijñaptyanutthāpanādaurbalyasiddheḥ |

釋曰。有覆無記有教(29)色至得但現在。何以故。若最上品不能起長(182a1)無教色故。是故力弱。

(23b1)不爾。云何。有覆無記色得亦爾。謂諸有覆無(2)記表色得亦如前。但有倶起。雖有上品而(3)亦不能發無表故勢力微劣。由此定無法(4)前後得。

gzugs kyi rnam par rig byed bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i thob pa yaṅ lhan (6) cig skye ba kho na ste | chen pos kyaṅ rnam par rig byed ma yin pa mi slob pas stobs chuṅ bas grub pa’i phyir ro ||

yathā ’vyākṛtānāṃ dharmāṇām ayaṃ praptibhedaḥ kim evaṃ kuśalākuśalānām api kaścit prāptibhedo ’sti | astīty āha |

如無記法至得有差別。(2)善惡法至得。爲有如此差別不。答有。

如無記法得有別異善不善得亦有(5)異耶。亦有。云何。

ji ltar luṅ du ma bstan pa’i chos rnams kyi thob pa’i bye brag ’di yin pa ltar dge ba daṅ mi dge ba rnams kyi thob pa la yaṅ bye brag ’ga’ źig yod dam źe na | smras pa | yod (7) de |

kāme rūpasya nāgrajā |

偈曰。欲(3)界色無前。

See the full verse quoted previously.

’dod pa na | gzugs kyi sṅar ni skye ba med |

kāmāvacarasya vijñaptyavijñaptirūpasyāgrajā praptiḥ sarvathā nāsti | sahajā cāsti paścātkālajā ca |

釋曰。於欲界色過去一向無至得。 (4)現在及未來皆有至得。

謂欲界繋善不善色得無(6)前起。唯有倶生及後起得。

’dod pa na spyod pa’i gzugs kyi thob pa ni rnam pa thams cad du sṅar skye ba med do || lhan cig skye ba daṅ | dus phyis skye ba ni yod do ||

kim aprāpter api prāptivat prakārabhedaḥ | nety āha | kiṃ tarhi |

如至得非至得。亦有(5)如此差別不。答無。何者。

非得如得亦有(7)如上品類別耶。不爾。云何。頌曰

ci ma thob pa yaṅ thob pa bźin du rnam pa’i bye brag yod dam | smras pa med do | ’o na ci lta bu źe na

akliṣṭāvyākṛtā ’prāptiḥ

偈曰。非至無汚記。

(8)非得淨無記　去來世各三
(9)三界不繋三　許聖道非得
(10)説名異生性　得法易地捨

(73a1) ma thob ma bsgribs luṅ ma bstan ||

aprāptir anivṛtāvyākṛtaiva sarvā | adhvabhedena punaḥ

(6)釋曰。一切非至。唯無覆無記。約世差別。云(7)何。

(11)論曰。性差別者。一切非得皆唯無覆無記性(12)攝。世差別者。

ma thob pa thams cad ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa kho na yin no || dus kyi bye brag gis ni |

sā ’tītājātayos tridhā || 2.39 ||

偈曰。去來世三種。

過去未來各有三種。

’das ma skyes kyi de rnam gsum ||

pratyutpannasya nāratyaprāptiḥ pratyutpannā |² atītānāgatayos tu traiyadhvikī |

2. Read with tib pratyutpannasya nāprāptiḥ pratyutpannā

釋曰。現世法非至得(8)但現世。若過去未來法非至得。各有三世。

謂現在法(13)決定無有現在非得。唯有過去未來非得。(14)過去未來一一各有三世非得。

da ltar byuṅ ba’i ma thob pa da ltar byuṅ ba ni med do || ’das pa daṅ ma ’oṅs pa dag (2) gi ni dus gsum pa ma yin no ||

kāmādyāptāmalānāṃ ca

偈(9)曰。欲等無垢有。

See the full verse quoted previously.

’dod sogs gtogs daṅ dri med kyi’aṅ ||

trividheti varttate | kāmāptānāṃ kāmarūpārūpyāvacarī | evaṃ rūpārūpyāptānām anāsravāṇāṃ ca nāsty anāsravā kācid aprāptiḥ | tathā hi |

釋曰。亦有三種非至。欲界(10)法非至得。或在欲界。或在色無色界。如此色(11)界無色界無流界。非至得亦爾。無有非至得(12)是無流。何故如此。

界差別者。三(15)界繋法及不繋法各三非得。謂欲界繋法有(16)三界非得。色無色界繋及不繋亦爾。定無非(17)得是無漏者。所以者何。

rnam gsum źes bya bar sbyar te | ’dod par gtogs pa rnams kyi ni ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yin la | gzugs daṅ gzugs med par gtogs pa rnams daṅ | ma gtogs (3) pa rnams kyi yaṅ de daṅ ’dra’o || ma thob pa zag pa med pa ni ’ga’ yaṅ med de | ’di ltar |

mārgasyāprāptir iṣyate |
pṛthagjanatvam

偈曰。許聖道非至。凡夫(13)性。

See the full verse quoted previously.

lam ma thob pa so so yi || skye bor ’dod do ||

釋曰。如發慧阿毘達磨藏説。何法名凡夫(14)性。非至得聖法。非至得即是非至。若非至(15)聖法。是凡夫性。凡夫性不應成無流。不得何(16)聖法。一切聖法不別説故。非至得者。離實有(17)得。若不爾。佛世尊與聲聞獨覺性不相應故。(18)應不成聖。若爾應作決定説。定非至得聖法。 (19)不應説定言。何以故。是直文句能爲決定。譬(20)如説人食水食風。有餘師説。不得苦法智忍(21)及倶起法。名凡夫性。亦不可説由捨此還成(22)凡夫。何以故。此苦法智忍。及倶起法。非至(23)得永滅除故。若爾苦法智忍。及倶起法。亦有(24)三性。非至得何法。一切。若爾如前難過失更(25)至亦如前救。若爾立文句之功此復何用。若(26)立如此則爲最勝。如經部師所説。經部執云(27)何。若未曾起聖法相續。名凡夫性。

由許聖道非得説(18)名異生性故。如本論言。云何異生性。謂不(19)獲聖法。不獲即是非得異名。非説異生性(20)是無漏應理。不獲何聖法名異生性。謂不(21)獲一切。不別説故。此不獲言表離於獲。 (22)若異此者。諸佛世尊亦不成就聲聞獨覺種(23)性聖法。應名異生。若爾彼論應説純言。 (24)不要須説。此一句中含純義故。如説此類(25)食水食風。有説。不獲苦法智忍及倶生法(26)名異生性。不可難言道類智時捨此法故(27)應成非聖。前已永害彼非得故。若爾此性(28)既通三乘。不獲何等名異生性。此亦應言(29)不獲一切。若爾此應同前有難。此難復應(23c1)如前通釋。若爾重説唐捐其功。如經部師(2)所説爲善。經部所説其義云何。謂曾未生(3)聖法相續分位差別名異生性。

bstan bcos las | so so’i skye bo ñid gaṅ źe na | ’phags pa’i chos rnams kyi ma rñed pa’o źes ’don te | gal te ma rñed pa źes bya (4) ba ma thob pa yin pas so so’i skye bo ñid ni zag pa med pa yin par mi ’os so || ’phags pa’i chos gaṅ dag gi ma rñed pa yin źe na | thams cad kyi yin te | khyad par med par ’byuṅ ba’i phyir ro || de ni rñed pa med par ma rñed pa gaṅ yin pa ste | da lta ma yin na saṅs rgyas kyaṅ ñan (5) thos daṅ raṅ saṅs rgyas kyi rigs can dag daṅ mi ldan pa’i phyir daṅ ’phags pa ma yin par ’gyur ro || ’o na ni kho na źes bya ba’i sgra ’don dgos so || gdon mi dgos te | tshig gcig pu dag kyaṅ ṅes par ’dzin pa yin te | dper na chu ’thuṅ ba’o || rluṅ za ba’o źes bya ba (6) bźin no || gźan dag na re sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa daṅ de dag lhan cig ’byuṅ ba rnams kyi’o źes zer ro || de dag btaṅ bas ’phags pa ma yin pa ñid du thal bar yaṅ mi ’gyur te | de dag gi ma rñed pa gtan du bcom pa’i phyir ro || ’o na ni de dag kyaṅ rigs gsum (7) pa yin na gaṅ dag gi ma rñed pa yin | thams cad kyi yin no || ’o na ni ñes pa de ñid du ’gyur ro || lan yaṅ de ñid yin no || ’o na ni ’bad pa don med par ’gyur bas mdo sde pa rnams kyi ji lta ba de lta bu ni legs pa yin no || mdo sde pa rnams kyi ji lta bu yin | ’phags pa’i chos (73b1) rnams ma skyes pa’i rgyud ni so so’i skye bo ñid yin no źes bya ba’o ||

atheyam aprāptiḥ kathaṃ vihīyate | yasya yā dharmasya prāptir asau

復次此非(28)至云何。滅是法是非至得。

如是非得(4)何時當捨。此法非得得此法時。

yaṅ ma thob pa ’di ji ltar rnam par ñams par ’gyur źe na | chos gaṅ gi ma thob pa gaṅ yin pa de ni |

tatprāptibhūsaṃcārād vihīyate || 2.40 ||

偈曰。由至度餘地(29)則捨。

或轉易地(5)捨此非得。

de thob daṅ | sa ’phos nas ni rnam ñams ’gyur ||

yathā tāvad āryamārgasyālābhaḥ pṛthagjanatvaṃ tasya lābhāt tadvihīyate bhūmisaṃcārāc ca | evam anyeṣām api yojyam | vihīyata iti tasyā aprāpter aprāptir utpadyate prāptiś chidyate | kiṃ punar aprāptiprāptyor api prāptyaprāptī bhavataḥ | ubhayor apy ubhayaṃ bhavatīty āhuḥ | nanu caivam anavasthā prasaṅgaḥ praptīnām | nānavasthāprasaṅgaḥ | parasparasamanvāgamāt | ātmanā tṛtīyo hi dharma utpadyate | sa ca dharmas tasya prāptiḥ prāptiprāptiś ca | tatra prāptyutpādāt tena dharmeṇa samanvāgato bhavati prāptiprāptyā ca | prāptiprāptyutpādāt punaḥ prāptyaiva samanvāgato bhavaty ato nānāvasthā | evaṃ ca kṛtva ātmanā tṛtīyasya dharmasya kuśalasya kliṣṭasya kliṣṭasya vā dvitīye kṣaṇe tisraḥ prāptayo jāyante | tāsāṃ ca punas tisro ’nuprāptaya iti ṣaḍ bhavanti | tṛtīye kṣaṇe prathamadvitīyakṣaṇotpannānāṃ dravyāṇāṃ nava prāptayaḥ sārdham anuprāptibhir ity aṣṭādāśa bhavanti | evam uttarottaravṛddhiprasaṅgenaitāḥ praptayo visarpantyaḥ sarveṣām atītānāgatānāṃ kleśopakleśakṣaṇānām upapattilābhikānāṃ ca kuśalakṣaṇānāṃ saṃprayoga sahabhuvām anādyantasaṃsāraparyāpannānām anantā ekasya prāṇinaḥ kṣaṇe kṣaṇe upajāyante ity anantadravyāḥ pratisantānam ātmabhāvakṣaṇāḥ sattvānāṃ bhavanti | atyutsavo vatāyaṃ prāptīnāṃ varttate | kevalaṃ tu apratighātinyo yato ’vakāśam ākāśe labhante | itarathā hy ākāśe ’py avakāśo na syāt dvitīyasya prāṇinaḥ ||

釋曰。如非至得聖道名凡夫性。由至得(182b1)聖道。即捨凡夫性。或由度餘地。所餘諸法非(2)至。應如此思。非至非至若生起。非至至若斷。 (3)説捨非至。非至及至。爲更有至非至不。此二(4)各各有二。若爾於至非至。有無窮過失。無無(5)窮過失。更互相應。故法若生以自體爲第三(6)生。第一本法。第二本法至得。第三至得至(7)得。此中由至得生相續。與本法相應。及與至(8)得至得相應。由至得至得生相續。但與至得(9)相應。若作如此是本法以自體爲第三。若善(10)若染汚。於第二刹那有三至得生。復有三同(11)隨至得倶生。合成六。於第三刹那第一第二(12)刹那所生諸法。有九大至得。共同隨至得。成(13)十八物。如此後後増長生故。諸至得流。一切(14)過去未來。大惑小惑刹那。一切生得善刹那。(15)共相應及倶生法至得。無始無終輪轉生死(16)衆生中。隨一衆生。刹那刹那起成無邊物。隨(17)一一諸衆生身。相續刹那亦如此。今諸至得。(18)最大集會希有生起。唯有一徳。謂不相礙。故(19)得處所。若不爾。於一人虚空亦非其器。何況(20)第二。

如聖道非得説名異生性。得此(6)聖道時或易地便捨。餘法非得。類此應思。(7)若非得得斷。非得非得生。如是名爲捨於(8)非得。得與非得。豈復有餘得與非得。應言(9)此二各復有餘得及非得。若爾豈不有無(10)窮過。無無窮過。許得展轉更相成故。以法(11)生時并其自體三法倶起。第一本法。第二法(12)得。第三得得。謂相續中法得起故成就本法(13)及與得得。得得起故。成就法得。是故此中(14)無無窮過。如是若善若染汚法。一一自體初(15)生起時并其自體三法倶起。第二刹那六法(16)倶起。謂三法得及三得得。第三刹那十八倶(17)起。謂於第一第二刹那所生諸法有九法得(18)及九得得。如是諸得後後轉増。一切過去(19)未來煩惱及隨煩惱并生得善刹那刹那相應(20)倶有無始無終生死輪轉有無邊得。且一有(21)情生死相續刹那刹那起無邊得。如是一切(22)有情相續一一各別。刹那刹那無量無邊諸(23)得倶起。如是諸得極多集會。無對礙故互(24)相容受。若不爾者。一有情得虚空不容。況(25)第二等。
(26)説一切有部倶舍論卷第四(27)(28)(29)(24a1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第五(4)尊者世親造(5)三藏法師玄奘奉詔譯(6)分別根品第二之三。

re źig ’di lta ste | ’phags pa’i lam gyi ma rñed pa ni so so’i skye bo (2) ñid de | de ni de rñed pa daṅ sa ’phos pa las rnam par ñams par ’gyur te | gźan dag gi yaṅ de bźin du sbyar bar bya’o || rnam par ñams par ’gyur źes bya ba ni ma thob pa de ma thob pa skye źiṅ thob pa ’chad par ’gyur ro || ci ma thob pa daṅ thob pa dag gi yaṅ thob pa daṅ | (3) ma thob pa yod dam | smras pa | gñi ga’i yaṅ gñi ga yod do || de lta na thob pa rnams thug pa med par thal bar ’gyur ba ma yin nam | phan tshun ldan pa’i phyir thug pa med par thal bar mi ’gyur ro || chos bdag ñid gtogs pa gsum skye ste | chos de daṅ | de’i thob pa daṅ | (4) thob pa’i thob pa’o || de la thob pa skyes pas chos de daṅ | thob pa’i thob pa daṅ ldan par ’gyur la | thob pa’i thob pa skyes pas thob pa kho na daṅ ldan par ’gyur bas de’i phyir thug pa med pa ma yin no || de ltar byas na skad cig ma gñis pa la dge ba’aṅ ruṅ ñon moṅs pa can yaṅ ruṅ (5) chos bdag gñid gtogs par gsum gyi thob pa gsum skye bar ’gyur la | de dag gi rjes kyi thob pa yaṅ gsum yin pas drug tu ’gyur ro || skad cig ma gsum pa la ni skad cig ma daṅ po daṅ gñis pa la skyes pa’i rdzas rnams kyi thob pa dgu po rjes kyi thob pa daṅ bcas pas (6) bco brgyad du ’gyur ro || de ltar thob pa rnams goṅ nas goṅ du spel ba’i ’gres kyis bskyed na srog chags gcig la yaṅ skad cig skad cig la ’das pa daṅ ma ’oṅs pa’i ñon moṅs pa daṅ | ñe ba’i ñon moṅs pa daṅ | skyes nas thob pa’i dge ba’i skad cig ma mtshuṅs par ldan pa (7) daṅ lhan cig ’byuṅ bar bcas pa thog ma daṅ tha ma med pa’i ’khor bar gtogs pa thams cad kyi mtha’ yas pa dag skye bar ’gyur bas sems can rnams kyi so so’i rgyud kyi lus kyi skad cig ma la rdzas mtha’ yas pa can dag ’byuṅ ṅo || kye ma ’di ni thob pa rnams kyi dga’ ston chen po (74a1) źig ste | de thogs pa med pas ’di ltar go skabs rñed kyi | de lta ma yin na srog chags gñis pa’i ni nam mkha’ la go skabs yod par mi ’gyur ro ||

atha keyaṃ sabhāgatā |

何法名同分。

(7)如是已辯得非得相。同分者何。

yaṅ skal ba mñam pa źes bya ba ’di ci źe na |

sabhāgatā sattvasāmyaṃ

偈曰。同分衆生等。

頌曰。(8)同分有情等

skal mñam sems can ’dra ba’o ||

sabhāgatā nāma dravyam | sattvānāṃ sākṛśyaṃ nikāyasa bhāga ity asyāḥ śāstre saṃjñā | sā punar abhinnā bhinnā ca | abhinnā sarvasattvānāṃ sattvasabhāgatā | pratisattvaṃ sarveṣu bhāvāt | bhinnā punas teṣām eva sattvānāṃ dhātubhūmigatiyonijātistrīpuruṣopāsakabhikṣuśaikṣāśaikṣyādibhedena pratiniyatā dharmasabhāgatā | punaḥ skandhāyatanadhātutaḥ yadi satvasabhāgatā dravyam aviśiṣtaṃ na syāt anyonyaviśeṣabhinneṣu sattveṣu sattvasttva ity abhedena buddhir na syāt prajñaptiś ca | evaṃ skandhādibuddhiprajñaptayyo ’pi yojyāḥ | syāc cyavetopapadyeta na ca sattvasabhāgatāṃ vijahyān na ca pratilabheteti | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭiḥ yataś cyavate tatraivopapadyamānaḥ | dvitīyā niyāmam avakrāman | sa hi pṛthagjanasabhāgatāṃ vijahyād āryasabhāgatāṃ pratilabhate | tṛtīyā gatisaṃcārāt | caturthy etān ākārān sthāpayitvā |

釋曰。(21)有物名同分。謂衆生等類。於阿毘達磨藏説(22)此。名謂聚同分。此有不異異。不異謂一切衆(23)生與衆生同分。隨一衆生同分。於一切衆生(24)悉有故。異謂是一切衆生同分。由界地道雜(25)生男女優婆塞比丘有學無學等差別。各不(26)相應故。亦有法同分。由陰入界等故。不異如(27)前。若無聚同分。非別有實物。於衆生由種種(28)別類更互不同。此亦衆生。彼亦衆生。如此同(29)智。及同言説。不應得成。陰等同智及同言説(182c1)亦爾。有退亦生。不捨聚同分。不得同分。不(2)立此成四句。第一句者。從此退於中更受生。 (3)第二句者。入正定聚。何以故。此人捨凡夫(4)聚同分。得聖人聚同分。第三句者。由度餘道。(5)第四句者。除前三句。

(9)論曰。有別實物名爲同分。謂諸有情展轉(10)類等。本論説此名衆同分。此復二種。一無(11)差別。二有差別。無差別者。謂諸有情有情同(12)分。一切有情各等有故。有差別者。謂諸有情(13)界地趣生種姓男女近事苾芻學無學等各(14)別同分。一類有情各等有故。復有法同分。謂(15)隨蘊處界。若無實物無差別相名同分者。(16)展轉差別諸有情中。有情有情等無差別覺(17)及施設不應得有。如是蘊等等無差別覺(18)及施設如理應知。頗有死生不捨不得有(19)情同分。應作四句。第一句者。謂是處死還(20)生是處。第二句者。謂入正性。離生位時。捨(21)異生同分。得聖者同分。第三句者。謂是趣死(22)生餘趣等。第四句者。謂除前相。

skal ba mñam pa ñid (2) ces bya ba’i rdzas ni sems can rnams kyi ’dra ba yin te | bstan bcos las ni ’di’i miṅ ris mthun pa źes ’byuṅ ṅo || de yaṅ tha dad pa ma yin pa daṅ | tha dad pa ste | tha dad pa ma yin pa ni | sems can thams cad sems can du skal ba mñam pa ste | thams cad la yaṅ sems (3) can re re yod pa’i phyir ro || tha dad pa ni sems can de dag ñid khams daṅ sa daṅ ’gro ba daṅ | skye gnas daṅ | rigs daṅ | pho daṅ | mo daṅ | dge bsñen daṅ | dge sloṅ daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa la sogs pa’i bye brag gis so sor ṅes pa’o || chos kyi skal ba mñam (4) pa ni phuṅ po daṅ skye mched daṅ khams kyi sgo nas so || gal te skal pa mñam pa źes bya ba’i rdzas khyad par med pa źig med na phan tshun khyad par tha dad pa’i sems can rnams la bye brag med par sems can źes bya ba’i blo ’jug pa daṅ | ’dogs par yaṅ mi ’gyur te | phuṅ po la sogs (5) pa’i blo daṅ ’dogs pa dag la yaṅ de bźin du sbyor bar bya’o || ’chi ’pho bar yaṅ ’gyur źiṅ skye bar yaṅ ’gyur la | sems can gyi skal ba mñam pa ñid ’dor par yaṅ mi ’gyur thob par yaṅ mi ’gyur pa yod dam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni gaṅ nas ’chi ’pho ba de ñid du (6) skye ba na’o || gñis pa ni ṅes pa la ’jug pa na ste | de ni sems can gyi skal ba mñam pa ñid ’dor źiṅ | ’phags pa’i skal ba mñam pa ñid ’thob bo || gsum pa ni ’gro ba ’pho ba las so || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o ||

yadi pṛthagjanasabhāgatā nāma dravyam asti kiṃ punaḥ pṛthagjanatvena | na hi manuṣyasabhāgatāyā anyan manuṣyatvaṃ kalpyete | naiva ca lokaḥ sabhāgatāṃ paśyaty arūpiṇītvāt na caināṃ prajñayā paricchinatti pratipadyate ca satvānāṃ jātyabhedam iti satyā api tasyāḥ kathaṃ tatra vyāpāraḥ | api cāsattvasabhāgatā ’pi kiṃ neṣyate | śāliyavamudgamāsāmrapanasalohakāñcanādīnāṃ svajātisādṛśyāt tāsāṃ ca sabhāgatānām anyonyabhinnānāṃ katham abhedena sabhāgatā prajñaptiḥ kriyate | vaiśeṣikāś caivaṃ dyotitā bhavanti | teṣām api hy eṣa siddhāntaḥ | sāmānyapadārtho nāmāsti yataḥ samānapratyayotpattir atulyaprakāreṣv apīti | ayaṃ tu teṣāṃ viśeṣaḥ | sa eko ’py anekasmin varttate yadi dyotitā yadi na dyotitā | asty eṣā tu sabhāgatā sūtre vacanād iti vaibhāṣikāḥ | uktaṃ hi bhagavatā “sa ced itthantvam āgacchati manuṣyāṇāṃ sabhāgatām“ iti | uktam etan na tūktaṃ dravyāntaram iti | kā tarhi sā | ta eva hi tathābhūtāḥ saṃskārā yeṣu manuṣyādiprajñaptiḥ śālyādiṣu sabhāga tāvat | tattve tan na varṇayanti |

若有實物。名凡夫同(6)分。何用別立凡夫性。何以故。若離人同分。(7)無別人性可分別。復次世間亦不曾見有人(8)同分法。以無色故。智慧亦不能分別衆生生(9)類不異。但許如此衆生同分。若實有。於中何(10)所能作。復次云何不許非衆生有同分。如舍(11)利穀麥豆波那婆菴羅鐵金等。自性類等故。(12)如此等同分更互有異。云何可説不異同分。 (13)若爾鞞世師外道。由此執得顯成。何以故。此(14)執即是鞞世師悉檀。彼立六句義中。此執是(15)同異句義。由此法於不同物中生起同智。説(16)名同異。毘婆沙師説。彼執有異。彼謂同異唯(17)是一物遍在多物。衆生同分則不爾。若顯成(18)若不顯成。實有同分。由經所證。佛世尊説。若(19)此人還成此類。謂於人聚同分實有。如此説。(20)非説別有物。若爾此經所顯同分是何法。是(21)有爲法。如此生起。於中假説人天等。如説舍(22)利穀等同分。如此義非毘婆沙師所讃許。

若別有實(23)物名異生同分。何用別立異生性耶。非異(24)人同分別有人性故。又非世間現見同分。(25)以非色故亦非覺慧所能了別無別用故。(26)世雖不了有情同分而於有情謂無差(27)別。故設有體亦何所用。又何因不許有無(28)情同分。諸穀麥豆金鐵菴羅半娜婆等。亦(29)有自類互相似故。又諸同分展轉差別。如何(24b1)於彼更無同分。而起無別覺施設耶。又應(2)顯成勝論所執。彼宗執有總同句義。於(3)一切法總同言智由此發生。彼復執有同(4)異句義。於異品類同異言智由此發生。毘(5)婆沙師作如是説。彼執與此義類不同。以(6)説一物於多轉故。又縱於彼若顯不顯。然(7)此同分必有實物。契經説故。如世尊言。若(8)還來此得人同分。乃至廣説。雖有是説而(9)不説言別有實物名爲同分。若爾所説同(10)分是何。即如是類諸行生時。於中假立人(11)同分等。如諸穀麥豆等同分。此非善説。違(12)我宗故。

gal te so so’i skye bo’i skal ba mñam pa (7) ñid ces bya ba’i rdzas śig yod na go so so’i skye bo ñid kyis ci źig bya ste | mi’i skal pa mñam pa las ni mi ñid gud na brtag tu med do || ’jig rten gyis ni skal ba mñam pa ñid gzugs can ma yin pa’i phyir mi mthoṅ ba ñid la | ’di śes rab kyis kyaṅ yoṅs su mi chod mod kyi | (74b1) sems can rnams kyi rigs tha mi dad pa yaṅ khoṅ du chud do || de yod du chug na yaṅ de las ji lta bu źig byed | gźan yaṅ sems can ma yin pa’i skal ba mñam pa ñid kyaṅ ci’i phyir mi ’dod de || s’a lu daṅ | nas daṅ | mon sran sde’u daṅ | mon sran gre’u daṅ | aa (2) mra daṅ | śiṅ pa nas daṅ | lcags daṅ | gser la sogs pa rnams raṅ gi rigs ’dra ba’i phyir ro || skal pa mñam pa phan tshun tha dad pa de dag kyaṅ ji ltar bye brag med par skal ba mñam pa ñid du ’dogs par byed | de lta na ni bye brag pa rnams kyis gsal pa byas pa (3) yin te | de dag gi grub pa’i mtha’ ni spyi źes bya ba’i dṅos po źig yod de | des na rnam pa mi ’dra ba rnams la yaṅ śes pa mtshuṅs pa skye’o źes bya ba ’di yin no || de dag gcig yin yaṅ du ma la ’jug pa ’di ni de dag gi khyad par yin no || bye brag tu smra ba rnams na re gal (4) te gsal bar byas kyaṅ ruṅ | gal te gsal bar ma byas kyaṅ ruṅ ste | mdo las ’byuṅ ba’i phyir skal ba mñam pa ni yod pa kho na ste | bcom ldan ’das kyis kyaṅ brgya la mi rnams daṅ skal ba mñam pa ’di lta bu ñid du ’oṅ na źes gsuṅs so źes zer ro || de skad gsuṅs mod (5) kyi rdzas gźan no źes ni ma gsuṅs so || ’o na ci źe na | gaṅ dag la mi la sogs par ’dogs pa’i ’du byed de lta bur gyur pa de dag kho nar zad de | s’a lu la sogs pa’i skal ba mñam pa daṅ ’dra’o || de skad du ni mi brjod do ||

atha kim idam āsaṃjñikaṃ nāma |

何(23)法名無想有。

已辯同分。無想者何。頌曰

yaṅ ’du śes med pa pa źes bya ba ’di ci źe na |

āsaṃjñikam asaṃjñiṣu |
nirodhaś cittacaittānāṃ

偈曰。無想於彼天。能滅心心法。

(13)無想無想中　心心所法滅
(14)異熟居廣果

(6) ’du śes med pa pa ’du śes ||
med par sems daṅ sems byuṅ rnams || ’gog pa’o ||

asaṃjñisattveṣu deveṣūpapannānāṃ yaś cittacaittānāṃ nirodhas tad āsaṃjñikaṃ nāma dravyaṃ yena cittacaittā anāgate ’dhvani kālāntaraṃ saṃnirudhyante notpattuṃ labhante | nadītoyasaṃnirodhavat | tat punar ekāntena

(24)釋曰。於無想衆生天中受生。有法能遮滅彼(25)心及心法。此説名無想有。由此法心及心法。(26)於未來中暫時不起。於生無有功能。如堰遏(27)江水。此法一向。

(15)論曰。若生無想有情天中。有法能令心心(16)所滅名爲無想。是實有物。能遮未來心心(17)所法令暫不起如堰江河。此法一向

’du śes med pa’i lha rnams kyi naṅ du skye ba dag gi sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa gaṅ yin pa de ni ’du śes med pa pa źes bya ba’i rdzas yin te | gaṅ gis ma ’oṅs (7) pa’i dus kyi sems daṅ sems las byuṅ ba rnams dus gźan gyi bar du kluṅ gi chu ’gog pa bźin du ’gog ciṅ skyer mi ster ba’o || de yaṅ gcig tu

vipākaḥ

偈曰。果報。

是異(18)熟果。

rnam par smin ||

kasya vipākaḥ | asaṃjñisamāpatteḥ | katame te sattvā yeṣv asaṃjñisattvāḥ |

釋曰。此是何業(28)果報。無想定業於何處衆生有此無想天。

誰之異熟。謂無想定。無想有情居在何(19)處。

gaṅ gi rnam par smin pa yin źe na | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa’i yin no || gaṅ dag na ’du śes (75a1) med pa’i sems can rnams ’khod pa’i sems can de dag gaṅ źe na |

te bṛhatphalāḥ || 2.41 ||

偈(29)曰。諸廣果。

居在廣果。

de ’bras che’aṅ |

bṛhatphalā nāma devā yeṣāṃ kecid asaṃjñisattvāḥ pradeśe bhavanti dhyānāntarikāvat | kiṃ punas tenaiva kadācit saṃjñino bhavanti | bhavanty upapattikāle cyutikāle ca | “prakṛṣṭam api kālaṃ sthitvā saha saṃjñotpādātteṣāṃ sattvānāṃ tatsthānāt cyutir bhavatīti” sūtre pāthaḥ | te ca tato dīrghasvapnavyutthitā iva cyutvā kāmadhātāv upapadyante nānyatra | pūrvasamāpattisaṃskāraparikṣayāt apūrvānupacayāc ca kṣiptā iva kṣīṇavegā iṣavaḥ pṛthivīṃ patanti | yena ca tatropapattavyaṃ tasyāvaśyaṃ kāmāvacaraṃ karmāparaparyāyavedanīyaṃ bhavati | yathottarakauravāṇāṃ devopapāttivedanīyam |

釋曰。有諸天名廣果。於彼一處有(183a1)衆生名無想天。如初定中間。彼衆生爲一向(2)無想。爲或暫一時有想故名無想。有時有想。(3)謂受生時退墮時。於長時起想故。彼衆生從(4)此處方退墮。經言如此。於彼衆生如久時熟(5)眠覺起。即便退墮。必欲界受生。更無餘處。 (6)由宿世定業功能盡故。不能生長未曾有業(7)故。譬如放箭速疾勢盡故即便墮地。若衆生(8)必應生彼天。此衆生定有欲界後報業。譬如(9)北鳩婁必有生天後報業。

謂廣果天中有高勝處如中(20)間靜慮名無想天。彼爲恒無想爲亦有想(21)耶。生死位中多時有想。言無想者。由彼有(22)情中間長時想不起故。如契經説。彼諸有情(23)由想起故從彼處沒。然彼有情如久睡覺。(24)還起於想。從彼沒已必生欲界。非餘處所。 (25)先修定行勢力盡故。於彼不能更修定故。(26)如箭射空力盡便墮。若諸有情應生彼處(27)必有欲界順後受業。如應生彼北倶盧洲(28)必定應有生天之業。

gaṅ dag gi phyogs gcig na sems can ’du śes med pa kha cig ’khod pa’i lha de dag ni ’bras bu che ba źes bya ba yin te | bsam gtan khyad par can bźin no || ci de dag (2) nam yaṅ ’du śes can du mi ’gyur ram źe na | skye ba’i dus daṅ ’chi ’phos pa’i dus na ’gyur te | mdo las | sems can de dag dus riṅ mo źig tu ’dug ste | ’du śes skyes nas gnas de nas ’chi ’pho bar ’gyur ro źes ’byuṅ ṅo || de dag kyaṅ yun riṅ por gñid kyis log pa (3) las saṅs pa bźin du de nas śi ’phos nas sṅon gyi sñoms par ’jug pa’i ’du byed yoṅs su zad pa’i phyir daṅ | sṅon med pa ma bsags pa’i phyir mda’ ’phaṅs pa śugs zad pa dag sa la ltuṅ ba bźin du ’dod pa’i khams su skye bar ’gyur te | gźan du ni ma yin no || gaṅ źig (4) der skye bar ’gyur ba de la ni gdon mi za bar ’dod pa na spyod pa’i lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba’i las yod de | dper na byaṅ gi sgra mi sñan pa rnams kyi lhar skye ba myoṅ bar ’gyur ba bźin no |

atha samāpattī iti yad uktaṃ katame te samāpattī | asaṃjñisamāpattir nirodhasamāpattiś ca | keyam asaṃjñisamāpattiḥ | yathaivāsaṃjñikam uktaṃ “nirodhaś cittacaittānām” iti |

阿毘達磨藏説。何(10)者爲二三摩跋提無想定及滅想受定。何法(11)名無想定。如前所説。無想有能滅心心法

已辯無想。二定者何。 (29)謂無想定及滅盡定。初無想定其相云何。 .

yaṅ | sñoms ’jug dag ces gaṅ bśad pa || sñoms par ’jug pa de dag gaṅ (5) yin źe na | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa’o || ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ’di ci źe na | ji ltar sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa la ’du śes med pa par bśad pa |

tathā ’saṃjñisamāpattiḥ

偈(12)曰。如此無想定。

頌曰
(24c1)如是無想定　後靜慮求脱
(2)善唯順生受　非聖得一世

de bźin ’du śes med (6) sñoms ’jug |

asaṃjñināṃ samāpattir asaṃjñā vety asaṃjñisamāpattiḥ | so ’pi cittacaittānāṃ nirodhaḥ | etāvat tathāśabdenānvākṛṣyate | sā tu samāpattiḥ |

釋曰。無想觀行人。定名無(13)想定。又此定無想。名無想定。此定能遮滅心(14)及心法。是如此言所引。此定在何處。

(3)論曰。如前所説有法能令心心所滅名爲(4)無想。如是復有別法能令心心所滅名無(5)想定。無想者定名無想定。或定無想名無(6)想定。説如是聲。唯顯此定滅心心所與無(7)想同。此在何地。

’du śes med pa rnams kyi sñoms par ’jug pa’am ’du śes med pa can yin pas ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ste | de yaṅ sems daṅ sems las byuṅ ba rnams kyi ’gog pa yin no || de bźin źes bya ba’i sgras ni de tsam źig mthun par ’don (7) to || sñoms par ’jug pa de ni

dhyāne ’ntye

偈曰。後(15)定。

謂後靜慮。

bsam gtan tha mar |

antyadhyānaṃ caturthaṃ tatparyāpannā ’sau nānyabhumikā | kim artham enāṃ samāpadyante |

釋曰。最後定。謂第四定最上品。此定於(16)中相應。非於餘地何用修此定。

即在第四靜慮(8)非餘。修無想定爲何所求。

bsam gtan tha ma ni bźi pa ste | de ni der gtogs pa yin gyis gźan pa ni ma yin no | ci’i phyir ’di la sñoms par ’jug ce na |

niḥsṛtīcchayā |

偈曰。欲解(17)脱。

謂求解脱。

’byuṅ ’dod pas |

niḥsaraṇam eṣāṃ manyante | ato mokṣakāmatayā samāpadyante | āsaṃjñikaṃ vipākatvāt avyākṛtam iti siddham | iyaṃ tu

釋曰。諸外觀行人。執此定爲決定出離。(18)是故由求解脱故。修習此定。無想有是果報(19)故。成無記法此定

彼(9)執無想是眞解脱。爲求證彼修無想定。前(10)説無想是異熟故。無記性攝。不説自成。今(11)無想定。

’di la ṅes par ’byuṅ bar sems te | de’i phyir thar par ’dod (75b1) pas sñoms par ’jug go || ’du śes med pa pa ni rnam par smin pa yin pa’i phyir luṅ du ma bstan pa źes bya bar grub bo || ’di ni

śubhā

偈曰。善。

See the full verse quoted previously.

dge ba’o ||

kuśalaivāsaṃjñisamāpattiḥ | tasyā asaṃjñisattveṣu pañcaskandhako vipākaḥ | kuśalā satī

釋曰。此無想定一(20)向是。善此定於無想天五陰爲果報。若善於(21)三報位中是何位。

一向是善。此是善故。能招無想有情(12)天中五蘊異熟。既是善性

’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ni dge ba kho na yin no || de’i rnam par smin pa ni ’du śes med pa’i sems can (2) rnams kyi naṅ du phuṅ po lṅa ’grub pa’o || de dge ba yin yaṅ |

upapadyavedyaiva

偈曰。必有生報。

爲順何受。

skyes nas myoṅ ’gyur ñid |

upapadyavedanīyaiva | na dṛṣṭadharmaparyāyavedanīyā nāpi aniyatā | yo ’py enām utpādya parihīyate so ’pi kilāvaśyaṃ punar utpādyāsaṃjñisattveṣūpapadyata iti | ata eva tallābhī niyāmaṃ nāvakrāmati | seyaṃ pṛthagjanasyaiveṣyate |

釋曰。此定(22)唯生報。非現報及後報。亦非不定報。若人已(23)生起此定。後更退失。彼説此人必還更得受(24)無想天生。是故若人得此定。必不得入正定(25)聚。此定但凡夫所得。

唯順(13)生受。非順現後及不定受。若起此定後雖(14)退失。傳説現身必還能起。當生無想有情天(15)中。故得此定必不能入正性離生。又許此(16)定唯異生得

skyes nas myoṅ bar ’gyur ba kho na yin gyi mthoṅ ba’i chos daṅ lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba yaṅ ma yin la ma ṅes pa yaṅ ma yin no || gaṅ źig gis ’di bskyed nas yoṅs su (3) ñams pa de yaṅ gdon mi za bar yaṅ bskyed nas ’du śes med pa’i sems can rnams kyi naṅ du skye bar ’gyur ro || źes grag go || de ñid kyi phyir de thob pa ni ṅes pa la mi ’jug go || de yaṅ so so’i skye bo kho na’i yin par ’dod kyi |

nāryasya

偈曰。非聖。

非諸聖者。

’phags pa’i ma yin |

na hy āryāṃ asaṃjñisamāpattiṃ samāpadyante vinipātasthānam ivaitāṃ paśyantaḥ | niḥsaraṇasaṃjñino hi tāṃ samāpadyante | atha kim enām āryāś caturthadhyānalābhād atītānāgatāṃ pratilabhante dhyānavat | anye ’pi tāvan na pratilabhante | kiṃ kāraṇam | eṣā hy ucitā ’pi satī mahābhisaṃskārasādhyatvād acittakatvāc ca |

釋曰。聖人(26)不得修習此定。彼見此定如見深坑。何以故。(27)若人於此定起解脱心乃修此定。聖人於生(28)死不起解脱心。聖人若已得第四定。爲於過(29)去未來得此定。不猶如諸定。非聖亦不得。何(183b1)以故。此定若已曾數數所習。大功用所成故。(2)又無心故。

以諸聖者於無想(17)定如見深坑不樂入故。要執無想爲眞(18)解脱。起出離想而修此定。一切聖者不執(19)有漏爲眞解脱及眞出離故於此定必不(20)修行。若諸聖者修得第四靜慮定時。爲如(21)靜慮亦得去來無想定不。餘亦不得。所以(22)者何。彼雖曾習以無心故。要大加行方便(23)修得。

’phags pa (4) rnams ni ’di la rnam par ltuṅ ba’i gnas lta bur gzigs pas ’du śes med pa’i sñoms par mi ’jug gi ṅes par ’byuṅ ba’i ’du śes can dag ni de la sñoms par ’jug go || yaṅ ci ’phags pa bsam gtan bźi pa thob nas bsam gtan bźin du ’di ’das pa daṅ ma (5) ’oṅs pa dag kyaṅ ’thob bam źe na | re źig gźan dag gis kyaṅ mi ’thob po ci’i phyir źe na | ’di ni ’dris pa yin yaṅ mṅon par ’du bya ba chen pos bsgrub par bya ba yin pa’i phyir daṅ | sems med pa pa yin pa’i phyir ro ||

ekādhvikāpyate || 2.42 ||

偈曰。一世得。

See the full verse quoted previously.

dus gcig ’thob

ekakālikety arthaḥ | varttamānakālikaiva labhyate yathā prātimokṣasaṃvaraḥ | labdhayā tu dvitīyādiṣu kṣaṇeṣv atītayā ’pi samanvāgato bhavati yāvan na tyajati | acittakatvān nānāgatā bhāvyate |

釋曰。但一時得。謂(3)現在得。如波羅提木叉戒。得此定於第二刹(4)那有過去至得。乃至未捨此定。無心故於未(5)來無修。

故初得時唯得一世。謂得現在。如初(24)受得別解脱戒。得此定已。第二念等乃至(25)未捨。亦成過去。以無心故。無未來修。

dus gcig pa źes bya (6) ba’i tha tshig ste | so sor thar pa’i sdom pa ji lta ba bźin du da ltar gyi dus pa kho na ’thob po || skad cig ma gñis pa la sogs par ni ji srid mi gtoṅ bde srid du thob pa ’das pa daṅ yaṅ ldan pa yin no || sems med pa pa yin pa’i phyir ma ’oṅs pa ni mi ’thob po ||

nirodhasamāpattir idāniṃ katamā |

今滅心定其相云何。

次(26)滅盡定其相云何。頌曰

da ni (7) ’gog pa’i sñoms par ’jug pa gaṅ źe na |

nirodhākhyā tathaiveyaṃ yathaivāsaṃjñisamāpatthiḥ | tathāśabdena kaḥ prakāro gṛhyate | “nirodhaś cittacaittānām” iti | ayaṃ tv asyā viśeṣaḥ | iyaṃ

偈曰。滅定亦(6)如此。釋曰。如無想定。無心定亦如此。如此(7)言引何義。能滅心及心法。此二定異相云何。(8)此定

(27)滅盡定亦然　爲靜住有頂
(28)善二受不定　聖由加行得
(29)成佛得非前　三十四念故 (25a1)論曰。如無想定滅定亦然。此亦然聲爲例(2)何義。例無想定心心所滅。如説復有別法(3)能令心心所滅名無想定。如是復有別法(4)能令心心所滅名滅盡定。如是二定差別(5)相者。

’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ji lta bur | ’gog pa źes pa’aṅ de bźin ñid || de bźin źes bya ba’i sgras rnam pa gaṅ źig gzuṅ źe na | sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa’o źes bya ba gzuṅ ṅo| | (76a1) ’di’i khyad par ni ’di yin te | ’di

vihārārthaṃ

偈曰。爲靜住。

See the full verse quoted previously.

gnas don du |

śāntavihārasaṃjñāpūrvakeṇa manasikāreṇa enāṃ samāpadyante | tāṃ tu niḥsaraṇasaṃjñā pūrvakeṇa | sā khalv api caturthadhyānabhūmikā | iyaṃ tu

釋曰。寂靜住想爲思惟先(9)故。聖人修此定。彼定解脱想爲思惟先。彼與(10)第四定同地。此定

See the full verse quoted previously. 前無想定爲求解脱以出離想作意(6)爲先。此滅盡定爲求靜住

źi bar gnas pa’i ’du śes sṅon du btaṅ ba’i yid la byed pas ’di la sñoms par ’jug gi | de la ni ṅes par ’byuṅ ba’i ’du śes sṅon du btaṅ bas so || yaṅ de ni bsam gtan bźi pa’i sa pa yin gyi (2) ’di ni |

bhavāgrajā |

偈曰。有頂。

See the full verse quoted previously.

srid rtse skyes |

naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanabhūmikaiva | sā ceyaṃ

釋曰。此定以(11)非想非非想爲地。此定

以止息想作意(7)爲先。前無想定在後靜慮。此滅盡定唯在(8)有頂。即是非想非非想處。

’du śes med ’du śes med min skye mched kyi sa pa kho na yin no || ’di ni

śubhā

偈曰。善。

See the full verse quoted previously.

dge ba’o ||

kuśalaiva na kliṣṭā nāvyākāṛtā | kuśalā satī

釋曰。此定(12)必是善。無染汚故。非無記。雖復是善。

此同前定性唯是(9)善非無記染。善等起故。

dge ba kho na yin te | ñon moṅs pa can yaṅ ma yin la | luṅ du ma bstan pa yaṅ ma yin no || dge ba yin yaṅ |

dvivedyā ’niyatā ca |

偈曰(13)二報不定。

See the full verse quoted previously.

gñis su myoṅ ’gyur daṅ ma ṅes ||

dvayoḥ kālayor vedyā upapadyavedanīyā cāparaparyāyavedanīyā ca | aniyatā ca vipākaṃ prati kadācin na vipacyate | yadīha parinirvāyāt tasyā hi bhavāgre catuḥskandhako vipākaḥ | sā ceyam ekāntena

釋曰。此定由二因有二報。或生報(14)或後報。有時於果報不定有時無果報。若得(15)定人般涅槃。此定於有頂以四陰爲果報。此(16)定一向。

前無想定唯順生(10)受。此滅盡定通順生後及不定受。謂約異(11)熟有順生受。或順後受。或不定受。或全不(12)受。謂若於下得般涅槃。此定所招何地幾(13)蘊。唯招有頂四蘊異熟。 .

skye (3) nas myoṅ bar ’gyur ba daṅ | lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba ste | dus gñis su myoṅ bar ’gyur ba daṅ | rnam par smin pa’i phyir ma ṅes pa yaṅ yin te | gal te ’dir yoṅs su mya ṅan las ’da’ bar byed na nam yaṅ rnam par mi smin pa kho nar ’gyur ro || de’i (4) rnam par smin pa ni srid pa’i rtse mo’i phuṅ po bźi yin no || de yaṅ gcig tu

āryasya

偈曰。唯聖。

See the full verse quoted previously.

’phags pa’i

na hi pṛthagjanā nirodhasamāpattim utpādayituṃ śaknuvanty ucchedabhīrutvād āryamārgabalena cotpādanād dṛṣṭadharmanirvāṇasya tadadhimuktitaḥ | āryasyāpi ceyaṃ na vairāgyalabhyā | kiṃ tarhi |

釋曰。但聖人能得此定(17)非凡夫。何以故。凡夫不能得修此定。怖畏斷(18)絶故。又由聖道力所生起故。云何如此。於中(19)生現世涅槃願樂故。此定雖是聖人所得。非(20)離欲所得云何得。

前無想定唯異生得。(14)此滅盡定唯聖者得。非異生能起。怖畏斷(15)滅故。唯聖道力所能起故。現法涅槃勝解(16)入故。此亦如前。非離染得。由何而得。

so so’i skye bo rnams kyis ni ’gog pa’i sñoms par ’jug pa skyed mi nus te | chad pas ’jigs pa’i phyir daṅ | ’phags pa’i lam gyi stobs kyis bskyed pa’i yaṅ phyir ro || mthoṅ ba’i chos (5) la mya ṅan las ’das pa ni de la mos pa’i phyir ro || ’phags pa’i yaṅ ’di ni ’dod chags daṅ bral bas thob par bya ba ma yin te | ’o na ji lta bu źe na |

āpyā prayogataḥ || 2.43 ||

偈曰。由修得。

由加(17)行得。

sbyor bas ’thob |

釋曰。此定(21)由修習力得。非過去得。未來不可修。由心力(22)強故成。若爾於佛世尊。亦由修習得耶不。(23)云何。偈曰。

要由加行方證得故。又初得時唯得(18)現在。不得過去不修未來。要由心力方(19)能修故。第二念等乃至未捨亦成過去。世尊(20)亦以加行得耶。不爾。

’di ni sbyor bas ’thob par bya ba kho na yin pas | ’das pa yaṅ mi ’thob la ma ’oṅs pa yaṅ mi ’thob ste | de ni (6) sems kyi stobs kyis ’thob pa’i phyir ro || ci bcom ldan ’das kyi yaṅ sbyor ba las byuṅ ba yin nam źe na | smras pa | ma yin no || ’o na ji lta bu źe na |

bodhilabhyā muneḥ

菩提得。

云何。成佛時得。

thub pa’i byaṅ chub kyis thob bya ||

kṣayajñānasamanaṃ kālaṃ buddhā bhagavanta enāṃ labhante nāsti kiñcid buddhānāṃ prāyogikaṃ nāma | icchāmātrapratibaddho hi teṣāṃ sarvaguṇasaṃpātsaṃmukhībhāvaḥ | tasmād eṣāṃ sarvavairāgyalābhikam | kathaṃ khalv idānīm anutpāditāyāṃ nirodhasamāpattau kṣayajñānakāle bhagavān ubhayoto bhāgavimuktaḥ sidhyati | sidhyaty utpāditāyām iva tasyāṃ vaśitvāt prāgeva tāṃ bodhisattvaḥ śaikṣyāvasthāyām utpādayatīti pāścattyāḥ | atha kasmād evaṃ neṣyate | evaṃ ca sthaviropaguptasyāpīdaṃ netrīpadaṃ prāmāṇikaṃ bhaviṣyati | “nirodhasamāpattim utpādya kṣayajñānam utpādayatīti vaktavyaṃ tathāgata” iti |

釋曰。諸佛世尊。與盡智(24)同時得此定。何以故。諸佛無有一徳由功用(25)得。由一切圓徳現前。皆隨佛欲成故。是故(26)一切功徳。於佛悉是離欲所得。若爾先未(27)生滅心定。於盡智時。佛世尊云何成倶解(28)脱人。得成如於已生。此中得自在故。西國(29)諸師説。菩薩在有學位。先已生此定。後方得(183c1)菩提。云何不許如此。若爾與大徳優波掘多(2)所造道理足論。彼順成證。彼論説。先已起(3)滅想受定。後方得盡智。應説如來如此。

謂佛(21)世尊盡智時得。佛無一徳由加行得。暫起(22)欲樂現在前時。一切圓徳隨樂而起故。佛衆(23)徳皆離染得。世尊曾未起滅盡定。得盡智(24)時云何得成倶分解脱。於起滅定得自在(25)故。如已起者。成倶解脱。西方師説。菩薩學(26)位先起此定後得菩提。云何此中不許彼(27)説。若許彼説便順尊者鄔波毱多理目足(28)論。如彼論説。當言如來先起滅定後生盡(29)智。

saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams kyis ni ’di zad pa mkhyen pa daṅ dus mñam du brñes so || (7) saṅs rgyas rnams kyi ni sbyor ba las byuṅ ba źes bya ba cuṅ zad kyaṅ med de | de dag gi yon tan ’byor ba mṅon sum du ’gyur ba thams cad ni bźed pa tsam la rag lus pa yin pas de lta bas na de dag gi thams cad ni | ’dod chags daṅ bral bas brñes pa yin no || da ni yaṅ bcom ldan ’das (76b1) kyis ’gog pa’i sñoms par ’jug pa ma bskyed na zad pa mkhyen pa’i dus su gñi ga’i cha las rnam par grol bar ji ltar ’grub ce na | ’grub ste | bskyed zin pa bźin du de la mṅa’ ba’i phyir ro || nub phyogs pa dag na re de ni daṅ po kho nar byaṅ chub sems dpa’ slob pa’i gnas skabs (2) na skyed par byed do źes zer ro || yaṅ ’di ci’i phyir mi ’dod ce na | de ltar na gnas brtan ñe bsruṅs kyi lugs kyi tshig ni de bźin gśegs pa ni ’gog pa’i sñoms par ’jug pa bskyed nas zad pa mkhyen pa skyed par mdzad do źes brjod par bya’o || źes bya ba ’byuṅ ba ’di tshad mar (3) byas pa yin no ||

na prāk

偈曰。(4)非前。

See the full verse quoted previously.

daṅ por ma yin |

na hi pūrvaṃ tasyā utapādanaṃ yujyata iti kāśmīrakāḥ | kiṃ kāraṇam |

釋曰。罽賓國毘婆沙師説。先入無心定(5)後得盡智。是義不然。何以故

迦濕彌羅國毘婆沙師説。非前起滅定(25b1)後方生盡智。所以者何。

kha che ba rnams na re de ltar bskyed du mi ruṅ ṅo źes zer ro || ci’i phyir źe na |

catustriṃśatkṣaṇāptitaḥ |

偈曰。三十四念(6)得故。

See the full verse quoted previously.

skad cig ma | sum cu rtsa bźis ’thob phyir ro ||

catusriṃśatā kila cittakṣaṇair bodhisattvo bodhim anuprāptaḥ | satyābhisamaye ṣoḍaśabhir bhavāgravairāgye cāṣṭādaśabhir navaprakārāṇāṃ kleśānāṃ prahāṇāya navānantaryavimuktimārgotpādanāt | ta ete catustriṃśat bhavanti | ākiñcanyāyatanavītarāgasyāsya niyāmāvakramaṇād adhobhūmikā na punaḥ praheyā bhavanti | ata etasminn antare visabhāgacittāsaṃbhavān nirodhasamāpatter ayoga iti | kiṃ punaḥ syād yadi visabhāgacittam antarā saṃmukhīkuryāt | vyutthānāśayaḥ syād avyutthānāśayāś ca bodhisattvāḥ | satyam avyutthānāśayā na tu āsravamārgāvyutthānāt | kathaṃ tarhi “na tāvat bhetsyāmi paryaṅkam aprāpte āsravakṣaya” iti | asyāśayasyāvyutthānād ekāyana eva sarvārthaparisamāpter iti bahirdeśakāḥ | pūrvam eva tu varṇayanti kāśmīrāḥ | yady apy anayoḥ samāpattyor bahuprakāro viśeṣaḥ |

釋曰。彼説三十四心刹那中菩薩得無(7)上菩提。在四諦觀有十六心刹那。於離欲有(8)頂有十八心刹那。爲除有頂九分惑。由修九(9)品次第道九品解脱道故。合此心足三十四(10)刹那。菩薩先已離欲無所有處。後方入正定(11)聚。下地諸惑不復更除滅。是故於此中間不(12)同類心不生起故。無道理得入滅心定。此何(13)所爲。若於中間不同類心生起現前。有更起(14)心。諸菩薩無更起心。實如此無更起心。不由(15)無流道不更起。若爾立不更起。云何佛説。我(16)未壞金剛座。乃至未得諸流盡。如此意無改(17)故。是故説無更起。於一坐時一切事究竟故。 (18)此義如前。是外國諸師所説。若此二定。多種(19)別異相。

傳説。菩薩三十四念(2)得菩提故。諦現觀中有十六念。離有頂(3)貪有十八念。謂斷有頂九品煩惱起九無(4)間九解脱道。如是十八足前十六成三十(5)四。一切菩薩決定先於無所有處已得離(6)貪方入見道。不復須斷下地煩惱。於此中(7)間無容得起不同類心。故諸菩薩學位不(8)應起滅盡定。外國諸師作如是説。若中間(9)起不同類心。斯有何過。若爾便有越期心(10)過。然諸菩薩不越期心。理實菩薩不越期(11)心。然非不越無漏聖道。若爾期心如何不(12)越。謂我未得諸漏永盡終不解斯結加(13)趺坐。決定不越如是期心。唯於一坐時諸(14)事究竟故。前説爲善我所宗故。雖已説二(15)定有多同異相而於其中復有同異。頌曰

byaṅ chub sems dpa’ ni sems kyi skad cig ma sum cu rtsa bźis byaṅ chub rjes su ’thob pa ste | bden pa mṅon par rtogs pa (4) na bcu drug daṅ | srid pa’i rtse mo’i ’dod chags daṅ bral ba na ñon moṅs pa’i rnam pa dgu spoṅ bar byed pa na bar chad med pa daṅ rnam par grol ba’i lam dgu dgu skye ba’i phyir bco brgyad de | de dag ni sum cu rtsa bźir ’gyur ro || ci yaṅ med pa’i skye mched kyi ’dod chags daṅ bral ba de ṅes pa la (5) ’jug pa’i phyir sa ’og ma pa’i ñon moṅs pa rnams ni yaṅ spaṅ bar bya ba ma yin no || de’i phyir bar skabs ’dir mi ’dra ba’i sems mi srid pas ’gog pa’i sñoms par ’jug pa mi ruṅ ṅo źes zer ro || źes grag go || gal te bar skabs su mi ’dra ba’i sems mṅon du byas na cir ’gyur źe na | (6) bsam ba ldaṅ ba can du ’gyur te | byaṅ chub sems dpa’ rnams ni bsam ba mi ldaṅ ba can yin no || ñi ’og pa rnams na re bsam pa mi ldaṅ ba can yin ba bden mod kyi | zag pa med pa’i lam las ni ma yin no || ’o na ci źe na | zag pa zad pa ma thob kyi bar du re źig skyil mo kruṅ mi (7) gźig go sñam pa’i bsam pa ’di mi ldaṅ ba’i phyir te | stan gcig kho na la don thams cad yoṅs su rdzogs pa’i phyir ro źes zer ro || sṅa ma kho na yin no źes ni brjod do || sñoms par ’jug pa ’di gñis kyi rnam ba’i bye brag ma yin mod kyi | gñi ga

kāmarūpāśraye bhūte

偈曰。二依欲色。

(16)二定依欲色　滅定初人中

’dod daṅ gzugs (77a1) rten can ||

ubhe api tv ete asaṃjñinirodhasamāpattī kāmadhātau rūpadhātau cotpatsyete | ye tv asaṃjñisamāpattiṃ rūpadhātau necchanti teṣām ayaṃ grantho virudhyate | syād rūpabhavo na cāsau bhavaḥ pañcavyavacāraḥ | syād rūpāvacarāṇāṃ sattvānāṃ saṃjñināṃ devānāṃ visabhāge citte sthitānām asaṃjñisamāpattiṃ nirodhasamāparttiṃ ca samāpannānām asaṃjñināṃ ca devānām āsaṃjñike pratilabdhe yo bhava” iti | ata ubhe apy ete kāmarūpāśraye | tatrāpi tvayaṃ viśeṣaḥ |

釋曰。此二定。謂無(20)想定無心定。依欲色二界修得。若人不許於(21)色界修得無色定。是伽蘭他。於此人相違。或(22)時色有不成有。此中有五種判。一色界衆生。(23)二有想諸天。住於不同分心。三入無想定。四(24)入無心定。五無想諸天。已得無想天生。各(25)是彼有。由此文句。是故此二定。決定依止(26)欲色二界。此中是二定差別。

(17)論曰。言二定者。謂無想定及滅盡定。此二(18)倶依欲色二界而得現起。若有不許亦(19)依色界起無想定。便違此文。謂本論言。或(20)有是色有此有非五行。謂色纒有情或生有(21)想天住不同類心。若入無想定。若入滅盡(22)定。或生無想天已得入無想。是謂是色(23)有此有非五行。由此證知。如是二定倶依(24)欲色而得現起。是名同相。言異相者。

’du śes med pa daṅ ’gog pa’i sñoms par ’jug pa ’di gñi ga yaṅ ’dod pa’i khams daṅ gzugs kyi khams su skyed do || gaṅ dag ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa gzugs kyi khams su mi ’dod pa de dag gi ltar na chos mṅon pa’i gźuṅ gzugs (2) kyi srid pa yin la | srid pa de rnams daṅ ’drid pa can lṅa ma yin pa yod dam źe na | yod de | gzugs na spyod pa’i sems can lha ’du śes can sems mi ’dra ba la gnas pa rnams daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa la (3) sñoms par źugs pa rnams daṅ | lha ’du śes med pa ’du śes med pa pa thob pa rnams kyi srid pa gaṅ yin pa’o źes ’byuṅ ba ’di daṅ ’gal te | de’i phyir ’di gñi ga yaṅ ’dod pa daṅ gzugs la brten pa dag yin no || de la yaṅ khyad par ni ’di yod do ||

nirodhākhyādito nṛṣu || 2.44 ||

偈曰。滅定初人(27)道。

See the full verse quoted previously.

’gog pa daṅ por mi’i naṅ (4) du |

nirodhasamāpattiḥ prathamato manuṣyeṣūtpādyate paścād rūpadhātau parihīṇapūrvaiḥ | kim ato ’py asti parihāṇiḥ | astīty āha | anyathā hi udāyisūtraṃ virudhyeta | “ihāyuṣmanto bhikṣuḥ śīlasaṃpannaś ca bhavati samādhisaṃpannaś ca prajñāsaṃpannaś ca | so ’bhīkṣṇaṃ saṃjñāvedayitanirodhaṃ samāpadyate ca vyuttiṣṭhate cāsti caitat sthānam iti yathābhūtaṃ prajānāti sa na haiva dṛṣṭa eva dharme pratipattye vājñām ārāgayati nāpi maraṇakālasamaye bhedāc ca kāyasyātikramya devān kavaḍīkārāhāra bhakṣān anyatarasmin divye manomaye kāya upapadyate | sa tatropapanno ’bhīkṣṇaṃ saṃjñāveditanirodhaṃ samāpadyate ca vyuttiṣṭhate cāsti caitat sthānam iti yathābhūtaṃ prajānātīti” | atra hi divyo manomayaḥ kāyo rūpāvacara ukto bhagavatā | iyaṃ ca samāpattir bhāvāgrikī | tat katham aparihīṇasya tallābhino rūpadhātau syād upapattiḥ | caturthadhyānabhūmikām api nirodhasamāpattiṃ nikāyāntarīyā icchanti | teṣāṃ vināpi parihāṇyā sidhyaty etat | etad eva tu na sidhyati | caturthadhyānabhūmikā ’py asāv astīti | kiṃ kāraṇam | “navānupūrvasamāpattaya” iti sūtre vacanāt | yady eṣa niyamaḥ kathaṃ vyutkrāntasamāpattayo bhavanti | prāthamakalpikaṃ praty eṣa niyamaḥ | prāptaprakāmavāśitvās tu santo vilaṅghyāpi samāpadyante | evam anayoḥ samāpattyor bhūmito ’pi viśeṣaḥ | caturthadhyānatayā ’grābhūmikatvāt | prayogato ’pi niḥsaraṇavihārasaṃjñāpūrvakamanasikāraprayogāt | saṃtānato ’pi pṛthagjanāryasaṃtānatvāt | phalato ’py āsaṃjñikabhavāgraphalatvāt | vedanīyato ’pi niyatāniyatopapadyobhayathāvedanīyatvāt | prathamotpādanato ’pi dvidhātumanuṣyotpādanāt | kasmāt punar ete cittatacaittanirodhasvabhāve satyāv asaṃjñisamāpattiḥ saṃjñāveditanirodhasamāpattiś cocyate | tatprātikūlyena tatsamāpattiprayogāt | vedanādijñāne ’pi paracittajñānavacanavat | katham idānīṃ bahukālaṃ niruddhāc cittāt punar api cittaṃ jāyate | atītasyāpy astitvāt iṣyate vaibhāṣikaiḥ samanantarapratyayatvam | apare punar āhuḥ | kathaṃ tāvad rūpopapannānāṃ ciraniruddhe ’pi rūpe punar api rūpaṃ jāyate | cittād eva hi taj jāyate na rūpāt | evaṃ cittam apy asmād eva sendriyāt kāyāj jāyate na cittāt | anyonyabījakaṃ hy etad ubhayaṃ yaduta cittaṃ ca sendriyaś ca kāya iti pūrvācāryāḥ | bhadantavasumitras tv āha paripṛcchāyāṃ “yasyācittikā nirodhasamāpattis tasyaiṣa doṣo mama tu sacittikā samāpattir” iti | bhadantaghoṣaka āha tad idaṃ nopapadyate | “sati hi vijñāne trayāṇāṃ saṃnipātaḥ sparśaḥ | sparśapratyayā ca vedanā saṃjñā cetanety” uktaṃ bhagavatā | ataḥ saṃjñāvedanayor apy atra nirodho na syāt | athāpi syāt | yathā vedanāpratyayā tṛṣṇety” uktam | satyām api tu vedanāyām arhato na tṛṣṇotpattir evaṃ saty api sparśe vedanādayo na syur iti | tasyāviśeṣitatvāt | avidyāsaṃsparśajaṃ hi veditaṃ pratītyotpannā tṛṣṇety uktaṃ na tu vedanotpattau sparśo viśeṣita ity asamānam etat | tasmād acittikā nirodhasamāpattir iti vaibhāṣikāḥ | katham acittikāyāḥ samāpattitvam | mahābhūtasamatāpādanāt | samāpatticittena ca tāṃ samāpadyante samāgacchantīti samāpattiḥ | kiṃ punar ete samāpattī dravyataḥ sta utāho prajñaptitaḥ | dravyata ity āha | cittotpattipratibandhanāt | na | samāpatticittenaiva tatpratibandhanāt | samāpatticittam eva hi taccittāntaraviruddham utpadyate yena kālāntaraṃ cittasyā pravṛttimātraṃ bhavati | tadviruddhāśrayāpādanāt | yā ’sau samāpattir iti prajñapyate tac cāpravṛttimātraṃ na pūrvam āsīn na paścāt bhavati vyutthitasyeti saṃskṛtā ’sau samāpattiḥ prajñapyate | athavā āśrayasyaiva tathā samāpādanaṃ samāpattiḥ | evam āsaṃjñikam api draṣṭavyam | cittam evāsau tatra cittapravṛttiviruddhaṃ labhate tac cāpravṛttimātramāsaṃjñikaṃ prajñapyata iti tad etan na varṇayanti | vyākhyāte samāpattī ||

釋曰。此滅心定。初於人道中修得已。昔(28)經退人後方於色界修得。於滅心定爲退不(29)説有。若不爾。則與大徳優陀夷經相違經言(184a1)淨命。有諸比丘。在正法内。具清淨戒。具清(2)淨定。具清淨慧。是人數數入觀。修滅想受(3)定。數數出觀。則有是處。應如實知。此人於(4)現法。先若不得知已根。及於臨死時。由身破(5)滅故。過段食諸天。隨一意生諸天中。或於中(6)受生。此人於中生已。數數入無心定觀。不更(7)出此定。無有是處。應如實知。此中意生天(8)者。世尊説是色界。是定與有頂相應。若人得(9)此定不退。云何得於色界受生。有餘部執。此(10)滅心定。以第四定爲地。於此部若離退墮。是(11)義亦成。是義不得成。謂無心定。以第四定(12)爲地。何以故。由經言故。經説有九種次第(13)定。若有如此決定超越定云何得成此定次(14)第決定。約初學人。若觀行人。已至定自在位(15)超越亦得。修如此二定。約地有差別。一以第(16)四定爲地。一以有頂爲地。復由加行有異。謂(17)解脱靜住想。爲思惟先所修習故。復由相續(18)有異。謂生在凡夫聖人相續中故。復由果有(19)異。謂無想有及有頂爲果故。復由受報有異。(20)謂定受報不定受報。及二受報故。復由初生(21)有異。謂於二界。及於人道初生故。云何此(22)二定。同滅離心及心法爲自性。説第一爲(23)無想定。説第二爲滅想受定。由違逆想違(24)逆想受故。此二修觀得成。譬如於他心通(25)中亦知他受等。但説名知他心通。今云何從(26)久久時滅心後更生心。毘婆沙師説。雖復過(27)去。以是有故。是故前滅成後次第縁。有餘師(28)説。云何於無色界生衆生。色久久時斷盡。後(29)時更生色。此色定從心生。不從色生。若爾(184b1)心亦從此有根身更生。不從心生。何以故。此(2)二更互爲種子。謂心及有根身。宿舊諸師皆(3)説如此。大徳婆須蜜多羅。於問中説。若人執(4)滅心定無心。此人則有如此失。我今執滅心(5)定有心。大徳瞿沙説。此執不然。若識有從三(6)和合有觸。佛世尊説。依觸生受想作意等。是(7)故於此定中想受等法不應滅。若汝言佛世(8)尊説縁受生愛。今有受於阿羅漢愛不生。如(9)此於無心定雖復有觸。受想等不生。是義不(10)然。有簡別故。縁無明觸所生受則貪愛生(11)起。於生受中不簡別觸。是故此義不平。是故(12)毘婆沙師説。滅想受三摩跋提。必定無心。若(13)無心云何成三摩跋提。由成立四大平等義。 (14)復由三摩跋提心故至此定。此二定爲由實(15)物有。爲由假名有。彼説實有物。由能遮礙(16)心相續生故。是義不然。由三摩跋提心此心。(17)相續斷故。三摩跋提心與餘心相違生起。由(18)此心生起。於中間時唯餘心不生起爲相故。(19)無有別物。此定能引與餘識相違。相續爲依(20)止故。名三摩跋提。此定唯心心法不起爲相(21)若觀行人出定。此定先無後無故。此定假説(22)名有爲。復次此定唯能令依止如此平等故。(23)名三摩跋提。應知無想有亦如此。此定但心(24)於此位中與心生起相違。此心唯不起。假説(25)爲無想。有毘婆沙師不説如此。彼執實有物(26)阿毘達磨倶舍釋論卷第三(27)(28)(29)(184c1)(2)(3)阿毘達磨倶舍釋論卷第四(4)　　＊婆藪盤豆造(5)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(6)　　釋論中分別根品之三 (7)説二定已。

謂無(25)想定欲色二界皆得初起。滅定初起唯在人(26)中。此在人中初修起已由退爲先方生色(27)界。依色界身後復修起。此滅盡定亦有退耶(28)應言亦有。若不爾者即便違害鄔陀夷經。(29)經言。具壽有諸苾芻先於此處具淨尸(25c1)羅具三摩地具般羅若能數入出滅受想(2)定斯有是處。應如實知。彼於現法或臨(3)終位。不能勤修令解滿足。從此身壞超段(4)食天。隨受一處意成天身。於彼生已復數(5)入出滅受想定亦有是處。應如實知。此意(6)成天身。佛説是色界。滅受想定唯在有頂。 (7)若得此定必無退者。如何得往色界受(8)生。有餘部執第四靜慮亦有滅定。依彼所(9)執滅定無退。此義亦成。第四靜慮有滅盡(10)定義必不成。所以者何。九次第定契經説(11)故。此若必然如何得有超越定義。此定次第(12)依初學説。得自在時隨樂超入。如是二定(13)有多種異。謂地有異。第四靜慮有頂地故。 (14)加行有異。出離止息想作意爲先故。相續有(15)異。異生聖者相續起故。異熟有異。無想有(16)頂異熟果故。順受有異。順定不定生二受故。 (17)初起有異。二界人中最初起故。二定總以心(18)心所滅爲其自性。何縁但説名爲無想滅受(19)想耶。二定加行中唯厭逆此故。如亦知受(20)等唯名他心智。今二定中心久時斷。如何於(21)後心復得生。毘婆沙師許過去有前心爲(22)後等無間縁。有餘師言。如生無色色久時(23)斷。如何於後色復得生。彼生定應由心非(24)色。如是出定心亦應然。由有根身非由心(25)起。故彼先代諸軌範師咸言。二法互爲種子。(26)二法者。謂心有根身。尊者世友問論中(27)説。若執滅定全無有心可有此過。我説滅(28)定猶有細心故無此失。尊者妙音説。此非(29)理。所以者何。若此定中猶有識者三和合(26a1)故。必應有觸。由觸爲縁應有受想。如世(2)尊説。意及法爲縁生於意識。三和合觸倶起(3)受想思。則此定中受想等法亦應不滅。若(4)謂如經説受縁愛。然阿羅漢雖有諸受而(5)不生愛。觸亦應爾。非一切觸皆受等縁。此(6)例不然。有差別故。經自簡言。若無明觸所(7)生諸受爲縁生愛。曾無有處簡觸生受(8)故有差別。由此道理。毘婆沙師説。滅定中(9)諸心皆滅。若都無心如何名定。此令大種平(10)等行故説名爲定。或由心力平等至此故(11)名爲定。如是二定爲是實有。爲是假有。應(12)言實有。能遮礙心令不生故。有説。此證(13)理不應然。由前定心能遮礙故。謂前定心(14)與所餘心相違而起。由此起故。唯令餘心(15)暫時不轉。此能引發違心所依令相續故。 (16)唯不轉位假立爲定。無別實體。此唯不轉(17)分位假定。入前出後兩位皆無。故假説此是(18)有爲攝。或即所依由定心引令如是起。假(19)立爲定。應知無想亦復如是。謂由前心與(20)所餘心。相違而起。由此起故。唯令餘心暫(21)時不轉。唯不轉位假立無想。餘説如前。此(22)非善説違我宗故。已辯二定。

’gog pa’i sñoms par ’jug pa ni daṅ po ñid du mi dag gi naṅ du skyed do || phyis ni sṅar yoṅs su ñams pa dag gis gzugs kyi khams su yaṅ skyed do || ci ’di las kyaṅ yoṅs su ñams pa yod dam źe na | smras pa yod do || de lta ma yin na ’char byed kyi mdo las (5) tshe daṅ ldan pa dag ’di na dge sloṅ tshul khrims phun sum tshogs pa yaṅ yin | tiṅ ṅe ’dzin phun sum tshogs pa yaṅ yin | śes rab phun sum tshogs pa yaṅ yin pa de ni yaṅ daṅ yaṅ du ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa la sñoms par ’jug pa daṅ ldaṅ ba’i gnas de yod do źes bya bar yaṅ dag pa (6) ji lta ba bźin rab tu śes so || de ni mthoṅ ba’i chos kho na la daṅ po ñid du kun śes pa thob par yaṅ mi byed ciṅ ’chi ba’i dus kyi tshe yaṅ ma yin la lus źig nas kyaṅ kham gyi zas za ba’i lha las ’das te | yid las byuṅ ba’i lha’i lus gaṅ yaṅ ruṅ ba źig tu skye bar ’gyur ro || de der (7) skyes nas yaṅ daṅ yaṅ du ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa la sñoms par ’jug pa daṅ ldaṅ pa’i gnas de yaṅ yod do źes bya bar yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so źes ’byuṅ ba daṅ ’gal lo || der yaṅ bcom ldan ’das kyis yid las byuṅ ba’i lus can gyi lha ni gzugs na (77b1) spyod pa yin par gsuṅs la | sñoms par ’jug pa ’di ni srid pa’i rtse mo pa yin na de ji ltar de thob pa yoṅs su ma ñams pa gzugs kyi khams su skye bar ’gyur | sde pa gźan dag ’gog pa’i sñoms par ’jug pa bsam gtan bźi pa’i sa pa yaṅ yin par ’dod pa de dag gi ltar na (2) ’di yoṅs su ñams pa med bźin du yaṅ ’grub pa ’dra mod kyi | ’di bsam gtan bźi pa’i sa pa yaṅ yod do źes bya ba ’di ni mi ’grub bo || ci’i phyir źe na | mdo las mthar gyis gnas pa’i sñoms par ’jug pa dgu źes ’byuṅ ba’i phyir ro || gal te de ṅes pa yan na ji ltar thod rgal (3) du sñoms par ’jug pa dag yin źe na | ’di ni rtsom pa daṅ po pa las ṅes pa yin te | dga’ mgu’i dbaṅ thob pa dag yin na ni rnam par rgal te yaṅ sñoms par ’jug go || de ltar na sñoms par ’jug pa ’di gñis ni sa las kyaṅ khyad par yod de | bsam gtan bźi pa daṅ (4) srid pa’i rtse mo’i sa pa yin pa’i phyir ro || sbyor ba las kyaṅ ṅes par ’byuṅ ba daṅ gnas pa’i ’du śes sṅon du btaṅ ba’i yid la byed pas sbyor ba’i phyir ro || rgyud las kyaṅ so so’i skye bo daṅ ’phags pa’i rgyud la skye ba’i phyir ro || ’bras bu las kyaṅ ’du śes med pa pa daṅ (5) srid pa’i rtse mo’i ’bras bu yin pa’i phyir ro || myoṅ bar ’gyur ba las kyaṅ myoṅ bar ’gyur bar ṅes pa daṅ gñi ga yin pa’i phyir ro || daṅ po skyed pa las kyaṅ khams gñis daṅ mi’i naṅ du skyed pa’i phyir ro || yaṅ ci’i phyir ’di dag sems daṅ sems las byuṅ ba ’gog pa’i (6) raṅ bźin yin na ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa’i sñoms par ’jug pa źes bya źe na | de dag daṅ mi mthun pas de dag la sñoms par ’jug par sbyor ba’i phyir te | tshor ba la sogs pa yaṅ śes mod kyi gźan gyi sems (7) śes pa źes bya ba bźin no || da ni ji ltar ’gags nas yun riṅ du lon pa’i sems las yaṅ sems skye bar ’gyur źe na | bye brag tu smra ba rnams ni ’das pa yaṅ yod pa’i phyir mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du ’dod de | sṅon gyi slob dpon gźan dag na re ni re źig gzugs (78a1) med par skyes pa rnams kyi gzugs ’gags nas riṅ du lon na yaṅ gzugs ji ltar skye źe na | de ni sems kho na las skye’i gzugs las ni ma yin | de bźin du sems kyaṅ dbaṅ po daṅ bcas pa’i lus ’di kho na las skye’i sems las ni ma yin te | ’di (2) lta ste | sems daṅ dbaṅ po daṅ bcas pa’i lus gñis ni phan tshun sa bon can yin no źes zer ro || btsun pa dbyig bśes kyis ni yoṅs su dris pa las | ’di ni gaṅ gi ltar na ’gog pa’i sñoms par ’jug pa sems med pa pa yin pa de la skyon du ’gyur gyi kho bo ni (3) ’gog pa’i sñoms par ’jug pa sems daṅ bcas pa yin no źes zer ro || btsun pa dbyaṅs sgrogs na re de ni mi ’thad de | bcom ldan ’das kyis rnam par śes pa yod na gsum ’dus pa las reg pa | reg pa’i rkyen gyis tshor ba daṅ ’du śes daṅ sems pa źes (4) gsuṅs te | de’i phyir ’di la ’du śes daṅ tshor ba dag kyaṅ ’gag par mi ’gyur ro || ’on te tshor ba’i rkyen gyis sred pa źes gsuṅs mod kyi dgra bcom pa la tshor ba yod bźin du sred pa mi skye ba de bźin du reg pa yod bźin du tshor ba las sogs pa mi ’byuṅ ṅo źe na | khyad par (5) du byas pa’i phyir de ni ma yin te | ma rig pa’i ’dus te reg pa las skyes pa’i tshor ba la brten nas sred pa skyes so źes gsuṅs kyi | tshor ba skyes pa la reg pa ni bye brag tu ma byas pas ’di ni mi ’dra’o || de lta bas na bye brag tu smra ba rnams ni ’gog pa’i sñoms par ’jug (6) pa ni sems med pa pa yin no źes zer ro || ji ltar na sems med pa’i sñoms par ’jug pa ñid yin źe na | ’byuṅ ba chen po mñam pa ñid du sgrub pa’i phyir ram | yaṅ na sñoms par ’jug pa’i sems kyis de la sñoms par ’jug ciṅ ’thob par ’gyur bas na sñoms par (7) ’jug pa yin no || yaṅ ci sñoms par ’jug pa ’di dag rdzas su yod dam ’on te btags par yod ce na | sems skye ba la bgegs byed pa’i phyir rdzas su yod do źes zer ro || ma yin te | sñoms par ’jug pa’i sems kho na de la bgegs byed pa’i phyir ro || sñoms (78b1) par ’jug pa’i sems kho na de daṅ ’gal ba’i rten skyed pa’i phyir gaṅ gis na dus gźan gyi bar du sems mi ’jug pa tsam du ’gyur ba de las gźan pa’i sems daṅ ’gal bar skye ste | de la sñoms par ’jug pa źes gdags so || mi ’jug pa tsam ste yaṅ sṅon ma byuṅ ba daṅ phyis (2) laṅs pa la med pa yin pas sñoms par ’jug pa ’di ni ’dus byas su btags so || yaṅ na rten ñid de ltar mñam par bsgrubs pas na sñoms par ’jug pa yin no || ’du śes med pa pa yaṅ de bźin du blta bar bya ste | ’dis des sems kho na sems ’jug pa (3) daṅ ’gal ba thob ste | mi ’jug pa tsam de yaṅ ’du śes med pa par gdags so || de skad du ni mi brjod do || sñoms par ’jug pa dag bśad zin to ||

jīvitaṃ katamat |

何法爲命。

命根者何。頌(23)曰

srog gaṅ źe na |

āyur jīvitam

偈曰。壽即命。

(24)命根體即壽　能持煖及識

srog ni tshe yin |

evaṃ hy uktam abhidharme jīvitendriyaṃ katamat | traidhātukam āyur” iti | etac caiva na jñāyate āyur nāma ka eṣa dharma iti |

釋曰。云(8)何如此。阿毘達磨藏中説。何者爲命根。謂三(9)界壽。此非可知。此壽是何法。

(25)論曰。命體即壽。故對法言。云何命根。謂三界(26)壽。此復未了。何法名壽。

chos mṅon pa las ’di skad du | srog gi dbaṅ po gaṅ źe na | khams (4) gsum pa’i tshe yin no źes ’byuṅ ṅo || tshe źes bya ba’i chos de gaṅ yin pa de yaṅ mi śes pas |

ādhāra ūṣmavijñānayor hi yaḥ |

偈曰。能持身(10)暖及意識。

謂有別法能持煖(27)識説名爲壽。

drod daṅ ni | rnam śes rten gaṅ yin pa’o ||

idam uktaṃ bhagavatā

釋曰。此偈是佛世尊所説。

故世尊言

bcom ldan ’das kyis ’di skad du ||

“āyur ūṣmātha vijñānaṃ yadā kāyaṃ jahaty amī |
apaviddhas tadā śete yathā kāṣṭham acetana” iti ||

壽暖及(11)意識。此三捨身時。所捨身即眠。如枯木無意。

(28)壽煖及與識　三法捨身時
(29)所捨身僵仆　如木無思覺

tshe daṅ drod daṅ rnam śes ’dis || gaṅ tshe lus ni ’dor byed ciṅ ||
bor nas de tshe ’dug pa (5) ni || sems med ji ltar śiṅ bźin no ||
źes gsuṅs te |

tad ya ūṣmaṇo vijñānasya cādhārabhūto dharmaḥ sthitihetus tad āyuḥ | tasyedānīm āyuṣaḥ ka ādhārabhūtaḥ | evaṃ tarhi parasparāpekṣya vṛttitvād eṣāṃ kaḥ pūrvaṃ nivartiṣyate | yad vaśādibhavau vivarttiṣyete iti nityānivṛttiprasaṅgaḥ | āyuṣas tarhi karmādhārabhūtaṃ yāvad ākṣiptaṃ karmaṇā tāvad anuvarttanāt | ūṣmavijñānayor api kim arthaṃ karmaivādhārabhūtaṃ neṣyate | mā bhūt sarvaṃ vijñānam ā maraṇād vipāka iti | ūṣmaṇas tarhi karmādhārabhūtaṃ bhaviṣyati ūṣmā ca vijñānasya | evam apy ārūpyeṣv anādhāraṃ vijñānaṃ syād ūṣmābhāvāt | tasya punaḥ karmādhāro bhaviṣyati | na vai labhyate kāmacāro yat kvacid evoṣmā vijñānasyādhāro bhaviṣyati kvacid eva karmeti | uktaṃ cātra | kim uktam | “mā bhūt sarvaṃ vijñānam ā maraṇād vipāka” iti | tasmād asty eva tayor ādhārabhūtam āyuḥ | na hi nāstīti brūmo natu dravyāntaram | kiṃ tarhi | traidhātukena karmaṇā nikāyasabhāgasya sthitikālāvedhaḥ | yāvad dhi karmaṇā nikāyasabhāgasyāvedhaḥ kṛto bhavaty etāvantaṃ kālam avasthātavyam iti tāvat so ’vatiṣṭhate tad āyur ity ucyate | sasyānāṃ pākakālāvedhavat kṣipteṣu sthitikālāvedhavac ca | yas tu manyate saṃskāro nāma kaścin guṇaviśeṣa iṣau jāyate yadvaśād gamanam āpatanād bhavatīti | tasya tad ekatvāt pratipannābhāvāc ca deśāntaraiḥ śīghra taratam aprāptikālabhedānupapattiḥ patanānupapattiś ca | vāyunā tatpratibandha iti cet | arvākpatanaprasaṅgo na vā kadācid vāyor aviśeṣāt | evaṃ tu varṇayanti dravyāntaram evāyur astīti |

(12)是故此法能持暖及識。爲相續住因。説名爲(13)壽。若爾有何別法。能持此壽。此暖及識。還持(14)此壽。若爾此三法。互相持起故。於中何法先(15)謝。由此法謝餘法後謝。若執如此。應立三法(16)恒起無謝。是義不然。此壽以業爲持。如業所(17)引。相續隨生住故。若爾是暖及識。何故不許(18)以業爲持。勿執諸識從始至終皆是果報。若(19)爾此暖應以業爲持。此識應以暖爲持。如此(20)於無色界識應無持。以暖觸無故。此識於彼(21)以業爲持。君不可隨意作。或説暖爲識持。(22)或説業爲識持。汝前已許何所許。勿執諸識(23)從始至終皆是果報。若爾是故唯有壽於二(24)爲持。我亦説此不無但非別實物。若爾汝立(25)壽是何法是。三界業所引聚同分住時。何以(26)故。此聚同分。速疾隨宿業所作。謂應住如(27)量時。是聚同分。得如此時住。説名爲壽。譬(28)如稻等所引熟時。又如放箭所引住時。若有(29)人執。有別徳名速疾。生在箭上。由隨此徳(185a1)故。箭行乃至墮。時於此人是徳由唯一故。及(2)無礙故。於餘處急緩至時。差別不應成。若(3)汝説由風此徳有礙。是義不然。放時即應墮。(4)或無墮時。風不異故。毘婆沙師強説如此。此(5)壽有實別物。

(26b1)故有別法。能持煖識相續住因説名爲壽。 (2)若爾此壽何法能持。即煖及識還持此壽。若(3)爾三法更互相持。相續轉故。何法先滅。由此(4)滅故餘二隨滅。是則此三應常無謝。既爾(5)此壽應業能持。隨業所引相續轉故。若爾(6)何縁不許唯業能持煖識而須壽耶。理不(7)應然。勿一切識從始至終恒異熟故。既爾(8)應言業能持煖煖復持識。何須此壽。如(9)是識在無色界中應無能持。彼無煖故。 (10)應言彼識業爲能持。豈得隨情數爲轉計。(11)或説此識唯煖能持。或復説言唯業持識。 (12)又前已説。前説者何。謂前説言。勿一切識從(13)始至終皆是異熟。是故定應許有別法。能(14)持煖識説名爲壽。今亦不言全無壽體。但(15)説壽體非別實物。若爾何法説名壽體。謂(16)三界業所引同分住時勢分説爲壽體。由三(17)界業所引同分住時勢分相續決定隨應住(18)時。爾所時住故。此勢分説爲壽體。如穀種(19)等所引乃至熟時勢分。又如放箭所引乃至(20)住時勢分。有謂有行是徳差別依箭等生(21)由彼力故。乃至未墮恒行不息。彼體一故。(22)無障礙故。往趣餘方急緩至時分位差別(23)應不得有。又應畢竟無墮落時。若謂由(24)風所障礙故。應初即墮或無墮時。能障礙(25)風無差別故。有別實物能持煖識名爲壽(26)體。是説爲善。

de lta bas na drod daṅ rnam par śes pa’i rten du gyur ba’i chos gnas pa’i rgyu gaṅ yin pa de ni tshe yin no || da ni tshe de’i rten du gyur ba gaṅ yin źe na || drod daṅ rnam par śes pa de dag ñid yin no || ’o na ni phan tshun ltos te (6) ’jug pa’i phyir | de dag las gaṅ gi dbaṅ gis na gźan dag ldog par ’gyur ba gaṅ źig sṅar ldog par ’gyur te | rtag tu ldog pa med par thal bar ’gyur ro || ’o na ni tshe’i rten du gyur pa las yin te | las kyis ji srid du ’phaṅs pa de srid du rjes su ’jug (7) pa’i phyir ro źe na | drod daṅ rnam par śes pa dag gi rten du gyur pa yaṅ las kho na yin par ci’i phyir mi ’dod do || ma śi ba’i bar du rnam par śes pa thams cad rnam par smin par ’gyur du ’oṅ ṅo || ’o na ni drod kyi rten du gyur pa las yin par ’gyur la | drod kyaṅ rnam par (79a1) śes pa’i rten du gyur pa yin par ’gyur ro || de lta na ni gzugs med pa dag na drod med pa’i phyir rnam par śes pa rten med par ’gyur ro || de’i rten ni las yin par ’gyur ro || gaṅ la lar ni rnam par śes pa’i rten drod kho na yin par ’gyur ro || la (2) lar ni las kho na yin no źes bya ba ’dod dgu mi ’thob pa ñid de bśad kyaṅ zin to || ji skad du bśad ce na | ma śi ba’i bar du rnam par śes pa thams cad rnam par smin par ’gyur du ’oṅ ṅo źes bśad do || de lta bas na de gñis kyi rkyen du gyur pa tshe ni yod pa kho na’o || med do źes ni (3) mi smra mod kyi rdzas gźan ni med do || ’o na de ci yin źe na | khams gsum pa’i las kyis ris mthun pa gnas pa’i dus kyis ’phen pa yin te | dus ’di srid cig tu gnas par bya’o źes ji srid du las kyi ris mthun pa ’phaṅs pa de srid du de gnas pa de la tshe źes bya ste | (4) ’bru rnams kyi smin pa’i dus kyis ’phen pa lta bu daṅ | mda’ ’phaṅs pa dag gi gnas pa’i dus kyis ’phen pa bźin no || gaṅ źig ’du byed ces bya ba yon tan gyi khyad par ’ga’ mda’ la skye ste || de’i dbaṅ gis na ma ltuṅ gi bar du ’gro bar ’gyur ro sñam du sems pa de’i de ni (5) gcig pu yin pa’i phyir daṅ | gegs byed pa med pa’i phyir yul gźan dag tu mgyogs pa daṅ ches daṅ śin tu ches mgyogs par phyin pa’i dus kyi bye brag kyaṅ mi ’thad la ltuṅ ba yaṅ mi ’thad do || gal te rluṅ gis de la gegs byed do źe na || rluṅ la khyad par med pa’i phyir (6) druṅ du ltuṅ ba’am yaṅ na gźar yaṅ mi ltuṅ bar thal bar ’gyur ro || ’di skad du tshe rdzas gźan kho na źig yod do źes ni brjod do ||

atha kim āyuḥkṣayād eva maraṇaṃ bhavaty āhosvid anyathāpi | prajñaptāv uktam “āyuḥkṣayān maraṇaṃ na puṇyakṣayād” iti | catuṣkoṭiḥ | prathamā koṭir āyurvipākasya karmaṇaḥ paryādānāt | dvitīyā bhogavipākasya | tṛtīyobhayoḥ | caturthī viṣamāparihāreṇa | āyurutsargāc ceti vaktavyam | na vaktavyam | āyuḥkṣayād eva tan maraṇam | prathamakoṭyantargamāt | kṣīṇe tv āyuṣi puṇyakṣayasya maraṇe nāsti sāmarthyam | tasmād ubhayakṣaye sati maraṇam āyuḥkṣayād ity uktam | jñānaprasthāne ’py uktam “āyuḥ santatyupanibaddhaṃ vartata iti vaktavyam | sakṛdutpannaṃ tiṣṭhantīti vaktavyam | āha | kāmāvacarāṇāṃ sattvānām asaṃjñisamāpattiṃ nirodhasamāpattiṃ ca samāpannānāṃ santatyupanibaddhaṃ varttata iti vaktavyam | samāpannānāṃ rūpārūpyāvacarāṇāṃ ca sattvānāṃ sakṛdutpannaṃ tiṣṭhatīti vaktavyam” | ko ’sya bhāṣitasyārthaḥ | yasyāśrayopaghātād upāghatas tatsantatyadhīnatvāt prathamam | yasya tv āśrayopaghāta eva nāsti tadyathotpannāvasthānāt dvitīyam | sāntarāyaṃ prathamaṃ nirantarāyaṃ dvitīyam iti kāśmīrāḥ | tasmād asty akālamṛtyuḥ | sūtra uktam “catvāra ātmabhāvapratilambhāḥ | asty ātmabhāvapratilambho yatrātmasaṃcetanā kramate na parasaṃcetaneti” | catuṣkoṭikaḥ | ātmasaṃcetanaiva kramate kāmadhātau krīḍāpramokṣāṇāṃ devānāṃ manaḥpradūṣakāṇāṃ ca | teṣāṃ hi praharṣamanaḥopradoṣābhyāṃ tasmāt sthānāc cyutir bhavati nānyathā | buddhānāṃ ceti vaktavyam | svayaṃmṛtyutvāt | parasaṃcetanaiva kramate garbhāṇḍagatānām | ubhayam apy eṣāṃ kāmāvacarāṇāṃ prāyeṇa | nobhayaṃ sarveṣām antarābhavikāṇāṃ rūpārūpyāvacarāṇām anekajātīyānāṃ kāmāvacarāṇāṃ tadyathā nārakāṇām uttarakauravāṇāṃ darśanamārgamaitrīnirodhāsaṃjñi samāpattisamāpannānāṃ rājarṣijinadūtajinād iṣṭa dharmilottaragaṅgilaśreṣṭhiputrayaśaḥ dumārajīvakādīnāṃ sarveṣāṃ caramabhavikānāṃ bodhisattvamātus tadgarbhāyāḥ cakravarttinaś cakravarttimātuś ca tadgarbhāyāḥ | atha kasmāt sūtra uktaṃ katame te bhadanta sattvā yeṣāṃ nātmasaṃcetanā kramate na parasaṃacetanā | naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanopagāḥ śāriputreti” | anyeṣu kila dhyānarūpyeṣv ātmasaṃcetanāsv abhūmika āryamārgaḥ parasaṃcetanā uttarabhūmisāmantakas tatra cobhayaṃ nāstīti | nanu caivaṃ tatrāpi parabhūmika āryamārgaḥ parasaṃcetanā prāpnoti | paryantagrahaṇāt tarhi tadādisaṃpratyayaḥ | kvacid ādisaṃpratyayaḥ kvacid ādinā paryanto ’pi pratīyate | yad āha | “tadyathā devā brahmakāyikāḥ | iyaṃ prathamā sukhopapattir iti | kvacit paryantenādir api pratīyate | yad āha | tadyathā devā ābhāsvarāḥ | iyaṃ dvitīyā sukhopapattir” iti ayam atra tadyathā śabdo dṛṣṭāntavācaka iti yukta etasmāc cheṣasaṃpratyayaḥ | eṣa hi dṛṣṭāntadharmo yad ekam api tajjātīyakaṃ dṛśyate | sa ceha tadyathā śabdo nāstīty anupasaṃhāra eṣaḥ | yady ayaṃ tadyathā śabdo dṛṣṭāntavācakaḥ syād iha na prāpnuyāt | santi sattvā nānātvakāyā nānātvasaṃjñinas tadyathā manuṣyas tad ekatyāś ca devā iti | tasmād upadarśanārtha evāyaṃ draṣṭavya ity alam atiprasaṅgena | uktaṃ jīvitam ||

今爲但由壽盡死。爲別由餘法(6)死。於假名論中説。有死由壽盡死由福盡。此(7)義有四句。第一句者。感壽命報業盡故。第二(8)句者。感富樂報業盡故。第三句者。二業倶盡(9)故。第四句者。由不離不平等事故。若壽命已(10)盡福業盡。於死有何能。 . 於福業盡死中。壽命(11)盡亦爾。是故於二盡死。是名倶盡死。又於發(12)慧論中説。爲應説壽隨相續起。爲一起便住。 (13)彼答欲界衆生。不入無想定無心定觀。應説(14)壽隨相續起。若入二定觀。及色無色界衆生。(15)應説壽一起便住。此答顯何義。若由依止傷(16)害。壽亦被傷害。此壽隨相續起。此是第一句(17)義。若壽依止不可傷害。如起便住。此是第二(18)句義。第一句顯有障礙。第二句顯無障礙。罽(19)賓國師判義如此。是故有夭抂死。於經中(20)説。衆生所得身有四種。一有衆生。身於中自(21)害得行。他害不得行。此義有四句。唯自害(22)得行者。於欲界中如戲忘諸天恨汚諸天。此(23)二天由重喜恨。從此處退墮。不由餘縁。説諸(24)佛亦爾。由自死故。唯他害得行者。如在胎卵(25)中身。二倶害者。於欲界多。非二害者一切中(26)陰衆生。色界無色界欲界隨一。如地獄比(27)鳩婁。在見諦道慈悲滅心定無想定觀。王仙(28)佛便佛所記。達寐羅欝多羅強耆羅長者。兒(29)耶舍倶摩羅時婆等人。一切。後生菩薩母。菩(185b1)薩在胎時。轉輪王。轉輪王母。王在胎時。於(2)此中倶非二害。復次於經中云何説此言。婆(3)檀多於何衆生。自害不行。他害亦不行。舍利(4)弗非想非非想受生衆生。諸師解。於餘定及(5)餘無色處。自害謂依自地聖道。他害謂依上(6)地近分定。於中無此二。若爾依餘地聖道。於(7)彼應成他害。若不爾其義云何。或由取後兼(8)顯前。或由取前兼顯後。取前兼顯後者。如經(9)言。如梵衆天。是第一樂生天。取後兼顯前者。 (10)如經言。如光曜天是第二樂生天。於彼經如(11)言顯譬喩義。是故於彼經此義可然。謂取前(12)兼後。取後兼前。何以故。是譬喩法。由顯一(13)類。所餘類例可知。此舍利弗問中。無有如言。(14)是故不可引彼經爲此經證。若汝執顯譬喩。(15)是如言義。則此經中。不應有如言。經言有諸(16)衆生。身有別異。想有別異。如人及隨一諸(17)天。是故應知。如言唯爲顯不爲譬。勿過多(18)言。説壽命已。

爲壽盡故死爲更有餘因。施(27)設論説。有壽盡故死非福盡故死。廣作四(28)句。第一句者。感壽異熟業力盡故。第二句(29)者。感富樂果業力盡故。第三句者。能感二(26c1)種業倶盡故。第四句者。不能避脱抂横縁(2)故。又亦應言捨壽行故。壽盡位中。 . 福盡於(3)死無復功能。故倶盡時有死説爲倶盡故(4)死。發智論説。此壽當言隨相續轉。爲復當(5)言一起便住。 . 欲纒有情不入無想定不入(6)滅盡定。當言此壽隨相續轉。若入無想定(7)若入滅盡定及色無色纒一切有情。當言(8)此壽一起便住。彼言何義。若所依身可損害(9)故壽隨損害。是名第一隨相續轉。若所依身(10)不可損害如起而住。是名第二一起便住。 (11)迦濕彌羅國毘婆沙師言。初顯有障。後顯(12)無障。由此決定有非時死。故契經説。有四(13)得自體。謂有得自體唯可自害非可他(14)害。廣作四句。唯可自害非他害者。謂生(15)欲界戲忘念天意憤恚天。彼由發起増上喜(16)怒。是故於彼殞沒非餘。又應説諸佛。自般(17)涅槃故。唯可他害非自害者。謂處胎卵諸(18)有情類。倶可害者。謂餘多分欲界有情。倶非(19)害者。謂在中有色無色界一切有情及在(20)欲界一分有情。如那落迦北倶盧洲。正住(21)見道慈定滅定。及無想定王仙佛使。佛(22)所記別達弭羅嗢怛羅。殑耆羅長者子耶(23)舍鳩磨羅時婆。最後身菩薩。及此菩薩母(24)懷菩薩胎時。一切轉輪王。及此輪王母懷(25)輪王胎時。若爾何故契經中言。大徳何等有(26)情所得自體非可自害非可他害。舍利子。(27)謂在非想非非想處受生有情。傳説。所餘(28)無色靜慮所得自體。可爲自地聖道所害(29)亦上他地近分所害。有頂自上二害倶無。是(27a1)故説爲倶非可害。豈不有頂亦爲他地聖(2)道所害應名他害。如是應説擧後顯初。 (3)如或有處擧初顯後。或復有處擧後顯初。(4)云何有處擧初顯後。如契經説。如梵衆天。 (5)是名第一樂生天。云何有處擧後顯初。如(6)契經説。如極光淨天是名第二樂生天。彼(7)經如聲顯譬喩義。可作是説。擧一顯餘。喩(8)法擧一顯同類故。此無如聲不可例彼。 (9)若顯喩義方得有如聲。是則如聲餘經應(10)不有。如餘經説。有色有情身異想異如人(11)一分天是第一識住。故知非喩亦有如聲。(12)傍論且止。已辯命根。

yaṅ ci tshe zad pa kho nas ’chi bar ’gyur ram | ’on te gźan du yaṅ yin źe na | btags pa las | tshe zad par ’chi bar ’gyur la bsod (7) nams zad pas ma yin pa yaṅ yod ces bya ba mu bźi gsuṅs te | mu daṅ po ni tshe rnam par smin pa can gyi las yoṅs su gtugs pa las so || gñis pa ni loṅs spyod rnam par smin pa can gyi las yoṅs su gtugs pa las so || gsum pa ni gñi ga’o || bźi pa ni ya ṅa ba yoṅs su (79b1) ma spaṅs so || tshe btaṅ ba las kyaṅ brjod par bya’o || tshe zad na bsod nams zad pa ’chi bar bya ba la nus pa med do || de lta bas na gñi ga zad na gñi ga zad pa las ’chi bar bśad do || ye śes la ’jug pa las | tshe rgyud la rag lus te ’jug pa źes brjod par bya’am | lan cig (2) skyes nas gnas pa źes brjod par bya | smras pa | ’dod pa na spyod pa’i sems can ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa la sñoms par ma źugs pa rnams kyi ni rgyud la rag lus te | ’jug pa źes brjod par bya’o || sñoms par źugs (3) pa rnams daṅ | gzugs daṅ | gzugs med pa na spyod pa’i sems can rnams kyi ni lan cig skyes nas gnas pa źes brjod par bya’o źes gsuṅs pa bśad pa ’di’i don gaṅ yin źe na | gaṅ la lus la gnas pas gnod par ’gyur ba de ni rgyud la rag lus pa’i phyir daṅ po yin no || gaṅ (4) gi lus la gnod pa ñid med pa de ni ji ltar skyes pa bźin du gnas pa’i phyir gñis pa yin no || kha che ba rnams na re glo bur daṅ bcas pa ni daṅ po yin no || glo bur med pa ni gñis pa yin no źes zer te | de lta bas na dus ma yin par ’chi ba ni yod do | mdo las lus thob pa ni bźi ste | (5) lus thob pa gaṅ la bdag ñid ’chi bar ’gyur gyi gźan gyis gsod pas ma yin pa yaṅ yod ces bya ba mu bźir gsuṅs pa | ’dod pa’i khams na lha rtsed mos myos pa rnams daṅ | yid rab tu ’khrugs pa rnams ni bdag ñid ’chi ba kho nar ’gyur ba yin te | de rnams ni rab tu (6) dga’ ba daṅ yid rab tu ’khrugs pa dag gi gnas de nas ’chi ’pho bar ’gyur gyi gźan du ni ma yin no || saṅs rgyas rnams kyi yaṅ yin par brjod par bya ste | bdag ñid ’groṅs pa’i phyir ro || mṅal daṅ sgo da na ’dug pa rnams ni gźan gyis gsod pa kho nar ’gyur (7) ba yin no || ’dod pa na spyod pa rnams gźan dag phal cher ni gñi ga yin no || srid pa bar ma pa thams cad daṅ | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa rnams daṅ | ’dod pa na spyod pa kha cig ’di lta sta dmyal pa ba rnams daṅ | byaṅ gi sgra mi sñan pa rnams daṅ | mthoṅ (80a1) ba’i lam daṅ | byams pa daṅ ’gog pa daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa la sñoms par źugs pa rnams daṅ | rgyal po’i draṅ sroṅ daṅ | rgyal po’i pho ña daṅ | rgyal bas bstan pa daṅ | chos len pa daṅ | mchog can daṅ | gaṅ (2) la len pa daṅ | tshoṅ dpon gyi bu grags pa gźon nu daṅ | ’tsho byed la sogs pa rnams daṅ | srid pa tha ma pa’i byaṅ chub sems dpa’ rnams daṅ | byaṅ chub sems dpa’i yum de lhums na gnas pa daṅ | ’khor los sgyur ba daṅ | ’khor los sgyur ba’i ma de mṅal na gnas (3) pa gñi ga ma yin no || yaṅ ci’i phyir mdo las | btsun pa gaṅ dag bdag ñid ’gum par yaṅ mi ’gyur la gźan gyis gsod pa yaṅ ma lags pa’i sems can de dag gaṅ lags | ś’a ri’i bu ’du śes med ’du śes med min gyi skye mched du ñe bar ’gro ba rnams yin no źes gsuṅs śe (4) na | bsam gtan daṅ gzugs med pa gźan dag ni bdag ñid ’chi ba ni raṅ gi sa pa’i ’phags pa’i lam yin la | gźan gyis gsod pa ni sa goṅ ma’i ñer bsdogs yin gyi | de na ni gñi ga med do źes zer ro źes grag go || de lta na ’o na de na yaṅ gźan gyi sa pa’i ’phags pa’i (5) lam gźan gyis gsod par ’gyur ba ma yin nam źe na | ’o na ni mthar smos pas de la sogs pa go’o || la lar ni mtha’ yaṅ daṅ pos go ste | ’di lta ste tshaṅs ris kyi lha dag lta bu ste | ’di ni bde ba skye ba daṅ po yin no źes gaṅ bśad pa lta bu’o || la lar ni daṅ po yaṅ (6) mthas go ste | ’di lta ste | ’od gsal ba’i lha rnams lta bu ste | ’di ni bde ba skye ba gñis pa yin no źes gaṅ bśad pa lta bu’o || ’dir ni ’di lta ste źes bya ba’i sgra ’di dper na brjod pa yin pas ’di las lhag ma go bar yaṅ rigs te | dpe’i chos ni gaṅ gcig yin yaṅ de daṅ (7) ’dra ba yaṅ ston par byed pa ’di yin no || ’di lta ste źes bya ba’i sgra de yaṅ ’di na med pas ’di ni ñe bar sbyar du mi ruṅ ṅo || gal te ’di lta ste źes bya ba’i sgra ’di dper brjod pa yin na ni sems can lus tha dad ciṅ ’du śes tha dad pa dag kyaṅ yod de | ’di lta ste mi rnams daṅ lha kha (80b1) cig go źes bya ba ’dir thob par mi ’gyur te | de lta bas na ’di ni ñe bar bstan pa’i don kho nar blta bar bya’o || ha caṅ thal bas chog go || srog bśad zin to ||

lakṣaṇāni punar jātir jarā sthitir anityatā || 2.45 ||

偈曰。復有有爲相。生老住無(19)常。

諸相者何。頌曰
(13)相謂諸有爲　生住異滅性

mtshan ñid dag ni skye ba daṅ || rga daṅ gnas daṅ mi rtag ñid ||

etāni hi saṃskṛtasya catvāri lakṣaṇāni | yatraitāni bhavanti sa dharmaḥ saṃskṛto lakṣyate | viparyayād asaṃskṛtaḥ | tatra jātis taṃ dharmaṃ janayati sthitiḥ sthāpayati jarā jarayati anityatā vināśayati | nanu “trīṇīmāni saṃskṛta lakṣaṇānīti” sūtra uktam | caturtham apy atra vaktavyaṃ syāt | kiṃ cātra noktam | āha | sthitiḥ | yat tarhi “idaṃ sthityanyathātvam” iti | jarāyā eṣa paryāyas tadyathā jāter utpāda ity anityatāyāś ca vyaya iti | ye hi dharmāḥ saṃskārāṇām adhvasaṃcārāya pravṛttās ta eva sūtre lakṣaṇānyuktāny udvejanārtham | jātir hi yā saṃskārān anāgatād adhvanaḥ pratyutpannam adhvānaṃ saṃcārayati | jarā ’nityate punaḥ pratyutpannād atītaṃ durbalīkṛtya pratighātāt | tadyathā kila gahanapraviṣṭasya puruṣasya trayaḥ śatravaḥ | tata eka enaṃ gahanād ākarṣet dvau punar jīvitād vacyaparopayetāṃ tadvad iti | sthitis tu tān saṃskārānupaguhya tiṣṭhaty aviyogam ivecchantī | ato ’sau saṃskṛtalakṣaṇaṃ na vyavasthāpitā | asaṃskṛtasyāpi ca svalakṣaṇe sthitibhāvāt | anye punaḥ kalpayanti sthitiṃ jarāṃs cābhisamasya sthityanyathātvam ity ekaṃ lakṣaṇam uktaṃ sūtre | kiṃ prayojanam | eṣā hy eṣu saṅgāspadamataḥ śriyam ivaināṃ kālakarṇīsahitāṃ darśayām āsa tasyām anāsaṅgārtham iti | ataś catvāry eva saṃskṛta lakṣaṇāni | teṣām api nāma jātyādīnāṃ saṃskṛtatvād anyair jātyādibhir bhavitavyam | bhavanty eva |

釋曰。有爲法唯此四相。若於法中有此四(20)相。應知此法是有爲。與前相翻則是無爲。此(21)中生者能生此法。住者能安立此法。老者能(22)變異此法。無常者能滅此法。爲不如此耶。如(23)經言。有三種有爲法有爲相。若具言。於經中(24)應説第四相。此經中不説。何相謂住。若爾此(25)經中説何法爲住異。此住異是老別名。譬如(26)起是生別名。滅是無常別名。住異亦爾。是老(27)別名。若諸法能起。唯爲有爲法行於世。此法(28)於經中説是有爲相。爲起他厭怖心。何以故(29)生者。從未來世。能引有爲法令入現在世。老(185c1)及無常能損其力。從現在世遣入過去世。譬(2)如有人在棘稠林中。有三怨家。一能於稠林(3)中牽令出外。二能損其力。三能斷其命。三相(4)於有爲亦爾。住者攝持有爲法。如欲不相離。 (5)是故不立此住爲有爲相。復有無爲法。於自(6)相住故。住相相濫。有餘師執。此經中住與(7)老合爲一故説三相。何用如此。此住於有爲(8)是愛著依止故。佛顯此住。如吉祥王位與災(9)横相應。爲令他於中不生愛著。是故有爲定(10)有四相。復有生等四相有爲故。更有別生等(11)四相不。説有。

(14)論曰。由此四種是有爲相法若有此應是(15)有爲。與此相違是無爲法。此於諸法能起(16)名生。能安名住。能衰名異。能壞名滅。性是(17)體義。豈不經説有三有爲之有爲相。於此(18)經中應説有四。不説者何。所謂住相。然經(19)説住異。是此異別名。如生名起滅名爲盡。(20)如是應知。異名住異。若法令行三世遷(21)流。此經説爲有爲之相。令諸有情生厭畏(22)故。謂彼諸行生力所遷。令從未來流入現(23)在。異及滅相力所遷迫。令從現在流入過(24)去。令其衰異及壞滅故。傳説。如有人處稠(25)林。有三怨敵欲爲損害。一從稠林牽之(26)令出。一衰其力。一壞命根。三相於行應知(27)亦爾。住於彼行攝受安立。常樂與彼不相(28)捨離。故不立在有爲相中。又無爲法有自(29)相住。住相濫彼故經不説。有謂。此經説住(27b1)與異總合爲一名住異相。何用如是總合(2)説爲。住是有情所愛著處。爲令厭捨與(3)異合説。如示黒耳與吉祥倶。是故定有(4)四有爲相。此生等相既是有爲。應更別有生(5)等四相。若更有相便致無窮。彼復有餘生(6)等相故。應言更有。然非無窮。

bźi po ’di rnams ni ’dus byas kyi mtshan ñid dag (2) yin te | gaṅ la ’di dag yod pa’i chos de ni ’dus byas su mṅon no || bzlog pa ni ’dus ma byas so || de la skye bas ni chos de skyed par byad do || gnas pas ni gnas par byed do || rga bas ni rñiṅs par byed do || mi rtag pa ñid kyis ni ’jig par byed do || mdo las gsum po ’di (3) dag ni ’dus byas kyi mtshan ñid yin no źes gsuṅs pa ma yin nam | der bźi pa yaṅ brjod par bya dgos par ’gyur ro || der gaṅ źig ma gsuṅs | smras pa | gnas pa’o || ’o na ni gnas pa gźan du ’gyur ba źes bya ba gaṅ yin pa ’di yin no || ’di ni rga ba’i rnam graṅs yin te | (4) dper na skye ba’i ’byuṅ ba źes bya ba daṅ | mi rtag pa ñid kyi ’jig pa źes bya ba bźin no || mdo las ni yid ’byuṅ bar bya ba’i phyir chos gaṅ dag ’du byed rnams kyi dus ’pho bar bya ba’i phyir źugs pa de dag ñid mtshan ñid du gsuṅs te | skye bas ni ’du byed rnams ma ’oṅs pa’i dus (5) nas da ltar byuṅ ba’i dus su skyed par byed do || rga ba daṅ mi rtag pa ñid dag gis ni da ltar byuṅ ba nas ’das par te | ñam chuṅ ṅur byas te ’joms par byed pa’i phyir dper na thibs por źugs pa’i mi źig la dgra gsum yod de | de las gcig gis ni thibs po nas ’byin (6) par byed | gñis kyis ni srog gcod par byed pa de daṅ ’dra’o źes zer ro źes grag go || gnas pa ni mi ’bral bar ’dod pa de bźin du ’du byed de dag ’khyud nas gnas so || de’i phyir ’di ni ’dus byas kyi mtshan ñid du rnam par ma bźag go || ’dus ma byas kyaṅ raṅ (7) gi mtshan ñid la gnas pa yod pa’i phyir ro || gźan dag rtog par byed pa ni mdo las gnas pa daṅ rga ba bsdus te | gnas pa gźan du ’gyur ba ñid ces mtshan ñid gcig tu gsuṅs so || ci dgos śe na | ’di dag gi naṅ na ’di ni chags pa’i gźi yin pas de’i phyir (81a1) de la ma chags par bya ba’i don du de ni dpal daṅ ’dra ba ’di daṅ rna nag ma daṅ lhan cig tu bstan te | de’i phyir ’dus byas kyi mtshan ñid ni bźi kho na’o sñam mo || skye ba la sogs pa de dag kyaṅ ’dus byas yin pa’i phyir skye ba la sogs pa gźan yaṅ yod par (2) ’gyur ro źe na | yod pa kho na ste |

jātijātyādayas teṣāṃ

偈曰。生生等彼相。

所以者何。(7)頌曰
(8)此有生生等　於八一有能

de dag skye ba’i skye la sogs ||

釋曰。彼言(12)顯四本相。由諸法有本相故成有爲。本相亦(13)爾。由隨相故成有爲。故立本相更有四隨相。 (14)謂生生住住老老無常無常。若爾隨一一相(15)應更有四相。則有無窮過失。此隨相更立別(16)相故。無有無窮過失。何以故。

(9)論曰。此謂前説四種本相。生生等者。謂四隨(10)相。生生住住異異滅滅。諸行有爲由四本相。(11)本相有爲由四隨相。豈不本相如所相法(12)一一應有四種隨相。此復各四展轉無窮。(13)無斯過失。四本四隨於八於一功能別故。(14)何謂功能。謂法作用或謂士用。

de dag la yaṅ skye ba’i skye ba daṅ | rga ba’i rga ba daṅ | gnas pa’i gnas pa daṅ | mi rtag pa ñid kyi mi rtag pa ñid ces bya ba rjes su mthun pa’i mtshan ñid bźi yod do || de dag la yaṅ skye ba la sogs pa gźan du (3) thal ba’i phyir re re la yaṅ mtshan ñid bźi pa daṅ mthar thug pa med pa’i skyon du yaṅ ’gyur ba ma yin nam źe na | mi ’gyur te | ’di ltar |

te ’ṣṭadharmaikavṛttayaḥ |

偈曰。諸八一法(17)事。

See the full verse quoted previously.

de chos brgyad daṅ gcig la ’jug |

teṣāṃ jātyādīnām aṣṭāsu dharmeṣu vṛttiḥ | kim idaṃ vṛttir iti | kāritraṃ puruṣakāraḥ | jātijātyādīnāṃ caikatra dharme kathaṃ kṛtvā ātmanā navamo hi dharma utpadyate | sārdhaṃ lakṣaṇānulakṣaṇair aṣṭābhiḥ | tatra jātir ātmānaṃ virahayyānyān aṣṭau dharmān janayati | jātijātiḥ punas tām eva jātim | tadyathā kila kācit kukkuṭī bahūny apatyāni prajāyate kācid alpāni | tadvat sthitir apy ātmānaṃ varjayitvā ’nyān aṣṭau dharmān sthāpayati sthitisthitis tu tām eva sthitim | evaṃ jarā ’nityate api yathāyogyaṃ yajye | tasmān na bhavaty anavasthāprasaṅgaḥ | tad etad ākāśaṃ pāṭyata iti sautrāntikāḥ | na hy ete jātyādayo dharmā dravyataḥ saṃvidyante yathā ’bhivyajyante | kiṃ kāraṇam | pramāṇābhāvāt | na hy eṣāṃ dravyato ’stitve kiñcid api pramāṇam asti pratyakṣam anumānam āptāgamo vā yathā rūpādīnāṃ dharmāṇām iti | yat tarhi sūtra uktaṃ “saṃskṛtasyotpādo ’pi prajñāyate vyayo ’pi sthityanyathātvam apīti” | granthajño devānāṃ priyo na tv arthajñaḥ | arthaś ca pratiśaraṇam uktaṃ bhagavatā | kaḥ punar asyārthaḥ | avidyāndhā hi bālāḥ saṃskārapravāham ātmāna ātmīyataś cādhimuktā abhiṣvajante | tasya mithyādhimokṣasya vyāvarttanārthaṃ bhagavāṃs tasya saṃskārapravāhasya saṃskṛtatvaṃ pratītyasamutpannatāṃ dyotayitukāma idam āha “triṇīmāni saṃskṛtasya saṃskṛtalakṣaṇāni” | na tu kṣaṇasya | na hi kṣaṇasyotpādādayaḥ prajñāyante | na cāprajñāyamānā ete lakṣaṇaṃ bhavitum arhanti | atha evātra sūtre “saṃskṛtasyotpādo ’pi prajñāyata” ity uktam | punaḥ saṃskṛtagrahaṇaṃ saṃskṛtatve lakṣaṇānīti yathā vijñāye ta | maivaṃ vijñāyi saṃskṛtasya vastuno ’stitve lakṣaṇāni jalavalākāvat sādhvasādutve vā kanyālakṣaṇavad iti | tatra pravāhasyādir utpādo nivṛttirvyayaḥ | sa eva pravāho ’nuvarttamānaḥ sthitiḥ | tasya pūrvāparaviśeṣaḥ sthityanyathātvam | evaṃ ca kṛtvoktaṃ “viditā eva nandasya kulaputrasya vedanā utpadyante viditā avatiṣṭhante viditā astaṃ parikṣayaṃ paryādānaṃ gacchantīti” | āha cātra

釋曰。如此諸相於八法有事。何法名事。(18)功能人功。生生等諸相。唯於一法有事。云何(19)如此。一切有爲法。若生取自體爲第九。共本(20)相及隨相八。此中生者。離自體能生八法。生(21)生者唯生本生。譬如雌雞有生多子。有生一(22)子。二生亦爾。住者離自體能安立八法。住住(23)者唯安立本住。如此老及無常。如前義應合(24)之。是故無有無窮過失。經部師説。此執即是(25)破虚空事。何以故。生等諸法非實有物故。如(26)汝所分。云何得知。非實有物。無量證故。於(27)四相實有物中無隨一量。謂證量比量聖言(28)量。譬如於色等諸法。若爾經中云何説。有爲(29)法者。若生可知。及滅住異可知。天愛汝今能(186a1)誦伽蘭他。不解伽蘭他義。佛世尊説。義是量(2)非文句。何者爲義。無明所盲凡夫衆生有爲(3)法相續。執爲我及我所。於中生愛著。世尊爲(4)除彼愛著心。欲顯行法相續是有爲相及縁(5)生相。故説此經。經言有三種有爲法有爲相。 (6)非爲顯一刹那有爲四相是實有物。若法不(7)可知。不堪立爲相。是故此經中説。有爲法若(8)生可知等。經説重有爲名。爲令他知此相顯(9)有爲性。勿如此爲顯有爲法類。是有故立四(10)相。譬如於水白鷺。及於好惡童女相。此中相(11)續。初起名生。終謝名滅。此相續流名住。前(12)後差別名住異。佛世尊顯示此義故。約難陀(13)説。難陀。善男子。善知受生。善知受住。預善(14)知受謝滅盡。此中説偈

四種本相(15)一一皆於八法有用。四種隨相一一皆於(16)一法有用。其義云何。謂法生時并其自體(17)九法倶起。自體爲一相隨相八。本相中生除(18)其自性生餘八法。隨相生生於九法内唯(19)生本生。謂如雌雞有生多子有唯生一。(20)生與生生生八生一其力亦爾。本相中住亦(21)除自性住餘八法。隨相住住於九法中唯(22)住本住。異及滅相隨應亦爾。是故生等相復(23)有相。隨相唯四無無窮失。經部師説何縁如(24)是分析虚空。非生等相有實法體如所分(25)別。所以者何。無定量故。謂此諸相非如色(26)等有定現比或至教量證體實有。若爾(27)何故契經中言有爲之起亦可了知。盡及住(28)異亦可了知。天愛汝等執文迷義。薄伽梵(29)説義是所依。何謂此經所説實義。謂愚夫(27c1)類無明所盲。於行相續執我我所。長夜於(2)中而生耽著。世尊爲斷彼執著故顯行相(3)續體是有爲及縁生性。故作是説。有三有爲(4)之有爲相。非顯諸行一刹那中具有三相。(5)由一刹那起等三相不可知故。非不可知(6)應立爲相。故彼契經復作是説。有爲之起亦(7)可了知。盡及住異亦可了知。然經重説有(8)爲言者。令知此相表是有爲。勿謂此相(9)表有爲有如居白鷺表水非無。亦勿謂(10)表有爲善惡如童女相表善非善。諸行相(11)續初起名生。終盡位中説名爲滅。中間相續(12)隨轉名住。此前後別名爲住異。世尊依此(13)説難陀言。是善男子善知受生善知受住(14)及善知受衰異壞滅。故説頌言

skye ba la sogs pa de dag ni chos brgyad la ’jug go || ’jug pa źes bya ba ’di ci źe na | byed pa ste (4) skyes bu’i rtsal lo || skye ba’i skye ba la sogs pa ni chos gcig la ’jug go || ji lta źe na | chos bdag ñid gtogs par mtshan ñid daṅ rjes su mthun pa’i mtshan ñid brgyad daṅ lhan cig tu dgu skye la | de la skye bas ni bdag ñid ma gtogs pa’i chos gźan brgyad skyed par (5) byed do || skye ba’i skye bas ni skye ba de kho na skyed par byed do || dper na khyim bya mo la la las ni phru gu maṅ du ’braṅ la | la las ni ñuṅ du ’braṅ ba de daṅ ’dra’o || gnas pas kyaṅ bdag ñid ma gtogs pa’i chos gźan brgyad gnas par byed la | gnas pa’i gnas pas (6) ni gnas pa de kho na gnas par byed do || de bźin du rga ba daṅ mi rtag pa ñid dag la yaṅ ci rigs par sbyar bar bya ste | de bas na thug pa med par thal bar mi ’gyur ro źes grag go || mdo sde pa rnams na re ’di ni nam mkha’ la ’dral bar bskyod pa yin te | skye ba la sogs (7) pa’i chos can de dag ni ji ltar rnam par ’byed pa ltar rdzas su yod pa ma yin no || ci’i phyir źe na | tshad ma med pa’i phyir te | de dag rdzas su yod pa’i tshad ma ji ltar gzugs la sogs pa’i chos bźin du mṅon sum pa ’am | rjes su dpag pa ’am | yid ches pa’i luṅ ni cuṅ zad kyaṅ med do || (81b1) ’on gaṅ mdo sde las | ’dus byas skye bar yaṅ mṅon no || ’jig par yaṅ mṅon no || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid du yaṅ mṅon no źes gsuṅs so źe na | tshig śes pa ni lha rnams dga’ ba yin gyi don śes pa ni ma yin no || bcom ldan ’das kyis ni don la brten par (2) gsuṅs so || ’di’i don gaṅ źe na | ma rig pas ldoṅs pa’i byis pa rnams ’du byed kyi rgyun la bdag daṅ bdag gir mos pas mṅon par źen pas mos pa de bzlog pa’i phyir | bcom ldan ’das kyis ’du byed kyi rgyun de ’dus byas ñid daṅ rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba ñid du bstan (3) par bźed nas | gsum po ’di dag ni ’dus byas kyi mtshan ñid dag yin no źes gsuṅs par zad kyi yaṅ skad cig ma la ni ma yin no || skad cig ma la ni skye ba la sogs pa mi mṅon no || mi mṅon pa de dag ni mtshan ñid yin par ’os pa ma yin te | de ñid kyi phyir mdo de las | (4) ’dus byas skye bar yaṅ mṅon no źes gsuṅs so || yaṅ ’dus byas źes smos pa ni ci nas kyaṅ ’dus byas ñid kyi mtshan ñid dag yin no sñam du śes par bya ba’i chu daṅ chu skyar ltar ram | dge ba daṅ mi dge ba ñid kyi bu mo’i mtshan bźin du ’dus byas kyi dṅos po yod pa ñid kyi mtshan ñid (5) dag yin no źes bya ba de ltar śes na ni mi ruṅ ṅo sñam nas smos pa yin no || de la rgyun gyi dbaṅ po ni skye ba yin no || ldog pa ni ’jig pa yin no || rgyun de ñid rjes su ’jug pa ni gnas pa yin no || de’i sṅa phyi’i bye brag ni gnas pa gźan du ’gyur ba ñid yin no || de lta yin pas na | rigs (6) kyi bu dga’ bo’i tshor ba ni rig bźin du skye’o || rig bźin du gnas so || rig bźin du nub pa daṅ | yoṅs su zad pa daṅ | yoṅs su gtugs par ’gyur ro źes gsuṅs so || ’dir smras pa |

“jātir ādiḥ pravāhasya vyayaś chedaḥ sthitis tu saḥ |
sthityanyathātvaṃ tasyaiva pūrvāparaviśiṣṭatā ||”

(15)生謂相續初　斷名滅續住
(16)住異此相續　是前後差別

(15)相續初名生　滅謂終盡位
(16)中隨轉名住　住異前後別

rgyun gyi daṅ po skye ba yin || chad pa ’jig pa gnas pa ste |
de ñid sṅa phyi’i bye brag (7) ni || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid ||

“jātir apūrvo bhāvaṃ sthitiḥ prabandho vyayas taducchedaḥ |
sthityanyathātvam iṣṭaṃ prabandhapūrvāparaviśeṣa” iti ||

(17)復次偈曰
(18)非曾有名生　住相續無常
(19)相續斷住異　相續前後異

(17)復有頌言
(18)本無今有生　相續隨轉住
(19)前後別住異　相續斷名滅

yaṅ ’dir smras pa |
sṅon med las byuṅ skye ba ste || rgyun gnas de chad ’jig pa yin |
rgyun gyi sṅa phyi’i bye brag ni || gnas pa gźan du ’gyur bar ’dod ||

“kṣaṇikasya hi dharmasya vinā sthityā vyayo bhavet |
na ca vyetyeva tenāsya vṛthā tatparikalpanā ||”

(20)復次偈言
(21)若法刹那滅　離住即便滅
(22)此常滅是故　分別住非理

(20)又有頌言
(21)由諸法刹那　無住而有滅
(22)彼自然滅故　執有住非理

skad cig ma yi chos la ni || gnas pa med na ’jig par ’gyur |
de yaṅ ’jig ’gyur de (82a1) yi phyir || de yi der rtogs don med do ||

tasmāt pravāha eva sthitiḥ | evaṃ ca kṛtvā ’yam apy abhidharmanirdeśa upapannno bhavati | “sthitiḥ katamā | utpannānāṃ saṃskārāṇām avināśa” iti | na hi kṣaṇasyotpannasyāvināśo ’stīti | yad api ca jñānaprasthāna uktam “ekasmiṃś citte ka utpādaḥ | āha | jātiḥ | ko vyayo maraṇam | kiṃ sthityanyathātvaṃ jareti” | tatrāpi nikāyasabhāgacittaṃ yujyate | pratikṣaṇaṃ cāpi saṃskṛtasyaitāni lakṣaṇāni yujyante vinā ’pi dravyāntarakalpanayā | katham iti | pratikṣaṇam abhūtvā bhāva utpādaḥ | bhūtvā ’bhāvo vyayaḥ | pūrvasya pūrvasyottarakṣaṇānuvandhaḥ sthitiḥ | tasyāvisadṛśatvaṃ sthityanyathātvam iti | yadā tarhi sadṛśā utpadyante | na te nirviśeṣā bhavanti | katham idaṃ jñāyate | kṣiptākṣiptabalidurbalakṣiptasya vajrādeś cirāśutarapātakālabhedāt tanmahābhūtānāṃ pariṇāmaviśeṣasiddheḥ | nātibahuviśeṣabhinnās tu saṃskārāḥ saty apy anyathātve sadṛśā eva dṛśyante | antimasya tarhi śabdārciḥ kṣaṇasya parinirvāṇakāle ca ṣaḍāyatanasyottarakṣaṇābhāvāt sthityahnyanyathātvaṃ nāstīty avyāpinī lakṣaṇavyavasthā prāpnoti | na vai saṃskṛtasya sthitir evocyate | lakṣaṇam api tu sthityanyathātvam | ato yasyāsti sthitis tasyāvaśyam anyathātvaṃ bhavatīti nāsti lakṣaṇavyavasthābhedaḥ | samāsatas tv atra sūtre saṃskṛtasyedaṃ lakṣaṇam iti dyotitaṃ bhagavatā “saṃskṛtaṃ nāma yad bhūtvā bhavati bhūtvā ca punar na bhavati yaś cāsya sthitisaṃjñakaḥ prabandhaḥ so ’nyathā cānyathā ca bhavatīti” | kim atra dravyāntarair jātyādibhiḥ katham idānīṃ sa eva dharmo lakṣyas tasyaiva lakṣaṇaṃ yokṣyate | kathaṃ tāvan mahāpuruṣalakṣaṇāni mahāpuruṣān nānyāni sāsnālāṅgūlakakudaśaphaviṣāṇādīni ca gotvalakṣaṇāni gor nānyāni kāṭhinyādīni ca pṛthivīdhātvādīnāṃ lakṣaṇāni tebhyo nānyāni | yathā cordhvagamanena dūrād dhūmasya dhūmatvaṃ lakṣyate na ca tat tasmād anyat | sa evātra nyāyaḥ syāt | na ca saṃskṛtānāṃ rūpādīnāṃ tāvat saṃskṛtatvaṃ lakṣyate | gṛhṇatāpi svabhāvaṃ yāvat prāgabhāvo na jñāyate paścāc ca santateś ca viśeṣaḥ | tasmān na tenaiva tallakṣitaṃ bhavati na ca tebhyo dravyāntarāṇy eva jātyādīni vidyante | athāpi nāma dravyāntarāṇy eva jātyādīni bhaveyuḥ | kim ayuktaṃ syāt | eko dharmaḥ ekasmin naiva kāle jātaḥ sthito jīrṇo naṣṭaḥ syād eṣāṃ sahabhūtvāt | kāritrakālabhedāt | anāgatā hi jātiḥ kāritraṃ hi karoti | yasmān na jātaṃ janyate janite tu dharme varttamānāḥ kṣityādayaḥ kāritraṃ kurvantīti na yadā jāyate tadā tiṣṭhati jīryati vinaśyati vā | idaṃ tāvad iha saṃpradhāryaṃ bhavet | kim anāgataṃ dravyato ’sti nāstīti paścāj janayati vā na veti sidhyet | saty api tu tasmin jātiḥ kāritaraṃ kurvatī katham anāgatā sidhyatīty anāgata lakṣaṇaṃ vaktavyam | uparatakāritrā cotpannā kathaṃ varttamānā sidhyatīti varttamānalakṣāṇaṃ vaktavyam | sthityādayo ’pi ca yugapat kāritre varttamānā ekakṣaṇa eva dharmasya sthitajīrṇavinaṣṭatāṃ prasañjeyuḥ | yadaiva hy enaṃ sthitiḥ sthāpayati tadaiva jarā jarayati anityatā vināśayatīti | kim ayaṃ tatra kāle tiṣṭhatv āhosvij jīryatu vinaśyatu vā yo ’pi hi brūyāt sthityādīnām api kāritraṃ krameṇeti tasya kṣaṇikatvaṃ bādhyate | athāpy evaṃ brūyāt eṣa eva hi naḥ kṣaṇo yāvataitat sarvaṃ samāpyata iti | evam api tābhyāṃ sahotpannā sthitis tāvat sthāpayati na jarā jarayati anityatā vā vināśyatīti | kuta etat | sthiter balīyastvāt | punaḥ kenāvalīyastvam | yadaināṃ saha dharmeṇānityatā hanti | kṛtakṛtyā punaḥ karttuṃ notsahate jātivat | sthatur yuktam anutsoḍhum | na hi śakyaṃ jātyādijanyaṃ vartamānatām ānītaṃ punar ānetum | śakyaṃ tu khalu sthityā sthāpyam atyantam api sthāpayitum | ato na yuktaṃ yan notsahate | ko vā ’tra pratibandhaḥ | te eva jarā ’nityate | yadi hi te balīyasyau syātāṃ pūrvam eva syāt ām | nivṛttakāritrāyāṃ khalv api sthitau ta cāpi na tiṣṭhataḥ sa cāpi dharma iti kathaṃ kutra vā kāritraṃ karttum utsahiṣyete kiṃ vā punas tābhyāṃ karttavyam | sthitiparigrahād dhi sa dharma utpannamātro na vyanaśyat | sa tu tayā vyupekṣyamāṇo niyataṃ na sthāsyaty ayam evāsya vināśaḥ | syāc ca tāvad ekasya dharmasyotpannasyāvināśaḥ sthitiḥ vināśo ’nityatā | jarā tu khalu sarvathātvena na tathā | pūrvāparaviśeṣāt vipariṇāmāc ca | atas tad anyathātve ’nya eva | uktaṃ hi

(23)是故定以相續爲住。若執如此義。是阿毘達(24)磨藏釋言。則與道理相應。阿毘達磨藏云何(25)者爲住。已生有爲法不滅。此義云何。何以(26)故。刹那滅法。已生無不滅。發慧論中説。於(27)一心中何法名生。謂初起。何法名滅。謂死。何(28)法名住異。謂老。此論文中。但是聚同分一(29)心。於此心中是如前。復有別釋。於刹那刹那(186b1)有爲法中。此義亦成。離分別有別物。云何(2)成。隨一一刹那。未有有名生。有已不有名(3)滅。前前後後刹那相應名住。此彼不相似名(4)住異。若爾有法生不異此義云何。雖復如此。(5)不無別異。云何得知。擲不擲強力擲弱力擲。(6)金剛等物。久速落時有差別故。是彼四大變(7)異差別則成。諸有爲法。不由大差別異。雖復(8)別異顯現相似。若爾是最後聲。及光明刹那。(9)於涅槃時。是最後六入。後刹那無故。無有住(10)異相。是故立此爲相不遍有爲。若不説住爲(11)有爲。相。何者謂住異。若法有住。此法必有住(12)異。是故立無不遍。於此經中若略説。此經中(13)世尊所顯有爲法相。必如此。經云。有爲何(14)相。若先未有今有。有已更不有。此法相續名(15)住。此相續前後不同名住異。於中何用立生(16)等物。云何此法是所相即立爲能相。大人相(17)與大人不異。云何立爲相。壺尾領蹄角於牛(18)成相。與牛不異。復云何立爲相。譬如堅實等。(19)是地等大相與地不異。又如上昇爲烟相。由(20)此相故。遠處知烟。此相與烟不異。於有爲相(21)道理亦爾。色等有爲法。不由有故。有爲相可(22)相。若人已了別自性。乃至未解先無後有相(23)續差別相。是故由此相。不可相有爲性。復次(24)諸相。於有爲法非別有實物。若強執生等諸(25)相別有實物。更何非理義而應劇此。何以故。(26)是一法於一時正生正住正老正滅。云何爲(27)正。諸相共起故。是義不然。由功能差別故。(28)生者正在未來世。得作功能。云何知。由法已(29)生。不可生故。若法生所生已。住等正在現(186c1)世。得起功能。是時法生。非是時中住老無(2)常。此義應共思量。未來法爲有爲無。後能生(3)不能生。此義應成。若此法有於中生作功能。(4)此法云何成未來。應説此法未來相。功能已(5)謝體已生。云何成現在。亦應説現在相。住等(6)倶在功能中。於一刹那此法住老滅相倶成。 (7)何以故。是時住正安立此法。是時老變異此(8)法。是時無常滅此法。於一時此法爲是住爲(9)是老爲是滅。有餘人説。住等諸相功能次第(10)不倶。於此人則失刹那滅義。若汝説我立刹(11)那。如此四相功能成名一刹那。若爾住與餘(12)二倶起。先暫安立法老不變異無常不滅。此(13)義云何成。由作力強故。云何住有強力。猶(14)無常滅。住并本法住已起功能不能更起。猶(15)如生。生不更起功能。此義應理。何以故。應生(16)法生已引至現在。無更引義。是義可然。此(17)法住所安立。可永安立。若不能安立則非道(18)理。何法爲礙。老無常是礙。若此二有力。應(19)在前成。若住功能已謝。此二亦不住。本法(20)亦爾。云何作功能。何處作功能。此二更有何(21)別事可作。何以故。由住所攝故。法唯生則(22)不滅。若住所捨必定不住。即是此法滅。是故(23)此二無事可作。此義假設可然。是一法已生(24)未滅立名住。滅名無常。老於一法中一切種(25)不可成。何以故。老謂前後不同及變異。從此(26)法此法異類不應成。此中説偈。

(23)是故唯於相續説住。由斯對法所説理成。(24)故彼論言。云何名住。謂一切行已生未滅。 (25)非生已不滅名刹那法性。雖發智論作如(26)是説。於一心中誰起。謂生。誰盡謂死。誰住(27)異謂老。而彼論文依衆同分相續心説。非(28)一刹那。又一一刹那諸有爲法。離執實有(29)物四相亦成。云何得成。謂一一念本無今(28a1)有名生。有已還無名滅。後後刹那嗣前前(2)起名爲住。即彼前後有差別故名住異。於(3)前後念相似生時。前後相望非無差別。彼差(4)別相云何應知。謂金剛等有擲未擲。及強力(5)擲與弱力擲速遲墮落時差別故。大種轉變(6)差別義成。諸行相似相續生時。前後相望無(7)多差別故雖有異而見相似。若爾最後聲(8)光刹那及涅槃時最後六處無後念故應(9)無住異。是則所立相應不遍有爲。此不(10)説住爲有爲。相。其義云何。謂住之異故。若(11)有住亦必有異。由此立相無不遍失。然此(12)經中世尊所説。有爲之相略顯示者。謂有爲(13)法本無今有。有已還無及相續住。即此前後(14)相望別異。此中何用生等別物。云何所相法(15)即立爲能相。如何大士相非異於大士。角犎(16)&T058269;蹄尾牛相非異牛。又如堅等地等界相(17)非異地等。遠見上升知是煙相非異煙(18)體。此有爲相理亦應然。 . 雖了有爲色等自(19)性乃至未了先無後無相續差別。仍未知(20)彼體是有爲故非彼性即有爲相。然非離彼(21)性有生等實物。若離有爲色等自性有生(22)等物。復何非理。一法一時應即生住衰異壞(23)滅許倶有故。此難不然。用時別故。謂生作(24)用在於未來。現在已生不更生故。諸法生(25)已正現在時。住等三相作用方起。非生用時(26)有餘三用。故雖倶有而不相違。且應思擇。 (27)未來法體爲有爲無。然後可成生於彼位(28)有用無用。設許未來生有作用。如何成未(29)來。應説未來相。法現在時生用已謝。如何(28b1)成現在應説現在相。又住等三用倶現在(2)應一法體一刹那中即有安住衰異壞滅。若(3)時住相能住此法。即時異滅能衰壞者。爾時(4)此法爲名安住爲名衰異爲名壞滅。諸(5)説住等用不同時。彼説便違刹那滅義。若言(6)我説一法諸相用皆究竟名一刹那。汝今應(7)説。何縁住相與二倶生而住先能住所住(8)法非異非滅。若住力強能先用者。後何成(9)劣而并本法。倶遭異滅所衰壞耶。若言(10)住相已起作用不應更起猶如生者。生應(11)可然。夫生用者。謂引所生令入現在已入(12)不應復引入故。住不應爾。夫住用者。謂(13)安所住令不衰滅　已住可令永安住故。 (14)由斯住相用應常起。不可例生令無再(15)用。又誰障住用令暫有還無。若言異滅能(16)爲障者。異滅力應強。何不於先用。又住用(17)息。異滅本法自然不住。異滅二相何處如何(18)而起作用。復有何事須二用耶。由住攝(19)持諸法生已暫時不滅。住用既捨法定不住(20)即自然滅。故異滅用更無所爲。又應一法生(21)已未壞名住住已壞時名滅。理且可然。異(22)於一法進退推徴理不應有。所以者何。異(23)謂前後性相轉變。非即此法可言異此。故(24)説頌言

de lta bas na gnas pa ni rgyun kho na yin no || de ltar bśad na chos mṅon pa las gnas pa gaṅ źe na | ’dus byas skye ba rnams mi ’jig pa yin no źes bstan pa ’di yaṅ ’thad pa yin te | skyes pa skad cig ma (2) la ni ’jig pa med pa’i phyir ro || gaṅ yaṅ ye śes la ’jug pa las | sems gcig la ’byuṅ ba gaṅ źe na smras pa | skye ba’o || ’jig pa gaṅ źe na | ’chi ba’o || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid gaṅ źe na | rga ba’o źes gsuṅs pa der yaṅ ris mthun pa’i sems la ruṅ bar (3) ’gyur ro || skad cig ma re re la yaṅ rdzas gźan du rtogs pa med pa bźin du ’dus byas kyi de dag ruṅ ste | ji lta źe na | skad cig ma re re la ma byuṅ ba las byuṅ ba ni skye ba’o || byuṅ nas med pa ni ’jig pa’o || sṅa ma sṅa ma daṅ phyi ma phyi ma’i skad cig ma rjes su ’brel ba ni gnas pa’o || (4) de’i mi ’dra ba ñid ni gnas pa gźan du ’gyur ba ñid do || ’o na gaṅ gi tshe ’dra bar yaṅ skye’o źe na | de dag khyad par med pa ma yin no || ’di ji ltar śes śe na | rdo rje la sogs pa ’phaṅs pa daṅ ma ’phaṅs pa daṅ | stobs chen po daṅ | stobs (5) chuṅ ṅus ’phaṅs pa bul ba daṅ myur ba daṅ | ches dal ba daṅ | ches myur bar ltuṅ ba’i dus kyi bye brag las de’i ’byuṅ ba rnams yoṅs su gyur ba’i bye brag ’grub pa’i phyir ro || ’dus byas rnams ni bye brag gi khyad par chen po mtshar cig med pas gźan du ’gyur ba ñid yod du (6) zin kyaṅ ’dra ba bźin du snaṅ ṅo || ’o na ni sgra daṅ me lce’i skad cig ma tha ma daṅ | yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba’i tshe’i skye mched drug la skad cig ma phyi ma med pa’i phyir gnas pa gźan du ’gyur ba med pas mtshan ñid rnam par gźag pa ma khyab pa can du ’gyur ro || ’dus byas (7) kyi mtshan ñid ni gnas pa kho na yaṅ ma yin gyi gnas pa gźan du ’gyur ba ñid kyaṅ yin no || de’i phyir gaṅ la gnas pa yod pa de la gdon mi za bar gźan du ’gyur ba ñid kyaṅ yod pas rnam par gźag pa ñams pa med do || mdor na bcom ldan ’das kyis ni mdo ’di las ’dus (82b1) byas źes bya ba ni | gaṅ ma byuṅ ba las ’byuṅ ba daṅ | byuṅ nas kyaṅ mi ’byuṅ ba ’di ’dus byas kyi mtshan ñid yin par gsuṅs la | ’di’i gnas pa źes bya ba rgyun gaṅ yin pa de yaṅ gźan daṅ gźan du ’gyur ba yin na | ’dir skye ba la sogs pa rdzas gźan dag gis ci źig bya | de (2) ni ji ltar na mtshan ñid kyi gźi’i chos de ñid kyi mtshan ñid du ruṅ bar ’gyur źe na | re źig ji ltar na skyes bu chen po’i mtshan rnams skyes bu chen po las mi gźan pa yin | ba laṅ ñid kyi mtshan ñid lkog śal daṅ | mjug ma daṅ | nog daṅ | rmig pa daṅ | rva rnams kyaṅ ba laṅ (3) las mi gźan pa yin | sa’i khams la sogs pa’i mtshan ñid sra ba ñid la sogs pa rnams kyaṅ de dag las mi gźan pa yin | gźan yaṅ ji ltar gyen du ’gro ba las ni thag riṅ po nas du ba la du ba ñid du śes mod kyi | de ni de las kyaṅ mi gźan pa ltar ’dir yaṅ tshul (4) de ñid yin no || ’dus byas gzugs la sogs pa raṅ gi ṅo bo bzuṅ yaṅ ji srid du sṅa na med pa daṅ phyis med pa daṅ rgyun gyi bye brag mi śes pa de srid du ’dus byas ñid du mi śes te | de lta bas na de ñid kyis de mtshon pa yaṅ ma yin la | de dag las skye ba la sogs pa rdzas gźan ñid du yod (5) pa yaṅ ma yin no || ’on te skye ba la sogs pa rdzas gźan źig tu gyur na yaṅ ci ltar ’gyur źe na | de dag ni lhan cig ’byuṅ ba’i phyir chos gcig dus gcig tu skyes pa daṅ gnas pa daṅ rgas pa daṅ źig par ’gyur ro || ma yin te | bya ba’i dus tha dad pa’i phyir ro || skye ba ma (6) ’oṅs pa ni bya ba byed de | (82b6) ’di ltar ma skyes pa skyed do || bskyed zin pa’i chos la ni da ltar gnas pa la sogs pa bya ba byed pas gaṅ gi tshe skye ba de tshe gnas pa’am | rga ba ’am | ’jig par mi ’gyur ro || re źig ’dir ci ma ’oṅs pa rdzas su yod dam med ces bya ba ’di dpyad (7) dgos par ’gyur te | phyis ni skyed par byed dam ’on te ma yin źes bya ba ’grub par ’gyur ro || de yod du chug na yaṅ skye ba bya ba byed na ji ltar ma ’oṅs par ’grub par ’gyur | de lta bas na ma ’oṅs pa’i mtshan ñid kyaṅ brjod par bya’o || byuṅ ba yaṅ bya ba źig pa yin na (83a1) ji ltar na da ltar ’grub par ’gyur || de lta bas na da lta’i mtshan ñid kyaṅ brjod par bya’o || gnas pa la sogs pa yaṅ cig car bya ba la ’jug pa yin na ni skad cig ma gcig kho na la chos gnas pa daṅ rga ba daṅ ’jig par thal bar ’gyur te | ’di gaṅ gi tshe gnas pas (2) gnas par byed pa de ñid kyi tshe rga bas rga bar byed ciṅ mi rtag pa ñid kyis ’jig par byed pa’i phyir ’di ci dus der gnas sam | ’on te rga ba ’am | ’on te ’jig par ’gyur | gaṅ yaṅ skye ba la sogs pa rnams kyaṅ bya ba rim gyis byed do źes zer ba de’i ltar na skad cig ma gcig la gnod par (3) ’gyur ro || ’on te ji skad du kho bo cag gi skad cig ma ni ji tsam gyis ’di thams cad rdzogs par ’gyur bde yin no źes brjod na | de lta na yaṅ de dag daṅ lhan cig ’byuṅ ba las re źig gnas pas ni gnas par byed kyi rga bas kyaṅ rgas par mi byed la | mi rtag pa ñid kyis kyaṅ ’jig par (4) mi byed do źes bya ba ’di ga las | gnas pa stobs daṅ ldan pa’i phyir ro || phyis ci’i phyir stobs daṅ mi ldan pa ñid du ’gyur | gaṅ gi phyir na ’di chos daṅ lhan cig tu mi rtag pa ñid kyis ’joms | bya ba byas zin pas yaṅ mi nus te skye ba bźin no || skye bas ni mi nus par rigs (5) te | skye bas bskyed par bya ba da lta ñid du khyer te ’oṅs nas yaṅ bkur bar ni mi nus so || gnas pas ni gnas par bya ba ye gnas par bya bar yaṅ nus so || de lta bas na gaṅ mi nus pa ni rigs pa ma yin no || yaṅ na ’di la bgegs byed pa yaṅ gaṅ źig yin te | rga ba daṅ mi (6) rtag pa ñid de dag kho na yin no || gal te de dag stobs daṅ ldan pa źig yin na ni sṅon kho na yin no || gnas pa’i bya ba log na yaṅ de dag kyaṅ mi gnas la chos de yaṅ mi gnas na ji ltar gaṅ la bya ba byed pa nus par ’gyur | yaṅ na de dag gis ci źig bya ste | gnas pas yoṅs su (7) gzuṅ ba’i phyir chos skyes pa tsam de ma źig par gyur pa yin la | des de yal bar btaṅ na ni ṅes par mi gnas pas ’di ñid ’di’i ’jig pa yin no || re źig chos skyes pa gcig la mi ’jig pa ni gnas pa yin la | ’jig pa ni mi rtag pa ñid yin la | gcig la rga ba ni rnam pa (83b1) thams cad du mi srid de | rga ba źes bya ba ni gźan ñid du ’gyur źiṅ rnam par ’gyur ba yin na de ñid las de’i rnam pa gźan ñid du ni ruṅ ba ma yin no || ’dir smras pa |

“tathātvena jarā ’siddhir anyathātve ’nya eva saḥ |
tasmān naikasya bhāvasya jarā nāmopapadyate” ||

(27)若如前無老　若異非前法
(28)是故於一法　老相不得成

(25)即前異不成　異前非一法
(26)是故於一法　立異終不成

de bźin na ni rga mi ’gyur || gźan du ’gyur na de gźan ñid ||
de lta bas na dṅos gcig la || rga źes bya ba mi ’thad do ||

yo ’py āha nikāyāntarīyo “vināśa kāraṇaṃ prāpyānityatā vināśāyatīti” tasya harītakīṃ prāpya devatā virecayatīty āpannaṃ bhavati kiṃ punas tāṃ kalpayitvā | tat evāstu vināśakāraṇād vināśaḥ cittacaittānāṃ ca kṣaṇikatvābhyupagamāt tadanityatāyā vināśakāraṇānapekṣatvāt sthityanityate kāritram abhinnakālaṃ kuryātām ity ekasyaikatra kāle sthita vinaṣṭatā saṃprasajyeta | tasmāt pravāhaṃ praty etāni saṃskṛtalakṣaṇāny uktānīty evam etat sūtraṃ sūnītaṃ bhavati |

(29)有餘部説。至滅因縁無常能滅本法。於彼部(187a1)此義應至。謂服下藥天來令利。何用分別無(2)常。從此滅因自足立滅。心及心法由信刹那(3)滅。此心及心法無常相。不觀滅因縁故。住及(4)無常非於別時倶作功能故。一法於一時中。(5)應立住滅倶成。是故約相續。世尊説有爲法(6)相。若依此義。彼經善立。

(27)雖餘部説遇滅因縁滅相方能滅所滅法。(28)而彼所説。應如有言服瀉藥時天來令利。 (29)即滅因縁應滅所滅。何須別執有滅相爲。(28c1)又心心所許刹那滅。更不須待餘滅因縁。(2)應滅與住用無先後。是則一法於一時中(3)亦住亦滅不應正理。故依相續説有爲相。(4)不違正理善順契經。

(2) gaṅ yaṅ sde pa gźan dag na re ’jig pa’i rgyu daṅ phrad nas mi rtag pa ñid kyis ’jig par byed do źes zer ba de’i ni ’khru ba daṅ phrad nas lhas ’khru bar byed do źes bya ba lta bur ’gyur te | ’jig pa’i rgyu de ñid kyis ’jig na de brtags pas ci źig bya | sems daṅ sems las byuṅ ba rnams skad (3) cig ma ñid du khas blaṅs pas de dag gis mi rtag pa ñid ’jig pa’i rgyu la mi ltos pa’i phyir gnas pa daṅ mi rtag pa ñid dag dus tha mi dad par bya ba byed par ’gyur bas cig la dus gcig tu gnas pa daṅ ’jig pa ñid du thal bar ’gyur ro || de lta bas na rgyun la ’dus byas kyi mtshan ñid ’di (4) dag gsuṅs pa yin te | de lta na mdo de legs par draṅs pa yin no ||

api ca yady anāgatā jātir janyasya janikā kim arthaṃ sarvam anāgataṃ yugapan notpadyate | yasmāt

復次若生在未來能(7)生應生法。云何一切未來法。不一時倶起由(8)此義。

若生在未來生所(5)生法。未來一切法何不倶生。頌曰

gźan yaṅ gal te ma ’oṅs pa’i skye ba bskyed par bya ba skyed par byed pa yin nam ’oṅs pa thams cad cig car ci’i phyir mi bskyed | ’di ltar |

janyasya janikā jātir na hetupratyayair vinā || 2.46 ||

偈曰。生能生應生。不離因及縁。

(6)生能生所生　非離因縁合

rgyu daṅ rkyen dag med par ni || skye bas bskyed bya skyed byed min ||

na hi vinā hetupratyayasāmagrayā jātir janikā bhavati | hetupratyayānām eva tarhi sāmarthyaṃ paśyāmaḥ | sati sāmargya bhāvād asati cābhāvān na jāter iti hetupratyayā eva jana kāḥ santaḥ | kiṃ ca bhoḥ sarvaṃ vidyamānam upalabhyate | sūkṣmā api dharmaprakṛtayaḥ saṃvidyante | jātam ity eva tu na syād asatyāṃ jātau ṣaṣṭhivacanaṃ ca rūpasyotpādaḥ iti yathā rūpasya rūpam iti | evaṃ yāvad anityatā yathāyogaṃ vaktavyā | tena tarhy anātmatvam apy eṣṭavyam anātmabuddhisiddhyartham | saṃkhyāparimāṇapṛthaktvasaṃyogavibhāgaparatvāparatvasattādayo ’pi tīrthakaraparikalpitā abhyupagantavyā ekadvimahadaṇupṛthaksaṃyuktaviyuktaparāparasadādibuddhisiddhyartham | ṣaṣṭīvidhānārthaṃ ca rūpasya saṃyoga iti | eṣā ca ṣaṣṭo kathaṃ kalpyate | rūpasya svabhāva iti | tasmāt prajñaptimātram eva tad abhūtvā bhāvajñāpanārthaṃ kriyate jātam iti | sa cābhūtvā bhāvalakṣāṇa utpādo bahuvikalpaḥ | tasya viśeṣaṇārthaṃ rūpasyotpāda iti ṣaṣṭīṃ kurvanti yathā rupasaṃjñaka evotpādaḥ pratīyeta mā ’nyaḥ pratyāyīti | tadyathā candanasya gandhādayaḥ śilāputrakasya śarīram iti | evaṃ sthityādayo ’pi yathāyogaṃ veditavyāḥ | yadi jātyā vinā jāyate kasmād asaṃskṛtam apy ākāśādikaṃ na jāyate | jāyata ity abhūtvā bhavati | asaṃskṛtaṃ ca nityam astīti na jāyate | yathā ca dharmatayā na sarvaṃ jātimad iṣyate tathā na sarvaṃ jāyata ity eṣṭavyam | yathā ca tulye jātimattve tadanye pratyayās tadanyasyotpādane na samarthā bhavanty evam evāsaṃskṛtasyotpādane sarve ’py asamarthāḥ syuḥ | siddhā eva tu dravyabhāvena jātyādaya iti vaibhāṣikāḥ | na hi dūṣakāḥ santīty āgamā apāsyante na hi mṛgāḥ santīti yavā nopyante na hi makṣikāḥ patantīti modakā na bhakṣyante | tasmād doṣeṣu pratividhātavyaṃ siddhāntaś ca_nuvarttitavyaḥ | uktāni lakṣaṇāni ||

釋曰。若(9)離因縁和合。生不能生故。未來法不倶起。若(10)爾我等見此是因縁功能。若有和合生有故。(11)若無不有故。則生不能生應生法。是故應許(12)＊唯因縁能生。若一切有云何可知。謂此法(13)已生此智不應有。若生實無。復次相應言。亦(14)不應成。謂色家生。若如汝所執。應説色家(15)色。乃至老死如理應次第説。若爾是故汝應(16)許無我義亦爾。數量各合離此彼有性。如此(17)等事外道所立言實有物。汝等亦應信受。何(18)以故。爲成一大小別聚散自他有物等智故。 (19)又成就相應言故。如説色聚。此相應言云何(20)成。是色自性。是故此生等唯假名立。爲顯未(21)有有義故。假説名生。此生先未有。今有爲(22)相。有多種類。爲簡別種類異故。約色説生(23)作相應言。謂色生爲令知此生但色非餘。如(24)説旃檀香等。又如石子體。如前所論。生住(25)等如理應知亦爾。若法離生相得生。云何空(26)等無爲法不生。汝解不生者。未有有是名生。(27)無爲恒有。云何得生。若由法爾。汝許一切法(28)無生如此則一切不生。云何不執如此。如一(29)切有爲同有生。有餘因縁爲生。別法無有功(187b1)能。如此一切因縁爲生。無爲無有功能。由於(2)生不同。是故毘婆沙師説。生等四相。實有別(3)物。何以故。不可由有難者故棄背諸阿含。如(4)爲有鹿故而不種麥。又如爲多蠅附故而不(5)噉果。是故於過失中應起對治。如本悉檀。隨(6)順修行 (7)説八相已。

(7)論曰。非離所餘因縁和合唯生相力能生(8)所生故諸未來非皆頓起。若爾我等唯見因(9)縁有生功能。無別生相有因縁合。諸法即(10)生無即不生。何勞生相。故知唯有因縁力(11)起。豈諸有法皆汝所知。法性幽微甚難知故。(12)雖現有體而不可知。生相若無應無生覺。(13)又第六轉言不應成。謂色之生受之生等。如(14)不應説色之色言。如責無生乃至無滅。(15)皆如是責隨其所應。若爾爲成空無我覺(16)法外應執空無我性。爲成一二大小各別(17)合離彼此有性等覺應如外道法外執有(18)數量各別合離彼此有等別性。又爲成立第(19)六轉言。應執別有色之聚性。又如説言色(20)之自性。此第六轉言何得成。是故生等唯假(21)建立無別實物。爲了諸行本無今有假立(22)爲生。如是本無今有生相。依色等法種類(23)衆多。爲簡所餘説第六轉言色之生受之(24)生等。爲令他知此生唯色非餘受等。餘例(25)亦然。如世間説栴檀之香石子之體。此亦應(26)爾。如是住等隨應當知。若行離生相而(27)得生者。虚空無爲等何故不生。諸行名生(28)由本無今有。無爲體常有。何得言生。又如(29)法爾不説一切皆有生。如是應許非一切(29a1)法皆可生。又如有爲同有生相而許因縁(2)望有爲法或有功能或無功能。如是應(3)許一切有爲及無爲法同無生相而諸因縁(4)望彼二法一有生用一無生用。毘婆沙師(5)説。生等相別有實物其理應成。所以者何。(6)豈容多有設難者故便棄所宗。非恐有鹿(7)而不種麥。懼多蠅附不食美團。故於過(8)難。應懃通釋。於本宗義應順修行。如是已(9)辯諸有爲相。

(5) rgyu daṅ rkyen tshogs pa med par ni skye bas skyed par byed pa ma yin no || ’o na ni tshogs pa yod na ni ’byuṅ la med na ni mi ’byuṅ ba’i phyir rgyu daṅ rkyen rnams kho na’i mthu yin par blta bar bya’i skye ba ni ma yin pas rgyu daṅ rkyen kho na skyed par byed pa dag yin no źes zer ro || kye yod pa thams cad dmigs (6) sam ci chos kyi raṅ bźin phra mo dag yod bźin du yaṅ mi dmigs so || skye ba źig med na skyes źes bya ba ñid daṅ | gzugs kyi skye ba źes bya ba drug pa’i tshig tu yaṅ mi ’gyur te dper na gzugs kyi gzugs źes mi bya ba bźin no | de bźin du mi rtag pa ñid kyi bar du ci rigs par brjod par bya’o || ’o (7) na ni des na bdag med pa’i blo ’grub par bya ba’i phyir bdag med pa ñid cig kyaṅ ’dod par byas la || gcig daṅ | gñis daṅ | chen po daṅ | chuṅ ṅu daṅ | tha dad pa daṅ ldan pa daṅ | rnam par phye ba daṅ | gźan daṅ | gźan ma yin pa daṅ | yod pa la sogs pa’i blo ’grub par bya ba’i (84a1) phyir daṅ | drug par bya ba’i phyir mu stegs byed kyis yoṅs su brtag pa graṅs daṅ | tshad daṅ | tha dad pa ñid daṅ ldan pa daṅ | rnam par dbye ba daṅ | gźan ñid daṅ | gźan ma yin pa ñid daṅ | yod pa la sogs pa daṅ | gzugs kyi ldan pa źes bya ba yaṅ (2) khas blaṅ bar bya dgos so || gzugs kyi raṅ bźin źes bya ba drug pa ’di yaṅ ji ltar brtag | de lta bas na skye ba źes bya ba ’di ni ma byuṅ ba las byuṅ ba kho nar śes par bya ba’i don du brtags pa tsam mdzad pa yin no || ma byuṅ ba las byuṅ ba’i mtshan ñid kyi skye bde yaṅ rnam pa maṅ du yod pas de (3) bye brag tu bya ba’i phyir gzugs kyi skye bźes drug par mdzad de | ci nas kyaṅ gzugs źes bya ba kho na skye bar śes par bya’i gźan du ni śes par mi ’gyur bar bya ba yin te | dper na tsan dan gyi dri la sogs pa daṅ | mchi gu’i lus źes bya ba bźin no || de bźin du gnas pa la sogs pa la (4) yaṅ ci rigs par bya’o || gal te skye ba med par skye na nam mkha’ la sogs pa ’dus ma byas kyaṅ ci’i phyir mi skye źe na | skye ba źes bya ba ni ma byuṅ ba las ’byuṅ ba yin na ’dus ma byas ni rtag tu yod pa’i phyir mi skye’o || yaṅ ji ltar chos ñid kyis thams cad skye ba daṅ ldan par mi ’dod pa de (5) ltar thams cad mi skye’o źes bya bar ’dod par bya’o || yaṅ na ji ltar skye ba daṅ ldan par mtshuṅs pa las de dag las gźan pa’i rkyen rnams kyis de dag las gźan pa bskyed par nus pa ma yin pa de bźin du thams cad kyis kyaṅ ’dus ma byas bskyed par mi nus par ’gyur ro || bye brag (6) tu smra ba rnams na re skye ba la sogs pa rdzas kyi dṅos por grub pa ñid do || ri dags dag yod ces te nas mi rmo ba ma yin pa daṅ sbraṅ bu dag yod ces tel du mi bza’ ba ma yin pa ltar sun ’byin pa dag yod ces te luṅ dor du mi ruṅ bas de lta bas na skyon rnams la yaṅ lan gdab par bya (7) la | grub pa’i mtha’i rjes su ’braṅ bar yaṅ bya’o źes zer ro || mtshan ñid rnams bśad zin to ||

nāmakāyādayaḥ katame |

何者爲名聚等。

名身等類其義云何。頌曰

miṅ gi tshogs la sogs pa gaṅ źe na |

nāmakāyādayaḥ saṃjñāvākyākṣarasamuktayaḥ |

偈曰。名句及字(8)聚。

(10)名身等所謂

miṅ gi tshogs la sogs pa ni || miṅ daṅ ṅag daṅ yi ge’i tshogs ||

ādigrahaṇena padavyañjanakāyagrahaṇam | tatra saṃjñākaraṇaṃ nāma | tadyathā rūpaṃ śabda ity evamādiḥ | vākyaṃ padaṃ yāvatā ’rthaparisamāptis tadyathā “anityā vata saṃskārā” ity evam ādi yena kriyāguṇakālasaṃbandhaviśeṣā gamyante | vyañjanam akṣaraṃ tadyathā a ā ity evam ādi | nanu cākṣarāṇy api lipyavayavānāṃ nāmāni | na vai lipyavayavānāṃ pratyāyanārtham akṣārāṇi praṇītāny akṣarāṇām eva tu pratyāyanārthaṃ lipyavayavāḥ praṇītāḥ | katham aśrūyamāṇāni lekhyena pratīyerann iti nākṣarāṇ yeṣāṃ nāmāni | eṣāṃ ca saṃjñādīnāṃ samuktayo nāmādikāyāḥ | uca samavāye paṭhanti | tasya samuktir ity etad rūpaṃ bhavati | yo ’rthaḥ samavāya iti so ’rthaḥ samuktir iti | tatra nāmakāyas tadyathā rūpaśabdagandharasaspraṣṭavyānīty evamādi | padakāyaḥ tadyathā “sarvasaṃskārā anityāḥ sarvadharma anātmānaḥ śāntaṃ nirvāṇam” ity evamādi | vyañjanakāyas tadyathā ka kha ga gha ṅety evamādi | nanu caite vāksvabhāvatvāc chabdātmakā iti rūpasvabhāvā bhavanti | kasmāc cittaviprayuktā ity ucyante | naite vāksvabhāvāḥ | ghoṣo hi vāk na ca ghoṣamātrenārthāḥ pratīyante | kiṃ tarhi | vāṅnāmni pravrttate nāmārthaṃ dyotayati naiva ghoṣamātraṃ vāg yena tu ghoṣeṇārthaḥ pratīyate sa ghoṣo vāk | kena punar ghoṣeṇārthaḥ pratīyate | yo ’rtheṣu kṛtāvadhir vaktṛbhis tadyathā gaur ity eṣa śabdo navasvartheṣu kṛtāvadhiḥ |

號言文總集。釋曰。此中名謂所立號。如(9)色聲等。句謂所立言。隨量能成就所欲説義。(10)如有爲皆無常。如是等。若由此言事得時相(11)應差別顯現。此言稱句。如偈言善友一時遇。 (12)字謂無義文。如阿阿伊伊等。爲不如此耶。字(13)者書類分名。君不爲顯書類分故造立字。爲(14)顯字故造立書類分。若不聞説字。此字由書(15)方便云何應知。爲令知故立書類分。是故字(16)非非書類分名。是名等三各總集稱聚。此中(17)名聚者。如色聲香味觸等。句聚者如一切有(18)爲無常。一切法無我涅槃寂靜。如是等。字聚(19)者如迦佉伽伽餓等。爲不如此耶。此名聚等。(20)言説爲體。即是音聲性屬色自性。云何説是(21)心不相應法。此法不以言説爲性。何以故。音(22)聲即是言説。不由唯音聲諸義可解。云何可(23)解。音聲起於名。名能顯示義。君不唯音聲(24)稱言。若由此音聲義可了知。此音聲則稱言。 (25)由何音聲而義可解。若説者於義中已共立(26)定法。譬如瞿音聲。於九義已立定法。

想章字總説。(11)論曰。等者等取句身文身。應知此中。名謂(12)作想。如説色聲香味等想。句者謂章。詮(13)義究竟。如説諸行無常等章。或能辯了業(14)用徳時相應差別。此章稱句。文者謂字。如(15)説阿壹伊等字。豈不此字亦書分名。非(16)爲顯書分製造諸字。但爲顯諸字製造(17)書分。云何當令雖不聞説而亦得解。故(18)造書分。是故諸字非書分名。云何名等身。(19)謂想等總説。言總説者是合集義。於合集(20)義中説嗢遮界故。此中名身者。謂色聲香(21)等。句身者謂諸行無常一切法無我涅槃寂(22)靜等。文身者。謂迦佉伽等。豈不此三語爲(23)性故用聲爲體色自性攝。如何乃説爲心(24)不相應行。此三非以語爲自性。語是音聲。(25)非唯音聲即令了義。云何令了。謂語發名。(26)名能顯義。乃能令了。非但音聲皆稱爲語。(27)要由此故義可了知。如是音聲方稱語故。 (28)何等音聲令義可了。謂能説者。於諸義中(29)已共立爲能詮定量。且如古者於九義中(29b1)共立一瞿聲爲能詮定量。

sogs pa smos pas ni tshig daṅ yi ge’i tshogs gzuṅ ṅo || de la (84b1) miṅ byed pa ni miṅ ste | dper na gzugs sgra źes bya ba de lta bu la sogs pa lta bu’o || ṅag ni tshig ste | dper na | kye ma ’du byed rnams mi rtag | ces bya ba de lta bu la sogs pa ji tsam gyis don yoṅs su rdzogs pa ste | gaṅ gis bya ba daṅ yon tan daṅ dus kyi ’brel ba’i khyad par rtogs par (2) ’gyur ro || yi ge ni yi ge ste | dper na a ā źes bya ba la sogs pa lta bu’o || yi ge rnams kyaṅ yi ge ’bru’i yan lag dag gi miṅ dag ma yin nam źe na | yi ge ’bru’i yan lag rnams go bar bya ba’i phyir yi ge rnams byas pa ni ma yin gyi | ji ltar na miṅ thos pa bris pas go bar ’gyur źes yi (3) ge rnams go bar bya ba’i phyir ni yi ge’i ’bru rnams byas pa yin pas | yi ge rnams ni de dag gi miṅ ma yin no || miṅ la sogs pa de dag gi tshogs ni miṅ la sogs pa’i tshogs dag yin te | maṅ po’i don gaṅ yin pa’o || de la miṅ gi tshogs ni dper na gzugs sgra dri ro reg bya dag ces bya (4) ba ste | de lta bu la sogs pa’o || tshig gi tshogs ni dper na ’du byed thams cad mi rtag pa dag go | | mya ṅan las ’das pa ni źi ba’o źes bya ba ste | de lta bu la sogs pa’o || yi ge’i tshogs ni dper na ka kha ga gha ṅa źes bya ba ste | de lta bu la sogs pa’o || de dag kyaṅ ṅag ni raṅ bźin (5) yin pa’i phyir sgra’i bdag ñid yin pas gzugs kyi raṅ bźin dag ma yin nam ci’i phyir sems daṅ ldan pa ma yin pa rnams źes bya źe na | de dag ni ṅag gi raṅ bźin ma yin te | ṅag gi sgra yin na sgra tsam gyis ni don gaṅ dag go bar mi ’gyur ro || ’o na ci źe na | ṅag ni miṅ la ’jug la (6) miṅ gis ni don rjod par byed do || sgra tsam kho na ni ṅag ma yin gyi sgra gaṅ gis don go bar ’gyur ba’i sgra de dag yin no || yaṅ sgra gaṅ gis don go bar ’gyur źe na | gaṅ gis smra ba po rnams kyis don dag la mtshams bcad pa ste | dper na goo źes bya ba lta bu’o || sgra de ni don dgu dag la mtshams (7) bcad pa yin te |

“vāgdigbhūraśmivajreṣu paśvakṣisvargavāriṣu |
navasvartheṣu medhāvī gośabdam upadhārayed” iti ||

如尼六(27)多論偈説
(28)言方地光牛　金剛眼天水
(29)於此九種義　智人説瞿名

故有頌言
(2)方獸地光言　金剛眼天水
(3)於斯九種義　智者立瞿聲

ṅag phyogs pa daṅ ’od zer daṅ || phyugs daṅ mig daṅ rdo rje daṅ || mtho ris chu daṅ don dgu la || mkhas pas goo sgra des gzuṅ bya | źes bya ba lta bu’o ||

yo ’pi hi manyate nāmārthaṃ dyotayatīti tenāpy etad avaśyam abhyupagantavyaṃ yadi pratītapadārthakaṃ bhavatīti | tac caita cchabdamātrād eva pratītapadārthakāt sidhyatīti kim arthāntaraṃ nāma kalpayitvā | idaṃ cāpi na jñāyate kathaṃ vāṅnāmni pravarttata iti | kiṃ tāvad utpādayaty āhosvit prakāśayati | yady utpādayati | ghoṣasvabhāvatvād vācaḥ sarvaṃ ghoṣamātraṃ nāmotpādayiṣyati yādṛśo vā ghoṣaviśeṣa iṣyate nāmna utpādakaḥ sa evārthasya dyotako bhaviṣyati | atha prakāśayati | ghoṣasvabhāvatvād vācaḥ sarvaṃ ghoṣamātraṃ nāma prakaśayiṣyati yādṛśo vā ghoṣaviśeṣa iṣyate nāmnaḥ parakāśakaḥ sa evārthasya dyotako bhaviṣyati | na khalv api śabdānāṃ sāmagryam asti kṣaṇaikamilanam | na caikasya bhāgaśa utpādo yukta iti katham utpādayantī vāṅnāmotpādayet | kathaṃ tāvad atītāpekṣaḥ paścimo vijñaptikṣaṇa utpādayaty avijñaptim | evaṃ tarhi paścima eva śabde nāmna utpādād yo ’pi tam evaikam śṛṇoti so ’py arthaṃ pratipadyeta | athāpy evaṃ kalpyeta vāgvyañjanaṃ janayati vyañjanaṃ tu nāmeti | atra_ api sa eva prasaṅgo vyañjanāṃ sāmagryābhāvāt | eṣa eva ca prasaṅgo nāmnaḥ prakāśakatve vācaḥ | vyañjanāṃ pi vāgviśiṣṭaprajñā apy avahitacetaskā lakṣaṇataḥ paricchettum notsahanta iti vyañjanasyāpi vāk naivotpādikā na prakāśikā yujyate | athāpy arthasahajaṃ nāma jātyādivad iṣyate | evaṃ saty atītānāgatasyārthasya varttamānaṃ nāma na syād | apatyānāṃ pitṛbhir yatheṣṭaṃ nāmāni kalpyanta iti kataman nāma tatsahajaṃ syāt asaṃskṛtānāṃ ca dharmāṇāṃ kena sahajaṃ nāma syād ity aniṣṭir eveyam | yad apy uktaṃ bhagavatā

(187c1)若人作如此執。謂名能顯義。此人亦應信受(2)此義。若名於義已定顯立。若以名顯義。由唯(3)音聲於義定立此用得成。何用立名實有別(4)法。此義不可知。云何音聲起於。名爲音聲生(5)名説。起爲顯名説。起若生者。言語以音聲爲(6)自性故。應生一切名。唯音聲爲體。復次是音(7)聲差別。如汝所許。能生起名。唯應此能顯(8)義。若顯者。言語以音聲爲自性故。應顯一切(9)名。唯音聲爲體。復次是音聲差別。如汝所(10)許。能顯了名。唯應此能顯義。何用執名有(11)別法。復次諸聲無有聚集。一法分分生。是義(12)不然。若執言語能生名。云何能生名。云何觀(13)過去教色刹那。最後教色刹那能生無教色。 (14)若爾於最後聲名生故。若人但聞最後一聲。(15)是人便應能了知此義。若汝執如此音聲生(16)字以字生名。此中同前立難。字無聚集故。若(17)説音聲顯字。此中亦同前立難。是字異音聲。(18)聰慧人安靜心約異相亦不能分別。是故不(19)可執音聲能生及能顯字。復次若汝許。名與(20)義必倶相應。猶如生等。此中過去未來義現(21)世名不應有。云何父隨意立子名。云何名與(22)無爲法。倶起是故此執不成正術。佛世尊所(23)説

(4)諸有執名能顯義者。亦定應許如是義名。(5)謂共立爲能詮定量。若此句義由名能顯。但(6)由音聲顯用已辦。何須横計別有實名。又(7)未了此名如何由語發。爲由語顯。爲由語(8)生。若由語生。語聲性故。聲應一切皆能生(9)名。若謂生名聲有差別。此足顯義。何待(10)別名。若由語顯。語聲性故。聲應一切皆能(11)顯名。若謂顯名聲有差別。此足顯義。何待(12)別名。又諸念聲不可聚集。亦無一法分分(13)漸生。如何名生可由語發。云何待過去諸(14)表刹那。最後表刹那能生無表。若爾最後位(15)聲乃生名。但聞最後聲應能了義。若作是(16)執語能生文文復生名名方顯義。此中過(17)難應同前説。以諸念文不可集故。語顯名(18)過。應例如生。又異語文諸明慧者注心思(19)擇莫辯其相。又文由語若顯若生。准語於(20)名皆不應理。又若有執名如生等與義(21)倶生。現在世名目去來義不應得有。又父(22)母等隨意所欲立子等名。云何可言名如(23)生等與義倶起。又無爲法應無有名。無生(24)義故而不應許。然世尊説

gaṅ yaṅ miṅ gis don rjod par byed do sñam du sems pa des kyaṅ gdon mi za bar gal te don go bar byed pa yin źes (85a1) bya ba ’di khas blaṅ bar bya dgos te | de ni don go bar byed pa’i sgra tsam kho nas ’grub na don gźan rdzas miṅ btags te ci źig bya | ji ltar na ṅag miṅ la ’jug pa ’di yaṅ mi śes so || ci re źig skyed par byed dam | ’on te gsal bar byed | gal te skyed par byed (2) na ni ṅag ni sgra’i raṅ bźin yin pa’i phyir sgra tsam thams cad kyis miṅ skyed par ’gyur ro || ’on te sgra’i khyad par de lta bu źig miṅ skyed par byed pa yin par ’dod na ni de ñid don rjod par byed pa yin par ’gyur ro || ’on te gsal bar byed pa yin no źe na ni ṅag gi sgra’i raṅ bźin yin pa’i phyir (3) sgra tsam thams cad kyi miṅ gsal bar byed par ’gyur ro || ’on te sgra’i khyad par de lta bu źig gsal bar byed pa yin par ’dod na ni de ñid don gsal bar byed pa yin par ’gyur ro || yaṅ sgra rnams ni tshogs pa med la chos gcig la cha śas kyi skyed pa yaṅ rigs pa ma yin la | skyed (4) par byed pa na ji ltar dag gis miṅ skyed par byed | re źig ji ltar na ’das pa la ltos pa’i rnam par rig byed kyi skad cig ma tha mas rnam par rig byed ma yin pa skyed par byed | de lta na ’o na ni sgra tha ma kho nas miṅ skyed pa’i phyir gaṅ gis de gcig kho na thos pa des kyaṅ don go ṅar ’gyur ro || ’on te (5) ’di sñam du ṅag gis ni yi ge skyed par byed la | yi ges ni miṅ skyed par byed do sñam du rtog par byed na | ’di la yaṅ skyon de ñid yod de | yi ge rnams tshogs pa med pa’i phyir ro || ṅag miṅ gsal bar byed pa yin na yaṅ skyon de ñid yod do || yi ge yaṅ ṅag las khyad par du yod par śes (6) rab daṅ ldan par yid brtan pas kyaṅ mtshan ñid kyi sgo nas yoṅs su bcad par mi nus pas dag ni yi ge skyed par byed pa yin par yaṅ mi ruṅ la | gsal bar byed pa yin par yaṅ mi ruṅ ṅo || ’on te maṅ don daṅ lhan cig skyed pa yin te | skye ba la sogs pa bźin no źes bya bar ’dod na ni (7) de lta na don ’das pa daṅ ma ’oṅs pa’i miṅ da lta ba yin par mi ’gyur ro || pha rnams kyis bu dag gi miṅ dga’ mgur ’dogs na miṅ gaṅ źig de daṅ lhan cig skyes pa yin par ’gyur | chos ’dus ma byas pa rnams kyi miṅ yaṅ gaṅ daṅ lhan cig skyes pa yin par ’gyur | de lta bas na ’di (85b1) ñid mi ’dod pa ñid do || gaṅ yaṅ bcom ldan ’das kyis ||

“nāmasaṃniśāritā gāthā gāthānāṃ kavirāśrayaḥ” iti

(24)依名伽他成　工製造伽他

頌依於名及文(25)生者。

tshigs bcad miṅ la brten pa ste || tshigs bcad bźi ni sñan dṅags mkhan || źes gsuṅs pa

atrārtheṣu kṛtāvadhiḥ śabdo nāma nāmnā ca racanāviśeṣo gātheti nāmasaṃniśritā bhavati racanāviśeṣāś ca dravyāntaraṃ nopapadyate | paṅktivac cittānupūrvyavac ca | astu vā vyañjanamātrasya dravyāntarabhāvaparikalpanā | tatsamūhā eva nāmakāyādayo bhaviṣyantīty apārthikā tatprajñaptiḥ | santy eva tu viprayuktasaṃskārabhāvanā nāmakāyā dravyata iti vaibhāṣikāḥ | na hi sarva dharmās tarkagamyā bhavant_iti | atha kiṃ pratisaṃyuktā ete nāmakāyādayaḥ sattvākhyā asattvākhyā vipākajā aupacayikā naiḥṣyandikāḥ kuśalā akuśalā avyākṛtā iti vaktavyam | āha

(25)此中於義所立定法。音聲稱名別莊飾諸名(26)稱伽他。此莊飾即依名莊飾。是製置差別無(27)有別物。譬如物行及心次第。復次唯於字(28)中分別有別物。是字等總集。説爲名聚句聚(29)字聚。此但假説無有正用。毘婆沙師説實有(188a1)不相應行爲性。謂名句字聚。何以故。非一切(2)法皆是覺觀思惟所能通達。名聚等不相應(3)行。於何界中相應。爲是衆生名。爲非衆生(4)名。爲果報生。爲増長生。爲等流生。爲善爲(5)惡爲無記。此問應答。偈曰。

此於諸義共立分量。聲即是名。此名(26)安布差別爲頌。由如是義。説頌依名。此頌(27)是名安布差別。執有實物不應正理。如樹(28)等行及心次第。或唯應執別有文體。即總(29)集此爲名等身。更執有餘便爲無用。毘婆(29c1)沙師説。有別物爲名等身。心不相應行蘊(2)所攝。實而非假。所以者何。非一切法皆是尋(3)思所能了故。此名身等何界所繋。爲是有(4)情數。爲非有情數。爲是異熟生爲是所長(5)養。爲是等流性。爲善爲不善。爲無記。此皆(6)應辯。頌曰

der yaṅ don rnams la mtshams bcad pa’i sa ni miṅ yin la | miṅ rnams bkod pa’i khyad par yaṅ tshigs su bcad pa yin (2) pas miṅ la brten pa yin no || bkod pa’i khyad par yaṅ rdzas gźan du mi ’thad de phreṅ ba lta bu daṅ sems kyi rim pa bźin no || yi ge tsam źig rdzas gźan gyi dṅos por yoṅs su rtog pa yin du chug na yaṅ de’i tshogs kho na miṅ gi tshogs la sogs pa yin par ’gyur bas de dag tu rtog (3) don med pa yin no || bye brag tu smra ba rnams na re chos thams cad rtog ge’i spyod yul ma yin pas ldan pa yaṅ ma yin pa’i ’du byed kyi raṅ bźin miṅ gi tshogs la sogs pa ni rdzas su yod pa kho na’o źes zer ro || yaṅ ci miṅ gi tshogs la sogs pa ’di dag ldan pa ’am | sems can du ston (4) pa ’am | sems can du ston pa ma yin pa ’am | rnam par smin pa las skyes pa ’am | rgyas pa las ’byuṅ ba ’am | rgyu mthun pa las byuṅ ba ’am | dge ba ’am | mi dge ba ’am | luṅ du ma bstan pa dag cig ces brjod par bya źe na | smras pa |

kāmarūpāptasattvākhyā niḥṣyandāvyākṛtāḥ |

欲色衆生數。等(6)流無記爾。

(7)欲色有情攝　等流無記性

’dod daṅ gzugs gtogs sems can (5) ston || rgyu mthun las byuṅ luṅ bstan min ||

釋曰。名等有欲界相應。有色界(7)相應。亦有説於無色界相應。此不可言説。但(8)思惟依止。此名等即衆生名。若人能顯此。此(9)人與其相應。非所顯義。此名但等流果。是無(10)覆無記。爾言者。如名聚等衆生名等流果無(11)覆無記。如此同分亦爾。

(8)論曰。此名身等唯是欲色二界所繋。有説。亦(9)通無色界繋。然不可説。又名身等有情數(10)攝。能説者成非所顯義。又名身等唯是等流。(11)又唯無覆無記性攝。如上所説。餘不相應所(12)未説義今當略辯。

’di dag ni ’dod par gtogs pa daṅ | gzugs su gtogs pa dag yin no || gźan dag na re gzugs med par gtogs ba yaṅ yod mod kyi de dag ni brjod par bya ba ma yin no źes zer ro || de dag ni sems can du ston pa yin no || (6) gaṅ źig rjod par byed pa de dag daṅ ldan gyi brjod par bya ba gaṅ yin pa daṅ ni ma yin no || rgyu mthun pa las byuṅ ba daṅ | ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag yin no || ji ltar miṅ gi tshogs la sogs pa ’di dag sems can du ston pa daṅ | rgyu mthun pa las byuṅ ba daṅ | ma bsgribs (7) la luṅ du ma bstan pa dag yin pa

tathā || 2.47 ||
sabhāgatā sā tu punar vipāko ’pi

偈曰。同分亦果報。(12)三界有。

頌曰
(13)同分亦如是　并無色異熟
(14)得相通三類　非得定等流

de bźin
skal mñam de ni

na kevalaṃ naiḥṣyandikī kāmarūpārūpyāvacarī |

釋曰。又此亦是果報果。不但等流(13)果。此通三界有。或欲界或色界或無色界有。

(15)論曰。亦如是言。爲顯同分如名身等通於(16)欲色有情等流無覆無記。并無色言顯非唯(17)欲色。言并異熟顯非唯等流。是界通三。類(18)通二義。得及諸相類并通三。

rgyu mthun pa las byuṅ ba ’ba’ źig ma yin gyi |

rnam par smin pa ’aṅ yin |

khams gsum pa ste | ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yin no ||

āptayo dvidhā |

(14)偈曰。至二。

See the full verse quoted previously.

thob rnam gñis ||

prāptayo naiḥṣyandikyo vipākajāś ca |

釋曰。至得有二種。或等流果。或(15)果報果。

謂有刹那等(19)流異熟。

thob pa rnams ni rgyu mthun pa las byuṅ ba (86a1) daṅ | rnam par smin pa las skyes pa dag yin no ||

lakṣaṇāni ca |

偈曰。諸相亦。

See the full verse quoted previously.

mtshan ñid rnams kyaṅ |

dvidheti varttate prāptivat |

釋曰。生等諸相亦有。(16)二種如。至得。

See the full verse quoted previously.

rnam gñis źes bya bar sbyar te thob pa bźin no ||

niḥṣyandāḥ samāpattyasamanvayāḥ || 2.48 ||

偈曰。二定非至亦。等流。

See the full verse quoted previously.

sñoms ’jug daṅ mi ldan pa dag rgyu mthun pa ||

dve acittasamāpattī asamanvāgamaś ca naiḥṣyandikā eva | śeṣam eṣāṃ vaktavyam uktam | śeṣayoś ca_saṃjñikajīvitayor ato na punar brumaḥ | kathaṃ prāptyādīnāṃ sattvākhyatoktā samanvāgamavacanāt | kathaṃ lakṣaṇānāṃ sattvāsattvākhyatoktā | sarvasaṃskṛṭasahabhūtvāt || uktā viprayuktāḥ || yat tūktaṃ “janyasya janikā jātir na hetupratyayair vinā” iti ka ime hetavaḥ ke ca pratyayāḥ |

釋曰(17)謂無想定無心定及非。至得此三一向是等(18)流果。於中有所餘應説所餘。謂無想有及壽(19)命。於前已明故不重説。云何説至得爲衆生(20)名。由説是衆生相應故。云何説諸相。有是衆(21)生名。有非衆生名。與一切有爲法倶起故(22)説一切非相應法已。於前已説偈。謂生能生(23)應生。不離因及縁。此中何法名因。何法名(24)縁。

非得二定唯是等流。唯言爲明非(20)異熟等。已説如是所未説義。無想命根如(21)前已辯。何縁不説得等唯是有情數攝。已(22)説有情所成等故。何縁不説相通有情非(23)有情數。已説一切有爲倶故。餘所未説隨(24)應准知(25)説一切有部倶舍論卷第五(26)(27)(28)(29)(30a1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第六(4)　　尊者世親造(5)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(6)　　分別根品第二之四(7)如是已説不相應行。前言生相生所生時(8)非離所餘因縁和合。此中何法説爲因(9)縁。且因六種。何等爲六。頌曰

sems med pa’i sñoms bar ’jug pa gñis daṅ mi ldan pa rnams ni rgyu mthun pa las (2) byuṅ ba dag kho na yin no || ’di dag gi brjod par bya ba lhag ma daṅ | lhag ma ’du śes med pa pa daṅ | srog gi dbaṅ po dag gis ni bśad zin pas de’i phyir yaṅ mi brjod do || ji ltar thob pa rnams kyi sems can du ston pa ñid bśad zin ce na | ldan pa źes bśad pa’i phyir ro || ji ltar (3) mtshan ñid rnams sems can du ston pa daṅ | sems can du ston pa ma yin par bśad ce na | ’dus byas thams cad daṅ lhan cig ’byuṅ pa’i phyir ro || ldan ba ma yin pa rnams bśad zin to || rgyu daṅ rkyen dag med par ni || skye ba bskyed bya skyed byed min || źes gaṅ bśad pa | rgyu rnams ni (4) gaṅ | rkyen rnams ni gaṅ źe na |

kāraṇaṃ sahabhūś caiva sabhāgaḥ saṃprayuktakaḥ |
sarvatrago vipākākhyaḥ ṣaḍvidho hetur iṣyate || 2.49 ||

偈曰。隨造及倶有。同類并相應。遍行與(25)果報。立因有六種。

(10)能作及倶有　同類與相應
(11)遍行并異熟　許因唯六種

byed rgyu lhan cig ’byuṅ ba daṅ || skal mñam mtshuṅs par ldan pa daṅ ||
kun tu ’gro daṅ rnam smin daṅ || rgyu ni rnam pa drug tu ’dod ||

ṣaḍ ime hetavaḥ | kāraṇahetuḥ sahabhūhetuḥ sabhāgahetuḥ saṃprayuktakahetuḥ sarvatragahetuḥ vipākahetur iti | tatra

釋曰。因有六種。一隨造(26)因。二倶有因。三同類因。四相應因。五遍行(27)因。六果報因。此中隨造因相云何。

(12)論曰。因有六種。一能作因。二倶有因。三同(13)類因。四相應因。五遍行因。六異熟因。對法諸(14)師許因唯有如是六種。且初能作因相云(15)何。頌曰

rgyu ni drug po ’di dag ste || byed pa’i rgyu daṅ lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu daṅ | skal ba mñam pa’i rgyu daṅ | mtshuṅs par ldan (5) pa’i rgyu daṅ | kun tu ’gro ba’i rgyu daṅ | rnam par smin pa’i rgyu’o || de la

svato ’nye kāraṇaṃ hetuḥ

偈曰。除(28)自餘隨造。

(16)除自餘能作

raṅ las gźan pa byed rgyu’i rgyu ||

saṃskṛtasya hi dharmasya svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ kāraṇahetur utpādayati | avighnabhāvāvasthānāt | nanu ca ye ’syājānata udapatsyantāsravā jānato ’sya te notpadyanta iti jñānam eṣāṃ vighnam utpattau karoti sūryaprabhāvajjyotiṣāṃ darśanasyeti kathaṃ svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ saṃskṛtasya kāraṇahetur bhavanti | utpadyamānasyāvighnabhāvenāvasthānād iti jñātavyam | bhavet tāvad utpattau vighnakāraṇe samarthānām avighnakāraṇād dhetutvam | tadyathā anupadrotāraṃ bhojakam adhikṛtya grāmīṇā bhavanti vaktāraḥ svāminā smaḥ sukhitā iti | yasya punar nāsty eva śaktirvighnayituṃ tasya kathaṃ hetubhāva stadyathā nirvāṇasyānutpattidharmakāṇāṃ ca sarvotpattau nārakādīnāṃ cārūpyasattva skandhotpattau | asanto ’pi hy ete tathaiva vidhnaṃ karttum asamarthaḥ syuḥ | asamarthe ’pi hi bhojake tathā vaktāro bhavant_iti sa evātra dṛṣṭāntaḥ sāmānyenaiva nirdeśaḥ | yas tu pradhānaḥ kāraṇahetuḥ sa utpādane ’pi samartho yathā cakṣūrūpe cakṣurvijñānasya āhāraḥ śarīrasya bījādayo ’ṅkurādīnām iti | yas tv evaṃ codayati anāvaraṇabhāvena cet sarva dharmahetavo bhavanti kasmān na sarvasyotpādo yugapadbhavati prāṇātipātena ca ghātakavat sarve tadbhājo bhavant_iti | tasyedam acodyam | yasmād anāvaraṇabhāvena sarvadharmāḥ hetuḥ pratijñāyante na kārakabhāveneti | sarvasyaiva kāraṇahetoḥ sarvotpattau sāmarthyam ity apare | tadyathā nirvāṇasyāpi cakṣurvijñānam | kathaṃ kṛtvā | tena hy ālambanāt manovijñānam utpadyate kuśalākuśālaṃ yataḥ krameṇa paścāc cakṣurvijñānam iti kāraṇaparaparayā tasya_ api pratyayībhāvād asti sāmarthyam | evam anyasyāpi pratipattavyam | eṣā hi dik | uktaḥ kāraṇahetuḥ |

釋曰。所生有爲法。離自體以一(29)切法爲隨造因。對彼生住不爲障礙故。爲不(188b1)如此耶。若人不解諸惑當來應生。由已知故。(2)此惑不得生。此智於彼生中能作障礙。日光(3)於見星能作障礙。云何一切法。離自體於有(4)爲法立爲隨造因。此中應知。正欲起法。不能(5)礙生故。立爲隨造因。於他生中諸法有能爲(6)礙。而不礙故。立爲隨造因。此亦可然。譬如(7)土主有強力。不爲逼損土人。説言我等由此(8)主故得安樂。若土主無力爲礙。云何成隨造(9)因。又如涅槃及定無生法。於一切法生中及(10)地獄等陰。於無色界陰生中。皆無力爲礙。云(11)何成隨造因。何以故。若彼非有如有。不能爲(12)障礙事。若土主無力亦有如前説。此中是譬(13)此是通説。若勝隨造因。非但不遮。亦有能生(14)力。如眼根及色於眼識生中。飮食於身。田等(15)於芽。若有人作如此難。一切法由不能礙(16)故。於他成因。云何一切法生不倶有。於殺生(17)中如殺者。云何一切不共得同罪。此不成難。 (18)何以故。由立一切法不能遮餘法生故。名隨(19)造因。不由能作故立隨造因。有餘師説。一切(20)隨造因。於一切法有功力。譬如涅槃於眼識。 (21)云何有功力。以涅槃爲境界。意識得生。或善(22)或惡。因此次第方生眼識。由因縁傳傳。涅槃(23)於眼識亦有因縁分。故有功力。於餘法亦應(24)如此知。此是其方。説隨造因已。

(17)論曰。一切有爲唯除自體以一切法爲能(18)作因。由彼生時無障住故。雖餘因性亦能(19)作因。然能作因更無別稱。如色處等總即(20)別名。豈不未知諸漏當起。由已知故諸漏(21)不生。智於漏生能爲障礙。日光能障現覩(22)衆星。如何有爲唯除自體以一切法爲能(23)作因。應知此生時彼皆無障住。故彼於此(24)是能作因。若於此生彼能爲障。而不爲障(25)可立爲因。譬如國人以其國主不爲損害。(26)咸作是言。我因國主而得安樂。若於此生(27)彼無障用。設不爲障何得爲因。且如涅(28)槃及不生法普於一切有爲生中。那落迦(29)等有情相續於無色界諸蘊生中。有如非有(30b1)無能障用。雖無障用而亦爲因。如無力國(2)王亦得如前説。此即通説諸能作因。就勝(3)爲言非無生力。如眼色等於眼識等生(4)飮食於身種等於牙等。有作是難。若一(5)切法無障住故皆能作因。何縁諸法非皆頓(6)起。一殺生時何縁一切非如殺者皆成殺(7)業。此難不然。但由無障許一切法爲能作(8)因。非由於生有親作力。有餘師説。諸能作(9)因皆於果生有能作力。且涅槃等於眼識(10)生。云何名爲有能作力。意識縁彼爲境而(11)生或善或惡。因此意識後時眼識次第得(12)生。展轉因故。彼涅槃等於眼識生有能作(13)力。如是餘法由此方隅展轉應知有能生(14)力。如是已説能作因相。

raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad ni chos ’dus byas kyi byed rgyu’i rgyu yin te | skye ba la bgegs mi byed pa’i ṅo bor gnas pa’i phyir ro || zag pa gaṅ dag mi śes pa de la skye ba (6) de dag śes pa de la mi skye’o źes gsuṅs pas de dag skye ba la yaṅ śes pa gegs byed la | skar ma rnams mthoṅ ba la yaṅ ñi ma’i ’od bgegs byed pa ma yin nam | ji ltar na raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad chos ’dus byas kyi byed rgyu yin źe na | skye ba la bgegs mi byed (7) pa’i ṅo bor gnas pa’i phyir śes par bya’o || re źig skye ba la bgegs byed nus pa rnams ni bgegs mi byed pa’i phyir rgyu ñid du yaṅ ’gyur te | dper na spyod par byed pa’i mi ’tshe ba’i dbaṅ du byas nas groṅ mi rnams bdag cag ni rje bos bde bar byas so źes ’dzer ba lta bu yin na | gaṅ (86b1) źig bgegs byed par mi nus pa dper na chos thams cad skye ba la mya ṅan las ’das pa daṅ | mi skye ba’i chos can rnams lta bu daṅ | gzugs med pa’i sems can gyi phuṅ po skye ba la dmyal ba la sogs pa dag lta bu de go ji ltar na rgyu’i dṅos po yin | de dag med du zin kyaṅ de kho na (2) bźin du bgegs byed mi nus par ’gyur te | spyod par byed par mi nus bźin du yaṅ de skad du ’dzer ba yod pas ’dir dpe ni de ñid yin no || ’di ni spyir bstan pa yin gyi | byed rgyu’i rgyu gtso bo gaṅ yin pa ’di ni bskyed par bya ba la yaṅ nus | yod de dper na mig gi rnam par śes pa la (3) mig daṅ gzugs dag daṅ | lus la zas daṅ | myu gu la sogs pa la sa bon la sogs pa bźin no || gaṅ źig ’di skad du gal te mi sgrib pa’i ṅo pos chos thams cad rgyu dag yin no || ci’i phyir chos thams cad cig car skye bar mi ’gyur ro || srog gcod pa la sogs pa la yaṅ (4) gśed ma pa bźin du thams cad de bsten par mi ’gyur źes rgol bar byed pa de’i de ni klan kar mi ruṅ ste | ’di ltar mi sgrib pa’i ṅo bos chos thams cad rgyu yin par dam ’cha’i | byed pa po’i ṅo bo ni ma yin pa’i phyir ro || gźan dag na re thams cad skyes pa la byed pa’i rgyu thams cad kyaṅ (5) nus pa yod de | ’di lta ste mya ṅan las ’das pa yaṅ mig gi rnam par śes pa la nus pa yod pa lta bu’o źes zer ro || ji lta bu źe na | dmigs pa des yid kyi rnam par śes pa dge ba daṅ mi dge ba skye la | des rim gyis phyir mig gi rnam par śes pa skyed pa’i phyir rgyu rgyud pa’i (6) sgo nas de yaṅ rkyen du gyur pa’i phyir nus pa yod do || de bźin du gźan la yaṅ rtogs par bya ste | ’di ni phyogs tsam du zad do || byed pa’i rgyu bśad zin to ||

sahabhūr ye mithaḥphalāḥ |

倶有因相(25)云何。偈曰。倶有互爲果。

第二倶有因相云(15)何。頌曰
(16)倶有互爲果　如大相所相
(17)心於心隨轉

lhan cig ’byuṅ gaṅ phan tshun ’bras ||

mithaḥ pāraṃparyeṇa ye dharmāḥ parasparaphalās te parasparaḥ sahabhūhetur yathā | katham |

釋曰。若法此彼互(26)爲果。此法遆爲倶有因。其譬類云何。

(18)論曰。若法更互爲士用果彼法更互爲倶有(19)因。其相云何。

phan tshun źes bya ba ni gcig la gcig ste | chos gaṅ dag phan tshun gyi ’bras (7) bu yin pa de dag ni phan tshun lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu’o || dpe ji lta bu źe na |

bhūtavac cittacittānuvartilakṣaṇalakṣyavat || 2.50 ||

偈曰。(27)如大心心法。隨心相所相。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ bźin sems kyi rjes ’jug daṅ || sems daṅ mtshan ñid mtshan gźi bźin ||

catvāri mahābhūtāny anyonyaṃ sahabhūhetuḥ | cittaṃ cittānuvarttināṃ dharmāṇāṃ te ’pi tasya | saṃskṛtalakṣaṇāni lakṣyasya so ’pi taṣām | evaṃ ca kṛtvā sarvam eva saṃskṛtaṃ sahabhūhetur yathāyogam | vināpi cānyonyaphalatvena dharmo ’nulakṣaṇānāṃ sahabhūhetur na tāni tasyety upasaṃkhyātavyam ||

釋曰。譬如地等四(28)大。此彼更互爲因。心於隨心法。隨心法於(29)心。有爲相於有爲法。有爲法於有爲相。若立(188c1)如此義。一切有爲如理皆成倶有因。若離更(2)互爲果。謂法於隨相爲倶有因。隨相於法則(3)非應。攝如此義。

如四大種更互相望爲倶有(20)因。如是諸相與所相法心與心隨轉亦更(21)互爲因。是則倶有因由互爲果遍攝有爲(22)法如其所應。法與隨相非互爲果。然法與(23)隨相爲倶有因。非隨相於法。此中應辯。

’byuṅ ba chen po bźi dag ni phan tshun lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin no || sems ni sems kyi rjes su ’jug pa’i chos (87a1) rnams kyi yin la de dag kyaṅ sems kyi yin no || ’dus byas kyi mtshan ñid rnams ni mtshan gźi’i yin la de yaṅ de dag gi yin te | de ltar na ’dus byas thams cad ni ci rigs par lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ñid yin no || phan tshun ’bras bu ñid med bźin du (2) chos ni mthun pa’i mtshan ñid rnams kyi lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin la de dag ni de’i ma yin pas kha bskaṅ bar bya’o ||

ke punar ete cittānuvarttino dharmāḥ |

何法名隨心。

何(24)等名爲心隨轉法。頌曰

sems kyi rjes su ’jug pa’i chos de dag kyaṅ gaṅ źe na |

caittā dvau saṃvarau teṣāṃ cetaso lakṣaṇāni ca |
cittānuvarttinaḥ

偈曰。心法及(4)二護。彼法心諸相。
是名隨心法。

(25)心所二律儀　彼及心諸相
(26)是心隨轉法

sems las byuṅ daṅ sdom gñis daṅ || sems daṅ de dag gi mtshan ñid ||
sems kyi rjes su (3) ’jug pa daṅ ||

sarve cittasaṃprayuktāḥ | dhyānasaṃvaro ’nāsravasaṃvaras teṣāṃ ca ye jātyādayaś cittasya ca | ete dharmāś cittānuvarttina ucyante | katham ete cittam anuparivarttante | samāsataḥ

釋曰。隨心(5)法者。一切與心相應法。定戒及無流戒。如是(6)等法生等相。此法心家法故。説隨心法。云(7)何此法隨心生。若略説

(27)論曰。一切所有心相應法。靜慮無漏二種律(28)儀。彼法及心之生等相。如是皆謂心隨轉(29)法。如何此法名心隨轉。頌曰(30c1)

sems daṅ mtshuṅs par ldan pa thams cad daṅ | bsam gtan gyi sdom pa daṅ | zag pa med pa’i sdom pa daṅ | de dag daṅ sems kyi skye ba la sogs pa gaṅ dag yin pa’i chos de dag ni sems kyi rjes su ’jug pa źes bya’o || de dag ji ltar sems kyi rjes (4) su ’jug ce na | mdor bsdu na |

kālaphalādiśubhatādibhiḥ || 2.51 ||

偈曰。時果善等故。

由時果善等

dus daṅ ni | ’bras sogs dge la sogs pas so ||

kālas tāvac cittenaikotpādasthitinirodhatayā ekādhvapatitatvena ca | phalādibhir ekaphalavipākaniḥṣyandatayā | pūrvakas tv ekaśabdaḥ sahārthe veditavyaḥ | śubhatādibhiḥ kuśalākuśalāvyākṛtacitte kuśalākuśalāvyākṛtatayā | evaṃ daśabhiḥ kāraṇaiś cittānuparivarttina ucyante | tatra sarvālpacittam aṣṭapañcāśato dharmāṇāṃ sahabhūhetuḥ | daśānāṃ mahābhūmikānāṃ cattvāriṃśatas tallakṣaṇānām aṣṭānāṃ ca svalakṣaṇānulakṣāṇānām | tasya punaś catuḥpañcāśaddharmāḥ sahabhūhetuḥ | svāny anulakṣaṇāni sthāpayitvā | caturdaśety apare | daśa mahabhūmikāḥ svāny eva ca lakṣaṇānīti | tad etan na varṇayanti | prakaraṇagrantho hy evaṃ virudhyeta | “syād duḥkhasatyaṃ satkāyadṛṣṭihetukaṃ na satkāyadṛṣṭer hetuḥ | satkāyadṛṣṭes tatsaṃprayuktānāṃ ca dharmāṇāṃ jātiṃ jarāṃ sthitim anityatāṃ ca sthāpayitvā yat tad anyat kliṣṭaṃ duḥkhasatyaṃ satkāyadṛṣṭihetukaṃ na satkāyadṛṣṭer hetuḥ | satkāyadṛṣṭeś ca hetur yad etat sthāpitam” iti | ye tarhi “tatsaṃprayuktānāṃ ca dharmāṇām” ity etan na pathanti tair apy etat pathitavyam arthato vaivaṃ boddhavyam iti kāśmīrāḥ | yak tāvat sahabhūhetunā hetuḥ sahabhv api tat | syāt tu sahābhūr na sahabhūhetunā hetuḥ | dharmasyānulakṣaṇāni | tāni cānyonyam | anuparivarttyanulakṣanāni caivaṃ cittasya tāni cānyonyaṃ sapratighaṃ copādāyarūpam anyonyam apratighaṃ ca kiñcit sarvaṃ ca bhūtaiḥ prāptayaś ca sahajāḥ prāptimataḥ sahabhuvo na sahabhūhetur anekaphalavipākaniṣyandatvāt | na caitāḥ sahacariṣṇavaḥ pūrvam apy utpatteḥ paścād apīti | sarvam apy etat syāt | kiṃ tu prasiddhahetuphalabhāvānāṃ bījādīnām eṣa nyāyo na dṛṣṭa iti vaktavyam etat kathaṃ sahotpannānāṃ dharmāṇāṃ hetuphalabhāva iti | tadyathā pradīpaprabhayor aṅkuracchāyayoś ca | saṃpradhāryaṃ tāvad etat kiṃ prabhāyāḥ pradīpo hetur āhosvit pūrvotpannaiva sāmagrī saprabhasya pradīpasya sacchāyasyāṅkurasyotpattau hetur iti | itas tarhi bhāvābhāvayos tadvattvāt | etad dhi hetuhetumato lakṣaṇam ācakṣater hetukāḥ | yasya bhāvābhāvayoḥ yasya bhāvābhāvau niyamataḥ sa hetur itaro hetumān iti | sahabhuvām ca dharmāṇām ekasya bhāve sarveṣāṃ bhāva ekasyābhāve sarveṣām abhāva iti yukto hetuphalabhāvaḥ | syāt tāvat sahotpannānāṃ parasparaṃ tu katham | atha evāha evaṃ tarhy avinirbhāviṇo ’py upādāyarūpasyānyonyam eṣa prasaṅgaḥ bhūtaiś ca sārdhaṃ cittānulakṣaṇādīnāṃ ce cittādibhiḥ | tridaṇḍānyonyabalāvasthānavat tarhi sahabhuvāṃ hetuphalabhāvaḥ sidhyati | mīmāṃsyaṃ tāvad etat | kim eṣāṃ sahotpannabalenāvasthānam āhosvit pūrvasāmagrīvaśāt tathaivotpāda iti annyad api ca tatra kiñcid bhavati sūtrakaṃ śaṅkuko vā pṛthivī vā dhārikā | eṣām api nāmānye ’pi sabhāgahetutvādayo bhavant_iti siddhaḥ sahabhūhetuḥ |

釋(8)曰。約時有四種。謂與心倶生倶住倶滅。及於(9)三世中隨同一世故。隨果者。謂同功力果果(10)報果等流果故。 . 隨善等者。若心是善惡無記。(11)心法等隨心亦是善惡無記。如此由十種因。(12)説名隨心法。此中若心極少。於五十八法爲(13)倶有因。五十八者。十大地四十本相。自本相(14)隨相八。於此心五十四法爲倶有因。除四隨(15)相。餘師説。但有十四。十大地法自本四相。 (16)毘婆沙師不立此義。若立如此。則違分別道(17)理論。論云。有法以身見爲因。不爲身見因。 (18)除身見及身見相應法生老住滅。若有所餘(19)染汚苦諦。以身見爲因。亦作身見因。是所除(20)法。有餘師除此文句謂與身見相應法生等(21)相。罽賓國師説。彼師必應讀此文句。或由義(22)應憶此文句。若法由倶有因故。因此法必倶(23)有。若法倶有此法或非倶有因。謂於法中隨(24)相。此隨相於同類。隨心法隨相於心。此隨(25)相於同類。所造有礙色於同類所造色於四(26)大至得倶起於有至得。倶起於有至得。如是(27)等法雖復倶起非倶有因。何以故。非一果一(28)報一流故。此至得與有得法或不倶起。謂或(29)在前生。或在後生故。如此一切今且許之。雖(189a1)然種子等餘法於因果中悉明了。未曾見如(2)此道理。此義應説。云何倶起諸法共一時互(3)爲因果。不無此理。譬如燈與光互與影。此義(4)應共詳辯。爲燈是光因。爲先有聚集於燈共(5)光生中成因。此義未可然。何以故。由此道(6)理斯義自現。隨有無故。了別因果人。説此因(7)果相。若此法有無。彼法隨有無。此法定是(8)因。彼法定是果。倶有諸法中。隨一無所餘(9)皆無。隨一有所餘皆有故。因果義成。倶起(10)因果此義可然。互爲因果。此義云何。由此義。(11)若爾所造有礙色定不相離。於同類更互義(12)亦然。與四大義此又應同。心隨相等於心等(13)亦爾。如三杖互有相持力故住。倶起諸法因(14)果義成亦爾。此執須更思量。此三杖爲由倶(15)起力故住。爲由先聚集力故住。此中亦有別(16)物。謂繩釘地能持。此等有餘因。謂同類因(17)等故。倶有因成。

(2)論曰。略説由時果等善等故説此法名心(3)隨轉。且由時者。謂此與心一生住滅及墮一(4)世。由果等者。謂此與心一果異熟及一等(5)流。應知此中前一後一顯倶顯共其義不(6)同。由善等者。謂此與心同善不善無記性(7)故。由此十因名心隨轉。此中心王極少猶(8)與五十八法爲倶有因。謂十大地法。彼四(9)十本相。心八本隨相。名五十八法。五十八中 (10)除心四隨相餘五十四爲心倶有因。有説。(11)爲心因唯十四法。謂十大地法并心本相。此(12)説非善。所以者何。違品類足論所説故。如(13)彼論言。或有苦諦以有身見爲因。非與(14)有身見爲因。除未來有身見及彼相應法生(15)老住非常諸餘染汚苦諦。或有苦諦以有(16)身見爲因。亦與有身見爲因。即所除法。有(17)餘師不誦及彼相應法。迦濕彌羅國毘婆沙(18)師言。彼文必應作如是誦。或應准義知(19)説有餘。諸由倶有因故成因彼必倶有。或(20)有倶有非由倶有因故成因。謂諸隨相各(21)於本法。此諸隨相各互相對。隨心轉法隨相(22)於心。此諸隨相展轉相對。一切倶生有對造(23)色展轉相對。少分倶生無對造色展轉相對。(24)一切倶生造色大種展轉相對。一切倶生得(25)與所得展轉相對。如是等諸法雖名倶有(26)而非由倶有因故成因。非一果異熟及一(27)等流故。得與所得非定倶行。或前或後或(28)倶生故。如是一切理且可然。而諸世間種等(29)芽等極成因果相生事中未見如斯同時(31a1)因果故。今應説。云何倶起諸法聚中有因(2)果義。豈不現見。燈焔燈明芽影同時亦爲(3)因果。此應詳辯。爲即燈焔與明爲因。爲由(4)前生因縁和合焔明倶起。餘物障光明而(5)有影現。如何説此影用芽爲因。理不應(6)然。隨有無故。善因明者。説因果相言。若(7)此有無彼隨有無者。此定爲因彼定爲果。 (8)倶有法中一有一切有。一無一切無。理成因(9)果。倶起因果理且可然。如何可言互爲因(10)果。即由前説此亦無違。若爾如前所説造(11)色互不相離應互爲因。如是造色與諸大(12)種心隨相等與心等法皆不相離應互爲(13)因。若謂如三杖互相依住如是倶有法因(14)果義成。此應思惟。如是三杖爲由倶起相(15)依力住。爲由前生因縁合力令彼三杖倶(16)起住耶。又於彼中亦有別物繩鉤地等連(17)持令住。此亦有餘同類因等。是故倶有因義(18)得成。

re źig dus las ni sems daṅ lhan cig skye ba daṅ gnas pa daṅ ’gag pa gcig pa ñid daṅ dus gcig tu gtogs pa ñid kyis so || ’bras bu la sogs pas ni ’bras bu daṅ rnam par smin pa (5) daṅ | rgyu mthun pa gcig pa ñid kyis te | gcig ces bya ba’i sgra sṅa ma ni lhan cig pa’i don du rig par bya’o || dge ba la sogs pas ni dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa’i sems la | dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa ñid kyis te | de ltar na rgyu bcus sems (6) kyi rjes su ’jug pa źes bya’o || de la sems naṅ na ñuṅ ba ni chos lṅa bcu rtsa brgyad kyi lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin te | sa maṅ po pa bcu daṅ | de dag gi mtshan ñid bźi bcu daṅ | raṅ gi mtshan ñid daṅ mthun pa’i mtshan ñid brgyad kyi yin no || de’i lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu (7) ni chos lṅa bcu rtsa bźi ste | raṅ gi mthun pa’i mtshan ñid ma gtogs pa rnams so || gźan dag na re bcu bźi yin te | sa maṅ po pa bcu daṅ | raṅ gi mtshan ñid dag kho na’o źes zer ro || de skad du ni mi brjod de || de ltar na rab tu byed pa’i gźuṅ | sdug bsṅal gyi bden (87b1) pa la ’jig tshogs la lta pa’i rgyu can yin la ’jig tshogs la lta pa’i rgyu ma yin pa yaṅ yod de | ’jig tshogs la lta ba daṅ | de daṅ mtshuṅs par ldan pa’i chos rnams kyi skye ba daṅ rga ba daṅ gnas pa daṅ mi rtag pa dag ma gtogs pa de dag las gźan pa’i sdug bsṅal gyi bden pa ñon moṅs pa can gaṅ yin (2) pa’o || ’jig tshogs la lta pa’i rgyu can yaṅ yin la ’jig tshogs la lta pa’i rgyu yaṅ yin pa ni ma gtogs pa gaṅ yin pa’o źes ’byuṅ ba daṅ ’gal bar ’gyur ro || kha che ba rnams na re’o na ni gaṅ dag de daṅ mtshuṅs par ldan pa’i chos rnams kyi źes de skad du mi ’don pa de dag gis kyaṅ de skad du gdon (3) par bya ba ’am | yaṅ na don gyis de ltar go bar bya’o źes zer ro || re źig gaṅ lhan cig ’byuṅ ba’i rgyus rgyu yin pa des ni lhan cig ’byuṅ ba yaṅ yin no || lhan cig ’byuṅ ba yin la lhan cig ’byuṅ ba’i rgyus rgyu ma yin pa yaṅ yod de | chos kyi mthun pa’i mtshan ñid rnams daṅ | de dag phan tshun daṅ | (4) sems kyi rjes su ’jug pa’i mthun pa’i mtshan ñid rnams ñid daṅ | de dag phan tshun daṅ | rgyur byas pa’i gzugs thogs pa daṅ bcas pa phan tshun daṅ | thogs pa med pa cuṅ zad daṅ | thams cad ’byuṅ ba dag daṅ lta bu’o || thob pa daṅ ldan pa’i thob pa lhan cig skyes pa rnams kyaṅ lhan cig ’byuṅ ba (5) yin la lhan cig ’byuṅ pa’i rgyu ni ma yin te | ’bras bu daṅ rnam par smin pa daṅ rgyu mthun pa gcig pa ma yin pa’i phyir ro || de dag ni sems daṅ lhan cig spyod pa’i daṅ tshul can yaṅ ma yin te sṅar yaṅ skye la phyis kyaṅ skye ba’i phyir ro || de thams cad kyaṅ ruṅ mod kyi ’on kyaṅ sa bon la sogs pa rgyu daṅ ’bras (6) bu’i dṅos por grags pa rnams la tshul ’di mi snaṅ bas ji ltar lhan cig ’byuṅ pa’i chos rnams rgyu daṅ ’bras bu’i dṅos po yin pa de brjod par bya’o || dper na mar me daṅ ’od dag daṅ myu gu daṅ grib ma dag lta bu yin no || re źig ci mar me ’od kyi rgyu yin nam | ’on te tshogs pa sṅar byuṅ ba kho na mar me ’od daṅ bcas pa (7) skye ba’i rgyu yin źes bya ba ’di dpyad par bya’o || ’o na ni yod dam med na de dag daṅ lhan cig de’i phyir rgyu smra ba rnams rgyu daṅ ldan pa’i rgyu’i mtshan ñid ni de yin no źes zer ro || gaṅ źig yod dam med na gaṅ źig ṅes par yod dam med pa de ni rgyu yin źiṅ cig śos ni rgyu daṅ ldan pa yin la | lhan cig ’byuṅ pa’i chos rnams (88a1) kyaṅ gcig yod na thams cad yod la gcig med na thams cad med pas rgyu de daṅ ’bras bu’i dṅos po rigs pa yin no || re źig lhan cig ’byuṅ ba rnams ni ruṅ na phan tshun du go ji ltar ruṅ | de ñid kyi phyir ro || de lta na ’o na ni rgyur byas pa’i gzugs med na mi ’byuṅ ba phan tshun daṅ ’byuṅ ba rnams (2) daṅ yaṅ lhan cig der thal bar ’gyur la | sems kyi mthun pa’i mtshan ñid la sogs pa yaṅ sems la sogs pa daṅ ṅer thal bar ’gyur ro || ’o na ni myu gu gsum phan tshun stobs kyis gnas pa bźin du lhan cig ’byuṅ ba rnams rgyu daṅ ’bras bu’i dṅos por ’grub bo || re (3) źig ci ’di dag lhan cig ’byuṅ ba’i stobs kyis gnas sam | ’on te tshogs pa sṅa ma’i dbaṅ gis de ltar ’byuṅ ba źes bya ba ’di dpyad par bya’o || de la gźan yaṅ sraṅ bu ’am gzer bu ’am rten par byed pas yaṅ cuṅ zad yod do || de la yaṅ skal ba mñam pa’i rgyu la sogs (4) pa gźan dag kyaṅ yod pas lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ñid grub bo ||

sabhāgahetuḥ katamaḥ |

同類因相云何。

如是已説倶有因相。第三同類因相(19)云何。頌曰

skal ba mñam pa’i rgyu gaṅ źe na |

sabhāgahetuḥ sadṛśāḥ

偈曰。同類(18)因相似。

(20)同類因相似　自部地前生
(21)道展轉九地　唯等勝爲果
(22)加行生亦然　聞思所成等

skal mñam rgyu ni ’dra ba’o ||

sadṛśā dharmāḥ sadṛśānāṃ dharmāṇāṃ sabhāgahetus tadyathā kuśalāḥ pañca skandhāḥ kuśalānām anyonyaṃ kliṣṭāḥ kliṣṭānām avyākṛtā avyākṛtānāṃ rūpam avyākṛtaṃ pañcānām | catvāras tu na rūpasyety apare | nyūnatvāt | kalalaṃ kalalādīnāṃ daśānām avasthānām arvudāyo ’rvudādīnām ekaikāpahrāsenaikasmin nikāyasabhāge | anyeṣu tu samānajātīyeṣu daśāpy avasthā daśānām | bāhyeṣv api yavo yavasya śāliḥ śāler iti vistareṇa yojyam | ye tu rūpaṃ rūpasya necchanti sabhāgahetuṃ teṣām eṣa granthaḥ icchāvighātāya saṃpravarttate “atītāni mahābhūtāny anāgatānāṃ mahābhūtānāṃ hetur adhipatir” iti |

釋曰。是同類法於同類法爲同類因。(19)如善五陰於善五陰爲同類因。有染汚於染(20)汚。有無記於無記亦爾。色是無記。於五陰中。 (21)四陰非色同類因。餘師説如此。柯羅邏於柯(22)羅邏等十位。是同類因。頞浮陀於頞浮陀等。(23)如此離前。一一於一聚同分中爲同類因。於(24)所餘同類中。是十位於十位亦爾。於外物類(25)亦爾。如麥於麥。舍利穀於舍利穀。如此等應(26)廣思量。若有人不許色爲色同類因。此文句(27)即違彼人所許意。謂前四大是後四大因。亦(28)是増上縁。

(23)論曰。同類因者。謂相似法與相似法爲同(24)類因。謂善五蘊與善五蘊展轉相望爲同類(25)因。染汚與染汚無記與無記五蘊相望應(26)知亦爾。有餘師説。淨無記蘊五是色果。四(27)非色因。有餘師説。五是四果色非四因。有(28)餘師説。色與四蘊相望展轉皆不爲因。又(29)一身中羯刺藍位能與十位爲同類因。(31b1)頞部曇等九位一一皆除前位與餘爲因。 (2)若對餘身同類十位一一皆與十位爲因。 (3)由此方隅外麥稻等自類自類應廣思擇。 (4)若不許色爲色同類因彼執便違本論文(5)所説故。本論説。過去大種未來大種因増(6)上等。

chos ’dra ba rnams ni chos ’dra ba rnams kyi skal ba mñam pa’i rgyu yin te | ’di lta ste | dge ba’i phuṅ po lṅa po dag ni phan tshun dge ba rnams (5) kyi yin no || ñon moṅs pa can rnams ni ñon moṅs pa can rnams kyi yin no || luṅ du ma bstan pa rnams ni luṅ du ma bstan pa rnams kyi yin no || gźan dag na re luṅ du ma bstan pa’i gzugs ni lṅa po dag gi yin la | bźi ni gzugs kyi ma yin te | dman pa (6) daṅ stobs chuṅ ba’i phyir ro źes zer ro || nur nur po ni nur nur po la sogs pa gnas skabs bcu po dag gi yin no || mer mer po la sogs pa ni ris mthun pa gcig la re re phri nas mer mer po la sogs pa’i yin no || rnam pa mthun pa gźan dag tu ni gnas skabs bcu char (7) yaṅ bcu po dag gi yin no || phyi’i dag la yaṅ nas ni nas kyi yin la | s’a lu ni s’a lu’i yin no źes bya ba rgyas par sbyar bar bya’o || gaṅ dag gzugs kyi skal ba mñam pa’i rgyu gzugs yin par mi ’dod pa de dag la ni ’das pa’i ’byuṅ ba chen po rnams ni ma ’oṅs pa’i ’byuṅ (88b1) ba chen po rnams kyi rgyu daṅ bdag po yin no źes bya ba’i gźuṅ ’di ’dod pa la gnod par gnas so ||

kiṃ punaḥ sarve sadṛśānāṃ sabhāgahetaḥ | nety āha | kiṃ tarhi |

一切相似法。於相似中悉爲同類(29)因不。説非何爲。

爲諸相似於相似法皆可得説爲同(7)類因。不爾。云何。

ci ’dra ba thams cad ’aṅ ba thams cad kyi skal ba mñam pa’i rgyu yin nam źe na | smras pa ma yin no || ’o na ji lta bu źe na |

svanikāyabhuvaḥ |

偈曰。自部地。

自部自地

raṅ ris sa pa’o ||

svo nikāyo bhūś caiṣāṃ ta ime svanikāyabhuvaḥ | pañca nikāyāḥ duḥkhadarśanaprahātavyo yāvat bhāvanāprahātavyaḥ | nava bhūmayaḥ | kāmadhātur aṣṭau ca dhyānārūpyāḥ | tatra duḥkhadarśanaheyāḥ duḥkhadarśanaheyānāṃ sabhāgahetur nānyeṣām | evaṃ yāvat bhāvanāheyā bhāvanāheyānām | te ’pi kāmāvacarāḥ kāmāvacarāṇāṃ prathamadhyānabhūmikāḥ prathamadhyānabhūmikānāṃ yāvat bhavāgrabhūmikās tadbhūmikānām eva nānyeṣām | te ’pi na sarve | kiṃ tarhi |

. 釋曰。自部有(189b1)五種。見苦所滅乃至修道所滅。地有九種。欲(2)界一四定四無色。此中見苦所滅法。於見苦(3)所滅法中。爲同類因。非於餘法。乃至修道所(4)滅法亦爾。若彼欲界法。於欲界法爲同類因。(5)初定地於初定地。乃至第四定地於第四定(6)地。於所餘地亦爾。此同類因非一切法。何(7)者。

唯與自部自地(8)爲因。是故説言自部自地。部謂五部即見苦(9)所斷乃至修所斷。地謂九地。即欲界爲一靜(10)慮無色八。此中見苦所斷法還與見苦所斷(11)爲同類因非餘。如是乃至修所斷還與修(12)所斷法爲同類因非餘。於中一一若欲界(13)地還與欲界爲同類因。初靜慮地與初靜(14)應爲同類因。乃至有頂與有頂地爲同類(15)因。異地相望皆無因義。又此非一切。何者。

’di dag la raṅ gi ris daṅ sa (2) yod pas ’di dag ni raṅ gi ris daṅ sa pa dag go || ris ni lṅa ste | sdug bsṅal mthoṅ bas spaṅ bar bya ba nas bsgom pas spaṅ par bya pa’i bar ro || sa ni dgu ste | ’dod pa’i khams daṅ bsam gtan daṅ gzugs med pa brgyad do || de la sdug bsṅal mthoṅ bas spaṅ par bya ba (3) rnams ni sdug bsṅal mthoṅ bas spar par bya ba rnams kyi skal ba mñam pa’i rgyu yin gyi gźan dag gi ni ma yin no || de bźin du bsgom pas spaṅ bar bya ba’i bar du yaṅ bsgom pas spaṅ bar bya ba rnams kyi yin no || de dag kyaṅ ’dod pa na spyod pa rnams ni yaṅ ’dod pa na spyod pa (4) rnams kyi yin la | bsam gtan daṅ po’i sa pa rnams kyaṅ bsam gtan daṅ po’i sa pa’i yin pa nas srid pa’i rtse mo’i sa pa’i par dag kyaṅ de’i sa pa’i rnams kho na’i yin gyi gźan dag gi ni ma yin no || de dag kyaṅ thams cad ni ma yin no || ’o na ci źe na |

agrajāḥ |

偈曰。前生。

(16)謂前生

sṅar skyes pa rnams ni |

pūrvotpannāḥ paścimānām utpannānutpannānāṃ sabhāgahetuḥ | anāgatā naiva sabhāgahetuḥ | evam atīte kuta etat āha | śāstrāt | “sabhāgahetuḥ katamaḥ | pūrvotpannāni kuśalamūlāni paścād utpannānāṃ kuśalamūlānāṃ tatsaṃprayuktānāṃ ca dharmāṇāṃ svadhātau sabhāgahetunā hetuḥ | evam atītāny atītapratyutpannānām | atītapratyutpannāny anāgatānām iti vaktavyam” | id api śāstraṃ “yo dharmo yasya dharmasya hetuḥ kadācit sa dharmas tasya na hetuḥ | āha | na kadācid iti sahabhūsaṃprayuktakavipākahetvabhisandhivacanād adoṣaḥ eṣaḥ | yas tu manyate anāgato ’pi sa dharma utpadyamānāvasthāyāṃ sabhāgahetutve niyatībhūto bhavaty atas tāṃ caramāvasthām abhisaṃdhāyoktaṃ “na kadācin na hetur” iti | tasyā yamaparihāro yasmāt sa dharma utpadyamānāvasthāyāḥ pūrvaṃ sabhāgahetur abhūtvā paścāt bhavati | ihāpi ca praśne yo dharmo yasya dharmasya samanantaraḥ kadācit sa dharmas tasya dharmasya na samanantara iti śakyamanayā kalpanayā vaktuṃ syān na kadācid iti | kasmād evam āha | yadi sa dharmo notpanno bhavatīti dvimukhasaṃdarśanārthaṃ yathā tatra tatheha_ api karttavyam | yathā ceha tathā tatreti | evaṃ sati ko guṇo labhyata ity akauśalam evātra śāstrakārasyaiva saṃbhāvyeta | tasmāt pūrvaka evātra parihāraḥ sādhuḥ | yat tarhīdam uktam “anāgatānāṃ satkāyadṛṣṭiṃ tatsaṃprayuktaṃ ca duḥkhasatyaṃ sthāpayitvā yat tad anyat kliṣṭaṃ duḥkhasatyaṃ tat satkāyadṛṣṭihetukaṃ na satkāyadṛṣṭer hetur yat tu sthāpitaṃ tat satkāyadṛṣṭihetukaṃ satkāyadṛṣṭeś ca hetur” iti | anāgatasatkāyadṛṣṭisaṃprayuktaṃ duḥkhasatyaṃ sthāpayitvety evam etat karttavyam arthato ’pi caivaṃ boddhavyam iti | idaṃ tarhi prajñaptibhāṣyaṃ kathaṃ nīyate “sarvadharmāś catuṣke niyatā hetau phale āśraye ālambane niyatā” iti | hetur atra saṃprayuktakahetuḥ sahabhūhetuś ca | phalaṃ puruṣakāraphalamadhipatiphalaṃ ca | āśrayaś cakṣurādir ālambanaṃ rūpādikam iti draṣṭavyam | nanu caivaṃ sati sabhāga heturabhūtvā hetur bhavatīti prāptam | iṣyata evāvasthāṃ prati na dravyam | avasthāphalalṃ hi sāmargyaṃ na dravyaphalam | kiṃ punaḥ syād yadi vipākahetuvad anāgato ’pi sabhāgahetuḥ syāt | śāstre tasya grahaṇaṃ syāt | sa eva hi phaladānagrahaṇakriyāsamarthas tasyaiva grahaṇād adoṣaḥ | naitad asti | niḥṣyandaphalena hi saphalaḥ sabhāgahetuḥ | tac cānāgatasyāyuktaṃ pūrvapaścimatā ’bhāvāt | na cotpannam anāgatasya niṣyando yujyate | yathā ’tītaṃ varttamānasya | mā bhūd dhetoḥ pūrvaṃ phalam iti | nāsty anāgataḥ sabhāgahetuḥ | vipākahetur api evam anāgato na prapnoti | vīpākaphalasya pūrvaṃ saha cāyogād anāgate cādhvani pūrvapaścimatā ’bhāvāt | naitad asti | sabhāgahetor vinā paurvāparyeṇa sadṛśaḥ sadṛśasya sabhāgahetur ity anyonyahetutvād anyonyaniḥṣyandatā saṃprasajyeta | na cānyonyaniḥṣyandatā yuktimatīti | na tv eva vipākahetor vinā paurvāparyeṇānyonyahetuphalatā saṃprasajyate | bhinnalakṣaṇātvād dhetuphalayoḥ | tasmād avasthāvyavsthitaṃ eva sabhāgahetur lakṣaṇavyavasthitas tu vipākahetur ity anāgato ’pi na vāryate |

釋曰。若同類法前已生。於後(8)法已生及未生。是同類因。若未來定非同類(9)因。此義從何來。從阿毘達磨藏來。彼藏云何(10)者爲同類因。前已生善根於後生善根及與(11)彼相應。法於自部自界。由同類因成因。如此(12)若過去於過去現在。若過去現在於未來。應(13)説如此。此亦是阿毘達磨藏文句。彼藏云。若(14)法於此法成因。或時是法於此法不成因不。 (15)彼答無時非因。約倶有因相應因果報因故(16)有此言。與前文句不相違。若人執如此。未來(17)諸法於正生位中定成同類因。是故約最後(18)位説此言。謂無時非因。於此人前執不成救(19)義。由此法於正生位前未作同類因後方成(20)因。此問中説。是法若於此法成次第縁。有時(21)是法於此法非次第縁。不由前分別可得説(22)如此。無時非縁。云何説如此。若此法不生。(23)爲顯二門故説此言。如於彼於此亦爾。如於(24)此於彼亦爾。若爾得何功徳。若爾此文顯法(25)主非聰慧人。是則此中於前救義。爲勝。復次(26)若爾云何説此文。除未來身見及身見相應(27)苦諦。所餘染汚苦諦。此以身見爲因。非身見(28)因。是所除此以身見爲因。亦是身見因。除未(29)來身見及身見相應苦諦。應作如此文句。若(189c1)不作由義應憶知如此文句。若爾此假名論(2)文句云何。將彼論云。一切法於四義中定四(3)義。謂因果依境。此中因謂相應因。果謂功力(4)果。及増上果。依謂眼等相。境謂色等塵。若(5)爾同類因。先未成因。後方成因。此義自至約(6)位許如此非是約物。何以故。聚集者是位果(7)非物果。若同類因。於未來世成因。如果報因(8)何所有。於發慧阿毘達磨中。此因應顯現。此(9)執未可然。何以故。是同類因有功能能取(10)果與果。此因於阿毘達磨中顯現非餘。無如(11)此義。何以故。此同類因。由等流果説有聚(12)此果。若未來不相似無前後故。若已生於未(13)生不應成等流。如過去於現世。勿以果前因(14)後故。無未來同類因。若爾果報因。於未來(15)亦不成因。何以故。是果報果。若在因前。或(16)與因倶。非道理故。於未來中無前後故。是義(17)不然。何以故。同類因若無前後。此法相似。(18)於相似法成同類因。更互爲因故。更互等流。(19)此執應成更互等流義。此不應道理。果報因(20)不爾。若離前後。亦不可立爲更互因果。因果(21)相異故。是故同類因位所成。果報因相所成。(22)是故若於未來不可遮於前。

唯諸前生與後相似生未生法爲同(17)類因。云何知然。本論説故。如發智論説。云(18)何同類因。謂前生善根與後生自界善根(19)及彼相應法爲同類因。如是過去與餘二(20)世過去現在。與未來等皆應廣説。然即彼(21)論作是問言。若法與彼法爲因。或時此法(22)與彼非因耶。彼即答言。無時非因者。此(23)依倶有相應異熟三因密説故無有過。有(24)謂未來正生位法定能與彼爲同類因。是故(25)彼文依最後位密作是答無時非因。彼(26)於所難非爲善釋。以未來法正生位前非(27)同類因後方成故。又若爾者。彼復問言。若(28)法與彼法爲等無間。或時此法與彼非等(29)無間耶。彼即答言。若時此法未至已生。若(31c1)如彼釋。應亦答言無時非縁。如何乃答。 (2)若時此法未至已生。然彼復釋。爲現二門。(3)如彼處説此亦應爾。如此處説彼亦應爾。 (4)如是作文獲何功徳。唯顯論主非善於文。 (5)是故應知。前釋爲善。若爾何故品類足説。(6)或有苦諦以有身見爲因。非與有身見(7)爲因。除未來有身見及彼相應苦諦諸餘染(8)汚苦諦。或有苦諦以有身見爲因。亦與有(9)身見爲因。即所除法。彼文應説除未來有(10)身見相應苦諦。設有如彼説。由義應知非。 (11)復云何通施設足論。彼説諸法四事決定。所(12)謂因果所依所縁。應知彼文。因者謂能作倶(13)有相應異熟因。果者。謂増上士用異熟果。所(14)依者謂眼等六根。所縁者謂色等六境。若爾(15)同類因應本無而有。許故無過。約位非體。 (16)由和合作用位果非體果。若同類因未來世(17)有如異熟因當有何過。未來若有。本論應(18)説。本論唯説能取與果諸同類因故無有(19)失。無如是義。以同類因引等流果。此未來(20)有理必不然。無前後故。不應已生法爲未(21)生等流。如過去法非現在果。勿有果先因(22)後過失故。未來世無同類因。若爾異熟因應(23)未來非有。不應異熟果因前及倶故。未來(24)世法無前後故。無如是失。不相似故。謂(25)同類因與果相似。若無前後應互爲因。既(26)互爲因應互爲果。互爲因果與理相違。非(27)異熟因與果相似。雖離前後而無上過。 . 故(28)同類因就位建立未來非有。若異熟因就相(29)建立未來非無。

(5) phyi ma skye ba daṅ ma skyes pa rnams kyi skal ba mñam pa’i rgyu yin no || ma ’oṅs pa khon skal ba mñam pa’i rgyu ma yin no źes bya ba ’di dag las smras pa | bstan bcos las te | skal ba mñam pa’i rgyu gaṅ źe na | dge ba’i rtsa ba sṅar byuṅ ba rnams ni raṅ gi khams na dge ba’i rtsa ba (6) phyis ’byuṅ ba rnams daṅ | de dag daṅ mtshuṅs par ldan pa’i chos rnams kyi skal ba mñam pa’i rgyus rgyu yin no || de ltar na ’das pa daṅ | da ltar byuṅ ba rnams kyi yin no || ’das pa daṅ da ltar byuṅ ba rnams ni ma ’oṅs pa rnams kyi yin no źes brjod par bya’o źes ’byuṅ ṅo || chos (7) gaṅ chos gaṅ gi rgyu’i yin pa’i chos de res ’ga’ źig chos de’i rgyu ma yin pa yin nam źe na smras pa | nam yaṅ ma yin no źes ’byuṅ ba ’di yaṅ bstan bcos yin no || lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa daṅ rnam par smin pa’i rgyu las dgoṅs nas gsuṅs pa’i phyir de ni ñes pa med (89a1) do || gaṅ źig chos ma ’oṅs pa de yaṅ skye pa’i tshe’i gnas skabs na skal ba mñam pa’i rgyu ñid du ṅes par ’gyur ba yin no || de’i phyir tha ma’i gnas skabs de las dgoṅs nas nam yaṅ rgyu ma yin pa ma yin no źes gsuṅs so sñam du sems pa de ni de’i (2) lan du mi ruṅ ste | ’di ltar chos de skye pa’i gnas skabs kyi sṅon rol nas skal ba mñam pa’i rgyu ma yin pa las phyis yin pas so || chos gaṅ źig chos gaṅ gi mtshuṅs pa de ma thag pa yin pa’i chos de res ’ga’ źig chos de’i mtshuṅs pa de ma thag pa ma yin nam źes bya ba ’dri ba (3) ’di yaṅ yoṅs su rtogs pa ’dis res ’ga’ yaṅ ma yin no źes brjod par nus na ci’i phyir ’di skad du gal te chos de ma skyes par gyur na’o źes gsuṅs | der ji lta ba de bźin ’dir yaṅ brjod par bya la |⁴ ’dir ji lta ba de bźin der yaṅ brjod par bya’o źes sgo gñis su bstan (4) par bya ba’i bar ro || de lta yin na yon tan ci źig ’thob par ’gyur te | de lta na ’dir bstan bcos byed pa mi mkhas pa kho nar yid ches par ’gyur ro || de lta bas na ’dir lan sṅa ma kho na legs pa yin no || ’o na gaṅ ’di skad du ’jig tshogs la lta ba ma ’oṅs pa daṅ | de (5) daṅ mtshuṅs bar ldan pa’i sdug bsṅal gyi bden pa ma gtogs pa de las gźan pa’i sdug bsṅal gyi bden pa gaṅ yin pa de ni ’jig tshogs la lta ba’i rgyu las byuṅ ba ni yin la | ’jig tshogs la lta pa’i rgyu ni ma yin no || ma gtogs pa gaṅ yin pa de ni ’jig tshogs la lta ba’i rgyu (6) las byuṅ ba yaṅ yin la ’jig tshogs la lta ba’i rgyu yaṅ yin no źes gsuṅs so źe na | de ni ’di skad du ’jig tshogs la lta ba ma ’oṅs pa daṅ mtshuṅs par ldan ba’i sdug bsṅal gyi bden pa ma gtogs pa źes brjod par bya ba’am | yaṅ na don gyis na de ltar go par bya’o || ’o na (7) btags pa’i bśad pa chos thams cad ni bźi chen du ṅes pa yin te | rgyu daṅ ’bras bu daṅ | rten daṅ dmigs par ṅes so źes bya ba ’di ji ltar daṅ | ’dir rgyu ni mtshuṅs par ldan pa’i rgyu daṅ lhan cig ’byuṅ pa’i rgyu yin no || ’bras bu ni skyes bu byed pa’i ’bras bu daṅ | bdag (89b1) po’i ’bras bu yin no || rten ni mig la sogs pa’o || dmigs pa ni gzugs la sogs pa yin no źes bya bar blta bar bya’o || de lta na skal ba mñam pa’i rgyu ma yin pa las rgyu yin par ’gyur ba ma yin nam | gnas skabs ni ’dod pa kho na yin gyi rdzas la ni ma yin te | tshogs (2) pa ni gnas skabs kyi ’bras bu can yin gyi | rdzas kyi ’bras bu can ni ma yin no || gal te rnam par smin pa’i rgyu bźin du skal ba mñam pa’i rgyu yaṅ ma ’oṅs pa yin na cir ’gyur źe na | bstan bcos las de smos par ’gyur ro || ’bras bu ’byin pa daṅ ’dzin par byed nus pa gaṅ (3) yin pa de kho na smos pa’i phyir ñes pa med do źe na | de ni ma yin te | skal ba mñam pa’i rgyu ni rgyu mthun pa’i ’bras bus ’bras bu daṅ bcas pa yin na de yaṅ ma ’oṅs pa la rigs pa ma yin te | sṅa phyi med pa’i phyir ro || byuṅ zin pa yaṅ ma ’oṅs pa’i rgyu mthun par mi ruṅ ste | dper (4) na da lta’i ’das pa bźin no || rgyu bas ’bras bu sṅa na mi ruṅ bas skal ba mñam pa’i rgyu ma ’oṅs pa ni med do || de lta na rnams par smin pa’i rgyu yaṅ ma ’oṅs pa yin par mi ’gyur te | rnam par smin pa’i ’bras bu sṅa ba daṅ lhan cig pa mi ruṅ ba’i phyir la | ma ’oṅs pa’i dus (5) la yaṅ sṅa phyi med pa’i phyir ro źe na | de ni ma yin te | skal ba mñam pa’i rgyu ni sṅa phyi med par ’dra ba’i skal ba mñam pa’i rgyu ’dra ba yin bas phan tshun du rgyur gyur pa’i phyir phan tshun rgyu mthun pa ñid du thal bar ’gyur te | phan tshun rgyu mthun pa ñid du ni rigs pa daṅ ldan pa ma (6) yin no || rnam par smin pa’i rgyu ni sṅa phyi med bźin du yaṅ de ltar phun tshun ’bras bu ñid du thal bar mi ’gyur te | rgyu daṅ ’bras bu dag mtshan ñid tha dad pa’i phyir do || de lta bas na skal ba mñam pa’i rgyu ni gnas skabs las rnam par gnas pa kho na yin la | rnam par smin (7) pa’i rgyu ni mtshan ñid las rnam par gnas pa yin pas ma ’oṅs pa yaṅ mi bzlog go ||

4. See also next record.

yad uktaṃ svabhūmikaḥ sabhāgahetur bhavatīti kim eṣa niyamaḥ sarvasya sāsravasyaiṣa niyamaḥ |

已説同類。謂於(23)自地依何法有此決。但約有流作此決。若無(24)流云何。

言同類因唯自地者定依(32a1)何説。定依有漏。

skal ba mñam pa’i rgyu ni raṅ gi sa pa yin no źes bśad pa gaṅ yin pa ci de ltar ṅes sam źe na | de zag pa daṅ bcas pa la ni ṅes so ||

anyo ’nyaṃ navabhūmis tu mārgaḥ

偈曰。更互有九地道。

.

sa dgu’i lam ni phan tshun du ||

sabhāgahetur ity adhikāraḥ | anāgamye dhyānāntarikāyāṃ caturṣu raneṣu triṣu cārūpyeṣu mārgasatyam anyo ’nyaṃ sabhāgahetuḥ | kiṃ kāraṇam | āgantuko hy asau tāsu bhūmiṣu na taddhātupatitas tadbhūmikābhistṛṣṇābhir asvīkṛtatvāt | ataḥ mānajātīyasyānyabhūmikasyāpi sabhāgahetur bhavati | sa punaḥ |

釋曰。同類因(25)義流於非至地。於中間定四色定三無色定。(26)於此九地道諦。更互爲同類因。何以故。此道(27)於九地爲客故。不屬彼界。彼地貪愛不能取(28)此爲自境。是故若法同類。雖不同地。得作同(29)類因。此同類因生何品果。 .

若無漏道展轉相望一一皆(2)與九地爲因。謂未至定靜慮中間四本靜慮(3)三本無色九地道諦皆互爲因。所以者何。此(4)於諸地皆如客住不墮界攝。非諸地愛執(5)爲己有。是故九地道雖地不同而展轉爲(6)因。由同類故。 .

skal ba mñam (90a1) pa’i rgyu yin no || źes bya bar skabs daṅ sbyar te | mi ldogs pa med pa daṅ bsam gtan khyad par can daṅ | bsam gtan bźi daṅ | gzugs med pa gsum dag gi lam gyi bden pa ni phan tshun du skal ba mñam pa’i rgyu yin no || ci’i phyir źe na | ’di (2) ni sa de dag tu glo bur du ’oṅs pa yin la | sa de pa dag gis bdag gir ma byas pa’i phyir khams de dag tu gtogs pa ma yin te | de bas na sa gźan pa’i rigs mthun pa’i skal ba mñam pa’i rgyu yaṅ yin no || de yaṅ |

samaviśiṣṭayoḥ || 2.52 ||

偈曰。於等勝果。

然唯得與等勝爲因。

mñam daṅ khyad par can gyi yin ||

nyūnasya hetur bhavati | tadyathā duḥkhe dharmajñānakṣāntistasyā evānāgatāyāḥ sabhāgahetuviśiṣṭasya ca yāvad anutpādajñānasya | anutpādajñānam anutpādajñānasyaivānyaviśiṣṭabhāvāt | darśanabhāvanā ’śaikṣyamārgās tridhvy ekeṣām | tatrāpi mṛdvindriyam ārgo mṛdutīkṣṇendriyam ārgasya hetuḥ | tīkṣṇendriyamārgas tīkṣṇendriyamārgasyaiva | tadyathā śraddhānusāriśraddhādhimuktasamayavimuktamārgāḥ ṣaṇṇāṃ caturṇāṃ dvayoś ca | dharmānusāridṛṣṭiprāptāsamayavimuktamārgāḥ trayāṇāṃ dvayor ekasya | kathaṃ punar ūrdhvaṃ bhūmikasyādhobhūmiko mārgaḥ samo vā bhavati viśiṣṭo vā | indriyato hetūpacayataś ca | tatra darśanādimārgāṇāṃ mṛdumṛdvādīnāṃ cottarottara hetūpacitatarāḥ | yady apy ekasantāne śraddhānusārimārgayor asaṃbhavaḥ utpannas tv anāgatasya hetuḥ |

釋(190a1)曰。此爲等品上品果因非下品果因。如苦法(2)智忍爲未來苦法智忍同類因。或爲上品道(3)乃至無生智同類因。若無生智但爲無生智(4)因。無餘上品故。見修無學道。爲三二一同類(5)因。此中鈍根道。亦爲鈍根道利根道因。利根(6)道但爲利根道因。如信行信解脱時解脱道。(7)或爲六四二因。法行見至非時解脱道。或爲(8)三二一因。云何下地道於上地道。或等或勝。 (9)一由根二由因増長。此中見道等下下品等。(10)於後後由因増長勝。若於一相續中。信行(11)法行道不得倶有。若已生於未生爲因。

非爲(7)劣因。加行生故。且如已生苦法智忍還與未(8)來苦法智忍爲同類因是名爲等。又即此(9)忍復能與後從苦法智至無生智爲同類(10)因。是名爲勝。如是廣説。乃至已生。諸無生(11)智。唯與等類爲同類因。更無勝故。又諸已(12)生見道修道及無學道。隨其次第與三二(13)一爲同類因。又於此中諸鈍根道與鈍及(14)利爲同類因。若利根道唯利道因。如隨信(15)行及信勝解時解脱道隨其次第與六四(16)二爲同類因。若隨法行及見至非時解脱道(17)隨其次第與三二一爲同類因。諸上地道(18)爲下地因云何名爲或等或勝。由因増長(19)及由根故。謂見道等下下品等。後後位中因(20)轉増長。雖一相續中無容可得隨信隨法(21)行二道現起而已生者爲未來因。

chuṅ ṅu’i rgyu ni ma yin te || ’di lta ste | (3) sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa ni de ñid ma ’oṅs pa daṅ mi skye ba śes pa’i khyad par can gyi rgyu yaṅ yin no || mi skye ba śes pa ni khyad par can gźan med pa’i phyir mi skye ba śes pa kho na’i yin no || mthoṅ ba daṅ bsgom pa daṅ mi slob pa’i lam rnams ni gsum daṅ gñis daṅ gcig dag gi yin no || de la yaṅ (4) dbaṅ po rtul po’i lam ni dbaṅ po rtul po daṅ rnon po’i lam gyi rgyu yin la | dbaṅ po rnon po’i lam ni dbaṅ po rnon po’i lam kho na yin te | ’di lta ste dad pas rjes su ’braṅ ba daṅ dad pas mos pa daṅ dus kyis rnam par grol ba’i lam rnams ni drug daṅ bźi daṅ gñis dag gi yin no || chos kyis (5) rjes su ’braṅ ba daṅ mthoṅ bas thob pa daṅ | dus daṅ mi sbyor bar rnam par grol pa’i lam rnams ni gsum daṅ gñis daṅ gcig gi yin no || yaṅ ji ltar sa goṅ ma pas ’og ma pa’i lam daṅ mñam ba’am khyad par can yin źe na | dbaṅ po daṅ rgyus rgyas par byas pa’i sgo nas te | de la (6) rgyus śin tu rgyas par byas pa ni mthoṅ pa’i lam la sogs pa daṅ | chuṅ ṅu’i chuṅ ṅu la sogs pa goṅ nas goṅ du’o || rgyud gcig la dad pas rjes su ’braṅ ba daṅ | chos kyis rjes su ’braṅ ba’i lam dag mi srid mod kyi ’byuṅ ba ni ma ’oṅs pa’i rgyu yin no ||

kiṃ punaḥ mārga eva samaviśiṣṭayoḥ sabhāgahetur bhavati | nety āha | laukikā api hi

爲(12)唯道於等勝果作同類因。爲更有餘法世間(13)法亦爾。

爲唯聖(22)道但與等勝爲同類因。不爾。云何。餘世間(23)法。

ci lam kho na mñam pa daṅ (7) khyad par can dag gi skal ba mñam pa’i rgyu yin nam źe na smras pa ma yin te | ’jig rten pa dag kyaṅ |

prayogajās tayor eva

偈曰。學得於二爾。

加行生者。

sbyor byuṅ de gñis kho na’i yin ||

samaviśiṣṭayoḥ sabhāgahetur bhavanti na nyūnasya | yathā katame ity āha

釋曰。不但無流(14)法爲等勝果同類因。學得有流法於二果亦(15)爾。或爲等果同類因。或爲勝果同類因。非下(16)類因。此學得是何法。偈曰。

亦與等勝爲因非劣。加行生(24)法其體云何。

mñam pa daṅ khyad par can dag gi skal ba mñam pa’i rgyu yin gyi dman pa’i ni ma yin no || dper ji lta bu źe na smras pa |

śrutacintāmayādikāḥ |

聞思等諸法。

謂聞所成思所成等。

thos daṅ bsams byuṅ la sogs (90b1) pa’aṅ ||

ete hi prāyogikāḥ śrutacintābhāvanāmayā guṇāḥ samaviśiṣṭayor eva hetur na nyūnānām | tadyathā kāmāvacarāḥ śrutamayāḥ śrutacintāmayānāṃ cintāmayācintāmayānām | bhāvanāmayābhāvāt | rūpāvacarāḥ śrutamayāḥ śrutabhāvanāmayānāṃ cintāmayābhāvāt | bhāvanāmayā bhāvanāmayānām eva | ārūpyāvacarābhāvanāmayā bhāvanāmayānām eva | teṣām api navaprakārabhedāt mṛdumṛdavaḥ sarveṣāṃ mṛdumadhyā aṣṭānām ity eṣā nītiḥ | upapattipratilambhikās tu kuśalā dharmāḥ sarve navaprakārāḥ parasparasabhāgahetuḥ | kliṣṭā apy evam | anivṛtāvyākṛtās tu caturvidhāḥ | vipākajā airyapathikāḥ śailpasthānikāḥ nirmāṇacittasahajāś ca | te yathākramaṃ catustrīdvyekeṣāṃ sabhāgahetuḥ nirmāṇacittam api kāmāvacara caturdhyanaphalam | tatra nottaradhyānaphalam adharadhyānaphalasya | na hy ābhisaṃskārikasya sabhāgahetor hīyamānaṃ phalaṃ bhavati | tadyathā śāliryavādīnāṃ mā bhūn niṣphalaḥ prayatna iti | ata eva cāhuḥ syād utpanno ’nāsravo ’nutpannasyāsravasya na hetuḥ syāt tadyathā duḥkhe dharmajñānam utpannam anutpannānāṃ duḥkhe dharmajñānakṣāntīnām | sarvaṃ ca viśiṣṭaṃ nyūnasya na hetuḥ | syād ekasantānaniyataḥ pūrvapratilabdho ’nāsravo dharmaḥ paścād utpannasya na hetuḥ | syād anāgatāḥ duḥkhe dharmajñānakṣāntayo duḥkhe dharmajñānasya yasmān na pūrvataraṃ phalam asty anāgato vā sabhāgahetuḥ | syāt pūrvotpanno ’nāsravo dharmaḥ paścād utpannasānāsravasya na hetuḥ | syād avimātro nyūnasya | tadyathottaraphalaparihīṇasyāvaraphalasaṃmukhībhāve duḥkhe dharmajñānaprāptiś cottarottarakṣaṇa sahotpannānāṃ duḥkhe dharmajñānakṣāntiprāptīnāṃ nyūnatvād iti | uktaḥ sabhāgahetuḥ |

釋(17)曰。此法加行所得。謂聞徳思徳修徳。爲等品(18)勝品果因。非下品因。如欲界聞慧。爲欲界聞(19)思慧因。若思慧但爲思慧因。無修慧故。色界(20)聞慧。爲聞慧修慧因。無思慧故。若修慧但(21)爲修慧因。 . 如此等有九品差別故。最下下(22)品。爲一切下中等八品因。道理如此。生得(23)善法。一切皆有九品。前爲後同類因。染汚法(24)亦爾。若無覆無記有四種。謂果報生。威儀相(25)應。工巧處。變化心。共有此四種。次第爲四(26)三二一同類因。於欲界變化心。是四定果。此(27)中是上地定果。非下地定果同類因。何以故。(28)功力所造同類因。無道理以下類爲果。譬如(29)舍利穀麥等。勿作功力無果。是故諸師説如(190b1)此言。若無流已生。可得非未生無流因。不有(2)如已生苦法智於未生苦法智忍。一切勝於(3)劣非同類因。先所得無流法。定在一相續中。(4)於後生無流。可非因不有。謂未來苦法智忍(5)於苦法智。何以故。果非前故。又未來無同(6)類因故。前已生無流法。於後已生無流法。可(7)非因不有。謂勝於下類。如已退上果現證下(8)果。復次苦法智至得於後後刹那入觀人所(9)得苦法智忍至得下類故。説同類因已。

等者等取(25)修所成等。因聞思修所生功徳名彼所成。(26)加行生故唯與等勝爲因非劣。如欲界繋(27)聞所成法能與自界聞思所成爲同類因。(28)非修所成因。欲界無故。思所成法與思所(29)成爲同類因。非聞所成因。以彼劣故。若色(32b1)界繋聞所成法。能與自界聞修所成爲同類(2)因。非思所成因。色界無故。修所成法唯與(3)自界修所成法爲同類因。非聞所成因。以(4)彼劣故。無色界繋修所成法。唯與自界修所(5)成法爲同類因。非聞思所成因。以無故劣(6)故。如是諸法復有九品。若下下品爲九品(7)因。下中八因。乃至上上唯上上因。除前劣(8)故。生得善法九品相望展轉爲因。染汚亦(9)爾。無覆無記總有四種。謂異熟生威儀路工(10)巧處化心倶品。隨其次第。能與四三二一(11)爲因。又欲界化心有四靜慮果。非上靜慮(12)果下靜慮果因。非加行因得下劣果。如勤(13)功力種稻麥等。勿設劬勞而無所獲。因(14)如是義故。有問言。頗有已生諸無漏法非(15)未生位無漏法因。有。謂已生苦法智品於未(16)生位苦法忍品。又一切勝於一切劣。頗有一(17)身諸無漏法前所定得非後生因。有。謂未(18)來苦法忍品於後已生苦法智品。以果必無(19)在因前故。或同類因未來無故。頗有前生(20)諸無漏法非後已起無漏法因。有。謂前生勝(21)無漏法於後已起劣無漏法。如退上果下(22)果現前。又前已生苦法智得於後已生苦法(23)忍得非同類因。以彼劣故。如是已説同類(24)因相。第四相應因相云何。頌曰

thos pa daṅ bsams pa daṅ bsgoms pa las byuṅ ba sbyor ba las ’byuṅ ba’i yon tan de dag kyaṅ ñams pa daṅ khyad par can dag kho na’i rgyu yin gyi dman pa rnams kyi ni ma yin te | ’di lta ste | ’dod pa na spyod pa’i thos pa las byuṅ ba rnams ni thos pa las byuṅ ba daṅ bsams pa las byuṅ (2) ba rnams kyi yin no || bsam pa las byuṅ ba rnams ni bsams pa las byuṅ ba rnams kyi yin te | bsgoms pa las byuṅ ba ni med pa’i phyir ro || gzugs na spyod pa’i thos pa las byuṅ ba rnams ni thos pa las byuṅ ba daṅ bsgoms pa las byuṅ ba rnams kyi yin te | bsams (3) pa las byuṅ ba ni med pa’i phyir ro || bsgoms pa las byuṅ ba rnams ni bsgoms pa las byuṅ ba rnams kho na’i yin no || de dag kyaṅ rnam pa dgu tha dad pa’i phyir chuṅ ṅu’i chuṅ ṅu dag ni thams cad kyi yin la | chuṅ ṅu’i ’briṅ po dag ni brgyad kyi yin te | lugs ni de lta bu’o ||⁵ skyes (4) nas thob pa can gyi dge ba’i chos rnams ni rnam pa dgu po thams cad phan tshun du skal ba mñam pa’i rgyu yin te | ñon moṅs pa can rnams kyaṅ de daṅ ’dra’o || ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa rnams ni rnam pa bźi ste | rnam par smin pa las skyes pa daṅ | spyod lam (5) pa ’am | bzo’i gnas pa daṅ | sprul pa’i sems lhan cig skyes pa rnams te | de dag ni go rims bźin du bźi daṅ | gsum daṅ | gñis daṅ | gcig dag gi skal ba mñam pa’i rgyu yin no || sprul pa’i sems bsam gtan bźi’i ’bras bu ’dod pa na spyod pa yaṅ (6) yin te | de la bsam gtan goṅ ma’i ’bras bu ni bsam gtan ’og ma’i ’bras bu ni ma yin no || ’bad pa ’bras bu med par ’gyur du ’oṅ ba’i phyir skal ba mñam pa’i rgyu mṅon par ’du byed pa can gyi ’bras bu ni dman pa ma yin te | dper na s’a lu daṅ nas la sogs pa’i (7) lta bu’o || de ñid kyi phyir zag pa med pa skyes pa zag pa med pa ma skyes pa’i rgyu ma yin pa yod dam źe na yod de | dper na sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa ma skyes pa rnams kyi lta bu daṅ | khyad par can thams cad dman pa’i lta bu’o || rgyu gcig la ṅes pa’i zag pa med pa’i (91a1) chos sṅon thob pa phyis skyes pa’i rgyu ma yin pa yod dam źe na | yod de sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa ma ’oṅs pa dag sdug bsṅal la chos śes pa’i lta bu’o || ’di ltar ’bras bu sṅa ma ’am | skal pa mñam pa’i rgyu ma ’oṅs pa ni med do || zag pa (2) med pa’i chos sṅar skyes pa rnams zag pa med pa’i chos phyis skye ba’i rgyu ma yin pa yod dam źe na yod de | chen po chuṅ ṅu’i lta bu ste | ’di lta ste | ’bras bu gor ma las yoṅs su ñams pa ’bras bu ’og ma mṅon du byed pa’i tshe daṅ sdug bsṅal la chos śes pa’i thob pa skad cig ma phyi (3) ma daṅ lhan cig skyes pa sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa’i thob pa rnams kyi lta bu ste | dman pa’i phyir ro źes gsuṅs so || skal pa mñam pa’i rgyu bśad zin to ||

5. See also previous record

saṃprayuktakahetus tu cittacaittāḥ |

偈曰。(10)相應因何相心心法。

(25)相應因決定　心心所同依

mtshuṅs ldan rgyu ni sems dag daṅ || sems byuṅ |

釋曰。一切心及心法共(11)聚。名相應因。若爾有別相續生心心法。更互(12)應成相應因。是義不然。若一相一境。得成相(13)應因。若爾則同前過失。若同一時成相應(14)因。若爾於別相續生心心法。應成相應因。如(15)衆人共見新月等。是故偈曰。

(26)論曰。唯心心所是相應因。若爾所縁行相別(27)者。亦應更互爲相應因。不爾所縁行相同(28)者。乃可得説爲相應故。若爾異時所縁行(29)相同者應説爲相應因。不爾要須所縁行(32c1)相及時同者乃相應故。若爾異身所縁行相(2)及時同者應説相應。如衆同觀初月等事(3)爲以一言總遮如是衆多妨難故説。

de lta na ni dus daṅ rgyud tha dad pa las skyes pa (4) rnams phan tshun du mtshuṅs par ldan pa’i rgyu ñid du thal bar ’gyur ro || ’o na ni rnam pa daṅ dmigs pa gcig la dag pa yin no || de lta na yaṅ de ñid du thal bar ’gyur ro || ’o na ni dus gcig pa dag yin no || de lta na zla ba tshes pa la sogs pa la lta ba’i lta bur rgyud tha dad (5) pa las skyes pa rnams la yaṅ thal bar ’gyur te | de lta bas na

samāśrayāḥ || 2.53 ||

同依。

rten mtshuṅs pa can rnams so ||

samāna āśrayo yeṣāṃ te cittacaittāḥ anyonyaṃ saṃprayuktakahetuḥ | samāna ity abhinnas tadyathā ya eva cakṣurindriyakṣaṇaś cakṣurvijñānasyāśrayaḥ sa eva tatsaṃprayuktānāṃ vedanādīnām eva yāvan manaḥ | indriyakṣaṇo manovijñānatsaṃprayukṭānāṃ veditavyaḥ | yaḥ saṃprayuktakahetuḥ sahabhūhetur api saḥ | atha kenārthena sahabhūhetuḥ kena saṃprayuktakahetuḥ | anyonyaphalārthena sahabhūhetuḥ | sahasārthikānyonyabalamārgaprayāṇavat | pañcabhiḥ samatābhiḥ saṃprayogārthena saṃprayuktakahetuḥ | teṣām eva sārthikānāṃ samānānnapānādiparibhogakriyāprayogavat | ekena_ api hi vinā sarveṇa na saṃprayujyanta ity ayam eṣāṃ hetubhāvaḥ | uktaḥ saṃprayuktakahetuḥ |

釋曰。若(16)彼互同依止。得名相應因。同者謂不異。如眼(17)根刹那能作眼識依。亦作眼識相應受等心(18)法依。乃至意。根刹那於意識及意識相應法(19)依義亦爾。相應因即是倶有因。何義立爲倶(20)有因。何義立爲相應因。譬如同宗互相於有(21)力故得行路。倶有因亦爾。由五種平等。共同(22)所作故。立相應因。譬如同宗共同食飮資用(23)事是故得行。於中若離一則一切不相應。是(24)故此二因其勢有異。 (25)説相應因已。

(4)謂要同依心心所法方得更互爲相應因。此(5)中同言顯所依一。謂若眼識用此刹那眼根(6)爲依相應受等亦即用此眼根爲依。乃至(7)意。識及相應法同依意根。應知亦爾。相應因(8)體即倶有因。如是二因義何差別。由互爲(9)果義立倶有因。如商侶相依共遊險道。 (10)由五平等共相應義立相應因。即如商侶(11)同受同作食等事業。其中闕一皆不相應。(12)是故極成互爲因義。如是已説相應因相。

gaṅ dag la rten mtshuṅs pa yod pa’i sems daṅ sems las byuṅ ba de dag ni phan tshun du mtshuṅs par ldan pa’i rgyu yin no || mtshuṅs pa źes bya ba ni tha mi dad pa ste | ’di (6) lta ste | mig gi rnam par śes pa’i rten mig gi dbaṅ po’i skad cig ma gaṅ yin pa de ñid de daṅ mtshuṅs par ldan pa tshor ba la sogs pa rnams kyi yaṅ yin pa lta bu ste | yid kyi rnam par śes pa daṅ de daṅ mtshuṅs par ldan pa rnams kyi yid kyi skad cig ma yin pa’i bar du yaṅ de (7) bźin du rig par bya’o || mtshuṅs par ldan pa’i rgyu gaṅ yin pa de ni lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yaṅ yin no || yaṅ don gaṅ gis na lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin | gaṅ gis na mtshuṅs par ldan pa’i rgyu gaṅ yin źe na | phan tshun ’bras bu’i don gyis na lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin te | (91b1) ’dron pa rnams phan tshun gyi stobs kyis lhan cig lam du ’gro ba yin no || mtshuṅs pa lṅas mtshuṅs par ldan pa’i don gyis na mtshuṅs par ldan pa’i rgyu yin te | ’dron pa de dag ñid zas la sogs pa yoṅs su loṅs spyod pa’i bya ba la ’dra bar sbyor ba bźin no || gcig med na yaṅ (2) thams cad mtshuṅs par mi ldan pas ’di ni de dag gi rgyu’i dṅos po yin no ||

sarvatragahetuḥ katamaḥ |

遍行因相云何。

(13)第五遍行因相云何。頌曰

kun tu ’gro ba’i rgyu gaṅ źe na |

sarvatragākhyaḥ klilṣṭānāṃ svabhūmau pūrvasarvagāḥ |

偈曰。遍行染(26)汚因。自地前遍行。

(14)遍行謂前遍　爲同地染因

kun ’gro źes bya ñon moṅs can || rnams kyi raṅ sar kun ’gro sṅa ||

svabhūmikāḥ pūrvotpannāḥ sarvatragā dharmāḥ paścimānāṃ kliṣṭānāṃ dharmāṇāṃ sarvatragahetuḥ | tān punaḥ paścād anuśayanirdeśakośasthāna eva vyākhyāsyāmaḥ | kliṣṭadharmasāmānyakāraṇatvenāyaṃ sabhāgahetoḥ pṛthak vyavasthāpyate | nikāyāntarīyāṇām api hetutvād eṣāṃ hi prabhāvenānyanaikāyikā api kleśā upajāyante | kim āryapudgalasyāpi kliṣṭā dharmāḥ sarvatragahetukāḥ | sarva eva kliṣṭā dharmā darśanaprahātavyahetukā iti kāśmīrāḥ | tathā prakāraṇeṣūktaṃ “darśanaprahātavyahetukāḥ dharmāḥ katame | kliṣṭā dharmāḥ yaś ca darśanaprahātavyānāṃ dharmāṇāṃ vipāka iti | avyākṛtahetukā dharmāḥ katame | avyākṛtāḥ saṃskṛtā dharmā akuśalāś ceti | duḥkhasatyaṃ syāt satkāyadṛṣṭihetukaṃ na satkāyadṛṣṭer hetur iti vistaro yāvan na satkāyadṛṣṭeḥ teṣāṃ ca dharmāṇāṃ jātiṃ jarāṃ sthitim anityatāṃ ca sthāpayitvā yat tad anyat kliṣṭam duḥkhasatyam” iti | idaṃ tarhi prajñaptibhāṣyaṃ kathaṃ nīyate “syād dharmo ’kuśalo ’kuśalahetuka eva | syād āryapudgalaḥ kāmavairāgyāt parihīyamāṇo yāṃ tatprathamataḥ klilṣṭāñ cetanāṃ saṃmukhīkarotīti” | aprahīṇahetumetat saṃdhāyoktam | darśanaprahātavyo hi tasyā hetuḥ prahīṇatvān noktaḥ | uktaḥ sarvadagahetuḥ |

釋曰。於自地先有諸法。(27)若遍處能行於後生染汚法。立爲遍行因。此(28)遍行法。後分別惑品中當説。由爲一切染汚(29)法通因故。離同類因。別立此因。能爲餘部染(190c1)汚因故。由彼威力。別部諸惑。亦得増長。聖(2)人染汚法。亦以遍行爲因不。罽賓國師説。一(3)切染汚法。見諦所滅惑爲因。何以故。於分別(4)道理論説。何法以見諦所滅惑爲因。諸染(5)汚法。及見諦所滅法果報。何法以無記爲(6)因。一切無記有爲法。及諸惡。有法以苦爲(7)因。以身見爲因。非身見因不。廣説如彼論。乃(8)至云除身見及諸餘法生老住滅所有別染汚(9)苦諦。若爾云何會釋假名論文。彼論云。有法(10)不善。唯不善爲因。不有若聖人退離欲欲界(11)染汚作意初起現前。約未滅因。説此言。何以(12)故。見諦或是此因已滅。是故不説。説遍行因(13)已。

(15)論曰。遍行因者。謂前已生遍行諸法。與後(16)同地染汚諸法爲遍行因。遍行諸法。隨眠(17)品中遍行義處當廣分別。此與染法爲通(18)因故。同類因外更別建立。亦爲餘部染法(19)因故。由此勢力餘部煩惱及彼眷屬亦生(20)長故。聖者身中諸染汚法豈亦用此爲遍行(21)因。迦濕彌羅國毘婆沙師説。一切染汚法見(22)所斷爲因。故品類足説如是言。云何見所(23)斷爲因法。謂諸染汚法及見所斷法所感異(24)熟。云何無記爲因法。謂諸無記有爲法及不(25)善法。或有苦諦以有身見爲因。非與有(26)身見爲因。廣説乃至。除未來有身見及彼(27)相應法生老住無常諸餘染汚苦諦。若爾云(28)何通施設足論説。如彼論説。頗有法是不(29)善唯不善爲因耶。有。謂聖人離欲退最初已(33a1)起染汚思。依未斷因密作是説。見所斷法(2)雖是此因而由已斷故廢不説。如是已説(3)遍行因相。

raṅ gis pa’i kun tu ’gro ba’i chos sṅar skyes pa rnams ni ñon moṅs pa can gyi chos | phyi ma rnams kyi kun tu ’gro (3) pa’i rgyu yin no || de dag kyaṅ ’og nas phra rgyas bstan pa’i mdzod kyi gnas ñid nas bśad par bya’o || ’di ni ñon moṅs pa can gyi chos kyi thun moṅ gi rgyu ñid yin bas na skal pa mñam pa’i rgyu las logs śig tu rnam par gźan go || ris gźan dag gi yaṅ rgyu yin pa’i phyir te | de dag gi (4) mthus ni ris gźan pa’i ñon moṅs pa dag kyaṅ skye bar ’gyur ro || ci ’phags pa’i gaṅ zag gi ñon moṅs pa can gyi chos rnams kyaṅ kun tu ’gro ba’i rgyu las byuṅ ba dag yin nam źe na | kha che ba rnams na re ñon moṅs pa can gyi chos thams cad kyaṅ mthoṅ bas spaṅ bar bya ba’i (5) rgyu las byuṅ ba dag yin te | ’di ltar rab tu byed pa dag las mthoṅ bas spaṅ par bya pa’i rgyu las byuṅ pa’i chos rnams gaṅ źe na | ñon moṅs pa can gyi chos rnams daṅ | mthoṅ bas spaṅ bar bya ba’i chos rnams kyi rnam par smin pa gaṅ yin pa’o źes bya ba daṅ | luṅ du ma bstan pa’i (6) rgyu las byuṅ ba’i chos rnams gaṅ źe na | luṅ du ma bstan pa’i chos ’dus byas rnams daṅ | mi dge ba rnams so źes bya ba daṅ | sdug bsṅal gyi bden pa la ’jig tshogs la lta pa’i rgyu can yin pa ’jig tshogs la lta ba’i rgyu ma yin pa yaṅ yod de źes bya ba nas rgyas par ’jig tshogs la (7) lta ba daṅ | chos de dag gi skye ba daṅ rga ba daṅ gnas pa daṅ | mi rtag pa ñid dag ma gtogs pa de dag las gźan pa sdug bsṅal gyi bden pa ñon moṅs pa can gaṅ yin pa’o źes bya ba’i bar du gsuṅs so źes zer ro || ’o na btags pa’i bśad pa mi dge ba’i chos mi dge ba’i rgyu can kho (92a1) na yin pa yod dam źe na | yod de | ’phags pa’i gaṅ zag ’dod pa’i ’dod chags daṅ bral ba las yoṅs su ñams pa de las daṅ por ñon moṅs pa can gyi sems pa mṅon du byed pa gaṅ yin pa’o źes gsuṅs pa ’di ji ltar draṅ źe na | de ni rgyu ma spaṅs pa las (2) dgoṅs nas gsuṅs pa yin gyi de’i rgyu mthoṅ bas spaṅ bar bya ba ni spaṅs zin pa’i phyir ma gsuṅs so || kun tu ’gro ba’i rgyu bśaṅ zin to ||

vipākahetuḥ katamaḥ |

果報因相云何。

第六異熟因相云何。頌曰

rnam par smin pa’i rgyu gaṅ źe na |

vipākahetur aśubhāḥ kuśalāś caiva sāsravāḥ || 2.54 ||

偈曰。果報因非善。及以(14)有流善。

(4)異熟因不善　及善唯有漏

rnam smin rgyu ni mi dge daṅ || dge ba zag bcas rnams kho na ||

akuśalāḥ kuśalasāsravāś ca dharmā vipākahetuḥ | vipākadharmatvāt | kasmād avyākṛtā dharmāḥ vipākaṃ na nirvarttayanti | durbalatvāt | pūti bījavat | kasmān nānāsravāḥ | tṛṣṇānabhiṣyanditatvāt | anabhiṣyanditasārabījavat | apratisaṃyuktā hi kiṃ pratisaṃyuktaṃ vipākam abhinirvarttayeyuḥ | śeṣās tūbhayavidhatvān nirvarttayanti | sārābhiṣyanditabījavat | katham idaṃ vijñātavyaṃ vipākasya hetur vipākahetur āhosvid vipāka eva hetur vipākahetuḥ | kiṃ cātaḥ | yadi vipākasya hetur vipākahetuḥ “vīpākajaṃ cakṣur” iti etan na prāpnoti | atha vipāka eva hetur vipākahetuḥ “karmaṇo vipāka” ity etan na prāpnoti | naiṣa doṣaḥ | “ubhayathāpi yoga” ity uktaṃ prāk || atha vipāka iti ko ’rthaḥ | visadṛśaḥ pāko vipākaḥ | anyeṣāṃ tu hetūnāṃ sadṛśaḥ pākaḥ | ekasyobhayatheti vaibhāṣikāḥ | naiva tu teṣāṃ pāko yuktaḥ | pāko hi nāma santatipariṇāmaviśeṣajaḥ phalaparyantaḥ | na ca sahābhūsaṃprayuktahetvoḥ santatipariṇāmaviśeṣajaṃ phalam asti | na cāpi sabhāgahetvādīnāṃ phalaparyanto ’sti | punaḥ punaḥ kuśalādyāsaṃsāraphalatvāt | kāmadhātāv ekaskandhako vipākahetur ekaphalaḥ pratyayas tajjātyādayaś ca | dviskandhaka ekaphalaḥ kāyavākkarma tajjātyādayaś ca | catuḥskandhaka ekaphalaḥ kuśalākuśalāś cittacaittāḥ saha jātyādibhiḥ || rūpadhātāv ekaskandhako vipākahetur ekaphalaḥ prāptir asaṃjñisamāpattiś ca saha jātyādibhiḥ | dviskandhaka ekaphalaḥ prathame dhyāne vijñaptiḥ saha jātyādibhiḥ | catuḥskandhaka ekaphalaḥ kuśale cetasy asamāhite | pañcaskandhaka ekaphalaḥ samāhite || ārūpyadhātāv ekaskandhako vipākahetur ekaphalaḥ prāptir nirodhasamāpatiś ca saha jātyādibhiḥ | catuḥskandhakaḥ kuśalāś cittacaittāḥ tajjātyādayaś ca | asti karma yasyaikam eva dharmāyatanaṃ vīpāko vipacyate jīvitendriyam | yasya mana āyatanaṃ tasya dve manodharmāyatane | evaṃ yasya spraṣṭavyāyatanaṃ yasya kāyāyatanaṃ tasya trīṇi kāyaspraṣṭavyadharmāyatanāni | evaṃ yasya rūpagandharasāyatanāni | yasya cakṣurāyatanaṃ tasya catvāri cakṣuḥkāyaspraṣṭavyadharmāyatanāni | evaṃ yasya śrotragrāṇajihvāyatanāni | asti tat karma yasya pañca ṣaṭ saptāṣṭau nava daśaikādaśāyatanāni vipāko vipacyate | vicitrāvicitraphalatvāt karmaṇo bāhyabījavat | tadyathā bāhyāni vījāni kānicid vicitraphalāni bhavanti | tadyathā padmadāḍimanyagrodhādīnām | kānicida vicitraphālāni tadyathā yavagodūmādīnām | ekādhvikasya karmaṇas traiyadhviko vipāko vipacyate | na tu dvaiyadhvikasyāpy ekādhviko mā bhūd atinyūnaṃ hetoḥ phalam iti | ekam ekakṣanikasya bahukṣāṇiko nanu viparyayāt | na ca karmaṇā saha vipāko vipacyate nāpy anantaraṃ samanantarapratyayākṛṣṭatvāt samanantarakṣaṇasya | pravāhāpekṣo hi vipākahetuḥ |

釋曰。一切惡及有流善法。是果報(15)因。果報爲法故。是故無記不能造果報。由無(16)功力故。譬如陳朽種子。若爾云何無流不生(17)果報。非貪愛所潤故。譬如貞實種子無濕潤(18)故。此無流法不繋屬三界。云何能生屬三界(19)果報。所餘諸法有二種故。能生果報。譬如貞(20)實種子有潤濕。此名云何可知。爲是果報家(21)因。爲以果報爲因。若爾何有。若執果報家因(22)故説果報因。果報生眼此文不應成。若執果(23)報爲因是業果報。此文亦不成。此二悉得成。(24)已如前説。復次果報是何義。熟不似故名報。 . . . . . . (25)何以故。於欲界有時一陰果報因一果。謂至(26)得生等。有二陰一果。謂身口業生等。有四(27)陰一果。謂善惡心心法生等。於色界有一陰(28)果報因一果。謂至得及無想定生等。有二陰(29)一果。謂初定教色生等。有四陰一果。謂散(191a1)善心生等。有五陰一果。謂在定心生等。於無(2)色界有一陰果報因一果。謂至得滅心定生(3)等。有四陰一果。謂善心心法生等。復次有業(4)此業唯一法入爲果報。謂壽命爲果報。若業(5)感意入果報。此業生二入爲果報。謂意入法(6)入。如此若業感觸入果報亦爾。若業感身入(7)果報。此業生三入爲果報。謂身觸及法入。如(8)此色香味亦爾。若業感眼根果報。此業生四(9)入爲果報。謂眼身觸法入。如此耳鼻舌亦爾。 (10)有業感五六七八九十十一入果報。何以故。(11)業有二種。有多業一果報。有一業多果報故。 (12)譬如外種子有多種果有一種果。多種果者。(13)譬如蓮石榴匿瞿陀等。一種果者。譬如穀麥(14)等。一世業三世果報熟有是處。三世業一世(15)果報熟無是處。勿果減因。如此一刹那業。(16)多刹那果報。此義不可倒。不得與業同時果(17)報熟。亦無無間次第熟。何以故。次第刹那。次(18)第縁所引故。果報因觀次第刹那相續終方(19)熟。

(5)論曰。唯諸不善及善有漏是異熟因。異熟法(6)故。何縁無記不招異熟。由力劣故。如朽敗(7)種。何縁無漏不招異熟。無愛潤故。如貞實(8)種無水潤沃。又非繋地。如何能招繋地異(9)熟。餘法具二。是故能招。如貞實種水所沃(10)潤。異熟因義如何可了。爲異熟之因名異(11)熟因。爲異熟即因名異熟因。義兼兩釋斯(12)有何過。若異熟之因名異熟因。聖教不應(13)言異熟生眼。若異熟即因名異熟因。聖教(14)不應言業之異熟。兩釋倶通。已如前辯。所(15)言異熟其義云何。毘婆沙師作如是釋。異(16)類而熟。是異熟義。謂異熟因唯異類熟。倶有(17)等因唯同類熟。能作一因兼同異熟故。唯此(18)一名異熟因。熟果不應餘因所得。果具二(19)義方得熟名。一由相續轉變差別其體得(20)生。二由隨因勢力勝劣時有分限。非彼(21)倶有相應二因所生果體要由相續轉變差(22)別方乃得生。由取果時即與果故。又非能(23)作同類遍行三因之果亦由隨因勢力勝劣(24)時有分限。由善惡等窮生死邊果數數生(25)時無限故。由此但應作如是釋。變異而熟。(26)是異熟義。不應但異簡別餘因。於欲界中。(27)有時一蘊爲異熟因共感一果。謂有記得及(28)彼生等。有時二蘊爲異熟因共感一果。謂(29)善不善身業語業及彼生等。有時四蘊爲異(33b1)熟因共感一果。謂善不善心心所法及彼生(2)等。於色界中。有時一蘊爲異熟因共感一(3)果。謂有記得無想等至及彼生等。有時二蘊(4)爲異熟因共感一果。謂初靜慮善有表業及(5)彼生等。有時四蘊爲異熟因共感一果。謂(6)非等引善心心所及彼生等。有時五蘊爲異(7)熟因共感一果。謂是等引心心所法并隨轉(8)色及彼生等。無色界中。有時一蘊爲異熟因(9)共感一果。謂有記得滅盡等至及彼生等。有(10)時四蘊爲異熟因共感一果。謂一切善心心(11)所法及彼生等。有業唯感一處異熟。謂感(12)法處即命根等。若感意處定感二處。謂意(13)與法。若感觸處應知亦爾。若感身處定(14)感三處。謂身觸法。感色香味應知亦爾。若(15)感眼處定感四處。謂感眼處及身觸法。感(16)耳鼻舌應知亦爾。有業能感或五或六或(17)七或八或九或十或十一處。業或少果或多(18)果故。如外種果或少或多。種果少者如穀(19)麥等。種果多者如蓮石榴諾瞿陀等。有一世(20)業三世異熟。無三世業一世異熟。勿設劬(21)勞果減因故。有一念業多念異熟無多念(22)業一念異熟。此中所以如上應知。然異熟果(23)無與業倶。非造業時即受果故。亦非無(24)間。由次刹那等無間縁力所引故。又異熟因(25)感異類果必待相續方能辦故。

mi dge pa rnams daṅ | dge ba’i (3) chos zag pa daṅ bcas pa rnams ni rnam par smin pa’i rgyu yin te | rnam par smin pa’i chos can yin pa’i phyir ro || ci’i phyir luṅ du ma bstan pa’i chos rnams rnam par smin pa ’grub par mi byed ce na | stobs chuṅ ba’i phyir te sa bon rul pa bźin no || ci’i phyir zag pa med pa rnams (4) ma yin źe na | sred pas mṅon par ma brlan pa’i phyir te | mṅon par ma brlan pa’i sa bon gruṅ po bźin no || ldan pa ma yin pa rnams gaṅ daṅ ldan pa’i rnam par smin pa źig mṅon par ’grub par byed par ’gyur | lhag ma rnams ni rnam pa gñi ga yin pa’i phyir ’grub par (5) byed de sa bon grub po mṅon par brlan pa bźin te | ’di ji ltar śes par bya | rnam par smin pa’i rgyu źig rnam par smin pa’i rgyu yin nam | ’on te rnam par smin pa ñid rgyu yin pas rnam par smin pa’i rgyu yin | des na cir ’gyur | gal te rnam par smin pa’i rgyu źig rnam par smin (6) pa’i rgyu yin na ni mig gi rnam par smin pa las skyes pa yin no źes bya ba der mi ’gyur ro || ci’i phyir źe na | las las skyes pa’i phyir la las kyaṅ rnam par smin pa’i raṅ bźin ma yin pa’i phyir ro || ’on te rnam par smin pa ñid rgyu yin pas rnam par smin pa’i rgyu yin na ni las (7) kyi rnam par smin pa źes bya ba der mi ’gyur ro || ci’i phyir źe na | rnam par smin pa ni rgyu yin pa’i phyir la rnam par smin pa yaṅ las kyi raṅ bźin ma yin pa’i phyir ro || gñi ga ltar yaṅ ruṅ ṅo źes sṅar bśad zin to || yaṅ rnam par smin pa źes bya ba’i don ci źe na | mi ’dra bar (92b1) smin pa ni rnam par smin pa’o || ’dod pa’i khams na rnam par smin pa’i rgyu phuṅ po gcig la ’bras bu gcig pa can ni thob pa rnams daṅ de dag gi skye ba la sogs pa’o || phuṅ po gñis pa la ’bras bu gcig pa can ni lus daṅ ṅag gi las daṅ de dag gi skye ba la sogs pa’o || phuṅ (2) po bźi las ’bras bu gcig pa can ni sems daṅ sems las byuṅ ba dge ba daṅ mi dge ba skye ba la sogs pa daṅ bcas pa dag go || gzugs kyi khams na rnam par smin pa’i rgyu phuṅ po gcig la rnam par smin pa gcig pa can ni thob pa daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug (3) pa skye ba la sogs pa daṅ bcas pa’o || phuṅ po gñis pa ni bsam gtan daṅ po’i rnam par rig byed skye ba la sogs pa daṅ bcas pa’o || phuṅ po bźi pa ni dge ba’i sems mñam par ma bźag pa na’o || phuṅ po lṅa pa ni mñam par bźag pa na’o || gzugs med pa’i khams (4) na rnam par smin pa’i rgyus phuṅ po gcig la ’bras bu gcig pa can ni thob pa daṅ ’gog pa’i sñoms par ’jug pa skye ba la sogs pa daṅ bcas pa’o || phuṅ po bźi pa ni sems daṅ sems las byuṅ ba dge ba rnams daṅ de dag gi skye ba la sogs pa’o || gaṅ gi rnam par smin pa chos (5) kyi skye mched gcig kho na rnam par smin par ’gyur ba’i las kyaṅ yod de | gaṅ gi srog gi dbaṅ po yin pa’o || gaṅ gi yid kyi skye mched yin pa de’i ni gñis te | yid daṅ chos kyi skye mched dag go || gaṅ gi reg bya’i skye mched yin pa yaṅ de daṅ ’dra’o || gaṅ gi lus kyi skye (6) mched yin pa de’i ni gsum ste | lus daṅ reg bya daṅ | chos kyi skye mched dag go || gaṅ gi gzugs daṅ dri daṅ ro’i skye mched dag yin pa yaṅ de daṅ ’dra’o || gaṅ gi mig gi skye mched yin pa de’i ni bźi ste | mig daṅ lus daṅ reg bya daṅ chos kyi skye mched rnams so || gaṅ gi rna ba (7) daṅ | sna daṅ | lce’i skye mched dag yin pa yaṅ de daṅ ’dra’o || gaṅ gi rnam par smin pa lṅa daṅ | drug daṅ | bdun daṅ | brgyad daṅ | dgu daṅ | bcu daṅ | bcu gcig smin par ’gyur ba’i las de yaṅ yod de | las kyi ’dras bu sna tshogs daṅ | sna tshogs ma yin pa’i phyir phyi’i sa bon (93a1) bźin no || dper na phyi’i sa bon rnams la kha cig ni ’bras bu sna tshogs pa yin te | ’di lta ste padma daṅ | bal po se’u daṅ | śiṅ n+ya gro dha la sogs pa dag gi lta bu’o || kha cig ni ’bras bu sna tshogs pa ma yin te | ’di lta ste | nas daṅ gro la sogs pa dag gi (2) lta bu’o || las dus gcig pa’i rnam par smin pa dus gsum pa rnam par smin pa ni mi ’gyur gyi las dus gñis pa’i yaṅ dus gcig pa ni ma yin te | rgyu bas ’bras bu ha caṅ ñuṅ bar ’gyur du ’oṅ ba’i phyir ro || de bźin du skad cig ma gcig pa’i skad cig ma du ma pa ni yin (3) gyi bzlog pa ni ma yin no || rnam par smin pa ni las daṅ lhan cig tu rnam par smin pa yaṅ ma yin la mjug thogs su yaṅ ma yin te | mjug thogs kyi skad cig ma ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen gyis draṅs pa’i phyir ro || rnam par smin pa’i rgyu las ’bras bu smin pa ni rgyu la (4) ltos pa yin no ||

atha ka eṣāṃ hetūnām adhvaniyamaḥ | ukta eṣām arthato ’dhvaniyamaḥ na tu sūtrita ity ataḥ sūtryate |

復次此六因。定在何世。彼定世由義已(20)顯。未以文説。是故應更立言釋。

如是六因(26)定居何世。因居世定義雖已説。而未頌攝。(27)故應重辯。頌曰

yaṅ rgyu ’di dag gi dus ṅes pa gaṅ źe na | ’di dag gi dus ṅes par don gyis ni bśad mod kyi mdor byas nas ma bśad pas | de’i phyir mdor byas te |

sarvatragaḥ sabhāgaś ca dvyadhvagau

偈曰。遍行(21)及同類。二世。

(28)遍行與同類　二世三世三

kun ’gro skal mñam dus gñis pa daṅ |

atītapratyutpannāv eva anāgatau na staḥ | uktaṃ cātra kāraṇam |

釋曰。此二因若在過去現世(22)則成因。若未來不成因。能證此義道理。於前(23)已説。

(29)論曰。遍行同類唯居過現未來世無。理如(33c1)前説。

’das pa daṅ da ltar byuṅ ba kho na yin gyi ma ’oṅs pa dag ni med do || (5) ’dir gtan tshigs ni bśad zin to ||

tryadhvagās trayaḥ |

偈曰。三世三。

See the verse quoted previously.

gsum po dag ni dus gsum pa ||

sahabhūsaṃprayuktakavipākahetavas trikālāḥ | kāraṇahetus tu kālaniyamānupadarśanāt | sarvādhvakaś cādhvaviprayuktaś ca veditavyaḥ | uktā hetavaḥ |

釋曰。倶有因相應因果(24)報因。此三因各有三世。隨造因不説定世故。 (25)是故應知通三世及無世。説六因已。

相應倶有異熟三因於三世中皆悉遍(2)有。頌既不説能作因所居。義准應知。通(3)三世非世。已説六因相別世定。

lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa daṅ rnam par smin pa’i rgyu dag ni dus gsum pa yin no || byed rgyu’i rgyu ni dus ṅes pa ma bstan pas dus thams cad pa daṅ | dus daṅ bral bar yaṅ rig par bya’o || rgyu (6) rnams bśad zin to ||

kiṃ punas tatphalaṃ yasyaite hetavaḥ |

何法爲(26)彼果。約此彼成因。

何等爲果對(4)彼成因。頌曰

rgyu de dag gaṅ gi yin pa’i ’bras bu de dag gaṅ źe na |

saṃskṛtaṃ savisaṃyoga phalaṃ

偈曰。有爲擇滅果。

(5)果有爲離繋　無爲無因果

’dus byas bral bcas ’bras bu yin ||

phalaṃ dharmāḥ | katame | “saṃskṛtā dharmāḥ pratisaṃkhyānirodhaś ceti” śāstram | evaṃ tarhi phalatvād asaṃskṛtasya hetunā bhavitavyaṃ yasya tat phalaṃ hetutvāc ca phalena bhavitavyaṃ yasya taddhetuḥ | saṃskṛtasyaiva dharmasya hetuphale bhavataḥ |

釋曰。(27)何者爲果法。一切有爲法及擇滅。阿毘達磨(28)藏文如此。若爾無爲法由果故應有因。若法(29)以此爲果。此法成因故。則應感果。若法有爲(191b1)可立因果。

(6)論曰。如本論説。果法云何。謂諸有爲及與(7)擇滅。若爾無爲許是果故則應有因。要對(8)彼因乃可得説此爲果故。又此無爲許是(9)因故亦應有果。要對彼果乃可得説此(10)爲因故。唯有爲法有因有果。

bstan bcos las | ’bras bu’i chos rnams gaṅ źe na | ’dus byas kyi chos thams cad daṅ | so sor brtags pas ’gog pa’o źes ’byuṅ ba’o || de lta na ’o na ni ’dus ma byas (7) ’bras bu yin pa’i phyir de gaṅ gi ’bras bu yin pa’i rgyur yaṅ ’gyur la | rgyu yin pa’i phyir de gaṅ gi rgyu yin pa’i ’bras bur yaṅ ’gyur ro || ’dus byas kho na la rgyu daṅ ’bras bu dag yod kyi |

nāsaṃskṛtasya te || 2.55 ||

偈曰。無爲非因果。

非諸無爲。

’dus ma byas la de dag med ||

釋曰。無爲法(2)不可立爲因果。何以故。非六因故。非五果(3)故。云何不許聖道爲擇滅隨造因。由不能遮(4)應起法生故。立此爲隨造因。無爲無生。是故(5)於無爲不成因。若爾是何法果。云何爲果。是(6)道果。由道力至得故。若爾但至得是道果。於(7)至得道有功能故。擇滅則非有別義。聖道於(8)至得有功能。有別義道於擇滅有功能。於至(9)得功能云何。能令生。於擇滅功能云何能令(10)至。是故聖道於擇滅非一向因。擇滅於聖道(11)非一向果。可是増上果。云何無爲成隨造(12)因。不遮他生故。成隨造因。此法無果。解脱(13)法無取果與果時。由無功能故。何以故。佛世(14)尊不曾説無爲爲因。由別義亦説爲因。經部(15)師説如此。云何説。

所(11)以者何。無六因故無五果故。何縁不許諸(12)無間道與離繋果爲能作因。於生不障立(13)能作因。無爲無生道何所作。若爾誰果。果(14)義如何。謂是道果。道力得故。若爾道果應唯(15)是得。道於得有能非於擇滅故。不爾於得(16)於擇滅中道之功能有差別故。云何於得(17)道有功能。謂能生故。云何於滅道有功能。(18)謂能證故。由此理故。道雖非滅因。而可(19)得説擇滅爲道果。既諸無爲無増上果。如(20)何可説爲能作因。以諸無爲於他生位不(21)爲障故立能作因。然無果者。由離世法(22)無能取果與果用故。經部師説。無爲非因。(23)無經説因是無爲故。有經説因唯有爲故。(24)何處經説。

ci’i phyir źe na | rgyu rnam pa drug mi srid pa’i phyir daṅ | ’bras bu rnam pa lṅa mi srid (93b1) pa’i phyir ro || ci’i phyir lam ’bral ba’i byed rgyu’i rgyur mi ’dod ce na | ’di ltar de ni skye ba la bgegs mi byed pa’i ṅo bor rnam par gźag pa yin na ’dus ma byas ni skye ba daṅ ldan pa ma yin no || da ni de gaṅ gi’am ji ltar na ’bras bu yin źe na | lam gyi ’bras bu yin te | de’i stobs kyis (2) ’thob pa’i phyir ro ||⁶ ’o na ni de de kho na la nus pa’i phyir thob pa kho na lam gyi ’bras bu yin gyi bral ba ni ma yin no || thob pa la yaṅ de’i nus pa gźan la | bral ba la yaṅ gźan te | thob pa la de ji ltar nus śe na bskyed pa’i phyir ro || bral ba la ji ltar źe na | thob par byed pa’i phyir ro || (3) de lta bas na re źig lam ni ji ltar yaṅ ’di’i rgyu ma yin gyi bral ba ni ’di’i ’bras bu yin no || yaṅ bdag po’i ’bras bu yaṅ med na go ji ltar na ’dus ma byas byed rgyu’i rgyu yin źe na | skye ba la mi sgrib pa’i dṅos pos byed rgyu’i rgyu yin gyi ’di la ’bras bu yod pa ni ma yin te | dus las (4) grol ba la ’bras bu ’dzin pa daṅ | smin pa’i mthu med pa’i phyir ro || mdo sde pa rnams na re | bcom ldan ’das kyis gaṅ las kyaṅ ’dus ma byas rgyu yin no źes ma gsuṅs kyi | rgyu ma yin no źes rnam graṅs kyis gsuṅs so || ji ltar gsuṅs śe na |

6. See also next record.

“ye hetavo ye pratyayā rūpasyotpādāya te ’py anityāḥ |
anityān khalu hetupratyayān pratītyotpannaṃ rūpaṃ kuto nityam bhaviṣyati”

是因是縁。能令色生皆是(16)無常。
若色依無常因縁生。此色云何得常住。

如有經説。諸因諸縁能生色者皆(25)是無常。
無常因縁所生諸色如何是常。

gzugs skyed pa’i rgyu gaṅ dag (5) yin pa daṅ | rkyen gaṅ dag yin pa de dag kyaṅ mi rtag pa yin na
rgyu daṅ rkyen mi rtag pa dag la brten nas byuṅ ba’i gzugs lta rtag par ga la ’gyur |

evaṃ yāvad dhi vijñānam iti | evaṃ tarhi vijñānasyālambanapratyayo ’py asaṃskṛtaṃ na prāpnoti | utpādāyety avadhāraṇāt | prāpnoti | “ye hetavo ye pratyayā vijñānasyotpādāya te ’py anityā” ity uktaṃ na tūktaṃ ye vijñānasya pratyayāḥ te py anityā iti | nanu ca hetavo ’pi ya utpādāya ta evānityā iti vacanād asaṃskṛtasyānāvaraṇabhāvamātreṇa kāraṇahetutvāpratiṣedhaḥ | ukta ālambanapratyayaḥ sūtre na tv anāvaraṇahetur iti na sūtre sidhyaty asaṃskṛtasya hetubhāvaḥ | yady api nokto na tu pratiṣiddhaḥ | sūtrāṇi ca bahūny antarhitānīti katham etan nirdhāryate nokta iti |

(17)乃至識亦爾。若爾無爲法不應成識所縁境。 (18)由決能生皆是無常。此義自至。是因是縁能(19)令識生皆是無常。由此定説是識所縁亦是(20)無常。不説如此。是故識所縁。有常無常。此(21)義自至。 (22)阿毘達磨倶舍釋論卷第四
阿毘達磨倶舍釋論卷第五 (4) 婆藪盤豆造 (5) 陳天竺三藏眞諦譯　(6) 釋論中分別根品之四

(7)爲不如此耶。是因於他生有分皆是無常。由(8)此言此無爲法唯不遮爲能故立爲因。此義(9)已撥。於餘經中説所縁境不説不能遮爲因。(10)於經中無爲法因義不成。以不説故。雖復不(11)説亦不正撥。無量餘經能顯此義。皆已磨滅。(12)云何決執此義。非經所説。

廣説(26)乃至識亦如是。若爾無爲亦應不與能縁(27)識等作所縁縁。唯説能生故得作所縁縁。 (28)謂經唯説諸因諸縁能生識者皆是無常。不(29)説一切爲識縁者皆是無常故不成難。豈(34a1)不亦説唯能生因是無常故不撥。無爲唯(2)不障故爲能作因。有契經中説無爲法爲(3)所縁縁。無契經中説無爲法爲能作因故(4)不應立爲唯不障因性。雖無經説亦無(5)處遮。又無量經今已隱沒。云何定判無經(6)説耶。

rnam par śes pa’i bar du yaṅ de daṅ ’dra’o źes gsuṅs so źes zer ro || de lta na ’o na ni ’dus ma byas rnam par śes pa’i (6) dmigs pa’i rkyen du yaṅ mi ’gyur ro || skyes pa’i źes dkar ba’i phyir ’gyur te | rnam par śes pa skyed pa’i rgyu gaṅ dag yin pa daṅ rkyen gaṅ dag yin pa de dag kyaṅ mi rtag na źes gsuṅs kyi rnam par śes pa’i rkyen gaṅ dag yin pa de dag kyaṅ mi rtag na źes ni mi gsuṅs so || rgyu rnams kyaṅ (7) gaṅ dag skyed pa’i rgyu de dag kho na mi rtag go źes ’byuṅ ba’i phyir ’dus ma byas kyaṅ mi sgrib pa’i dṅos po tsam gyis byed rgyu’i rgyu ñid du mi dgag pa yin nam | mdo las dmigs pa’i rkyen yin par gsuṅs kyi mi sgrib pa’i rgyu yin par ni ma gsuṅs pas | mdo las ’dus ma byas rgyu’i dṅos po mi (94a1) ’grub bo || ma gsuṅs mod kyi bkag pa ni med do || mdo rnams kyaṅ phal cher nub nam gsuṅs so źes bya ba ’di ji ltar ṅes par gzuṅ yaṅ

atha ko ’yaṃ visaṃyogo nāma | nanu coktaṃ prāk “pratisaṃkhyānirodha” iti | tadānīṃ “pratisaṃkhyānirodhaḥ katamo yo visaṃyoga” ity uktam idānīṃ visaṃyogaḥ kathamaḥ | yaḥ pratisaṃkhyānirodha ity ucyate | tad idam itaretarāśrayaṃ vyākhyānam asamarthaṃ tatsvabhāvadyotane | tasmād anyathā tatsvabhāvo vaktavyaḥ | āryair eva tatsvabhāvaḥ pratyātmavedyaḥ | etāvat tu śakyate vaktum nityaṃ kuśalaṃ cāsti dravyāntaram | tadvisaṃyogaś cocyate pratisaṃkhyānirodhaś ceti | sarvam evāsaṃskṛtam adravyam iti sautrāntikāḥ | na hi tadrūpavedanādivat bhāvāntaram asti | kiṃ tarhi | spraṣṭavyābhāvamātram ākāśam | tadyathā hy andhakāre pratidhātam avindanta ākāśam ity āhuḥ | utpannānuśayajanmanirodhaḥ pratisaṃkhyābalenānyasyānutpādaḥ pratisaṃkhyānirodhaḥ | vinaiva pratisaṃkhyayā pratyayavaikalayād anutpādo yaḥ so | pratisaṃkhyānirodhaḥ | tadyathā nikāyasabhāgaśeṣasyāntarāmaraṇe | nikāyāntarīyāḥ punar āhuḥ | anuśayānām utpattau prajñāyāḥ sāmarthyam ato ’sau pratisaṃkhyānirodhaḥ | yas tu punaḥ duḥkhasyānutpādaḥ saḥ utpādakāraṇānuśayavaikalyād eveti na tasmin prajñāyāḥ sāmarthyam asty ato ’sāv apratisaṃkhyānirodha iti | so ’pi tu nāntareṇa pratisaṃkhyāṃ sidhyatīti pratisamkhyānirodha evāsau | ya evotpannasya paścād abhāvaḥ sa eva svarasanirodhād apratisaṃkhyānirodha ity apare | asyāṃ tu kalpanāyām anityo ’pratisaṃkhyānirodhaḥ prāpnoty avinaṣṭe tadabhāvāt | nanu ca pratisaṃkhyānirodho ’py anityaḥ prāpnoti | pratisaṃkhyāpūrvakatvāt | na vai sa pratisaṃkhyāpūrvako na hi pūrvaṃ pratisaṃkhyā paścād anutpannānām anutpādaḥ | kiṃ tarhi | pūrvam eva sa teṣām anutpādo ’sti | vinā tu pratisaṃkhyayā ye dharmā utpatsyante tadutpannāyāṃ pratisaṃkhyāyāṃ punar nopapadyanta iti | etad atra pratisaṃkhyāyā samarthyaṃ yad utākṛtotpattipratibandhānām utpattipratibandhabhāvaḥ | yadi tarhi anutpāda eva nirvāṇam idaṃ sūtrapadaṃ kathaṃ nīyate “pañcemānīndriyāṇi āsevitāni bhāvitāni bahulīkṛtāny atītānāgatapratyutpannasya duḥkhasya prahāṇāya saṃvarttanta” iti | prahāṇaṃ hi nirvāṇam anāgatasyaiva cānutpādo nātītapratyutpannasyeti | asty etad evam | kiṃ tu tadālambanakleśaprahāṇāt duḥkhasya prahāṇam uktaṃ bhagavatā “yo rūpe cchandarāgas taṃ prajahīta | cchandarāge prahīṇe evaṃ vas tadrūpaṃ prahīṇaṃ bhaviṣyati pārijñātaṃ vistareṇa yāvad vijñānam” iti | evaṃ traiyadhvikasyāpi duḥkhasya prahāṇaṃ yujyate | athāpy atītānāgatapratyutpannasya kleśasya prahāṇāyety ucyeta | atrāpy eṣa nayaḥ | athavā ’yam abhiprāyo bhaved atītaḥ kleśaḥ paurvajanmikaḥ pratyutpannaḥ kleśa aihajanmiko yathā tṛṣṇā vicariteṣv aṣṭādaśa tṛṣṇāvicaritāny atītam adhvānam upādāyety atītaṃ janmādhikṛtyoktam evaṃ yāvat pratyutpannam | tena ca kleśadvayenāsyāṃ santatau bījabhāva āhito ’nāgatasyotpattaye | tasya prahāṇāt tad api prahīṇaṃ bhavati | yathā vipākakṣayāt karmaṃ kṣīṇaṃ bhavati | anāgatasya punar duḥkhasya kleśasya vā bījābhāvāt atyantam anutpādaḥ prahāṇam | anyathā hy atītapratyutpannasya kiṃ prahātavyam | na hi niruddhe nirodhābhimukhe ca yatnaḥ sārthako bhavatīti | yady asaṃskṛṭaṃ nāsty eva, yad uktaṃ bhagavatā “ye kecid dharmāḥ saṃskṛtā vā ’saṃskṛtā vā virāgas teṣām agra ākhyāyate” iti katham asatām asann agro bhavitum arhati | na vai nāsty evāsaṃskṛtam iti brūmaḥ | etat tu tad īdṛśaṃ yathā ’smābhir uktam | tadyathā asti śabdasya prāgabhāvo ’sti paścād abhāva ity ucyate | atha ca punar nābhāvo bhāvaḥ sidhyati | evam asaṃskṛtam api draṣṭavyam | abhāvo ’pi ca kaścit praśasyatamo bhavati yaḥ sakalasyopadravasyātyantam abhāva ity anyeṣāṃ so ’gra iti praśaṃsāṃ labdhum arhati | vineyānāṃ tasminn upacchandanārtham | yady apy asaṃskṛtam abhāvamātraṃ syān nirodha āryasatyaṃ na syāt | na hi tat tu kiñcid astīti | kas tāvad ayaṃ satyārthaḥ | nanu cāviparītārthaḥ | ubhayam api caitad aviparītaṃ dṛṣṭam āryair yaduta duḥkhaṃ ca duḥkham eveti duḥkhābhāvaś cābhāva eveti ko ’syāryasatyatve virodhaḥ katham abhāvaś ca nāma tṛtīyaṃ cāryasatyaṃ syāt | uktaṃ yathāryasatyaṃ dvitīyasyānantaraṃ dṛṣṭam uddṛṣṭaṃ ceti tṛtīyaṃ bhavati | yady asaṃskṛtam abhāvamātraṃ syād ākāśanirvāṇālambanavijñānam asadālambanaṃ syāt | etad atītānāgatasyāstitvacintāyāṃ cintayiṣyāmaḥ | yadi punar dravyam evāsaṃskṛtam iṣyeta kiṃ syāt | kiṃ ca punaḥ syāt | vaibhāṣikapakṣaḥ pālitaḥ syāt | devatā enaṃ pālayiṣyanti pālanīyaṃ cet maṃsyate | abhūtaṃ tu parikalpitaṃ syāt | kiṃ kāraṇam | na hi tasya rūpavedanādivat svabhāva upalabhyate na cāpi cakṣurādivat karma | amuṣya ca vastuno ’yaṃ nirogha iti ṣaṣṭhīvyavasthā kathaṃ prakalpyate | na hi tasya tena sārdhaṃ kaścit saṃbandho hetuphalādibhāvāsaṃbhavāt | pratiṣedhamātraṃ tu yujyate amuṣyābhāva iti | bhāvāntaratve ’pi yasya kleśasya prāptivicchedād yo nirodhaḥ prāpyate sa tasyeti vyavadiśyate | tasya tarhi prāptiniyame ko hetuḥ | “dṛṣṭadharmanirvāṇaprāpto bhikṣur” ity uktaṃ sūtre | tatra katham abhāvasya prāptiḥ syāt | pratipakṣalābhena kleśapunarbhavotpādātyantaviruddhāśrayalābhāt prāptaṃ nirvāṇam ity ucyate | āgamaś cāpy abhāvamātraṃ dyotayati | evaṃ hy āha | “yat svalpasya duḥkhasyāśeṣaprahāṇaṃ pratiniḥsargo vyantībhāvaḥ kṣayo virāgo nirodho vyupakṣamo ’staṅgamaḥ anyasya ca duḥkhasya_pratisandhir anutpādo ’prādurbhāvaḥ | etat kāntam etat praṇītaṃ yaduta sarvopādhipratiniḥsargas tṛṣṇākṣayo virāgo nirodho nirvāṇam” iti | kim evaṃ neṣyate nāsmin prādurbhavatīty ato ’prādurbhāva iti | asamarthām etāṃ saptamīṃ paśyāmaḥ | kim uktaṃ bhavati | nāsmin prādurbhavatīti yadi satīty abhisaṃbadhyate nityam evāprādurbhāvaprasaṅgo nirvāṇasya nityatvāt | atha prāpta ity abhisaṃbadhyate yata eva tatprāptiḥ parikalpyate tasminn eva saṃmukhībhūte prāpte vā duḥkhasyeṣyatām aprādurbhāvaḥ | ayaṃ ca dṛṣṭānta evaṃ sūpanīto bhavati |

若爾何法名離滅。(13)爲於前不已説耶。擇滅謂永離。各各對諸結。 (14)於前問何法爲擇滅。答是離滅。今問何法爲(15)離滅。答是擇滅。此釋更互相依。終不能顯自(16)性。是故應引別義顯其體性。諸聖人能自證(17)此法體性。若欲説如此等相。亦可得説。謂常(18)住善有別物。若思量即是離滅擇滅。經部師(19)説。一切無爲法皆是無物。何以故。此法不(20)如色受等有別體物。云何無別物。唯無有觸。(21)説名虚空。何故如此。於闇中彼人不得礙。逆(22)説爲虚空。由簡擇力。現在隨眠惑及生離滅。(23)後餘集苦不更生。説名擇滅。離此簡擇。由縁(24)不具故。諸法不更生。説名非擇滅。譬如聚同(25)分殘於中間死不更生。餘部師説。於隨眠惑(26)不更生中。般若有功能。唯此名擇滅。此中後(27)苦不更生。由隨眠惑滅壞生縁不具故。此法(28)得成。於中般若無功能。説此滅名非擇滅。此(29)法若離簡擇則不得成。是故此滅即是擇滅。 (192a1)有餘師説。若法先已生後滅。是自味滅。説名(2)非擇滅。於此執中非擇滅應成無常。若法未(3)滅未有非擇滅故。爲不如此耶。是汝擇滅同(4)前難不異。以簡擇爲先故。若我等不執擇滅(5)在簡擇後。何以故。非先簡擇後方未生諸法(6)不得生。所執云何。先時已有諸法無生。若離(7)簡擇是法應生。簡擇起時後永不生。於此中(8)是簡擇功能。謂先未有生障。今爲生障。若汝(9)執唯不生爲涅槃。云何會釋此經文句。經言(10)若信等五根。被事被修被數習。爲離滅過去(11)未來現世衆苦故。生起。離滅即是涅槃。不生(12)但約未來。於過去現世無不生義。實有如此。 (13)雖然能縁三世惑滅故。世尊説名苦滅。云何(14)判如此。如別經言。於色貪愛汝等應除滅。若(15)貪愛已滅。此色於汝等則滅則離。廣説如經。(16)乃至識亦爾。若爾於三世苦離滅亦爾。若有(17)如此執。爲除過去未來現世惑故説此經。解(18)釋道理悉應如此。若有如此執。過去惑在過(19)去生。現世惑在現世生。譬如貪愛行中説十(20)八貪愛行。約過去世謂約過去生。乃至現世(21)亦爾。由此二世惑。於今相續中。已安立種子。(22)爲生未來惑。由種子滅故説彼亦滅。譬如由(23)果報盡故亦説業盡。是未來苦。及未來惑。無(24)種子故。永不更生。説名離滅。若執異此過(25)去及現世。有何可滅。於已滅及定向滅。是滅(26)功用復有何果。若無爲實無有物。是佛世尊(27)所説經云。所有諸法。謂有爲無爲。於中説離(28)欲法無等。云何於無中無法説無等。若我等(29)不説無爲無。我説如此有。如我所説。如説聲(192b1)有先不有有後不有。雖有有言非有物。終不(2)成有。應知無爲法亦爾。有無所有。最可稱(3)歎。謂一切。災横永不復有。此不有於餘。不(4)有最勝無。等故可稱歎。爲令應受化弟子樂(5)求此法。若無爲唯無所有。滅離則非聖諦。何(6)以故。此無所有故。若爾諦有何義。爲不如此(7)耶。無倒爲義。此二亦無倒。如聖人所見苦(8)如苦。苦無所有。如無所有。若爾於聖諦有何(9)相違。君云何無所有。成第三聖諦。成聖諦(10)義。已説第二次無間聖所見所説。故成第三。 (11)君若無爲唯無所有。縁虚空涅槃爲境識。應(12)成無境界。此義於過去未來實有思量中當(13)決判。君若許無爲法實有別物。有何所有。 (14)復何所有。毘婆沙本義。則便被護。諸天應(15)護。若彼知此。必應可護。此執非眞實。云何(16)非眞實。此無爲不如色受等自性可證。不如(17)眼根等可以事證。此離滅是惑苦離滅。如此(18)安立。云何可成。何以故。此離滅與惑等不(19)相關。因果等義不有故。唯遮撥彼。是義可然。(20)謂某甲某甲不有。若執實有別物。由惑至得(21)斷至得此離滅故。説此是惑離滅。復有何因。(22)能決定此法至得。經中説。比丘已至得現法(23)涅槃。若無所有。云何至得。由至得對治故。至(24)得煩惱及後生永相違依止故。故説至得涅(25)槃。諸阿含顯此法。唯無所有爲義。阿含云。 (26)是衆苦無餘滅。棄捨無際。盡離欲離滅。寂靜(27)斷沒。不續餘苦不取不生。是法寂靜美妙。謂(28)捨一切餘愛。盡離欲離滅名涅槃。云何不許(29)如此於彼不生故名無生。我等見此義與理(192c1)不相應。此文何所顯。若與已有相應。本來應(2)無生。涅槃常住故。若與已至得相應。從此至(3)得可分別此法已有惑已得。汝應許若不生。 (4)是譬喩最與理相應。

若爾何法名爲離繋。即本論中所説(7)擇滅。豈不先問何謂擇滅。答是離繋。今問(8)何法名爲離繋。答是擇滅。如是二答。更互(34a9)相依。於此自性竟不能顯。故應別門開顯(10)自性。此法自性實有離言。唯諸聖者各別内(11)證。但可方便總相説言是善是常別有實(12)物。名爲擇滅亦名離繋。經部師説。一切無(13)爲皆非實有。如色受等別有實物。此所無(14)故。若爾何故名虚空等。唯無所觸説名虚(15)空。謂於暗中無所觸對。便作是説。此是虚(16)空。已起隨眠生種滅位由簡擇力餘不更(17)生説名擇滅。離簡擇力由闕縁故餘不(18)更生名非擇滅。如殘衆同分中夭者餘蘊。 (19)餘部師説。由慧功能隨眠不生名爲擇滅。 (20)隨眠縁闕後苦不生不由慧能名非擇滅。 (21)離簡擇力此滅不成故此不生即擇滅攝。 (22)有説。諸法生已後無。自然滅故名非擇滅。如(23)是所執非擇滅體應是無常。未滅無故。豈(24)不擇滅擇爲先故。先無後有應亦無常。非(25)擇爲先方有擇滅。如何擇滅亦是無常。所(26)以者何。非先有擇後未生法方有不生。何(27)者。不生本來自有。若無簡擇諸法應生。(28)簡擇生時法永不起。於此不起擇有功能。(29)謂於先時未有生障今爲生障非造不(34b1)生。若唯不生是涅槃者。此經文句當云何通。(2)經言。五根若修若習若多修習。能令過去未(3)來現在衆苦永斷。此永斷體即是涅槃。唯(4)於未來有不生義非於過現。豈不相違。雖(5)有此文而不違義。此經意説。縁過現苦(6)煩惱斷故名衆苦斷。如世尊言。汝等於色(7)應斷貪欲。貪欲斷時便名色斷及色遍智。(8)廣説乃至識亦如是。過現苦斷義亦應然。設(9)有餘經言斷過去未來現在諸煩惱者。准(10)前理釋。義亦無違。或此經中別有意趣。過(11)去煩惱謂過去生所起煩惱。現在煩惱謂現(12)在生所起煩惱。如愛行中十八愛行。過去世(13)起者依過去生説。未來現在應知亦爾。如(14)是二世所起煩惱。爲生未來諸煩惱故。於(15)現相續引起種子。此種斷故彼亦名斷。如(16)異熟盡時亦説名業盡。未來衆苦及諸煩惱。(17)由無種故畢竟不生。説名爲斷。若異此者。(18)過去現在何縁須斷。非於已滅及正滅時。(19)須設劬勞爲令其滅。若無爲法其體都無。(20)何故經説所有諸法。若諸有爲若諸無爲於(21)中離染最爲第一。如何無法可於無中立(22)爲第一。我亦不説諸無爲法其體都無。但(23)應如我所説而有。如説此聲有先非有。(24)有後非有。不可非有説爲有故有義得成。 (25)説有無爲。應知亦爾。有雖非有而可稱(26)歎。故諸災横畢竟非有名爲離染。此於一(27)切有非有中最爲殊勝。爲令所化深生欣(28)樂故應稱歎此爲第一。若無爲法唯非有(29)者。無故不應名滅聖諦。且言聖諦其義云(34c1)何。豈不此言屬無倒義。聖見有無皆無顛(2)倒。謂聖於苦見唯是苦。於苦非有見唯非(3)有。此於聖諦義有何違。如何非有而可立(4)爲第三聖諦。第二無間聖見及説故成第三。 (5)若無爲法其體唯無。空涅槃識應縁無境。此(6)縁無境亦無有過。辯去來中當應思擇。 (7)若許無爲別有實體。當有何失。復有何徳。 (8)許便擁護毘婆沙宗是名爲徳。若有可護(9)天神定知自當擁護。然許實有明虚妄計(10)是名爲失。所以者何。此非有體可得如色(11)受等。亦非有用可得如眼耳等。又若別有。(12)如何可立彼事之滅第六轉聲。由滅與事(13)非互相屬。此彼相望非因果故。唯遮彼事。(14)第六可成。彼事之無名爲滅故。滅雖別有(15)而由彼事或得斷時方得此滅可言此滅(16)屬於彼事。何因此滅定屬此得。如契經言。(17)苾蒭獲得現法涅槃。如何非有可言獲得。 (18)由得對治便獲永違煩惱後有所依身故(19)名得涅槃。復有聖教能顯涅槃唯以非有(20)爲其自性。謂契經言。所有衆苦皆無餘斷。(21)各別捨棄盡離染滅靜息永沒。餘苦不續不(22)取不生。此極寂靜。此極美妙。謂捨諸依及(23)一切愛盡離染滅名爲涅槃。云何不許言(24)不生者依此無生故言不生。我等見此第(25)七轉聲於證滅有都無功力。何意故説依(26)此無生。若依此言屬已有義應本不生。涅(27)槃常故。若依此言屬已得義。是則應許依(28)道之得。故唯依道或依道得令苦不生。汝(29)應信受。由此善釋經説喩言。

bral ba źes bya ba ’di ci | sṅar so sor brtags pas ’gog pa yin no źes ma bśad dam | de’i tshe ni so sor brtags (2) pas ’gog pa gaṅ źe na | gaṅ bral ba’o źes bśad | da ni bral ba gaṅ źe na | gaṅ so sor brtags pas ’gog pa’o źes bśad pas phan tshun rten pa’i bśad pa ’di ni de’i raṅ gi ṅo bo gsal bar bya ba la nus pa ma yin te | de lta bas na de’i raṅ gi ṅo bo gźan du brjod par bya’o || de’i (3) raṅ gi ṅo bo ni ’phags pa rnams kho nas so sor raṅ gis rig par bya ba yin te | bral ba źes bya ba daṅ | so sor brtags pa’i ’gog pa źes bya ba gaṅ yin pa brtags pa daṅ dge ba’i rdzas gźan źig yod do źes bya ba de tsam źig ni brjod par nus so || mdo sde pa rnams na re ’dus ma byas (4) thams cad kyaṅ rdzas su med pa kho na ste | de ni gzugs daṅ tshor pa la sogs pa bźin du rdzas gźan du ni med do || ’o na ci źe na | reg bya med pa tsam ni nam mkha’ yin te | ’di ltar mun pa’i naṅ dag na thogs pa ma rñed na nam mkha’o źes zer to | phra rgyas daṅ skye ba skyes pa ’gags nas so (5) sor brtags pa’i stobs kyis gźan mi skye ba ni so sor brtags pas ’gog pa yin no || so sor brtags pa med pa kho nar rkyen ma tshaṅ bas mi skye ba ni so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa ste dper na bar ma dor ’chi ba’i ris mthun pa lhag ma lta bu’o źes zer ro || sde pa (6) gźan dag na re phra rgyas rnams mi skye bar bya ba la śes rab kyi nus pa yod do || de’i phyir de ni so sor brtags pas ’gog pa yin no || sdug bsṅal mi skye ba gaṅ yin pa de ni skye ba’i rkyen phra rgyas med pa kho na’i phyir de la śes rab kyi nus pa med de | de’i phyir de ni so sor brtags pa ma (7) yin pas ’gog pa yin no źes zer te de yaṅ so sor brtags pa med pas mi ’grub pas de ni so sor brtags pas ’gog pa kho na yin no || gźan dag na re sṅar skyes pa phyis med pa gaṅ yin pa de ñid raṅ gi daṅ gis ’gag pa’i phyir so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa yin no (94b1) źes zer te | rtogs pa de la ni so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa mi rtag pa kho nar ’gyur te | ma źig na de med pa’i phyir ro || so sor brtags pas ’gog pa yaṅ so sor brtags pa sṅon du ’gro ba’i phyir mi rtag par ’gyur ba ma yin nam | de ni so sor brtags pa sṅon du ’gro ba (2) ma yin te | sṅar so sor brtags pa yin la phyis skye ba rnams kyi mi skye ba ni ma yin no || ’o na ci źe na | de dag mi skye ba de ni sṅa nas yod pa kho na yin no || chos gaṅ dag so sor brtags ba med na skye bar ’gyur ba de dag so sor brtags pa skyes na yaṅ mi skye’o || ’di la so sor brtags pa’i (3) mthu ni ’di yin te | ’di lta ste gegs ma byas pa rkyen rnams skye ba la gegs byed pa’i dṅos po yin no || gal te mi skye ba kho na mya ṅan las ’das pa yin na ’o na mdo’i tshig dbaṅ po lṅa po ’di dag kun tu bsten | goms par byas | lan maṅ du byas na ’das pa daṅ ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba’i (4) sdug bsṅal spaṅs par ’gyur ro źes bya ba ’di ji ltar draṅ | spaṅs pa ni mya ṅan las ’das pa yin no || mi skye ba ni ma ’oṅs pa kho na yin gyi ’das pa daṅ da ltar byuṅ ba ni ma yin no || de skad du ’byuṅ ba yaṅ yod mod kyi ’on kyaṅ | bcom ldan ’das kyis de la dmigs pa’i ñon moṅs (5) pa spaṅs pas sdug bsṅal spoṅ bar gsuṅs pa yin te | gzugs la ’dun pa daṅ ’dod chags gaṅ yin pa di spoṅs śig | ’dun pa daṅ ’dod chags spaṅs na khyed kyis gzugs de lta bu de yaṅ spaṅs pa daṅ yoṅs su śes par ’gyur ro źes bya ba nas | rgyas par rnam (6) par śes pa’i bar du gsuṅs te | de ltar na dus gsum pa’i sdug bsṅal yaṅ spaṅs par ruṅ ṅo || ci ste ’das pa daṅ ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba’i ñon moṅs pa spaṅs par ’gyur ro źes ’byuṅ bar ’gyur na | der yaṅ tshul ni ’di kho na yin no || yaṅ na dgoṅs pa ni ’das (7) pa’i ñon moṅs pa ni tshe rabs sṅa ma pa yin la | da ltar byuṅ ba’i ñon moṅs pa ni tshe ’di pa yin te | dper na sred pa rnam par spyad pa dag la ’das pa’i dus la brten nas sred pa rnam par spyad pa bcva brgyad do źes ’byuṅ ba ’das pa’i tshe rabs kyi dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa daṅ | (95a1) da ltar byuṅ ba’i bar du yaṅ de daṅ ’dra ba lta bu’o || ñon moṅs pa gñis po ’dis kyaṅ rgyud ’di la ma ’oṅs pa bskyed pa’i phyir sa bon gyi dṅos po bźag pa de spaṅs pas de yaṅ spaṅs pa yin te | dper na rnam par smin pa zad pa las zad par ’gyur ba lta bu’o | (2) ma ’oṅs pa’i sdug bsṅal la ñon moṅs pa ni sa bon med pa’i phyir gtan du mi skye ba spaṅs pa yin no || de lta ma yin na ’das pa daṅ da ltar la ci źig spaṅ du yod de | ’gags zin pa daṅ | ’gag pa la mṅon du phyogs pa la ni ’bad pa don daṅ bcas par mi ’gyur ro sñam pa ’di yin par (3) ’gyur ro || gal te ’dus ma byas med pa kho na yin na | bcom ldan ’das kyis chos gaṅ dag ’dus byas kyaṅ ruṅ ’dus ma byas kyaṅ ruṅ de dag gi mchog ni ’dod chags daṅ bral ba yin par bśad do źes gaṅ gsuṅs pa | ji ltar na med pa rnams kyi mchog yin par ’os | dus (4) ma byas med pa kho na’o źes kyaṅ mi smra’i de ni kho bo cag gis ji skad du bśad pa de lta bu yin no || dper na sgra la sṅa na med pa yaṅ yod | phyis med pa yaṅ yod ces bya mod kyi ’on kyaṅ med pa ni yod par mi ’grub pa ltar ’dus ma byas kyaṅ de bźin du blta bar bya’o || med pa yaṅ kha cig śin (5) tu bsṅags pa yod de | gaṅ gnod pa thams cad daṅ bral ba de ni ’dul ba rnams de la ’dun par bya ba’i phyir gźan dag gi mchog yin no źes bsṅags pa ’thob par ’os so || gal te ’dus ma byas med pa tsam źig yin na ’gog pa ’phags pa’i bden pa yin par mi ’gyur te | de cuṅ (6) zad kyaṅ med pa’i phyir ro || re źig ’gog pa’i bden pa’i don ’di gaṅ yin | phyin ci ma log pa’i don ma yin nam | ’phags pa rnams kyis ’di lta ste | sdug bsṅal la yaṅ sdug bsṅal kho na’o || sdug bsṅal med pa la yaṅ med pa kho na’o źes ’di gñi ga yaṅ phyin ci ma (7) log par gzigs na ’di ’phags pa’i bden pa ñid yin par ’gal ba ci źig yod | ji ltar med pa yaṅ yin la ’phags pa’i bden pa gsum pa yaṅ yin par ’gyur | ji ltar ’phags pa’i bden pa yin pa ni bśad zin to || gñis pa’i ’og tu mthoṅ ba daṅ bstan pas na (95b1) gsum pa yin no || gal te ’dus ma byas dṅos po med pa tsam yin na nam mkha’ daṅ mya ṅan las ’das pa la dmigs pa’i śes pa med pa la dmigs par ’gyur ro || ’di ni ’das pa daṅ ma ’oṅs pa yod pa ñid bsam par bya’o || gal te ’dus ma byas rdzas kho nar ’dod par gyur na (2) cir ’gyur | ci źig tu yaṅ ’gyur | bye brag tu smras pa’i phyogs bskyab par ’gyur ro || gal te ’di bskyab par bya ba yin par sems na lha skyob par ’gyur graṅ | yaṅ dag pa ma yin pa kun tu brtags par ’gyur ro || ci’i phyir źe na | gzugs daṅ tshor ba la sogs pa bźin du de’i (3) raṅ gi ṅo bo yaṅ mi dmigs la mig la sogs pa bźin du las kyaṅ mi dmigs so || dṅos po che ge mo źig gi ’gog pa ’di yin no źes rnam par gźag pa yaṅ ji ltar rab tu brtags te | rgyu daṅ ’bras bu la sogs pa’i dṅos po mi srid pa’i phyir de ni de daṅ lhan cig ’brel pa ’ga’ (4) yaṅ med kyi che ge mo źig med pa’o źes ’gag pa tsam du ruṅ ṅo || dṅos po gźan ñid yin na yaṅ ñon moṅs pa gaṅ gi thob pa chad nas ’gog pa gaṅ thob pa de de’i yin no źes tha sñad gdags so || ’o na de thob par ’dod pa’i rgyu gaṅ źig yin | mdo las mthoṅ pa’i chos la mya ṅan las ’das (5) pa thob pa’i dge sloṅ źes gsuṅs pa de ji ltar na med pa thob par ruṅ | gñen po thob pas ñon moṅs pa daṅ | yaṅ srid pa’i skye ba daṅ śin tu ’gal ba’i rten thob pa’i phyir mya ṅan las ’das pa thob pa źes bya’o || luṅ las kyaṅ dṅos po med pa tsam ñid du brjod par mdzad de | ’di skad du (6) sdug bsṅal ’di ma lus par spaṅs pa | ṅes par spaṅs pa | byaṅ bar ’gyur ba | zad pa | ’dod chags daṅ bral ba | ’gog pa | rnam par źi ba | nub pa | sdug bsṅal gźan daṅ ñiṅ mtshams sbyoṅ ba med pa | len pa med pa | ’byuṅ ba med pa gaṅ yin pa ’di lta ste | phuṅ po thams (7) cad ṅes par spaṅs pa | sred pa zad pa | ’dod chags daṅ bral ba | ’gog pa | mya ṅan las ’das pa ’di ni źi ba’o || ’di ni gya nom pa’o źes gsuṅs so || ’dir yin na ’byuṅ bar mi ’gyur bas de’i phyir ’byuṅ ba med pa źes bya ba de ltar ci ste mi ’dod ce na | bdun pa ’di ni nus (96a1) pa med par lta’o || ’dir yin na ’byuṅ bar mi ’gyur ro źes bya pa ji skad du bśad pa yin | gal te yod na źes bya bar sbyar na ni mya ṅan las ’das pa ni mi rtag pa’i phyir rtag tu mi ’byuṅ ba kho nar thal bar ’gyur ro || ’on te thob na źes bya bar sbyar na ni gaṅ kho nas de (2) ’thob par yoṅs su rtog pa de ñid yod dam thob na sdug bsṅal mi ’byuṅ bar ’dod par gyis śig | de ltar na |

“pradyotasyeva nirvāṇaṃ vimokṣa stasya cetasa” iti |

譬如光涅槃心解脱亦(5)爾。

如燈焔涅槃(35a1)心解脱亦爾。此經意説。

mar me śi bar gyur pa ltar || de yi sems kyi rnam par thar ||
źes gsuṅs pa’i dpe ’di yaṅ legs par draṅs pa yin te |

yathā pradyotasya nirvāṇam abhāva evaṃ bhagavato ’pi cetaso vimokṣa iti | abhidharme ’pi coktam “avastukā dharmāḥ katame | asaṃskṛtā dharmā” iti | avastukā aśarīrā asvabhāvā ity uktaṃ bhavati | nāsyāyam arthaḥ | kas tarhi | pañcavidhavastu | svabhāvava stu yathoktaṃ “yad vastu pratilabdhaṃ samanvāgataḥ sa tena vastuneti” | ālambanavastu | yathoktaṃ “sarvadharmajñeyā jñānena yathāvastv_iti” | saṃyogavastu | yathoktaṃ “yasmin vastuni anunayaḥ saṃyojanena saṃprayuktaḥ pratighasaṃyojanena_ api tasminn” iti | hetuvastu yathoktaṃ “savastukā dharmāḥ katame | saṃskṛtā dharmā” iti || parigrahavastu | yathoktaṃ “kṣetravastu gṛhavastv” iti | tad atra hetur vastuśabdenoktas tasmād asty evāsaṃskṛtaṃ dravyata iti vaibhāṣikāḥ | tasya tu hetuphale na vidyete iti | gataṃ tāvad etat |

如光涅槃非有物。世尊心解脱亦爾。阿毘(6)達磨藏。亦説如此。彼藏云何者無類法。答無(7)爲法。無類謂無體。此言顯無自性。毘婆沙師(8)説。文句義不如此。若爾何義。類有五種。一(9)自性類。如經言。若已得此類。是人必與其(10)相應。二境類。如經言。一切法如類智慧所(11)知。三結類。如經言。若於此類中與欲結相(12)應。即與瞋結相應不。四因類。如經言。何者(13)有類法。一切有爲法。五攝類。如經言。田類(14)宅類等。此文中是因以類名顯之。是故一切(15)無爲實有別物。毘婆沙師説如此。無爲法無(16)因無果。説三無爲已。果有五種。

如燈涅槃唯燈焔謝(2)無別有物。如是世尊心得解脱唯諸蘊滅(3)更無所有。阿毘達磨亦作是言。無事法云(4)何。謂諸無爲法。言無事者。謂無體性。毘婆(5)沙師不許此釋。若爾彼釋事義云何。彼言(6)事者略有五種。一自性事。如有處言。若已(7)得此事彼成就此事。二所縁事。如有處言。(8)一切法智所知隨其事。三繋縛事。如有處言。(9)若於此事愛結所繋。彼於此事恚結繋耶。 (10)四所因事。如有處言。有事法云何。謂諸有爲(11)法。五所攝事。如有處言。田事宅事妻子等(12)事。今於此中説因名事。顯無爲法都無有(13)因。是故無爲雖實有物。常無用故無因無(14)果。總論已竟。

ji ltar mar me śi ba med pa ltar bcom ldan (3) ’das kyis sems kyi rnam par thar pa yaṅ de daṅ ’dra’o || chos mṅon pa las kyaṅ dṅos po med pa’i chos rnams gaṅ źe na | ’dus ma byas kyi chos dag yin no źes gsuṅs te | dṅos po med pa ni lus med pa daṅ | raṅ gi ṅo bo med pa ni źes bśad pa yin no || bye brag tu smra (4) ba rnams na re ’di’i don ni ’di ma yin no || ’o na ci źe na | dṅos po ni rnam pa lṅa ste | raṅ bźin gyi dṅos po ni ji skad du de dṅos po gaṅ źig thob pa’i dṅos po de daṅ ldan no źes gsuṅs pa lta bu’o || dmigs pa’i dṅos po ni ji skad du chos thams cad dṅos po ji lta ba bźin du śes (5) pas śes par bya ba yin no źes gsuṅs pa lta bu’o || ldan pa’i dṅos po ji skad du dṅos po gaṅ la rjes su chags pa’i kun nas dkris pa daṅ ldan pa de yaṅ khoṅ khro ba’i kun nas bkris pa daṅ yaṅ ldan no źes gsuṅs pa lta bu’o || rgyu’i dṅos po ni ji skad du dṅos po daṅ bcas pa’i chos (6) rnams gaṅ źe na | ’dus byas kyi chos rnams so źes gsuṅs pa lta bu’o || yoṅs su gzuṅ ba’i dṅos po ni ji skad du źiṅ gi dṅos po daṅ | khyim gyi dṅos po źes gsuṅs pa lta bu ste de la ’dir ni rgyu’i dṅos po’i sgrar gsuṅs pa yin te | de lta bas na ’dus ma byas rdzas su yod pa (7) kho na yin la de la yaṅ rgyu daṅ ’bras bu dag ni med do źes zer ro || re źig de ni rdzogs so | || |

athaiṣāṃ phalānāṃ katamat phalaṃ kasya hetoḥ |

於中此果何(17)因。此因何果。

於諸果中應説何果何因所(15)得頌曰

yaṅ ’bras bu ’di dag las ’bras bu gaṅ źig rgya gaṅ gi yin źe na |

vipākaphalam antyasya

偈曰。後因果報果。

(16)後因果異熟　前因増上果
(17)同類遍等流　倶相應士用

rnam smin ’bras bu tha ma’i yin ||

vipākahetur antye ’bhihitatvāt antyaḥ | tasya vipākaphalam |

釋曰。果報(18)因最後説故稱後。此因以果報果爲果。

(18)論曰。言後因者。謂異熟因。於六因中最後(19)説故。初異熟果此因所得。

rnam par smin pa’i rgyu ni tha mar bstan pa’i phyir tha ma ste | rnam par smin (96b1) pa’i ’bras bu ni de yin no |

pūrvasyādhipataṃ phalam |

偈(19)曰。前因増上果。

See the full verse quoted previously.

bdag po’i ’bras bu daṅ po’i yin ||

kāraṇahetuḥ pūrvam uktatvāt pūrvaḥ | tasyādhipajaṃ phalam | anāvaraṇabhāvamātreṇāvasthitasya kim ādhipatyam | etad eva aṅgībhāvo ’picāsti kāraṇahetos tadyathā “pañcasu vijñānakāyeṣu daśānām āyatanānāṃ bhājanaloke ca karmaṇām | śrotrādīnām apy asti cakṣurvijñānotpattau pāraṃparyeṇādhipatyam | śrutvā draṣṭukāmatotpatter” ity evamādi yojyam |

釋曰。隨造因最初説故稱(20)前。此因以増上果爲果。此因唯不能遮爲(21)性。有何増上。即此是増上。隨造因復有助功(22)能。譬如於五識十入有功徳。又於器世界諸(23)業有功能。耳等諸根。於眼識生中。傳傳有(24)増上。由聞欲見生故。如此等應思。

言前因者。謂能(20)作因。於六因中最初説故。後増上果此因所(21)得。増上之果名増上果。唯無障住有何増(22)上。即由無障得増上名。或能作因亦有勝(23)力。如十處界於五識身。諸有情業於器世(24)界。耳等對於眼識生等。亦有展轉増上生力。 (25)聞已便生欣見欲故。此等増上如應當思。

byed rgyu’i rgyu ni daṅ por bstan pa’i phyir daṅ po ste bdag po’i ’bras bu ni de’i yin no || bdag po’i ’bras bu ni bdag po yin no || mi sgrib pa’i dṅos po tsam du gnas pa go ci źig dbaṅ byed ce na | de ñid dbaṅ byed pa yin (2) no || byed rgyu’i rgyu la skyed pa’i dṅos po yaṅ yod de | ’di lta ste rnam par śes pa’i tshogs lṅa po dag la skye mched bcu lta bu daṅ | snod kyi ’jig rten la las rnams lta bu’o || rna ba la sogs pa la yaṅ mig gi rnam par śes pa bskyed pa la brgyud pas dbaṅ byed pa yod de | thos nas (3) lta bar ’dod pa ’byuṅ ba’i phyir ro źes bya ba de lta bu la sogs par sbyar bar bya’o ||

sabhāga sarvatragayor niṣyandaḥ

偈曰。同(25)類及遍行。等流。

(26)同類遍行得等流果。

rgyu mthun skal mñam kun ’gro ba’i ||

sadṛśaphalatvād anayor niḥṣyandaphalam |

釋曰。此二因果皆似因故。(26)悉以等流果爲果。

此二因果皆似因故。

’di gñis daṅ ’dra ba’i ’bras bu yin pa’i phyir rgyu mthun pa’i ’bras bu yin no ||

pauruṣaṃ dvayoḥ || 2.56 ||

偈曰。二功力。

See the full verse quoted previously.

skyes bu pa ni gñis kyi yin ||

釋曰。二謂(27)倶有因相應因。同以功力果爲果。不過丈夫(28)能故名功力。此功力即是其果。何法名功力。(29)此法於餘法所有功能。此功力如丈夫能故(193a1)名功力。如世間言鴉足草藥醉象將軍。爲餘(2)因亦有功力果。爲唯此二餘因亦有。餘果報(3)因由功力果。或倶生。或無間生。果報果不爾。(4)此果報因。亦有遠功力果。譬如農夫所應得(5)稻。

倶(27)有相應得士用果。非越士體有別士用。 (28)即此所得名士用果。此士用名爲目何法。(29)即目諸法所有作用。如士用故得士用名。(35b1)如世間説鴉足藥草醉象將軍。爲唯此二(2)有士用果爲餘亦然。有説。餘因亦有此果。(3)唯除異熟。由士用果與因倶生或無間生。 (4)異熟不爾。有餘師説。此異熟因亦有隔越遠(5)士用果。譬如農夫所收果實。

skyes bu byed pa’i ’bras bu ni lhan cig (4) ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i rgyu dag gi yin no || skyes bu’i ṅo bo las mi gźan pa’i phyir skyes bu byed pa ni skyes bu ñid yin no || de’i ’bras bu ni skyes bu yin pa’o || skyes bu byed pa źes bya ba ’di ci źig ce na | chos gaṅ gi byed pa gaṅ yin pa de skyes bu’i byed pa lta bu ni skyes bu (5) byed pa ste | dper na sman bya rog rkaṅ daṅ | mi glaṅ po che myos pa źes bya ba bźin no || ci gźan dag la yaṅ skyes bu byed pa’i ’bras bu yod dam | ’on te gñis kho na’i yin źe na | rnam par smin pa’i rgyu ma gtogs pa gźan dag la yaṅ yod de | ’di ltar skyes bu byed pa’i (6) ’bras bu ni lhan cig ’byuṅ ba daṅ de ma thag tu ’byuṅ ba yin na rnam par smin pa ni de lta ma yin no || gźan dag na re de la yaṅ skyes bu’i byed pa’i ’bras bu’i skal ba ni yod do || dper na źiṅ pa rnams kyi ’bras bu lta bu’o źes zer ro ||

kiṃ punar idaṃ vipākaphalaṃ nāma kiṃ yāvad adhipatiphalam |

何法名果報果。乃至何法名増上果。

異熟等果其相(6)云何。頌曰

yaṅ rnam par smin pa’i ’bras bu źes bya ba ’di (7) ni ci yin | bdag po’i ’bras bu’i bar du ci źig yin źe na |

vipāko ’vyākṛto dharmaḥ |

偈(6)曰。果報無記法。

(7)異熟無記法　有情有記生
(8)等流似自因　離繋由慧盡
(9)若因彼力生　是果名士用
(10)除前有爲法　有爲増上果

rnam smin luṅ du ma bstan chos ||

anivṛtāvyākṛto hi dharmaḥ vipākaḥ | asattvākhyo ’pi syād ata āha |

釋曰。是無覆無記法。此果(7)報爲非衆生名耶。偈曰。

(11)論曰。唯於無覆無記法中有異熟果。爲此(12)亦通非有情數。

rnam par smin pa ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i chos yin no || sems can du ston pa ma yin ba yaṅ yod pas de’i phyir |

sattvākhyaḥ

衆生。

See the full verse quoted previously.

sems can brjod ces bya ba smos so ||

aupacayiko ’pi syāt naiḥṣyandiko ’py ata āha |

釋曰。此法唯(8)屬内。非共得故。稱衆生名。此法爲増長爲(9)等流。偈曰。

唯局有情。爲通等流及所(13)長養。

rgyas pa las byuṅ (97a1) ba daṅ rgyu mthun pa las byuṅ ba yaṅ yod pas de’i phyir |

vyākṛtodbhavaḥ |

有記生。

See the full verse quoted previously.

luṅ bstan phyis byuṅ źes bya ba smos te |

釋曰。善惡二法。於果報(10)可記故説有記。從此後時生非無間生。是名(11)果報。果報相如此。非衆生名法。亦從業生。(12)云何不名果報。共所得故。此法餘人亦能如(13)此共用。果報無共得。何以故。是彼所作業(14)果報。此得共用。無有是處。増上果亦是業(15)所生。云何共用。從共業生故。

應知唯是有記所生。一切不善及善有(14)漏能記異熟故名有記。從彼後時異熟方(15)起。非倶無間名有記生。如是名爲異熟果(16)相。非有情數亦從業生。何非異熟。以共有(17)故。謂餘亦能如是受用。夫異熟果必無有(18)餘共受用義。非餘造業餘可因斯受異(19)熟果。其増上果亦業所生。何得共受。共業(20)生故。

dge ba daṅ mi dge ba ni rnam par smin pa’i phyir luṅ du bstan pas luṅ du bstan pa’o || gaṅ źig de las dus phyi ma la ’byuṅ źiṅ de ma thag tu ma yin pa de ni rnam (2) par smin pa ste | ’di ni rnam par smin pa’i mtshan ñid yin no || ci’i phyir sems can du ston pa ma yin pa’i don las las skyes pa rnam par smin pa ma yin nam źe na | thun moṅ ba’i phyir te | de ni gźan gyis kyaṅ de bźin du yoṅs su spyad par nus so || rnam par smin pa ni thun (3) moṅ ma yin pa’i ste | gźan gyis byas pa’i las kyi rnam par smin pa gźan gyis myoṅ bar ni med do || bdag po’i ’bras bu ci’i phyir myoṅ źe na | thun moṅ gi las las byuṅ ba’i phyir ro ||

niḥṣyando hetusadṛśaḥ |

偈曰。等流似(16)自因。

See the full verse quoted previously.

rgyu mthun rgyu daṅ ’dra ba’o ||

hetor yaḥ sadṛśo dharmaḥ sa niṣyandaphalam | tadyathā sabhāgasarvatragahetvoḥ | yadi sarvatragahetor api samānaṃ phalaṃ kasmān na sabhāgahetor eveṣyate | yasmāt bhūmitaḥ kliṣṭatayā cāsya sādṛśyaṃ na tu prakārataḥ | yasya tu prakārato ’pi sādṛśyaṃ so ’bhyupagamyata eva sabhāgahetuḥ | atha eva yo yasya sabhāgahetuḥ sarvatragahetur api sa tasyeti catuṣkoṭikaḥ kriyate | prathamā koṭir asarvatragaḥ sabhāgahetuḥ | dvitīyā ’nyanaikāyikaḥ sarvatragahetuḥ | tṛtīyaikanaikāyikaḥ sarvatragahetuḥ | caturthy etān ākārān sthāpayitveti |

釋曰。若果與因相似。是名等流果。如(193a17)同類遍行因果。若同類遍行因果皆同類。云(18)何不許皆是同類因。由此果約地約染汚同(19)本因。不由一切類。若法由一切類與果相似(20)故。許此法是同類因。爲此義故立四句。若法(21)於此法是同類因。於此法亦是遍行因不。有(22)四句。第一句者。非遍行因。但是同類因。第(23)二句者。別部遍行因。第三句者。一部遍行(24)因。第四句者。除前三句。

似自因法名等流果。謂似同類遍行(21)二因。若遍行因亦得等流果。何不許此即(22)名同類因。此果但由地等染故與因相似(23)不由種類。若由種類果亦似因。此果所因(24)乃名同類。故作是問。若是同類因亦遍行因(25)耶。應作四句。第一句者。非遍行法爲同類(26)因。第二句者。他部遍法爲遍行因。第三句(27)者。自部遍法爲遍行因。第四句者。除前諸(28)相

rgyu daṅ ’dra ba’i chos gaṅ yin pa de ni rgyu mthun pa’i ’bras bu ste | ’di (4) lta ste skal ba mñam pa daṅ kun tu ’gro ba’i rgyu dag gi lta bu’o || gal te kun tu ’gro ba’i rgyu’i ’bras bu yaṅ ’dra ba yin na go ci’i phyir skal ba mñam pa’i rgyu kho nar mi ’dod ce na | ’di ltar de ni sa daṅ ñon moṅs pa can las ’dra ba yin gyi | rnam pa las kyaṅ ’dra ba ni ma yin no || (5) gaṅ źig rnam pa las kyaṅ ’dra ba de ni skal ba mñam pa’i rgyu yin par khas len pa ñid do || de ñid kyi phyir gaṅ źig gaṅ gi skal ba mñam pa’i rgyu yin pa de kun tu ’gro ba’i rgyu yaṅ yin nam źe na | mu bźir bya ste | mu daṅ po ni skal ba mñam pa’i rgyu ni kun tu ’gro ba ma yin pa’o || (6) gñis pa ni ris gźan pa’i kun tu ’gro ba’i rgyu’o || gsum pa ni ris gcig pa’i kun tu ’gro ba’i rgyu’o || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o ||

visaṃyogaḥ kṣayo dhiyā || 2.57 ||

偈曰。離滅由智盡。

See the full verse quoted previously.

bral ba blo yis zad pa’o ||

kṣayo nirodhaḥ | dhīḥ prajñā | tenāpratisaṃkhyānirodho visaṃyogaphalam ity uktaṃ bhavati |

(25)釋曰。盡謂永離滅。智謂三道中三根。因此智(26)苦集次第盡故。名永離滅。即是擇滅。説名離(27)滅果。

由慧盡法名離繋果。滅故名盡。擇故名(29)慧。即説擇滅名離繋果。

zad pa ni ’gog pa’o || blo ni śes rab ste | des na so sor brtags pas ’gog pa ni bral (7) ba’i ’bras bu yin no źes bśad par ’gyur ro ||

yadbalāj jāyate yat tatphalaṃ puruṣakārajam |

偈曰。若由法力生。是果名功力。

See the full verse quoted previously.

gaṅ gi stobs kyis gaṅ skye ba’i || ’bras de skyes bu byed las skyes ||

tadyathā adharabhūmikasya prayogacittasyoparibhūmikaḥ samādhiḥ sāsravasyānāsravo dhyānacittasya nirmāṇacittam ity evamādi | pratisaṃkhyānirodhas tu yad balāt prāpyata iti vaktavyam |

釋(28)曰。若由此法功能彼法生。彼法是此法功力(29)果。如下地加行心。上地三摩提有流無流定(193b1)心變化心。如是等擇滅者。由道功能。應但(2)説至得。

若法因彼勢力所(35c1)生。即説此法名士用果。如因下地加行心(2)力上地有漏無漏定生。及因清淨靜慮心力(3)變化心生。如是等類擇滅應言由道力得。

dper na sa ’og ma pa’i sbyor ba’i sems kyis goṅ ma pa’i tiṅ ṅe ’dzin daṅ | zag pa daṅ bcas pa’i zag pa med pa daṅ | bsam gtan gyi sems kyi (97b1) sprul pa’i sems so źes bya ba de lta bu la sogs pa’o || so sor brtags pas ’gog pa ni gaṅ gi stobs kyis ’thob pa źes brjod par bya’o ||

apūrvaḥ saṃskṛtasyaiva saṃskṛto ’dhipateḥ phalam || 2.58 ||

偈曰。先未有有爲。有爲増上果。

See the full verse quoted previously.

sṅon byuṅ ma yin ’dus byas ni || ’dus byas kho na’i bdag po’i ’bras ||

釋(3)曰。從先已生有爲法。別生有爲法。名増上(4)果。功力果與増上果其異云何。能作所得果(5)名功力果。非能作所得果名増上果。如工巧(6)師所得名功力果亦増上果。若餘所得但是(7)増上果。

(4)諸有爲法。除前已生是餘有爲之増上果。 (5)士用増上二果何殊。士用果名唯對作者。増(6)上果稱通對此餘。如匠所成。對能成匠具(7)得士用増上果名。對餘非匠唯増上果。

sṅar byuṅ ba las gźan pa’i ’dus byas kyi chos ni ’dus byas (2) thams cad kyi bdag po’i ’bras bu yin no || skyes bu byed pa daṅ bdag po’i ’bras bu dag la tha dad du bya ba ci źig yod ce na | skyes bu byed pa’i ’bras bu ni byed pa po’i yin no || bdag po’i ’bras bu ni byed pa po ma yin pa’i yaṅ yin te | ’di lta ste | bzo bo rnams kyi bzo ni skyes bu (3) byed pa’i ’bras bu yaṅ yin la bdag po’i ’bras bu yaṅ yin no || gźan dag gi ni bdag po’i ’bras bu kho na yin no ||

athaiṣāṃ hetūnāṃ katamo hetuḥ kasmin kāle phalaṃ pratigṛhṇāti dadāti vā |

復次如此六因中。何因何時能取果(8)及能與果。

於(8)上所説六種因中。何位何因取果與果。頌曰

yaṅ rgyu ’di dag las rgyu gaṅ źig dus gaṅ du ’bras bu ’dzin tam ’byin ce na |

vartamānāḥ phalaṃ pañca gṛhṇanti

偈曰。五現世取果。

(9)五取果唯現　二與果亦然
(10)過現與二因　一與唯過去

lṅa po da ltar ’bras bu ’dzin ||

nātītāḥ pratigṛhītatvān nāpy anāgatā niṣpuruṣakāratvāt | kāraṇahetur apy evam | sa tu nāvaśyaṃ saphala iti nocyate |

釋曰。離隨造(9)因。所餘五因。在現世能取自果。非過去果已(10)取故亦非未來無功力故。隨造亦爾。此因不(11)定有果。是故不説。

(11)論曰。五因取果唯於現在。定非過去。彼已(12)取故。亦非未來。彼無用故。亦應如是説。能(13)作因非定有果故此不説。

yoṅs su bzuṅ zin pa’i phyir ’das pa rnams (4) kyaṅ ma yin la skyes bu byed pa ma yin pa’i phyir ma ’oṅs pa rnams kyaṅ ma yin no || byed rgyu’i rgyu yaṅ de daṅ ’dra mod kyi de ni ’bras bu daṅ bcas par ma ṅes pas ma brjod do ||

dvau prayacchataḥ |

偈曰。二是時與果。

See the full verse quoted previously.

gñis ni rab tu ’byin par byed ||

sahabhūsaṃprayuktakahetū varttamānau phalaṃ prayacchataḥ | samānakālam eva hy anayeḥ phaladānagrahaṇam |

釋曰。(12)倶有相應二因。亦在現世能與果。何以故。此(13)二因取果與果同在一時故。

倶有相應與果(14)亦爾。唯於現在。由此二因取果與果必倶(15)時故。

lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i rgyu dag ni da ltar ’bras bu (5) ’byin par byed de | ’di gñis kyi ’bras bu ’dzin pa daṅ ’byin pa ni dus mñam pa kho na yin no ||

varttamānābhyatītau dvau

偈曰。二現世過(14)去。

See the full verse quoted previously.

da ltar gyi daṅ ’das pa dag | ’bras bu ’byin par byed de |

phalaṃ prayacchataḥ sabhāgasarvatragahetū | yuktaṃ tāvad yad atītāv iti | atha kathaṃ varttamānau niṣyandaphalaṃ prayacchataḥ | samanantaranivarttanāt | nivṛtte tu phale tau cābhyatītau bhavataḥ | phalaṃ cāpi dattaṃ na punas tad eva dattaḥ | asti kuśalaḥ sabhāgahetuḥ phalaṃ pratigṛhṇāti na dadātīti catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭiḥ kuśalamūlāni samucchindan yāḥ prāptīḥ sarvapaścād vijahāti | dvitīyā kuśalamūlāni pratisaṃdadhāno yāḥ sarvaprathamaṃ pratilabhate | evaṃ tu vaktavyam | syāt tā eva pratisaṃdadhānasya tṛtīyā asamucchinnakuśalamūlasya śeṣāsv avasthāsu | caturthy etān ākārān sthāpayitvā | akuśalasya tu prathamā koṭiḥ | kāmavairāgyam anuprāpnuvan yāḥ prāptīḥ sarvapaścād vijahāti dvitīyā kāmavairāgyāt parihīyamāṇo yāḥ sarvaprathamaṃ pratilabhate | evaṃ tu vaktavyam | syāt tā eva parihīyamāṇasya | tṛtīyā kāmāvītarāgasya śeṣāsv avasthāsu | caturthy etān ākārān sthāpayitvā | evaṃ nivṛtāvyākṛtasyāpy arhattvaprāptiparihāṇito yathāyogaṃ yojyam | anivṛtāvyākṛtasya paścātpādakaḥ | yās tāvat dadāti pratigṛhṇāty api saḥ | syāt pratigṛhṇāti na dadāty arhataś caramāḥ skandhāḥ | sālambananiyamena tu kṣaṇaśaḥ | kuśalaḥ sabhāgahetuḥ phalaṃ pratigṛhṇāti na dadātīti | catuṣkokṭikaḥ | prathamā koṭiḥ kuśalacittānantaraṃ kliṣṭam avyākṛtaṃ vā cittaṃ saṃmukhīkarotīti | dvitīyā viparyayāt | tṛtīyā kuśalacittānantaraṃ kuśalam eva | caturthy etān ākārān sthāpayitvā | evam akuśalādayo ’pi yojyāḥ | kathaṃ punaḥ phalaṃ pratigṛhītaṃ bhavati | tasya bījabhāvopagamāt |

釋曰。與果同類遍行二因。此二因若過去(15)與果。此義可然。云何此二因於現世與等流(16)果。由次第生故。若果已生此二因即謝過去。 (17)若與果已後不更與。有同類因。但能取果不(18)與果不。此中有四句。第一句者。若人斷善根。(19)最後所斷至得。第二句者。若人還接善根。最(20)初所得至得。應説如此是人還接前至得。第(21)三句者。不斷善人於所餘位。第四句者。除(22)前三句。若惡同類因。第一句者。是人正得(23)離欲。欲界最後。所捨至得。第二句者。若人(24)退欲界離欲。最初所得至得。應説如此是退(25)人前至得。第三句者。不離欲欲界。於所餘(26)位。第四句者。除前三句。如此有覆無記同(27)類。因至得阿羅漢果及退。於中如理應思。無(28)覆無記無後句。若因能與果必能取果。有能(29)取果不能與果。如阿羅漢最後陰。若約有境(193c1)界同類因。隨刹那判。有善同類因。但取果不(2)與果不。此中有四句。第一句者。若從善心(3)次第起染汚無記心現前。第二句者。翻前。第(4)三句者。善心次第起善心。第四句者。除前三(5)句。如善不善等四句。亦應如理思。 .

同類遍行二因與果通於過現。過去可(16)然。如何現在與等流果。有等流果無間生(17)故。若果已生。因便過去。名已與果。不應更(18)與。善同類因有時取果而非與果。應作四(19)句。第一句者。謂斷善根時最後所捨得。第二(20)句者。謂續善根時最初所得得。應説爾時續(21)者前得。第三句者。謂不斷善根於所餘諸位。 (22)第四句者。謂除前相。又於不善同類因中(23)亦有四句。第一句者。謂離欲貪時最後所(24)捨得。第二句者。謂退欲貪時最初所得得。 (25)應説爾時退者前得。第三句者。謂未離欲貪(26)於所餘諸位。第四句者。謂除前相。有覆無(27)記同類因中。亦有四句。於阿羅漢得時退(28)時未得及餘。如理應説。無覆無記同類因中(29)有順後句。謂與果時必亦取果。或時取果而(36a1)非與果。謂阿羅漢最後諸蘊。約有所縁刹(2)那差別。善同類因亦有四句。第一句者。謂善(3)心無間起染無記心。第二句者。謂與上相(4)違。第三句者。謂善心無間還起善心。第四句(5)者。謂除前相。不善心等如其所應。亦有四(6)句。准例應説。取果與果其義云何。能爲彼(7)種故名取果。正與彼力故名與果。

skal ba mñam pa daṅ kun tu ’gro ba’i rgyu dag go || re źig gaṅ ’das pa dag ni rigs ni da ltar gyi dag go || rgyu mthun pa’i (6) ’bras bu ji ltar ’byin ce na | mjug thogs su bsgrub pa’i phyir te | ’bras bu grub na ni de dag kyaṅ ’das pa yin la ’bras bu yaṅ byuṅ zin pas yaṅ de ñid mi ’byin to || dge ba’i skal ba mñam pa’i rgyu ’bras bu ’dzin la mi ’byin pa yod dam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po (7) ni dge ba’i rtsa bdag kun tu gcod pas thams cad kyi tha mar ’dor ba’i thob pa gaṅ dag yin pa’o || gñis pa ni dge ba’i rtsa ba dag gi ñid mtshams sbyor bas thams cad kyi daṅ por ’thob pa gaṅ dag yin pa’o || ’di skad du de dag ñid kyis ñid mtshams sbyor bar byed pa’i źes (98a1) brjod par bya ba ni ma yin no || gsum pa ni dge ba’i rtsa ba kun tu ma chad pa’i gnas skabs lhag ma rnams su’o || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o | mi dge ba’i mu daṅ po ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ bral pa thob pa daṅ ldan pas thams cad kyi tha mar ’dor (2) ba’i thob pa gaṅ dag yin pa’o || gñis pa ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ bral ba las yoṅs su ñams pas thams cad kyi daṅ por ’thob pa gaṅ dag yin pa’o || ’di skad du de dag ñid kyis yoṅs su ñams pa’i źes brjod par bya ba ni yin no || gsum pa ni ’dod pa’i ’dod (3) chags daṅ bral pa’i gnas skabs lhag ma rnams su’o || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o || bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i yaṅ de bźin du dgra bcom pa ñid thob pa daṅ yoṅs su ñams pa las ci rigs par sbyar bar bya’o || ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i ni (4) tshig phyi ma daṅ sbyor ba ste | re źig ’byin pa gaṅ yin pa ni ’dzin pa yaṅ yin no || ’dzin pa las mi ’byin pa yaṅ yod de | dgra bcom pa’i phuṅ po tha ma rnams so || dmigs pa daṅ bcas pa’i ṅes pas ni skad cig re re la ste | dge ba’i skal pa mñam pa’i ’bras bu ’dzin (5) la mi ’byin pa źes bya ba mu bźi’o || mu daṅ po ni dge ba’i sems kyi mjug thogs su ñon moṅs pa can nam luṅ du ma bstan pa’i sems mṅon du byed pa’o || gñis pa ni bzlog pa’o || gsum pa ni dge ba’i sems kyi mjug thogs su dge ba kho na’o || bźi pa ni rnam pa de dag (6) ma gtogs pa’o || mi dge ba la sogs pa yaṅ de bźin du sbyar bar bya’o || yaṅ ji ltar na ’bras bu gzuṅ ba yin źe na | de’i sa bon gyi dṅos por ñe bar ’gro ba’i phyir ro ||

eko ’tītaḥ prayacchati || 2.59 ||

偈曰。一(6)過去與果。

See the full verse quoted previously.

gcig ni ’das pas ’byin par ’gyur ||

vipākahetur atīta eva phalaṃ prayacchati | yasmān na saha vā samanantaro vā ’sti vipākaḥ | punar anye caturvidhaṃ phalam āhuḥ | pratiṣṭhāphalam | yathā jalamaṇḍalaṃ vāyumaṇḍalasya yāvat tṛṇādayaḥ pṛthivyāḥ | prayogaphalam | yathā ’śubhāyā yāvad anutpādajñānam | sāmagrīphalam | yathā cakṣurādīnāṃ cakṣurvijñānādīni | bhāvanāphalam | yathā rūpāvacarasya cittasya nirmāṇam | etat tu puruṣakārādhipatiphalayor antarbhūtam | uktā hetavaḥ phalāni ca ||

釋曰。果報因在過去能與果。何(7)以故。果報無倶起。無無間起故。有餘師説。(8)有四種果。一依止果。譬如水輪爲風輪果。乃(9)至草等爲地果。二加行果。譬如不淨觀無生(10)智。三集果。譬如眼等眼識等。四修習果。譬(11)如色界道變化爲果。此四種果。屬増上果功(12)力果攝。説因及果已。

異熟與(8)果唯於過去。由異熟果無與因倶及無間(9)故。復有餘師。前五果外別説四果。一安立果。 (10)謂如水輪爲風輪果。乃至草等爲大地果。 (11)二加行果。謂如無生智等遠爲不淨等果。三(12)和合果。謂如眼識等爲眼根等果。四修習(13)果。謂如化心等爲諸靜慮果。如是四果皆(14)是士用増上果攝。説因果已。

rnam par smin pa’i rgyu ni ’das pa kho nas ’bras bu ’byin te | ’di (7) ltar lhan cig gam de ma thag tu rnam par smin pa ni med do || gźan dag ni ’bras bu rnam pa bźi źig tu yaṅ ’chad de | rten gyi ’bras bu ni | ’di lta ste rluṅ gi dkyil ’khor gyis chu’i dkyil ’khor lta bu nas sa gźi’i rtsa ba la sogs pa’i bar lta bu’o || sbyor ba’i ’bras bu ni (98b1) ’di lta ste mi sdug pa nas mi skye ba śes pa’i bar lta bu’o || tshogs pa’i ’bras bu ni ’di lta ste | mig la sogs pa dag gi mig gi rnam par śes pa la sogs pa dag lta bu’o || bsgom pa’i ’bras bu ni ’di lta ste gzugs na spyod pa’i lam gyi sprul pa’i sems lta bu’o || ’di (2) thams cad ni skyes bu byed pa daṅ bdag po’i ’bras bu dag gi khoṅs su ’dus so || rgyu rnams daṅ ’bras bu rnams bśad zin to ||

tatra katame dharmāḥ katibhiḥ hetubhir utpadyanta ity āha samāsata ime caturvidhā dharmās tadyathā kliṣṭā dharmā vipākajāḥ prathamānāsravās tebhyaś ca śeṣāḥ | ke punaḥ śeṣāḥ | vipākavarjyāḥ avyākṛtāḥ prathamānāsravakṣaṇavarjyāś ca kuśalā iti | ete caturvidhā dharmāḥ |

何者爲法。由何因生。(13)由幾因生。若略説。法有四種。一染汚法二果(14)報生法。三初無流法。四前二殘法。何者爲(15)殘法。離果報所餘無記。離初無流所餘善法。 (16)此四種法。

復應思擇。此(15)中何法幾因所生。法略有四。謂染汚法。異熟(16)生法。初無漏法。三所餘法。餘法者何。謂除(17)異熟餘無記法。除初無漏諸餘善法。如是(18)四法。頌曰

de la chos gaṅ źig rgyu dag du źig gis skyed par byed ce na smras pa | mdor bsdu na chos ni rnam pa bźi po ’di dag yin te | ’di lta ste chos ñon moṅs (3) pa can rnams daṅ | rnam par smin pa las skyes pa rnams daṅ | zag pa med pa’i dbaṅ po rnams daṅ | de dag gi lhag ma rnams so || lhag ma yaṅ gaṅ dag yin źe na | rnam par smin pa las ma gtogs pa’i luṅ du ma bstan pa rnams daṅ | zag pa med pa’i skad cig ma (4) daṅ po ma gtogs pa’i dge ba rnams so || chos rnam pa bźi po de dag ni |

kliṣṭā vipākajāḥ śeṣāḥ prathamāryā yathākramam |
vipākaṃ sarvagaṃ hitvā tau sabhāgaṃ ca śeṣajāḥ || 2.60 ||

偈曰。染汚果報餘。初無流次第。除(17)果報遍行。二同類餘生。

(19)染汚異熟生　餘初聖如次
(20)除異熟遍二　及同類餘生
(21)此謂心心所　餘及除相應

ñon moṅs can daṅ rnam smin skyes || lhag daṅ daṅ po ’phags rim bźin ||
rnam smin kun ’gro de gñis daṅ || skal mñam ma gtogs lhag las skyes ||

kliṣṭā dharmā vipākahetuṃ hitvā śeṣebhyaḥ pañcabhyo jāyante | vipākajā sarvatragahetuṃ hetvā śeṣebhyaḥ pañcabhya eva | śeṣā dharmāstau vipākasarvatragahetū hitvā śeṣebhyaś caturbhryo jāyante | prathamānāsravās tau ca vipākasarvatragahetū sabhāgahetuṃ ca hitvā śeṣebhyaḥ tribhyo jāyante |

釋曰。染汚法除一果(18)報因。從餘五因生。果報生法。除一遍行因。(19)從餘五因生。所餘法除果報遍行二因。從餘(20)四因生。初無流法。除果報遍行二因。又除(21)同類因。從餘三因生。

(22)論曰。諸染汚法除異熟因餘五因生。異熟(23)生法除遍行因餘五因生。三所餘法雙除(24)異熟遍行二因餘四因生。初無漏法。雙除前(25)二及同類因餘三因生。

chos ñon moṅs pa can rnams ni rnam par (5) smin pa’i rgyu ma gtogs pa lhag ma lṅa las skye’o || rnam par smin pa las skyes pa rnams ni kun tu ’gro ba’i rgyu ma gtogs pa lhag ma lṅa po kho na las skye’o || chos lhag ma rnams ni rnam par smin pa daṅ kun tu ’gro ba’i rgyu de dag ma gtogs pa lhag ma bźi las skye’o || zag pa (6) med pa’i daṅ po rnams ni rnam par smin pa daṅ kun tu ’gro ba’i rgyu de dag daṅ | skal ba mñam pa’i rgyu ma gtogs pa lhag ma gsum las skye’o ||

katame ime dharmāś caturvidhā nirdiṣṭā ity āha

此四法是何法。偈曰。

如是四法爲説何(26)等。

chos rnam pa bźi po bstan pa de dag gaṅ yin sñam pa la |

cittacaittāḥ

(22)心及心法。

See the full verse quoted previously.

sems daṅ sems las byuṅ ba yin
źes bya ba smos so ||

atha ye cittaviprayuktā rūpiṇaś ca dharmās te katham ity āha |

釋曰。此四法從餘因生。但是心心(23)法。若爾非相應法及色。此云何。偈曰。

謂心心所不相應行及色四法。復幾因生。

’o na gaṅ dag (7) sems daṅ ldan pa ma yin pa daṅ | gzugs can gyi chos de dag ji lta bu źe na |

tathā ’nye ’pi saṃprayuktakavarjitāḥ |

如餘(24)相應所離。

See the full verse quoted previously.

mtshuṅs ldan ma gtogs gźan de bźin ||

prayuktakahetunaikena varjitāḥ anye ’pi kliṣṭādayo dharmās tathaivotpadyante yathā cittacaīttāḥ | tatra kliṣṭāś caturbhyo vipākajāś ca | śeṣās tribhyaḥ prathamānāsravā dvābhyām | ekahetusaṃbhūto nāsti dharmaḥ || samāpto hetuvistaraḥ ||

釋曰。除一相應因。是染汚等餘(25)法。如心心法如此生。此中染汚法從四因生。(26)果報生法從四因生。所餘法皆從三因生。初(27)無流法從二因生。無一法從一因生。廣解因(28)究竟。

(27)如心心所所除因外及除相應。應知餘法(28)從四三二餘因所生。此中染汚異熟生法餘(29)四因生。三所餘法餘三因生。初無漏法餘二(36b1)因生。一因生法決定無有(2)説一切有部倶舍論卷第六(3)(4)(5)(6)阿毘達磨倶舍論卷第七(7)　　尊者世親造(8)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(9)　　分別根品第二之五 (10)廣説因已。

mtshuṅs par ldan pa’i rgyu gcig po ma gtogs pa chos ñon moṅs pa can la sogs pa gźan yaṅ sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ji lta ba de kho na (99a1) bźin du skye ste | de la ñon moṅs pa can rnams daṅ | rnam par smin pa las skyes pa rnams ni bźi las so || lhag ma rnams ni gsum las so || zag pa med pa’i daṅ po ni gñis las te | rgyu gcig las byuṅ ba’i chos ni med do || rgyu rgya cher bśad pa rdzogs so ||

(1)阿毘達磨倶舍論卷第七直
(2)尊者世親造三藏法師玄奘奉詔譯
(3)分別根品第二之五
(4) intrayakoš ärkliglärig bölmäk adïrtlamaq bölük ikindining (5) bešinč 問 kengürü sözläyu tükädmiš bolur tïltaγïγ

pratyayāḥ katame |

縁是何法有幾種。

縁復云何。頌曰

(2) rkyen rnams gaṅ źe na |

(6) basudčï yänä qayu ol tep 答頌曰

catvāraḥ pratyayā uktāḥ

偈曰。説縁有四種。

(11)説有四種縁　因縁五因性
(12)等無間非後　心心所已生
(13)所縁一切法　増上即能作

rkyen ni bźi po dag tu gsuṅs ||

說有(7)四種緣 yrlïkamiš ol bar tört türlüg basutčï (8) tözlär tep tïltaγ atlγ basutčï beš tïltaγ tözlüg (9) ärür : tüz arasïz basutčï kenkisi ärmäz : köngül köngültäki (10) nomlarta tuγa tükädmiši ärür : adqaγ atlγ basutči (11) ärsär alqu nomlar ärür ärksinmä atlγ basutči ärsär (12) oq ärksinmä tïltaγ ärür tep

(29)釋曰。何處説。於經中説。經云有四縁類。一(194a1)因縁類。二次第縁類。三縁縁類。四増上縁類。 (2)此中類者。是縁自性。此中因縁者。

(14)論曰。於何處説。謂契經中。如契經中説四(15)縁性。謂因縁性。等無間縁性。所縁縁性。増上(16)縁性。此中性者是縁種類。於六因内

gaṅ nas gsuṅs śe na | mdo las rkyen ñid ni bźi ste rgyu’i rkyen ñid daṅ | de ma thag pa’i rkyen ñid daṅ | dmigs pa’i rkyen ñid daṅ | bdag po’i rkyen ñid do źes gsuṅs so || rkyen du ’dra ba ni rkyen ñid do || de la

於何處說 (13) qayu orunta yrlïqadï tep tesär : qltï sudurta (14) yrlïqamïš ol tört basutči tözlär ärür tep : qltï (15) tïltaγ atlγ basutči töz : tüz arasïz basutči töz ad(16)qaγ atlγ basutči töz : ärksinmä atlγ basutči töz ärür : (17) munta töz ärsär ärür basutčinïng uγušï oxšatïγï (18) altï tïltaɣlarta

hetvākhyaḥ pañca hetavaḥ || 2.61 ||

偈曰。因(3)縁是五因。

See the full verse quoted previously.

rgyu źes bya ba rgyu (3) lṅa yin |

cf. Xuánzàng

kāraṇahetuvarjyāḥ pañca hetavo hetupratyayaḥ |

釋曰。除一隨造因。所餘五因説(4)名因縁。

除能(17)作因所餘五因是因縁性。

byed rgyu’i rgyu ma gtogs pa rgyu lṅa ni rgyu’i rkyen yin no ||

öngi ketärip ärksinmä tïltaɣïɣ (19) adïn beš tïltaɣlar : ärür tïltaɣ atlɣ basutčï töz

cittacaittā acaramā utpannāḥ samanantaraḥ |

偈曰。心心法非後。已生次第縁。

See the full verse quoted previously.

sems daṅ sems byuṅ skyes pa rnams || tha ma yin mtshuṅs de ma thag ||

cf. Xuánzàng

arhataḥ paścimān apāsyotpannāś cittacaittāḥ samanantarapratyayaḥ | samaś cāyam anantaraś ca pratyaya iti samanantarapratyayaḥ | ata eva rūpaṃ na samanantarapratyayo viṣamotpatteḥ | tathā hi kāmāvacarasya rūpasyānantaraṃ kadācit kāmāvacaraṃ rūpāvacaraṃ cāvijñaptirūpam utpadyate kadācit kāmāvacaraṃ cānāsravaṃ ceti vyākulo rūpasaṃmukhībhāvaḥ | avyākulas tu samanantarapratyayaḥ | aniruddha evaikasminn aupacayikarūpasantāne dvitīyotpatter iti bhadanta vasumitraḥ | alpabahutarotpatter iti bhadantaḥ | kadācid dhi mahato rūpād alpam utpadyate | tadyathā palālarāśer bhasma | kadācid alpād bahūtpadyate | tadyathā vaṭanikāyāḥ krameṇa yāvad anekaśākhāvaroho nyagrodha iti | nanu cāsti caittānām apy alpabahutarotpattiḥ | kuśalākuśalāvyākṛteṣu cittesu savitarkasavicārādau ca samādhitraye | asti jātyantaraṃ prati na svajātim | na hi kadācid bahutarā vedanotpadyate saṃjñādayo vā | kiṃ punaḥ svajāter eva samanantarapratyayo bhavati | naitad asti | sakala eva kalāpaḥ sakalasya kalāpāntarasya samanantarapratyayo na tv alpakād vedanādidravyāt prabhūtaṃ vedanādidravyam utpadyata ity etāvad evātroktam | santānasabhāgikās tu manyante “svajāter eva samanantarapratyayaḥ | tadyathā cittaṃ cittasyaiva vedanā vedanāyā eveti” vistaraḥ | yadā tv akliṣṭāntaraṃ kliṣṭam utpadyate tasya kleśasya pūrvaniruddhaḥ kleśaḥ samanantarapratyayas tadyathā nirodhasamāpatticittaṃ vyutthānacittasyeti | tad etan na vartsyate | prathamānāsravacittānutpattiprasaṅgāt cittaviprayuktā api saṃskārāḥ | ata eva vyākulasaṃmukhībhāvān na samanantarapratyayas traidhātukāpratisaṃyuktānāṃ yugapat saṃmukhībhāvāt | kasmād anāgato neṣyate samanantarapratyayaḥ | vyākulatvād anāgatasyādhvanaḥ pūrvottaratā ’bhāvāt | kathaṃ tarhi bhagavān jānāti amuṣyānāgatasyānantaram idam anāgataṃ bhāvīti | atītasāṃpratānumānāt | atītaṃ kilādhvānaṃ paśyati bhagavān evañjātīyakāt karmaṇaḥ evañjātīyako vīpākaḥ utpanno dharmād vā dharmaḥ | idaṃ cāpi saṃpraty evañjātīyakaṃ karma | tasmād ato ’py evañjātīyako vipāka utpatsyate dharmād vā dharma iti jānāti | na cānyat jñānam ānumānikaṃ bhavati | yasmād atītasāṃpratānumānena bhagavān vikīrṇāny anāgatāni dravyāṇi pratyakṣam īkṣitvā jānāty anena pudgalenaivaṃvidhaṃ karma kurvatedam anāgataṃ phalaṃ parigṛhītam iti | evaṃ tarhi bhagavān pūrvāntam adṛṣṭvā ’parāntaṃ na jānīyāt | anye punar āhuḥ | phalacihnabhūtaḥ sattvānāṃ santatau cittaviprayuktaḥ saṃskāraviśeṣo ’sti yaṃ vyavalokya bhagavān anāgataṃ jānāty asaṃmukhīkṛtvāpi dhyānam abhijñāṃ ceti | naimittiko hi nāma bhagavān syād evaṃ sati na punaḥ sākṣātkārī | tasmāt sarvam icchāmātreṇa bhagavān jānātīti sautrāntikāḥ | “acintyo hi buddhānāṃ buddhiviṣaya”³ ity uktaṃ bhagavatā | atha asaty anāgatasya kramaniyamāvasthāne kasmād agradharmānantaraṃ duḥkhe dharmajñānakṣāntir evotpadyate nānyo dharmaḥ | evaṃ yāvad varjopamānantaraṃ kṣayajñānam evotpadyate nānyo dharma iti | yasya yatpratibaddha utpādaḥ sa tasyānantaram utpadyate | tadyathā bījādīnām aṅkurādayo vināpi samanantarapratyayeneti | kasmād arhataś caramāś cittacaittā na samanantarapratyayaḥ | anyacittāsaṃbandhanāt | nanu caivaṃ samanantaraniruddhaṃ cittaṃ mano bhavatīty anantara vijñānābhāvāt mano ’pi caramaṃ cittaṃ na prāpnoti | āśrayabhāvapratibhāvitaṃ mano na kāritraprabhāvitam ity asty evāśrayabhāvaḥ | kāraṇāntaravaikalyāt tu vijñānāntaraṃ notpadyata iti | kāritraprabhāvitas tu samanantarapratyayas tena yo dharmaḥ phalaṃ pratigṛhītaḥ sa sarvair api dharmaīḥ sarvaprāṇibhir vā na śakyaṃ pratibanddhuṃ yathā notpadyate | ye dharmāś cittasamanantarāś cittanirantarā api te | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭir acittakāyāḥ samāpatter vyutthāna cittaṃ dvitīyādayaś ca samāpattikṣaṇāḥ | dvitīyā koṭiḥ prathamasya samāpattikṣaṇasya sacittakāyāś cāvasthāyā jātyādayaḥ | tṛtīyā koṭiḥ prathamaḥ samāpattikṣaṇaḥ sacittikā cāvasthā | caturthī koṭi dvīrtīyādīnāṃ samāpattikṣaṇānāṃ jātyādayo vyutthānacittasya ca | ye dharmāś cittasamanantarāḥ samāpattinirantarā api te | catuṣkoṭikaḥ | ye tṛtīyā caturthyau te prathamādvitīye ye prathamādvitīye te tṛtīyācaturthyau karttavye | katham idānīṃ dūrāntaravicchinnaṃ vyutthānacittaṃ samāpatticittasya samanantaram ity ucyate | cittāntarāvyavahitatvāt || uktaḥ samanantarapratyayaḥ ||

3. del. buddhi, not in tib&chi

釋(5)曰。除阿羅漢最後心心法。已生餘心心法。名(6)次第縁。云何名次第縁。此法等無間縁故。名(7)次第縁。是故色非次第縁。生不等故。何以(8)故。從欲界色。後時次第欲界色界無教色生。 (9)後時欲界色無流色生。後時三種色生。是色(10)現前亂過因生。次第縁無過亂。是縁生義。大(11)徳婆須蜜多羅説。於不相違一相續増長。後(12)二生故。大徳説。後從因最少最多生故。後時(13)從大色小色生。譬如稻穰生灰。或從小色大(14)色生譬如貝多核中人。次第生乃至垂條繁(15)茂。轉成尼瞿盧陀樹。爲不如此耶。心心法有(16)時生多有時生少。謂於善惡無記位。有覺觀(17)等位。於三定。有如此約別類。不約自類。無(18)時受多生。想等亦爾。爲約自類立次第縁不。 (19)無如此義。何以故。具足一聚。於具足二。爲(20)次第縁。非從少受等法多受等生。此義已如(21)前説。説相續同類部。作如此執。自類是次第(22)縁非餘類。譬如心爲心次第縁。受等亦爾。如(23)廣應知。若從無染汚。次第生染汚法。以先滅(24)染汚。爲今染汚次第縁。如入無心定心於出(25)定心。今不弘此執。非相應行法。亦由現前(26)亂過因生故。不成次第縁。屬三界法及無繋(27)屬法。一時現前生故。云何不許未來法爲次(28)第縁。次第縁雜亂故。未來世無前後差別故。 (29)若爾云何世尊得如此智。此未來法應在前(194b1)生。次此法應在後生。約一切衆生。乃至窮生(2)死際。次第皆知。由約過去現在比知故。彼言(3)佛世尊。見過去世。從如此類業。如此類果(4)報已生。從法法生亦爾。今世亦有如此類業。 (5)從此類業如此類果報。來世當生。從法法生(6)亦爾。得知如此如此。是如來願智非比智。由(7)過去現世比。世尊於未來世衆物散亂相雜(8)證見已。生如此智。此人作如是業已。必應攝(9)如是等未來果報。若爾世尊未見前際。應不(10)能知後際。有餘師説。於一切衆生相續中。有(11)與心相應有爲差別法。爲當來果相。世尊觀(12)此。知未來果。若未現前諸定及通慧。若爾如(13)來則是觀相故知。不能更證。是故世尊一切(14)境界。隨欲正遍知。經部説如此。何以故。世(15)尊説。諸佛境界不可思議。若未來法。無次(16)第成立。云何世第一法次後苦法智忍生。非(17)餘法生。乃至金剛譬心次後盡智生。非餘法(18)生。若法能礙餘法生。從此法無間餘法得生。 (19)譬如從種子等芽等無次第縁。云何阿羅漢(20)最後心非次第縁。不與餘心相應故。若爾無(21)間滅心爲意不。何以故。無間後識不生故。若(22)不立爲次第縁。亦應不立最後心爲意。意依(23)止性所顯。非功能所顯。故有依義。由餘縁(24)不具故。餘識不生不。由彼非依止故識不生。 (25)次第縁是功能所顯。若有法此縁所取爲果。(26)此法一切餘法及諸衆生。無能遮礙令彼不(27)生。若法與心有次第。可説與心無間不。此中(28)有四句。第一句者。從無心定出觀心。及第二(29)三摩跋提刹那等。第二句者。初三摩跋提刹(194c1)那。於後心位及生等。第三句者。初三摩跋(2)提刹那。及有心位。第四句者。第二三摩跋(3)提刹那等。及生等於出定心。若法與心次第。(4)與三摩跋提爲次第不。此中有四句。前第三(5)第四句。即是此中第一第二句。前第一第二(6)句。即是此中第三第四句。出滅定心。於前心(7)斷隔極遠時。今云何從前心。説爲次第。無別(8)心隔故。説次第縁已。縁縁相云何。

除阿羅漢臨涅(18)槃時最後心心所法諸餘已生心心所法。是(19)等無間縁性。此縁生法等而無間。依是義立(20)等無間名。由此色等皆不可立等無間縁。(21)不等生故。謂欲界色。或無間生欲界色界(22)二無表色。或無間生。欲界無漏二無表色。以(23)諸色法雜亂現前。等無間縁生無雜亂故色(24)不立等無間縁。尊者世友作如是言。於一(25)身中一長養色相續不斷。復有第二長養(26)色生不相違害故不可立等無間縁。大徳(27)復言。以諸色法無間生起或少或多。謂或有(28)時從多生少。如燒稻稈大聚爲灰。或時(29)復有從少生多。如細種生諾瞿陀樹。根莖(36c1)枝葉漸次増榮。聳幹垂條多所蔭映。豈不(2)心所無間生時亦有少多品類非等。謂善不(3)善無記心中。有尋有伺三摩地等。此於異類(4)實有少多。然自類中無非等義。謂無少受(5)無間生多。或復從多無間生少。想等亦爾。(6)無非等過。豈唯自類前能爲後等無間縁。 (7)不爾。云何。前心品法總爲後品等無間縁。(8)非唯自類。且於受等自體類中無少生多(9)以説等義。唯執同類相續者。説唯自類有(10)等無間縁。心唯生心受唯生受。乃至廣説。若(11)從無染無間染生。此染心中所有煩惱用先(12)滅煩惱爲等無間縁。如出滅定心還用先(13)滅正入滅定心爲縁故起。彼説非善。初無(14)漏心應闕此縁而得生故。不相應行亦如(15)諸色。雜亂現前故非等無間縁。三界及不繋(16)可倶現前故。何縁不許未來世有等無間(17)縁。以未來法雜亂而住無前後故。如何世(18)尊知未來世此法無間此法應生。比過現(19)法而現知故。傳説。世尊見從過去如此類(20)業此類果生。是法無間生如是法。又從現(21)在如此類業。此類果生。是法無間生如是(22)法。如是見已。便於未來諸亂住法。能正了(23)達此法無間此法應生。雖如是知而非比(24)智。由佛比類過去現在因果次第。便於未(25)來亂住諸法能現了達。謂未來世如是有情(26)造如是業招如是果。是願智攝故非比智。 (27)若爾世尊未見前際。於後際法應不能知。 (28)有餘復言。有情身内有未來世果因先兆。是(29)不相應行蘊差別。佛唯觀此便知未來。非(37a1)要現遊靜慮通慧。若爾諸佛便於未來占(2)相故知。非爲現證。故如經部諸師所言。世(3)尊擧意遍知諸法非比非占。此説爲善。 (4)如世尊説。諸佛徳用諸佛境界不可思議。若(5)於未來無定前後次第安立。何故但言世(6)第一法無間唯生苦法智忍不生餘法。如(7)是廣説。乃至金剛喩定無間。唯生盡智不(8)生餘法。若此法生繋屬彼法要彼無間此(9)乃得生。如芽等生要藉種等。然此非有等(10)無間縁。諸阿羅漢最後心心所。何縁故説非(11)等無間縁。無餘心等續此起故。豈不如是(12)無間滅心亦名爲意。後心無間識既不生應(13)不名意。意是依所顯非作用所顯。此最後(14)心有所依義。餘縁闕故後識不生。等無間縁(15)作用所顯。若法此縁取爲果已。定無諸法及(16)諸有情能爲障礙令彼不起。故最後心雖(17)得名意而不可説等無間縁。若法與心(18)爲等無間。彼法亦是心無間耶。應作四句。 (19)第一句者。謂無心定出心心所。及第二等二(20)定刹那。第二句者。謂初所起二定刹那。及有(21)心位諸心心所生住異滅。第三句者。謂初所(22)起二定刹那。及有心位心心所法。第四句者。(23)謂第二等二定刹那。及無心定出心心所生(24)住異滅。若法與心爲等無間。與無心定爲(25)無間耶。應作四句。謂前第三第四句爲今(26)第一第二句。即前第一第二句爲今第三第(27)四句。從二定出諸心心所望入定心中間(28)遠隔。如何爲彼等無間耶。中間不隔心心(29)所故。如是已釋等無間縁。

dgra bcom pa’i tha ma ma gtogs pa sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin te | rkyen ’di ni mtshuṅs pa yaṅ (4) yin la de ma thag pa’i yaṅ yin pas mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen to || de ñid kyi phyir mi mñam par ’byuṅ ba’i phyir gzugs ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ma yin te | ’di ltar ’dod pa na spyod pa’i gzugs kyi mjug thogs su res ’ga’ ni ’dod pa na spyod pa daṅ | gzugs na (5) spyod pa’i rnam par rig byed ma yin pa’i gzugs ’byuṅ ṅo || res ’ga’ ni ’dod pa na spyod pa daṅ zag pa med pa ’byuṅ bas gzugs mṅon du ’gyur ba ’chol pa yin no || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni ’chol pa ma yin no || btsun pa dbyig bśes na re rgyas pa las byuṅ ba’i (6) gzugs kyi rgyud gcig ma ’gags pa kho nar gñis pa ’byuṅ ba’i phyir ro źes zer ro || btsun pa na re ches maṅ ba daṅ ñuṅ du ’byuṅ ba’i phyir te | res ’ga’ ni gzugs maṅ po las ñuṅ du ’byuṅ ste | dper na sog ma’i thal ba lta bu’o || res ’ga’ ni ñuṅ du las maṅ po (7) ’byuṅ ste | dper na śiṅ pa ta’i sa bon chuṅ du las rim gyis yal ga du ma skye ba daṅ ldan pa’i śiṅ nya gro dha’i bar lta bu’o źes zer ro || sems daṅ sems las byuṅ ba rnams la yaṅ dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa’i sems dag daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa daṅ bcas pa (99b1) la sogs pa’i tiṅ ṅe ’dzin gsum la chos maṅ ba daṅ ñuṅ du ’byuṅ ba ma yin nam źe na | rigs gźan la ni yod kyi raṅ gi rigs la ni med de | nam yaṅ tshor ba’am ’du śes la sogs pa ches maṅ du ’byuṅ ba med do || yaṅ ci raṅ gi rigs kho na’i mtshuṅs pa de ma thag pa’i (2) rkyen yin nam źe na | de ni ma yin te | ’dir ni tshogs mtha’ dag kho na tshogs mtha’ dag gźan gyi mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin gyi | ’dir ni tshor ba la sogs pa’i rdzas ñuṅ ṅu las tshor ba la sogs pa’i rdzas maṅ po ’byuṅ ba ni ma yin no źes bya ba de tsam źig bśad par (3) zad do || rgyud ’dra ba dag ni raṅ gi rigs kho na’i mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin te | sems kyaṅ sems kho na’i yin la | tshor ba yaṅ tshor ba kho na’i yin no sñam du rgyas par sems śiṅ gaṅ gi tshe ñon moṅs pa can ma yin pa’i mjug thogs su ñon moṅs pa can ’byuṅ ba’i ñon moṅs pa de’i (4) mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni sṅon ’gags pa’i ñon moṅs pa yin te | dper na ldaṅ ba’i sems kyi ’gog pa la sñoms par ’jug pa’i sems lta bu’o źes zer te || de skad du ni mi brjod do || ldan pa ma yin pa’i ’du byed rnams kyaṅ ’chol bar mṅon du gyur pa de ñid kyi phyir mtshuṅs pa (5) de ma thag pa’i rkyen ma yin te | khams gsum pa daṅ ldan pa ma yin pa rnams cig car mṅon du ’gyur ba’i phyir ro || ci’i phyir ma ’oṅs pa mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du mi ’dod ce na | ma ’oṅs ba’i dus ni ’chol ba yin pa’i phyir te | sṅa phyi med pa’i phyir ro || ’o na bcom (6) ldan ’das kyis ma ’oṅs pa che ge mo źig gi mjug tu ma ’oṅs pa ’di ’byuṅ ṅo źes bya bar ji ltar mkhyen ce na | ’das pa daṅ da ltar gyi las rjes su dpag pa’i phyir te | bcom ldan ’das kyis las ’di lta bu’i rnam par smin pa ni ’di lta bu ’am chos las chos skyes (7) so źes bya bar ’das pa’i dus gzigs la | da lta’i las ’di yaṅ de lta bu yin pas | de lta bas na ’di las kyaṅ rnam par smin pa de lta bu’am | chos las chos skye bar ’gyur ro źes bya bar mkhyen la | de’i mkhyen pa de yaṅ rjes su dpag pa las byuṅ ba yaṅ ma yin (100a1) te | ’di ltar bcom ldan ’das kyis ’das pa daṅ da ltar las rjes su dpag nas ma ’oṅs pa’i rdzas ’chol pa rnams mṅon sum du brtags te | gaṅ zag ’dis las ’di lta bu byas pas ma ’oṅs pa’i ’bras bu ’di yoṅs su bzuṅ ṅo źes bya bar mkhyen (2) to źes grag go || de lta na bcom ldan ’das kyis sṅon gyi mtha’ ma gzigs par phyi ma’i mtha’ mi mkhyen par ’gyur ro || gźan dag na re sems can rnams kyi rgyud la ’bras bu’i rtags su gyur pa sems daṅ ldan pa ma yin pa’i ’du byed kyi khyad par źig yod de | bcom ldan (3) ’das kyis de gzigs nas bsam gtan nam mṅon par mkhyen pa mṅon du mdzad bźin du yaṅ ma ’oṅs pa mkhyen to źes zer ro || mdo sde pa rnams na re di ltar na bcom ldan ’das mtshan mkhan kho na yin par ’gyur gyi mṅon sum du mdzad pa ni ma yin no || de lta bas na bcom (4) ldan ’das ni bźed pa tsam gyis thams cad mkhyen te | bcom ldan ’das kyis kyaṅ saṅs rgyas rnams kyi yul ni bsam gyis mi khyab po źes gsuṅs so źes zer ro || ma ’oṅs pa’i go rims ṅes par gnas pa med na ci’i phyir chos kyi mchog gi mjug thogs su sdug bsṅal la (5) chos śes pa’i bzod pa kho na skye’i gźan ni ma yin no || de bźin du rdo rje lta bu’i mjug thogs su zad pa śes pa kho na skye’i gźan ma yin pa’i bar du yin źe na | gaṅ źig gaṅ la rag las te skye ba de ni de’i mjug thogs su skye ste | dper na mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen (6) med bźin du yaṅ sa bon la sogs pa’i myu gu la sogs pa bźin no || ci’i phyir dgra bcom pa’i sems daṅ sems las byuṅ ba tham rnams mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ma yin źe na | sems gźan daṅ ’brel pa ma yin pa’i phyir ro || de lta na ’gags ma thag pa’i (7) sems yid yin no źes bya ba de ma thag pa’i rnam par śes pa med pa’i phyir sems tha ma yid du yaṅ mi ’gyur ba ma yin nam | yid ni rten gyi dṅos pos rab tu phye ba yin gyi | byed pas rab tu phye ba ni ma yin pas rten ni yod pa ñid kyi rgyu ma tshaṅ bas rnam par śes pa (100b1) gźan mi skye ba kho nar zad do || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni byed pas rab tu phye ba yin no || des chos gaṅ ’bras bur gzuṅ ba de ni chos thams cad dam srog chags thams cad kyis kyaṅ ji ltar yaṅ mi skye bar dgag par mi nus so || chos gaṅ dag sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa (2) can yin pa de dag sems kyi de ma thag pa can yaṅ yin nam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni sems med pa’i sñoms par ’jug pa las ldaṅ ba’i sems daṅ | sñoms par ’jug pa’i skad cig ma gñis pa la sogs pa dag go || mu gñis pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig (3) ma daṅ po daṅ sems daṅ bcas pa’i gnas skabs kyi skye ba la sogs pa’o || mu gsum pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig ma daṅ po daṅ | sems daṅ bcas pa’i gnas skabs dag go || mu bźi pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig ma gñis pa la sogs pa daṅ | ldaṅ (4) ba’i sems kyi skye ba la sogs pa’o || chos gaṅ dag sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa can yin pa de dag sñoms par ’jug pa’i de ma thag pa can yin nam źe na | mu bźi ste | gsum pa daṅ bźi pa gaṅ dag yin pa de dag ni daṅ po daṅ gñis pa dag go || daṅ po daṅ gñis pa gaṅ (5) dag yin ba de dag ni gsum pa daṅ bźi pa gaṅ dag yin par bśad do || da ni ji ltar ldaṅ ba’i sems yun riṅ mo źig tu chad pa sñoms par ’jug pa’i sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa źes bya źe na | sems gźan gyis mchod pa’i phyir ro || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen (6) bśad zin to ||

öngi (20) ketärip arxantlarnïng nirvan bulɣasuɣ ödtäki qamaɣ(21)ta angkenki köngül köngültäki nomlarïn (22) alqu adïn tuɣa tükädmiš köngül köngül(23)täki nomlar ärür tüz arasïz basudčï töz bu basutčïtïn (24) tuɣmïš nom tüz ärip inčip arasïz ymä üčün (25) bu yörügkä tayaqlïɣïn uqïtmïš ol tüz arasïz (26) tep ad üzä 由此色等 munung uɣrïnta öng(27)tä ulatïlarïɣ barča bolmaz uqïtɣalï tüz arasïz (28) basutčï bolur tep tüzsüz tuɣar üčün 謂欲界色 (29) qltï amranmaq uɣuštaqï öngnüng azuča ymä (30) basasïnta tuɣar amranmaq uɣuštaqï önglüg uɣuš(31)taqï iki uqïtmaz önglär 又 önglär azuča (32) ymä ulap tuɣurur ymä ter : azuča ymä basasïnta (33) tuɣar amranmaq uɣuštaqï aqïɣsïz iki uqïtmaz öng(34)lär : nätägin tep tesär alqu öng nomlar qadïlïšu bulɣaš(35)u yüz yügäru bolur tüz arasïz basutčïtïn tuɣmïšï (36) qadïlmaqsïz bulɣašmaqsïz üčün anïn önüg uqït(ma)mïš (37) ol tüz arasïz basutčï bolur tep 尊者世友 (38) ayaɣqa tägimlig vasimitre baxšï muntaɣ tep sözlär : (39) bir ät’öztä bir üklimä tözlüg öng ulalïp (40) üzülmäzkän yänä bolur ikinti üklimä tözlüg (41) öngnüng tuɣmaqï qaršï arqa ärmäz üčün bolmaz uqït(42)ɣalï tüz arasïz basutčï bolur tep 大德 ayaɣqa (43) tägimlig darmatadi (divati) baxšï yänä sözlär alqu öng nom(44)lar arasïz tuɣduqta turduqta 又 ulalïp ymä ter azu(45)ča ymä az : azuča ymä üküš bolur qltï azu(46)ča ymä birär ödtä üküšintin törüyür azï qltï (47) örtädüktä tuturqan sapïlïɣ uluɣ yükmäkig kül bolmïš(48)taqïsï ärür azuča ymä ödtä yänä bolur azïn(49)tïn üküšnüng törümäk qltï yinčgäkyä uruɣtïn (50) törüp niyagrot sögüt yïltïzï ulunï butïqï (51) yapïrɣaqï ančan ančan eyin käzigča ükliyü etilü (52) bürčüki sapï salïnɣa butïqlarï üküšüg örtmaq köšitmak(53)i ärür tep 問 inčip ol köngültäki nomlar ooqsuz 又 (54) ulalïp ymä ter tuɣmïš ödtä ymä ök bolmaz mu az üküš (55) bölük uɣuš üzä tängikmämäki qltï ädgü ayïɣ yrlïɣ(56)sïz köngültä yoɣun saqïnčlïɣ yinčgä saqïnčlïɣ (57) dyanta ulatïlarta tep 答 munung öngi uɣuš(58)luɣïnta čïn kertü bolur azï üküši inčip (59) öz uɣušluɣïnta bolmaz tängikmämäklig yörügi qltï (60) bolmaz az täginmäktin ulalïp üküšnüng tuɣmaqï (61) 又 azqya täginmäkning basasïnta tuɣmaqï üküšining (62) ymä ter : azuča ymä üküštin ulalïp tuɣmaqï (○) (63) azïnïng (○) (又) aznïng tuɣmaqï ymä ter saqïnčta ulatïlar (64) ymä antaɣ oq ärür bultuqmaz tängikmämäklig mün qataɣ (25v1) tep 問 näčük ol yintäm uɣušluɣïnta oq mu (2) öngdünkisi uyur kenkisingä tüz arasïz basutčï (3) bolɣalï tep 答 antaɣ ärmäz tep 問 nätäg ol tep 答 öngdünki köngül bölüklüg nom yumtaru kenki bölük(5)lügingä tüz arasïz basutčï bolur yintäm öz uɣuš(6)luɣïnga oq ärmäz : munta täginmäktä ulatï öz töz(7)lüg uɣušluɣ nomlarta bolmaz aztïn üküšnüng (8) törümäki sözlämäk üzä täng tüz tep yörüg ol tep (9) 唯執同類相續者説 yintäm bir uɣuš(10)luɣïn ulalur tep adqantačï santanasabagiklïɣ baxšï(11)lar sözlär yimtäm öz uɣušluɣïnga oq bolur tüz (12) arasïz basutčï köngültin yintäm köngülnüng tuɣmaqï tägin(13)mäktin yintäm täginmäkning tuɣmaqï ärür tep ○又 köngül(14)tin yintäm tuɣar köngül ymä ter ulatï kengürü sözlämiš (15) krgäk birök kkirsizintin 又-tin basa kkirlig (ymä ter)ligi (○) (16) ymä ter(?) tuɣsar bu kkirlig köngültä qayu bolmïš nizvanïlar(17)qa ašnu öčmiš nizvanïlar bolur tüz arasïz basutčï (18) qltï öčmäk dyantïn ünmištäki köngül yanturu ašnu öč(19)miš 又 öčmäk (○) ymä ter dyanqa kirgütäki köngül tïltaɣ bolmaq üzä : (20) anïn turmiš täg tep 答 ol sözlämišingizlär uz (21) ärmäz angbašlayuqï aqïɣsïz köngülnüng ägsük (22) bolmaq (○) üzä (○) (又) ärip ymä ter bu basutčïsï inčip (23) bolɣu krgäk üčün tuɣɣalï köngültä (24) öngi qïlïnč ymä ök qltï (alqu) öng nomlar täg (25) qatïlïšu bulɣašu yüz yügärü bolur üčün anïn tüz (26) arasïz basutčï bolur ärmäz : üč uɣuštaqï ulatï tutul(27)maduq nomlarnïng bolur üčün birgärü yüüz yügärü bolmaqï (28) tep 問 qayu tïltaɣïn taplamaz sizlär kälmädük ödtä (29) bolur tüz arasïz basutčï tep 答 kälmädük ödki (30) nomlar qatïlïšu bulɣašu inčip turmaq üzä öngdün(31)süz kensiz bolur üčün tep 經 nätägin adï kötrülmiš(32)lär bilir kälmädük ödtä bu nomnung basasïnta bu nom (33) turɣu krgäk tep ○婆 tänglämäk üzä ärtmiš kälmädük (34) közünür ödki nomlarïɣ inčip yüüz yügärü bilir üčün (35) tep 主來世 terlär adï kötrülmiš körüp ärtmiš (36) ödki ○ muntaɣ osuɣluɣ qïlïnčtïn muntaɣ osuɣluɣ(37)nung (卜) tüšning tuɣmïšïn bu nomnung basasïnta tuɣdï ○ (38) ... muntaɣ osuɣluɣ (nom) tep yänä közünür ödki muntaɣ (39) osuɣluɣ qïlïnčtïn ○ muntaɣ osuɣluɣ tüšning (40) tuɣɣu(○)sïn bu nomnung basasïnta tuɣar ○ muntaɣ osuɣ(41)luɣ nom tep munï munčulayu körü tükädtüktä ötrü (42) kälmädük ödki alqu qatïlïšu bulɣašu turur nomlarïɣ (43) uɣurlar könisinčä bilgäli ötürgäli bu nomnung basa(44)sïnta bu nom tuɣɣu krgäk tep näčä muntaɣ bilsär (45) ymä inčip tänglämäk bilgä bilig üzä ärmäz burxan(46)lar oxšatmaq yangɣarmaq uɣrïnta ärtmiš közünür ödki (47) tïltaɣlï tüšlining käzigin tizigin ötrü kälmädük (48) ödki qatïlïšu bulɣašu turur alqu nomlarïɣ uyur(○)lar (49) yüüz yügärü bilgäli ötürgäli ○又 ärsärlär ymä ter (qltï) kälmädük (50) ödtä (mundaɣ) osuɣluɣ tïnlɣlar qïlsar muntaɣ osuɣluɣ (51) qïlïnčïɣ tartar muntaɣ osuɣluɣ tüšüg tep bu ärür (52) küsüš bilir bilgä biligtä tutulmïš anïn (näng) tänglämäk (53) bilgä bilig ärmäz tep 經 birök antaɣ ärsär adï (54) kötrülmišlär körmädüktä 又 körmäginčä ymä ter öngdünki (55) uučtaqï kenki uučtaqï nomlarïɣ umaɣu krgäk (56) bilgalï tep 有餘復言 vibačivadi nikaylïɣ baxšï(57)lar yänä sözlär vyp'ks'v'dy ymä ter : tïnlɣlar(58)nïng ät'özintä bar kälmädük ödki tüšnüng (59) tïltaɣlïɣ öngdün ušaqčïsï ärür köngültä (60) öngi qïlïnč yükmäkning adruqï burxanlar (61) yintäm körüp munï ötrü bilir kälmädük ödkig (62) näng yügärü dyanta bögülänmäk bilgä biligtä (63) käzä yorïmaqïɣ iišläšip ärmäz tep 經 birök (64) antaɣ ärsär alqu burxanlar ötrü kälmädük ödkig (26r1) blgüsin bälgülämiš üčün bilip yügärü tanuqlamïš üčün (2) ärmäz bolɣu krgäk anïn sodurantike nikaylïɣ alqu baxšï(3)larnïng sözlämišimztäkičä adï kötrülmišlär nä (4) köngül bolu birlä bütürü bilirlär alqu nomlarïɣ tängläp ärmäz (5) bälgüläp ärmäz tep bu sözlämiš ymä ök uz bolur qltï (6) adï kötrülmiš yrlïqamiš ol : alqu burxanlarnïng ädgüsin (7) ädrämin išin kütükin alqu burxanlarnïng atqanɣu uɣuš(8)ïn bolmaz saqïnɣalï bögüngäli tep 又 ädgüsi ädrämi sim(9)i čïzïɣï saqïnu sözläyü yetinčsiz ärür ymä ter : (10) 問 birök kälmädük ödkig bolmasar otɣuraq öngdün ken (11) bolmaqlïɣ käzig tizig üzä ornatïp uqïtmaq(○) (又 uqïtɣalï ymä ter) nä üčün (12) täk sözlädi yertinčülügdä yeg nomnung basasïnta (13) yintäm tuɣar ämgäktä nom bilgä bilig taplaɣ tuɣmaz adïn (14) nomlar tep ančulayu oq kengürü sözlämiš ol(○) krgäk uladï (15) včra'upam dyannïng basasïnta yintäm tuɣar alqïnču (16) bilgä bilig tuɣmaz adïn nomlar tep 答 birök bu nom(17)nung tuɣmaqï qošuɣluɣ sanlïɣ ärsär ol nomqa išläšip (18) anïng basasïnta bu temin bolur tuɣɣalï qltï qolunga (19) -ta ulatïlatnïng tuɣmaqï iišläšip tayanmïš(?) täg(卜) (20) täg uruɣta ulatïlarqa inčip bolur ärmäz tüz arasïz (21) basutči tep 問 alqu arxantlarnïng qamaɣ(22)ta angkenki köngül köngültäki nomlarïɣ (23) qayu tïltaɣ ïn(○) 又 üzä ymäter anïn (24) sözlädi tüz arasïz basutčï ärmäz tep 答 (25) yoq üčün adïn köngültä ulatïlar muntïrdïn ulalïp (26) turdačï tep 問 näčük ol munï munčulayu arasïz ärtmiš (27) köngulning ymä ök adï bolmaz mu köngül tep kenki köngül(28)nüng basasïnta bilig tuɣmayu tükädsär adï bolmaɣu (29) krgäk köngül tep

ālambanaṃ sarvadharmāḥ |

偈曰。縁(9)縁一切法。

所縁縁性。即一(37b1)切法。

dmigs pa chos rnams thams cad do ||

yathāyogaṃ cakṣurvijñānasya sasaṃprayogasya rūpam | śrotravijñānasya śabdaḥ | grāṇavijñānasya gandhaḥ | jihvāvijñānasya rasaḥ | kāyavijñānasya spraṣṭavyam | mannovijñānasya sarvadharmāḥ | yo dharmo yasya dharmasyālambanaṃ na kadācit sa dharmas taddharmasya nālambanam | anālambyamāno ’pi tathālakṣaṇatvād | yathā ’nidhyamānam apīndhanam ucyate kāṣṭhādikaṃ tathālakṣaṇatvād iti | ta ete cittacaittā dharmā āyatanadravyalakṣaṇaniyamenālambane yathāsvaṃ niyatāḥ | kim āśrayaniyamena_ api niyatāḥ | om ity āha | utpannās tv āśrayasahitā anutpannā hy atītā āśrayaviśliṣṭāḥ | atītā apy āśrayasahitā ity apare || ukta ālambanapratyayaḥ ||

釋曰。一切法即五聚。此中如理應(10)知縁縁相。譬如眼識及相應法。以色爲縁縁(11)耳識聲。鼻識香。舌識味。身識觸。意識一切(12)法亦爾。若法是此法縁縁。此法無時非此法(13)縁縁。若非所縁。亦是縁縁。體相一故。譬如(14)薪非所燒亦名薪。體相一故。心及心法。由定(15)入物刹那。於如自所縁境定。爲由依止定爲(16)不定。爾定若生必與依止相應。未生及已過(17)去。與依止相離。餘師説。若過去亦依止所(18)立。説縁縁已。

望心心所隨其所應。謂如眼識及相(2)應法以一切色爲所縁縁。如是耳識及相(3)應法以一切聲。鼻識相應以一切香。舌識(4)相應以一切味。身識相應以一切觸。意識相(5)應以一切法爲所縁縁。若法與彼法爲所(6)縁。無時此與彼非所縁。於不縁位亦所縁(7)攝。被縁不縁其相一故。譬如薪等於不燒(8)時亦名所燒。相無異故。心心所法。如於所(9)縁處事刹那三皆決定。於所依亦有如是(10)決定耶。應言亦有如是決定。然於現在(11)親附自所依。過去未來與所依相離。有説。(12)在過去亦親附所依。如是已釋所縁縁性。

ci rigs par mig gi rnam par śes pa mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa’i ni gzugs so || rnam ba’i rnam par śes pa’i ni sgra’o || sna’i rnam par śes pa’i ni dri’o || lce’i rnam par śes pa ni ro’o || lus kyi (7) rnam par śes pa ni reg bya’o || yid kyi rnam bar śes ba ni chos thams cad do || chos gaṅ źig chos gaṅ gi dmigs pa yin pa’i chos de ni mi dmigs kyaṅ de lta bu’i mtshan ñid yin pa’i phyir nam yaṅ dmigs pa ma yin te | dper na śiṅ la sogs pa mi sreg kyaṅ de lta ba’i (101a) mtshan ñid yin pa’i phyir bud śiṅ źes bya ba bźin no || sems daṅ sems las byuṅ ba’i chos skye mched daṅ | rdzas daṅ | skad cig ma des pas dmigs pa la skad cig bdag ñid ji lta bar ṅes pa ’di dag ci rten ṅes pas kyaṅ ṅes pa źig yin nam źe na | smras (2) pa de bźin te | skyes pa rnams ni rten daṅ lhan cig pa dag yin no || ma skyes pa rnams daṅ | ’das pa rnams ni rten daṅ ma ’brel pa dag yin no || gźan dag na re ’das pa rnams kyaṅ rten daṅ lhan cig pa dag yin no źes zer ro || dmigs pa’i rkyen bśad zin to ||

kāraṇākhyo ’dhipaḥ smṛtaḥ || 2.62 ||

偈曰。隨造増上縁。

See the full verse quoted previously.

byed (3) rgyu źes bya bdag por bśad ||

ya eva kāraṇahetuḥ sa evādhipatipratyayaḥ | adhiko ’yaṃ pratyaya ity adhipatipratyayaḥ | ālambanapratyayo ’pi sarvadharmāḥ adhipatipratyayo ’pīti kim asty ādhikyam | na jātu sahabhuvo dharmā ālambanaṃ bhavanti | bhavanti tv adhipatipratyaya ity asyaivādhikyam | adhikasya vā pratyayaḥ | sarvaḥ sarvasya saṃskṛtasya svabhāvavarjyasya | syād dharmo dharmasya caturbhir api pratyayair na pratyayaḥ | syāt svabhāvaḥ svabhāvasya parabhāvo ’pi | syāt saṃskṛtam asaṃskṛtasyāsaṃskṛtaṃ cāsaṃskṛtasya |

釋曰。隨造(19)因即是増上縁。故増上縁即是縁縁。何以故。(20)一切法是縁縁故。此二縁何者廣。倶有法爲(21)縁縁。無有是處。有是處。得爲増上縁。故増(22)上縁廣。由縁義廣故名増上。此縁於一切(23)有爲法離自性。皆是増上縁。有法於餘法。由(24)四縁成縁。不有謂自性於自性。他性於他性。 (25)無爲於有爲。無爲於無爲。

(13)増上縁性即能作因。以即能作因爲増上(14)縁故。此縁體廣名増上縁。一切皆是増上縁(15)故。既一切法亦所縁縁。此増上縁何獨體(16)廣。倶有諸法未嘗爲所縁。然爲増上故。唯(17)此體廣。或所作廣名増上縁。以一切法各(18)除自性與一切有爲爲増上縁故。頗有法(19)於法全非四縁不。有謂自性於自性。於他(20)性亦有。謂有爲於無爲。無爲於無爲。

byed pa’i rgyu gaṅ yin pa de ñid bdag po’i rkyen yin no || rkyen ’di ni lhag pa yin pas bdag po’i rkyen to || dmigs pa’i rkyen yaṅ chos thams cad yin la | bdag po’i rkyen yaṅ chos thams cad yin na ’di la lhag pa ci źig yod ce na | lhan (4) cig ’byuṅ ba’i chos rnams ni nam yaṅ dmigs pa ma yin gyi bdag po’i rkyen ni yin pas ’di la lhag pa yod pa ñid do || yaṅ na lhag pa’i rkyen yin te | chos thams cad raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa’i ’dus byas thams cad kyi yin no || rkyen bźi char gyis kyaṅ chos kyi rkyen ma (5) yin pa’i chos lta yod dam źe na | yod de | raṅ gi ṅo bos raṅ gi ṅo bo lta bu’o || gźan gyi ṅo po yaṅ yod de | ’dus ma byas kyi ’dus byas lta bu daṅ | ’dus ma byas kyi ’dus ma byas lta bu’o ||

athaite pratyayāḥ kāritraṃ kurvantaḥ kim avasthe dharme kurvanti | hetupratyayas tāvat pañcavidha uktaḥ | tatra

此四縁若起功能。(26)於何位法中起功能。因縁者已説五種。

如是(21)諸縁於何位法而興作用。 See the full verse quoted previously. 頌曰

yaṅ rkyen ’di dag bya ba byed pa na gnas skabs gaṅ gi chos la byed ce na | re (6) źig rgyu’i rkyen rnam pa ldar bśad pa de las |

nirudhyamāne kāritraṃ dvī hetū kurutaḥ |

偈曰。(27)於正滅二因。作功能。

(22)二因於正滅　三因於正生
(23)餘二縁相違　而興於作用

rgyu gñis po dag ’gag pa la bya ba byed do ||

nirudhyamānaṃ nāma varttamānam | nirodhābhimukhatvāt |

釋曰。正滅者。謂現世(28)法。何以故。現世法已得生。今向滅故。

(24)論曰。前説五因爲因縁性。二因作用於正(25)滅時。正滅時言顯法現在滅現前故名正(26)滅時。

’gag pa źes bya ba ni da ltar yin te | ’gag pa la mṅon du phyogs pa’i phyir ro ||

tatra sahabhūsaṃprayuktakahetu kāritraṃ kurutaḥ | sahotpanne ’pi phale tayor vyāpāraḥ |

此位(29)中倶有因。及相應因作功能。何以故。於倶生(195a1)果中此因有功能。

倶有相應於法滅位方興作用。由此(27)二因令倶生果有作用故。

de la ni lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i rgyu dag bya ba byed de | de gñis ni (7) lhan cig ’byuṅ ba’i ’bras bu la bya ba byed do ||

trayaḥ |
jāyamāne

偈曰。三因。於正生。

See the full verse quoted previously.

gsum po ni skye ba la’o ||

jāyamānaṃ nāmānāgatam utpādābhimukham | tatra sabhāgasarvatragavipākahetavaḥ kāritraṃ kurvanti | evaṃ tāvad dhetupratyayaḥ |

釋曰。(2)正生者。謂未來法。何以故。未來法未得生。(3)今向生故。此位中同類因。遍行因果報因。(4)作功能。因縁功能如此。

所言三因於正(28)生者。謂未來法於正生位。生現前故名正(29)生時。同類遍行異熟三種。於法生位作用方(37c1)興。已説因縁二時作用。

skye ba źes bya ba ni ma ’oṅs pa ste | skye ba la mṅon du phyogs pa yin no || de la ni skal ba mñam pa daṅ | kun tu ’gro ba daṅ | rnam par smin pa’i rgyu rnams bya ba byed de | re źig rgyu’i rkyen ni (101b1) de lta bu yin no ||

tato ’nyau tu pratyayau tadviparyayāt || 2.63 ||

偈曰。二縁。翻前有(5)功能。

See the full verse quoted previously.

de las gźan pa’i rkyen dag de las bzlog pa yin ||

yena kāritranyāyena hetupratyayau dvidhā kṛtvoktas tadviparyayāt samanatarapratyayālambanapratyayau veditavyau | samantarapratyayo jāyamāne kāritraṃ karoty avakāśadānāt | ālambanapratyayo nirudhyamāne | varttamānaiś cittacaittair grahaṇāt | adhipatipratyayas tu sarvasyām avasthāyām anāvaraṇabhāvenāvasthita ity etad evāsya kāritram || uktāḥ sakāritrāḥ pratyayāḥ ||

釋曰。由功能道理。分因縁爲二。翻此(6)功能。應知即是次第縁縁縁功能位。次第縁。(7)於正生作功能。爲與彼位故。縁縁。於正滅作(8)功能。現世心心法所取故。増上縁於一切位。(9)由不遮故成縁。即是其功能。説諸縁及功能(10)已。

二縁作用與此相(2)違。等無間縁於法生位而興作用。以彼生(3)時前心心所與其處故。若所縁縁能縁滅位(4)而興作用。以心心所要現在時方取境故。 (5)唯増上縁於一切位皆無障住故。彼作用隨(6)無障位一切無遮。已説諸縁及興作用。

mtshuṅs pa de ma thag pa daṅ | dmigs pa’i rkyen dag ni byed pa’i tshul gaṅ gis rgyu’i rkyen rnam pa gñis su byas nas bśad pa de las bzlog par rig par bya ste | mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni (2) skabs ’byed pa’i phyir skye ba la bya ba byed do || dmigs pa’i rkyen ni da ltar gyi sems daṅ sems las byuṅ pa rnams kyis ’dzin pa’i phyir ’gag pa la bya ba byed do || bdag po’i rkyen ni gnas skabs thams cad du mi sgrib pa’i ṅo por gnas pas ’di’i bya ba ni ’di ñid yin no || rkyen (3) rnams byed pa daṅ bcas par bśad zin to ||

atha katamo dharmaḥ katibhiḥ pratyayair utpadyate |

復次何者爲法。由幾縁得生。

應(7)言何法由幾縁生。頌曰

yaṅ chos gaṅ źig rkyen du źig gis skyed ce na |

caturbhiś cattacaittā hi

偈曰。由四(11)縁心法。

(8)心心所由四　二定但由三
(9)餘由二縁生　非天次等故

bźi yis sems daṅ sems byuṅ rnams ||

tatra hetupratyaya eṣāṃ sarve pañca hetavaḥ | samantarapratyayaḥ pūrvakāś cittacaittā anyair avyavahitāḥ | ālambanapratyayo yathāyogaṃ pañca viṣayāḥ sarve dharmāś ca | adhipatipratyayaḥ svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ |

釋曰。此中心及心法。因縁者有五(12)因。次第縁者。在前心心法。非餘心心法所(13)間。縁縁者。如應色等五塵及一切法。増上縁(14)者。離自性一切餘法。

(10)論曰。心心所法由四縁生。此中因縁謂五因(11)性。等無間縁謂前無間已生。非後心心所(12)法。所縁縁者謂隨所應或色等五。或一切(13)法。増上縁者謂隨所應各除自性餘一切(14)法。

de la ’di dag rgyu’i rkyen ni rgyu lṅa po thams cad do || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni sems daṅ sems las byuṅ ba sṅa ma gźan dag (4) gi bar du ma chod pa rnams so || dmigs pa’i rkyen ni ci rigs par yul lṅa po dag daṅ chos thams cad do || bdag po’i rkyen ni raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad do ||

samāpattidvayaṃ tribhiḥ |

偈曰。二定由三縁。

See the full verse quoted previously.

gsum gyis sñoms par ’jug pa gñis ||

nirodhāsaṃjñisamāpattyor ālambanapratyayo nāsti | na hi te ālambike | hetupratyayas tu tayor dvividho hetuḥ | sahabhūhetuś ca jātyādayaḥ sabhāgahetuś ca pūrvotpannā samānabhūmikāḥ kuśalā dharmāḥ | samanantarapratyayaḥ sa saṃprayogaṃ samāpatticittam | adhipatipratyayaḥ pūrvavat | cittābhisaṃskārajatvād ete samāpattī cittasamanantare | cittotpattivibandhakatvāt na samanantarapratyayaḥ |

釋(15)曰。滅心定無想定無縁縁。此二定不縁境起(16)故。此中因縁者。有二因。謂倶有因。即生等。(17)同類因。即先已生同地善法。次第縁者。謂共(18)相應法三摩跋提心。増上縁如前。此二定由(19)心功用生故。故以心爲次第縁。由能遮心生(20)故。自外非次第縁。

滅盡無想二定由三除所縁縁。非能縁(15)故。由因縁者。謂由二因。一倶有因。謂生等(16)相。二同類因。謂前已生同地善法。等無間縁(17)謂入定心及相應法。増上縁者謂如前説。 (18)如是二定心等引生。礙心等起故。與心等(19)但爲等無間。非等無間縁。

’gog pa daṅ ’du śes med pa’i sñoms par ’jug (5) pa dag la ni dmigs pa’i rkyen med de | de dag ni dmigs par byed pa ma yin no || de gñis kyi rgyu’i rkyen ni rnam pa gñis te | lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ni skye ba la sogs pa’o || skal ba mñam pa’i rgyu ni sa mtshuṅs pa’i dge ba’i chos sṅar byuṅ ba rnams so || mtshuṅs (6) pa de ma thag pa’i rkyen ni sñoms par ’jug pa’i sems mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa’o || bdag po’i rkyen ni sṅa ma bźin no || sñoms par ’jug pa ’di dag ni sems kyi mṅon par ’du byed pa las skye ba’i phyir | sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa can dag ni yin gyi (7) sems skye pa la bgegs byed pa’i phyir mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni ma yin no ||

dvābhyām anye tu jāyante

偈曰。餘法由二生。

See the full verse quoted previously.

gźan ni gñis po dag las skye ||

anye tu viprayuktā rūpiṇaś ca dharmā hetvadhipatipratyayābhyāṃ jāyante yathāvihitam eva | āha tu “pratyayebhyo bhāvā upajāyante na punaḥ sarvasyaiva jagataḥ īśvarapuruṣapradhānādikaṃ kāraṇam iti | ko ’tra hetuḥ | yadi khalu hetukṛtāṃ siddhiṃ manyase | nanu ca atha evāsya vādasya vyudāsaḥ prāpnoty ekaṃ kāraṇam īśvarādikaṃ sarvasyeti |

釋曰。(21)餘法。謂與心不相應法及有色法。由因縁増(22)上縁生。從如前所立六因四縁。一切有生法(23)得生。一切世間。不如自在我勝性等爲一(24)生因。此中以何因爲證。若汝執一切成立事(25)因。縁所作。爲不如此耶。由此執則乖棄汝所(26)説本義。謂一自在等。爲一切世間因。

餘不相應及諸色(20)法由因増上二縁所生。一切世間唯從如(21)上所説諸因諸縁所起。非自在天我勝(22)性等一因所起。此有何因。若一切成許由(23)因者。豈不便捨一切世間由自在等一因(24)生論。又諸世間非自在等一因所起。次第等(25)故。

chos gźan ldan pa ma yin pa rnams daṅ gzugs can rnams ni rgyu daṅ bdag po’i rkyen dag las skye’o || dṅos po rnams ni ji skad bśad pa’i (102a1) rgyu daṅ rkyen rnams kho na las skye’i ’gro pa thams cad kyi rgyu gcig pu dbaṅ phyug daṅ skyes bu daṅ | gtso bo la sogs pa ni med do źes bya ba ’di la gtan tshigs ci źig yod | gal te gtan tshigs kyis byas pa’i grub par sems na de ñid kyis thams cad kyi rgyu dbaṅ (2) phyug la sogs pa cig car du źig yin no źes bya ba’i smra ba ’di pa stsal ba ma yin nam |

api ca

復次偈(27)曰。

See the full verse quoted previously.

gźan yaṅ |

neśvarādeḥ kramādibhiḥ || 2.64 ||

非自在次故。

See the full verse quoted previously.

dbaṅ phyug sogs min rim sogs phyir ||

yadi hy ekam eva kāraṇam īśvaraḥ syād anyad vā yugapat sarveṇa jagatā bhavitavyaṃ syāt | dṛśyate ca bhāvānāṃ kramasaṃbhavaḥ | sa tarhi cchandavaśād īśvarasya syād ayam idānīm utpadyatām ayaṃ nirudhyatām ayaṃ paścād iti | cchandabhedāt tarhi siddham anekaṃ kāraṇaṃ syāt | sa cāpi cchandabhedo yugapat syāt taddhetor īśvarasyābhinnatvāt | kāraṇāntarabhedāpekṣaṇe vā neśvara eva kāraṇaṃ syāt | teṣām api ca kramotpattau kāraṇāntarabhedāpekṣaṇād anavasthāprasaṅga syād ity anantarabhedāyāḥ kāraṇaparaṃparāyā anāditvābhyupagamād ayam īśvarakāraṇādhimuktaḥ śākyapūrvīyam eva nyāyaṃ nātivṛttaḥ syāt | yogapadye ’pīśvaracchandānāṃ jagato na yaugapadyam | yathācchandam utpādanād iti cet | na | teṣāṃ paścād viśeṣābhāvāt | kaś ca tāvad īśvarasyeyatā sargaprayāsenārthaḥ | yadi prītis tāṃ tarhi nāntareṇopāye śaktaḥ kartum iti na tasyām īśvaraḥ syāt tathaiva cānyasmin | yadi ceśvaro narakādiṣu prajāṃ bahubhiś cetibhir upasṛṣṭāṃ sṛṣṭvā tena prīyate namo ’stu tasmai tādṛśāyeśvrāya | sugītaś cāyaṃ tam ārabhya śloko bhavati |

釋曰。世間不從自在等生。(28)次第生故。若汝執唯一自在是一切世間生(29)因。或執餘因。一切世間應一時倶起。一切次(195b1)第生。皆明了可見。若汝執此次第隨自在欲(2)成。願此法於今生。願此法於今滅。願此法在(3)後生滅。由欲有異。此義得成。謂因不一。是(4)欲有異。應一時倶起。有欲自在。非有異故。 (5)若觀餘因差別故成。則非自在爲因。是欲次(6)第生中。若觀別因。則有無窮過失。若不觀(7)別因。則無次第義。是因傳傳無邊差別。由(8)信無始故。此人樂執自在爲因。不過釋迦弟(9)子所顯道理。若汝言。自在欲雖復倶起。世間(10)不倶起。隨欲生故。是義不然。是自在欲於(11)後世無所以故。由如此大功用化生世間。自(12)在得何利益。若汝言常喜樂爲用。是義不然。(13)此樂若離方便自在則不能得故。於樂自在(14)非自在。於餘亦爾。復次若自在。見地獄等世(15)間多爲抂苦之所逼惱。由此故生樂。咄哉何(16)用此麁惡自在。依自在天。世間首盧柯。則成(17)善哥

謂諸世間若自在等一因生者。則應一切(26)倶時而生非次第起。現見諸法次第而生。(27)故知定非一因所起。若執自在隨欲故然。(28)謂彼欲令此法今起此法今滅此於後時。 (29)是則應成非一因起。亦由樂欲差別生故。 (38a1)或差別欲應一時生。所因自在無差別故。 (2)若欲差別更待餘因不倶起者。則非一切(3)唯用自在一法爲因。或所待因亦應更待(4)餘因差別方次第生。則所待因應無邊際。(5)若更不待餘差別因。此因應無次第生義。(6)則差別欲非次第生。若許諸因展轉差別無(7)有邊際信無始故。徒執自在爲諸法因(8)不越釋門因縁正理。若言自在欲雖頓生(9)而諸世間不倶起者。由隨自在欲所生故。(10)理亦不然。彼自在欲前位與後無差別故。 (11)又彼自在作大功力生諸世間得何義利。 (12)若爲發喜生諸世間。此喜離餘方便不發。(13)是則自在於發喜中既必待餘。應非自在。(14)於喜既爾。餘亦應然。差別因縁不可得故。 (15)或若自在生地獄等無量苦具逼害有情。(16)爲見如斯發生自喜。咄哉何用此自在爲。 (17)依彼頌言。誠爲善説

gal te dbaṅ phyug gam | gźan yaṅ ruṅ ste rgyu gcig pu kho na źig yin na ’gro ba thams cad cig car du ’byuṅ bar ’gyur pa źig na | (3) dṅos po rnams ni rim gyis ’byuṅ ba yaṅ snaṅ ṅo || de ni ’di ni da ltar skye bar gyur cig | ’di ni ’gag par gyur cig | ’di ni phyis skye bar gyur cig ces dbaṅ phyug gi ’dod pa’i dbaṅ gis yin no || ’o na ni ’dod pa tha dad pa’i phyir rgyu du mar ’grub par ’gyur la | ’dod pa (4) tha dad pa de yaṅ de’i rgyu’i dbaṅ phyug la tha dad pa med pa’i phyir cig car ’byuṅ bar ’gyur ro || ’on te rgyu gźan la ltos na ni dbaṅ phyug rgyu ma yin pa kho nar ’gyur la | de dag kyaṅ rim gyis skye ba la rgyu gźan gyi bye brag la ltos pa’i phyir thug pa med par thal bar ’gyur (5) bas rgyu gcig nas gcig tu brgyud pa’i bye brag mtha’ yas pa thog ma med pa ñid du khas blaṅs pa’i phyir dbaṅ phyug gi rgyur mos pa ’di ni śākya’i sras po’i lus kho na las ma ’das pa yin no || gal te dbaṅ phyug gi ’dod pa rnams cig car yin du zin kyaṅ ’gro ba ni cig (6) car ma yin te | ’dod pa ji lta bar skye ba’i phyir ro źe na ma yin te | de dag la phyis khyad par med pa’i phyir ro || re źig dbaṅ phyug gi ’byin pa’i tshegs ’di rñed la don ci źig yod | gal te dga’ ba yin no źe na | ’o na ni thabs med par de byed par mi nus pas de la (7) dbaṅ phyug ma yin par ’gyur te | gźan la yaṅ de kho na daṅ ’dra’o || gal te yaṅ dbaṅ phag dmyal ba la sogs par skye dgu gnod pa maṅ po daṅ ’bol pa dag phyuṅ nas des dga’ bar ’gyur na ni de lta bu’i dbaṅ phyug de la phyag ’tshal lo || de las brtsams nas |

“yan nirdahati yat tīkṣṇo yad ugro yat pratāpavān |
māṃsaśoṇitamajjādayat tato rudra ucyata” iti |

(18)由能燒嶮利　可畏恒苦他
(19)樂食肉血髓　令啼稱律他

(18)由險利能燒　可畏恒逼害
(19)樂食血肉髓　故名魯達羅

gaṅ phyir (102b1) ma lus sreg pa daṅ || gaṅ phyir rna daṅ gaṅ phyir gtum ||
gaṅ phyir gduṅ ldan gaṅ gi phyir || śa daṅ khrag daṅ rkaṅ za ba ||
de phyir drag po źes bya’o ||
źes bya ba’i tshigs su bcad pa ’di yaṅ legs par smras pa yin no ||

ekaṃ khalv api jagataḥ kāraṇaṃ parigṛhṇatā ’nyeṣām arthānāṃ pratyakṣaḥ puruṣakāro nihgṛhṇutaḥ syāt | sahāpi ca kāraṇaiḥ kārakam īśvaraṃ kalpayatā kevalo bhaktivādaḥ syat | kāraṇebhyo ’nyasya tad utpattau vyāpārādarśanāt | sahakāriṣu cānyeṣu kāraṇeṣv īśvaro neśvaraḥ syāt | athādisarga īśvarahetukaḥ | tasyāpy anyān apekṣatvād īśvaravad anāditvaprasaṅga | evaṃ pradhāne ’pi yathāyogaṃ vācyam | tasmān na lokasyaikaṃ kāraṇam asti | svāny evaiṣāṃ karmāṇi tasyāṃ tasyāṃ jātau janayanti | akṛtabuddhayas tu varākāḥ svaṃ svaṃ vipākaphalaṃ cānubhavanta īśvaram aparaṃ mithyā parikalpayanti | gatam etad

(20)若汝信受自在等爲世間一因。有餘法以所(21)證見。人功爲因。則被棄捨。若汝分別執。自(22)在共餘因成因。此執但爲愛敬故説。何以故。(23)離衆因。自在功能不可見故。諸因必須與餘(24)因和合故。能作自在。若爾則非自在。復次若(25)初化作。以自在爲因。此不觀餘因故。應成立(26)如自在無初。於我及勝性等。立及破亦爾。是(27)故世間無一因義。是自所造業。於道於雜能(28)生世間。不學慧人。良足可悲。自受自果報(29)果。及自受功力果。而起邪分別。謂自在等爲(195c1)因。此義已去。

(20)又若信受一切世間唯自在天一因所起則(21)爲誹撥現見世間所餘因縁人功等事。若(22)言自在待餘因縁助發功能方成因者。但(23)是朋敬自在天言。離所餘因縁不見別用(24)故。或彼自在要餘因縁助方能生。應非自(25)在。若執初起自在爲因。餘後續生待餘因(26)者。則初所起不待餘因。應無始成猶如自(27)在。我勝性等隨其所應如自在天應廣徴(28)遣。故無有法唯一因生。 See the full verse quoted previously. 奇哉世間不修勝(29)慧。如愚禽獸。良足可悲。彼彼生中別別造(38b1)業。自受異熟及士用果。而妄計有自在等(2)因。且止破邪。應辯正義。

yaṅ ’gro ba’i rgyu gcig tu yoṅs su bzuṅ bas don gźan (2) dag gi skyes bu’i phyed pa mṅon sum ni bsñon par ’gyur ro || rgyu rnams daṅ bcas pa’i dbaṅ phyug la yaṅ rgyur rtog pa rnams ni gus pas smra ba ’ba’ źig tu zad de | rgyu rnams las gźan gyis byed pa mi snaṅ ba’i phyir ro || dbaṅ phyug de lhan cig byed pa’i rgyu daṅ po rnams la yaṅ dbaṅ (3) phyug ma yin par ’gyur ro || ’on te daṅ po byuṅ pa dbaṅ phyug gi rgyu las byuṅ ba yin no źe na | de yaṅ rgyu gźan la mi ltos pa’i phyir dbaṅ phyug bźin du thog ma med pa ñid du thal bar ’gyur ro || de bźin du gtso bo la yaṅ ci rigs par brjod par bya’o || de lta bas na ’jig rten (4) gyi rgyu gcig pu ni med kyi ’di ni raṅ gi las rnams kho nas skye ba de daṅ der skye bar byed do || ñon moṅs blo ma sbyaṅs pa rnams ni raṅ raṅ gi rnam par smin pa’i ’bras bu daṅ | skyes bu byed pa’i ’bras bu ñams su myoṅ ba na log par gźan dbaṅ phyug tu yoṅs su rtog par byed do || (5) de ni rdzogs so | ||

yat tu khalu tad uktaṃ “dvābhyām anye tu jāyanta” iti |

前云餘法由二生。

前言餘法由二縁(3)生。

| yaṅ |
gźan ni gñis po dag las skye ||
źes gaṅ bśad pa

atha kathaṃ bhūtāni bhūtānāṃ hetupratyayaḥ |

此言云何。(2)若大於大成因縁。

於中云何大種所造。自他相望互爲因縁。(4)頌曰

de ji ltar na ’byuṅ ba rnams ’byuṅ ba rnams kyi rgyu’i rkyen yin źe na |

dvidhā bhūtāni taddhetuḥ

偈曰。二種大大因。

(5)大爲大二因　爲所造五種
(6)造爲造三種　爲大唯一因

de yi ’byuṅ ba rnam pa gñis ||

bhūtahetur ity arthaḥ | sabhāgasahabhūhetubhyāṃ

釋曰。(3)若立四大爲四大因。則有二種因。謂同類因。(4)倶有因。

(7)論曰。初言大爲大二因者。是諸大種更互相(8)望。

’byuṅ ba’i rgyu źes bya ba’i tha tshig ste | skal ba mñam pa daṅ lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu dag gis (6) so ||

bhautikasya tu pañcadhā |

偈曰。於所造五種。

但爲倶有同類因義。

’byuṅ las gyur pa’i rnam pa lṅa ||

bhautikasya tu bhūtāni pañcaprakāro hetuḥ | katham |

釋曰。若四大是(5)所造色因。則成五種因。云何成。

大於所造能爲五(9)因。何等爲五。

byuṅ ba rnams ’byuṅ ba las gyur pa’i ni rgyu rnam pa lṅa yin te | ji lta źe na |

“jananān niḥśrayāt sthānād upastambhogavṛṃhaṇāt”

一能生故。(6)二能爲依止故。三能持故。四令住故。五令(7)増長故。

謂生依立持養別故。

skyed phyir brten phyir gnas phyir daṅ | rtog pa’i phyir daṅ ’phel byed phyir ||

是隨造因。由此義分爲五種。一能生(8)因。從此生故。二依止因。已生隨逐此故。三(9)持因。爲此所持故。譬如畫色與壁。四住因。(10)此令彼相續不斷故。五増長因。此令彼圓滿(11)故。如此四大。於所造色。爲生變異持住長(12)因。五義得顯。

如是五(10)因。但是能作因之差別。從彼起故説爲生因。 (11)生已隨逐大種轉故。如依師等説爲依因。 (12)能任持故。如壁持畫説爲立因。不斷因故説(13)爲持因。増長因故説爲養因。如是則顯大(14)與所造爲起變持住長因性。

de yaṅ byed rgyu’i rgyu kho na rnam pa lṅa tha dad pa yin te | skyed pa’i rgyu ni de dag las skye (7) pa’i phyir ro || brten pa’i rgyu ni skyes pa ’byuṅ ba’i rjes su mthun par byed pa’i phyir te | slob dpon la sogs pa la brten pa bźin no || gnas pa’i rgyu ni rten du gyur pa’i phyir te | ri mo’i rtsig pa bźin no || rton pa’i rgyu ni rgyan mi ’chad pa’i rgya yin pa’i phyir ro || ’phel bar byed pa’i (103a1) rgyu ni ’phel ba’i rgyu yin pa’i phyir te | de lta bas na de dag gi skye ba daṅ | ’gyur ba daṅ | brten pa daṅ gnas pa daṅ | rton pa daṅ ’phel ba’i rgyu ñid du bstan pa yin no ||

tridhā bhautikam anyonyaṃ |

偈曰。所造互三種。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ ’gyur rnam gsum phan tshun du ||

hetusahabhūsabhāgavipākahetubhiḥ kāraṇahetur aviśeṣavarttitvāt na sarvadā gaṇyate | tatra sahabhūhetur anyonyaṃ cittānuparivartti kāyavākkarma | nānyad upādāyarūpam | sabhāgahetuḥ sarvaṃ pūrvotpannaṃ sabhāgasya | vipākahetur yasya vākkarmaṇaś cakṣurādayo vipākaḥ |

釋曰。若所(13)造色作所造色。由三種因。謂倶有因。同類(14)因。果報因。隨造因平等起故。不恒數之。此(15)中倶有更互因者。隨心變身口二業。非餘所(16)造色。同類因者。一切前生。於後同類。果報(17)因者。若身口二業。感眼等根爲果報。

諸所造色自(15)互相望容有三因。所謂倶有同類異熟。其能(16)作因無差別轉故不恒數。倶有因者。謂隨(17)心轉身語二業。非餘造色。同類因者。一切前(18)生於後同類。異熟因者。謂身語業能招異熟(19)眼根等果。

rgyu yin te | lhan cig ’byuṅ ba daṅ | skal ba (2) mñam pa daṅ | rnam par smin pa’i rgyu dag gis so || byed rgyu’i rgyu ni bye brag med par ’jug pa’i phyir rtag tu mi bgraṅ ṅo || de la lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ni lus daṅ ṅag gi las sems kyi rjes su ’jug pa phan tshun du yin gyi rgyur byas pa’i gzugs gźan ma yin no || skal ba (3) mñam pa’i rgyu ni sṅar byuṅ ba thams cad skal ba mñam pa’i rgyu yin no || rnam par smin pa’i rgyu ni lus daṅ ṅag gi las gaṅ gi rnam par smin pa mig la sogs pa yin pa’o ||

bhūtānām ekadhaiva tat || 2.65 ||

偈曰。(18)所造大因一。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ ba rnams kyi de rnams gcig ||

bhūtānāṃ tu tadbhūtikaṃ rūpaṃ vipākahetur eva yasya kāyavākkarmaṇo bhūtāni vipākāḥ |

釋曰。若所造色造四大但一因。(19)謂果報因。若身業口業。以四大爲果報。前已(20)總説。

所造於大但爲一因。謂異熟因。(20)身語二業能招異熟大種果故。前已總説。

’byuṅ pa las gyur pa’i gzugs ’byuṅ ba rnams kyi ni rnam par (4) smin pa’i rgyu kho na yin te | lus daṅ ṅag gi las gaṅ gi rnam par smin pa rnams yin pa’o ||

abhedena cittacaittāḥ samanantarapratyaya uktā niyamas tu noktaḥ kasya cittasyānantaraṃ kasyotpaktir iti | sa idānīṃ vaktavyaḥ | tatra tāvat samāsena dvādaśa cittāni | kim artham ity āha

心及心法。爲次第縁。未説決定。何心(21)爲次第縁。何心從次第縁生。今當説此義。此(22)中若略説有十二心。云何十二。偈曰。

諸(21)心心所前能爲後等無間縁。未決定説何心(22)無間有幾心生復從幾心有何心起。今當(23)定説。謂且略説有十二心。云何十二。頌曰

sems daṅ sems las byuṅ ba rnams bye brag med par mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du bśad kyi | sems gaṅ gi mjug thogs su gaṅ ’byuṅ źes bya ba ṅes pa ni ma bśad (5) pas da ni de brjod par bya’o || de la re źig mdor bsdu na sems bcu gñis so || ji lta źe na |

kuśalākuśalaṃ kāme nivṛtānivṛtaṃ manaḥ |

欲界(23)心善惡。有覆及無覆。

(24)欲界有四心　善惡覆無覆
(25)色無色除惡　無漏有二心

’dod yid dge daṅ mi dge daṅ || bsgribs pa daṅ ni ma bsgribs pa ||
źes bya ba smos te |

kāmadhātau catvāri cittāni | kuśalam akuśalaṃ nivṛtāvyākṛtam anivṛtāvyākṛtaṃ ca |

釋曰。欲界中心有四(24)種。謂善惡。有覆無記。無覆無記。

(26)論曰。且於欲界有四種心。謂善不善有覆(27)無記無覆無記。

’dod pa’i khams na sems bźi ste || dge ba daṅ mi dge ba daṅ bsgribs la luṅ du (6) ma bstan pa daṅ | ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa’o ||

rūpārūpyeṣv akuśalād anyatra

偈曰。於二(25)界除惡。餘有。

See the full verse quoted previously.

gzugs daṅ gzugs med pa dag na | mi dge las gźan |

rūpadhātāv akuśalaṃ nāsti | trīṇi santi | evam ārūpyadhātau | ity etāni sānusravāṇi daśa cittāni bhavanti |

釋曰。於色界無惡有餘三。無(26)色界亦爾。如此十心皆是有流。

色無色界各有三心。謂除不(28)善。餘如上説。如是十種説有漏心。

gzugs kyi khams na mi dge ba med kyi gsum yod do || gzugs med pa’i khams na yaṅ de daṅ ’dra ste | de ltar na bcu po de dag ni zag pa daṅ (7) bcas pa’i sems yin no ||

anāsravaṃ dvidhā || 2.66 ||

偈曰。無流(27)二。

See the full verse quoted previously.

zag med gñis |

śaikṣam aśaikṣaṃ ca | evam etāni dvādaśa cittāni bhavanti | tatra

釋曰。謂有學無流。無學無流。由如此心(28)合成十二。此中偈曰。

若無漏(29)心唯有二種。謂學無學。合成十二。此十二(38c1)心互相生者。頌曰

slob pa daṅ mi slob pa ste | de ltar na de dag ni sems bcu gñis yin no || de la |

kāme nava śubhāc cittāc cittāni

於欲從善九。

(2)欲界善生九　此復從八生
(3)染從十生四　餘從五生七
(4)色善生十一　此復從九生
(5)有覆從八生　此復生於六
(6)無覆從三生　此復能生六
(7)無色善生九　此復從六生
(8)有覆生從七　無覆如色辨
(9)學從四生五　餘從五生四

’dod sems dag pa las sems dgu ||

釋曰。次(29)第言後應説。於欲界中所有善心。從此九心(196a1)次第得生。於自地有四心。色無色界有二心。 (2)若正入觀是善心。若託生是有覆無記心。無(3)色界但有有覆無記心。謂託生時。最遠故無(4)善。無色界由四遠。於欲界最爲遠。謂依止(5)取相境界對治遠故。

. (10)論曰。欲界善心無間生九。謂自界四色界二(11)心。於入定時及續生位如其次第生善染(12)心。無色界一於續生位欲善無間生彼染(13)心。不生彼善以極遠故。無色於欲四遠故(14)遠。一所依遠。二行相遠。三所縁遠。四對治(15)遠。

mjug thogs su źes ’og nas ’chad de | ’dod pa’i khams na dge ba’i sems gaṅ yin pa de’i mjug (103b1) thogs su ni sems dgu ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa bźi daṅ slob pa daṅ | mi slob pa daṅ | gzugs na spyod pa gñis te | sñoms bar ’jug pa’i tshe dge ba daṅ | ñiṅ mtshams sbyor ba’i tshe bsgribs pa’o || gzugs med pa na spyod pa ni ñiṅ mtshams sbyor ba’i tshe bsgribs pa kho (2) na ste | śin tu bskal pa’i phyir dge ba ni ma yin no || gzugs med pa na spyod pa rnams ni ’dod pa’i khams nas riṅ ba yin te | rten daṅ rnam pa daṅ | dmigs pa daṅ | gñen po riṅ ba ñid dag gis so |

. . . . .

de la rten riṅ ba ñid ni sñoms par ’jug pa’i (3) mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen gyi rten ñid du mi srid pa’i phyir ro || rnam par riṅ ba ñid ni ’dod pa’i khams rags pa la sogs pa’i rnam pa dag tu rnam par mi byed pa’i phyir ro || des na dmigs pa riṅ ba ñid kyaṅ bśad pa yin te | bsam gtan bźi pa kho na la rags pa la sogs (4) pa’i rnam pa dag tu dmigs so || gñen po riṅ ba ñid ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ ma bral ba la de mṅon du ’gyur mi srid pa’i phyir ro || rnam par sun ’byin pa la sogs pa yaṅ mi ’thad pa’i phyir te | yul ma yin pa ni rnam par sun dbyuṅ bar mi nus so ||

śaikṣamaśaikṣaṃ ceti |

及有學無學心。

及學無學。

slob pa daṅ (5) mi slob pa’o ||

aṣṭābhya eva tat |

偈曰。此(6)善從八生。

See the full verse quoted previously.

de ni brgyad po kho na las

tatra punaḥ kāmāvacaraṃ kuśalaṃ cittam aṣṭābhyaḥ samanantaram utpadyate | svabhūmikebhyaś caturbhyo rūpāvacarābhyāṃ dvābhyām | kuśalāc ca vyutthānakāle | nivṛtāc ca kliṣṭasamāpattyutpīḍitasyādhārakuśalabhūmisaṃśrayaṇāt | śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca vyutthānakāle |

釋曰。復次此欲界善心。從八心次(7)第生。自地四心。色界二心。善心。謂出定時。(8)有覆無記心。謂爲有染汚定所逼。還依下地(9)善心。有學無學心。謂出觀時。

謂入觀時。即此復從八無間(16)起。謂自界四色界二心。於出定時從彼善(17)起。彼染汚定所逼惱時。從彼染心生於下(18)善。爲依下善防彼退故。及學無學。謂出觀(19)時。

’dod pa na spyod pa’i dge ba’i sems de ni brgyad kyi mjug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa bźi daṅ | gzugs na spyod pa gñis las te | ldaṅ ba’i tshe dge ba daṅ | ñon moṅs pa can gyi sñoms par ’jug pas gzir ba sa ’og ma’i dge ba (6) la brten pa’i phyir bsgribs pa daṅ | ldaṅ ba’i tshe slob pa daṅ mi slob pa dag las so ||

daśabhyo ’kuśalaṃ

偈曰。從十惡(10)心生。

See the full verse quoted previously.

mi dge ba ni bcu dag las ||

śaikṣāśaikṣe hitvā kāmadhātau hi pratisandhimukhataḥ sarvebhyo rūpārūpyacittebhyaḥ samanantaram akuśalaṃ cittam utpadyate |

釋曰。除有學無學心。何以故。若人於(11)欲界託生。從一切欲界色界無色界心次第(12)得生惡心。

染謂不善有覆無記二各從十無間而生。(20)謂十二中除學無學。於續生位。三界諸心皆(21)可無間生欲界染心故。

slob pa daṅ mi slob pa dag ma gtogs te | ’dod pa’i khams su ñiṅ mtshams sbyor ba na gzugs daṅ gzugs med pa’i sems thams cad kyi mjug (7) thogs su mi dge ba’i sems ’byuṅ ṅo ||

tasmāc catvāri |

偈曰。從此四。

See the full verse quoted previously.

de las bźi ste |

akuśalāc cittāt samanantaraṃ cittāny utpadyante svabhūmikāny eva | yathā ’kuśalam uktaṃ kāmadhātau

釋曰。從欲界惡心。(13)但自地四心次第生。如説於欲界惡心。

即此無間能生四(22)心。謂自界四。餘無生理。 .

mi dge ba’i sems kyi mjug thogs su ni sems bźi ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa dag kho na’o || ji ltar ’dod pa’i khams kyi mi dge ba’i sems bśad pa |

nivṛtaṃ tathā || 2.67 ||

偈曰。(14)覆爾。

See the full verse quoted previously.

bsgribs de bźin |

daśabhya eva samanantaram | tasmāc ca punaś catvāry eva |

釋曰。欲界有覆無記心。亦從三界十(15)心次第生。從欲界有覆無記心。亦但自地四(16)心次第生。

See the full verse quoted previously.

bcu po kho na’i mjug thogs su ’byuṅ (104b1) ltar |

pañcabhyo ’nivṛtaṃ

偈曰。從五無覆心。

See the full verse quoted previously.

kāma iti varttate | anivṛtāvyākṛtaṃ cittaṃ pañcabhyaḥ samanantaram utpadyate | svabhūmikebhyaś caturbhyo rūpāvacarāc ca kuśalān nirmāṇacittam |

釋曰。於欲界(17)所有無覆無記心。從五心次第生。自地四心。(18)色界善心。謂生欲界變化心。

餘謂欲纒無覆無(23)記。此心從五無間而生。謂自界四及色界(24)善。欲界化心從彼生故。

tasmāt sapta cittāny anantaram |

偈曰。復從此七(19)心。

See the full verse quoted previously.

釋曰。從欲界無覆無記心。七心次第生。(20)自地四心。色界二心。善心。謂從變化心次第(21)生。染汚心。謂託生時。無色界染汚心。謂託生(22)時。

即此無間能生七(25)心。謂自界四及色界二善與染汚。欲界化心(26)還生彼善。於續生位生彼染心。并無色一(27)於續生位此無覆心能生彼染。

rūpe daśaikaṃ ca śubhāt

偈曰。從色善十一。

See the full verse quoted previously.

rūpe dhātau yat kukśalaṃ cittaṃ tasmād anantaram ekādaśa cittāny utpadyante | ārupyāvacaram anivṛtāvyākṛtaṃ varjayitvā |

釋曰。從色界所有善(23)心。十一心次第生。除無色界無覆無記心。

色界善心無(28)間生十一。謂除無色無覆無記心。

navabhyas tadanantaram || 2.68 ||

偈(24)曰。從九此復生。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacaraṃ tu kuśalaṃ cittaṃ navabhyaḥ samanantaram utpadyate | kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayam ārupyāvacaraṃ cānivṛtāvyākṛtaṃ hitvā |

釋曰。色界善心。從九心次(25)第生。除欲界二染汚心。及無色界無覆無記(26)心。

即此復從(29)九無間起。謂除欲界二染汚心。及除無色(39a1)無覆無記。

aṣṭābhyo nivṛtaṃ

偈曰。從八有覆生。

See the full verse quoted previously.

nivṛtāvyākṛtaṃ rūpāvacaraṃ cittam aṣṭabhya utpadyate | kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayaṃ śaikṣāśaikṣe ca sthāpayitvā |

釋曰。色界有覆無記(27)心。從八心次第生。除欲界二染汚心。及有學(28)無學心。

有覆從八無間而生。除欲二染及(2)學無學。

tasmāt ṣaṭ

偈曰。此六。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacarān nivṛtāvyākṛtād anantaraṃ ṣaṭ | svabhūmikāni trīṇi kāmāvacarāṇi cānivṛtāvyākṛtaṃ muktvā |

釋曰。從色界有覆無記(29)心。六心次第生。自地三心。欲界三心。除無(196b1)覆無記。

即此無間能生六心。謂自界三欲善(3)不善有覆無記。無覆。

tribhyo ’nivṛtaṃ punaḥ |

偈曰。三無覆。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacaram anivṛtāvyākṛtaṃ tribhyaḥ svabhūmikebhya eva |

釋曰。色界無覆無記(2)心。但從自地三心次第生。

從三無間而起。謂唯自(4)界。餘無生理。

tasmāt ṣaṭ

偈曰。此六。

See the full verse quoted previously.

svabhūmikāni trīṇi | kāmāvacare ca kliṣṭe | ārūpyāvacaraṃ ca | yathā rūpadhātāv anivṛtāvyākṛtam uktam |

釋曰。(3)從色界無覆無記心。六心次第生。自地三心。(4)欲界二染汚心。無色界染汚心。如説於色界(5)無覆無記心。於無色界道理亦爾。

即此無間能生六心。謂自界(5)三欲無色染。 .

evam ārūpye tasya nītiḥ |

偈曰。無色(6)如是理。

See the full verse quoted previously.

gzugs med pa’aṅ de’i tshul lo ||

tatas tad apy anivṛtāvyākṛtaṃ tribhya evotpadyate svabhūmikebhyaḥ | tasmād api ca ṣaḍ evotpadyante | svabhūmikāni trīṇi adharadhātukāni ca kliṣṭāni |

釋曰。無色界無覆無記心。於自地亦(7)但從三心次第生。從此六心次第生自地三(8)心。下地三染汚心。

. .

de na yod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa yaṅ raṅ gi sa pa gsum kho na las ’byuṅ la | de las kyaṅ raṅ gi sa pa gsum daṅ | sa ’og ma pa’i ñon moṅs pa can rnams daṅ drug ’byuṅ ṅo ||

śubhāt punaḥ || 2.69 ||

偈曰。

.

dge ba las

nava cittāni

從善九。

See the full verse quoted previously.

sems dgu dag go ||

ārūpyāvacarāt kuśalān nava cittāny utpadyante | kāmāvacaraṃ kuśalaṃ kāmarūpāvacare cānivṛtāvyākṛte hitvā |

釋曰。從無(9)色界善心。九心次第生。除欲界善心及欲界(10)色界無覆無記心。所餘心得生。

無色界善無間生九心。謂除欲(6)善及欲色無覆。

(2) gzugs med pa na spyod pa’i dge pa’i sems las ni sems dgu ’byuṅ ste | ’dod pa na spyod pa’i dge ba daṅ | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag ma gtogs so ||

tat ṣaṇṇāṃ

偈曰。此從(11)六。

See the full verse quoted previously.

de drug gi |

ārūpyāvacaraṃ kukśalaṃ svebhyas tribhyo rūpāvacarāt kukśalāc chaikṣāśaikṣābhyāṃ ca |

釋曰。無色界善心。從六心次第生。自地(12)三心。色界善心有學無學心。

即此從六無間而生。謂自界(7)三及色界善并學無學。

gzugs med pa na spyod pa’i dge ba ni raṅ gi sa pa gsum daṅ | (3) gzugs na spyod pa’i dge ba daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so ||

nivṛtāt sapta

偈曰。有覆七。

See the full verse quoted previously.

bsgribs pa las bdun |

ārūpyāvacarān nivṛtāt svabhūmikāni trīṇi rūpāvacaraṃ kuśalaṃ nivṛtaṃ ca kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayam |

釋(13)曰。從無色界有覆無記心。七心次第生。自地(14)三心。色界善心。及染汚心。欲界二染汚心。

有覆無間能生七心。(8)謂自界三及色界善欲色界染。

gzugs med pa na spyod pa’i bsgribs pa las ni raṅ gi sa pa gsum daṅ | gzugs na spyod pa’i dge ba daṅ | bsgribs pa daṅ | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can (4) gñis so ||

tat tathā |

(15)偈曰。此爾。

See the full verse quoted previously.

de de bźin |

tad api saptabhya evotpadyate | kāmarūpāvacarāṇi kliṣṭāni śaikṣāśaikṣe ca hitvā |

釋曰。此無色界有覆無記心。從(16)七心次第生。除欲界色界染汚心及有學無(17)學心。從所餘心生。

即此亦從七(9)無間起。謂除欲色染及學無學心。無覆如色(10)説從三無間生。謂自界三。餘皆非理。即此無(11)間能生六心。謂自界三及欲色染。

de yaṅ bdun kho na las ’byuṅ ste | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ñon moṅs pa can rnams daṅ | slob pa daṅ mi slob pa dag ma gtogs so ||

caturbhyaḥ śaikṣam |

偈曰。從此四。有學。

See the full verse quoted previously.

slob pa bźi las |

traidhātukebhyaḥ kuśalebhyaḥ śaikṣāc ca |

釋曰。(18)此有學心。從四心次第生。三界善心及有學(19)心。

學心從四(12)無間而生。謂即學心及三界善。

khams gsum pa’i dge ba daṅ | slob pa las so ||

asmāt tu pañca

偈曰。從此五。

See the full verse quoted previously.

de las lṅa |

tāny eva catvāry aśaikṣaṃ ca |

釋曰。從此有學心。五心(20)次第生。即前四及無學心。

即此無間能(13)生五心。謂前四心及無學一。

bźi po de dag ñid (5) daṅ | mi slob pa’o ||

aśaikṣaṃ tu pañcakāt || 2.70 ||

偈曰。無學亦從(21)五。

See the full verse quoted previously.

mi slob pa ni lṅa las so ||

ata evānantaroktāt |

釋曰。此無學心。從如前所説五心次第生。

餘謂無學從五(14)無間生。

bśad ma thag pa’i lṅa po de ñid las so ||

tasmāc catvāri cittāni

(22)偈曰。從無學四心。

See the full verse quoted previously.

de las sems ni bźi dag go ||

tasmāt punar aśaikṣāc cittāt samanantaraṃ catvāri cittāny utpadyante | traidhātukāni kuśalāny aśaikṣaṃ ca || samāptāni dvādaśa cittāni ||

釋曰。從無學心。四心次第(23)生。三界善心及無學心。説十二心已。

謂三界善及學無學二。即此無間能(15)生四心。謂三界善及無學一。説十二心互相(16)生已。

mi slob pa’i sems de’i mjug thogs su ni sems bźi ’byuṅ ste | khams gsum pa’i dge ba daṅ | mi slob pa’o || sems bcu gñis rdzogs so | ||

punaḥ kriyante

今復作(24)偈曰。

.

| (6) yaṅ

dvādaśaitāni viṃśatiḥ |

十二作二十。

云何分此爲二十心。

bcu gñis de dag ñi śur yaṅ bśad de |

kathaṃ kṛtvā |

釋曰。云何作。

ji ltar byas nas śe na

prāyogikopapattyāptaṃ śubhaṃ bhittvā triṣu dvidhā || 2.71 ||

偈曰。加行(25)及生得。分三界善二。

頌曰
(17)十二爲二十　謂三界善心
(18)分加行生得　欲無覆分四
(19)異熟威儀路　工巧處通果
(20)色界除工巧　餘數如前説

| gsum du skyes nas thob pa daṅ || sbyor byuṅ dge rnams gñis phye nas |

triṣu dhātuṣu kuśalaṃ cittaṃ dvidhā bhidyate | prāyogikaṃ copapattilābhikaṃ ca

釋曰。於三界中善心。各(26)分爲二心。一加行得。二生得。

(21)論曰。三界善心各分二種。謂加行得生得別(22)故。

khams gsum po dag tu skyes nas thob pa daṅ sbyor ba las byuṅ ba’i dge ba’i sems rnam pa gñis su dbye’o ||

vipākajair yāpathikaśailpasthānikanair mitam |
caturdhā ’vyākṛtaṃ kāme

偈曰。果報及(27)威儀。工巧并變化。欲界四無記。

.

rnam smin skyes daṅ (7) spyod lam pa || bzo yi gnas daṅ sprul pa daṅ ||
’dod na luṅ bstan min rnam bźir ||

bhittveti varttate | kāmāvacaram anivṛtāvyākṛtaṃ caturdhā bhidyate | vipākajam airyāpathikaṃ śilpasthānikaṃ nirmāṇacittaṃ ca |

釋曰。欲界(28)無覆無記心分爲四。一果報生心。二作威儀(29)心。三工巧處心。四變化心。

欲界無覆分爲四心。一異熟生。二威儀路。(23)三工巧處。四通果心。

phye nas źes bya bar sbyar te | ’dod pa na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa la ni rnam par smin pa las skyes pa daṅ | spyod lam pa daṅ | bzo’i gnas pa daṅ | sprul pa’i (105a1) sems daṅ rnam pa bźir dbye’o ||

rūpe śilpavivarjitam || 2.72 ||

偈曰。色界除工(196c1)巧。

See the full verse quoted previously.

gzugs na bzo ma gtogs pa’o ||

rūpadhātau tridhā bhidyate śailpasthānikaṃ varjayitvā | tatra śilpābhāvāt | evam etāni dvādaśa cittāni punar viśaṃtir bharvanti ṣoḍhā | kuśalam anivṛtāvyākṛtaṃ ca saptadhā bhidyate | airyāpathikādīni cittānīryāpathādyabhāvād ārūpyadhātau na santi | rūpagandharasaspraṣṭavyāny eṣām ālambanam | śailpasthānikasya tu śabdo ’pi | etāni manovijñānāny eva | pañca tu vijñānakāyā airyāpathikaśailpasthānikayoḥ prāyogikāḥ | airyāpathikābhinirhṛtaṃ manovijñānam asti dvādaśāyatanālambananīty apare |

釋曰。於色界無覆無記心分爲三。除工(2)巧處心。於彼無工巧故。如此十二心。更分成(3)二十心。善有六心。無覆無記有八心。威儀(4)等心。於無色界中。無威儀等事故。色香味(5)觸四塵。是三心境界。工巧心亦以聲爲境。此(6)四心唯是意識。是五識於威儀工巧處亦加(7)行心所引。餘師説有意識威儀所引起。以十(8)二入爲境界。

色無覆心分爲三種。除(24)工巧處。上界都無造作種種工巧事故。如(25)是十二爲二十心。謂善分六。無覆分八。 (26)無色界無威儀路等餘數如上故成二十。 (27)威儀路等三無覆心色香味觸爲所縁境。工(28)巧處等亦縁於聲。如是三心唯是意識。威(29)儀路工巧處加行亦通四識五識。有餘師説(39b1)有威儀路及工巧處所引意識能具足縁十(2)二處境。

gzugs kyi khams ni rnam pa gsum dbye ste | de na bzo med pa’i phyir bzo’i gnas pa ma gtogs so || de ltar na sems bcu gñis po de dag ni yaṅ dge ba drug daṅ | ma (2) bsgribs la luṅ du ma bstan pa bdun du phye nas ñi śur ’gyur ro || gzugs med pa’i khams na ni spyod lam la sogs pa med pa’i phyir spyod lam pa la sogs pa’i sems med do || de dag gi dmigs pa ni gzugs daṅ | dri daṅ ro daṅ reg bya rnams yin no || bzo’i (3) gnas pa ni sgra yaṅ yin no || yid kyi rnam par śes pa dag kho na yin no || spyod lam pa daṅ | bzo’i gnas pa dag gi sbyor ba pa ni rnam par śes pa’i tshogs lṅa yin no || gźan dag na re bzo’i gnas pas mṅon par bsgrubs pa’i yid kyi rnam par śes pa skye mched bcu (4) gñis la dmigs pa yaṅ yod do źes zer ro ||

eṣāṃ punar viṃśateś cittānāṃ kasya katamat samanantaram | kāmāvacarāṇāṃ tāvad aṣṭānāṃ prāyogikān antaraṃ daśa cittāny utpadyante | svabhūmikāni saptā ’nyatrābhijñāphalāt | rūpāvacaraṃ prāyogikaṃ śaikṣam aśaikṣaṃ ca | tat punar aṣṭacittānantaram | svebhyaḥ kuśalakliṣṭebhyaḥ rūpāvacarābhyāṃ prāyogika kliṣṭābhyāṃ śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca | upapattipratilambhikānantaraṃ nava | svabhūmikāni sapta ’nyatrābhijñāphalād rūpā rūpāvacare ca kliṣṭe | tat punar ekādaśānantaram | svebhyaḥ saptabhyaḥ pūrvavat rūpāvacarābhyāṃ prāyogikakliṣṭābhyāṃ śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca | akuśala nivṛttāvyākṛtānantaraṃ sapta | svāny eva pūrvavat | te punaś caturdaśacittānantaram | svebhyaḥ saptabhyaḥ rūpāvacarebhyaś caturbhyo ’nyatra prāyogikābhijñāphalābhyām | ārupyāvacarebhyas tribhyo ’nyatra prāyogikāt | airyāpathikavipākajānantaram aṣṭau | svabhūmikāni ṣaḍ anyatra prāyogikābhijñāphalābhyāṃ rūpārupyāvacāre ca kliṣṭe | te punaḥ saptacittānantaraṃ svebhya eva pūrvavat | śailpasthānikānantaraṃ ṣaṭ | svāny evānyatra prāyogikābhijñāphalābhyām | tat punaḥ saptānantaraṃ svebhya evānyatrābhijñāphalāt | abhijñāphalānantaraṃ dve | svaṃcābhijñāphalam eva | rūpāvacaraṃ ca prāyogikam | tad apy asmād eva dvayāt |

如此二十心中。何心爲次第縁。(9)何心從次第生。欲界八心中。從加行心。十心(10)次第生。於自地有七心。除變化心。色界加行(11)心。及有學無學心。此心從八心次第生。從自(12)地善心染汚心。色界加行心染汚心。有學無(13)學心。從生得心。九心次第生。自地七心。除(14)通果心。色無色界染汚心。此心從十一心次(15)第生。從自地七心生如前。色界加行心。及染(16)汚心。有學無學心。從惡心及有覆無記心。七(17)心次第生。謂自地心如前。此二心從十四心(18)次第生。自地七心。色界四心。除加行心及(19)通果心。無色界三心。除加行心。從威儀心果(20)報心。八心次第生。自地六心。除加行心及通(21)果心。色無色界二染汚心。此二心從七心次(22)第生。謂自地七心如前。從工巧心。六心次第(23)生。謂自地六。心除加行心及通果心。此心從(24)七心次第生。謂自地七心。除通果心。從變化(25)心。二心次第生。謂自地通果心。及色界加行(26)心。此心亦從二心次第生。即前二心。

如是二十互相生者。且説欲界八種(3)心中。加行善心無間生十。謂自界七除通(4)果心。及色界一加行善心并學無學。即此復(5)從八無間起。謂自界四二善二染。及色界二(6)加行善心有覆無記。并學無學。生得善心無(7)間生九。謂自界七除通果心。及色無色有覆(8)無記。即此復從十一心起。謂自界七除通果(9)心。及色界二加行善心有覆無記。并學無學。 (10)二染汚心無間生七。謂自界七除通果心。即(11)此復從十四心起。謂自界七除通果心。及(12)色界四除加行善與通果心。并無色三。除(13)加行善。異熟威儀無間生八。謂自界六除加(14)行善與通果心。及色無色有覆無記。即此復(15)從七無間起。謂自界七除通果心。工巧處心(16)無間生六。謂自界六除加行善與通果心。 (17)即此復從七無間起。謂自界七除通果心。從(18)通果心無間生二。謂自界一即通果心。及(19)色界一即加行善。即此亦從二無間起。謂即(20)前説自色二心。

yaṅ sems ñi śu po ’di dag las gaṅ gi mjug thogs su gaṅ źig ’byuṅ źe na | re źig ’dod pa na spyod pa’i brgyad las sbyor ba las byuṅ ba’i mjug thogs su ni sems bcu ’byuṅ ste | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs (5) pa raṅ gis pa bdun daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa’o || de ni brgyad kyi mjug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi dge ba daṅ | ñon moṅs pa can dag daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | ñon moṅs pa can dag daṅ | (6) slob pa daṅ | mi slob pa dag las so || skyes nas thob pa’i mjug thogs su ni dgu ste | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi sa pa bdun daṅ | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag go || de ni bcu gcig gi mjug thogs su (7) ’byuṅ ste | sṅa ma bźin du raṅ gi bdun daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | ñon moṅs pa can dag daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so || mi dge ba daṅ | bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i mjug thogs su ni bdun te | sṅa ma bźin du raṅ gi dag kho na’o || (105b1) de dag ni sems bcu bźi’i mjug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi bdun daṅ | sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag ma gtogs pa gzugs na spyod pa bźi daṅ | sbyor ba las byuṅ ba ma gtogs pa gzugs med pa na spyod pa gsum las so || spyod lam pa (2) daṅ | rnam par smin pa las skyes pa’i mjug thogs su ni brgyad de | sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag ma gtogs pa raṅ gi sa pa drug daṅ | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag go || de dag ni sems bdun gyi mjug (3) thogs su ’byuṅ ste | sṅa ma bźin du raṅ gi bdun kho na las so || bzo’i gnas pa’i mjug thogs su ni drug ste | sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag ma gtogs pa raṅ gi rnams kho na’o || de ni bdun gyi mjug thogs su ’byuṅ ste | mṅon par śes pa’i (4) ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi dag kho na las so || mṅon par śes pa’i ’bras bu’i mjug thogs su ni gñis te | mṅon par śes pa’i ’bras bu daṅ raṅ gi drug daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba’o || de yaṅ de gñis kho na las so ||

rūpāvacarāṇām idānīṃ ṣaṇṇāṃ vakṣyāmaḥ | prāyogikānantaraṃ dvādaśa | kāmāvacare kuśale abhijñāphalaṃ ca svāni ṣaṭ ārupyāvacaraṃ ca prāyogikaṃ śaikṣam aśaikṣaṃ ca | tat punar daśacittānantaram | kāmāvacarābhyāṃ prāyogikābhijñāphalābhyāṃ svebhyaś caturbhyo ’nyatreryāpathikavipākajābhyām ārūpyāvacarābhyāṃ prāyogikakliṣṭābhyāṃ śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca | upapattipratilambhikānantaram aṣṭau | kāmāvacare kliṣṭe svāni pañcānyatrābhijñāphalāt ārupyāvacaraṃ kliṣṭam | tat punaḥ pañcabhyaḥ svebhyaḥ evānyatrābhijñāphalāt | kliṣṭānantaraṃ nava | kāmāvacarāṇi catvāri kuśalakliṣṭāni svāni pañcānyatrābhijñāphalāt | tat punar ekādaśacittānantaram | kāmāvacarebhya utpattipratilambhikair yāpathika vipākajebhyaḥ svebhyaḥ pañcabhyo ’nyatrābhijñāphalāt ārūpyāvacarebhyas tribhyo ’nyatra prāyogikāt | airyāpathikānantaraṃ sapta | kāmāvacare kliṣṭe svāni catvāry anyatra prāyogikābhijñāphalābhyām ārūpyāvacaraṃ ca kliṣṭam | tat punaḥ pañcānantaraṃ svebhya evānyatrābhijñāphalāt | evaṃ vipākajaṃ vaktavyam | abhijñāphalānantaraṃ dve | sve eva prāyogikābhijñāphale | tad apy ābhyām eva |

今當約(27)色界説六心次第。從色界加行心。十二心次(28)第生。欲界二善心通果心。自地六心。無色界(29)加行心。有學無學心。此心從十心次第生。欲(197a1)界加行心通果心。自地四心。除威儀心果報(2)心。無色界加行心。染汚心。有學無學心。從(3)生得心。八心次第生。欲界二染汚心自地五(4)心。除通果心。無色界染汚心。此心從五心(5)次第生。謂自地五心。除通果心。從染汚心。(6)九心次第生。欲界四心。善心染汚心。自地五(7)心。除通果心。此心從十一心次第生。欲界(8)生得心。威儀心果報心。自地五心。除通果心。(9)無色界三心。除加行心。從威儀心。七心次第(10)生。欲界二染汚心。自地四心。除加行心通果(11)心。無色界染汚心。此心從五心次第生。自地(12)五心。除通果心。果報心亦爾。從通果心。二心(13)次第生。謂自地加行心通果心。此心亦從二(14)心次第生如前。

次説色界六種心中。從加(21)行善心無間生十二。謂自界六及欲界三加(22)行生得與通果心。并無色一加行善心學無(23)學心。即此復從十無間起。謂自界四。除威(24)儀路與異熟生。及欲界二加行通果。并無色(25)二加行有覆學無學心。生得善心無間生(26)八。謂自界五除通果心及欲界二不善有(27)覆。并無色一有覆無記。即此復從五無間起。(28)謂自界五除通果心。有覆無記無間生九。謂(29)自界五除通果心。及欲界四二善二染。即此(39c1)復從十一心起。謂自界五除通果心。及欲(2)界三生得善心威儀異熟。并無色三除加行(3)善。異熟威儀無間生七。謂自界四除加行善(4)與通果心。及欲界二不善有覆。并無色一有(5)覆無記。即此復從五無間起。謂自界五除通(6)果心。 . 從通果心無間生二。謂自界二加行(7)通果。即此亦從二無間起。謂即前説自界二(8)心。

da ni gzugs na spyod pa’i (5) drug gi brjod par bya ste | sbyor ba las byuṅ ba’i mjug thogs su ni bcu gñis te | ’dod pa na spyod pa’i dge ba dag daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu daṅ | raṅ gi drug daṅ | gzugs med pa na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa’o || de na sems (6) bcu’i mjug thogs su ’byuṅ ste | ’dod pa na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag daṅ | spyod lam pa daṅ | rnam par smin pa las skyes pa’i dag ma gtogs pa raṅ gi bźi daṅ | gzugs med pa na spyod pa sbyor ba las byuṅ ba daṅ | ñon moṅs (7) ba can dag daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so || skyes nas thob pa’i mjug thogs su ni brgyad de | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi lṅa daṅ | gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can no || (106a1) de ni lṅa las te | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi dag kho na las so || ñon moṅs pa can gyi mjug thogs su ni dgu ste | ’dod pa na spyod pa’i dge ba dag daṅ | ñon moṅs pa can dag ste bźi daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras (2) bu ma gtogs pa raṅ gi lṅa’o || de ni sems bcu gcig gi mjug thogs su ’byuṅ ste | ’dod pa na spyod pa’i skyes nas thob pa daṅ | spyod lam pa daṅ | rnam par smin pa las skyes pa dag daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi lṅa daṅ | sbyor ba las (3) byuṅ ba ma gtogs pa gzugs med pa na spyod pa gsum las so || spyod lam pa’i mjug thogs su ni bdun te | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag daṅ | sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi bźi daṅ | gzugs med pa (4) na spyod pa’i ñon moṅs pa can no || de ni lṅa’i mjug thogs su ’byuṅ ste | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi dag kho na las so || rnam par smin pa las skyes pa yaṅ de daṅ ’dra bar brjod par bya’o || mṅon par śes pa’i ’bras bu’i mjug thogs su (5) ni gñis te | raṅ gi sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag kho na’o || de yaṅ de dag kho na las so ||

今當約無色界説四心次第。(15)從無色界加行心。七心次第生。色界加行心。(16)自地四心。有學無學心。此心從六心次第生。 (17)色界加行心自地三心。除果報心有學無學(18)心。從生得心。七心次第生。自地四心。下地(19)染汚心。此心從四心次第生。謂自地四心。從(20)染汚心。八心次第生。自地四心。色界加行(21)心染汚心。欲界二染汚心。此心從十心次第(22)生。自地四心。欲界色界。生得威儀果報心。 (23)從果報心六心次第生。自地三心。除加行心。(24)下地染汚心。此心從四心次第生。謂自地四(25)心。從有學心。六心次第生。三界加行心。欲(26)界生得心。有學無學心。此心從四心次第生。 (27)三界加行心。有學心。從無學心五心次第生。(28)如有學五心。除有學心。此心從五心次第生。 (29)三界加行心。有學無學心。

次説無色四種心中。加行善心無間生(9)七。謂自界四及色界一加行善心。并學無學。 (10)即此復從六無間起。謂自界三唯除異熟。及(11)色界一加行善心。并學無學。生得善心無間(12)生七。謂自界四及色界一有覆無記。并欲界(13)二不善有覆。即此復從四無間起。謂自界四。 (14)有覆無記無間生八。謂自界四及色界二加(15)行有覆。并欲界二不善有覆。即此復從十無(16)間起。謂自界四及色界三生得異熟與威儀(17)路。并欲界三名如色説。異熟生心無間生(18)六。謂自界三除加行善。及色界一有覆無(19)記。并欲界二不善有覆。即此復從四無間起。(20)謂自界四。次説無漏二種心中。從有學心(21)無間生六。謂通三界加行善心及欲生得。并(22)學無學。即此復從四無間起。謂三加行及有(23)學心。從無學心無間生五。謂前有學所生(24)六中除有學一。即此復從五無間起。謂三加(25)行及學無學。

da ni gzugs med pa na spyod pa’i bźi brjod par bya ste | sbyor ba las byuṅ ba’i mjug thogs su ni bdun te | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ (6) ba daṅ | raṅ gi bźi daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa’o || de ni sems drug gi mjug thogs su ’byuṅ ste | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | rnam par smin pa las skyes pa ma gtogs pa raṅ gi gsum daṅ | slob pa daṅ mi slob pa dag las so || skyes nas (7) thob pa’i mjug thogs su ni bdun te | raṅ gi bźi daṅ | sa ’og ma pa’i ñon moṅs pa can dag go || de ni bźi las te | raṅ gi dag kho na las so || ñon moṅs pa can gyi mjug thogs su ni brgyad de | raṅ gi bźi daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | (106b1) ñon moṅs pa can dag daṅ | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag go || de ni bcu’i ’jug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi bźi daṅ | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i skye gnas thob pa daṅ | spyod lam pa daṅ | rnam par smin pa las skyes pa dag las so || rnam par smin (2) pa las skyes pa’i mjug thogs su ni drug ste | sbyor ba las byuṅ ba ma gtogs pa raṅ gi gsum daṅ | ’og ma’i ñon moṅs pa can gsum mo || de ni bźi las te | raṅ gi dag kho na las so || slob pa’i mjug thogs su ni drug ste | khams gsum pa’i sbyor ba las byuṅ ba (3) rnams daṅ | ’dod pa na spyod pa’i skye gnas thob pa daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa’o || de ni bźi las te | sbyor ba las byuṅ ba gsum daṅ | slob pa las so || mi slob pa’i mjug thogs su ni lṅa ste | slob pa gcig pu ma gtogs pa slob pa’i mjug thogs ji lta ba bźin du | (4) de ni lṅa las te | sbyor ba las byuṅ ba gsum daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so ||

kiṃ punaḥ kāraṇaṃ prāyogikacittānantaraṃ vipākajair yāpithikaśailpasthānikāni cittāny utpadyante na punar ebhyaḥ prāyogikam | īryāpathaśilpābhisaṃskaraṇapravṛttatvāt durbalānabhisaṃskāravāhitvāc caittāni na prāyogikānukūlāni | niṣkramaṇacittaṃ tv anabhiskāravāhīti yukto ’sya prāyogikacittānantaram utpādaḥ | evaṃ tarhi kliṣṭebhyo ’pi prāyogikaṃ notpadyate | viguṇatvāt | tathāpi kleśasamudācāraparikhinnasya tatparijñānād yuktaḥ prāyogikasaṃmukhībhāvaḥ | kāmāvacaram upapattipratilambhikaṃ paṭutvāt śaikṣāśaikṣābhyāṃ rūpāvacaraprāyogikāc cānantaram utpadyate | anabhisaṃskāravāhitvāt tasmād etāni notpadyante | rūpāvacarakliṣṭānantaraṃ kāmāvacaram upapattipratilambhikam utpadyate | paṭutvāt | ārūpyāvacarakliṣṭānantaraṃ tu rūpāvacaram upapattipratilambhikaṃ notpadyate ’paṭutvād iti ||

復有何因。從加行(197b1)心。次第生果報威儀工巧心。而此心不從彼(2)生。由加行力能引威儀工巧故。羸弱心相續。(3)不能引將加行故。是故不隨從加行心。出觀(4)心不由功用起。從加行心後此生可然。若爾(5)從染汚心不應得生加行心。無徳故。雖然若(6)人厭極。或逼行加行心。能令相離故。從染汚(7)心後。得生加行心。欲界生得心。由明了故。(8)從有學無學心。色界加行心次第得生。不由(9)功用起故。從此彼心不得生。從色界染汚心。(10)欲界生得心得生。由明了故。從無色界染汚(11)心。色界生得心不得生。由不明了故。

復有何縁。加行無間能生異熟(26)工巧威儀。非彼無間生加行善。勢力劣故。(27)非作功用所引發故。樂作功用引發工巧(28)威儀轉故。不能順起加行善心。出心不由(29)功用轉故。加行無間可能生彼。若爾染汚(40a1)無間。不應生加行善。不相順故。雖爾厭(2)倦煩惱現行爲欲了知容起加行。欲界生(3)得以明利故。可有從彼學無學心色界加(4)行無間而起。非作功用所引發故。不能(5)從此引生彼心。又欲生得以明利故。可從(6)色染無間而生。色界生得不明利故。非無(7)色染無間而起。

ci’i phyir sbyor ba las byuṅ ba’i sems kyi mjug thogs su ni rnam par smin pa las skyes pa daṅ | spyod lam pa daṅ | bzo’i gnas pa’i sems dag ’byuṅ la | sbyor ba las byuṅ ba ni (5) de dag las ma yin źe na | de dag ni spyod lam daṅ | bzo mṅon par ’du bya ba la źugs pa’i phyir daṅ | stobs chuṅ ba daṅ | mṅon par ’du bya ba med par ’jug pa’i phyir sbyor ba las byuṅ ba’i rjes su mthun pa ma yin no || ’byuṅ ba’i sems ni mṅon par ’du bya ba med par (6) ’jug pas de ni sbyor ba las byuṅ ba’i sems kyi mjug thogs su ’byuṅ bar rigs so || de lta na ’o na ni ñon moṅs pa can dag las kyaṅ sbyor ba las byuṅ ba ’byuṅ bar mi ’gyur te | mi mthun pa’i phyir ro || ’on kyaṅ ñon moṅs pa kun tu ’byuṅ bas yoṅs su skyo ba la ni de yoṅs su (7) śes pa las sbyor ba las byuṅ ba mṅon du ’gyur bar rigs so || ’dod pa na spyod pa’i skye gnas thob pa la ni gsal ba’i phyir slob pa daṅ | mi slob pa daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba’i mjug thogs su ’byuṅ gi mṅon par ’du bya ba med par ’byuṅ ba’i phyir de (107a1) las ni de dag mi ’byuṅ ṅo || gzugs na spyod pa’i ñon moṅs pa can gyi mjug thogs su ni ’dod pa na spyod pa’i skye gnas thob pa ’byuṅ ste | gsal ba’i phyir ro || gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can gyi mjug thogs su ni gzugs na spyod pa’i (2) skye gnas thob pa mi ’byuṅ ste | mi gsal ba’i phyir ro ||

trayo manaskārāḥ || svalakṣaṇamanaskāraḥ | tadyathā “rūpaṇālakṣaṇaṃ rūpam” ity evam ādi | sāmānyalakṣaṇamanaskāraḥ | ṣoḍaśākārasaṃprayuktaḥ | adhimuktimanaskāraḥ | aśubhāpramāṇārūpyavimokṣābhibhvāyatanakṛtsnāyatanādiṣu | trividhamanaskārānantaram āryamārgaṃ saṃmukhīkaroti tasmād api trividhaṃ manaskāram evaṃ sati yuktam idaṃ bhavati “aśubhāsahagataṃ smṛtisaṃbodhyaṅga bhāvayatīti” | sāmānyamanaskārānantaram evāryamārga saṃmukhīkaroti | tasmāt tu trividham ity apare | aśubhayā tu cittaṃ damayitvā sāmānyamanaskārānantaraṃ mārgaṃ saṃmukhīkaroti | ataḥ pāraṃparyam abhisaṃdhāyoktam “aśubhāsahagataṃ smṛtisaṃbodhyaṅgaṃ bhāvayatīti” | āryamārgānantaram api sāmānyamanaskāram evety apare | syāt tāvad anāgamyāditribhūmisaṃniḥśrayeṇa niyāmāvakrāntau tanmārgānantaraṃ kāmāvacaraṃ sāmānyamanaskāraṃ saṃmukhīkuryād | atha dvitīyādidhyānasaṃniḥśrayeṇa niyāmāvakrāntau katham | na hi kāmāvacaraḥ śakyo ’tiviprakṛṣṭatvāt | na ca tadbhūmikaḥ pratilabdho ’nyatra nirvedhabhāgīyāt | na cāryo nirvedhabhāgīyaṃ punaḥ saṃmukhīkaroti | na hi prāptaphalasya tatprayogasaṃmukhībhāvo yukta iti anyo ’py asya tajjātīyaḥ sāmānyamanaskāro bhāvanāṃ gacchati | tadyathā “sarvasaṃkārā anityāḥ sarvadharmā anātmānaḥ śāntaṃ nirvāṇam” iti tatsaṃmukhī kariṣyati | tad etan na varṇayanti | anāgamyaṃ niśrityārhattvaṃ prāpnuvataḥ tadbhūmikaṃ kāmāvacaraṃ vā vyutthānaṃ cittam | ākiñcanyāyatanaṃ niśritya tadbhūmikaṃ bhāvāgrikaṃ vā | śeṣāsu svabhūmikam eva | kāmadhātau trayo manaskārāḥ śrutacintāmayopapattipratilambhikāḥ | bhāvanāmayo nāsti | rūpadhātau trayaḥ śrutabhāvanāmayopapattipratilambhikāḥ | cintāmayo nāsti | yadā cintayitum ārabhante tadaiṣāṃ samādhir evopatiṣṭhate | ārūpyadhātau bhāvanāmayopapattipratilambhikau | tatra pañcavidhamanaskārānantaram āryamārgasaṃmukhībhāvo ’nyatropapattipratilabhbhikebhyaḥ | prayogapratibaddhatvāt | mārgānantaraṃ tūpapattipratilambhikasyāpi kāmāvacarasya saṃmukhībhāvaḥ | paṭutvād iti ||

思惟有(12)三種。一自相思惟。如色以變壞爲相。乃至識(13)以了別爲相。如是等名自相思惟。二通相思(14)惟。謂四諦十六取相相應思惟。三欲樂思(15)惟。不淨觀。無量。解脱。制入。遍入等思惟。 (16)從三思惟。次第能生聖道令現前。從聖道生(17)思惟亦爾。若爾此言相應不相違。謂觀行人。(18)修習念覺分。與不淨觀相應。餘師説。通相思(19)惟現前即是聖道。從此亦得次第生三思惟。 (20)若人由不淨觀調伏心已。從通相思惟。次第(21)生聖道。約此傳傳故。説此言。修習念覺分(22)與不淨觀相應。有餘師説。從聖道次第但生(23)通相思惟。此義亦可然。若依止非至等三地。(24)入正定聚。從三地聖道。次第生欲界通相思(25)惟。若依止第二定等入正定聚。此義云何。何(26)以故。此欲界心無能應此道。以地最遠故。欲(27)界地通相思惟。非第二定地所得。除決擇分(28)能。復次聖人更生決擇分。能令現前。無有是(29)處。何以故。若人已至得果。更令加行果向(197c1)現前。此義亦不相應。若爾此言云何相應。有(2)別通相思惟。與彼同類八聖道後之所修習。 (3)謂一切有爲無常。一切法無我。涅槃寂靜。必(4)應令此現前。毘婆沙師不説此義。若人依止(5)非至定。得阿羅漢果。後出觀心。或以非至定(6)爲地。或以欲界爲地。若依無所有處爲地。得(7)阿羅漢果。後出觀心。或以無所有處爲地。或(8)以有頂爲地。於所餘地出觀。唯依自地。於(9)欲界有三種思惟。一聞慧思惟。二思慧思惟。(10)三生得慧思惟。於色界亦有三種思惟。謂聞(11)修生得。無思慧。何以故。若彼人作功用思(12)惟。即入三摩提。於無色界有二種思惟。謂修(13)得生得。此中從五思惟。得次第生聖道令現(14)前。除三生得。由聖道屬加行故。從聖道但(15)得次第生一生得思惟。謂欲界生得。以明了(16)故。

作意有三。一自相作意。謂如(8)觀色變礙爲相。乃至觀識了別爲相。如是(9)等觀相應作意。二共相作意。謂十六行相應(10)作意。三勝解作意。謂不淨觀及四無量有色(11)解脱勝處遍處。如是等觀相應作意。如是三(12)種作意無間聖道現前。聖道無間亦能具起(13)三種作意。若作是説便順此言。不淨觀倶(14)行修念等覺分。有餘師説。唯從共相作意(15)無間聖道現前。聖道無間通起三種。修不淨(16)觀調伏心已。方能引生共相作意。從此無(17)間聖道現前。依此傳傳密意故。説不淨觀(18)倶行修念等覺分。有餘復言。唯從共相作意(19)無間聖道現前。聖道無間亦唯能起共相作(20)意。若爾有依未至定等三地證入正性離生。(21)聖道無間可生欲界共相作意。若依第二第(22)三第四靜慮證入正性離生。聖道無間起何(23)作意。非起欲界共相作意。以極遠故。非於(24)彼地已有曾得共相作意。異於曾得順決(25)擇分。非諸聖者順決擇分可復現前。非得(26)果已可重發生加行道故。若謂有別共相(27)作意。順決擇分倶時已修。由繋屬彼是彼(28)類故。如觀諸行皆是無常。觀一切法皆是(29)非我涅槃寂靜。聖道無間引彼現前。毘婆沙(40b1)師不許此義。違正理故。若依未至定得(2)阿羅漢果後出觀心或即彼地或是欲界。依(3)無所有處得阿羅漢果。後出觀心或即彼(4)地或是有頂。若依餘地得阿羅漢果後出(5)觀心唯自非餘地。於欲界中有三作意。一(6)聞所成。二思所成。三生所得。色界亦有三種(7)作意。一聞所成。二修所成。三生所得。無思(8)所成。擧心思時即入定故。無色唯有二種(9)作意。一修所成。二生所得。此中五種作意無(10)間聖道現前。除生所得聖道。繋屬加行心(11)故。聖道無間亦得發生。欲界生得以明利(12)故。

yid la byed pa ni gsum ste | raṅ gi mtshan ñid yid la byed pa ni dper na gzugs ni gnod par byar ruṅ ba’i mtshan ñid can no sñam pa de lta bu la sogs pa’o || spyi’i mtshan ñid yid la byed pa ni rnam pa bcu drug daṅ ldan (3) pa’o || mos pa yid la byed pa ni mi sdug pa daṅ | tshad med pa daṅ | gzugs can gyi rnam par thar pa daṅ | zil gyis gnon pa’i skye mched daṅ | zad par gyi skye mched la sogs pa dag la’o || de la yid la byed pa rnam pa gsum gyi mjug thogs su ’phags pa’i (4) lam mṅon du byed la | de las kyaṅ yid la byed pa rnam pa gsum ste | de lta na mi sdug pa daṅ | lhan cig pa’i dran pa yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag sgom par byed do źes bya ba ’di rigs pa yin no || gźan dag na re spyi yid la byed pa kho na’i mjug thogs su ’phags pa’i (5) lam mṅon du byed la | de las ni rnam pa gsum ste | mi sdug pas sems btul nas spyi yid la byed pa’i mjug thogs su ’phags pa’i lam mṅon du byed pa de’i phyir brgyud pa las dgoṅs nas mi sdug pa daṅ lhan cig pa’i dran pa yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag sgom par (6) byed do źes gsuṅs so źes zer ro || gźan dag na re ’phags pa’i lam gyi mjug thogs su yaṅ spyi yid la byed pa kho na’o źes zer ro || re źig mi lcogs pa med pa la sogs pas gsum la brten nas ṅes pa la ’jug na ni lam de rnams kyi mjug thogs su (7) ’dod pa na spyod pa’i skyi yid la byed pa mṅon du byed pa par ’gyur na | gal te bsam gtan gñis pa la sogs pa la brten nas ṅes pa la ’jug na go ji ltar te | śin tu bskal pa’i phyir ’dod pa na spyod pa ni mi nus so || ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa ma (107b1) gtogs par de dag gis pa yaṅ mi thob bo || ’phags pa ni yaṅ ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa mṅon du mdzad pa yaṅ ma yin te | ’bras bu thob zin pa de’i sbyor ba mṅon du byed pa ni rigs pa ma yin no || des ni de daṅ ’dra ba’i spyi yid la byed pa gźan yaṅ ’di lta (2) ste | ’du byed thams cad ni mi rtag pa’o || chos thams cad ni bdag med pa’o || mya ṅan las ’das pa ni źi ba’o sñam pa ’thob par ’gyur te | de mṅon du byed par ’gyur ro || de skad du ni mi brjod do || mi ldogs pa med pa la brten nas dgra bcom pa ñid ’thob pa’i (3) ldaṅ ba’i sems ni de’i sa pa’am ’dod pa na spyod pa yin no || ci yaṅ med pa’i skye mched la brten nas ’thob pa ni de’i sa pa’am srid pa’i rtse mo pa yin no || sa lhag ma rnams su ni raṅ gi sa pa kho na’o || ’dod pa’i khams na ni yid la byed pa gsum ste | thos pa daṅ (4) bsams pa las byuṅ ba daṅ | skyes nas thob pa rnams so || gzugs kyi khams na ni gsum ste | thob pa daṅ bsgoms pa las byuṅ ba daṅ | skyes nas thob pa rnams so || bsams pa las byuṅ ba ni med do || gaṅ gi tshe de dag sems par rtsom pa de’i tshe de dag gi tiṅ ṅe (5) ’dzin kho na ñe bar gnas pa yin no || gzugs med pa’i khams na ni bsgoms pa las byuṅ ba daṅ | skyes nas thob pa dag go || de la skyes nas thob pa dag ma gtogs pa yid la byed pa rnam pa lṅa’i mjug thogs su ’phags pa’i lam mṅon du ’gyur te | sbyor ba la rag (6) lus pa’i phyir ro || lam gyi mjug thogs su ni ’dod pa na spyod pa’i skyes nas thob pa yaṅ mṅon du ’gyur te | gsal ba’i phyir ro ||

yāni dvādaśa cittāni uktāny eṣāṃ katamasmiṃś citte katīnāṃ lābhaḥ |

前所説十二心。於中何心現前。應得幾心。

於前所説十二心中何心現前幾心可得。(13)頌曰

gaṅ dag sems bcu gñis bśad pa de dag las sems gaṅ la du źig rñed ce na |

kliṣṭe traidhātuke lābhaḥ ṣaṇṇāṃ ṣaṇṇāṃ dvayoḥ

(17)偈曰。三界染心中。得六六二心。

(14)三界染心中　得六六二種
(15)色善三學四　餘皆自可得

khams gsum pa yi ñon moṅs can || drug daṅ drug (7) daṅ gñis rñed do ||

kāmāvacare kliṣṭe citte saṃmukhībhūte ṣaṇṇāṃ cittānāṃ lābhaḥ | tair samanvāgatasya kāmāvacarasya kuśalasya vicikitsayā kuśalamūlapratisaṃdhānād dhātupratyāgamanāc ca | akuśalanivṛtāvyākṛtayoḥ rūpāvacarasya ca kliṣṭasya dhātupratyāgamanāt parihāṇitaś ca | ārūpyāvacarasya kliṣṭasya parihāṇitaḥ śeṣasya ca | rūpāvacare ’pi kliṣṭe ṣaṇṇāṃ lābhaḥ | rūpāvacarāṇāṃ trayāṇāṃ kāmāvacarasya cānivṛtāvyākṛtasya dhātupratyāgamanāt | ārūpyāvacarasya kliṣṭasya śaikṣasya ca parihāṇitaḥ | ārūpyāvacare tu kliṣṭe dvayor lābhaḥ | parihāṇitas tasyaiva kliṣṭasya śaikṣasya ca |

釋曰。欲界(18)染汚心。正起現前。應得六心。先與六心不相(19)應。後還得故欲界善心先已相離。由疑惑還(20)接善根故。由退還下界。更得不善心有覆無(21)記心。又得色界染汚心。由退還故。復由退定(22)故。又得無色界染汚心及退定故。又得有學(23)心。色界染汚心正起現前。亦得六心。得色界(24)三心。又得欲界無覆無記心。由退還下界故。 (25)又得無色界染汚心。及有學心。由退定故。無(26)色界染汚心。正起現前得二心。由退定故。得(27)染汚心及有學心。

(16)論曰。欲界染心正現前位。十二心内容得(17)六心。彼先不成今得成故。由疑續善及界(18)退還。欲界善心爾時名得。由起惑退及界(19)退還得欲二心。不善有覆及得色界一有(20)覆心。由起惑退。得無色界一有覆心。及得(21)學心。故名得六。色界染心正現前位。十二(22)心内亦得六心。由界退還。得欲界一無覆(23)無記及色界三。色界染心亦由退得。由起(24)惑退得無色界一有覆心。及得學心。故名(25)得六。無色染心正現前位。十二心内唯得(26)二心。由起惑退得彼染心。及得學心。故(27)名得二。

’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can gyi sems mṅon du gyur na | sems drug po ’di dag daṅ mi ldan pa las rñed de | the tshom gyis dge ba’i rtsa ba’i ñid mtshams sbyor ba daṅ | khams su slar ldog pa las ’dod pa’i khams kyi dge ba daṅ | khams su slar (108a1) ldog pa daṅ | yoṅs su ñams pa las mi dge ba daṅ | bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag daṅ | gzugs na spyod pa’i ñon moṅs pa can daṅ | yoṅs su ñams pa las gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can daṅ | slob pa’o || gzugs na spyod pa’i (2) ñon moṅs pa can la yaṅ drug rñed de | khams su slar log pa las gzugs na spyod pa gsum daṅ | ’dod pa na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa daṅ | yoṅs su ñams pa las gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can daṅ | slob pa’o || gzugs med pa na spyod pa’i (3) ñon moṅs pa can la ni gñis rñed de | yoṅs su ñams pa las ñon moṅs pa can de ñid daṅ | slob pa’o ||

śubhe |
trayāṇāṃ rūpaje

偈曰。於色界善三。

See the full verse quoted previously.

gzugs skyes dge la gsum dag go ||

rūpāvacare kuśale trayāṇāṃ cittānāṃ lābhas tasyaiva kuśalasya kāmarūpāvacarayoś cānivṛtāvyākṛtayoḥ |

釋曰。色(28)界善心。正起現前得三心。得自地善心。又得(29)欲界色界無覆無記心。

色界善心正現前位。十二心内容(28)得三心。謂彼善心及欲色界無覆無記。由(29)昇進故。

gzugs na spyod pa’i dge ba la sems gsum rñed de | dge ba de ñid daṅ | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ (4) du ma bstan pa dag go ||

śaikṣe caturṇāṃ

偈曰。學四。

See the full verse quoted previously.

slob pa la bźi ||

tasyaiva śaikṣasya kāmarūpāvacarayoś cānivṛtāvyākṛtayor ārūpyāvacārasya ca kuśalasya | āryamārgeṇa kāmarūpadhātuvairāgye |

釋曰。有(198a1)學心正起現前得四心。謂有學心。欲界色界(2)無覆無記心。無色界善心。由聖道離欲欲界(3)色界時。

若有學心正現前位。十二心内容(40c1)得四心。謂有學心及欲色界無覆無記并無(2)色善。由初證入正性離生。及由聖道離欲(3)色染。

slob pa de ñid daṅ | ’phags pa’i lam gyis ’dod pa daṅ gzugs kyi khams las ’dod chags daṅ bral bar byed pa na ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag daṅ | gzugs med pa’i dge ba’o ||

tasya śeṣite || 2.73 ||

偈曰。餘准此。

See the full verse quoted previously.

lhag ma de |

śeṣaṃ kṛtaṃ śeṣitam | yatra citte lābho na vyākhyātas tatra tasyaiva lābho draṣṭavyo nānyasya | anye punar abhedenāhuḥ |

釋曰。若有處不説得(4)心。於中應知准得此心。有餘師説。不分別(5)得心。如偈言

餘謂前説染等心餘。不説彼心正現前(4)位得心差別。應知彼心正現前位。唯自可(5)得。有餘於此總説。頌曰

(5) lhag mar byas pas lhag ma ste || sems gaṅ la rñed pa ma bśad pa de la ni de ñid rñed par blta bar bya’o || gźan dag la ni khyad par med par

“kliṣṭe citte navānāṃ hi lābhaḥ ity ucyate budhaiḥ | ṣaṇṇāṃ tu kuśale citte tasyaivāvyākṛṭe khalu ||”

(6)染汚心起時　説得九種心
(7)於善得六心　於無記＊准此

(6)慧者説染心　現起時得九
(7)善心中得六　無記唯無記

ñon moṅs can gyi sems la ni || mkhas pa rnams kyi dgu rñed brjod ||
dge ba’i sems la drug yin te || luṅ ma bstan la de ñid do ||
źes (6) ’chad de |

tatra saptānāṃ kuśale citta iti vaktavyam | kāmāvacarasya kuśalasya samyagdṛṣṭyā kuśalamūlapratisaṃdhānāt kāmarūpāvacarayor anivṛtāvyākṛtayor vairāgyataḥ rūpārūpyāvacarayoḥ kuśalayos tat asty asamādhilābhataḥ śaikṣāśaikṣasya ca niyāmāvakrāntyarhattvayoḥ śeṣam ata eva vyākhyānād avadhāryam | saṃgrahaślokaḥ |

(8)此中於善心應説得七心。一得欲界善心。由(9)正見接善根時。得欲界色界無覆無記心。由(10)得離欲故。得色界無色界善心。由得彼定故。(11)得有學無學心。由入正定聚。及證阿羅漢果(12)時。是所餘由此解釋。應自思惟。爲攝前義故(13)説此偈

(8)於善心中應言得七。謂由正見續善根(9)時。欲界善心起位名得。離欲界染究竟(10)位中。頓得欲色無覆無記。得色無色三摩(11)地時。彼二善心説名爲得。初入離生位證(12)阿羅漢時。學無學心説名爲得。餘准前釋(13)應知其相。爲攝前義。復説頌言

der mi dge ba’i sems la bdun yin te | źes brjod par bya ste | yaṅ dag pa’i lta bas dge ba’i rtsa ba’i ñid mtshams sbyor ba las ’dod pa na spyod pa’i dge ba daṅ ’dod chags daṅ bral ba las ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag daṅ | de (7) ni yod pa’i tiṅ ṅe ’dzin de thob pa las gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa’i dge ba dag daṅ | des ’jug dgra bcom ñid kyi tshe || slob pa daṅ ni mi slob pa’o || lhag ma ni rnam par bśad pa ’di ñid kyis khoṅ du chud par bya’o || bsdu ba’i tshigs su bcad pa ni |

“upapattisamāpattivairāgyaparihāṇiṣu |
kuśalapratisaṃdhau ca cittalābho hy atadvataḥ” iti |

(14)託生入觀時　離欲退定時
(15)接善時得心　是非先所得

(14)由託生入定　及離染退時
(15)續善位得心　非先所成故

skye (108b1) daṅ sñoms par ’jug pa daṅ || ’dod chags bral daṅ yoṅs ñams daṅ ||
dge ba’i ñid mtshams sbyor ba’i tshe || sems de ldan pa min las rñed ||

|| samāptaḥ pratyayaprasaṅgaḥ ||
abhidharmakośabhāṣye indriyanirddeśo nāma
dvitīyaṃ kośasthānaṃ
samāptam iti |
śrīlāmāvākasya

(16)分別四縁義究竟
(17)阿毘達磨倶舍釋論卷第五
阿毘達磨倶舍釋論卷第六
婆藪盤豆造　陳天竺三藏眞諦譯(24)

(16)説一切有部倶舍論卷第七
阿毘達磨倶舍論卷第八
(20)尊者世親造(21)三藏法師玄奘奉　　詔譯　(22)

rkyen gyi skabs rdzogs so | ||
| dbaṅ po bstan pa źes bya ba mdzod kyi bśad pa las gnas gñis pa rdzogs so | || |

tṛtīyaṃ kośasthānam

釋論中分別世間品第三

分別世品第三之一

oṃ namo buddhāya |

idam idānīṃ vaktavyam | kāmarūpārūpyanaiyamyena cittādīnāṃ kṛto nirdeśaḥ | tatra katame te kāmarūpārūpyadhātava ity ucyate

今當説此義。由決定欲界色界無色界故。已分別心等諸法。此中何法名欲界色界無色界。爲答此問故。偈曰。

已依三界分別心等。今次應説。三界是何。各於其中處別有幾。頌曰。

(2) da ni ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa’i khams kyi ṅes pa ñid kyi sems la sogs pa bstan pa byas pa de la | ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa’i khams de dag gaṅ yin pa brjod par bya ste |

narakapretatiryañco manuṣyāḥ ṣaḍ divaukasaḥ |
kāmadhātuḥ

地獄鬼畜生。人道及六天。
名欲界。

地獄傍生鬼　人及六欲天
名欲界二十　由地獄洲異
此上十七處　名色界於中
三靜慮各三　第四靜慮八
無色界無處　由生有四種
依同分及命　令心等相續

de’i phyir |
dmyal ba yi dags dud ’gro daṅ || mi rnams daṅ ni (3) lha drug dag ||
’dod pa’i khams yin ||
źes bya ba ’di smos te |

catasro gatayaḥ | ṣaṭ ca devanikāyās tadyathā cāturmahārājakāyikās trāyastriṃśā yāmās tuṣitā nirmāṇaratayaḥ paranirmitavaśavarttinaś cety eṣa kāmadhātuḥ saha bhājanalokena | sa eṣa kati sthānānīty āha

釋曰。四道及六天聚。六天者。一四天王天。二三十三天。三唱樂天。四善知足天。五化樂天。六他化自在天。是名欲界及器世界。此欲界復有幾處。

論曰。地獄等四及六欲天并器世間。是名欲界。六欲天者。一四大王衆天。二三十三天。三夜摩天。四覩史多天。五樂變化天。六他化自在天。如是欲界處別有幾。

’gro ba bźi daṅ | lha’i ris drug po ’di lta ste | rgyal chen bźi po rnams daṅ | sum cu rtsa gsum pa rnams daṅ | ’thab bral ba rnams daṅ | dga’ ldan pa rnams daṅ | ’phrul dga’ ba rnams daṅ | gźan (4) ’phrul dbaṅ byed pa rnams te | de ltar na de dag snod kyi ’jig rten daṅ bcas pa ni ’dod pa’i khams yin no || de la gnas du źig yod ce na |

sa narakadvīpabhedena viṃśatiḥ || 3.1 ||

偈曰。二十。由地獄洲異。

地獄洲異故成二十。

dmyal ba daṅ | gliṅ dbye ba las de ñi śu źes bya ba smos te |

sthānānīti vākyaśeṣaḥ saṃbadhyate | aṣṭau mahānarakāḥ | saṃjīvaḥ kālasūtraḥ saṃghāto rauravo mahārauravas tapanaḥ pratāpano ’vīciś ceti | catvāro dvīpāḥ | jambūdvīpaḥ pūrvavideho ’varagodānīyaḥ uttarakuruś ca | ṣaṭ cānantaroktā devanikāyāḥ tiryañcaḥ pretāś ca viṃśatiḥ sthānāni | kāmadhātuḥ paranirmitavaśavartibhyo yāvad avīciḥ sabhājanagrahaṇena tu yāvad vāyumaṇḍalam | etasmāc ca kāmadhātoḥ

釋曰。云何十四成二十。大地獄有八。一更生。二黒繩。三衆磕。四叫喚。五大叫喚。六燒然。七大燒然。八無間。是名地獄異。洲有四。一剡浮洲。二東勝身。三西牛貨。四北勝生。是名洲異。前説有六天。合數欲界成二十處。若約衆生世。從他化自在天乃至無間地獄。若兼取器世界乃至風輪。從此欲界。

八大地獄名地獄異。一等活地獄。二黒繩地獄。三衆合地獄。四號叫地獄。五大叫地獄。六炎熱地獄。七大熱地獄。八無間地獄。言洲異者。謂四大洲。一南贍部洲。二東勝身洲。三西牛貨洲。四北倶盧洲。如是十二并六欲天傍生餓鬼處成二十。若有情界從自在天至無間獄。若器世界乃至風輪皆欲界攝。此欲界

gnas rnams źes bya ba’i tshig gi lhag ma daṅ sbyar ro || dmyal ba (5) chen po brgyad yod de | yaṅ sos daṅ | thig nag daṅ | bsdus ’joms daṅ | ṅu ’bod daṅ | ṅu ’bod chen po daṅ | tsha ba daṅ | rab tu tsha ba daṅ | mnar med pa daṅ | gliṅ bźi ste | ’dzam bu’i gliṅ daṅ | śar gyi lus ’phags gliṅ daṅ | nub kyi ba laṅ spyod daṅ | byaṅ gi (6) sgra mi sñan daṅ | bśad ma thag pa’i lha’i ris drug daṅ | yi dvags rnams daṅ | dud ’gro ste | de ltar na gźan ’phrul dbaṅ byed pa dag nas mnar med pa’i bar gyi gnas ñi śu po de dag ni ’dod pa’i khams yin no || snod daṅ bcas par bzuṅ na ni rluṅ gi dkyil ’khor gyi (7) bar yin no || ’dod pa’i khams ’di’i |

ūrdhvaṃ saptadaśasthāno rūpadhātuḥ

偈曰。向上十七處。名色界。

上處有十七。器及有情總名色界。

goṅ ma’i gnas dag bcu bdun ni || gzugs khams yin |

katham ity āha

釋曰。云何

ji lta źe na |

pṛthak pṛthak
dhyānaṃ tribhūmikaṃ tatra

偈曰。各各定三地。

謂三靜慮處各有三。

der so so’i | bsam gtan sa ni gsum pa yin || źes bya ba smos te |

prathamadvitīyatṛtīyadhyānāni pratyekaṃ tribhūmikāni |

釋曰。此中初定二定三定。各各有三地。

第一靜慮處有三者。

bsam gtan daṅ po daṅ | gñis pa daṅ | gsum pa dag na re re źiṅ sa gsum pa (109a1) dag yin no ||

caturthaṃ tv aṣṭabhūmikam || 3.2 ||

偈曰。於中四定有八地。

See the previous verse [40c28]

bźi ba sa ni brgyad pa yin ||

tatra prathamadhyānaṃ brahmakāyikā brahmapurohitāḥ mahābrahmāṇaḥ | dvitīyaṃ parīttābhā apramāṇābhā ābhāsvarāḥ | tṛtīyaṃ parīttaśubhā apramāṇaśubhāḥ śubhakṛtsnāḥ | caturtham anabhrakāḥ puṇyaprasavāḥ bṛhatphalā abṛhā atapāḥ sudṛśāḥ sudarśanā akaniṣṭhā ity etāni saptadaśa sthānāni rūpadhātuḥ ⁴ saha tannivāsibhiḥ sattvaiḥ | ṣoḍaśeti kāśmīrāḥ | brahmapurohiteṣv eva kila sthānam utkṛṣṭataraṃ mahābrahmaṇaḥ parigaṇa ivābhinirvṛttam ekanāyakaṃ na tu bhūmyantaram iti |

4. Pradhan places daṇḍa here, not at the end of this sentence

釋曰。此中(13)初定三地者。一梵衆。二梵先行。三大梵。二(198b14)定三地者。一小光。二無量光。三遍光。三定(15)三地者。一小淨。二無量淨。三遍淨。四定八(16)地者。一無雲。二福生。三廣果。又一無大求。(17)二無熱。三善現。四善見。五無下。如此十七(18)處名色界。及於中住衆生。罽賓國師説。但有(19)十六。何以故。於梵先行處有處。高廣最勝。(20)如別層起。唯有一主名大梵處。非有別地。

第四靜慮處獨有八。第一靜慮處有三者。(16)一梵衆天。二梵輔天。三大梵天。第二靜(17)慮處有三者。一少光天。二無量光天。三(18)極光淨天。第三靜慮處有三者。一少淨天。(19)二無量淨天。三遍淨天。第四靜慮處有八(20)者。一無雲天。二福生天。三廣果天。四無(21)煩天。五無熱天。六善現天。七善見天。八(22)色究竟天。迦濕彌羅國諸大論師皆言。色(23)界處但有十六。彼謂。即於梵輔天處有高(24)臺閣。名大梵天。一主所居非有別地。如(25)尊處座四衆圍繞。

de la bsam gtan daṅ po ni tshaṅs ris rnams daṅ | tshaṅs pa’i mdun na ’don rnams daṅ | tshaṅs chen rnams so || gñis pa ni ’od chuṅ rnams daṅ | tshad med ’od rnams daṅ | ’od gsal rnams so || gsum pa ni (2) dge chuṅ rnams daṅ | tshad med dge rnams daṅ | dge rgyas rnams so || bźi pa ni sprin med rnams daṅ | bsod nams skyes rnams daṅ | ’bras bu che ba rnams daṅ | mi che ba rnams daṅ | mi gduṅ ba rnams daṅ | gya nom snaṅ ba rnams daṅ | śin tu mthoṅ ba rnams daṅ (3) ’og min rnams te | de ltar na gnas bcu bdun po ’di dag den gnas pa’i sems can rnams daṅ bcas pa ni gzugs kyi khams yin no || kha che ba rnams na re bcu drug yin no źes zer ro || tshaṅs pa’i mdun na ’don kho na dag na tshaṅs pa chen po’i gnas ches mchog tu gyur (4) pa gtso bo gcig pa can cig spags pa bźin du mṅon par grub kyi sa gźan ni med do źes grag go ||

ārūpyadhātur asthānaḥ

(21)偈曰。無色界無處。

See the previous verse [40c29]

gzugs med khams na gnas med do ||

na hy arūpiṇāṃ dharmānāṃ sthānam asti | atītānāgatāvijñaptyarūpiṇo hi dharmā adeśasthā iti niyamaḥ | sa tu

釋曰。云何無處。無色法(22)無有處。何以故。過去未來有教等無色法。不(23)住於處。此義決定。

無色界中都無有處。以(26)無色法無有方所。過去未來無表無色不(27)住方所。理決然故。

chos gzugs can ma yin pa rnams la ni gnas med de | ’das pa daṅ | ma ’oṅs pa daṅ | rnam par rig byed ma yin pa (5) daṅ | chos gzugs can ma yin pa rnams ni yul na mi gnas źes bya bar ṅes pa yin no || de yaṅ |

upapattyā caturvidhaḥ |

偈曰。由生有四種。

See the previous verse [40c29]

skye ba las ni rnam pa bźi ||

upapattibhedena caturvidha ārūpyadhātuḥ | yaduta ākāśānantyāyatanaṃ vijñānānantyāyatanam ākiñcanyāyatanaṃ naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanam iti | na tv eṣāṃ deśakṛtam auttarādharyaṃ bhidyate | yatraiva hi deśe tatsamāpattilābhinaś cyavante tatraivopapadyante iti | punaś ca tasmāc cyavamānānāṃ tatraivāntarābhavo ’bhinirvarttate |

釋曰。(24)若無處云何有異。由生差別故。無色界成立(25)四種。一空無邊入。二識無邊入。三無有無邊(26)入四非想非非想入。此四不由處立爲高下(27)差別。何以故。是處得無色定人死墮。即於此(28)中生。復從此後死墮。於此處中陰即起。

但異熟生差別有四。一(28)空無邊處。二識無邊處。三無所有處。四(29)非想非非想處。如是四種名無色界。此四(41b1)非由處有上下。但由生故勝劣有殊。復如(2)何知彼無方處。謂於是處得彼定者。命終(3)即於是處生故。復從彼沒生欲色時。即於(4)是處中有起故。

gzugs med pa’i khams skye ba’i bye brag gis ni rnam pa bźi ste | ’di lta ste | nam mkha’ mtha’ yas skye mched daṅ | rnam śes mtha’ (6) yas skye mched daṅ | ci yaṅ med pa’i skye mched daṅ | ’du śes med ’du śes med min gyi skye mched do || de dag la yul gyis byas pa’i bla ’og ni med do || tiṅ ṅe ’dzin thob pa rnams yul gaṅ du ’chi ’pho ba de ñid du skye la | yaṅ de nas ’chi ’pho ba rnams kyi srid pa (7) bar ma yaṅ de ñid du ’grub bo ||

yathā rūpiṇāṃ sattvānāṃ rūpaṃ niśritya pravarttate cittasaṃtatir evam ārūpyeṣu kiṃ niśritya pravrttate |

如有(29)色衆生依色色相續生。於無色界何所依相(198c1)續得生。

如有色界一切有情要依色(5)身心等相續。於無色界受生有情。以何爲(6)依心等相續。

ji ltar sems can gzugs can rnams kyi sems kyi rgyud gzugs la brten nas ’jug pa de ltar gzugs med pa dag na ci la brten nas ’jug ce na |

nikāyaṃ jīvitaṃ cātra niśritā cittasantatiḥ || 3.3 ||

偈曰。聚同分及命。依此心相續。

See the previous verse [41a01]

der ni ris daṅ srog la yaṅ || sems kyi rgyud ni brten pa yin ||

nikāyasabhāgaṃ jīvitendriyaṃ ca niśrityety ābhidhārmikāḥ | rupiṇām api tarhi sattvānāṃ kimartha na tad eva dvayaṃ niśritya pravarttate cittasantatiḥ | durbalatvāt | tasyāḥ kena balavattvam | samāpattiviśeṣajatvāt | sā hi samāpattir vibhūtarūpasaṃjñā | tata eva tarhi balavattvāt pravarttiṣyate kim punar niśrayeṇa | idaṃ cāpi vaktavyam | yathā rūpiṇāṃ sattvānāṃ rūpaṃ niśritya pravarttate nikāyasabhāgo jīvitendriyaṃ ca evam arūpiṇāṃ sattvānāṃ kiṃ niśritya pravarttate | tad eva dvayam anyo ’nyam | rūpiṇām api tarhi kimarthaṃ na tad eva dvayam anyonyam⁵ | durbalatvāt tayoḥ | tatredānīṃ kena balavattvām | samāpattiviśeṣajatvāt | tad etac cittasantatau samānaṃ cittacaitteṣu vā | tasmān nāsty arūpiṇāṃ sattvānāṃ cittasantater anyonyam niśraya iti sautrāntikāḥ | api tu yasyāś cittasantater ākṣepahetur avītatṛṣṇo rūpe tasyāḥ saha rūpeṇa saṃbhavād rūpaṃ niśritya pravṛttir yasyās tu hetur vītatṛṣṇo rūpe tasyā anapekṣya rūpaṃ pravṛttiḥ | hetos tadvimukhatvād iti |

5. sic P, but cf. previous anyo ’nyam

釋(2)曰。衆生聚同分及命根。依此二彼心相續生。(3)阿毘達磨師説如此。若爾有色衆生。云何不(4)依此二心相續生。此力弱故。彼力云何強。從(5)定差別生故。何以故。此定能伏滅色想。若(6)爾由定力最強。依定心相續起。何用立別依。(7)此義應説。如有色衆生。依色聚同分及壽命(8)得生。無色衆生依何法此二法得相續生。此(9)二互相依。若爾有色衆生。此二何故不自相(10)依生。由二力弱故。若爾於無色二法云何力(11)強。從定差別生故。此二如前。與心相續應(12)同。或同心及心法。是故無色衆生心相續。無(13)別依止。經部師説如此。復次先所生能引心(14)相續。因於色未離愛欲。此心相續。必與色共(15)起。是故此相續依色得生起。是先所生能引(16)無色心相續。因於色無復愛欲故。心相續不(17)觀色生。以棄背色故。

對法諸師説。彼心等依衆同分(7)及與命根而得相續。若爾有色有情心等何(8)不但依此二相續。有色界生此二劣故。無(9)色此二因何故強。彼界二從勝定生故。由(10)彼等至能伏色想。若爾於彼心等相續。但(11)依勝定何用別依。又今應説。如有色界受(12)生有情同分命根依色而轉。無色此二以何(13)爲依。此二更互相依而轉。有色此二何不相(14)依。有色界生此二劣故。無色此二因何故強。 (15)彼界此二種從勝定生故。前説彼定能伏色(16)想。是則還同心相續難。或心心所唯互相依(17)故。經部師説。無色界心等相續無別有依。 (18)謂若有因未離色愛引起心等。所引心等(19)與色倶生。依色而轉。若因於色已得離愛。(20)厭背色故。所引心等非色倶生不依色轉。

chos mṅon (109b1) pa pa rnams na re ris mthun pa daṅ | srog gi dbaṅ po la brten nas so źes zer ro || ’o na ci’i phyir sems can gzugs can rnams kyi sems kyi rgyun yaṅ de gñis kho na la brten nas ’jug par mi ’gyur | stobs chuṅ ba’i phyir ro || de na ci’i phyir stobs daṅ ldan pa ñid (2) yin | sñoms par ’jug pa’i khyad par las skyes pa’i phyir te | sñoms par ’jug pa de ni gzugs daṅ bral ba’i ’du śes can yin no || ’o na ni stobs daṅ ldan pa’i phyir de kho nas ’jug par ’gyur gyi rten gyis ci źig bya | ji ltar sems can gzugs can rnams kyi (3) ris mthun pa daṅ | srog gi dbaṅ po gzugs la brten nas ’jug pa de ltar sems can gzugs can ma yin pa rnams kyi ci la brten nas ’jug pa ’di yaṅ brjod par bya’o || de gñis phan tshun du’o || ’o na ni gzugs can rnams kyi yaṅ de gñis kho na phan tshun du ci’i (4) phyir mi brten | de gñis stobs chuṅ ba’i phyir ro || de ni ci’i phyir stobs daṅ ldan pa ñid yin | sñoms par ’jug pa’i khyad par las skyes pa’i phyir ro || mdo sde pa rnams na re de ni sems kyi rgyud dam | sems kyaṅ sems las byuṅ ba dag la yaṅ mtshuṅs te de lta bas na (5) sems can gzugs can ma yin pa rnams kyi sems kyi rten gźan ni med do źes zer ro || gźan yaṅ sems kyi rgyun gaṅ gi ’phen pa’i rgyu gzugs la sred pa daṅ ma bral ba de ni gzugs daṅ lhan cig ’byuṅ ba’i phyir | gzugs la brten nas ’jug go || gaṅ gi rgyu gzugs la (6) sred pa daṅ bral ba de ni gzugs la mi ltos par ’jug ste | rgyu de la rgyab kyis phyogs pa’i phyir ro ||

6. Pradhan ...bālaka... 7. Read dharati or dhārayati? Cf. the translations all pointing in this direction.

云何説此三。爲欲界色(18)界無色界。界以持爲義能持自相故。或性爲(19)義如前。此界與欲相應故名欲界。與色相應(20)故名色界。除相應言。譬如金剛耳璫及彌(21)梨遮飮。於此界中色非有故。不可顯現故。不(22)可變壞故。是故名無色界。復次此界是欲界(23)家。界能持欲故。餘二界應知亦爾。何法名(24)欲。若略説與段食相應欲。與婬相應欲。故於(25)中名欲。

(21)何故名爲欲等三界。能持自相故名爲界。(22)或種族義如前已釋。欲所屬界説名欲界。色(23)所屬界説名色界。略去中言故作是説。如(24)胡椒飮如金剛環。於彼界中色非有故名(25)爲無色。所言色者。是變礙義。或示現義。彼(26)體非色立無色名。非彼但用色無爲體。無(27)色所屬界説名無色界。略去中言喩如前(28)説。又欲之界名爲欲界。此界力能任持欲(29)故。色無色界應知亦然。此中欲言爲説何(41c1)法略説段食婬所引貪。

yaṅ ci’i phyir ’di dag ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa’i khams rnams źes bya źe na | raṅ gi mtshan ñid ’dzin pa’i phyir na khams so || ’dod pa daṅ ldan pa’i (7) khams ni ’dod pa’i khams so || gzugs daṅ ldan pa’i khams ni gzugs kyi khams so || bar gyi tshig mi mṅon par byas pa’i phyir te | rdo rje’i sor gdub lta bu daṅ | na le śam gyi btuṅ ba źes bya ba bźin no || ’di na gzugs med pas gzugs med pa’o || gzugs (110a1) med pa’i ṅo bo ni gzugs med pa ñid do || yaṅ na gzugs su ruṅ ba ni gzugs so || gzugs med pas na gzugs med pa’o || de’i ṅo bo ni gzugs med pa ñid do || de daṅ ldan pa’i khams ni gzugs med pa’i khams so || yaṅ na ’dod pa (2) rnams kyi khams ni ’dod pa’i khams te | gaṅ źig ’dod pa rnams ’dzin pa’o || gzugs daṅ gzugs med pa’i khams dag kyaṅ de daṅ ’dra bar rig par bya’o || ’dod pa źes bya ba ’di ci yin źe na | mdor bsdu na kham gyi zas daṅ | ’khrig pa daṅ ldan pa’i ’dod chags yin (3) te |

“na te kāmā yāni citrāṇi loke saṃkalparāgaḥ puruṣasya kāmaḥ | tiṣṭhanti citrāṇi tathaiva loke athātra dhīrā vinayanti kāmam” || iti

如偈言(26)世間希有不名欲　於中分別愛名欲
(27)世間希有住不異　智人於中唯除欲

如經頌言(2)世諸妙境非眞欲　眞欲謂人分別貪
(3)妙境如本住世間　智者於中已除欲

’jig rten sna tshogs gaṅ yaṅ ’dod pa min || skyes bu’i kun rtog ’dod chags ’dod pa yin || ’jig rten dag na sna tshogs de bźin gnas || ’on kyaṅ rten rnams ’di la ’dun pa ’dul || źes

gāthābhidhānān | ajīvaka āryaśāriputraṃ pratyāha

See the previous record & (28)尼乾子對舍利弗。説偈言

See the previous record & (4)邪命外道便詰尊者舍利子言

tshigs su bcad de gsuṅs pa’i phyir ro || kun tu rgyu ’tsho byed kyis (4) ’phags pa śā ri’i bu la |

“na te kāmā yāni citrāṇi loke saṃkalparāgaṃ vadasīha kāmam | bhikṣur bhaviṣyaty api kāmabhogī saṃkalpayan so ’kuśalān vitarkān” |

(29)世間希有若非欲　汝説分別愛名欲
(199a1)比丘恒應受塵欲　若起染汚塵覺觀

(5)若世妙境非眞欲　説欲是人分別貪
(6)比丘應名受欲人　起惡分別尋思故

’jig rten sna tshogs gaṅ de ’dod min gyi || kun rtog ’dod chags ’dir ’dod yin smra na || de ni mi dge’i rtog pa kun rtog tshe || dge sloṅ yaṅ ni ’dod spyod can du ’gyur || źes smras pa daṅ |

āryaśāriputra āha

(2)大徳舍利弗答

(7)時舍利子反質彼言

’phags pa śā ri’i bus |

“te cet kāmā yāni citrāṇi loke saṃkalparāgo yadi te na kāmaḥ | śāstā ’pi te bhavitā kāmabhogī dṛṣṭaiva rūpāṇi manoramāṇi” ||

(3)世間希有若是欲　分別愛著若非欲
(4)汝師恒應受塵欲　若見可愛色等塵

(8)若世妙境是眞欲　説欲非人分別貪
(9)汝師應名受欲人　恒觀可意妙色故

gal te ’jig rten sna tshogs (5) gaṅ de ’dod || ci ste khyod kyi kun rtog ’dod chags ni || ’dod pa min na gzugs rnams mthoṅ nas ni || khyod kyi ston pa ’aṅ ’dod spyod can du ’oṅ || źes smras so ||

(5)若有諸法。於欲界色界無色界起行。是諸法(6)爲與欲界色界無色界相應。不。非何者欲界(7)等。欲若於法隨眠名欲界等相應。何法名欲(8)界等欲。是法能隨眠於欲色無色界中。是名(9)欲界等欲。此答同縛馬答。如問縛馬者。誰是(10)馬主馬主是誰是能縛。此二悉不可解。不同(11)縛馬答。何以故。此三處前已於欲界等中分(12)別顯了。於中未離欲人所有欲。是名欲界欲。 (13)若欲界欲隨眠於此法中。此法名欲界相應。 (14)如此色無色界欲。若人已離欲下界。如理應(15)知。復次若欲有色。以非寂靜爲地。名欲界(16)欲。於有色定及無色欲。名色界無色界欲。餘(17)言如前。於變化心中所起欲。云何名欲界欲。 (18)於中若有欲則名爲信。由噉此味若退墮定。 (19)隨變化於能變化人心上欲。亦是欲界欲。復(20)次若變化爲香味。即是欲界相應。由此二非(21)色界心所變化故。爲唯一三界耶。三界無邊。(22)譬如虚空。三界亦爾。是故無先未有今有。衆(23)生生對對。諸佛出世時。無量衆生般涅槃。無(24)衆生有盡難。譬如虚空。

(10)若法於彼三界現行。此法即説三界繋不。 (11)不爾。云何於中隨増三界貪者是三界繋。 (12)此中何法名三界貪。謂三界中各隨増者。今(13)此所言同縛馬答。猶如有問縛馬者誰。答(14)言馬主。即彼復問馬主是誰。答言縛者。如(15)是二答皆不令解。今此所言不同彼答。謂(16)於前説欲界諸處未離貪者貪名欲貪。此(17)所隨増名欲界繋。於前所説色無色中隨(18)其所應當知亦爾。或不定地貪名欲貪。此(19)所隨増名欲界繋。諸靜慮地貪名色貪。此(20)所隨増名色界繋。諸無色地貪名無色貪。(21)此所隨増名爲無色界繋。於欲化心上如(22)何起欲貪。從他所聞。或自退失生愛味故。 (23)或觀化者自在勢力於彼化心生貪愛故。(24)若心能化香味二法。此能化心是欲界繋。色(25)界心不能化作香味故。如是三界唯有一(42a1)耶。三界無邊如虚空量。故雖無有始起有(2)情。無量無邊佛出於世。一一化度無數有情(3)令證無餘般涅槃界而不窮盡猶若虚空。

yaṅ ci chos gaṅ dag ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa dag na spyod pa de dag thams cad ’dod pa daṅ (6) gzugs daṅ gzugs med pa daṅ ldan pa dag cig yin nam źe na | smras pa ma yin no || ’o na ci źe na | gaṅ dag la ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa’i ’dod chags dag rgyas par ’gyur ba’o || ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa’i ’dod chags de dag kyaṅ gaṅ yin (7) źe na | gaṅ dag ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa’i khams dag tu rgyas par ’gyur ba’o || da ni ’di rta daṅ bres lta bu de yin te | rta’i bres ’di su’i yin źes smras na | rta ’di su’i yin pa’o źes zer ro || rta ’di su’i yin źes smras na | rta’i bres ’di su’i yin (110b1) pa’o źes zer bas gñi ga yaṅ mi śes pa lta bu yin no || ’di ni rta daṅ bres lta bu ma yin te | ’dod pa’i khams su gnas brten pa de dag la ’dod chags daṅ ma bral ba’i ’dod chags gaṅ yin pa de ni ’dod chags yin la de gaṅ du rgyas par ’gyur ba’i chos de yaṅ ’dod pa daṅ ldan (2) pa yin no || de bźin du gzugs daṅ gzugs med pa’i ’dod chags daṅ | ’og ma’i ’dod chags daṅ bral ba’i dag kyaṅ ci rigs par rig par bya’o || yaṅ na mñam par gźag pa’i sa pa’i ’dod chags ni ’dod pa’i ’dod chags so || bsam gtan daṅ gzugs med pa dag la (3) ’dod chags pa ni gzugs daṅ gzugs med pa’i ’dod chags so || sprul pa’i sems la ji ltar ’dod pa’i ’dod chags pa yin źe na | thos pa daṅ yoṅs su ñams nas de la chags pa’i phyir ro || yaṅ na sprul pa’i dbaṅ gis sprul pa byed pa’i sems la yaṅ ’dod chags (4) so || yaṅ na dri daṅ ro sprul pa’i phyir na de ’dod pa na spyod pa ñid yin te | gzugs na spyod pas ni de gñis mi sprul pa’i phyir ro || yaṅ ci khams gsum gcig kho na źig yin nam źe na | khams gsum rnams la mtha’ med de || nam mkha’ ji tsam pa ’jig rten gyi (5) khams dag kyaṅ de tsam mo || de ñid kyi phyir sṅon med pa’i sems can ’byuṅ ba yaṅ med la | saṅs rgyas ’byuṅ ba re res sems can graṅs med pa yoṅs su mya ṅan las ’das kyaṅ sems can rnams yoṅs su gtugs pa med de nam mkha’ bźin no ||

katham avasthānaṃ lokadhatūnāṃ | tiryaksūtra uktaṃ tadyathā “īṣādhāre deve varṣati nāsti vīcir vā antarikā vā antarīkṣād vāridhārāṇāṃ prapatantīnām | evaṃ pūrvasyāṃ diśi nāsti vīcir vā antarikā vā lokadhātūnāṃ saṃvarttamānānāṃ vivarttamānānāṃ ca | yathā pūrvasyāṃ diśi evaṃ dakṣiṇāsyāṃ paścimāyām uttarasyām” iti | na tūktam ūrdhvam adhaś ceti | ūrdhvam apy adho ’pīty apare | nikāyāntarapāṭhād | akaniṣṭhād ūrdhvaṃ punaḥ kāmadhātuḥ | kāmadhātoś cādhaḥ punar akaniṣṭhāḥ | yaś caikasmāt kāmadhātor vītarāgaḥ sa sarvebhyaḥ | evaṃ rūpārūpyebhyaḥ | yaś ca prathamadhyānasaṃniśrayām ṛddhim⁸ utpādayati sa yatra lokadhātau jāta utpādayati tatratyam eva brahmalokam upāgacchati nānyam | ya ete trayo dhātava uktāḥ |

8. P: niśrayād dhi, cf. chi and tib.

世界云何住。傍住。經(25)中説。譬如車軸渧天雨時。水＊渧從上空落(26)無間無缺。如此於東方世界正壞正成。無間(27)無缺亦爾。如東方南方西方北方亦爾。不説(28)有上下方。於別部經言有上有下。從阿迦尼(29)吒上更有欲界。欲界下更有阿迦尼吒。若人(199b1)離欲一欲界。是人即離欲一切欲界。色無色(2)界亦爾。若人依初定起通慧。隨所生處世界(3)起通慧。由此通慧得往自世界梵王處。非餘(4)處。如前所説三界。

(4)世界當言云何安住。當言傍住故。契經(5)言。譬如天雨滴如車軸。無間無斷從空下(6)澍。如是東方無間無斷無量世界或壞或成。 (7)如於東方南西北方亦復如是。不説上下。 (8)有説亦有上下二方。餘部經中説十方故。(9)色究竟上復有欲界。於欲界下有色究竟。(10)若有離一欲界貪時。諸欲界貪皆得滅離。 (11)離色無色應知亦爾。依初靜慮起通慧(12)時。所發神通但能往至自所生界梵世非餘。(13)所餘通慧應知亦爾。已説三界。五趣云何。

’jig rten gyi (6) khams rnams ji ltar gnas śe na | thad kar gnas te | mdo las dper na char gyi rgyun gña’ śiṅ tsam ’bab pa na bar snaṅ las chu’i rgyun ’bab pa rnams kyi mtshams sam bar med do || de bźin du śar phyogs su ’jig rten gyi khams ’chags pa daṅ ’jig pa rnams kyi (7) mtshams sam bar med do || śar phyogs su ji lta bar lho daṅ nub daṅ byaṅ gi bar du yaṅ de daṅ ’dra’o źes gsuṅs kyi steṅ daṅ ’og ces ni ma gsuṅs so || gźan dag na re sde pa gźan dag las byuṅ ba’i phyir steṅ daṅ ’og dag na yaṅ yod de | ’og min gyi goṅ na yaṅ ’dod (111a1) pa’i khams yod la | ’dod pa’i khams kyi ’og na yaṅ ’og min yod do źes zer ro || gaṅ ’dod pa’i khams gcig las ’dod chags daṅ bral ba de ni thams cad las ’dod chags daṅ bral ba yin no || gzugs daṅ gzugs med pa dag las kyaṅ de daṅ (2) ’dra’o || gaṅ źig bsam gtan daṅ po la brten pa’i rdzu ’phrul skyed par byed pa de ni des ’jig rten gyi khams gaṅ du skyes pa nas skyed par byed pa de kho na na yod pa’i tshaṅs pa’i ’jig rten gyi bar du ’gro’i gźan du ni ma yin no || khams gsum po dag bśad pa gaṅ yin pa ||

narakādisvanāmoktā gatayaḥ pañca teṣu

偈曰。於中地獄等。名説(5)有五道。

(14)頌曰(15)於中地獄等　自名説五趣
(16)唯無覆無記　有情非中有

der ni (3) dmyal sogs ’gro ba lṅa || raṅ gi miṅ gis bstan |

narakās tiryañcaḥ pretā devā manuṣyā iti | svair eva nāmabhis teṣu pañca gatayaḥ proktāḥ | kāmadhāto catasro gatayaḥ pañcamyāś ca pradeśaḥ | rūpārūpyadhātvor ekasyā devagateḥ pradeśaḥ | kiṃ punar gatinirmuktāḥ santi dhātavo yata dhātuṣv ity ucyante | santi kuśalakliṣṭabhājanāntarābhavasvabhāvā api dhātavaḥ | yās tu pañca gatayaḥ |

釋曰。於三界中説有五道。如前所立(6)名。謂地獄畜生鬼神天人。由此自名説道有(7)五。 See the previous record 欲界中有四道及第五道一分。色界無色(8)界中。唯天道一分。爲有諸界出此道不。由説(9)於界中有諸道。説有善染汚器世界。中陰爲(10)性。是界非道。五道者

(17)論曰。於三界中説有五趣。即地獄等如(18)自名説。謂前所説地獄傍生鬼及人天是(19)名五趣。 See the previous record 唯於欲界有四趣全。三界各有天(20)趣一分。爲有三界非趣所攝。而於界中説(21)有五趣。有謂善染外器中有雖是界性而(22)非趣攝。

de dag tu dmyal ba daṅ | dud ’gro daṅ | yi dags daṅ | lha daṅ mi źes bya ba ’gro ba lṅa po raṅ gi miṅ dag kho nas bstan te | ’dod pa’i khams na ni ’gro ba bźi daṅ lṅa pa’i phyogs so || gzugs daṅ gzugs med pa’i (4) khams dag na ni lha’i ’gro ba gcig kho na’i phyogs so || gaṅ gis na | de dag khams dag tu źes bya ba ci ’gro ba las ma gtogs pa’i khams dag cig yod dam źe na | yod de khams rnams ni dge ba daṅ | ñon moṅs pa can daṅ | snod daṅ srid pa bar ma pa’i raṅ bźin dag (5) kyaṅ yin gyi ’gro ba lṅa po gaṅ dag yin pa |

tāḥ |
akliṣṭāvyākṛtā eva sattvākhyā nāntarābhavaḥ || 3.4 ||

偈曰是無覆無記。衆生(11)非中陰。

See the full verse quoted previously

de dag ñon moṅs can min luṅ bstan min || sems can źes bya bar srid min ||

anivṛtāvyākṛtā eva gatayaḥ | anyathā hi gatisaṃbhedaḥ syāt | sattvākhyā eva ca na cāntarābhavasvabhāvāḥ | prajñaptiṣūktam “catasṛbhir yonibhiḥ pañca gatayaḥ saṃgṛhītā na tu pañcabhir gatibhiś catasro yonayaḥ | kim asaṃbṛhītam | antarābhava” iti | dharmaskandhe ’pi coktam “cakṣurdhātuḥ katamaḥ | catvāri mahābhūtāny upādāya yo rūpaprasādaś cakṣuś cakṣurindriyaṃ cakṣurāyatanaṃ cakṣurdhātur nārakas tairyagyonikaḥ paitṛviṣayiko devyo mānuṣyako bhāvanāmayo ’ntarābhavikaś ceti” | sūtre ’pi ca bahiṣkṛto ’ntarābhavo gatibhyaḥ | kasmin sūtre | “sapta bhavā narakabhavas tiryagbhavaḥ pretabhavo devabhavo manuṣyabhavaḥ karmabhavo ’ntarābhava” iti | atra hi pañca gatayaḥ sahetukāḥ sahāgamanāś coktāḥ | atha eva cānivṛtāvyākṛtāḥ sidhyanti | taddhetoḥ karmabhavasya tābhyo bahiṣkaraṇāt | kāśmīrāś ca sūtraṃ paṭhanti | sthaviraśāriputreṇoktaṃ “nārakāṇām āyuṣmann āsravāṇāṃ saṃmukhībhāvān narakavedanīyāni karmāṇi karoty upacinoti | teṣām āyuṣman kāyavāṅmanovaṅkānāṃ kāyavāṅmanodoṣakaṣāyāṇāṃ narakeṣu rūpaṃ saṃjñā vedanā saṃskāro vijñānaṃ vipāko vipacyate | nirvṛtte vipāke nāraka iti saṃkhyāṃ gacchati | tatrāyuṣman nārako nopalabhyate ’nyatra tebhyo dharmebhya” iti | ato ’py anivṛtāvyākṛtā eva gatayaḥ | prakaraṇāgranthas tarhi parihāryo “gatiṣu sarve ’nuśayā anuśerata” iti | pratisaṃdhicittāni hi gatīnāṃ pañcaprakārāṇi santy ataḥ sapraveśagatigrahaṇād adoṣa eva | grāmagrahaṇe grāmopacāragrahaṇavat | kuśalakliṣṭā apīty apare | yat tūktam “karmabhavasya tābhyo bahiṣkaraṇād iti | nāvaśyaṃ pṛthagvacanād bahiṣkṛto bhavati | tadyathā pañcasu kaṣāyeṣu kleśadṛṣṭikaṣāyau pṛthag uktau | na ca dṛṣṭayo na kleśāḥ | evaṃ karmabhavo ’pi gatiś ca syāt | pṛthak cāsya vacanaṃ syāt gatihetujñāpanārtham | antarābhave ’py eṣa prasaṅgaḥ | nāyogāt | gacchanti tām iti gatiḥ | na cāntarābhavo gantavyaś cyutideśa evotpādanāt | ārūpyā api gatir na bhaviṣyanti | cyutideśa evotpādāt | evaṃ tarhy antarābhavatvād evāntarābhavo na gatir gatyantarālatvāt | yadi hi gatiḥ syād antarābhava ity eva na syāt | yat tarhi sthaviraśāriputreṇoktaṃ “nirvṛtte vipāke nāraka iti saṃkhyāṃ gacchatīti” | nirvṛtte vipāka ity uktaḥ na tu vipāka eveti | yat tarhy uktaṃ “tatrāyuṣman nārako nopalabhyate ’nyatra tebhyo dharmebhya” iti | gatigāminaḥ pudgaladravyasya pratiṣedhaṃ karoti nānyatra skandhebhya upalabhyate nāraka iti na tu skandhāntarapratiṣedham | anivṛttāvyākṛtā⁹ eva tu gatayo varṇyante vaibhāṣikaiḥ | tāś ca vipākasvabhāvā evety eke | aupacayikasvabhāvā apīty apare |

9. As chi and tib, Pradhan has avyākṛtā for anivṛttāvyākṛtā

釋曰。道以無覆無記爲性。若不爾。(12)道應相雜但衆生名是道。亦非中陰爲性。假(13)名論中説。四生攝五道盡。非五道攝四生盡。(14)何者非攝。即是中陰。法陰阿毘達磨説。何者(15)眼界。依四大及四大所造清淨色。是眼根眼(16)入眼界。謂地獄畜生鬼神天人。修得及中陰。 (17)於經中説。於道却中陰。此經何名七有經。(18)云有七有。謂地獄有畜生有。鬼神有。天有。(19)人有。業有。中陰有。此經中説五道共因共行。 (20)是故道定唯無覆無記。由却彼因業。有出彼(21)外故。罽賓國師説。經大徳舍利弗説。淨命是(22)地獄。或流現前故。即起即長地獄受報業。淨(23)命身口意諂曲憎忿麁澁業。於地獄色受想(24)行識果報熟。果報已起得名地獄衆生。淨命(25)此中除色等法。地獄衆生皆不可得。是故五(26)道定是無覆無記。若爾應救分別道理論。彼(27)論云。於五道一切隨眠惑縁起。託五道心有(28)五種。由共前分執道故。是故不相違。譬如説(29)郊外爲國土。餘部説。諸道不。但無記有善(199c1)有。染汚是汝所。説由於道。却業有出外故不(2)由別。立業有於道成外譬如於。五濁惑濁見(3)濁。亦有別説。諸見非非惑。如此業有亦入(4)道攝。亦有別説。爲顯道因故。於中陰亦應如(5)此論。是義不然。非道理故。衆生往於彼。是(6)故彼名道。中陰非所往。即於死墮處起故。若(7)爾無色界不應成道。即於死墮處起故。若爾(8)由中間有故。故立中陰。非道在二道中間故。 (9)若此成道。不應説爲中有。復次大徳舍利弗(10)説。果報已起得名地獄衆生。有説。果報已起。(11)不説即是果報復説淨命。此中除色等法地(12)獄衆生皆不可得。此言但撥能行五道人故(13)説除色等陰地獄人不可得。不撥餘陰。毘婆(14)沙師説。五道定是無覆無記。果報爲性。有餘(15)師説。増長爲自性。

五趣體唯無覆無記。若異此者趣(23)應相雜。於一趣中具有五趣業煩惱故。五(24)趣唯是有情數攝。體非中有。施設足論作(25)如是説。四生攝五趣非五攝四生。不攝者(26)何。所謂中有。法蘊足論亦作是言。眼界云(27)何。謂四大種所造淨色是眼眼根眼處眼界(28)地獄傍生鬼人天趣修成中有。契經亦簡中(29)有異趣。是何契經。謂七有經。彼説七有。謂(42b1)地獄有傍生有餓鬼有天有人有業有中有。 (2)彼經中説五趣及因并趣方便。故趣唯是無(3)覆無記其理極成。簡業有因異諸趣故。迦(4)濕彌羅國誦如是契經。尊者舍利子作是(5)言。具壽。若有地獄諸漏現前故造作増長(6)順地獄受業。彼身語意曲穢濁故於㮏落迦(7)中受五蘊異熟。異熟起已名那落迦。除五(8)蘊法彼那落迦都不可得。故趣唯是無覆無(9)記若如是者。品類足論當云何通。彼説五(10)趣一切隨眠所隨増故。彼説五趣續生心中(11)容有五部一切煩惱趣及入心總説爲趣。(12)無相違失。譬如村落及村落邊總名村落。 (13)有説。趣體亦通善染。然七有經簡業有者。 (14)非別説故定非彼攝。如五濁中煩惱與見(15)別説爲濁。非別説故彼見定非煩惱所攝。 (16)如是業有雖亦是趣。爲顯趣因是故別説。 (17)若爾中有亦應是趣。不爾。趣義不相應故。(18)趣謂所往不可説言中有是所往。即死處(19)生故。若爾無色亦應非趣。即於死處而受(20)生故。既爾中有名中有故不應名趣。二趣(21)中故名爲中有。此若趣攝非中間故。是則(22)不應説名中有。然彼尊者舍利子言異熟(23)起已名地獄者。説異熟起方名地獄。非説(24)地獄唯是異熟。然復説言除五蘊法彼那(25)落迦不可得者。爲遮實有能往諸趣補(26)特伽羅故作是説。非遮餘蘊故作是言。 (27)毘婆沙師説。趣唯是無覆無記。有説。一向是(28)異熟生。有餘師言。亦通長養。

’gro ba rnams ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa kho na’o || de lta ma yin na ’gro ba lṅa ’chol bar ’gyur ro || sems can źes bya ba kho na yin (6) yaṅ srid pa bar ma’i raṅ bźin dag ni ma yin no || btags pa las kyaṅ | skye gnas bźis ni ’gro ba lṅa bsdus kyi ’gro ba lṅas ni skye gnas bźi ma bsdus te | gaṅ źig ma bsdus śe na | srid pa bar ma’o źes gsuṅs so || chos kyi phuṅ po las kyaṅ mig gi khams (7) gaṅ źe na | ’byuṅ ba chen po bźi dag rgyur byas pa’i gzugs daṅ ba gaṅ yin pa dmyal ba ’am dud ’gro’i skye gnas pa daṅ yi dvags pa’i yul pa’am | lha ’am mi ’am | bsgoms pa las byuṅ ba’am | srid pa bar ma pa’i mig daṅ | mig gi dbaṅ po daṅ | mig gi skye mched (111b1) daṅ | mig gi khams so źes gsuṅs so || mdo las kyaṅ srid pa bar ma ’gro ba rnams las logs śig tu mdzad do || mdo gaṅ las śe na srid pa ni bdun te | dmyal ba’i srid pa daṅ | dud ’gro’i srid pa daṅ | yi dvags kyi srid pa daṅ | lha’i srid pa daṅ | mi’i srid pa (2) daṅ | las kyi srid pa daṅ | srid pa bar ma’o źes gsuṅs pa las te | ’dir ni ’gro ba lṅa po rgyu daṅ bcas pa daṅ ’gro ba daṅ bcas par bśad do || de ñid kyi phyir ma bsgribs la luṅ du ma bstan par ’grub ste | de’i rgyu las de dag las logs śig tu mdzad pa’i phyir ro || (3) kha che ba rnams kyaṅ gnas brtan śā ri’i bus tshe daṅ ldan pa dmyal ba pa’i zag pa rnams mṅon du gyur pa las dmyal ba myoṅ bar ’gyur pa’i las rnams byed ciṅ sogs par ’gyur ro || tshe daṅ ldan pa lus daṅ ṅag daṅ yid kyi dkyil ’khor daṅ | lus daṅ ṅag daṅ yid skyon daṅ | (4) sñigs ma de dag gi rnam par smin pa gzugs daṅ | tshor ba daṅ | ’du śes daṅ | ’du byed daṅ | rnam par śes pa ni dmyal ba dag tu rnam par smin par ’gyur te | rnam par smin par grub nas dmyal ba źes bya ba’i graṅs su ’gro’o || tshe daṅ ldan pa de la chos de dag ma (5) gtogs pa dmyal ba mi dmigs so źes gsuṅs so źes mdo ’don te | de’i phyir yaṅ ’gro ba dag ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa kho na yin no || ’o na ni rab tu byed pa’i gźuṅ ’gro ba dag la phra rgyas thams cad rgyas par ’gyur ro źes ’byuṅ ba’i lan gdab par bya dgos (6) so źe na | ’gro ba rnams su ñid mtshams sbyor ba’i sems rnam pa lṅa yod de | de’i phyir ’jug pa daṅ bcas pa’i ’gro ba smos pas de ni ñes pa med de | groṅ smos na groṅ gi ñe ’khor yaṅ smos pa bźin no || gźan dag na re dge ba daṅ ñon moṅs pa can dag kyaṅ yod do || las (7) de dag las logs śig tu mdzad pa’i phyir ro źes gaṅ bśad pa ni tha dad du gsuṅs pa’i phyir logs śig tu mdzad pa yin par ṅes pa med de | dper na sñigs ma lṅa po dag tu ñon moṅs pa daṅ lta ba’i sñigs ma dag tha dad du gsuṅs kyaṅ lta ba rnams ñon moṅs pa dag ma yin pa yaṅ (112a1) ma yin pa de bźin du las kyi srid pa yaṅ yin ’gro ba yaṅ yin ’gro ba’i rgyu śes par bya ba’i phyir ’di tha dad du bstan pa yaṅ yin no źes zer ro || ’di ni srid pa bar ma yaṅ thal bar ’gyur ro źe na | mi ruṅ ba’i phyir ma yin te | der ’gro bas na ’gro ba yin na srid pa (2) bar ma ni ’gro bar bya ba ma yin te | ’chi ’pho ba’i yul ñid du skye ba’i phyir ro || gzugs med pa rnams kyaṅ ’gro ba ma yin par ’gyur te ’chi ’pho ba’i yul ñid du skye ba’i phyir ro || de lta na ’o na ni srid pa bar ma yin pa kho na’i phyir srid pa bar ma ’gro ba ma yin te | ’gro ba’i bar (3) ma do yin pa’i phyir ro || gal te ’gro ba yin par gyur na ni srid pa bar ma źes bya ba ñid du yaṅ mi ’gyur ro || ’o na gnas brtan śā ri’i bus rnam par smin pa grub nas dmyal ba źes bya ba’i graṅs su ’gro’o źes gaṅ bśad pa ji ltar draṅ | rnam par smin pa grub nas źes (4) bśad kyi rnam par smin pa kho na’o źes ni ma bśad pa ji ltar | ’o na tshe daṅ ldan pa de la chos de dag ma gtogs pa dmyal ba mi dmigs so źes gaṅ bśad pa ji ltar draṅ | phuṅ po dag las gźan pa dmyal ba mi dmigs so źes ’gro bar ’gro ba’i gaṅ zag gi rdzas ’gog (5) par byed pa yin gyi phuṅ po gźan ’gog pa ni ma yin no || bye brag tu smra ba rnams na re ’gro ba rnams ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag kho na yin no źes zer ro || de dag kyaṅ kha cig na re rnam par smin pa’i raṅ bźin dag kho na yin no źes zer ro || gźan dag na re rgyas (6) pa las byuṅ ba’i raṅ bźin dag kyaṅ yin no źes zer ro ||

atraiva pañcagatike dhātutraye yathākramaṃ veditavyāḥ

於五道三界中。此義次第(16)應知。

即於三界及(29)五趣中。如其次第識住有七。其七者何

’gro ba lṅa pa’i khams gsum pa ’di ñid du |

nānātvakāyasaṃjñāś ca nānākāyaikasaṃjñinaḥ |
viparyayāc caikakāyasaṃjñāś cārūpiṇas trayaḥ || 3.5 ||
vijñānasthitayaḥ sapta

偈曰。身異及想異。身異同一想。翻此(17)身想一。復有三無色。故識住有七。

頌(42c1)曰(2)身異及想異　身異同一想
(3)翻此身想一　并無色下三
(4)故識住有七　餘非有損壞

lus daṅ ’du śes tha dad daṅ | lus tha dad ciṅ ’du śes gcig | bzlog daṅ lus daṅ ’du śes gcig | gzugs can ma yin gsum po dag | rnam śes (7) gnas pa bdun rim bźin du rig par bya’o ||

sūtre uktaḥ “rūpiṇaḥ santi sattvā nānātvakāyā nānātvasaṃjñinas tadyathā manuṣyās tad ekatyāś ca devāḥ | iyaṃ prathamā vijñānasthitiḥ | katame punas te tad ekatyā devāḥ | kāmāvacarāḥ prathamadhyānabhūmikāś ca prathamābhinirvṛttavarjyāḥ” | nānātvena kāya eṣām iti nānātvakāyāḥ | anekavarṇaliṅgasaṃsthānatvāt | nānātvena saṃjñā nānātvasaṃjñā | saiṣām astīti nānātvasaṃjñinaḥ | sukhaduḥkhāduḥkhāsukhasaṃjñitvāt | rūpiṇaḥ santi nānātvakāyā ekatvasaṃjñinas tadyathā devā brahmakāyikā ye tatprathamābhinirvṛttāḥ | iyaṃ dvitīyā vijñānasthitiḥ | te hi prathamābhinirvṛttāḥ sarva ekaikasaṃjñino bhavanti anena vayaṃ brahmaṇā sṛṣṭā iti | brahmaṇo ’py evaṃ bhavati mayaite sṛṣṭā ity abhinnakārasaṃjñānād ekatvasaṃjñinaḥ | anyathaiva tu mahābrahmaṇa ārohapariṇāha ākṛtivigraho vāgbhāṣā cīvaradhāraṇaṃ ca anyathā tatparṣada iti nānātvakāyāḥ | yad idam uktaṃ sūtre “teṣām evaṃ bhavati ‘imaṃ vayaṃ sattvam adrākṣma dīrghāyuṣaṃ dīrgham adhvānaṃ tiṣṭhantaṃ’ yāvad ‘aho vatānye ’pi sattvā ihopapadyeran mama sabhāgatāyām’” iti | asya ca sattvasyaivañcetasaḥ praṇidhir vayaṃ cehopapannā iti | kathaṃ tam adrākṣuḥ | ābhāsvarasthā ity eke | tato hi te pracyutāḥ katham idānīm alabdhāyāṃ dvitīyadhyānasamāpattau tadbhūmikaṃ pūrvanivāsam āsmārṣuḥ labdhāyāṃ vā kathaṃ mahābrahmālambanāṃ śīlavrataparāmarśadṛṣṭiṃ niviṣṭāḥ | antarābhavasthā adrākṣur ity apare | tatrāpi na dīrgham adhvānam avasthātuṃ saṃbhavaḥ pratibandhābhāvād iti | kathaṃ teṣām evaṃ bhavati sma “imaṃ vayaṃ sattvam adrākṣma dīrghāyuṣaṃ dīrgham adhvānaṃ tiṣṭhantam” iti | tasmāt tatrasthā eva te tasya pūrvavṛttāntaṃ samanusmaranta eva dīrgham adhvānaṃ tiṣṭhantaṃ dṛṣṭavanto dṛṣṭvā ca paścād adrākṣmety eṣāṃ babhūva | rupiṇaḥ santi sattvā ekatvakāyā nānātvasaṃjñinas tadyathā devā ābhāsvarāḥ | iyaṃ tṛtīyā vijñānasthitiḥ | atra punaḥ paryantagrahaṇāt sakaladvitīyadhyānagrahaṇaṃ veditavyam | anyathā hi parīttābhā apramāṇābhāś ca kasyāṃ vijñānasthitau vyavasthāpyeran | tatrābhinnavarṇaliṅgasaṃsthānatvād ekatvakāyāḥ | sukhasaṃjñitvād aduḥkhāsukhasaṃjñitvāc ca nānātvasaṃjñinaḥ | te kila maulyāṃ bhūmau saumanasyendriyaparikhinnāḥ sāmantakād upekṣendriyaṃ saṃmukhībhavanti | sāmantake copekṣendriyaparikhinnāḥ punar maulyā bhumeḥ saumanasyendriyaṃ saṃmukhīkurvanti | yathā kāmaratiparikhinnā īśvarā dharmaratiṃ pratyanubhavanti dharmaratiparikhinnāḥ kāmaratim iti | nanu ca śubhakṛtsneṣv apy eṣa prasaṅgaḥ | na teṣāṃ tena sukhenāsti parikhedaḥ | kiṃ kāraṇam | śāntaṃ hi tatsukham aśāntaṃ ca saumanasyaṃ cetasa utplāvakatvād iti sautrāntikā vyācakṣate | sūtra uktaṃ “yathā te nānātvasaṃjñinaḥ | tatra ye sattvā ābhāsvare devanikāye ’ciropapannā bhavanti naiva saṃvarttanīkuśalā na vivarttanīkuśalā asya lokasya te tām arciṣaṃ dṛṣṭvā bhītāḥ santa udvijante saṃvegam āpadyante | sahaivaiṣā ’rciḥ śūnyaṃ brāhmaṃ vimānaṃ dagdhvā ’rvāg āgamiṣyatīti | tatra ye sattvā ābhāsvare devanikāye ciropapannāḥ saṃvarttanīkuśalā vivarttanīkuśalāś cāsya lokasya te tān sattvān bhītān āśvāsayanti | mā bhaiṣṭa māṛṣāḥ mā bhaiṣṭa mārṣāḥ | pūrvam apy eṣā ’rciḥ śūnyaṃ brāhmaṃ vimānaṃ dagdhvā ’traivāntarhiteti” | ato ’rciṣa āgamavyapagamasaṃjñitvāt bhītā bhītasaṃjñitvāc ca te nānātvasaṃjñino na sukhāduḥkhāsukhasaṃjñitvād iti | rūpiṇaḥ santi sattvā ekatvakāyā ekatvasaṃjñinas tadyathā devāḥ śubhakṛtsnāḥ | iyaṃ caturthī vijñānasthitiḥ | tatrābhinnavarṇasaṃsthānaliṅgatvād ekatvakāyāḥ | ekatvasaṃjñinaḥ sukhasaṃjñitvāt | tatra prathame dhyāne kliṣṭayā saṃjñayā ekatvasaṃjñinaḥ | dvitīye kuśalayā saṃjñayā nānātvasaṃjñinas tṛtīye vipākajayā saṃjñayā ekatvasaṃjñinaḥ | ārupyās trayo yathāsūtram ity etāḥ sapta vijñānasthitayaḥ | kā ’tra vijñānasthitiḥ | tatpratisaṃyuktāḥ pañca skandhāś catvāraś ca yathāyogam | śeṣaṃ kasmān na vijñānasthitiḥ |

釋曰。經(18)中説。有有色衆生身異想異。如人道及諸餘(19)天。是第一識住。何者餘天。欲界天。初定天。(20)除劫初生天。云何彼身異。色相形不同故。云(21)何彼想異。樂想苦想非樂非苦想不同故。有(22)色衆生身異想一。如梵衆天劫初受生。是第(23)二識住。何以故。是劫初生。一切梵衆同起(24)一想。謂我等是大梵所生。大梵亦作此想。謂(25)彼是我所生。由同思想大梵爲一因故。故言(26)想一。大梵王身量高大。異於彼衆相貌威徳(27)言語光明衣著等亦異彼衆。故言身異。於經(28)中説。是諸梵衆有如此思想。我等見此衆生(29)長壽於久時住。乃至起如此心。願餘衆生(200a1)於我同類中生。是衆生起如此心願。我等即(2)於此處受生。是彼云何見此衆生。餘師説。彼(3)住遍光天處。見此衆生。何以故。是梵衆從彼(4)處墮故。梵衆已不得第二定三摩跋提。云何(5)能憶第二定地宿住事。若得云何縁大梵爲(6)境。起戒執取。有餘師説。諸梵衆在中陰得(7)見。是義不然。於中陰無道理爲得久住。無障(8)礙故。云何彼起如此心。我等見此衆生長(9)壽久住此中。是故諸梵衆在此處憶昔時事。(10)昔時已見此衆生長壽久住。後時更見。是故(11)起如此心。有有色衆生身一想異。如遍光天。 (12)是第三識住。此中復由執上邊處。應知具足(13)取二定。若不爾。小光無量光。何處識住可(14)得安立。於彼天色相形不異故身一。有樂想(15)不樂不苦想故想異。彼説是諸梵。於根本定(16)地厭極喜根。從方便地。引捨根令現前。於方(17)便地厭極捨根。從根本地更引喜根令現前。 (18)譬如大富人厭極欲樂別受法樂。厭極法樂(19)更受欲樂。若爾於遍淨天爲不同此義耶。遍(20)淨天由彼樂不生厭極。何以故。是樂最寂(21)靜。喜樂非寂靜。爲沒重心故。經部師説。有(22)經顯彼想不一。經言。有諸衆生於遍光天上(23)新得受生。未明了世間壞聚。未明了世間成(24)散。見下地火光焔。怖畏起厭離心。謂火光(25)焔勿燒空梵王處。已從下至於我處。有諸衆(26)生。於遍光天上先舊受生。已明了世間壞聚。(27)已明了世間成散。見彼衆生起驚怖心。慰喩(28)之言。勿畏淨仙。勿畏淨仙。昔時此光燒空(29)梵處竟。自然滅靜。是故於火光有來不來想(200b1)故。怖不怖想故。故説想異。不由樂不樂不苦(2)想。有有色衆生身一想一。如遍淨天。是第(3)四識住。想一者。同一樂想。此中於初定由(4)染汚想彼一想。於第二定由善想彼不一想。(5)於第三定由果報生想彼一想。無色界三識(6)住。如經所顯。是七名識住。此中何名識住。 (7)於七處相應五陰及四陰。如理應知。是識住(8)所餘何故非識住。

(5)論曰。契經中説。有色有情身異想異如人一(6)分天。是第一識住。一分天者。謂欲界天及初(7)靜慮除劫初起。言身異者。謂彼色身種種(8)顯形状貌異故。彼由身異。或有異身故彼(9)有情説名身異。言想異者。謂彼苦樂不苦(10)不樂想差別故。彼由想異。或有異想故彼(11)有情説名想異。有色有情身異想一如梵衆(12)天謂劫初起。是第二識住。所以者何。以劫(13)初起彼諸梵衆起如是想。我等皆是大梵所(14)生。大梵爾時亦起此想。是諸梵衆皆我所(15)生。同想一因故名想一。大梵王身其量高(16)廣。容貌威徳言語光明衣冠等事。一一皆與(17)梵衆不同故名身異。經説。梵衆作是念言。(18)我等曾見如是有情長壽久住。乃至起願。云(19)何當令諸餘有情生我同分。於彼正起此(20)心願時我等便生彼同分内。梵衆何處曾(21)見梵王。有餘師言。住極光淨從彼天沒來(22)生此故。云何今時不得第二靜慮而能憶(23)念彼地宿住事耶。若彼已得第二靜慮。云何(24)縁大梵猶起戒禁取。有餘師説。住中有中。 (25)彼住中有中無長時住義。以於受生無障(26)礙故。如何梵衆可作念言。我等曾見如是(27)有情長壽久住。是故梵衆即住自天憶念此(28)生前所更事。謂先見彼長壽久住後重見時(29)起如是念。有色有情身一想異如極光淨天。 (43a1)是第三識住。此中擧後兼以攝初。應知具(2)攝第二靜慮。若不爾者。彼少光天無量光天(3)何識住攝。彼天顯形状貌不異故名身一。樂(4)非苦樂二想交參故名想異。傳説。彼天厭根(5)本地喜根已起近分地捨根現前。厭近分(6)地捨根已起根本地喜根現前。如富貴人(7)厭欲樂已便受法樂。厭法樂已復受欲樂。 (8)豈不遍淨想亦應然。非遍淨天曾有厭樂。 (9)以樂寂靜曾無厭時。喜則不然擾動心(10)故。有餘契經釋彼天中有想異(11)義。經部師説。謂極光淨有天新生。未善了知世間成(12)壞。彼見下地火焔洞然。見巳便生驚怖厭(13)離。勿彼火焔燒盡梵宮令彼皆空上侵我(14)處。彼極光淨有舊生天。已善了知世間成(15)壞。便慰喩彼驚怖天言。淨仙淨仙。勿怖(16)勿怖。昔彼火焔燒盡梵宮令其皆空即(17)於彼滅。彼於火焔有來不來想及怖不怖(18)想故名想異。非由有樂非苦樂想有交(19)參故得想異名。有色有情身一想一如遍淨(20)天。是第四識住。唯有樂想故名想一。初靜(21)慮中由染汚想故言想一。第二靜慮由二(22)善想故言想異。第三靜慮由異熟想故言(23)想一。下三無色名別。如經即三識住是名爲(24)七。此中何法名爲識住。謂彼所繋五蘊四(25)蘊如其所應是名識住。所餘何故非識住(26)耶。

mdo las sems can gzugs can lus tha dad ciṅ ’du śes tha dad pa dag kyaṅ yod de | ’di la ste mi rnams daṅ lha kha cig go || ’di ni rnam par śes pa gnas daṅ po’o źes gsuṅs te | lha kha cig gaṅ źe na | ’dod pa na spyod pa (112b1) rnams daṅ | bsam gtan daṅ po pa daṅ por byuṅ ba ma gtogs pa rnams so || de dag gi lus tha dad pa’i phyir ram | de dag gi lus tha dad pa yin pas na lus tha dad pa dag ste | kha dog daṅ rtags daṅ dbyibs du ma’i phyir ro || ’du śes du ma’i phyir ro || ’du śes du ma’i phyir ’du śes tha dad pa’o || de ’di (2) dag la yod pas ’du śes tha dad pa rnams te | bde ba daṅ | sdug bsṅal ba daṅ | sdug bsṅal yaṅ ma yin bde ba yaṅ ma yin pa’i phyir ro || sems can gzugs can lus tha dad ciṅ ’du śes gcig pa dag kyaṅ yod de | ’di lta ste tshaṅs ris kyi lha gaṅ dag daṅ por byuṅ ba de dag (3) go || ’di ni rnam par śes pa gnas pa gñis pa’o źes gsuṅs te | daṅ por byuṅ ba de dag thams cad ni ’di sñam du bdag cag ni tshaṅs pa ’dis phyuṅ ṅo sñam du ’du śes par ’gyur la | tshaṅs pa yaṅ ’di sñam du ’di dag ni bdag gis phyuṅ ṅo sñam du sems pas ’du śes kyi rgyu ba tha (4) mi dad pa’i phyir ’du śes gcig pa dag yin no || tshaṅs pa chen po’i chu źeṅ daṅ dbyibs kyi lus daṅ | tshig tu brjod pa daṅ | gos gyon pa yaṅ gźan yin la | de’i ’khor gyi yaṅ gźan yin pas na lus tha dad pa dag yin no || mdo las de dag ’di sñam du bdag cag (5) gis sems can ’di tshe riṅ źiṅ dus riṅ por gnas par mthoṅ la źes bya ba nas sems can ’di yaṅ sems la ’di sñam du kye ma sems can gźan dag kyaṅ ’dir bdag daṅ skal ba mñam par skye bar gyur cig sñam du smos la | bdag cag kyaṅ ’dir skyes pas źes bya bar śes so (6) źes gaṅ gsuṅs pa | de dag gis de ji ltar mthoṅ źe na | kha cig na re ’od gsal la gnas pa rnams kyis te | de dag ni de nas śi ’phos pa yin no źes zer ro || de ni bsam gtan gñis pa’i sñoms par ’jug pa ma thob na ni ji ltar na de’i sa pa’i sṅon gyi gnas rjes su dran (7) ’on te thob na ni ji ltar na tshaṅs pa chen po la dmigs pa’i tshul khrims daṅ brtul źugs mchog tu ’dzin pa’i lta ba la źen pa dag yin | gźan dag na re srid pa bar ma la gnas pa dag gis mthoṅ ṅo źes zer ro || de na yaṅ bgegs byed pa med pa’i phyir dus riṅ por gnas (113a1) pa mi srid na ji ltar na de dag ’di sñam du bdag cag gis sems can ’di tshe riṅ źiṅ dus riṅ por gnas pa mthoṅ ṅo sñam du śes par ’gyur | de lta bas na de na gnas pa de dag kho nas de’i sṅon gyi tshul rjes su dran źiṅ de ltar dus riṅ por gnas pa mthoṅ ṅo || mthoṅ (2) nas kyaṅ phyis de dag mthoṅ ṅo sñam du śes pa yin no || sems can gzugs can lus gcig ciṅ ’du śes tha dad pa dag kyaṅ yod de | ’di lta ste ’od gsal gyi lha rnams so || ’di ni rnam par śes pa gnas pa gsum pa’o źes gsuṅs te | ’dir ni mtha’ smos pas bsam (3) gtan gñis pa mtha’ dag smos par rig par bya’o || de lta ma yin na ’od chuṅ rnams daṅ | tshad med ’od rnams rnam par śes pa gnas pa gaṅ du rnam par gźag par ’gyur la | de la kha dog daṅ | rtags daṅ | dbyibs tha mi dad pa’i phyir lus gcig pa dag go || bde bar ’du (4) śes pa’i phyir daṅ | bde ba yaṅ ma yin sdug bsṅal yaṅ ma yin par ’du śes pa’i phyir ’du śes tha dad pa dag ste | de dag ni dṅos gźi’i sa la yid bde ba’i dbaṅ pos yoṅs su skyo nas ñer bsdogs las btaṅ sñoms kyi dbaṅ po mṅon du byed la | ñer bsdogs kyi btaṅ (5) sñoms kyi dbaṅ po sa yoṅs su skyo nas ni yaṅ dṅos gźi’i sa la yid bde ba’i dbaṅ po mṅon du byed de | dper na dbaṅ phyug dag ’dod pa’i dga’ bas yoṅs su skyo nas chos kyi dga’ ba ñams su myoṅ bar byed la | chos kyi dga’ bas yoṅs su skyo nas ni yaṅ ’dod pa’i dga’ ba (6) ñams su myoṅ bar byed pa bźin no źes grag go || ’di dge rgyas pa dag la yaṅ thal bar ’gyur ba ma yin nam źe na | ma yin te | de dag ni bde ba des yoṅs su skyo ba med do || de ci’i phyir źe na | bde ba ni źi ba yin la | yid bde ba ni sems g-yo bar byed pa yin pas ma źi ba yin pa’i (7) phyir ro | mdo sde pa rnams ni mdo las ’od gsal ba’i lha’i ris de na sems can gaṅ dag skyes nas riṅ po ma lon pa ’jig rten ’di ’jig pa la mi mkhas śiṅ ’chags pa la mi mkhas pa de dag me lce de mthoṅ nas me lce de tshaṅs pa’i gźal med khaṅ stoṅ pa bsregs nas ’dir ’oṅ (113b1) bar ’gyur na mi ruṅ ṅo źes skra gnas yi chad ciṅ skyo bar ’gyur ro || . . . de lta bas na de dag me lce ’oṅ ba daṅ med par ’du śes pa’i phyir daṅ | (3) skrag pa daṅ mi skrag par ’du śes pa’i phyir ’du śes tha dad pa dag yin gyi bde ba daṅ sdug bsṅal daṅ | bde ba yaṅ ma yin sdug bsṅal yaṅ ma yin par ’du śes pa’i phyir ni ma yin no źes ’chad do || sems can gzugs can lus gcig ’du śes gcig pa dag kyaṅ yod de | ’di (4) lta ste | dge rgyas kyi lha rnams so || ’di ni rnam par śes pa gnas pa bźi pa’o źes gsuṅs te | [no Tibetan corresponding? phrawee] ’du śes gcig pa dag ces bya ba ni | bde bar ’du śes pa dag go || de la bsam gtan daṅ po na ni ñon moṅs pa can gyi ’du śes su ’du śes gcig pa dag yin no || gñis (5) pa na ni dge ba’i ’du śes su ’du śes tha dad pa dag yin no || gsum pa na ni rnam par smin pa las skyes pa’i ’du śes su ’du śes gcig pa dag yin no || gzugs med pa gsum po ni mdo las ji skad ’byuṅ ba ste | de ltar na de dag gi ni rnam par śes pa gnas pa bdun yin no || (6) ’di la rnam par śes pa gnas pa gaṅ yin źe na | ci rigs par de dag daṅ ldan pa’i phuṅ po lṅa daṅ bźi yin no || ci’i phyir lhag ma rnam par śes pa gnas pa ma yin źe na |

yasmāt
śeṣaṃ tatparibhedavat |

偈曰。所餘有變異。

於餘處皆有損壞識法故。

’di ltar | lhag ma de ’joms byed ldan |

kiṃ punaḥ śeṣam | durgatayaś caturthaṃ dhyānaṃ bhavāgraṃ ca | atra hi vijñānaparibhedāḥ santy ata eva na vijñānasthitiḥ | kaḥ punaḥ paribhedaḥ yena vijñānaṃ paribhidyate | tatrāpāyeṣu duḥkhā vedanā paribheda upaghātikatvāt | caturthe dhyāne āsaṃjñikam asaṃjñisamāpattiś ca | bhavāgre nirodhasamāpattiś cittasantaticchedāt | punar āha | yatrehasthānāṃ gantukāmatā tatrasthānāṃ cāvyuccalitukāmatā ’sau vijñānasthitir uktā | apāyeṣu cobhayaṃ nāsti | caturthe dhyāne sattvā uccalitamānasāḥ pṛthagjanā āsaṃjñikaṃ praveṣṭukāmā āryāḥ śuddhāvāsān bhavāgrāpaṭupracāratvān¹⁰ na vijñānasthitir iti | etāś ca sapta vijñānasthitayo yathoktāḥ |

10. As Tibetan, P has bhavāgrānapaṭupracāratvān

釋曰。(9)所餘是何法。謂諸惡道第四定及有頂。何以(10)故。於中識有諸變異。故非識住。云何變異。 (11)於惡道中苦受是變異。由損害識故。於第四(12)定無想定是變異。於有頂滅心定是變異。能(13)斷識相續故。復説住於餘處衆生。是欲住處。(14)若住於此處不欲更動。説名識住。於惡道無(15)此二義。於第四定中衆生恒有動求出心。若(16)凡夫欲見無想天。若聖人欲見五淨居。有頂(17)心細昧故。彼非識住。如所説是七識住。

餘處者何。(27)謂諸惡處第四靜慮及與有頂。所以者何。由(28)彼處有損壞識法故非識住。何等名爲損(29)壞識法。謂諸惡處有重苦受能損於識。第(43b1)四靜慮有無想定及無想事。有頂天中有(2)滅盡定能壞於識令相續斷故非識住。復(3)説。若處餘處有情心樂來止。若至於此不(4)更求出。説名識住。於諸惡處二義倶無。第(5)四靜慮心恒求出。謂諸異生求入無想。若(6)諸聖者樂入淨居或無色處。若淨居天樂證(7)寂滅。有頂昧劣故非識住。如是分別七識(8)住已。因茲復説九有情居。其九者何。

lhag ma gnag źig ce na | ṅan ’gro rnams daṅ | bsam (7) gtan bźi pa daṅ | srid pa’i rtse mo’o || ’di dag na rnam par śes pa ’joms par byed pa dag yod pas de’i phyir ’di dag ni rnam par śes pa gnas pa ma yin no || ’joms par byed pa źes bya ba ci źe na | gaṅ gis rnam par śes pa ’joms par byed pa ste | de la ṅan soṅ (114a1) dag na ni ’joms par byed pa sdug bsṅal gyi tshor ba yin te | gnod par byed pa yin pa’i phyir ro || bsam gtan bźi pa na ni ’du śes med pa daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa yin no || srid pa’i rtse mo na ni ’gog pa’i sñoms par ’jug pa (2) yin te | sems kyi rgyun gcod pa’i phyir ro || yaṅ smras pa | gaṅ du ’di na gnas pa rnams na ’gro bar ’dod la | de na gnas pa rnams ni bskyod par mi ’dod pa de rnam par śes pa gnas par bśad na | ṅan soṅ dag na ni gñi ga med do || bsam gtan bźi pa na ni sems can (3) rnams bskyod pa’i yid daṅ ldan pa dag yin te | so so’i skye bo rnams ni ’du śes med par ’jug ’dod la | ’phags pa rnams ni gnas gtsaṅ mar ro || srid pa’i rtse mo ni rgyu ba mi gsal ba’i phyir rnam par śes pa gnas pa ma yin no || rnam par śes pa gnas pa bdun po (4) ji skad bśad pa de dag daṅ |

bhavāgrāsaṃjñisattvāś ca sattvāvāsā nava smṛtāḥ || 3.6 ||

偈(18)曰。有頂無想天。衆生居有九。

頌曰(9)應知兼有頂　及無想有情
(10)是九有情居　餘非不樂住(11)

srid rtse daṅ | ’du śes med pa’i sems can rnams || sems can gyi ni gnas dgur bśad ||

eṣu hi sattvā āvasanti svecchayā |

釋曰。於九處(19)中衆生如欲得住。

論曰。前七識住及第一有無想有情。是名爲(12)九。諸有情類唯於此九欣樂住故。

’di dag tu sems can rnams raṅ dgas kun tu gnas so ||

anicchāvasanān nānye

偈曰。不欲住餘非。

See the full verse quoted previously

mi ’dod bźin gnas phyir gźan min ||

釋曰。(20)何者爲餘。謂惡道。何以故。於中衆生不欲(21)住業。羅刹逼之令住。不由自欲住。是故非衆(22)生居。譬如牢獄。於餘經説七種識住。

立有情(13)居。餘處皆非。不樂住故。言餘處者。謂諸惡(14)處。非有情類自樂居中。惡業羅刹逼之令(15)住故。彼如牢獄不立有情居。第四靜慮除(16)無想天餘非有情居。如識住中釋。前所引(17)經説七識住。

gźan gaṅ źe na | ṅan soṅ rnams te | (5) de dag tu sems can rnams mi ’dod bźin du las kyi srin po dag gis kun tu gnas su ’jug gi dga’ ste gnas pa ni ma yin no || de’i phyir de dag ni sems can rnams kyi gnas pa ma yin te btson ra bźin no || mdo gźan las ni rnam par śes pa gnas pa bdun źes gsuṅs (6) so ||

anyatra
catasraḥ sthitayaḥ punaḥ |

復有餘(23)經説。
偈曰。復有四識住。

復有餘經説
四識住。

gźan las ni gnas pa dag ni yaṅ bźi ste | źes gsuṅs pa |

katamāś catasraḥ | rūpopagā vijñānasthitir vedanopagā saṃjñopagā saṃskāropagā iti | tāsāṃ kaḥ svabhāvaḥ | tā hi yathākramaṃ |

釋曰。何者爲四。愛(24)色識住。愛受識住。愛想識住。愛行識住。此(25)四體相云何。此次第。

其四者(18)何。頌曰(19)四識住當知　四蘊唯自地
(20)説獨識非住　有漏四句攝(21)論曰。如契經言。識隨色住。識隨受住。識隨(22)想住。識隨行住。是名四種。如是四種其體(23)云何。謂隨次第

bźi gaṅ źe na | rnam par śes pa gnas pa gzugs su ñe bar ’gro ba daṅ | tshor bar yaṅ ñe bar ’gro ba daṅ | ’du śes su ñe bar ’gro ba daṅ | ’du byed du ñe bar ’gro ba’o || de dag gi raṅ bźin ci (7) źe na | de dag ni go rims bźin du |

catvāraḥ sāsravāḥ skandhāḥ

偈曰。謂有流四陰。

有漏四蘊。

zag daṅ bcas pa’i phuṅ po bźi ||

te punaḥ
svabhūmāv eva

釋(26)曰。是陰。
偈曰。自地非餘地。
釋曰。此四陰是(27)自地陰。

又此。唯在自地

de dag kyaṅ
raṅ gi sa pa ñid |

nānyatra bhūmau | kiṃ kāraṇam | pratiṣṭhā hi sthitiḥ | na ca visabhāgabhūmikeṣu skandheṣu vijñānaṃ tṛṣṇāvaśāt pratitiṣṭhatīti | kasmān na vijñānaṃ vijñānasthitir ucyate yathā saptasu vijñānasthitiṣu pañca skandhā iti¹¹ | sthātuḥ parihāreṇa sthitividhānāt | na hi sthātaiva sthitir ucyate | yathā na rājaiva rājāsanam iti | yāṃś ca dharmān abhiruhya vijñānaṃ vāhayati naunāvikanyāyena te dharmā vijñānasthitaya uktāḥ | na tu vijñānaṃ vijñānam evāruhya vāhayaty ato noktam iti vaibhāṣikāḥ | yat tarhi sūtra uktaṃ “vijñāne āhāre asti nandī asti rāga iti | yatrāsti nandī asti rāgaḥ pratiṣṭhitaṃ tatra vijñānam adhirūḍham” iti | tat katham | “sapta ca vijñānasthitayaḥ pañcaskandhasaṃgṛhītā”¹² iti tat katham | evaṃ tarhy abhedenopapattyāyatanasaṃgṛhīteṣu skandheṣu sābhir āmāyāṃ vijñānapravṛttau vijñānaṃ vijñānasthitiḥ | pratyekaṃ tu yathā rūpādayo vijñānasya saṃkleśāya bhavanti | tasmāc catasṛṣu vijñānasthitiṣu

11. yathā ... iti not in chi & tib. 12. Probably read °svabhāva for saṃgṛhītā as Vyākhyā, two chi and tib, cf. critical note in P.

非餘地陰。何以故。住者定著爲義。 (28)於不同地陰中。識隨貪愛故。不能得住。云(29)何不説識爲識住。由離能住立住故。不説識(200c1)住。非能住爲住。譬如非王爲王所使。復次若(2)識乘策此法。此法名識住。由船人道理故。(3)説諸法爲識住。非識自乘策識故。不説識爲(4)住。毘婆沙師説如此。若爾經中説。於識食有(5)愛有欲。若於中有愛有欲。於中識即乘住。此(6)經云何。七種識住五陰爲性。此經復云何(7)有如此。雖然不分別。生處所攝五陰中有受(8)樂識生時。亦説識爲識住。若如色等。各各能(9)起識染汚。若單識不能爲如此。是故於四識(10)住

(24)非餘。識所依著名識住故。非於異地色(25)等蘊中識隨愛力依著於彼。如何不説(26)識爲識住。由離能住立所住故。非能住(27)識可名所住。如非即王可名王座。或若有(28)法識所乘御如人船理説名識住。非識即(29)能乘御自體。是故不説識爲識住。毘婆沙(43c1)師所説如是。若爾何故餘契經言。於識食(2)中有喜有染。有喜染故識住其中識所乘(3)御。又如何言前七識住五蘊爲體。雖有是(4)説而於生處所攝蘊中不別分析。總生喜(5)染故。識轉時亦名識住。非獨説識。然色等(6)蘊一一能生種種喜染令識依著。獨識不(7)然故言非住。是故於此四識住中

sa gźan du ni ma yin no || ci’i phyir źe na | gnas pa ni brten pa yin na | skal ba mi mñam pa’i sa pa’i phuṅ po dag la ni rnam par śes pa sred pa’i dbaṅ gis mi (114b1) brten pa’i phyir ro || ci’i phyir rnam par śes pa la rnam par śes pa gnas pa źes mi bya źe na | bye brag tu smra ba rnams na re gnas pa po yoṅs su spaṅs nas gnas pa źes bya ba med pa’i phyir te | gnas pa po ñid la ni gnas pa źes mi bya ste | dper na rgyal po ñid rgyal po’i (2) bstan ma yin pa bźin no || yaṅ na chos gaṅ dag la rnam par śes pa gnas nas gru daṅ mñan pa’i tshul du ’gro bar byed pa’i chos de dag rnam par śes pa gnas pa dag ces bśad na | rnam par śes pa ñid rnam par śes pa la gnas nas ’gro bar byed pa ni ma yin pas de’i phyir (3) ma bśad do źes zer ro || ’o na mdo las | rnam par śes pa’i zas la dga’ ba yaṅ yod | ’dod chags kyaṅ yod do || gaṅ la dga’ ba yod ciṅ ’dod chags yod pa de la rnam par śes pa brten ciṅ gnas so źes gaṅ gsuṅs pa de ni ji lta bu | rnam par śes pa (4) gnas pa bdun phuṅ po lṅa’i raṅ bźin dag yin no źes bya ba de yaṅ ji lta bu | de lta na ’o na ni bye brag med par ni skye ba’i skye mched kyis bsdus pa’i phuṅ po dag la mṅon par dga’ ba daṅ bcas pa’i rnam par śes pa ’jug na rnam par śes pa la rnam par śes pa gnas pa źes bya’o || (5) so sor dbye ba ni ji ltar gzugs la sogs pa rnam par śes pa kun nas ñon moṅs par byed pa yin pa ltar rnam par śes pa ’ba’ źig ni de lta ma yin te | de lta bas na rnam par śes pa gnas pa bźi dag tu |

kevalam || 3.7 ||
vijñānaṃ na sthitiḥ proktaṃ

不説單識爲識住。

識非識(8)住。

rnam śes ’ba’ źig gnas par ma bśad do ||

api ca kṣetrabhāvena bhagavatā catasro vijñānasthitayo deśitāḥ | bījabhāvena ca sopādānaṃ vijñānaṃ kṛtsnam eveti na punar bījaṃ bījasya kṣetrabhāvena vyavasthāpayāṃ babhūvety abhiprāyaṃ parikalapayām āsa | ye dharmāḥ sahavarttino vijñānasya te ’sya kṣetrabhāvena sādhīyāṃso bhavantīti ta evāsya sthitaya uktāḥ |

復次佛世尊説四識住(11)爲田。一切有取識爲種子。不可安立種子爲(12)種子田。佛世尊意可了別如此。偈曰。住等衆(13)生名。釋曰。是法爲共生識好最勝田。是法説(14)之爲識住。

於餘可説。又佛意説。此四識住猶如良(9)田。總説一切有取諸識猶如種子。不可種(10)子立爲良田。仰測世尊教意如是。又法與(11)識可倶時生爲識良田。可立識住。識蘊不(12)爾故非識住。

gźan yaṅ bcom (6) ldan ’das kyis rnam par śes pa gnas pa bźi ni źiṅ gi ṅo bor bstan la | ñe bar len pa daṅ bcas pa’i rnam par śes pa zag par ni sa bon gyi ṅo bo kho nar bstan gyi | sa bon ñid sa bon gyi źiṅ gi ṅo bor rnam par gźag par gyur pa ni ma yin no źes bya bar dgoṅs pa yoṅs su (7) brtag go || chos gaṅ dag rnam par śes pa daṅ lhan cig ’byuṅ ba de dag ni ’di’i źiṅ gi ṅo bor śin tu legs pa yin pas de dag ñid ’di’i gnas pa dag ces bśad do ||

atha kathaṃ saptabhir vijñānasthitibhiś catasro vijñānasthitayaḥ saṃgṛhītāś catasṛbhir vā sapta | naiva hi saptabhiś catasro nāpi catasṛbhiḥ sapta |

爲以七識住攝四識住不。爲以四(15)識住攝七識住不。偈曰。各異。釋曰。七不攝(16)四。四不攝七。

如是所説七種四種識住雖(13)殊而皆有漏。爲七攝四四攝七耶。非遍相(14)攝。

yaṅ ci rnam par śes pa gnas pa bdun gyis bźi bsdus sam | ’on te bźis bdun bsdus śe na | bdun (115a1) gyis bźi yaṅ ma yin la bźis kyaṅ bdun ma yin gyi |

catuṣkoṭi tu saṃgrahe |

偈曰。四句攝。

可爲四句。

bsdu na mu ni bźi yin no ||

saṃgrahe vicāryamāṇe catuṣkoṭikaṃ veditavyam | syāt saptabhiḥ saṃgṛhītaṃ na catasṛbhir ity evamādi | prathamā koṭiḥ saptasu yad vijñānam | dvitīyā apāyeṣu caturthe dhyāne bhavāgre ca vijñānavarjyāḥ skandhāḥ | tṛtīyā saptasu catvāraḥ skandhāś caturthy etān ākārān sthāpayitvā | yac caitat gatyādibhedabhinnaṃ traidhātukam uktaṃ |

釋曰。若思量應(17)知四句相攝。有法七所攝非四所攝等。第一(18)句者。七識住中識。第二句者。惡道第四定有(19)頂識所離諸陰。第三句者。謂七識住四陰。第(20)四句者。除前三句 (21)前所説三界有五道等差別。

謂審觀察應知二門體互寛(15)陿得成四句。或有七攝非四攝等。第一句(16)者。謂七中識。第二句者。謂諸惡處第四靜慮(17)及有頂中除識餘蘊。第三句者。七中四蘊。第(18)四句者。謂除前相。於前所説諸界趣中。

bsdu ba dpyad na bdun gyis bsdus la bźis ma yin pa yaṅ yod de źes bya ba de lta bu la sogs pa mu bźir rig par bya ste | [] mu daṅ po ni bdun dag tu rnam par śes pa gaṅ (2) yin pa’o || gñis pa ni ṅan soṅ rnams daṅ | bsam gtan bźi pa daṅ | srid pa’i rtse mo na rnam par śes pa ma gtogs pa’i phuṅ po rnams so || gsum pa dag ni bdun dag tu phuṅ po bźi rnams so || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o || ’gro ba la sogs pa’i bye brag (3) gis tha dad pa’i khams gsum bśad pa gaṅ yin pa |

veditavyāḥ |
catasro yonayas tatra sattvānām aṇḍajādayaḥ || 3.8 ||

於中應知。偈曰。(22)於中有四雜。衆生謂卵等。

應(19)知其生略有四種。何等爲四。何處有何。頌(20)曰(21)於中有四生　有情謂卵等
(22)人傍生具四　地獄及諸天
(23)中有唯化生　鬼通胎化二

der ni sgo ṅa las skyes sogs || sems can skye gnas bźi dag tu || rig par bya ste |

13. P has °śūka° 14. P upapadane

釋曰。卵生胎生濕(23)生化生。雜者何義。雜生爲義。於中衆生相雜(24)生。由生等故。何者卵生。是衆生從卵出。如(25)鵝鶴孔雀鸚鵡舍利等。何者胎生。是衆生從(26)胎出。如象馬牛驢駝等。何者濕生。是衆生(27)從四大氣所生。如蟲蚊蜻蛉等。何者化生。是(28)衆生不減具根圓。得是及身分一時倶生。 See the previous record 如(29)天地獄中陰等。

(24)論曰。謂有情類卵生胎生濕生化生。是名爲(25)四。生謂生類。諸有情中雖餘類雜而生類(26)等。云何卵生。謂有情類生從卵殼是名卵(27)生。如鵝孔雀鸚鵡鴈等。云何胎生。謂有情類(28)生從胎藏是名胎生。如象馬牛猪羊驢等。 (29)云何濕生。謂有情類生從濕氣是名濕生。 (44a1)如虫飛蛾蚊蚰蜒等。云何化生。謂有情類(2)生無所託是名化生。如那落迦天中有等。(3)具根無缺支分頓生。無而欻有故名爲化。 See the previous record See the previous record two ahead

sgo ṅa las skyes pa’i skye gnas daṅ | mṅal nas skyes pa’i skye gnas daṅ | drod gśer las skyes pa’i skye gnas daṅ | rdzus te (4) skyes pa’i skye gnas so || skye gnas źes bya ba ni skye ba yin te | ’dir sems can rnams ’chol bar ’gyur źiṅ skye ba thun moṅ pa’i phyir ’dra bar ’gyur bas skye gnas so || sgo ṅa las skyes pa’i skye gnas gaṅ źe na | sgo ṅa las skyes pa’i skye gnas gaṅ źe na | sems can gaṅ dag sgo ṅa las skyes pa rnams te | ’di lta ste | (5) ṅaṅ pa daṅ | khruṅ khruṅ daṅ | rma bya daṅ | ne tso daṅ | ri skegs la sogs pa lta bu’o || mṅal nas skyes pa’i skye gnas gaṅ źe na | sems can gaṅ dag mṅal las skyes pa rnams te | ’di lta ste | glaṅ po che daṅ | rta daṅ | ba laṅ daṅ | ma he daṅ | boṅ bu daṅ | phag la sogs (6) pa lta bu’o || drod gśer las skyes pa’i skye gnas gaṅ źe na | sems can gaṅ dag ’byuṅ ba’i drod gśer las skye ba rnams te | ’di lta ste srin bu daṅ | sbur pa daṅ | phye ma leb daṅ | sbraṅ bu la sogs pa lta bu’o || rdzus te ’byuṅ ba’i skye gnas gaṅ źe na | sems can gaṅ dag (7) dbaṅ po ma tshaṅ ba ma yin źiṅ dman pa ma yin la | yan lag daṅ ñid lag thams cad daṅ ldan par cig car du skye ba rnams so || de ñid kyi phyir de dag skye ba la mdzes par byed pa’i phyir rdzus te ’baṅ ba rnams źes bya ste | ’di lta ste | lha daṅ | srid pa bar ma la (115b1) sogs pa lta bu’o ||

atha kasyāṃ gatau kati yonayaḥ saṃvidyanta ity āha

復次於一一道中有幾種生。

yaṅ ’gro ba gaṅ na skye gnas du źig yod ce na | smras pa |

caturdhā nara tiryañcaḥ

(201a1)偈曰。人畜具四生。

See the full verse quoted previously

mi daṅ dud ’gro rnam pa bźi ||

manuṣyāś caturvidhāḥ | aṇḍajās tāvad yathā kroñcīniryātau śailopaśailau sthavirau mṛgāramātuś ca dvātriṃśat putrāḥ pañcālarājasya ca pañca putraśatāni | jarāyujā yathedānīm | saṃsvedajās tadyathā māndhātṛcārūpacārukapotamālinyāmrapālyādayaḥ | upapādukāḥ punaḥ prāthamakalpikāḥ | evaṃ tiryañco ’pi caturvidhāḥ | trividhā dṛśyanta eva | upapādukās tu nāgasuparṇiprabhṛtayaḥ |

釋曰。人道有四生。卵生(2)者。如世羅優波世羅二比丘從鶴鳥生。又彌(3)伽羅母。三十二子。又如般遮羅王生五百子。 (4)胎生者。如今世人。濕生者。如頂生王。遮婁優(5)波遮婁王。迦富多摩梨尼夫人。菴羅夫人等。 (6)化生者。如劫初生人。畜生亦有四種。可見(7)有三種。若化生如龍伽婁羅鳥等。

人(4)傍生趣各具四種。人卵生者。謂如世羅(5)鄔波世羅生從鶴卵。鹿母所生三十二子。(6)般遮羅王五百子等。人胎生者。如今世人。 (7)人濕生者。如曼馱多遮盧鄔波遮盧。(8)鴿鬘菴羅衞等。人化生者。唯劫初人。傍生(9)三種共所現見。化生如龍掲路荼等。[See also previous record]

mi rnams ni rnam pa bźi ste | re źig sgo ṅa las skyes pa ni ’di lta ste | khruṅ khruṅ mo las skyes pa brag daṅ ñe brag daṅ ri dvags ’dzin gyi ma’i bu sum cu rtsa gñis daṅ | rgyal po lṅa (2) len gyi bu lṅa brgya rnams so || mṅal na skyes pa ni ji ltar da ltar gyi lta bu’o || drod gśer las skyes pa ni ’di lta ste | da las nu ba daṅ | mdzes pa daṅ | ñe mdzes daṅ | thi ba’i phreṅ ba can daṅ | aa mra skyoṅ ma la sogs pa lta bu’o || rdzus te skye ba ni bskal pa daṅ po pa rnams (3) kho na’o || dud ’gro yaṅ rnam pa bźi ste | rnam pa gsum ni snaṅ ba kho nar zad do || rdzus te skye ba rnams ni klu daṅ | ’dab bzaṅs la sogs pa lta bu’o ||

nārakā upapādukāḥ |
antarābhavadevāś ca

偈曰。地獄(8)但化生。中陰及諸天。

See the previous verse

dmyal ba rnams daṅ lha rnams daṅ || srid pa bar ma rdzus te skye ||

sarve nārakā antarābhavikāḥ devāś copapādukā eva |

釋曰。一切地獄衆生。(9)中陰衆生諸天。皆是化生。

一切地(10)獄諸天中有皆唯化生。

dmyal ba daṅ | srid pa bar ma pa daṅ | lha thams (4) cad ni rdzus te skye ba kho na yin no ||

pretā api jarāyujāḥ || 3.9 ||

偈曰。鬼神亦胎生。

See the full verse quoted previously

yi dvags mṅal nas skye ba yaṅ yin |

apiśabdād apy upapādukā iti | āyuṣmate mahāmaudgalyāyanāya pretī nivedayate

(10)釋曰。亦言即顯有化生。胎生者。如女餓鬼白(11)淨命目乾連云

鬼趣唯通胎化二種。(11)鬼胎生者。如餓鬼女白目連云

’di źes bya ba’i sgras ni rdzus te skye ba dag yin no źes bya ste | tshe daṅ ldan pa mod gal gyi bu chen po la yi dvags mo źig na re |

“pañca putrān ahaṃ rātrau divā pañca tathā parān |
bhakṣayāmi janitvā tān nāsti tṛptis tathāpi me ||”

(12)我夜生五子　晝時亦生五
(13)生已皆食盡　如此我無飽

(12)我夜生五子　隨生皆自食
(13)晝生五亦然　雖盡而無飽

bdag gis mtshan mo bu lṅa daṅ || de bźin ñi na mo gźan lṅa dag | bskyed (5) nas de dag za mod kyi || ’on kyaṅ bdag ni tshim pa med || ces smras pa’o ||

katamā yoniḥ sarvasādhvī | upapādukā | atha kim arthaṃ caramabhaviko bodhisattvaḥ prāptopapattivaśitve ’pi jarāyurjāṃ yonir bhajate | evaṃ hi kriyamāṇe mahāntam arthaṃ paśyati | jñātisaṃbandhena mahataḥ śākyavaṃśasya dharme ’vataraṇārthaṃ cakravarttivaṃśyo ’yam iti cānyeṣāṃ bahumānādarāvarjanārthaṃ manuṣyabhūtā api caināṃ siddhiṃ gacchantīti vineyānām utsāhārtham | itarathā hy aprajñāyamānakulagotraḥ ko ’py ayaṃ māyāpuruṣa ity evaṃ parikalpayeyur devaḥ piśāca iti vā yathā ’nyatīrthyā apabhāṣante kalpaśatasyātyayād evaṃvidho māyāvī loke prādurbhūya māyayā lokaṃ bhakṣayatīti | apare tv āhuḥ | śarīradhātūnām avasthāpanārthaṃ yeṣu manuṣyā anye ca prajāṃ vijñāya sahasraśaḥ svargaṃ ca prāptā apavargaṃ ceti upapādukānāṃ hi sattvānāṃ bāhyabījābhāvān mṛtānāṃ kāyo nāvatiṣṭhate niśānta iva tailapradyoto ’ntardhīyate | ādhiṣṭhānikīm ṛddhiṃ bhagavata icchatāṃ na yukta eṣa parihāraḥ | praśnāt praśnāntaram upajāyate | yady apy upapādukānāṃ kāyanidhanaṃ na prajñayate katham uktaṃ sūtre “upapādukaḥ suparṇī upapādukaṃ nāgam uddharati bhakṣārtham” iti | noktaṃ bhakṣayatīty api tūddharati bhakṣārtham ajñatvād ity adoṣaḥ | bhakṣayati vā yāvan na mṛto bhavati na punar mṛtasyāsya tṛpayatīti |

(14)何生於一切中最勝。化生。若爾云何。最後(15)生菩薩。已至得。生自在唯受胎生。若作如此(16)見大利益。利益者。由親屬相關故。令無量大(17)家釋迦種得入正法。此人是轉輪王種姓。但(18)由此名欲生他恭敬尊重。及背邪歸正。在於(19)人道。亦得如此希有勝利。我等今云何下心。(20)爲起受化衆生正勤心。若不爾。家姓則不可(21)識。世間應作此計。此衆生是何幻惑。爲天爲(22)鬼。外道亦説此言。一百劫盡如此幻惑人出(23)於世。作幻化事噉食世間。爲離此謗故受胎(24)生。有餘師説。爲安立身界尸履故受胎生。於(25)中人及餘衆生。作供養事竟。由此福徳過於(26)千遍。恒受天生後得解脱。何以故。化生衆生(27)無外種子故。若死身不得住。如燈光已滅靜(28)無復餘。化生亦爾。若是人信世尊。有成願(29)通慧。此救不然。從別問更生別問。若化生衆(201b1)生。屍骸不可得。經中云何説。化生伽婁羅取(2)化生龍爲食。不解故無失。復有食乃至未死。(3)若死無復飽。

(14)一切生中何生最勝。應言最勝唯是化生。若(15)爾何縁後身菩薩得生自在而受胎生。現(16)受胎生有大利故。謂爲引導諸大釋種親(17)屬相因令入正法。又引餘類令知菩薩是(18)輪王種生敬慕心。因得捨邪趣於正法。又(19)令所化生増上心。彼既是人。能成大義。我(20)曹亦爾。何爲不能因發正勤專修正法。 (21)又若不爾族姓難知。恐疑幻化爲天爲鬼。(22)如外道論矯設謗言。過百劫後當有大幻(23)出現於世噉食世間。故受胎生息諸疑謗。 (24)有餘師説。爲留身界故受胎生。令無量人(25)及諸異類一興供養千返生天及證解脱。(26)若受化生無外種故。身纔殞逝無復遺形。(27)如滅燈光即無所見。若人信佛有持願(28)通能久留身。此不成釋因論生論。若化生(29)身如滅燈光死無遺者。何故契經説化生(44b1)掲路荼取化生龍爲充所食。以不知故(2)爲食取龍。不説充飢。斯有何失。或龍未(3)死暫得充飢。死已還飢。暫食何咎。

skye gnas thams cad kyi naṅ na bzaṅ ba gaṅ yin źe na | rdzus te skye ba yin no || ’o na ci’i phyir srid pa tha ma pa’i byaṅ chub sems dpa’ skye ba la dbaṅ thob pa yaṅ mṅal nas skye ba’i skye gnas la brten ce (6) na | de ltar mdzad na don chen po gzigs pa yin te | ñe du daṅ ’brel bas śākya’i rigs chen po chos la gzud pa’i phyir daṅ | ’di ni ’khor los sgyur ba’i rigs yin no źes gźan dag rim gro bskyed du gźug pa’i phyir daṅ | mir gyur pa dag gis kyaṅ grub pa ’di thob bo (7) źes gdul bya rnams spro ba bskyed pa’i phyir ro || de lta ma yin te | rigs daṅ gduṅ med na | ji ltar gźan mu stegs can na re bskal pa brgyar ’das nas sgyu ma mkhan ’di lta bu źig ’jig rten du byuṅ nas sgyu mas ’jig rten za’o źes kha zer ba ltar ’di su źig yin | sgyu ma’i skyes (116a1) bu’am | ’on te śa za źig ces de sñam du yoṅs su rtog par ’gyur ro || gźan dag na re gaṅ dag la mi rnams daṅ | gźan dag gis mchod pa byas nas | stoṅ phrag gis mtho ris daṅ byaṅ grol ’thob pa riṅ bsrel sku gduṅ rnams bźag pa’i phyir te | rdzus (2) te skye ba’i sems can rnams la ni phyi’i sa bon med pa’i phyir śi ba rnams kyi lus mi gnas te | tho raṅs kyi til mar gyi mar me śi bar gyur pa bźin no źes zer te | bcom ldan ’das kyi byin gyi rlabs las byuṅ ba’i rdzu ’phrul yin par ’dod pa rnams la ni lan de rigs pa (3) ma yin no || dri ba las dri ba gźan ’byuṅ ste | gal te rdzus te skye ba rnams kyi lus źig pa med na | ji ltar mdo las rdzus te skye ba’i nam mkha’ ldiṅ gis rdzus te skye ba’i klu bza’ ba’i phyir ’byin to źes gsuṅs śe na | za’o źes ni ma gsuṅs pas ma śes nas bza’ ba’i phyir (4) ’byin pas ñes pa med do || yaṅ na ji srid ma śi’i bar du za bar byed kyi śi pa de’i tshim par ’gyur pa ni ma yin no ||

katamā yoniḥ sarvabahvī | upapādukaiva | sā hi dvigatī tisṛṇāṃ ca pradeśaḥ sarve cāntarābhāvikā iti |

何生於一切中最多。唯化生。何(4)以故。此具二道。三道中一分。一切中間悉化(5)生

於四生(4)内何者最多。唯化生。何以故。三趣少分及二(5)。趣全一切中有皆化生故。

skye gnas thams cad kyi naṅ nas maṅ ba gaṅ yin źe na | rdzus te skye ba yin te | de ni ’gro ba gñis daṅ gsum gyi phyogs daṅ | srid pa bar ma thams cad (5) yin no ||

ko ’yam antarābhāvo nāma |

何法名中陰。

此中何法説名中(6)有。何縁中有非即名生。

srid pa bar ma źes bya ba ’di ci źe na |

mṛtyūpapattibhavayor antarā bhavatīha yaḥ |

偈曰。死有及生有。在中間五(6)陰。

頌曰
(7)死生二有中　五蘊名中有
(8)未至應至處　故中有非生

’dir gaṅ ’chi daṅ skye ba yin || srid pa’i bar du ’byuṅ ba’o ||

maraṇabhavasyopapattibhavasya cāntarā ya ātmabhāvo ’bhinirvarttate deśāntaropapattisamprāptaye so ’ntarābhava ity ucyate | gatyantarālatvāt | katham ayaṃ jātaś ca nāma na copapanno bhavati |

釋曰。前死有後生有。於中間所得身。爲(7)至餘處。説此身名中有。在二道中間故。若身(8)已有。云何非生。

(9)論曰。於死有後在生有前即彼中間有自(10)體起。爲至生處故起此身。二趣中間故(11)名中有。此身已起何不名生。

lus gaṅ yul gźan du skye ba thob par bya ba’i phyir ’chi ba’i srid pa daṅ skye ba’i srid pa’i bar du mṅon par ’grub pa de ni srid pa bar ma źes bya ste | ’gro ba’i bar ma (6) yin pa’i phyir ro || ji ltar na ’di skye ba yaṅ yin la byuṅ ba yaṅ ma yin źe na |

gamyadeśānupetatvān nopapanno ’ntarābhavaḥ || 3.10 ||

偈曰。未至應至故。未生名(9)中有。

See the previous verse

bgrod pa’i yul du ma phyin phyir || srid pa bar ma byuṅ ba min ||

釋曰。若至所應至處。方得名生。此衆(10)生已離本生。未至應至處。於中間雖有未得(11)名生何處。是此衆生應往是處。業所引果報。(12)明了顯現及究竟。是所住處。若至此處名(13)生。餘部説。生有與死有斷絶。此執非可許。(14)何以故。由道理及阿含故。此中依道理説。

生謂當來所(12)應至處。依所至義建立生名。此中有身其(13)體雖起而未至彼。故不名生。何謂當來所(14)應至處。所引異熟究竟分明。是謂當來所應(15)至處。有餘部説。從死至生處容間絶。故無(16)中有。此不應許。所以者何。依理教故。理教(17)者何。

son pa ni byuṅ ba yin na srid pa bar ma ’di ni bgrod par bya ba’i yul du son pa ma yin te | de lta bas na byuṅ ba ma yin no || bgrod (7) par bya ba’i yul de gaṅ źig ce na | gaṅ du rnam par smin pas ’phaṅs pa mṅon źiṅ rdzogs pa’o || sde pa gźan dag na re | ’chi ba’i srid pa chad pa kho na las skye ba’i srid pa ’byuṅ ṅo źes zer te | de ni mi ’dod do || de ci’i phyir źe na | rigs pa daṅ luṅ las te | re źig (116b1) rigs pa la brten nas |

vrīhisantānasādharmyād avicchinnabhavodbhavaḥ |

偈(15)曰。
似穀相續故。無間於後生。

頌曰
(18)如穀等相續　處無間續生
(19)像實有不成　不等故非譬
(20)一處無二並　非相續二生
(21)説有健達縛　及五七經故

’bru’i rgyun daṅ chos mthun phyir || srid pa chad las ’byuṅ ba min ||

santānavarttināṃ hi dharmāṇām avicchedena deśāntareṣu prādurbhāvo dṛṣṭas tadyathā vrīhisantānasya | tasmād asyāpi sattvasantānasyāvicchedena deśāntareṣu prādurbhāvo bhaviṣṇuḥ | vicchinno ’pi dṛṣṭaḥ prādurbhāvas tadyathā ādarśādiṣu bimbāt pratibimbasya | evaṃ maraṇabhavād upapattibhavasya syāt |

釋曰。諸法次(16)第相續生。由不斷故。於餘處生。此可證見。(17)譬如穀相續。是故衆生相續次第無斷絶。於(18)餘處生。此義可然。若爾諸法斷絶於餘處生。(19)此可證見。譬如於鏡等中從本生影。亦可證(20)見。如此從死有生有斷絶生。此亦可然。

(22)論曰。且依正理中有非無。現見世間相續(23)轉法。要處無間刹那續生。且如世間穀等(24)相續。有情相續理亦應然。刹那續生處必無(25)間。豈不現見有法續生而於其中處亦有(26)間。如依鏡等從質像生。如是有情死有生(27)有。處雖有間何妨續生。

rgyun gyi ’jug pa’i chos rnams ni rgyun mi ’chad par yul gźan dag tu ’byuṅ ba mthoṅ ste | dper na ’bru’i rgyun lta bu’o || de lta bas na sems can gyi sems kyi rgyun ’di yaṅ mi ’chad (2) par yul gźan du ’byuṅ ba’i chos can yin no || chad nas ’byuṅ ba yaṅ mthoṅ ste | dper na me loṅ la sogs pa dag gi naṅ du gzugs las gzugs brñan lta bu’o || de bźin du ’chi ba’i srid pa las kyaṅ skye ba’i srid pa ruṅ ṅo źe na |

pratibimbam asiddhatvād asāmyāc cānidarśanam || 3.11 ||

偈(21)曰。影非成實故。不等故非譬。

See the full verse quoted previously

gzugs brñan ma grub phyir ba daṅ || (3) mi ’dra’i phyir na dpe ma yin ||

pratibimbaṃ nāmānyad evotpadyate dharmāntaram ity asiddham etat | siddhāv api ca satyām asāmyād anidarśanaṃ bhavati | kathaṃ tāvad asiddham |

釋曰。影是何(22)法。有別物生。是色中一類。是義不然。非成(23)實故。若成實有物不相似故。故亦不堪爲(24)譬。云何非成實。

實有諸像理不成(28)故。又非等故爲喩不成。謂別色生説名爲(29)像。其體實有理所不成。設成非等。故不成(44c1)喩。言像不成故非喩者。

gzugs brñan źes bya ba kha dog gi khyad par gźan kho na źig ’byuṅ ṅo źes bya ba de ni ma grub bo || grub tu zin kyaṅ mi ’dra ba’i phyir dpe ma yin no || re źig ji ltar ma grub ce na |

sahaikatra dvayābhāvāt

偈曰。共一處二無。

以一處所無二並(2)故。[See also previous verse]

gcig na lhan cig gñis med phyir ||

tatraiva hi deśe ādarśarūpaṃ dṛśyate pratibimbaṃ ca | na caikatra deśe rūpadvayasyāsti sahabhāva āśrayabhūtabhedāt | tathā digbhedavyavasthiter ekasmin vāpy ambudeśe svābhimukhadeśasthānāṃ rūpāṇām anyo ’nyaṃ pratibimbakam upalabhyate na tv ekatra rūpe dvayoḥ paśyatoḥ sahadarśanaṃ na bhavatīti na tatra rūpāntaropapattir yuktā | chāyātapayoś ca dvayoḥ sahaikatrabhāvo na dṛṣṭaḥ | upalabhyate ca chāyāstha ādarśe sūryasya pratibimbakam iti na yukto ’sya tatra prādurbhāvaḥ | athavā “sahaikatra dvayābhāvād” iti katamasya dvayasya | ādarśatalasyendupratibimbakasya ca | anyatraiva hi deśe ādarśatalaṃ bhavaty anyatraivāntargataṃ candrapratibimbakaṃ dṛśyate kūpa ivodakam | tac ca tatropapadyamānaṃ nānyatropalabhyate | ato nāsty eva tat kiñcit | sāmagryās tu sa tasyās tādṛśaḥ prabhāvo yat tathā darśanaṃ bhavati || acintyo hi dharmāṇāṃ śaktibhedaḥ | evaṃ tāvad asiddhatvāt | katham asāmyād anidarśanaṃ bhavati |

釋曰。(25)於餘一處見鏡色及影色。此一處中無道理(26)二影倶有。依止四大異故。復次別方定故。於(27)一水處互向自面。所有諸色互對生影。於一(28)色中二人共看。不應有倶時各見此中餘色(29)得生。是義不然。復次影及光。不曾見於一處(201c1)倶有。曾見鏡在影中日光顯然。若影是實有。(2)光不應得於中生以相違故。復次共一處二(3)無者。何者爲二。謂鏡面及月圓。於別處見鏡(4)面。於別處見鏡中月圓。如井中水。此月影若(5)於中生。不應見在餘處。是故此影實無所有。 (6)諸法聚集有如此勢力。謂非有顯現似有。何(7)以故。諸法功能差別。難可思議。如此不成(8)實故。不堪爲譬。云何由不相似故不堪爲譬。

謂於一處鏡色及像並見現前。二色不(3)應同處並有。依異大故。又陿水上兩岸色(4)形。同處一時倶現二像。居兩岸者互見分(5)明。曾無一處並見二色。不應謂此二色倶(6)生。又影與光未嘗同處。然曾見鏡懸置影(7)中。光像顯然現於鏡面。不應於此謂二並(8)生。或言一處無二並者。鏡面月像謂之爲(9)二。近遠別見如觀井水。若有並生如何別(10)見。故知諸像於理實無。然諸因縁和合勢力(11)令如是見。以諸法性功能差別難可思議。 (12)已辯不成所以非喩。言非等故亦非喩者。

yul de ñid na me loṅ gi (4) gzugs kyaṅ snaṅ | gzugs brñan yaṅ snaṅ ste | rten gyi ’byuṅ ba tha dad pa’i phyir yul gcig tu gzugs gñis lhan cig ’byuṅ ba ni med do || de bźin du phyogs tha dad pa na gnas pa rnams kyi mtshe’u’i chu yul gcig na raṅ gi mdun rol gyi yul na gnas pa’i gzugs (5) rnams kyi gzugs brñan phan tshun dmigs te | gzugs gcig la lta ba po gñis kyis lhan cig mi mthoṅ ba ni ma yin pas der gzugs gźan źig ’byuṅ bar rigs pa ni ma yin no || grib ma daṅ ñi ma gñis kyaṅ lhan cig ’byuṅ ba ma mthoṅ ba na grib ma na ’dug pa’i me loṅ gi naṅ na (6) ñi ma’i gzugs brñan yaṅ dmigs pas der de ’byuṅ bar rigs pa ni ma yin no || yaṅ na | gcig na lhan cig gñis med phyir || źes bya ba gñis gaṅ źe na | me loṅ gi ṅos daṅ zla ba’i gzugs brñan te | me loṅ gi ṅos kyaṅ gźan kho na la yod la | zla ba’i gzugs brñan naṅ du soṅ ba (7) yaṅ khron pa’i chu bźin du gźan kho na na snaṅ ṅo || de yaṅ de’i naṅ du ’byuṅ na ni gźan na dmigs par mi ’gyur ro || de lta bas na de ni cuṅ zad kyaṅ med kyi gaṅ phyir de ltar snaṅ ba de ni tshogs la de’i mthu de ’dra ba yin te | chos rnams kyi mthu’i bye brag ni bsam gyis mi khyab po || re źig (117a1) ma grub pa’i phyir ni de lta bu yin no || ji ltar na mi ’dra ba’i phyir dpe ma yin źe na |

asantānād

(9)偈曰。無相續。

(13)以質與像非相續故。[See also previous verse]

rgyun min phyir |

na hi bimbasya pratibimbakaṃ santānabhūtam ādarśasantānasaṃbaddhatvāt sahabhāvāc ca | yathā maraṇasyopapattibhavaḥ | santānaṃ ca praty avicchedena deśāntareṣu prādurbhāva udāhṛto nāsantānam ity asāmyaṃ dṛṣṭāntasya pratibimbasya ca |

釋曰。影非本物相續。與鏡相(10)續相應故。與本倶有故。如生有約死有成。相(11)續無間無絶。生於餘處故。影無如此相續。是(12)故影譬不等。

謂質與像非一相續。(14)唯依鏡等有像現故。像與本質倶時有故。 (15)如死生有是一相續前後無間餘處續生。質(16)像相望無此相續。以不相似故不成喩。

.. ji ltar ’chi ba’i srid pa skye ba’i srid pa | lta bur gzugs brñan ni gzugs kyi rgyun du gyur pa ma yin te | me loṅ gi rgyud daṅ ’brel pa’i phyir daṅ | lhan (2) cig ’byuṅ ba’i phyir ro || rgyun la mi ’chad par yul gźan dag tu ’byuṅ bar brjod kyi rgyun ma yin pa la ni ma yin pas dpe mi ’dra ba yin no || gzugs brñan ni |

dvayodayāt |

偈曰。二生。

又(17)所現像由二生故。[See the also verse quoted previously]

gñis las ’byuṅ phyir |

dvābhyāṃ hi kāraṇābhyāṃ pratibimbasyodayo bhavati | bimbāc cādarśāc ceti yat prādhānaṃ kāraṇaṃ tadāśrityotpadyate | na caivam upapattibhavasyāpi dvābhyāṃ kāraṇābhyāṃ saṃbhavo maraṇabhavāc cānyataś ca pradhānabhūtād ity ato ’py ayam asamāno dṛṣṭāntaḥ | na ca yuktam uktaṃ bāhyam eva cetanaṃ śukraśoṇitaṃ pradhānakāraṇam iti | yatra cāndhakāra¹⁵ eva prādurbhāva upapādukānāṃ tatra kiṃ parikalpyate | evaṃ tāvad yuktito neṣyate | na marāṇabhavād vicchinna upapattibhavaprādurbhāvaḥ | tasmād asty evāntarābhavaḥ |

15. P has andhakaṇa (sic). To be expected is some word for “space” when refering to the chi and tib.

釋曰。從二種因影(13)得生。謂從本物及鏡。依此最勝二因影得生。 (14)生有不爾。從二因生。謂從死有及從餘勝法。(15)復由此義影譬不等。不應説如此。有外色無(16)意赤白爲勝因。若化生衆生。於空中受生。復(17)分別何因如此。由道理不可許。從死陰斷絶(18)無相續生陰得起。由此道理。是故有。中陰。

謂二縁故諸像得生。一者(18)本質。二者鏡等。二中勝者像依彼生。生有無(19)容由二縁起。唯有死有無別勝依。故所(20)引喩非等於法。亦不可説以外非情精血(21)等縁爲勝依性。由化生者空中欻生。於中(22)計何爲勝依性。已依正理對破彼宗從死(23)至生處容間絶。是故中有決定非無。

gzugs brñan ni gzugs daṅ me loṅ daṅ rgyu gñis las ’byuṅ bar ’gyur te | (3) gtso bo’i rgyu gaṅ yin pa de la brten nas ’byuṅ na | skye ba’i srid pa yaṅ de ltar ’chi ba’i srid pa daṅ | gtso bo’i rgyu gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ rgyu gñis las ’byuṅ ba ni med do || de’i phyir yaṅ de’i ’di ni mi ’dra ba yin no || phyi’i khu chu daṅ khrag la sogs pa sems pa med pa gtso bo’i (4) rgyu yin pa yaṅ rigs pa ma yin te | gaṅ du rdzus te skye ba rnams nam mkha’ kho na la ’byuṅ ba der ci źig yoṅs su brtag | de ltar re źig rigs pa las ’chi ba’i srid pa ’byuṅ bar mi ’dod do || de lta bas na srid pa bar ma ni yod pa ñid do ||

kaṇṭhokteś cāsti

偈(19)曰。由經。

次依(24)聖教證有中有。

mgur nas gsuṅs phyir (5) yod |

sūtra uktaṃ “sapta bhavāḥ | narakabhavas tiryagbhavaḥ pretabhavo devabhavo manuṣyabhavaḥ karmabhavo ’ntarābhava iti | naitat sūtraṃ tair āmnāyate | itas tarhi

釋曰。由經知有中陰。經中説七種(20)有。地獄有。畜生有。鬼神有。天有。人有業(21)有。中有。此經非彼受誦。復由別經説有中(22)陰。

謂契經言。有有七種。即五(25)趣有業有中有。若此契經彼部不誦。豈亦不(26)誦健達縛經。如契經言。

mdo las | srid pa ni bdun te | dmyal ba’i srid pa daṅ | dud ’gro’i srid pa daṅ | yi dags kyi srid pa daṅ | lha’i srid pa daṅ | mi’i srid pa daṅ | las kyi srid pa daṅ | srid pa bar ma’o źes gsuṅs so || mdo ’di ni de dag mi ’don to źe na | ’o na |

gandharvāt

偈曰。乾闥婆。

See the full verse quoted previously

dri za źes bya ba (6) ’di las te |

釋曰。三處現前故。於母胎(23)中衆生得受生。何者爲三。一母四大調適有(24)時。二父母互起愛心和合。三乾闥婆正至欲(25)託生。若除中陰。此中何法名乾闥婆。若此經(26)非彼所受誦。故執如此。云何陰壞得至其中。(27)復次若汝執無中陰。云何會釋阿輸羅耶那(28)經。經云汝等能知不。是乾闥婆正至於中。爲(29)刹帝利。爲婆羅門。爲鞞舍。爲首陀羅。爲從(202a1)東方來南西北方來。廣説如經。此中何法名(2)乾闥婆。五陰破壞。云何得來。如此之經汝可(3)不讀耶。若汝言我不受此經。此義復云何。偈(4)曰。

入母胎者要由三(27)事倶現在前。一者母身是時調適。二者父母(28)交愛和合。三健達縛正現在前。除中有身(29)何健達縛。前蘊已壞何現在前。若此契經彼(45a1)亦不誦。復云何釋掌馬族經。如彼經言。汝(2)今知不。此健達縛正現前者。爲婆羅門。爲(3)刹帝利。爲是吠舍。爲戍達羅。爲東方來。爲(4)南西北。前蘊已壞不可言來。此所言來固(5)唯中有。若復不誦如是契經。五不還經當(6)云何釋。

gnas gsum mṅon du gyur pas ma’i mṅal du bu chags par gyur te | ma ruṅ źiṅ zla mtshan daṅ ldan pa daṅ | pha ma chags par gyur ciṅ phrad pa daṅ | dri za yaṅ ñe bar gnas par gyur na’o źes gsuṅs pa | srid pa bar ma ma gtogs par dri za gźan (7) gaṅ źig yin | ’di yaṅ de dag ’di skad du mi ’don to || ’o na ji ltar źe na | phuṅ po źig pa ñe bar gnas par gyur na’o źes ’don to || gal te de lta na lṅa len gyi bu’i mdo || khyod kyi dri za ñe bar gnas pa gaṅ yin pa ’di rgyal rigs sam | bram ze ’am | rje’u rigs (117b1) sam | dmaṅs rigs sam | ’on te śar phyogs nas ’oṅs pa źig gam | ’on te lho daṅ nub daṅ | byaṅ nas ’oṅs pa źig śes sam źes bya ba ji ltar draṅ | phuṅ po źig pa ni ’oṅ bar ruṅ ba ma yin no || ’on te ’di yaṅ mi ’don to źe na | ’o na | sṅar gsuṅs | źes bya ba ’di (2) las te |

pañcokteḥ |

説五。

See the full verse quoted previously

“pañcānāgāmina” ity uktaṃ bhagavatā | antarāparinirvāyī upapadyaparinirvāyī anabhisaṃskāraparinirvāyī sābhisaṃskāraparinirvāyī ūrdhvasrotāś ceti | asaty antarābhave katham antarāparinirvāyī nāma syāt | antarā nāma devāḥ santīty eke | upapadyādayo ’pi hi nāma devā evaṃ sati prasajyate | tasmān neyaṃ kalpanā sādhvī | itaś ca

釋曰。佛世尊説有五種阿那含。中(5)滅生滅無行滅有行滅上流滅。若無中有。云(6)何得名中滅。有諸天名中。至於彼般涅槃。故(7)名中滅。若爾亦應有天名生等。至於彼般涅(8)槃。汝等亦應作如此執。是故此非好執。復次

如契經説。有五不還。一者中般。二(7)者生般。三無行般。四有行般。五者上流。中有(8)若無何名中般。有餘師執。有天名中。住彼(9)般涅槃。是故名中般。是則應許有生等天。(10)既不許然故執非善。

bcom ldan ’das kyis phyir mi ’oṅ ba ni lṅa ste | bar ma dor yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba daṅ | skyes nas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba daṅ | mṅon par ’du byed pa med par yoṅs su mya ṅan las ’das pa daṅ | mṅon par ’du byed pa daṅ bcas par (3) yoṅs su mya ṅan las ’das pa daṅ | goṅ du ’pho ba’o źes gsuṅs pa srid pa bar ma med na ji ltar bar ma dor yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba źes bya bar ’gyur | kha cig na re bar ma dor źes bya ba’i lha dag cig yod do źes zer ro || de lta na skyes ba źes bya ba la sogs pa (4) yaṅ lha dag cig yin par thal bar ’gyur ro || de lta bas na rtog pa ’di ni bzaṅ po ma yin no ||

gatisūtrataḥ || 3.12 ||

(9)偈曰。行經故。

See the full verse quoted previously

’gro mdo źes bya ba ’di las kyaṅ ’grub ste |

“sapta satpuruṣagatayaḥ” ity atra sūtre | antarāparinirvāyiṇas traya uktāḥ | kāladeśaprakarṣabhedena | tadyathā parīttaḥ sakalikāgnir abhinivarttamāna eva parinirvāyād evaṃ prathamaḥ | tadyathā ’yaḥprapāṭikā utpatanty eva nirvāyād evaṃ dvitīyaḥ | tadyathā ’yaḥprapātikā utplutya pṛthivyām apatiteva nirvāyād evaṃ tṛtīyaḥ | na caivam antarā nāma devās triprakārāḥ kāladeśaprakarṣabhinnāḥ santīti kalpanaiveyaṃ kevalā || anye punar āhuḥ | āyupramāṇāntare vā devasamīpāntare vā yaḥ kleśān prajahāti so ’ntarāparinirvāyī | sa punar dhātugato vā parinirvāti saṃjñāgato vā vitarkagato vā | tena trividho bhavatīti | prathamo vā rūpadhātau nikāyasabhāgaparigrahaṃ kṛtvā parinirvāti | dvitīyo devasamṛddhiṃ cānubhūya | tṛtīyo devānāṃ dharmasaṃgītim anupraviśya | upapadyaparinirvāyī punaḥ prakarṣayuktāṃ saṃgītim anupraviśya parinirvāti bhūyasā vā āyur upahatya nopapannamātra eveti ta ete sarve ’pi śakalikādidṛṣṭāntair na saṃvadhyante¹⁶ | deśagativiśeṣābhāvāt | ārupyeṣv api cāntarāparinirvāyī paṭhyetāyuḥpramāṇāntare parinirvāṇāt | na ca paṭhyate | “dhyānaiś catasro daśikā ārupyaiḥ saptikātrayam |
saṃjñayā ṣaṭṭikāṃ kṛtvā vargo bhavati samuditaḥ || ity etasyāyur dānagāthāyām | tasmād etad api sarvaṃ kalpanāmātram | athaitāny api sūtrāṇi tair nāmnāyante | kim idānīṃ kurmo yac chāstā ca parinirvṛtaḥ śāsanaṃ cedam anāyakaṃ bahudhā bhinnaṃ bhidyate cādyāpi yathecchaṃ granthataś cārthataś ca | yeṣāṃ tu tāvad ayam āgamaḥ pramāṇaṃ teṣām āgamato ’pi siddho ’ntarābhavaḥ | yat tarhi sūtra uktam “atha ca punar dūṣī māraḥ svaśarīreṇāvicau mahānarake prapatita” iti | tat katham iti | sa hi jīvann eva nārakībhir jvālābhir āliṅgitaḥ | kālaṃ kṛtvā ’ntarābhavenāvīciṃ prāpta ity ayaṃ tatrābhiprāyaḥ | atyudīrṇaparipūrṇāni hi karmāṇi kāyasya nikṣepaṃ na pratīkṣante | ato ’sya dṛṣṭadharmavedanīyaṃ karma pūrvaṃ vīpakvaṃ paścād upapadya vedanīyam iti | idam idānīṃ kathaṃ nīyate “pañcānantaryāṇi karmāṇi yāni kṛtvopacitya samanantaraṃ narakeṣūpapadyata” iti | anyāṃ gatim agatvety abhiprāyaḥ | upapadya vedanīyatvaṃ tatra karmaṇo dyotitam | atha yathārutaṃ kalpyate | pañcaiva kṛtvā naikam iti prāpnoti | kriyānantaraṃ ca | na kālāntaraṃ jīvitvā ko vā ’ntarābhavasyopapadyamānatvaṃ necchati | antarābhavenaiva hy asau maraṇāntaraṃ narakeṣūpapadyate | abhimukhatvāt | na ca brūma upapanno bhavatīti | iyaṃ tarhi gāthā kathaṃ nīyate “upanītatayā jarāturaḥ saṃprāpto hi yamāntikaṃ¹⁷ dvija |
vāso ’pi hi nāsti te ’ntarā pātheyaṃ ca na vidyate taveti” || atrāpi manuṣyeṣv antarāvāso nāstīty abhiprāyaḥ | atha vā ’ntarābhave ’py asya vāso nāsty upapattideśasaṃprāptipratigamanādhiṣṭhānād iti | ayam atrābhiprāyo nāyam abhiprāya iti kuta evaitat | tulya eṣa bhavato ’py anuyogaḥ | tasmād ubhayasminn api pakṣe yathoktasūtrāvirodhān na bhavaty etad antarābhavasyābhāve jñāpakam | jñāpakaṃ hi nāmāgatikā gatir iti |

16. Cf., however, the chi and tib equiavalents of this verb, meaning “not suitable”. 17. P has mama for yama, cf. chi and tib.

釋曰。於經中説有七種賢聖(10)行。於中説中滅人有三。由時節處所勝負差(11)別故。譬如有鐵小火星纔出即滅。初人亦爾。 (12)譬如有鐵火星出遠方滅。第二人亦爾。譬如(13)有鐵火星出去最遠墮未至地而滅。第三人(14)亦爾。如汝所執。若有天名中則無如此三品。(15)時節處所勝負差別。是故此執唯漫分別。有(16)餘師説。於壽量中間立三人。或執近諸天(17)邊。若人滅盡諸惑。説名中滅。此人或行入(18)界般涅槃。或行入想般涅槃。或行入覺般涅(19)槃。是故成三。復次初人於色界中。攝聚同(20)分已般涅槃。第二人受富樂已般涅槃。第三(21)人入誦法藏堂已般涅槃。若爾生滅何相。此(22)人入多時相應誦法藏堂已方般涅槃。多故(23)減壽命。然後般涅槃。非初受生即般涅槃。(24)如此一切與火星譬皆不相應行處所無勝負(25)差別故。若爾於無色界。亦應説有中滅人。亦(26)於壽量中間般涅槃故。由不説故。是故此執(27)惟自分別。若汝不讀誦如此等經。我今何所(28)作。大師已般涅槃。正教無主。已多種分破(29)乃至今時。於文於義隨欲分破。此猶不息。 (202b1)若人受如此等阿含。爲證爲量。中陰於此人(2)得成。若爾云何説頭師魔。由現身入大阿毘(3)指獄。此魔正生未死。地獄火焔已來燒身。方(4)捨壽命。由中有身乃入地獄。經意如此。何(5)以故。若業最劇。圓滿此業。不得待捨身。是故(6)此魔現報先熟。生報後熟。復次此義今云何(7)可會釋。有五無間業。若人已作已長。次第無(8)間必生地獄。不往餘道。此是經意。於中爲(9)顯此業必受生報。若如文分別。但應稱五業。(10)不得説餘句。應至如此。若作業無間命即應(11)斷。無暫活義。何人不許中有生義。雖然從死(12)有無間。由中有生於地獄趣。向生有故。是故(13)不説爲生有。若爾云何。釋此偈 (14)已度四位至衰耄　二生汝今近閻魔
(15)於其中間必無住　路中資糧咄不有 (16)此偈顯於人道中無中間住。生滅次第無礙(17)故。復次於中有中無住。爲至生處行無礙故。 (18)偈意如此。若如此是意。若如此非意。此分判(19)依何道理得成。汝亦同此難。是故於此二義。(20)如前所説經。無相違故。故不可偏以此偈(21)證無中陰義。復次證名言者。是行無行

又經説有七善士趣。 (11)謂於前五中般分三。由處及時近中遠(12)故。譬如札火小星迸時纔起近即滅。初善士(13)亦爾。譬如鐵火小星迸時起至中乃滅。二善(14)士亦爾。譬如鐵火大星迸時遠未墮而滅。三(15)善士亦爾。非彼所執別有中天。有此時處(16)三品差別。故彼所執定非應理。有餘復説。 (17)或壽量中間。或近天中間。斷餘煩惱成阿(18)羅漢。是名中般。由至界位或想或尋而般(19)涅槃故有三品。或取色界衆同分已即般(20)涅槃。是名第一。從是次後受天樂已方般(21)涅槃。是名第二。復從此後入天法會乃般(22)涅槃。是名第三。入法會已復經多時方般(23)涅槃。是名生般。或減多壽方般涅槃。非(24)創生時故名生般。如是所説與火星喩皆(25)不相應。所以者何。以彼處行無差別故。又(26)無色界亦應説有中般涅槃。由彼亦有壽(27)量中間般涅槃故。然不説彼有中般者。如(28)嗢拕南伽他中説(29)總集衆聖賢
四靜慮各十
(45b1)三無色各七
唯六謂非想 (2)故彼所執皆是虚妄。[See also the previous record] 若復不誦如是等經。 (3)無上法王久已滅度。諸大法將亦般涅槃。聖(4)教支離已成多部。其於文義異執交馳。取(5)捨任情于今轉盛。哀哉汝等固守愚迷違(6)理拒教。可傷之甚。諸有馮前理教爲量。(7)中有於彼實有極成。若爾云何契經中説造(8)極惡業度使魔羅。現身顛墜無間地獄。此(9)經意説。彼命未捨。地獄猛焔已燒其身。因(10)此命終受彼中有。乘茲仍墮無間地獄。由(11)彼惡業勢力増強。不待命終苦相已至。先受(12)現受後受生受。何故經説。一類有情於五無(13)間業作及増長已。無間必定生那落迦。此經(14)意遮彼往異趣。及顯彼業定順生受。若但(15)執文。應要具五方生地獄。非隨闕一。或(16)餘業因便成大過。又言。無間生那落迦。應(17)作即生不待身壞。或誰不許中有是生。那(18)落迦名亦通中有。死有無間中有起時亦得(19)名生。生方便故。經言無間生那落迦。不言(20)爾時即是生有。若爾。經頌復云何通。如經頌(21)言 (22)再生汝今過盛位　至衰將近琰魔王
(23)欲往前路無資糧　求住中間無所止 (24)若有中有。如何世尊言彼中間無有所止。(25)此頌意顯彼於人中速歸磨滅無暫停義。 (26)或彼中有爲至所生亦無暫停。行無礙故。 (27)寧知經意如此非餘。汝復焉知。如餘非此。 (28)二責既等。何乃偏徴。二釋於經並無違害。(29)如何偏證中有是無。凡引證言理無異趣。此(45c1)有異趣爲證不成

skyes bu dam pa’i ’gro ba bdun źes bya ba’i mdo las kyaṅ dus daṅ yul gyi khyad par gyi bye brag gis bar mdor yoṅs su mya ṅan (5) las ’da’ ba gsum du bśad de | dper na źog ma’i me chuṅ du mṅon par ’grub bźin du ’chi bar ’gyur ba de lta bu ni daṅ po yin no || dper na lcags kyi tsha tsha gnam du yar ba bźin du ’chi bar ’gyur ba de lta bu ni gñis pa’o || dper na lcags kyi tsha tsha gnam du yar (6) nas sa la ma lhuṅ ba ñid du ’chi bar ’gyur ba de lta bu ni gsum pa’o źes gsuṅs la | bar mdo źes bya ba’i lha ni yul daṅ dus kyi khyad par gyi tha dad pa rnam pa gsum pa de lta bu med pas ’di ni rtog pa ’ba’ źig tu zad do || gźan dag na re gaṅ źig tshe’i tshad kyi bar (7) du’am | lha daṅ ñe ba’i bar du ñon moṅs pa rnams spoṅ bar byed pa gaṅ yin pa der ni bar ma dor yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba yin te | de yaṅ khams kyi gnas skabs pa’am | ’du śes kyi gnas skabs pa’am | rnam par rtog pa’i gnas skabs pa źig yoṅs su (118a1) mya ṅan las ’da’ ste | des na rnam pa gsum yin no || yaṅ na daṅ po ni gzugs kyi khams su ris mthun pa yoṅs su blaṅs nas mya ṅan las ’da’ ba yin no || gñis pa ni lha rnams kyi ’byor ba ñams su myoṅ nas so || gsum pa ni lha rnams (2) kyi chos yaṅ dag par ’gro ba’i naṅ du źugs nas so || skyes nas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba ni yaṅ dag par ’gro ba mchog tu ldan pa’i naṅ du źugs nas yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba’am | skyes pa tsam kho nar ma yin gyi tshe phal cher bcom nas yoṅs su mya ṅan (3) las ’da’ ba’o źes zer te | de dag thams cad kyaṅ yul du ’gro ba’i bye brag med pa’i phyir źog ma la sogs pa’i dpe dag daṅ | mi ’byor ro || tshe’i tshad kyi bar du yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba’i phyir gzugs med pa dag tu yaṅ bar ma dor yoṅs su (4) mya ṅan las ’da’ bar gsuṅs par ’gyur ba źig na | .. bsam gtan dag gi bcu tshan bźi || gzugs med dag gi bdun tshan gsum ||
’du śes kyi ni drug tshan du || mdzad nas tshoms su yaṅ dag bsdeb || źes gsuṅs pa’i sdom gyi tshigs su bcad pa ’di las (5) kyaṅ mi ’byuṅ ṅo || de lta bas na de dag thams cad kyaṅ rtog pa tsam du zad do || ’on te de dag ni mdo de dag kyaṅ mi ’don to źe na | ston pa gaṅ yin pa ni yoṅs su mya ṅan las ’das | bstan pa ’di’i ’dren pa ni med | rnam pa maṅ po ni tha dad kyi steṅ du da duṅ yaṅ tshig (6) daṅ don la dga’ dgur byed na go | da ci źig byar yod de re źig gaṅ dag la luṅ ’di tshad ma yin pa de dag la ni luṅ las kyaṅ srid pa bar ma grub bo || ’o na mdo las | de nas bdud sun ’byin byed raṅ gi lus kho nas mnar med pa’i dmyal pa chen por lhuṅ do źes gaṅ gsuṅs (7) pa ji ltar draṅ ’dir dgos pa ni de gson po kho nar dmyal ba’i me dag gis bskor te śi nas srid pa bar mas mnar med par soṅ do sñam du dgoṅs pa yin no || las śin tu drag po yoṅs su rdzogs pa rnams ni lus ’dor ba la mi sdod pas de’i phyir ’di’i mthoṅ ba’i chos la myaṅ (118b1) bar ’gyur ba’i las ni daṅ por smin la | skyes nas myoṅ bar ’gyur ba’i las ni phyis smin te | da ni mtshams med pa lṅa’i las gaṅ dag byas śiṅ bsags nas de ma thag tu dmyal ba dag tu skye’o źes gsuṅs pa ’di ji ltar draṅ | dgoṅs pa ni ’gro ba gźan du mi ’gro bar (2) źes bya ba yin te | der ni skyes nas myoṅ bar ’gyur ba’i las su gsuṅs so || ’on te sgra ji bźin du brtags na ni lṅa kho na byas nas yin gyi gcig ces bya bar yaṅ mi ’gyur la | byas ma thag tu yin gyi dus gźan gyi bar du gson por ’dug nas kyaṅ ma yin no || srid pa (3) bar ma skye ba ñid yin par go su źig mi ’dod de | ’di ’chi ba’i srid pa’i mjug thogs su skye ba la mṅon du phyogs pa’i phyir srid pa bar ma kho nas dmyal ba dag tu skye ba yin gyi skyes pa yin no źes ni mi smra’o || .. ’o na | bram ze na tshod khyer zin rga ba daṅ || na ba yin te gśin (4) rje’i druṅ du phyen || bar na khyod kyi gnas kyaṅ yod min źiṅ || khyod kyi lam brgyags kyaṅ ni yod ma yin || źes gsuṅs pa’i tshigs su bcad pa ’di ji ltar draṅ (This phrase should be before the gāthā? PhraWee) | ’dir yaṅ dgoṅs pa ni mi dag gi naṅ na gnas su med do sñam pa yin no || yaṅ na skye ba’i yul du phyin par (5) bya ba’i phyir daṅ ’gro ba la bgegs byed pa med pa’i phyir srid pa bar ma na yaṅ ’di gnas pa med do sñam pa yin no || ’di la ’di ni dgoṅs pa yin gyi ’di ni dgoṅs pa ma yin no źes bya ba ’di ga las brtags pa ’di ni khyod la yaṅ mtshuṅs te | de lta bas na gñi ga’i phyogs (6) la yaṅ ji skad gsuṅs pa’i mdo mi ’gal ba’i phyir ’di ni srid pa bar ma med pa’i khuṅs ma yin no || khuṅs źes bya ba ni śes par byed pa gźan du śes par mi byed pa yin no ||

atha kāṃ gatiṃ gamiṣyataḥ kim ākṛtir antarābhavo ’bhinivarttate |

何道(22)是所應往。中有若起有何相。

(2)説一切有部倶舍論卷第八(3)(4)(5)(6)阿毘達磨倶舍論卷第九(7)　　尊者世親造(8)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(9)　　分別世品第三之二(10)當往何趣。所起中有形状如何。

yaṅ ’gro ba gaṅ du ’gro bar ’gyur ba’i srid pa bar ma’i śa tshugs ji lta bu źig mṅon par (7) ’grub ce na |

ekākṣepād asāv aiṣyat pūrvakālabhavākṛtiḥ |

偈曰。由一業引(23)此。當先有相貌。

頌曰(11)此一業引故　如當本有形
(12)本有謂死前　居生刹那後

de ni ’phen pa gcig pa’i phyir || sṅon dus srid ’byuṅ śa tshugs can ||

yenaiva karmaṇā gatir ākṣipyate tenaivāntarābhavas tatprāptaye | ato yāṃ gatiṃ gantā bhavati tasyāṃ gatau ya āgamiṣyat pūrvakālabhavas tasyaivāsyākṛtir bhavati | evaṃ tarhi śunīprabhṛtīnām ekasmin kukṣau pāñcagatiko ’ntarābhavo ’bhinirvarttate iti nārako ’ntarābhavaḥ kukṣiṃ nirdahet | pūrvakālabhave ’pi tāvan nārakā na nityaṃ prajvalitā bhavanty utsadeṣu bhramantaḥ kiṃ punar antarābhavikāḥ | astu vā prajvalitaḥ | sa tu yathā na draṣṭuṃ śakyate tathā na spraṣṭum apy acchatvād ātmabhāvasyety acodyam etat | antarābhavānām apy anyonyaṃ kukṣāv asaṃśleṣāt karmapratibandhāc ca na dāhaḥ | pramāṇaṃ tu yathā pañcaṣaḍvarṣasya dārakasya sa tu ṣaṭindriyo bhavati bodhisattvasya punar yathā saṃpūrṇayūnaḥ salakṣaṇānuvyañjanaś ca | ata evāntarābhavasthena mātuḥ kukṣiṃ praviśatā koṭīśataścāturdvīpikānām avabhāsitaḥ | yat tarhi mātā bodhisatvasya svapne gajapotaṃ pāṇḍaraṃ kukṣiṃ praviśantam adrākṣīt | nimittamātraṃ tat tiryagyoneś ciravyāvṛttatvāt | tadyathā kṛkī rājā daśa svapnān adrākṣīd iti |

釋曰。此業能引生諸道。此(24)業能引顯中有。爲至此道。是故此道必所應(25)往。於此道中是應來先有相。此即中陰相。若(26)爾狗等衆生。於一胎中應生五道中陰。若地(27)獄中陰即燒母腹。於先有時。地獄衆生火亦(28)不恒然。若行於園中。何況在中陰。設許火(29)燒然。如不可見亦不可觸。由體性細故。是故(202c1)非難。諸中陰於胎中亦互不相觸故。爲業遮(2)故。故不能燒。身量云何。如六七歳小兒。而(3)識解聰利於小兒。若菩薩在中陰。如圓滿少(4)壯人。具大小相。是故雖在中有。正欲入胎。(5)而能遍照百倶胝剡浮洲。若爾云何菩薩母。(6)於夢中見白象子欲入右脇。母所見但是夢(7)相不關中有。菩薩久已離畜生故。譬如柯枳(8)王見十種夢。

(13)論曰。若業能引當所往趣。彼業即招能往中(14)有。故此中有若往彼趣。即如所趣當本有(15)形。若爾於一狗等腹中容有五趣中有頓(16)起。既有地獄中有現前。如何不能焚燒母(17)腹。彼居本有亦不恒燒。如暫遊園。況在(18)中有。設許能燒如不可見亦不可觸。以(19)中有身極微細故。所難非理。諸趣中有雖(20)居一腹非互觸燒。業所遮故。欲中有量雖(21)如小兒年五六歳而根明利。菩薩中有如(22)盛年時形量周圓具諸相好。故住中有將(23)入胎時照百倶胝四大洲等。若爾何故菩(24)薩母夢中見白象子來入己右脇。此吉瑞相(25)非關中有。菩薩久捨傍生趣故。如訖栗(26)枳王夢所見十事

las gaṅ gis ’gro ba ’phen pa de ñid kyi der phyin par bya ba’i phyir srid pa bar ma yaṅ ’phen te | de’i phyir de ni ’gro ba gaṅ du ’gro bar ’gyur ba’i ’gro bde dus sṅa ma’i srid pa ’byuṅ bar ’gyur ba (119a1) gaṅ yin pa de’i śa tshugs lta bur ’gyur ro || de lta na ’o na khyi mo la sogs pa’i mṅal gcig tu ’gro ba lṅa pa’i srid pa bar ma mṅon par ’grub pas dmyal ba’i srid pa bar mas ma’i mṅal tshig par ’gyur ro źe na | re źig srid pa sṅa ma la yaṅ dmyal ba (2) pa rnams lhag pa dag na ’phyan pa na rtag tu ’bar ba ma yin na srid pa bar ma pa rnams lta smos kyaṅ ci dgos | yaṅ na ’bar du chug na yaṅ de ni lus śin tu daṅ ba’i phyir ji lta ba bltar mi nus pa de ltar reg pa yaṅ mi nus pas ’di ni klan kar mi ruṅ ṅo || srid pa bar ma rnams (3) kyaṅ mṅal na phan tshun mi reg pa’i phyir daṅ | las la rag lus pa’i phyir mi tshig go || boṅ tshod ni | dper na byis pa lo lṅa ’am drug lon pa lta bu ste | de yaṅ dbaṅ po gsal ba yin no || byaṅ chub sems dpa’ ni dper na gźon nu thor bu lta bu mtshan daṅ dpe byad daṅ (4) bcas pa yin no || de ñid kyi phyir srid pa bar ma la gnas pa yum gyi lhums su źugs pas gliṅ bźi pa bye ba phrag brgya snaṅ bar mdzad do || ’o na gaṅ byaṅ chub sems dpa’i yum gyi rmi lam na lhums su glaṅ po che’i phru gu dkar po źugs par gzigs pa ji lta bu źe na | dud ’gro’i (5) skye gnas bzlog nas yun riṅ du lon pa’i phyir de ni mtshan ma tsam du zad de | dper na rgyal po kri kis glaṅ po daṅ |

“karikūpasaktucandanakalabhārāmās tathā kaper abhiṣekaḥ |
aśucikapiḥ paṭakalahāv iti daśa dṛṣṭā nṛpeṇa kṛkiṇā svapnāḥ” ||

謂象井麨旃檀林小象衣爭瓔(9)珞蓮華。於事前得此夢。

(27)謂大象井麨　栴檀妙園林
(28)小象二獼猴　廣堅衣鬪諍(29)如是所夢。但表當來餘事先兆。非如所見。

khron pa daṅ | phye daṅ | tsan dan daṅ | tshal daṅ | glaṅ po che’i phru gu daṅ | spre’u gñis daṅ | ras yug daṅ | ’thab mo źes bya ba rmi lam bcu mthoṅ ba lta bu’o ||

naiva cāntarābhavikaḥ kukṣiṃ bhittvā praviśaty api tu māturyonidvāreṇa | ata eva yamalayoryaḥ paścāt prajāyate sa jyāyānucyate yaḥ pūrvaṃ sa kanīyāniti | dharmasūtravibhāṣyaṃ kathaṃ nīyate |

中陰衆生非破腹入(10)胎。云何得入。從生門入。是故雙生。若在後(11)生爲大。若在前生爲小。若爾大徳達磨須部(12)吼底説偈。云何會釋

(46a1)又諸中有從生門入。非破母腹而得入(2)胎。故雙生者前小後大。法善現説復云何(3)通

(6) srid pa bar ma ni lto ba brtol te ’jug pa ma yin gyi skye gnas kyi sgo nas ’jug ste | de ñid kyi phyir mtshe ma las gaṅ phyis byuṅ ba de ni nu bo źes bya’o || gaṅ sṅar byuṅ ba de ni phu bo źes bya’o || ’o na chos ldan rab ’byor gyis ||

“vāraṇa tvam upagamya pāṇḍaraṃ ṣaḍviṣāṇaruciraṃ catuṣkramam |
mātṛgarbhaśayanaṃ viśeṣasaṃprajānanṛṣirāśramaṃ yatheti” ||

(13)變身作白象　六牙四足飾
(14)入母胎臥住　念如仙入林

(4)白象相端嚴　具六牙四足
(5)正知入母腹　寢如仙隱林

glaṅ chen dkar po mche ba drug ldan pa || rkaṅ bźi (7) mdzes daṅ ldan par źal bźes nas || draṅ sroṅ gnas źes pa ni ji bźin du || yum gyi lams kyi gnas su źugs par gyur || ces bśad pa ’di ji ltar draṅ źe na |

naitad avaśyanetavyam | na hy etat sūtraṃ na vinayaḥ nābhidharmaḥ | kāvyametat | kavīnāṃ ca kāvyaṃ samāyojayatāṃ kecit bhāvāḥ samāropitā gacchanti | athavā netavyameva | yathā ’sya mātā svapne taṃ praviśantamadrākṣittathā so ’pi gāthāmakārṣīditi | rūpāvacaro ’pyantarābhavaḥ saṃpūrṇapramāṇaḥ savastraś ca prādurbhavati | apatrāpyotsadatvāt | bodhisattvasya savastraḥ śuklāyāś ca bhikṣuṇyāḥ praṇidhānavaśādhyāvantameva pariveṣṭitā nirdagdhā | anyo nagnaḥ | kāmadhātor anapatrāpyotsadatvāt |

(15)此言不必須會釋。何以故。此言非經非律非(16)阿毘達磨。但是集言。聰慧人欲集義爲論。有(17)餘諸法攝爲増益。若言必須會釋。此是母於(18)夢中見子入胎相。大徳説偈意如此。色界中(19)有身量圓滿。有衣共生。慚羞最重故。諸菩薩(20)中有衣著具足。復有叔柯羅比丘尼。由本願(21)力故。於中有著衣入胎出胎。乃至般涅槃後(22)共衣倶燒。所餘皆裸。欲界衆生無慚羞多故。

(6)不必須通。非三藏故。諸諷頌言。或過實(7)故。若必須通如菩薩母所見夢相。造頌無(8)失。色界中有量圓滿如本有。與衣倶生。慚(9)愧増故。菩薩中有亦與衣倶。鮮白苾芻尼由(10)本願力故。彼於世世有自然衣。恒不離身(11)隨時改變。乃至最後般涅槃時。即以此衣(12)纒屍焚葬。所餘欲界中有無衣。由皆増長(13)無慚愧故。

’di ni gdon mi za bar draṅ bar bya ba ma yin te | ’di ni mdo sde yaṅ ma yin | ’dul ba yaṅ ma yin | (119b1) chos mṅon pa yaṅ ma yin gyi | ’di ni raṅ bzo yin te | raṅ bzo mkhan raṅ bzo sbyor ba rnams kyi bsam pa kha cig ni sgro ’dogs par yaṅ ’gyur ro || ’on te gdon mi za bar draṅ bar bya’o źe na yaṅ ji ltar yum gyi rmi lam na de źugs par gzigs pa ltar des kyaṅ tshigs su bcad pa (2) ’di ltar byas so źes de ltar draṅ bar bya’o || gzugs na spyod pa’i srid pa bar ma yaṅ boṅ tshod rdzogs pa daṅ | ṅo tsha śes pa’i śas che ba’i phyir gos daṅ bcas par ’byuṅ ṅo || byaṅ chub sems dpa’i yaṅ gos daṅ bcas pa yin no || dge sloṅ ma dkar mo’i yaṅ gos daṅ (3) bcas pa yin te | smon lam gyi dbaṅ gis de ñid kyis dkris nas bsregs pa’i bar du yin no || . ’dod pa’i khams na ṅo tsha med pa’i śas che ba’i phyir gźan ni gcer bu yin no ||

atha ko ’yaṃ pūrvakālabhavo nāma |

(23)復次何法名先有。

所似本有其體是何。

yaṅ srid pa sṅa ma źes bya ba ’di gaṅ yin źe na |

sa punar maraṇāt pūrva upapattikṣaṇātparaḥ || 3.13 ||

偈曰。復有先於死後於生(24)刹那。

See the previous verse [45c12]

de ni ’chi ba’i sṅon rol te || skye ba’i skad cig (4) phan chad do ||

bhavo hi nāmāviśeṣeṇa pañcopādānaskandhāḥ | sa eva caturdhā bhidyate | antarābhavo yathoktaḥ | upapattibhabo gatīṣu pratisandhikṣaṇaḥ | tasmāt pareṇa maraṇakṣaṇaṃ paryudasyānyaḥ sarvo bhavaḥ pūrvakālabhavaḥ | caramakṣaṇo maraṇabhabo yata ūrdhvamantarābhavo bhavati rūpiṣu cet sattveṣūpapadyate |

釋曰。有者若約通義。謂五取陰。此有(25)離爲四分。一中有。如前説。二生有。謂於道(26)託生初刹那。三從此後除死刹那。是別先(27)有。此中説名先有。四最後刹那名死有。從此(28)後有中有。若生有色衆生中。

謂死有前(14)生有後蘊。總説有體是五取蘊。於中位別分(15)析爲四。一者中有。義如前説。二者生有。謂(16)於諸趣結生刹那。三者本有。除生刹那死(17)前餘位。四者死有。謂最後念。次中有前。有(18)色有情

srid pa źes bya ba ni bye brag med par ñe bar len pa’i phuṅ po lṅa po dag go || da ni rnam pa bźir dbye ste | srid pa bar ma ni ji skad bśad pa’o || skye ba’i srid pa ni ’gro ba rnams su ñid mtshams sbyor ba’i skad cig ma’o | de phan chad ’chi ba’i skad cig ma ma gtogs pa’i (5) srid pa gźan thams cad ni dus sṅa ma’i srid pa yin no || skad cig ma tha ma ni ’chi ba’i srid pa yin te | gal te sems can gzugs can dag gi naṅ du skye na gaṅ gi ’og tu srid pa bar ma ’byuṅ ba yin no ||

sa cāyam antarābhavaḥ |

此中有。

具足四有。若在無色中闕具三。已(19)説形量。餘義當辯。

srid pa bar ma de yaṅ |

sajātiśuddhadivyākṣidṛśyaḥ

偈曰。同(29)生淨天眼。可見。

頌曰(20)同淨天眼見　業通疾具根
(21)無對不可轉　食香非久住
(22)倒心趣欲境　濕化染香處
(23)天首上三横　地獄頭歸下

ris mthun lha mig dag pas mthoṅ ||

釋曰。若同生道中陰。定互(203a1)相見。若人有天眼最清淨。是一通慧類。此人(2)亦得見。彼若生得天眼則不能見。以最細故。 (3)餘師説。天道中陰能見一切中陰。謂人鬼畜(4)生地獄中陰。除前除前得見。

(24)論曰。此中有身同類相見。若有修得極淨天(25)眼。亦能得見。諸生得眼皆不能觀。以極細(26)故。有餘師説。天中有眼具足能見五趣中有。 (27)人鬼傍生地獄中有見四三二一。謂自下除(28)上。

srid pa bar (6) ma ris mthun pa dag gis mthoṅ ṅo || gaṅ dag la lha’i mig śin tu rnam par dag pa mṅon par śes pa las byuṅ ba yod pa de dag gis ’di mthoṅ gi | śin tu daṅ ba’i phyir skyes nas thob pa’i mig gis ni mi mthoṅ ṅo | gźan dag na re lha’i srid ba bar ma pas ni thams cad mthoṅ ṅo || mi (7) daṅ | yi dags daṅ | dud ’gro daṅ | dmyal ba’i srid pa bar ma rnams kyis ni goṅ ma ma gtogs pa’o źes zer ro ||

karmarddhivegavān |

偈曰。業通疾。

一切通中業通最疾。

las kyi rdzu ’phrul śugs daṅ ldan ||

(5)釋曰。通慧者謂行虚空。此通從業得。此通速(6)疾云何。不可及迴故名疾。若人應生他方。修(7)得通慧人所不能及。佛世尊亦不能遮迴。由(8)業力最強故。

虚自在是謂通(29)義。通由業得名爲業通。此通勢用速故名(46b1)疾。中有具得最疾業通。上至世尊無能遮(2)抑。以業勢力最強盛故。

rdzu ’phrul ni nam mkha’ la ’gro ba’o || las kyi rdzu ’phrul byed pas na las kyi rdzu ’phrul lo || de’i śugs ni las (120a1) kyi rdzu ’phrul gyi śugs de mgyogs pa ñid do || de ’di la yod pas na las kyi rdzu ’phrul gyi śugs daṅ ldan pa’o | des na ’di ni saṅs rgyas rnams kyis kyaṅ dgag par mi spyod de | las stobs daṅ ldan pa’i phyir ro ||

sakalākṣaḥ

偈曰。具根無障礙。

See the previous verse [45c20]

dbaṅ po kun tshaṅ |

samagrapañcendriyaḥ |

釋曰。此有(9)具足五根。

一切中有皆具五(3)根。

dbaṅ po (2) lṅa char tshaṅ pa’o ||

apratighavān

See the previous verse

See the previous verse [45c21]

thogs med ldan |

金剛等所不能礙。此義應然。曾聞(10)破燒赤鐵塊。見蟲於中生。中有衆生。若應生(11)此道中從此道。一切方便。

對謂對礙。此金剛等所不能遮故名無(4)對。曾聞析破炎赤鐵團見於其中有蟲(5)生故。應往彼趣中有已生。一切種力

thogs pa ni rdugs pa’o || de ’di la yod pas thogs pa daṅ ldan pa’o || thogs pa med pa daṅ ldan pas na thogs med ldan te | rdo rje la sogs pas kyaṅ mi zlogs pa’i phyir ro || ’di ltar lcags kyi thu lum ’bar ba gśegs nas de’i naṅ nas (3) byuṅ ba’i srin bu dmigs so źes grag go || de ’gro ba gaṅ du skye bar ’gyur ba de las rnam pa thams cad du mi zlogs te |

anivartyaḥ

偈曰。不轉。

See the previous verse [45c21]

.

na hi kadācinmanuṣyāntarābhavo ’ntardhāya devāntarābhavo bhavaty anyo vā | niyatamanena yāmeva gatimadhikṛtyābhinirvṛttastasyāmevopapattavyam nānyasyām iti |

釋曰。(12)云何人道中陰。無時可轉令成天道中陰及(13)餘道中陰。此衆生若爲此道成中陰。決定應(14)生此道中。不生餘道。

皆不(6)能轉。謂不可令人中有沒餘中有起。餘(7)類亦然。爲往彼趣中有已起。但應往彼。定(8)不往餘。

mi’i srid pa bar ma med par gyur nas lha’i srid pa bar ma’am | gźan du ’gyur ba ni nam yaṅ med kyi ’di ’gro ba gaṅ gi dbaṅ du byas nas mṅon par ’grub pa de (4) kho nar skye bar ’gyur gyi gźan du ni ma yin no źes bya bar ṅes so ||

kiṃ punar antarābhavo ’pi kāmāvacaraḥ kavaḍīkāramāhāraṃ bhuṅkte | om ity āha | na tvaudārikam | kiṃ tarhi |

復次欲界中陰爲食段(15)食不。答爾。不食麁段。何故。

欲中有身資段食不。雖資段食(9)然細非麁。其細者何。

yaṅ ci ’dod pa na spyod pa’i srid pa bar ma yaṅ kham gyi zas za’am źe na | smras pa de bźin te | rags pa ni ma yin no || ’o na ji lta bu źe na |

sa gandhabhuk || 3.14 ||

偈曰。此食香。

謂唯香氣。

de ni dri za’o ||

ata eva gandharva ity ucyate | dhātūnām anekārthatvāt | hrasvatvaṃ śakandhukarkandhuvat | alpeśākhyastu durgandhāharo maheśakhyaḥ sugandhāhāraḥ | kiyantaṃ kālamavatiṣṭhate | nāsti niyama iti bhadantaḥ | yāvad upapattisāmagrīṃ na labhate na hi tasyāyuṣaḥ pṛthagevākṣepaḥ | ekanikāyasabhāgatvāt | itarathā hi tasyāyuṣaḥ kṣayānmaraṇabhavaḥ prasajyeta | yadyāsumeroḥ sthalaṃ māṃsasya syāt tatsarva varṣāsu krimīṇāṃ pūryeta | kimidānīṃ tatpratīkṣā eva teṣām antarābhavā āsan kuto yā tadā tebhyo gatā iti vaktavyam | naitad āgataṃ sūtre śāstre vā | evaṃ tu yujyate | gandharasābhigṛddhānām alpāyuṣāṃ jantūnām anto nāsti | te taṃ gandhaṃ ghrātvā gandharasābhigṛddhāḥ kālaṃ kurvantaḥ krimibhāvasaṃvarttanīyaṃ karma pravodhya tayā tṛṣṇayā krimiṣūpapadyanta iti | athavā nūnaṃ tatpratyayapracūra eva kāle tatsaṃvarttanīyāni karmāṇi vīpākābhinirvṛttau vṛttiṃ labhnte nānyatra | tathā hi cakravarttisaṃvarttanīyāni karmaṇi aśītivarṣasahasrāyuṣi prajāyāṃ vahutarāyuṣi vā cakravarttino jāyante nānyasyām | ata eva coktaṃ bhagavatā “acintyaḥ sattvānāṃ karmavipāka” iti | saptāhaṃ tiṣṭhatīti bhadantavasumitraḥ | yadi tāvat ā sāmagrīṃ na labhate tatraiva punaś cyutyā jāyante | sapta saptāhānītyapare | alpaṃ kālam iti vaṃbhāṣikāḥ | sa hi saṃbhavaiṣitvātsamdhāvagatvā samdhiṃ badhnātīti yathātvasamagrāḥ pratyayā bhavanti | niyataṃ cānena tasmin deśe tasyāṃ jātau janitavyaṃ bhavati | tadā karmāṇy eva pratyayānāṃ sāmagrīmāvahanti | athāniyātaṃ tato ’nyatra deśe tasyāṃ jātau jāyate sadṛśyā mity apare | tadyathā gavāmūṣmasu maithunasya prācuryaṃ śaradi śunāṃ ṛkṣānāṃ hemante cākṣvānām | gavayaśṛgālakharatarakṣāṇāṃ punaḥ kālo nāstīti yenānyatra kāle goṣūpapattavyaṃ sa gavayeṣūpapadyate yena śvas sa śṛgāleṣu yenāśvesu sa gardabheṣu yena ṛkṣeṣu sa tarakṣeṣūpapadyate iti | na tvasya nikāyasabhāgāntarābhavo nānyatra nikāyasabhāge śakyamutpattumekakāmākṣepāditi vaktavyametat |

釋(16)曰。故名乾闥婆。若福徳小食臭氣若福徳大(17)食妙香。衆生於此有中得住幾時。大徳説無(18)定。乃至未得生縁聚集。此中壽命無別業引(19)之。一聚同分攝故。若不爾。此中由命根盡。(20)應別立死有。若有肉聚等須彌山。此肉聚至(21)夏時一切成蟲。彼中陰爲住待夏時不。復從(22)何方來。此問未曾至經中。亦未曾至阿毘達(23)磨中。若爾可然。微細衆生貪著香味。壽命短(24)促。無有邊際。此衆生聞氣貪著香味。於捨命(25)時覺悟先業能感蟲生報。由此貪愛受於蟲(26)生。復次昔已有業能感彼道。是時彼縁最多。(27)於生果報得具事能非餘時。此義必然。何以(28)故。已有宿業能感轉輪王報。世間壽八萬歳(29)時。或過此壽。有多轉輪王生非餘時。是故世(203b1)尊説衆生業報不可思議。大徳婆須蜜多羅(2)説。七日得住。若不得生縁和合。此中死墮(3)死墮更生。復有餘師説。七七日住。毘婆沙師(4)説。但促時住。以樂受生故。疾行結生。若因(5)縁聚集未具。若其於此道中必應受生。是時(6)宿業自和合衆縁。若不定生此處。於餘處此(7)道中皆得受生。餘師説。若於此衆生類中不(8)得生。則於餘相似類衆生中受生。譬如牛於(9)夏時欲事偏多。狗於秋時。熊於冬時。馬於春(10)時。野牛野干豹等欲事無時。是時此衆生應(11)生牛中。若非夏時則生野牛中。若應生狗中(12)非時則生野干中。若應生馬中非時則生驢(13)中。若應生熊中非時則生豹中。爲不如此耶。(14)若衆生在別聚同分中陰中。於餘聚同分則(15)不得受生。一業所引故是故此執有失可訶。

由斯故得(10)健達縛名。諸字界中義非一故。而音短者如(11)設建途及羯建途。略故無過。諸少福者唯(12)食惡香。其多福者好香爲食。如是中有爲(13)住幾時。大徳説言。此無定限。生縁未合中(14)有恒存。由彼命根非別業引。與所趣人等(15)衆同分一故。若異此者中有命根最後滅時(16)應立死有。設有肉聚等妙高山。至夏雨時(17)變成虫聚。應言諸中有漸待此時。爲説從(18)何方頓來至此。雖無經論誠文判釋。然依(19)正理應作是言。有雜類生數無邊際貪著(20)香味壽量短促。彼諸有情因嗅此氣貪香(21)味故倶時命終。由愛覺先感虫身業同時(22)於此受細虫身。或多有情應倶生此。多縁(23)未合住中有中。今遇多縁方頓生此。應倶(24)生者定不異時。如有能招轉輪王業。要(25)至人壽八萬歳時或過此時方頓與果。非(26)於餘位。此亦應然。故世尊言。諸有情類業果(27)差別不可思議。尊者世友言。此極多七日。若(28)生縁未合。便數死數生。有餘師言。極七七(29)日。毘婆沙説。此住少時。以中有中樂求生(46c1)有故非久住。速往結生。其有生縁未即和(2)合。若定此處此類應生。業力即令此縁和(3)合。若非定託此和合縁。便即寄生餘處餘(4)類。有説轉受相似類生。且如家牛及狗熊(5)馬欲増次屬夏秋冬春。野牛野干羆驢無(6)定。前四中有若不遇時。如次轉生後四同(7)類。豈不中有必無與生衆同分別。一業引(8)故。如何可言轉受相似

de ñid kyi phyir dri za źes bya’o || dbaṅ chuṅ bar (5) grags pa ni dri mi źim pa za ba’o || dbaṅ che bar grags pa ni dri źim po za ba’o || dus ji srid kyi bar du gnas śe na | btsun pa na re ṅes pa med de | ji srid du skye ba’i tshogs pa ma rñed kyi bar du’o || de’i tshe ’phen pa logs śig na med de | ris mthun pa gcig pa’i phyir ro || (6) de lta ma yin na de’i tshe zad pas ’chi ba’i srid par yaṅ thal bar ’gyur ro źes zer ro | gal te śa’i phuṅ po ri rab tsam du gyur la de dag thams cad srin bu rnams kyis gaṅ bar gyur na | de ci de dag gi srid pa bar ma rnams der sdod pa kho nar gyur tam | de dag ga las ’oṅs pa brjod (7) par bya’o źe na | ’di mdo ’am bstan bcos dag las ni mi ’byuṅ mod kyi | ’di ltar dri daṅ ro la mṅon par chags pa’i skye bo phra mo tshe thuṅ du rnams mtha’ med pas de dag dri tshor nas dri daṅ ro la mṅon par chags pa rnams ’chi ba na srin bu’i ṅo bor ’gyur ba’i las saṅ par byas nas | srid (120b1) pa des srin bu’i nad dag tu skye bar ’gyur bar mi ruṅ ṅo || yaṅ na gdon mi za bar de’i rkyen maṅ po kho na’i dus su der ’gyur ba’i las rnams rnam par smin pa mṅon par ’grub par bya ba la ’jug pa rñed kyi gźan du ni ma yin te | ’di ltar ’khor los sgyur pa’i las yod du zin kyaṅ skye dgu’i tshe (2) lo brgyad khri ’am | tshe lo ches maṅ ba na ’khor los sgyur ba ’byuṅ gi gźan du ma yin pa lta bu’o || de ñid kyi phyir bcom ldan ’das kyis sems can rnams kyi las kyi rnam par smin pa ni bsam gyis mi khyab bo źes gsuṅs so || btsun pa dbyig bśes na re źag bdun du gnas so || gal te (3) da srid kyi tshogs pa ma rñed na śi ’phos śiṅ śi ’phos nas yaṅ de ñid du skye bar ’gyur ro źes zer ro || gźan dag na re źag bdun phrag bdun du’o źes zer ro || bye brag tu smra ba rnams na re de ni srid pa tshol ba yin pa’i phyir myur ba kho nas soṅ ste ñid mtshams sbyor bas na dus thuṅ ṅur (4) gnas so || gaṅ gi tshe rkyen tshogs pa yaṅ ma yin la ’di ṅes par yul der skye bar ’gyur pa yaṅ yin no de’i tshe las rnams kho nas rkyen dag tshogs pa ’dren par byed do || ’on te ma des na ni de las gźan pa’i yul du skye ba der skye bar ’gyur ro źes zer ro || gźan dag na re de ’dra bar (5) skye bar ’gyur te | ’di lta ste ba laṅ dag ni dbyar rnams su ’khrig pa maṅ la | khyi rnams ni ston kar ro || dom rnams ni dgun kar ro || rta rnams ni sos kar ro || ba men daṅ | ce spyaṅ daṅ | boṅ bu daṅ | dred mo rnams la ni dus med pas dus gźan pa ba laṅ rnams kyi naṅ du skye bar (6) ’gyur ba gaṅ yin pa de ni ba men rnams kyi naṅ du skye’o || khyi rnams kyi naṅ du gaṅ yin pa de ni ce spyaṅ rnams kyi naṅ du’o || rta rnams kyi naṅ du gaṅ yin pa de ni boṅ bu rnams kyi naṅ du’o || dom rnams kyi naṅ du gaṅ yin pa de ni dred mo rnams kyi naṅ du skye bar ’gyur ro źes zer ro || ’phen pa (7) gcig pa’i phyir ris gźan gyi srid pa bar mas ris mthun pa gźan du skye bar mi nus pas de ni brjod par bya ba ma yin no ||

sa khalv eṣa gatideśasaṃprāptyarthaṃ prādurbhūto ’ntarābhavaḥ

(16)此中有爲行至應生道處故起。

(9)如是中有爲至所生。

yaṅ ’gro ba’i yul du phyin par bya ba’i phyir ’byuṅ ba’i srid pa bar ma de ni |

viparyastamatir yāti gatideśam riraṃsayā |

偈曰。顛倒心(17)行彼。生處由欲戲。

先起倒心馳趣欲境。

blo ni phyin ci log gyur pas || rtse dgas ’gro ba’i yul du ’gro ||

sa hi karmaprabhāvasaṃbhūtena cakṣuṣā sudūrastho ’pi svam upapattideśaṃ prekṣate | tatrāsya mātāpitrostāṃ vipratipattiṃ dṛṣṭvā puṃsaḥ sataḥ pauṃsno rāga utpadyate mātari stryā satyā straiṇo rāgāḥ udpadyate pitari | viparyayāt pratighaḥ | evaṃ paṭhacyate prajñaptau “gandharvasya tasmin samaye dvayościttayor anyatarānyataraccittaṃ saṃmukhībhūtaṃ bhavaty anunayasahagataṃ vā pratighasahagataṃ veti | sa tābhyāṃ viparyasto rantukāmatayā tam deśamāśliṣya tāmavasthāmātmanyadhimucyate | tasmiṃścāśucau garbhasthānasaṃprāpte jātaharṣo ’bhiniviśate | tato ’sya skandhā ghanībhavanty antarābhavaskandhāścāntardhīyante ityupapanno bhavati | sa cetpumān bhavati māturdakṣiṇakukṣimāśritya pṛṣṭhābhimukha utkeṭukaḥ saṃbhavatyatha strī tato vāmakukṣimāśrityodarābhimukhī | athedānīṃ napuṃsakaṃ tadyena rāgeṇāśliṣṭaṃ tathā tiṣṭhati | na cāstyantarābhavo vyantaraḥ sakalendriyatvāt | athaḥ strībhūtaḥ puruṣabhūto vā ’nupraviśya yathāsthānaṃ tiṣṭhati paścāt garbha āpyāyamāno napuṃsakaṃ bhavatīti” | idaṃ vicāryate | kimasya śukrakśoṇitamahābhūtāny evendriyāśrayabhāvam āpadyante karmavaśād āhosvit bhūtāntarāṇy eva karmabhir jāyante | tāny upaśrityeti | tāny evety eke | anindriyaṃ hi śukraśoṇitam antarābhavena sārdhaṃ nirudhyate sendriyaṃ prādurbhavati | vījāṅduranirodhotpādanyāyena yattatkālamityākhyāyate | evaṃ ca kṛtvedaṃ sūtrapadaṃ sūtre sūnītaṃ bhavati “mātāpitraśucikalalasaṃbhutasyeti” | tathā “dīrgharātraṃ yuṣmābhir bhikṣivaḥ katasiḥ saṃvarddhitā rudhiravindurūpātta” iti | bhūtāntarāṇyevetyapare | tadyathāparṇakrimeḥ | aśucisaṃniśrayotpattyabhisaṃbandhivacanāttu kalalasya sūtrāvirodha iti | evaṃ tāvad aṇḍajāṃ jarāyujāṃ ca yorni pratipadyate | anyatra tu yathāyogaṃ vaktavyamityāhuḥ | tatra cāyaṃ yogo dṛśyate

釋曰。此中有衆生。由宿(18)業勢力所生眼根。雖住最遠處。能見應生(19)處。於中見父母變異事。若應成男。於母則起(20)男人欲心。若應成女。於父則起女人欲心。 (21)到此心起瞋。於分別論中有如此文。乾闥婆(22)於二心中隨一心應起現前。或欲相應起。或(23)瞋相應起。此中有衆生。由二起顛倒心故。求(24)欲戲往至生處。是事樂得屬己。是時中不淨(25)已至胎處。即生歡喜仍託彼生。從此刹那。是(26)衆生五陰和合堅實。中有五陰即滅。如此方(27)説受生。若胎是男。依母右脇面向背蹲坐。若(28)胎是女。依母左脇面向母腹住。若胎非男非(29)女。如欲類託生住。亦如此無中有異男女。皆(203c1)具根故。是故或女或男託生如處而住。後時(2)在胎中増長。或作黄門。此義應思。爲即以(3)赤白四大成胎中衆生根及依止。爲由業力(4)故別有四大宿業所生成根等。但依止赤白(5)四大。有餘師説。即是赤白四大。何以故。由種(7)子滅芽生道理故。是時説此名柯羅邏。若作(8)如此思。則善順此經。經云父母不淨和合所(9)生。復有經云。比丘汝等長夜増長貪愛攝取(10)血滴。餘師説。別有四大。譬如葉蟲依止葉糞。(11)蟲依止糞。由説柯羅邏依止不淨生。是故與(12)柯羅邏經不相違。若託胎卵生道理如此。 (13)於餘生如理應説。此中是道理應知。

(10)彼由業力所起眼根雖住遠方能見生處 (11)父母交會而起倒心。若男縁母起於男欲。(12)若女縁父起於女欲。翻此縁二倶起瞋心。 (13)故施設論有如是説。時健達縛於二心中(14)隨一現行。謂愛或恚。彼由起此二種倒心。(15)便謂己身與所愛合。所憎不淨泄至胎時。(16)謂是已有便生喜慰。從茲蘊厚中有便沒(17)生有起已名已結生。若男處胎依母右脇(18)向背蹲坐。若女處胎依母左脇向腹而住。 (19)若非男女住母胎時。隨所起貪如應而住。 (20)必無中有非女非男。以中有身必具根故。 (21)由處中有或女或男故入母胎隨應而住。(22)後胎増長或作不男。於此義中復應思擇。 (23)爲由業力精血大種即成根依。爲業別生(24)根依大種依精血住。有言。如(26)種與芽滅生道理。由斯初位名羯剌藍。 (27)亦妙順成此經文句。父母不淨生羯剌藍。 (28)又告苾芻。汝等長夜執受血滴増羯吒(29)私。有餘師言。別生大種。如依葉糞別有(47a1)虫生。不淨聚中生羯剌藍。故説父母不淨(2)生羯剌藍。故與彼經無相違失。如是且(3)説胎卵二生。餘隨所應今次當説。

da ni las kyi mthu (121a1) las byuṅ ba’i mig gis raṅ gi skye ba’i yul thag riṅ po na ’dug kyaṅ mthoṅ ṅo || des de na pha ma ñal pa byed pa de mthoṅ nas pa źig yin na ni des ma la pho’i ’dod chags skye’o || mo źig yin na ni pha la mo’i ’dod chags skye’o || bzlog pa ni khoṅ khro ba skye ba (2) ste | btags pa las ’di skad du de’i che dri za la sems gñis las rjes su chags pa daṅ ldan pa’am | khoṅ khro ba daṅ ldan pa’i sems gaṅ yaṅ ruṅ ba’i mṅon du gyur pa yin no źes ’byuṅ ṅo || de ni gñis kyi phyin ci log tu gyur pas yul der phyin pa daṅ | dga’ bar ’dod pa’i (3) gnas skabs der bdag ñid mos so || mṅal gyi gnas mi gtsaṅ ba der phyin nas dga’ ba skyes nas gnas so || de nas de’i phuṅ po mkhraṅ por ’gyur la srid pa bar ma yaṅ ’gag par ’gyur bas na skyes pa yin no || gal te de pho źig yin na ni ma’i lto’i g-yas phyogs su sñes nas (4) rgyab rol du kha bltas te tsog tsog por skye’o || gal te mo źig yin na ni de ma’i lto’i g-yon phyogs su sñes nas lto’i mdun rol du kha lta’o || ’on te de ma niṅ źig yin na ni de ’dod chags gaṅ daṅ ldan pa de bźin du gnas so || srid pa bar ma’i dbaṅ po thams cad tshaṅ ba yin (5) pa’i phyir dbaṅ po ma tshaṅ ba ma yin pa ste | de’i phyir mor gyur pa daṅ | phor gyur pa źugs nas gnas pa’i lta ba bźin du gnas so || phyis lus skye źiṅ ma niṅ du ’gyur ro || da ni ’di dpyad par bya ste | ci las kyi dbaṅ gis khu chu daṅ | khrag gi ’byuṅ ba chen po dag kho na ’di’i (6) dbaṅ po’i rten du ’gyur ram | ’on te las rnams las | de dag la brten nas ’byuṅ ba kho na źig skye bar ’gyur źe na | kha cig na re de dag kho na yin te | khu chu daṅ khrag dbaṅ po med pa na ni ’gag la | sa bon daṅ myu gu ’gag pa daṅ | skye ba’i tshul du dbaṅ po daṅ bcas pa nur (7) nur po źes bya ba gaṅ yin pa de ni skye’o || de ltar bśad na pha ma’i nur nur po mi gtsaṅ ba las skyes pa źes bya ba daṅ | de bźin du dge sloṅ dag khyed kyis ni yun riṅ po nas ṅur khrod skyed do || khrag gi thigs pa blaṅs so źes gsuṅs pa’i mdo’i tshig legs pa yin no źes (121b1) zer ro || gźan dag na re ’byuṅ ba gźan dag kho na yin te | dper na lo ma’i srin bu lta bu yin la | mi gtsaṅ ba la brten nas skye ba la dgoṅs te gsuṅs pa’i phyir mdo daṅ yaṅ mi ’gal lo źes zer ro || re źig sgo ṅa las skye ba daṅ | mṅal nas skye ba’i skye gnas su ’jug pa ni de lta (2) bu’o || gźan la ni ci rigs par brjod par bya’o źes zer te | de la rigs pa ni ’di yin par snaṅ ṅo ||

gandhasthānābhikāmo ’nyaḥ

偈曰。餘(14)愛樂香處。

See the full verse quoted previously

dri daṅ gnas la mṅon ’dod gźan ||

saṃsvedajāṃ yoniṃ pratipadyamāna upapattisthānaṃ gatvābhilāṣāt gacchatyamedhyaṃ medhyaṃ vā yathākramam | upapādukāṃ tu yoniṃ prapadyamānaḥ sthānābhilāṣāt | kathaṃ narakeṣu sthānābhilāṣaḥ | viparyastabuddhitvāt | sa hi śītavātavarṣābhiṣekair ātmānaṃ bādhyamānaṃ paśyati narakeṣu cāgniṃ dīpyamānam | tatra uṣṇābhilāṣāddhāvati | punas taptavātātapāgnisaṃtāpairātmānaṃ bādhyamānamanupaśyan śaityaṃ ca narakeṣu śītābhilāṣāddhāvati | yad avasthas tad upapattisaṃvarttanīyaṃ karmākārṣīt tadavasthātmānaṃ tāś ca sattvān paśyan dhāvatīti pūrvācāryāḥ | tatra punar devāntarābhava ūrdhvaṃ gacchatyā sanādivottiṣṭhan manuṣyatiryakpretānāṃ manuṣyādivat |

釋曰。若衆生欲＊受濕生。由愛樂(15)香故至生處。此香或淨或不淨。隨宿業故。化(16)生由愛樂處所故至生處。若爾地獄衆生。云(17)何愛樂處所。由心顛倒故。此衆生見寒風及(18)冷雨觸惱。自身見地獄火猛盛可愛。欲得暖(19)觸故往入彼。復見自身爲熱風熱光及火焔(20)等所炙。苦痛難忍。見寒地獄清涼。愛樂冷觸(21)故往入彼。如位造作能感如此生業。見自身(22)是如此位。見彼衆生亦爾。是故往彼。先舊諸(23)師作如此説。復次此中天中陰。一向上昇如(24)從坐起。人畜生鬼神中陰如人等。

若濕生(4)者染香故生。謂遠嗅知生處香氣便生愛(5)染往彼受生。隨業所應香有淨穢。若化生(6)者染處故生。謂遠觀知當所生處。便生愛(7)染往彼受生。隨業所應處有淨穢。豈於地(8)獄亦生愛染。由心倒故起染無失。謂彼(9)中有。或見自身冷雨寒風之所逼切。見熱(10)地獄火焔熾然。情欣煖觸投身於彼。或見(11)自身熱風盛火之所逼害。見寒地獄心欲(12)清涼投身於彼。先舊諸師作如是説。由見(13)先造感彼業時己身伴類馳往赴彼。又天(14)中有首正上升如從坐起。人鬼傍生中有(15)行相還如人等。

drod gśer las skye ba’i skye gnas su skye ba ni las ji lta ba bźin du skye ba’i gnas gtsaṅ ma’am mi gtsaṅ bar dri ’dod pas ’gro’o || rdzus te (3) skye ba’i skye gnas su skye ba ni gnas ’dod pas so || ji ltar na dmyal ba dag tu gnas ’dod ce na | blo phyin ci log tu gyur pa’i phyir te | de ni bdag ñid rluṅ daṅ char pa śin tu graṅ mo dag gis btab nas ñen pa daṅ dmyal ba dag na me ’bar ba mthoṅ ste | de’i phyir dro bar ’dod de rgyug go || yaṅ (4) bdag ñid rluṅ tsha ba daṅ ñi ma daṅ me’i gduṅ ba dag gis ñen pa daṅ dmyal ba dag na bsil ba mthoṅ bas bsil ba ’dod pas rgyug go || sṅon gyi slob dpon dag na re bdag ñid gnas skabs gaṅ gis der skye bar ’gyur ba’i las byas pa’i gnas skabs de yin pa daṅ | sems can de dag (5) kyaṅ mthoṅ nas rgyug go źes zer ro || de la lha’i srid pa bar ma ni stan las ldaṅ ba bźin du gyen du ’gro’o || mi daṅ dud ’gro daṅ | yi dags rnams kyi ni mi la sogs pa bźin no ||

ūrdhvapādastu nārakaḥ || 3.15 ||

偈曰。地獄(25)脚向上。

地獄中有頭下足上顛墜其(16)中。故伽他説

dmyal ba yi ni spyi’u tshugs yin ||

“te vai patanti narakādūrdhvapādā avāṅmukhāḥ |
ṛṣīṇāmabhivaktāraḥ saṃyatānāṃ tapasvinām” iti ||

釋曰。如偈言(26)衆生墮地獄　脚上頭向下
(27)誹謗諸仙人　護精進行者

(17)顛墜於地獄　足上頭歸下
(18)由毀謗諸仙　樂寂修苦行

yaṅ dag sdom daṅ dka’ thub can || draṅ sroṅ rnams la (6) skur ’debs pa || de dag spyi’u tshugs dag tu ni || dmyal ba kho nar ltuṅ bar ’gyur ||

gāthābhidhānāt |

See the previous record

See the previous record (two records before)

źes tshigs su bcad de ’byuṅ ba’i phyir ro ||

(28)前已説顛倒心行彼。爲一切中陰衆生皆有(29)此事入母胎。爲不皆爾亦不無。此經中説。有(204a1)四種託胎。何者爲四。

(19)前説倒心入母胎藏。一切中有皆定爾耶。不(20)爾。經言。入胎有四。其四者何。

blo ni phyin ci log gyur pas || rtse dgas ’gro ba’i yul du ’gro || źes bśad pa | ci ṅes par srid pa bar ma pa thams cad ma’i mṅal du de ltar (7) ’jug gam źe na | smras pa ma yin no || ’on kyaṅ mdo las mṅal du ’jug pa ni bźi źes gsuṅs te | bźi gaṅ źe na |

saṃprajānan viśaty ekaḥ

偈曰。一正入有覺。

頌曰(21)一於入正知　二三兼住出
(22)四於一切位　及卵恒無知
(23)前三種入胎　謂輪王二佛
(24)業智倶勝故　如次四餘生

gcig ni śes bźin du ’jug go ||

tiṣṭhati niṣkrāmati sā saṃprajānan |

釋(2)曰。有衆生多善根聚集。護持正念。死時不失(3)正念故有覺。乃至入母胎。亦不失正念。住時(4)出時則失正念故無覺。

(25)論曰。有諸有情。多集福業勤修念慧。故死(26)生時念力所持正知無亂。於中或有正知(27)入胎。

gnas pa daṅ ’byuṅ ba ni śes bźin du ma yin no ||

tiṣṭhaty apy aparaḥ |

偈曰。餘住。

See the full verse quoted previously

gźan ni gnas pa yaṅ śes bźin du źes bya bar sbyar te |

saṃprajānann iti varttate | praviśatyapītyapikṣabdāt |

釋曰。有(5)衆生住母胎。亦不失正念故有覺。先入亦爾。

或有正知住胎兼入。

yaṅ (122a1) źes bya ba’i sgras ni ’jug pa yaṅ ṅo ||

aparaḥ |
niṣkrāmaty api

(6)偈曰。復餘出。

gźan ni | ’byuṅ ba’aṅ |

saṃprājānan praviśati tiṣṭhaty api |

釋曰。復有衆生出母胎。亦不(7)失正念故有覺。先入住亦爾。

或正知出兼知(28)入住。兼言爲顯後必帶前。

śes bźin du ste | yaṅ źes bya ba ni ’jug pa daṅ | gnas pa’o ||

sarvāṇi mūḍho ’nyaḥ

偈曰。餘三位。

See the full verse quoted previously

gźan ni thams cad rmoṅs |

kaścit punaḥ sarvāṇyevāsaṃprajānan karoti praviśatyasaṃprajānan tiṣṭhati niṣkrāmaty api | etāś catasro garbhāvakrāntayaḥ pratilomaṃ nirdiṣṭāḥ | ślokabandhānuguṇyataḥ |

(8)釋曰。有餘衆生在三位中。皆失正念故無覺。(9)若入無覺。住出必無覺。是名四種託胎。此是(10)逆説。由隨順首盧柯結故説。

有諸有情福智(29)倶少。入住出位皆不正知。入不正知住出(47b1)必爾。順結頌法故逆説四。

la la ni thams cad śes bźin ma yin par ’gyur te | ’jug pa yaṅ śes bźin ma yin la (2) gnas pa daṅ ’byuṅ ba yaṅ śes bźin ma yin no || mṅal du ’jug pa de bźi ni tshigs su bcad pa bsdeb pa daṅ mthun par bya ba’i phyir bzlog ste bstan to ||

nityamaṇḍajaḥ || 3.16 ||

偈曰。一切卵生(11)則無覺。

See the full verse quoted previously

sgo ṅa las skyes rtag tu’o ||

aṇḍajaḥ sattvo nityaṃ mūḍha eva sarvāṇi karoti | kathamaṇḍājjāto garbhaṃ praviśati | yo ’pi janiṣyate so ’pyaṇdajaḥ | athavā bhāvinyāpi saṃjñayā nirdeśāḥ kriyante | tadyathā “saṃkṛtamabhisaṃskarotīti” sūtre odanaṃ pacatīti saktum pinaṣṭīti loke | tasmān naiṣa doṣaḥ |

釋曰。若卵生衆生。恒於三處無覺。(12)云何卵生衆生。説名託胎。此衆生亦先託胎。(13)或由當來名説。如經言能作有爲。是故名行。(14)如世人言煮飯磨麨。是故無失。

諸卵生者入胎(2)等位皆恒無知。如何卵生從卵而出言入胎(3)藏。以卵生者先必入胎。或據當來名卵生(4)者。如契經説造作有爲。世間亦言煮飯(5)磨麨故説卵生入胎無失。

sems can sgo ṅa las skyes pa ni rtag tu thams cad rmoṅs pa kho nar ’gyur ro || sgo ṅa las skyes pa ji ltar (3) skye gnas su ’jug ce na | gaṅ źig skye bar ’gyur ba de yaṅ sgo ṅa las skyes pa źes bya’o || yaṅ na ’byuṅ bar ’gyur pa’i miṅ gis bstan te | dper na mdo las ’dus byas mṅon par ’du byed do źes gsuṅs pa daṅ | ’jig rten na ’bras chan ’tshed do || phye ’thag go źes pa lta bu (4) ste | de lta bas na de ni ñes pa med do ||

kathaṃ punar asaṃprajānan mātuḥ kukṣiṃ praviśati yāvanniṣkrāmati kathaṃ vā saṃprajānan | alpeśākhyasya tāvat sattvasya mātuḥ kukṣiṃ praviśataḥ evaṃ vīparītau saṃjñādhimokṣau pravarttete | vāto vāti devo varṣati | śītaṃ durdinaṃ mahato vā janakāyasya kolāhalaṃ hnta tṛṇagahanaṃ vā praviśāmi vanagahanaṃ vā tṛṇakuṭīṃ vā parṇakuṭīṃ vā vṛkṣamūlaṃ vā sarpāmi kuṇḍayamūlaṃ veti | tiṣṭhato ’pyeṣu tiṣṭhām iti niṣkrāmato spyebhyo niryāmīti | maheśākhyasya tu sattvasyārāmaṃ vā praviśāmyudyānaṃ vāprāsādaṃ vā ’bhir ohāmi kūṭāgāraṃ vā paryaṅka veti | tathā tiṣṭhāmi niryāmīti | evaṃ tāvad asaṃprajānan praviśati yāvanniṣkrāmati | saṃprajānaṃstu samyak prajānāti mātuḥ kukṣiṃ praviśāmyatraiva tiṣṭhāmi ata eva niryāmiti | nāsya viparītau saṃjñādhimokṣau pravarttete | atra punar apadiśyate |

云何不覺悟(15)入母胎及住出。復云何覺悟入住出。若衆生(16)小名位。正欲入母胎時。即起顛倒想欲。或見(17)猛雨洪注疾風飄鼓。或見大陰寒。或見多人(18)沸撓。自謂我今入密草稠林草屋葉屋中。我(19)今匐行住樹根下壁根下。若住亦起顛倒。謂(20)我今於此等中住。若出亦起顛倒。謂我今從(21)此等中出。若大名位衆生亦起顛倒想欲。我(22)今當入園入遊戲處。登上高樓及大殿堂。坐(23)於床座。若住謂住其中。若出謂從此出。如此(24)不覺悟入住出。若覺悟者了解分別。謂我今(25)正入母胎。正住母胎。正出母胎。無顛倒想(26)欲。此中更分別説。

云何三位正不(6)正知。且諸有情若福微薄入母胎位起倒(7)想解。見大風雨毒熱嚴寒或大軍衆聲威亂(8)逼。遂見自入密草稠林葉窟茅廬投樹(9)牆下。住時見已住在此中。出位見身從此(10)處出。若福増多入母胎位起倒想解。自見(11)己身入妙園林升花臺殿居勝床等。住出(12)如前。是謂三時不正知者。若於三位皆能(13)正知。See the next record 於入等時無倒想解。謂入胎位知自(14)入胎。住出胎時自知住出。又別顯示四入(15)胎者。

yaṅ ji ltar na śes bźin ma yin par ma’i mṅal du ’jug ciṅ ’byuṅ ba’i bar du yin pa’am | ji ltar na śes bźin du yin źe na | re źig sems can dbaṅ thaṅ chuṅ bar grags pa ma’i mṅal du ’jug pa la ’di sñam du rluṅ laṅs pa’am | char pa (5) ’bab pa’am | graṅ ba’am | yul ṅan nam | skye bo phal po che’i tshogs ku co ’don pa sñam byed nas | ma la rtsva thibs po’am | nags thibs po’am | rtsva’i spyil po’am | lo ma’i spyil por ’jug pa’am | śiṅ druṅ ṅam | rtsig pa’i druṅ du ’gro’o || gnas na yaṅ ’di dag (6) tu gnas par bya’o || ’byuṅ na yaṅ ’di dag nas ’byuṅ ṅo sñam du log pa’i ’du śes daṅ mos pa dag ’byuṅ bar ’gyur ro || sems can dbaṅ thaṅ che bar grags pa ni kun dga’ ra ba’am | skyed mos tshal lam | khaṅ bzaṅs su ’jug pa’am | khaṅ pa brtsegs pa’am | khri la (7) ’dzeg go || de bźin du gnas so || ’byuṅ ṅo sñam du sems so || re źig śes bźin ma yin par ’jug pa nas ’byuṅ ba’i bar ni de lta bu yin no || śes bźin yin pa ni ma’i mṅal la ’jug go || de ñid du gnas so || de ñid nas ’byuṅ ṅo sñam du yaṅ dag pa ji lta ba bźin du bar (122b1) du rab tu śes te | ’di la phyin ci log gi ’du śes daṅ mos pa dag mi ’byuṅ ṅo || yaṅ ’dir bstan pa daṅ |

garbhāvakrāntayastisraś cakravarttisvayaṃbhuvām |

偈曰。説託胎有三。輪王(27)及二佛。

See the full verse quoted previously

mṅal du ’jug pa gsum dag ste | ’khor los sgyur daṅ raṅ byuṅ gñis ||

釋曰。轉輪王獨覺大正覺。此三人次(28)第應知託胎三義。第一託胎謂轉輪王。何以(29)故。此人正入胎時有覺悟。非住出時。第二(204b1)託胎謂獨覺。此人入住二時有覺悟非出時。(2)第三託胎謂大正覺。此人入住出三時皆有(3)覺悟此中三人悉由當來名所顯。云何三事(4)不同。

且前三種謂轉輪王獨覺大覺。如其(16)次第。初入胎者。謂轉輪王。入位正知非住非(17)出。二入胎者。謂獨勝覺。入住正知非於出(18)位。三入胎者。謂無上覺。入住出位皆能正知。(19)此初三人以當名顯。何縁如是三品不同。

’khor los sgyur ba daṅ | raṅ byuṅ raṅ saṅs rgyas daṅ | rdzogs pa’i saṅs rgyas dag ste | ’og nas (2) go rims źes ’chad par ’gyur ro || de la ’khor los sgyur ba ni daṅ po ste | de ni ’jug pa kho na śes bźin yin gyi gnas pa yaṅ ma yin la | ’byuṅ ba yaṅ ma yin no || raṅ saṅs rgyas ni gnas pa yaṅ ṅo || saṅs rgyas ni ’byuṅ ba yaṅ ṅo || ’dir yaṅ ’byuṅ bar ’gyur ba’i (3) miṅ gis bstan to ||

karmajñānobhayeṣāṃ vā viśadatvād yathākramam || 3.17 ||

偈曰。業智慧及二。次第勝能故。

(20)由業智倶如次勝故。

las sam ye śes sam gñi ga | rgya che’i phyir na go rims bźin ||

viśadakarmaṇāmdārapuṇyakriyāṇāṃ prathamā | viśadajñānānāṃ bāhuśrutyakṛtapravicayānāṃ dvitīyā | viśada puṇyakarmajñānānāṃ tṛtīyā | ta eva tvete cakravarttyādaya evaṃbhūtā yujyante yathākramam | śeṣāṇāṃ caturthīti siddhaṃ bhavati |

釋曰。(5)業勝能者。能作大福徳行人。由福徳有業勝(6)能。故立第一。修習多聞多思人。由智慧有勝(7)能。故立第二。能作大福徳行及修習多聞多(8)思。人由福慧有勝能故。立第三。是轉輪王等(9)三人如此次第。所餘爲第四。此義應爾

第一業勝。謂轉輪王(21)宿世曾修廣大福故。第二智勝。謂獨勝覺久(22)習多聞。勝思擇故。第三倶勝。謂無上覺。曠(23)劫修行勝福智故。 See the full verse qouted previously 除前三種餘胎卵生福(24)智倶劣合成第四。

las rgya chen po bsod nams rgya chen po byed pa rnams ni daṅ po yin no || ye śes rgya chen po thos pa maṅ ba daṅ rab tu ’byed pa byas pa rnams ni gñis pa yin no || bsod nams kyi las daṅ (4) ye śes rgya che ba rnams ni gsum pa yin te | de lta bur gyur pa de dag ni rim bźin du ’khor los sgyur ba la sogs pa yin par rig par bya’o || lhag ma rnams ni bźi pa yin no źes bya bar grub po ||

atredānīṃ bāhyakā ātmavādaṃ parigṛhyottiṣṭhante | yadi sattvo lokāntaraṃ saṃcaratīti pratijñāyate siddha ātmā bhavatīti | sa eṣa pratiṣidhyate

(10)外道本執説我義。於此中執我。言爭事起。彼(11)言若汝立義衆生從別世度餘世。我等本義(12)則成。謂實有我。今破此義。

此中外道執我者言。若(25)許有情轉趣餘世。即我所執有我義成。今爲(26)遮彼。

da ni ’dir phyi rol pa rnams gal te sems can ’jig rten gźan du ’pho’o źes (5) bya bar dam bca’ na bdag grub pa yin no źes bdag tu smra ba yoṅs su bzuṅ nas rgol te | de dgag pa’i phyir |

nātmāsti

偈曰。無我。

頌曰(27)無我唯諸蘊　煩惱業所爲
(28)由中有相續　入胎如燈焔
(29)如引次第増　相續由惑業
(47c1)更趣於餘世　故有輪無初

bdag med ces bya ba smos so ||

kīdṛśa ātmā ya imān nikṣipatyanyāś ca skndhān pratisaṃdadhātīti parikalpyate | sa tadṛśo nāsty antarvyāpārapuruṣaḥ | evaṃ tūktaṃ bhagavatā “asti karmāsti vipākaḥ kārakastu nopalabhyate ya imāṃś ca skandhānnikṣipati anyāṃś ca skandhān pratisaṃdadhātyanyatra dharmasaṃketāt | tatrāyaṃ dharmasaṃketo yadutāsmin satīdaṃ bhavatīti vistareṇa pratītyasamutpādaḥ “ | kīdṛśastarhyātmā na pratiṣidhyate |

釋曰。(13)此我何相。能捨此陰能受彼陰。如彼所分別。 (14)此我實無。謂於内作者人。何以故。非二量境(15)界故。如色塵及眼等根。佛世尊亦説。有業有(16)果報。作者不可得。由無故。故不可説。此我(17)能捨此陰受彼陰。若離法假名。此中法假名(18)者。謂若此有彼有。由此生彼生。廣説十二(19)縁生。此我何相。謂非所破。

(2)論曰。汝等所執我爲何相。能捨此蘊能續(3)餘蘊。内用士夫此定非有如色眼等不可(4)得故。世尊亦言。有業有異熟作者不可(5)得。謂能捨此蘊及能續餘蘊。唯除法假。法(6)假謂何。依此有彼有。此生故彼生。廣説縁(7)起。若爾何等我非所遮。

bdag ji lta bu źig ce na | gaṅ phuṅ po ’di dag ’dor źiṅ phuṅ po gźan dag tu ñiṅ mtshams sbyor ro źes bya bar yoṅs su rtog pa naṅ gi (6) byed pa’i skyes bu de lta bu de med de bcom ldan ’das kyis ’di skad du | las ni yod do || rnam par smin pa ni yod do || chos su brdar btags pa ma gtogs pa gaṅ phuṅ po ’di dag ’dor źiṅ phuṅ po gźan dag tu ñiṅ mtshams sbyor bar byed pa’i byed pa po ni mi dmigs so || de la (7) chos su brdar btags pa ni ’di yin te | ’di lta ste ’di yod pas ’di ’byuṅ ba’o źes rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba rgyas par gsuṅs so || ’o na bdag ji lta bu źig mi dgag ce na |

skandhamātraṃ tu

偈曰。唯諸陰。

唯有諸蘊。

phuṅ po tsam ñid do ||

yadi tu skandhamātram evātmeti upacaryate tasyāpratiṣedhaḥ | evaṃ tarhi skandhā eva lokāntaraṃ saṃcarantīti prāptaṃ skandhamātraṃ tu nātra saṃcaratīti |

釋(20)曰。若假説唯諸陰名我。此我非所破若爾諸(21)陰從此世到餘世。此義應至諸陰不度餘世。(22)云何此諸陰。

謂唯於(8)蘊假立我名非所遮遣。若爾應許諸蘊即(9)能從此世間轉至餘世。蘊刹那滅於輪轉(10)無能。

gal te phuṅ po tsam kho na la bdag ces ’dogs na de la ni dgag pa med do || (123a1) de lta na ’o na phuṅ po bdag ñid ’jig rten gźan du ’pho’o źes bya bar gyur to źe na | de dag ni mi ’pho ba’i phuṅ po tsam ni |

kleśakarmābhisaṃskṛtam |
antarābhavasaṃtatyā kukṣimeti pradīpavat || 3.18 ||

偈曰。煩惱業生起。由中陰相(23)續。入母胎如燈。

數習煩惱業所爲故。令中有蘊相續(11)入胎。譬如燈焔 [See also the full verse quoted previously]

ñon moṅs las kyis mṅon du byas || srid pa bar ma’i rgyun gyis na || mar me bźin du mṅal du ’gro ||

kṣaṇikā hi skandhāsteṣāṃ saṃcarituṃ nāsti śaktiḥ | kleśais tu paribhāvitaṃ karmabhiś ca kleśamātramantarābhāsaṃjñikayā saṃtatyā mātuḥ kukṣimāyāti | tadyathā pradīpaḥ kṣaṇiko ’pi saṃtatyā deśāntaram iti nāsty eṣa doṣaḥ | tasmāt siddham etad asaty apy ātmani kleśakarmābhisaṃskṛṭaḥ skandhānāṃ saṃtāno mātuḥ kukṣim āpadyata iti | sa punaḥ

釋曰。諸陰刹那刹那滅。彼(24)於度無能。煩惱所攝業。所變異故。唯有諸(25)陰。由中有相續往入母胎。譬如燈雖念念滅(26)由相續得至餘處。諸陰亦爾。是故無失。實無(27)有我。但煩惱業所引諸陰相續得入母胎。此(28)義得成(29)阿毘達磨倶舍釋論卷第六(204c1)(2)(3)阿毘達磨倶舍釋論卷第七(4)　　＊婆藪盤豆造(5)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(6)　　＊釋論中分別世間品之二(7) 復次偈曰。

雖刹那滅而能相續轉至(12)餘方。諸蘊亦然。名轉無失。故雖無我而由(13)惑業諸蘊相續入胎義成。如業所引次第(14)轉増諸蘊相續。復由煩惱業力所爲轉趣(15)餘世。

phuṅ po rnams ni skad cig (2) ma ste | de dag la ni ’pho ba’i mthu med kyi ñon moṅs pa rnams daṅ | las rnams kyis yoṅs su bsgos pa’i phuṅ po tsam gyis srid pa bar ma źes bya ba’i rgyun gyis ma’i mṅal du ’gro ste | dper na mar me skad cig ma yin yaṅ rgyun gyis yul gźan du ’gro ba lta bu yin pas de (3) ni ñes pa med do || de lta bas na bdag med bźin du yaṅ ñon moṅs pa daṅ | las rnams kyis mṅon par ’dus byas pa’i phuṅ po rnams kyi rgyun ma’i mṅal du ’jug go źes bya ba ’di grub bo || de yaṅ |

yathākṣepaṃ kramād vṛddhaḥ santānaḥ kleśakarmabhiḥ |
paralokaṃ punar yāti

如引次第長。相續由惑業。更入於(8)餘世。

See the full verse quoted previously

ji ltar ’phaṅs bźin rim gyis rgyun || skyes nas las daṅ ñon moṅs (4) kyis || ’jig rten pha rol dag tu ’gro ||

na hi sarvasya skandhasantānasyākṣepas tulyo bhavaty āyupyasya karmaṇo bhedāt | ato yasya yāvān ākṣas tasya tāvatī vṛddhiḥ krameṇa bhavati | kena krameṇa |

釋曰。一切陰相續牽引不平等。能感(9)壽命業有差別故。此相續隨能引勢。如此次(10)第得増長。何者次第。

謂非一切所引諸蘊増長相續脩促量(16)齊。引壽業因有差別故。隨能引業勢力増(17)徴。齊爾所時次第増長。云何次第。

tshe’i las tha dad pa’i phyir phuṅ po’i rgyun thams cad kyi ’phen pa ’dra ba ni ma yin te | de’i phyir gaṅ źig ji srid du ’phaṅs pa de de srid du rim gyis skye bar ’gyur ro || rim pa gaṅ gis śe na |

“kalalaṃ prathamaṃ dhavati kalalājjāyate ’rbudaḥ |
arbudājjāyate peśī peśīto jāyate ghanaḥ ||
ghanāt praśākhā jāyante keśaromanakhādayaḥ |
indriyāṇi ca rūpīṇi vyañjanānyanupūrvaśaḥ ||

如偈言(11)初名柯羅邏　次生頞浮陀
(12)從此生俾尸　俾尸生伽那
(13)伽那生捨佉　及髮毛爪等
(14)并有色諸根　次第生身分

如聖説(18)言(19)最初羯剌藍　次生頞部曇
(20)從此生閉尸　閉尸生鍵南
(21)次鉢羅奢佉　後髮毛爪等
(22)及色根形相　漸次而轉増

gtsug lag las | daṅ por nur nur po (5) yin no || nur nur po las mer mer skye || mer mer po las nar nar skye || nar nar po las mkhraṅ ’gyur skye || mkhraṅ las rkaṅ lag ’gyus pa ’dra || skra spu sen mo la sogs pa || dbaṅ po gzugs can rnams daṅ ni || mtshams rnams rim gyis skye bar ’gyur ||

ity āryāḥ | etāḥ pañca garbhāvasthāḥ kalalārbudapeśīghanapraśākhāvasthāḥ | tasya khalu kālāntareṇa paripākaprāptasya garbhaśatlasyābhyantarāt mātuḥ kukṣau karmavipākajā vāyavo vānti ye taṃ garbhaśalyaṃ saṃparivarttya mātuḥ kāyāvakṣaradvārābhimukhamavasthāpayanti | sakrūrapurīṣapiṇḍa ivātimātraṃ sthānāt pracyuto duḥkhaṃ saṃparivarttyate | yadi punaḥ kadācin mātur āhāravihārakriyāpacāreṇa ca pūrvakarmāparādhena garbha eva vyāpādaṃ prāpnoti tata enaṃ tajjñāstriyaḥ kumārabhṛtyakā vā sukhoṣṇena sarpistailena supiṣṭena śālmalīkalkenānyena vā hastam abhyajya tīkṣṇaṃ tanukaṃ cātra śastrakam upanivadhya tasmin varcaskūpa ivogradurgandhāndhakārasamalapalvale suvahukrimikulasahasrāvāse nityasrāviṇi satatapratikriye śukraśoṇitalasikāmalasaṃklinnaviklinnakvathitapicchile paramavībhatsadarśane chidratanucarmāvacchādite pūrvakarmavīpākarje mahati kāmanāḍīrvaṇe hastaṃ praveśyāṅgam aṅgaṃ nikṛtyādhyāharanti | sa cāpy aparaparyāyavedanīyena karmaṇā pūrvakeṇa kām api gatiṃ nīyate | atha punaḥ svasti prajāyate tata enaṃ mātā putrābhilāṣiṇī tatparikā vā striyaḥ sadyojātakaṃ taruṇavrṇāyamānātmānaṃ śastrakṣārā yamāṇasaṃsparśābhyāṃ pāṇibhyāṃ parigṛhya snāpayanti stanyena sarpipā vāpyāyayanti audārikaṃ cāhāramāhartuṃ krameṇābhyāsayanti | tasya vṛddher anvayādīndriyāṇāṃ paripākān punar api kleśāḥ samudācaranti karmaṇi copacayaṃ gacchanti | saḥ taiḥ kāyasya bhedād antarābhavasaṃtatyā pūrvavat paralokaṃ punar yāti |

See the previous record (15)此五位皆在胎内。謂柯羅邏。頞浮陀。俾尸。伽(16)訶那。波羅捨佉。此胎中刺。由時節次第増(17)長至成熟位。於母腹中業報所生。猛風吹之。(18)風轉胎刺安置令向母身門。此胎如強糞聚(19)過量難忍。次從此處墮。是時二苦不可爲譬。 (20)復次或時母飮食威儀執作過差。或由宿業(21)過失。於胎内死。是時有諸女人善識方便。及(22)諸醫師解養嬰兒。方温以酥油。及睒摩梨滑(23)汁用以塗手。手著小利刃。於胎内譬如糞坑。(24)最劇臭闇不淨之器。是無量千蟲類住處。穢(25)汁常流。恒須對治。不淨及血垢膩洟液。濕爛(26)臭滑之所染汚。鄙惡叵見。穿漏薄皮以覆其(27)上。宿業所作。身大創孔手内其中。分分斷(28)割牽出於外。此胎中子。由宿後報業引入餘(29)道。趣向難知。復次若生無難。是時或母乳(205a1)子。或餘女人能瞻視之。此兒體似新瘡。觸如(2)刀仗及烈灰汁。愛此兒身及以洗拭。次唅以(3)清酥。飮以母乳。漸次飴以細麁飮食令稍(4)習之。此子由次第増長。由諸根成熟諸惑更(5)起。諸業更生及更増長。由此惑業捨命之後。 (6)由中有相續如前。更入餘世。

See the previous record (23)謂母腹中分位有五。一羯剌藍位。二頞部(24)曇位。三閉尸位。四鍵南位。五鉢羅奢佉位。此(25)胎中箭漸次轉増。乃至色根形相滿位。由業(26)所起異熟風力轉胎中箭令趣産門。如強(27)糞團過量閟澁。從此轉墮劇苦難任。其(28)母或時威儀飮食執作過分。或由其子宿罪(29)業力死於胎内。時有女人或諸醫者妙通(48a1)産法善養嬰兒。温以穌油睒未梨汁用塗(2)其手執小利刀。内如糞坑最極猥賤雜(3)穢充塞。黒闇所居無量千虫之所依止。常(4)流惡汁恒須對治。精血垢膩潰爛臭滑。不(5)淨流溢鄙穢叵觀。穿漏薄皮以覆其上。宿(6)業所引。身瘡孔中分解肢節牽出於外。然(7)此胎子乘宿所爲順後受業所趣難了。或(8)復無難安隱得生。體如新瘡細軟難觸。或(9)母愛子或餘女人以如刀灰麁澁兩手執(10)取洗拭而安處之。次含清酥飮以母乳漸(11)令習受細麁飮食。次第轉増至根熟位。復(12)起煩惱積集諸業。由此身壞。復有如前中(13)有相續更趣餘世。

źes ’byuṅ (6) ṅo || nur nur po daṅ | mer mer po daṅ | nar nar po daṅ | mkhraṅ ’gyur daṅ | rkaṅ lag ’gyus pa’i gnas skabs de dag ni mṅal gyi gnas skabs lṅa yin no || yaṅ dus gźan na mṅal gyi zug rṅu de yoṅs su smin par gyur pa mṅal gyi naṅ na gaṅ dag gis mṅal gyi (7) zug rṅu de bsgyur nas ma’i lus kyi mi gtsaṅ ba’i sgo logs su kha bstan nas ’jog par byed pa las kyi rnam par smin pa las skyes pa’i rluṅ dag ldaṅ ste | de gnas nas sbed pa na mi gtsaṅ ba mkhraṅ po de śin tu chen po ’chir ba bźin du spo dka’ ba yin no || gal te na res ’ga’ (123b1) ma’i zas daṅ | gnas pa’i bya ba mi mthun par spyod pa’am sṅon gyi las kyi ñes pas mṅal kho nar ’chi bar ’gyur ro || de nas ’di de śes pa’i bud med dam | gźon nu’i sman pas mar sar ram | til mar ’jam tsam mam | śiṅ śal ma le legs par btags pa’i phye ma’am | (2) gźan yaṅ ruṅ bas lag pa bskus nas | de la mtshon rnon po srab mo btags te | rkyag doṅ lta bur mi bzad pa dri ṅa ba mun khuṅ la sogs pa’i ’dam rdzab srin bu’i rigs śin tu maṅ po stoṅ phrag gi gnas | rtag tu ’dzag par ’gyur ba | rtag tu byi dor bya dgos pa | khu chu daṅ (3) khrag daṅ chu ser daṅ dri mas kun tu myags pa | rnam par myags pa | rul pa | rnags pa | ’gred pa | mthoṅ na ’jigs su ruṅ ba pags pa rdol ba srab mos g-yogs pa | sṅon gyi las kyi rnam par smin pa las skyes pa lus kyi rma ’khyims pa chen po der lag pa bcug ste | yan lag (4) daṅ ñiṅ lag bcad nas ’byin to || de yaṅ sṅon gyi las lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur bas śed du khrid par byed do || ’on te bde bar btsa’ bar ’gyur na ni de nas ’di bu ’dod pa’i ma’am | de’i g-yog bu med rnams kyis btsas ma thag pa’i lus rma sar pa lta bu mtshon (5) daṅ thal ba’i sman lta bu’i reg pa daṅ ldan pa’i lag pa gñis kyis blaṅs nas ’khru bar byed do || nu źo daṅ mar sar gyis skyed par byed ciṅ rim gyis kha zas rags pa bza’ bar goms par yaṅ byed do || de skye ba’i rgyus dbaṅ po rnams loṅs su smin nas ni yaṅ ñon moṅs pa (6) rnams kun tu spyod ciṅ | las rnams kyaṅ stsogs par ’gyur ro || de dag gi lus źig nas yaṅ sṅa ma bźin du srid pa bar ma’i rgyun gyis ’jig rten pha rol tu ’gro ste |

ity anadibhavacakrakam || 3.19 ||

偈曰。故有輪無(7)初。

See the full verse quoted previously [47c1]

srid pa’i ’khor lo thog ma med ||

etena prakāreṇa kleśakarmahetukaṃ janma taddhetukāni punaḥ kleśakarmāṇi tebhyaḥ punar janmetyanādibhavacakrakaṃ veditavyam | ādau hi parikalpyamāne tasyāhetukatvameteṣu sajyeta sati cāhetukatve sarvamevedamahetukaṃ prāduḥsyāt | dṛṣṭaṃ cāṅkurādīṣu bījādīnāṃ sāmarthyaṃ deśakālapratiniyamād agnyādīnāṃ ca pākajādiṣviti nāsti nirhetukaḥ prādurbhāvaḥ | nityakāraṇāstitvavādaś ca prāgeva paryudastaḥ | tasmān nāsty eva saṃsārasyādiḥ | antas tu hetukṣayāt yuktaḥ | hetvadhīnatvāj janmano bījakṣayādivaṅkurasyeti |

釋曰。由此道理。生以惑業爲因。惑業以(8)生爲因。生復以惑業爲因。如是應知。生死輪(9)無初。何以故。若分別執有初。此初應成無(10)因。若初實無因。所餘一切悉自然生。皆應無(11)因。現見此事。於芽等中有種子等。功能。由(12)處時定故。火等諸因。於熟等果亦爾。是故(13)無生無因。説常住爲因。於前已破。是故生死(14)必定無初。是生死終。由因盡可然。由生屬因(15)故。譬如芽屬種子。由種子壞故芽滅。

如是惑業爲因故生。生(14)復爲因起於惑業。從此惑業更復有生。故(15)知有輪旋環無始。若執有始始應無因。始(16)既無因餘應自起。現見芽等因種等生。由(17)處及時倶決定故。又由火等熟變等生。由(18)此定無無因起法。説常因論如前已遣。是(19)故生死決定無初。然有後邊由因盡故。生(20)依因故。因滅壞時生果必亡。理定應爾。如(21)種滅壞芽必不生。

rnam pa des na las daṅ ñon moṅs pa’i rgyu las byuṅ ba’i skye ba daṅ | yaṅ (7) de las byuṅ ba’i las daṅ ñon moṅs pa rnams daṅ | yaṅ de las skye ba rnams yin pas na srid pa’i ’khor lo thog ma med pa yin par rig par bya’o || thog ma źig brtags na ni de’i rgyu med pa ñid du thal par ’gyur ro || rgyu med pa ñid gcig yin na ni ’di thams cad kyaṅ rgyu (124a1) med pa kho nar ’gyur ba źig na yul daṅ dus so sor ṅes pa las myu gu la sogs pa la sa bon la sogs pa daṅ | chos pa la sogs pa la me la sogs pa’i nus pa yaṅ mthoṅ bas rgyu med pa las ’byuṅ ba ni med do || rgyu rtog pa yod par smra ba ni sṅar bsal zin (2) pa ñid do || de lta bas na ’khor ba’i thog ma ni med pa kho na’o || skye ba ni rgyu la rag lus pa’i phyir rgyu zad pa las mtha’ daṅ ldan par ni rigs te | sa bon zad bas myu gu bźin no ||

ya eṣa skandhasaṃtāno janmatrayāvastha ūpadiṣṭaḥ

是陰相(16)續所説。三生爲位。

如是蘊相續説三生爲(22)位。

de ltar phuṅ po’i rgyun skye ba’i gnas skabs gsum pa bstan pa gaṅ yin pa |

sa pratītyasamutpādo dvādaśāṅgastrikāṇḍakaḥ |

偈曰。如此縁生法。十二(17)分三節。

頌曰(23)如是諸縁起　十二支三際
(24)前後際各二　中八據圓滿

de ni rten ciṅ ’brel (3) ’byuṅ ba’i || yan lag bcu gñis cha gsum mo ||

tatra dvādaśāṅgāni avidyā saṃskārā vijñānaṃ nāmarūpaṃ ṣaḍāyatanaṃ sparśo vedanā tṛṣṇā upādānaṃ bhavo jātirjarāmaraṇaṃ ca | trīṇi kāṇḍāni pūrvāparāntamadhyānyatītānāgatapratyutpannāni janmāni | kathameṣu trikāṇḍeṣu dvādaśāṅgāni vyavasthāpyante |

釋曰。此中十二分者。一無明二行(18)三識四名色五六入六觸七受八愛九取十有(19)十一生。十二老死。三節者。一前際二後際三(20)中際。謂過去未來現世。云何於三節安立十(21)二分。

(25)論曰。十二支者。一無明二行三識四名色五(26)六處六觸七受八愛九取十有十一生十二老(27)死。言三際者。一前際二後際三中際。即是(28)過未及現三生。云何十二支於三際建立。

de la yan lag bcu gñis ni ma rig pa daṅ | ’du byed daṅ | rnam par śes pa daṅ | miṅ daṅ gzugs daṅ | skye mched drug daṅ | reg pa daṅ | tshor ba daṅ | sred pa daṅ | len pa daṅ | srid pa daṅ | skye ba daṅ | rga śi daṅ | cha (4) gsum ni sṅon gyi mtha’ daṅ | phyi ma’i mtha’ daṅ | bar dag ste | ’das pa daṅ | ma ’oṅs pa daṅ | da ltar byuṅ ba’i skye ba dag yin no || cha gsum po ’di dag tu yan lag bcu gñis ji ltar rnam par gźag ce na |

pūrvāparāntayor dve dve madhye ’ṣṭau

偈曰。前後際二二。於中八。

謂(29)前後際各立二支。中際八支。故成十二。See also previous verse

sṅon daṅ phyi mtha’i gñis gñis pa ||

釋曰。無明(22)行在前際。生老死在後際。所餘八在中際。此(23)八分一切衆生於此生爲具有不。答非。若爾(24)何

無(48b1)明行在前際。生老死在後際。所餘八在中(2)際。此中際八一切有情此一生中皆具有不。(3)非皆具有。若爾何故説

ma rig pa daṅ | ’du byed (5) rnams ni sṅon gyi mthar ro || skye ba daṅ | rga śi ni phyi ma’i mthar ro || lhag ma brgyad ni bar du’o || yaṅ ci thams cad kyi skye ba ’di la yan lag brgyad po ’di dag yod dam źe na | smras pa | ma yin no || ’o na su la yod ce na |

paripūriṇaḥ || 3.20 ||

衆生具八。

有八支。

yoṅs rdzogs ldan no ||

parīpūro ’syāstīti paripūro ya etāni sarvāṇyevāvasthāntarāṇi spṛśati so ’tra pudgalo ’bhipreto na tu yo ’ntarāla eva mriyate | nāpi rūpārupyāvacaraḥ | tathā hi mahānidānaparyāye kāmāvacara eva pudgalo nirdiṣṭaḥ | “vijñānaṃ cedānanda mātuḥ kukṣiṃ nāvakrāmed” iti vacanāt | yadā tu dvividhaḥ pratītyasamutpāda ucyate paurvāntikaścāparāntikaśceti tadā saptāṅgāni paurvāntiko yāvad vedanāntaḥ pañcāparāntikaḥ | saphalahetukayoḥ pūrvāparāntayor grahaṇāt |

偈曰。具生。釋曰。若衆生觸一(25)切位。説名具生。非於中陰死。非託色無色(26)界生。何以故。於大因縁經中。但約欲界衆(27)生説。經言。阿難。若識不託母胎赤白。爲得(28)變異成柯羅邏不。不得世尊。廣説如經。有(29)時説縁生有二種。有屬前際攝縁生。有屬後(205b1)際攝縁生。於中七分説名前際。謂從無明乃(2)至受。所餘五分説名後際。合前後際因果爲(3)二分故。

據圓滿者。(4)此中意説。補特伽羅歴一切位名圓滿者。 (5)非諸中夭及色無色。但據欲界補特伽羅。(6)大縁起經説具有故。彼説。佛告阿難陀言。(7)識若不入胎得増廣大不。不也世尊。乃至(8)廣説。有時但説二分縁起。一前際攝。二後際(9)攝。前七支前際攝。謂無明乃至受。後五支後(10)際攝。謂從愛至老死。前後因果二分攝故。

’di la yoṅs su rdzogs pa (6) yod pas na yoṅs su rdzogs ldan no || ’dir ni gaṅ zag gaṅ źig gnas skabs kyi bye brag ’di thams cad la reg pa de la dgoṅs pa yin gyi | gaṅ bar ma do kho nar ’chi ba yaṅ ma yin la | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yaṅ ma yin te | ’di ltar gleṅ gźi chen (7) po’i rnam graṅs kyi mdo las kun dga’ bo gal te rnam par śes pa ma’i mṅal du źugs par ma gyur na źes gsuṅs pa’i phyir ’dod pa na spyod pa’i gaṅ zag kho nar bstan pa yin no || gaṅ gi tshe rten ciṅ ’brel par ’byuṅ ba sṅon gyi mtha’ ba daṅ | phyi ma’i mtha’ pa źes rnam pa (124b1) gñis su brjod pa de’i tshe ni tshor ba la thug pa’i bar yan lag bdun ni sṅon gyi mtha’ pa yin la | lṅa ni phyi ma’i mtha’ pa yin te | sṅon daṅ phyi ma’i mtha’ daṅ ’bras bu daṅ rgyu daṅ bcas pa dag smos pa’i phyir ro ||

atha ka ime ’vidyādayaḥ |

何法名無明等。

(11)無明等支何法爲體。

yaṅ ma rig pa la sogs pa ’di dag gaṅ yin źe na |

pūrvakleśā daśā ’vidyā

偈曰。宿惑位無明。

頌曰(12)宿惑位無明　宿諸業名行
(13)識正結生蘊　六處前名色
(14)從生眼等根　三和前六處
(15)於三受因異　未了知名觸
(16)在婬愛前受　貪資具婬愛
(17)爲得諸境界　遍馳求名取
(18)有謂正能造　牽當有果業
(19)結當有名生　至當受老死

ma rig ñon (2) moṅs sṅon gnas skabs ||

yā pūrvake janmani kleśāvasthā sehāvidyety ucyate | sāha caryāttadvaśena teṣāṃ samudācārāc ca | rājāgamanavacane tadanuyātrikā gamanasiddhavat |

(4)釋曰。於宿世中一切惑位。於今名無明。與無(5)明共行故。由無明力所餘得起故。譬如於説(6)王行中説導從行亦名王行。

(20)論曰。於宿生中諸煩惱位至今果熟總謂(21)無明。彼與無明倶時行故。由無明力彼現(22)行故。如説王行非無導從。王倶勝故總謂(23)王行。

tshe sṅa ma la ñon moṅs pa’i gnas skabs gaṅ yin pa de ni ’di la ma rig pa źes bya ste | lhan cig spyod pa’i phyir daṅ | de’i dbaṅ gis de dag kun tu ’byuṅ ba’i phyir rgyal po gśegs so źes byas na de’i źa ’briṅ pa yaṅ ’oṅ bar ’grub pa bźin no ||

saṃskārāḥ pūrvakarmaṇaḥ |

偈曰。及宿業名(7)行。

See the full verse quoted previously

’du (3) byed dag ni sṅon las kyi ||

daśeti varttate | pūrvajanmanyeva yā puṇyādikarmāvasthā seha saṃskārā ityucyante yasya karmaṇa iha vipākaḥ |

釋曰。位言次第流。於宿世中福等業位。(8)於今名行。若今有是彼果報。

於宿生中福等業位至今果熟總得(24)行名。初句位言流至老死。 See the previous record

gnas skabs źes bya bar sbyar te | che sṅa ma la bsod nams la sogs pa’i las kyi gnas skabs gaṅ yin pa de ni ’di la ’du byed rnams źes bya ste | las gaṅ gis ’dir rnam par smin pa’o ||

saṃdhiskandhāstu vijñānaṃ

偈曰。託生陰(9)名識。

See the full verse quoted previously

rnam śes mtshams sbyor phuṅ po yin ||

mātuḥ kukṣī pratisaṃdhikṣaṇe pañca skandhā vijñānam |

釋曰。於母胎中初託生刹那。所有五(10)陰名識。

於母胎等正結(25)生時一刹那位五蘊名識。

ma’i mṅal (4) du ñiṅ mtshams sbyor ba’i skad cig ma la phuṅ po lṅa ni rnam par śes pa yin no ||

nāmarūpamataḥ param || 3.21 ||
prāk ṣaḍāyatanotpādāt

偈曰。此後稱名色。先於六入生。

See the full verse quoted previously

miṅ daṅ gzugs ni de phan chad || skye mched drug doṅ tshun chad do ||

saṃdhicittāt pareṇa yāvat ṣaḍāyatanaṃ notpadyate sā ’vasthā nāmarūpaṃ tāvat ṣaḍāyatanam ity ucyate | prakcaturāyatanotpādādini vaktavye ṣaḍāyatanavacanaṃ tadā tadvyavasthāpanāt |

釋(11)曰。從託生心。後乃至六入未生。此位稱名(12)色。應説先於四入生。云何言六。六者如此(13)量立入故。是時四生。六圓滿故。

結生識後六處生(26)前中間諸位總稱名色。此中應説四處生(27)前而言六者據滿立故。

mtshams sbyor ba’i sems phan chad nas ji srid du skye mched drug ma dod kyi bar gyi gnas skabs de ni miṅ daṅ gzugs źes bya’o || (5) skye mched bźi dod tshun chad do źes brjod pa bya ba yin pa las skye mched drug ces brjod pa ni de’i tshe de rnam par ’jog pa’i phyir ro ||

tatpūrvaṃ trikasaṃgamāt |

偈曰。此先(14)三和合。

See the full verse quoted previously

de ni gsum ’dus tshun chad do ||

utpanne ṣaḍāyatane sāvasthā tāvat ṣaḍāyatanam ity ucyate yāvad indriyaviṣayavijñānatrikasaṃnipātaḥ |

釋曰。若六入已生。此位説名六入。(15)乃至根塵識三和合未起。

眼等已生至根境(28)識未和合位得六處名。已至三和未了

skye mched drug doṅ nas ji srid du dbaṅ po daṅ yul daṅ rnam par śes pa daṅ gsum ma ’dus pa de srid kyi gnas (6) skabs de ni skye mched drug ces bya’o źes

sparśaḥ prāksukhaduḥkhādikāraṇajñānaśaktitaḥ || 3.22 ||

偈曰。觸先樂苦捨。(16)能分別因智。

See the full verse quoted previously

reg pa bde sdug la sogs kyi rgyu śes nus pa tshun chad do ||

trayāṇāṃ saṃnipātāt sparśo bhavati | sa yāvad vedanātrayakāraṇaparicchedena samartho bhavati sā ’vasthā sparśa ity ucyate | paricchedasāmarthye sati

釋曰。由三和合名觸。此人乃(17)至未能了別三受因異。此位名觸。若已能了(18)別三受因。

(29)三受因差別位總名爲觸。

reg pa ni gsum ’dus te des ji srid du tshor ba gsum gyi rgyu yoṅs su gcod par ma nus pa’i gnas skabs de ni reg pa źes bya’o || yoṅs su gcod nus nas ni |

vittiḥ prāk maithunāt

偈曰。受先婬欲愛。

See the full verse quoted previously

tshor ’khrig tshun (7) chad |

vedanāvasthā yāvanmaithunarāgo na samudācarati |

釋曰。受位者。(19)了別三受因爲體乃至未起婬欲愛。

已了三受因差(48c1)別相未起婬貪此位名受。

tshor ba’i gnas skabs ni ji srid du ’khrig pa’i ’dod chags kun tu mi spyod pa’i bar ro ||

tṛṣṇā bhogamaithunarāgiṇaḥ |

偈曰。求(20)婬樂具愛。

See the full verse quoted previously

sred pa ni | loṅs spyod ’khrig pa’i chags can gyi |

kāmaguṇamaithunarāgasamudācārāvasthā tṛṣṇety ucyate yāvanna tadviṣayaparyeṣṭimāpadyate |

釋曰。於欲塵及情色愛欲生起位(21)名愛。乃至未能尋求五塵。

貪妙資具婬愛(2)現行未廣追求此位名愛。

’dod pa’i yon tan daṅ | ’khrig pa’i ’dod chags kun tu spyod pa’i gnas skabs ji srid du yul yoṅs su tshol ba la ma (125a1) źugs pa ni srid pa źes bya’o ||

upādānaṃ tu bhogānāṃ prāptaye paridhāvataḥ || 3.23 ||

偈曰。四取謂生(22)具。爲得故遍尋

See the full verse quoted previously

ñe bar len pa loṅs spyod rnams || thob par bya phyir yoṅs rgyug pa’i ||

yasyām avasthāyāṃ viṣayaprāptaye paryeṣṭimāpannaḥ sarvato dhāvatyasāvavasthā upādānam ity ucyate | tathā ca paridhāvan

釋曰。若於此位中著心尋(23)覓五塵。爲得故於一切處馳求。此位名取。如(24)此馳求。

爲得種種上(3)妙境界周遍馳求。此位名取。

gnas skabs gaṅ du yul thob par bya ba’i phyir yoṅs su tshol ba la źugs nas thams cad du rgyug pa de ni len pa źes bya’o || de ltar yoṅs su (2) rgyug pa na ||

sa bhaviṣyat bhavaphalaṃ kurute karma tat bhavaḥ |

偈曰。當來有果報。能造業名有。

See the full verse quoted previously

de srid ’bras bu ’byuṅ ’gyur ba’i || las byed de ni srid pa yin ||

sa viṣayāṇāṃ prāptihetoḥ paridhāvan paunarbhavikaṃ karmopacinoti so ’sya bhavaḥ | tena hi karmaṇā punar itaḥ pracyutasyāyatyāṃ pratisaṃdhirbhavati | yo ’sau

釋(25)曰。此人因求得欲塵心馳求。能生長感未來(26)有報業。此位名有。由此業從今生更退。於未(27)來世正託生位。偈曰。

因馳求故(4)積集能牽當有果業此位名有。由是業(5)力從此捨命正結當有此位名生。

de yul rnams thob par bya ba’i phyir yoṅs su rgyug pa na yaṅ srid pa la sogs pa de ni de’i srid pa yin no || las des yaṅ ’di nas śi ’phos nas tshe phyi mar ñiṅ mtshams sbyor bar ’gyur te |

pratisaṃdhiḥ punar jātiḥ

更接有名生。

See the full verse quoted previously

ñiṅ (3) mtshams sbyor ba de ni skye ba yin |

yad eveha vijñānāṅgaṃ tadevāsyānyatra janmani jātiḥ | tat ūrdhvaṃ

釋曰。此(28)位名更接。何以故。於今生是識分。於未來(29)名生。從此後

當有(6)生支即如今識

’di la rnam par śes pa’i yan lag gaṅ yin pa de ni tshe gźan du skye ba yin no ||

jarāmaraṇamā vidaḥ || 3.24 ||

偈曰。老死乃至受。

See the full verse quoted previously

de phan chad tshor ba’i bar ni rga śi yin |

釋曰。除生(205c1)從此後乃至受。此位名老死。是四分謂名色(2)六入觸受。於未來名老死。分判十二分如此。 (3)此縁生餘處説有四種。一約刹那説。二約多(4)時説。三約相應説。四約位説。云何約刹那(5)説。於一刹那中具有十二分。譬如有人由隨(6)貪愛染汚斷衆生壽命。此人一刹那具有十(7)二分。是中癡惑名無明。作殺意名行。了別(8)塵類名識。與識倶起四陰名色。約名色清淨(9)根名六入。六入相對和合名觸。領觸名受。是(10)貪名愛。所餘與愛相應上心惑名取。彼所生(11)身口二業名有。如此等法起名生。變異名老。(12)滅名死。復説約刹那約相應。如分別道理論(13)説。約位説者。十二分皆有五陰。無間生相續(14) 名多時。於四中今説何縁生。

生刹那後漸増乃至當來受(7)位總名老死。如是老死即如今世名色六(8)處觸受四支。辯十二支體別如是。又諸縁(9)起差別説四。一者刹那。二者連縛。三者(10)分位。四者遠續。云何刹那。謂刹那頃由貪(11)行殺具十二支。癡謂無明。思即是行。於諸(12)境事了別名識。識倶三蘊總稱名色。住名(13)色根説爲六處。六處對餘和合有觸。領觸(14)名受。貪即是愛。與此相應諸纒名取。所起(15)身語二業名有。如是諸法起即名生。熟變(16)名老滅壞名死。復有説者。刹那連縛如品(17)類足。倶遍有爲。十二支位所有五蘊皆分(18)位攝。即此懸遠相續無始説名遠續。世尊於(19)此意説者何。

skye ba phan chad tshor ba’i gnas skabs kyi bar ni rga śi ste | ’di la yan lag bźi po miṅ daṅ gzugs daṅ (4) skye mched drug daṅ | reg pa daṅ | tshor ba gaṅ dag yin pa de dag ñid gźan dag tu rga śi yin no || de ltar na de dag ni yan lag bcu gñis yin no || rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba de ni rnam pa bźir brjod do || skad cig pa daṅ | rgyun chags pa daṅ | ’brel pa can (5) daṅ | gnas skabs pa’o || skad cig ma ji lta bu źe na | skad cig ma gcig la yan lag bcu gñis yod pa ste | ’di lta ste | chags pa’i dbaṅ gis srog gcod pa’i rmoṅs pa gaṅ yin pa de ni ma rig pa’o || sems pa gaṅ dag yin pa de dag ni ’du byed rnams so || (6) dṅos po so sor rnam par rig pa ni rnam par śes pa’o | rnam par śes pa daṅ lhan cig ’byuṅ ba’i phuṅ po bźi ni miṅ daṅ gzugs so || miṅ daṅ gzugs la rnam par gnas pa’i dbaṅ po rnams ni skye mched drug go || skye mched drug ’dus pa ni rig pa’o || reg pa (7) ñams su myoṅ ba ni tshor ba’o || chags pa gaṅ yin pa de ni sred pa’o || de daṅ mtshuṅs par ldan pa’i kun nas dkris pa rnams ni len pa’o || des kun nas bslaṅ ba’i lus daṅ | ṅag gi las ni srid pa’o || las de rnams skye ba ni skye ba’o || yoṅs su smin pa ni (125b1) rga ba’o || źig pa ni śi ba’o || yaṅ smras pa | skad cig pa daṅ | ’brel pa can ni rab tu byed pa dag las ji skad ’byuṅ ba bźin no || rab tu byed pa dag las ji skad du ’byuṅ źe na | rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba gaṅ źe na | ’dus byas kyi chos thams cad do || rten ciṅ ’brel (2) bar ’byuṅ ba’i chos rnams gaṅ źe na | ’dus byas kyi chos thams cad do źes ’byuṅ ṅo || gnas skabs pa ni bcu gñis daṅ ldan pa’i phuṅ po lṅa’i gnas skabs tshe gsum bar chad med par ’brel ba dag yin no || de ñid rgyun chags pa yaṅ yin no || de rnams las (3) bcom ldan ’das kyis ’di gaṅ las dgoṅs śe na |

āvasthikaḥ kileṣṭo ’yaṃ

偈曰。此今約位(15)説。

頌曰(20)傳許約位説　從勝立支名

’di ni gnas skabs par ’dod lo ||

yadyaṅgamaṅgaṃ pañca skandhāḥ kiṃ kāraṇam avidyādīneva dharmān kīrttayati sma |

釋曰。若分分具有五陰。云何唯説無明等(16)爲分不説餘。

(21)論曰。傳許。世尊唯約分位説諸縁起有十(22)二支。若支支中皆具五蘊。何縁但立無明等(23)名。

gal te yan lag daṅ yan lag la phuṅ po lṅa char yod na ci’i phyir ma rig pa la sogs pa’i chos rnams kho nar bsgrags śe na |

prādhānyat tv aṅgakīrtanam |

偈曰。由勝説爲分。

See the previous verse

gtso bo’i phyir na yan lag bsgrags ||

avidyāpradhānām avasthāmavidyāṃ jagāda saṃskārapradhānāṃ saṃskārānyāvajjarāmaraṇamityadoṣaḥ | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ sūtre dvādaśāṅga uktaḥ prakaraṇeṣv anyathā “pratītyasamutpādaḥ katamaḥ | sarve saṃskṛtā dharmā” iti | abhiprāyikaḥ sūtre lākṣaṇiko ’bhidharmaḥ | tathāvasthikaḥ kṣaṇikaḥ prākarṣikaḥ sāṃbandhikaḥ sattvākhyo ’sattvākhyaśceti bhedaḥ | kimarthaṃ punaḥ sūtre sattvākhya eva |

釋曰。若於(17)位中無明爲勝。説此位名無明。若於中行勝(18)説名行。乃至老死勝説名老死。是故無失。復(19)云何於經中説縁生有十二分。於分別道理(20)論説異。彼論云。何者爲縁生。謂一切有爲(21)法。於經有別意。故説十二。於阿毘達磨約(22)法相説。復有別説。縁生有六種。謂約位説。(23)約刹那説。約多時説。約相應説。約衆生名(24)説。約衆生非衆生名説。云何於經中但説衆(25)生名。

以諸位中無明等勝故。就勝立無明等(24)名。謂若位中無明最勝。此位五蘊總名無明。(25)乃至位中老死最勝。此位五蘊總名老死。故(26)體雖總名別無失。何縁經説此十二支與(27)品類足所説有異。如彼論説。云何爲縁起。 (28)謂一切有爲乃至廣説。素怛纜言因別意趣。(29)阿毘達磨依法相説如是宣説。分位刹那(49a1)遠續連縛唯有情數。情非情等是謂差別。契(2)經何故唯説有情。

ma rig pa (4) gtso bo yin pa’i gnas skabs su ni ma rig par bśad la | ’du byed gtso bo yin par ni ’du byed nas rga śi gtso bo yin pa’i bar du ni rga śi kho na bśad pas ñis pa med do || yaṅ ci’i phyir mdo sde las ni yan lag bcu gñis su gsuṅs la | rab tu byed pa dag las ni (5) rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba gaṅ źe na | ’dus byas kyi chos thams cad do źes gźan du ’byuṅ źe na | mdo las gsuṅs pa ni dgoṅs pa can yin no || chos mṅon pa las ni mtshan ñid pa yin te | de bźin du gnas skabs pa daṅ | skad cig pa daṅ | rgyun (6) chags pa daṅ | ’brel pa can daṅ | sems can du ston pa daṅ | sems can ma yin par ston pa źes bya ba tha dad pa yin no || yaṅ ci’i phyir mdo las sems can du ston pa kho na gsuṅs śe na |

pūrvāparāntamadhyeṣu saṃmohavinivṛttaye || 3.25 ||

偈曰。於前後中際。爲除他無明。

頌曰(3)於前後中際　爲遣他愚惑

sṅon daṅ phyi mtha’ bar dag la || rmoṅs pa rnam par bzlog phyir ro ||

ata eva ca trikāṇḍaḥ | tatra pūrvāntasaṃmoho yata iyaṃ vicikitsā kiṃ nva hamabhūvamatīte ’dhvani āhosvinnābhūvaṃ ko nvahamabhūvaṃ kathaṃ nvahamabhūvam iti | aparāntasaṃmoho yata iyaṃ vicicitsā kiṃ nu bhaviṣyāmyanāgate ’dhvanīti vistaraḥ | madhyasaṃmoho yata iyaṃ vicikitsā kimsvididaṃ ke santaḥ ke bhaviṣyāma iti | etasya trividhasya saṃmohasya vyāvarttanārthaṃ sattvākhya eva trikāṇḍaś ca pratītyasamutpāda upadiṣṭaḥ sūtre yathākramamavidyā saṃskārāś ca jātirjarāmaraṇaṃ ca vijñānaṃ yāvat bhavaś ca | tathā hi sūtra evoktaṃ “yataś ca bhikṣavo bhikṣuṇā pratītyasamutpādaś ca pratītyasamutpannāś ca dharmā evaṃ yathābhūtaṃ samyak prajñayā dṛṣṭā bhavanti | sa na pūrvāntaṃ pratisarati kiṃ nv aham abhūvam atīte ’dhvanīti” vistaraḥ | tṛṣṇopādānabhavā apy aparāntasaṃmohavyāvartanārtham ity apare | tasyaiva hy ete hetava iti sa punar eṣa dvādaśāṅgaḥ pratītyasamutpādas trisvabhāvo veditavyaḥ |

釋曰。(26)是故説三節。此中前際無明者。從此生疑。我(27)於過去爲已有爲非有。何我已有云何我已(28)有。後際無明者。從此生疑。我於未來爲更(29)有爲不有。廣説如前。中際無明者。從此生(206a1)疑。此何法。此法云何。今何我當來何我。爲除(2)此三種無明。是故約衆生名。三節説爲十二(3)縁生。於經中如次第説。謂無明行乃至生老(4)死。云何得知如此。由經言。比丘若比丘。由(5)如實正智能通達縁及縁生所生法。是比丘(6)不約疑耶。思前際謂我於過去爲已有爲非(7)有。廣説如前。復有餘師説。愛取有爲前際(8)後際無明。何以故。此三是未來果因故。此十(9)二縁生。應知有三種自性。

(4)論曰。爲三際中遣他愚惑。三際差別唯在(5)有情。如何有情前際愚惑。謂於前際生如(6)是疑。我於過去世爲曾有非有。何等我曾(7)有。云何我曾有。如何有情後際愚惑。謂於後(8)際生如是疑。我於未來世爲當有非有。(9)何等我當有。云何我當有。如何有情中際愚(10)惑。謂於中際生如是疑。何等是我。此我(11)云何。我誰所有。我當有誰。爲除如是三際(12)愚惑故。經唯説有情縁起。如其次第説無(13)明行及生老死并識至有。所以者何。以契經(14)説。苾芻諦聽。若有苾芻。於諸縁起縁已(15)生法。能以如實正慧觀見。彼必不於三際(16)愚惑謂我於過去世爲曾有非有等。有餘(17)師説愛取有三亦爲除他後際愚惑。此三(18)皆是後際因故。又應知。此説縁起門雖有(19)十二支而三二爲性。三謂惑業事。二謂果與(20)因。

(7) de ñid kyi phyir cha gsum pa yin no || de la sṅon gyi mtha’ la rmoṅs pa la ne ’di ji ltar bdag ’das pa’i dus na byuṅ bar gyur tam | ’on te byuṅ bar ma gyur bdag ci źig tu ni byuṅ bar gyur | bdag ji ltar na ni byuṅ bar gyur sñam pa’i the tshom ’di skye’o || phyi ma’i mtha’ (126a1) la rmoṅs pa la ni ’di ltar ci ma ’oṅs pa’i dus na ’byuṅ bar ’gyur ram sñam pa rgyas par the tshom ’di skye’o || bar du rmoṅs pa la ni ’di ltar ci źig yin | ’di ji ltar yin | yod pa ni ci źig yin | ’gyur ba ni ci źig yin sñam pa’i the tshom ’di skye’o || (2) de ltar na rmoṅs pa rnam pa gsum po ’di bzlog pa’i phyir mdo las rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba sems can du ston pa kho na cha gsum du bstan te | ma rig pa daṅ | ’du byed rnams daṅ | skye ba daṅ | rga śi daṅ | rnam par śes pa nas srid pa’i bar daṅ go rims (3) bźin no || ’di ltar mdo ñid las dge sloṅ dag dge sloṅ gis gaṅ phan chad rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba daṅ rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba’i chos rnams yaṅ dag pa’i śes rab kyis de ltar yaṅ dag pa ji lta ba bźin mthoṅ ba de ni ci bdag ’das pa’i dus na byuṅ bar gyur tam sñam du (4) sṅon gyi mtha’ la ’braṅ bar mi ’gyur ro źes bya ba rgyas par gsuṅs so || gźan dag na re phyi ma’i mtha’ la rmoṅs pa bzlog pa’i phyir sred pa daṅ | len pa daṅ | srid pa dag kyaṅ bstan te | ’di dag ni de kho na’i rgyu yin no źes zer ro || yaṅ rten ciṅ ’brel par ’byuṅ ba (5) yan lag bcu gñis pa de ni ñon moṅs pa daṅ | las daṅ bźi ṅag daṅ | gsum gyi raṅ bźin du rig par bya ste |

kleśakarmavastūni | tatra

一惑二業三類。此(10)中

其義云何。頌曰 See also previous record

.

kleśāstrīṇi

偈曰。三惑。

(21)三煩惱二業　七事亦名果
(22)略果及略因　由中可比二

de la ñon moṅs gsum mo ||

trīṇyaṅgāni kleśasvabhāvānyavidyātṛṣṇepādānāni |

釋曰。三分以惑爲性。謂無明(11)愛取。

(23)論曰。無明愛取煩惱爲性。

yan lag gsum ni ñon moṅs pa’i raṅ bźin can te | ma rig pa daṅ | sred pa daṅ | len pa rnams so ||

dvayaṃ karma

偈曰。二分業。

See the full verse quoted previously

las gñis so ||

aṅgadvayaṃ karmasvabhāvaṃ saṃskārā bhavaś ca |

釋曰。二分以業爲性。謂(12)行及有。

行及有支以業爲(24)性。

(6) yan lag gñis ne las kyi raṅ bźin yin te | ’du byed daṅ | srid pa’o ||

sapta vastu

偈曰。七分類爲果。

See the full verse quoted previously

gźi bdun |

saptāṅgāni vastusvabhāvāni vijñānanāmarūpaṣaḍāyatanasparśavedanājātijarāmaraṇāni | kleśakarmāśrayatvāt | yathā ca vastu saptāṅgāni

釋曰。七分以類爲(13)性。謂識名色六入觸受生老死。惑業依故。此(14)類或説

餘識等七以事爲性。是煩惱業所依事(25)故。

. .

phalaṃ tathā |

名果。

.

此七分於餘處説名果。所餘諸(15)分説名因。惑業爲性故。何因縁於中際説果(16)因廣。類有五種差別故。離惑爲二分故。於後(17)際説果略。離爲二分故。於前際説因略。説惑(18)一門故。

如是七事即亦名果。義准餘五即亦名(26)因以煩惱業爲自性故。何縁中際廣説果(27)因。開事爲五惑爲二故。後際略果事唯二(28)故前際略因。惑唯一故。

. . . . . .

phalahetvabhisaṃkṣepo dvayor madhyānumānataḥ || 3.26 ||

偈曰。略果及略因。由中可比二。

See the full verse quoted previously

.

madhyenaiva hi pūrvāntāparāntayor api hetuphalavistaraḥ śakyo ’numānum iti noktaḥ | punar aparātmakaṃ hi yatnaṃ mā kāryam iti | yadi khalu dvādaśāṅga eva pratītyasamutpāda evaṃ satyavidyāyā anupadiṣṭahetukatvād ādimān saṃsāraḥ prāpnoti jarāmaraṇasya cānupadiṣṭaphalatvād antavān | aṅgāntaraṃ vā punar upasaṃkhyātavyaṃ tasyāpy anyasmād ity anavasthāprasaṅgaḥ | nopasaṃkhyātavyam | yasmād upadarśito ’tra bhagavatā

釋(19)曰。由廣説中際。前際後際。廣因廣果。例此(20)可知。是故前後際不復廣説。若復廣説此言(21)無用。若縁生唯十二分。由不説無明因。生(22)死應至有始。不説老死果故。生死應至有邊。 (23)若立無明因老死果。應更説別分。若説此二(24)別分。則有無窮之過。若不説別分。又不免前(25)難。不應別立。此中由佛世尊已顯此義故。

由中際廣可以(29)比度前後二際。廣義已成故不別説。説便無(49b1)用。若縁起支唯十二者。不説老死果生死(2)應有終。不説無明因生死應有始。或應(3)更立餘縁起支。餘復有餘成無窮失。不應(4)更立。然無前過。此中世尊由義已顯。云何(5)已顯。

. . . . .

kleśāt kleśaḥ kriyā caiva tato vastu tataḥ punaḥ |
vastukleśāś ca jāyante bhavāṅganāmayaṃ nayaḥ || 3.27 ||

偈(26)曰。從惑惑業生。從業更果類。從類類惑生。有(27)分理如此。

頌曰(6)從惑生惑業　從業生於事
(7)從事事惑生　有支理唯此

.

kleśāt kleśo jāyate tṛṣṇāyā upādānam | kleśāt karma | upādānāt bhavo ’vidyāyāś ca saṃskārā | karmavastusaṃskārebhyo vijñānaṃ bhavāc ca jātiḥ | vastuno vastuvijñānānām arūpaṃ yāvat sparśādvedanā jāteś ca jarāmaraṇam | vastunaḥ kleśo vedanāyā stṛṣṇeti | yasmād eṣa nayo vyavasthito bhavāṅgānāṃ tasmād avidyā ’pi kleśasvabhāvā vastunaḥ kleśādveti jñāpitaṃ bhavati | vedanāvaśāc ca jarāmaraṇavastunaḥ punaḥ kleśo bhāvīti nātra punaḥ kiñcidupasaṃkhyeyam | “evamasya kevalasya mahato duḥkhaskandhasya samudayo bhavatīti” vacanāt | anyathā hi kimasya sāmarthyaṃ syāt | ayoniśomanaskārahetukā ’vidyoktā sūtrāntare | avidyāhetukaścāyoniśomanaskāraḥ | sa cehāpyupādānāntarbhūtatvād ukto bhavatīti apare | kathamayoniśomanaskārasyopādāne ’ntarbhāvaḥ | yadi saṃprayogataḥ | tṛṣṇā ’vidyayor api tasyāntarbhāvaprasaṅgaḥ | saty api cāntarbhāve kathamatredaṃ jñāpitaṃ bhavaty ayoniśomanaskārahetukā avidyeti | yadi tarhy antarbhāvenaiva hetuphalabhāvo vijñāyate tṛṣṇā ’vidyayor api tarhi tatrāntarbhāvā daṅgantaratvaṃ śakyamakarttum | anyaḥ punar āha | ayoniśo manaskāro heturavidyāyā uktaḥ sūtrāntare | sa cāpi sparśakāle nirdiṣṭaḥ | “cakṣuḥ pratītya rūpāṇi cotpadyate āvilo manaskāro mohaja” iti | vedanākāle cāvaśyamavidyayā bhavitavyam | “avidyāsaṃsparśajaṃ veditaṃ pratītyotpannā tṛṣṇeti” sūtrāntarāt | ataḥ sparśakāle bhavannayoniśomanaskāro vedanāsahavarttinyā avidyāyāḥ pratyayabhāvena siddha iti nāsty ahetukatvamavidyāyā na cāṅgāntaram upasaṃkhyeyam | na cāpy anavasthāprasaṅgaḥ | tasyāpyayoniśomanaskārasya punar mohajavacanādāvilo manaskāro mohaja iti | tattarhyetadantyatroktamiha punar vaktavyam | na vaktavyam | kathamanucyamānaṃ gamyate | yuktitaḥ | kayā yuktyā | na hi niravadyā vedanā tṛṣṇāyāḥ pratyayībhavatyarhatāṃ na cāvīparītaḥ sparśaḥ kliṣṭāyā vedanāyāḥ | naca punar niravadyasyārhataḥ sparśo viparīta ityanayā yuktyā | atiprasaṅga evaṃ prāpnoti | yauvat yuktyā saṃbhavati tāvad anuktam gamyata iti | tasmān na bhavaty ayaṃ parihāraḥ | acodyam eva tv etad | avidyājarāmaraṇayoḥ pareṇāṅgantarānabhidhānātsaṃsārasyādyantavattvaprasaṅgaḥ | na cāparipūrṇo nirdeśa iti | kiṃ kāraṇam | pravṛttisaṃmūḍebhyo vineyebhyaḥ kathaṃ paralokād ihaloka ihalokāc ca punaḥ paralokaḥ saṃbadhyata ityetāvato ’trārthasya vivakṣitatvāt | etasya ca pūrvam evoktatvāt |

釋曰。從惑惑生者。謂從愛取生。(28)從惑業生者。謂從取有生。從無明行生。從業(29)果類生者。謂從行識生。從有生生。從類類生(206b1)者。謂從識名色生。乃至從觸受生。從生老死(2)生。從類惑生者。謂從受愛生。由世尊安立有(3)分道理如此。由無明是煩惱性故。惑從類生。(4)惑從惑生。此義自顯。由老死類以受爲邊故。(5)從此更生惑。是故於中不可増減如此純大(6)苦聚縁和合生由此言。若不爾。此文有何義(7)相應。有餘師説。於餘經中説。無明以不正思(8)惟爲因。不正思惟以無明爲因。於此經中不(9)正思惟。亦是所説由入取攝故。云何不正思(10)惟入四取攝。若説由相應故。亦應説入愛無(11)明攝。與彼相應故。若在彼攝。此中云何能證。(12)謂無明以不正思惟爲因。若但由位攝能證因(13)果義。愛及無明入取攝故。不應立爲別分。如(14)不正思惟。有餘師説。於餘經説不正思惟爲(15)無明因。此不正思惟説在觸時。如經言。依眼(16)根縁色塵。染濁思惟生。能起無明。於受時無(17)明必生。如經言。縁無明觸所生受。故愛得生。(18)由此別經故知。不正思惟於觸時起。能爲受(19)時所起無明作因縁。是故無明無無因義。故(20)不須立別分。無無窮之過。此不正思惟。由説(21)復從無明生。染濁思惟從癡生。此經言爲證。 (22)於餘經不無此義。若汝意欲立如此義。此中(23)則應更説。彼文句不應説。若不説云何知有。 (24)由道理知有。何者爲道理。若受無無明。不能(25)爲愛因縁。譬如於阿羅漢。若觸不顛倒。不能(26)作染汚受因。云何知不正思惟從無明生。由(27)於阿羅漢無無明故。觸不顛倒。若由此道理(28)故。不更説則成太甚過失。若此義由道理可(29)見不須別説。自可得知。不但不正思惟。所餘(206c1)諸分不説亦應可知。則悉不須説故。此執不(2)成救義。前所立難亦不成難。謂度無明老死。(3)不説餘故。故生死有初有邊正説非不圓滿。(4)何以故。受化衆生迷惑於有生。云何從宿世(5)現世起。復從現世來世起。此三世次第相應。(6)如來唯欲説如此多義。此義於前已説。

(8)論曰。從惑生惑謂愛生取。從惑生業謂取(9)生有。無明生行。從業生事謂行生識及有(10)生生。從事生事謂從識支生於名色。乃(11)至從觸生於受支及從生支生於老死。從(12)事生惑謂受生愛。由立有支其理唯此。已(13)顯老死爲事惑因。及顯無明爲事惑果。無(14)明老死事惑性故。豈假更立餘縁起支。故經(15)言如是純大苦蘊集。若不爾者此言何用｣(16)有餘釋言。餘契經説。非理作意爲無明因。無(17)明復生非理作意。非理作意亦取支攝。故亦(18)説在此契經中。此非理作意如何取支攝。若(19)言由此與彼相應。則愛無明亦應彼攝。設(20)許彼攝。云何能證非理作意爲無明因。若(21)但彼攝即證因果。愛與無明亦彼攝故。應(22)不別立爲縁起支 (23)餘復釋言。餘契經説。非理作意爲無明因。 (24)無明復生非理作意。非理作意説在觸時(25)故。餘經説。眼色爲縁生癡所生染濁作意。 (26)此於受位必引無明故。餘經言。由無明觸(27)所生諸受爲縁生愛。是故觸時非理作意與(28)受倶轉無明爲縁。由此無明無無因過。亦(29)不須立餘縁起支。又縁起支無無窮失。非(49c1)理作意從癡生故。如契經説。眼色爲縁生(2)癡所生染濁作意。餘經雖有如是誠言。然(3)此經中應更須説。不須更説。如何證知。由(4)理證知。何等爲理。非離無明受能爲愛(5)縁。以阿羅漢受不生愛故。又非無倒觸能(6)爲染受縁。亦非離無明觸可成顛倒。阿羅(7)漢觸非顛倒故。由如是理爲證。故知若爾(8)便應有太過失。諸由正理可得證知。一(9)切皆應不須更説。故彼所説不成釋難。然(10)上所言。經不別説老死有果無明有因生(11)死便成有終始者。此難非理。經意別故。亦(12)非所説理不圓滿。所以者何。此經但欲除(13)所化者三際愚故。由所化者唯生是疑。云(14)何有情三世連續。謂從前世今世得生。今(15)世復能生於後世。如來但爲除彼疑情説(16)十二支如前已辯。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

pūrvāparāntamadhyeṣu saṃmoha vinivṛttaye” |

如偈(7)言。於前後中際。爲除他無明。

謂前後中際爲遣他愚(17)惑。

.

uktaṃ bhagavatā “pratītyasamutpādaṃ vo bhikṣavo deśayiṣyāmi pratītyasamutpannāṃś ca dharmānityathaka eṣāṃ viśeṣaḥ | śāstratastāvanna kaścit | ubhyaṃ hi sarve saṃskṛtā dharmā iti | katham idānīm anutpannā evānāgatāḥ pratītyasamutpannā ityucyante | kathaṃ tāvad akṛtā evānāgatāḥ saṃskṛtā ucyante | ābhisamskārikayā cetanayā cetitatvāt | anāsravāḥ katham | te ’pi cetitāḥ kuśalayā cetanayā prāptiṃ prati | nirvāṇe ’pi prasaṅgaḥ | tajjātīyatvāt tattatraivātideśo yathā naca tāvad rūpyate rūpaṃ cocyate tajjātīyatvād ityadoṣaḥ | sūtrābhiprāyastvayam ucyate |

佛世尊説。比(8)丘我今爲汝等。説縁生及縁生此所生諸法。(9)此二句其義何異。若依阿毘達磨義。此二無(10)別義。何以故。此二是一切有爲法故。云何未(11)來法。未生説名所生。若爾。云何未來未是所(12)作。説名有爲。由能生故。意所引故。説名有(13)爲。若爾無流云何。是彼亦由善故意所引若(14)爾於涅槃約至得。亦應有如此義。此有爲是(15)所生種類故。雖復未生。亦説名所生。譬如色(16)未變壞亦説名色。由是變壞種類故。是故無(17)失 (18)今當説經正意。

如世尊告諸苾芻言。吾當爲汝説縁(18)起法縁已生法。此二何異。且本論文此二無(19)別。以倶言攝一切法故。如何未來未已起(20)法可同過現説縁已生。云何未來未已作(21)法。得同過現説名有爲。由能作思力已造(22)故。若爾無漏如何有爲。彼亦善思力已造故。(23)若爾就得涅槃應然。理實應言依種類(24)説。如未變壞亦得色名。由種類同所説無(25)失。然今正釋契經意者。

. . . . . . . . . .

heturatra samutpādaḥ samutpannaṃ phalaṃ matam |

偈曰。此中縁生因。所生已名(19)果。

頌曰(26)此中意正説　因起果已生

.

hetubhūtamaṅgapratītyasamutpādaḥ samutpadyate ’smāditi dṛtvā phalabhūtamaṅga pratītyasamutpannam | evaṃ sarvāṇyaṅgānyubhayayathā sidhyanti | hetuphalabhavāt | na caivaṃ satyavyavasthā bhavanty apekṣābhedāt | yadapakṣaya pratītyasamutpādo na tadevāpekṣya pratītyasamutpannaṃ hetuphalavat pitṛputravacca | sthavirapūrṇāśaḥ kilāha syāt pratīyasamutpādo na pratītyasamutpannā dharmā iti | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭiranāgatā dharmāḥ | dvitīyā ’rhataś caramāḥ | tṛtīyā tadanye ’tītapratyupannā dharmāḥ | caturthya saṃskṛtā dharmā iti | atra tu sautrāntikā vijñāpayanti | kiṃ khalv etā iṣṭaya ucyante yā yasyeṣṭirāhosvitsūtrārthaḥ | sūtrārtha ity āha | yadi sūtrārtho naiṣa sūtrārthaḥ | kathaṃ kṛtvā | yat tāvad uktamā “vasthika eṣa pratītyasamutpādo dvādaśa pañcaskandhikā avasthā dvādaśaṅgānī” tyetadutsūtram | sūtre ’nyathā nirdeśād | “avidyā katamā | yat tat pūrvānte ’jñānam” iti vistareṇa | yac ca nītārthaṃ na tat punar neyaṃ bhavatīti naiṣa sūtrārthaḥ | na vai sarvaṃ nirdeśato nītārthaṃ bhavati | yathāpradhānaṃ cāpi nirdeśāḥ kriyante | tadyathā hastipadopame “pṛthivīdhātuḥ katamaḥ” ity adhikṛtyāha “keśā romāṇīti” | santi ca tatrānye ’pi rūpādayaḥ | evam atrāpi yathāpradhānaṃ nirdeśaḥ syāt | aupasaṃhāra eṣaḥ | na hi tatra keśādayaḥ pṛthivīdhātunā nirdiśyante | yata eṣām aparipūrṇo nirdeśaḥ syād api tu keśādibhir eva pṛthivīdhātuḥ tatra nirdeśyate | na ca keśādīn abhyatītyāpy asti pṛthivīdhātur iti saṃpūrṇa evāsya nirdeśaḥ | evam ihāpy avidyādīnāṃ paripūrṇa eva nirdeśo na sāvaśeṣaḥ | nanu cābhyatītyāpi keśādīn aśrukheṭa śiṅghāṇakā diṣv asti pṛthivīdhātuḥ | so ’pi nirdiṣṭa eveti | yadva “ punar anyad apy asmin kāye khakūkhaṭaṃ kharagatam iti vacanāt bhavatu vā tathaivāvidyāvaśeṣo yadi śakyate darśayitum | jātyantarasya tv avidyāyāṃ kiṅkṛtaḥ prakṣepaḥ | yady api ca tāsv avasthāsu pañca skandhā vidyante yasya tu bhāvābhāvayor yasya bhāvābhāvaniyamaḥ tadevāṅgaṃ vyavasthāpayitum | saty api ca pañcaskandhake ’rhataḥ saṃskārā na bhavanti pañcaskandhahetukāḥ | kiṃ tarhi avidyāhetukā eva | tathā puṇyāpuṇyāneñjyopagaṃ ca vijñānaṃ tṛṣṇā dayaś ceti | yathānirdeśam eva sūtrārthaḥ | yad apy uktaṃ “hetur atra samutpādaḥ samutpannaṃ phalaṃ yāvac catuṣkoṭika” iti | etad apy utsūtram | sūtre ’nyathā nirdeśāt | “pratītyasamutpādaḥ katamaḥ | yad utāsmin satīdaṃ bhavatīti vistareṇoktvā iti yā ’tra dharmatā dharmasthititā yāvad aviparyastatā ayam ucyate pratītyasamutpāda” iti | dhrmatā ca nāma dharmajātiḥ dharmāṇāṃ śailiḥ | ato yeyaṃ dharmatā ya eṣa niyamaḥ | avidyāyām eva satyāṃ saṃskārā bhavanti nonyathā | eṣa pratītyasamutpādo na hetur eva | yad api catuṣkoṭikamuktaṃ tatra yady anāgatāḥ dharmā na pratītyasamutpannāḥ sūtraṃ virudhyate | pratītyasamutpannā dharmāḥ katame | avidyā yāvajjātiḥ jarāmaraṇam |” tayo ranāgatādhvavyavasthānaṃ naiṣṭavyam iti trikāṇḍavyavasthā bhidyate | asaṃskṛtaḥ pratītyasamutpāda iti nikāyāntarīyāḥ | “utpādād vā tathāgatānām anutpādād vā sthitaiveyaṃ dharmateti” vacanāt | tad etad abhiprāyavaśād evaṃ ca na caivam | kathaṃ tāvad evaṃ kathaṃ vā naivam | yady ayam abhiprāya utpādadvā tathāgatānām anutpādād vā nityam avidyādīn pratītya saṃskārādīnām anutpādo na kadācid apratītyānyadvā pratītyāto nitya iti evam etaditi pratigrāhyam | athāyam abhiprāyaḥ pratītyasamutpādo nāma kiñcit bhāvāntaraṃ nityam astīti | naitad evam iti pratiṣeddhavyam | kiṃ kāraṇam | utpādasya saṃskṛtalakṣaṇatvāt | na ca nityaṃ bhāvāntaram anityasya lakṣaṇaṃ yujyate | utpādaś ca nāmotpattur bhavatīti ko ’syāvidyādibhir abhisambandho yatasteṣāṃ pratītyasamutpāda ity ucyeta | padārthaś cāsamartho bhavatīti nityaśa nāma pratītyasamutpādaś ceti |

釋曰。是分正是因。説名縁生。從此生餘(20)法生故。是分正是果。説名所生。如此一切(21)分。皆二種成就。由是因果故。若爾安立不(22)應成是義。不然。所觀有差別故。若觀此分。(23)是分成縁生。不即觀此分更成所生。譬如(24)因果及父子。彼言大徳富婁那捨説。有法是(25)縁生。非縁生所生。此有四句。第一句。謂一(26)切未來法。第二句。謂過去現世阿羅漢最後(27)心。第三句。謂過去現世所餘諸法。第四句。謂(28)無爲法。此中經部師曰。此執爲是要術。爲是(29)經義。是經義。若説是經義則非經義云何非(207a1)是。前所説縁生。約位立十二分。一一位皆(2)具五陰。此執與經不相應。何以故。於經中(3)分別十二分。有別義故。經云。何者爲無明。(4)謂於前際無知。於後際無知。於前後際無知。(5)廣説如經。若經是了義。不可引令入不了義(6)攝。是故此執非經義。君非一切經但由分別(7)故成了義。有時諸經如勝分別作義。如象迹(8)譬經中説。何者地界。謂髮毛等。於髮毛亦有(9)色等餘物。於此經中亦爾。隨勝分別義。此經(10)不可引爲證。何以故。於中不由地界分別髮(11)毛等故。成不具説。於中由髮毛等分別地界。 (12)非過髮毛等別有地界。是故此言是具足説。 (13)於此經中具説無明等。無復所餘。爲不如此(14)耶。過髮毛等。於餘物中如涙洟唾等亦有地(15)界。涙等皆是所説。如經言。於身中若有所(16)餘亦爾名地界。我今亦得許如此無明所餘(17)法。若爾可得顯現別類諸法引入無明。此攝(18)有何義。 See the previous record 若於此位中必有五陰。若此法有無。(19)彼法必定有無。立此法爲分。若有五陰諸(20)行未必有。及識隨福非福不動行乃至愛等。 (21)是故如經了別。乃是經義。前所説四句。於中(22)若謂未來法非縁生所生此執與此經相違。 (23)經云何者縁生所生法。謂無明乃至老死。復(24)次生老死二分。勿許未來世攝。亦應破安立(25)三節。有餘部説。縁生是無爲法。云何得知。(26)若如來出世若不出世。此法如常住。由此經(27)言。此言若如此意判可然。若不如此則非。云(28)何如此不如此。若如此意判。若如來出世若(29)不出世。恒縁無明等行等得生。無時不縁無(207b1)縁餘法。是故常住實爾。此執可受。若作如(2)此執。謂有別法名縁生。此法常住。此執應(3)撥。謂無如此。何以故。生是有爲法相故。不(4)曾見餘常住法應成無常法相。生者是未有(5)向有法相。此與無明等有何相應。而説彼爲(6)縁生。句義亦不相應。此法亦常住亦縁生。

(27)論曰。諸支因分説名縁起由此爲縁能起(28)果故。諸支果分説縁已生。由此皆從縁所(29)生故。如是一切二義倶成。諸支皆有因果(50a1)性故。若爾安立應不倶成。不爾所觀有(2)差別故。謂若觀此名縁已生。非即觀斯復(3)名縁起。猶如因果父子等名。尊者望滿意(4)謂。諸法有是縁起非縁已生。應作四句。第(5)一句者。謂未來法。第二句者。謂阿羅漢最後(6)心位過現諸法。第三句者。餘過現法。第四句(7)者。諸無爲法。經部諸師作如是白。此中所説(8)爲述己情爲是經義。若是經義。經義不然。 (9)所以者何。且前所説分位縁起十二五蘊爲(10)十二支違背契經。經異説故。如契經説。云(11)何爲無明。謂前際無智乃至廣説。此了義説(12)不可抑令成不了義。故前所説分位縁起。(13)經義相違。非一切經皆了義説。亦有隨勝(14)説。如象迹喩經。云何内地界。謂髮毛爪等。 (15)雖彼非無餘色等法而就勝説。此亦應爾。 (16)所引非證。非彼經中欲以地界辯髮毛等 (17)成非具説。然彼經中以髮毛等分別地界。 (18)非有地界越髮毛等。故彼契經是具足説。 (19)此經所説無明等支。亦應如彼成具足説。(20)除所説外無復有餘。豈不地界越髮毛等(21)洟涙等中其體亦有。洟等皆亦説在彼經。 (22)如説復有身中餘物。設復同彼有餘無明。(23)今應顯示。若引異類置無明中此有何益。 (24)雖於諸位皆有五蘊然隨此有無彼定有(25)無者。可立此法爲彼法支。或有五蘊而(26)無有行隨福非福不動行識乃至愛等。是故(27)經義即如所説。所説四句理亦不然。若未來(28)諸法非縁已生者。便違契經。經説。云何縁(29)已生法。謂無明行至生老死。或應不許二(50b1)在未來。是則壞前所立三際。有説。縁起是(2)無爲法。以契經言如來出世若不出世。如(3)是縁起法性常住。由如是意理則可然。若(4)由別意理則不然。云何如是意。云何爲別(5)意而説可然及不可然。謂若意説。如來出(6)世若不出世。行等常縁無明等起非縁餘(7)法。或復無縁故言常住。如是意説。理則可(8)然。若謂意説有別法體名爲縁起湛然常(9)住。此別意説理則不然。所以者何。生起倶是(10)有爲相故。非別常法爲無常相可應正理。 (11)又起必應依起者立。此常住法彼無明等(12)何相關預而説此法依彼而立爲彼縁起。 (13)又名縁起而謂目常。如是句義無相應(14)理。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

atha pratītyasamutpāda iti kaḥ padārthaḥ | pratiḥ prāptyartha eti gatyarthaḥ | upasargavaśena dhātvarthapariṇāmāt prāpyeti yo ’rthaḥ so ’rthaḥ pratītyeti | padiḥ sattārthaṃ samutpūrvaḥ prādurbhāvārthaḥ | tena prātyayaṃ prāpya samudbhavaḥ pratītyasamutpādaḥ | na yukta eṣa padārthaḥ | kiṃ kāraṇam | ekasya hi karttur dvayoḥ kriyayoḥ pūrvakālāyāṃ kriyāyāṃ kṛtvā vidhir bhavati | tadyathā snātvā bhuṅkta iti | na cāsau pūrvam utpādāt kaścid asti yaḥ pūrvaṃ pratītyottarakālam utpadyate | na cāpy akartu kāsti kriyeti | āha cātra

本(7)言至行集生。此句有何義。若合此句所顯義。(8)謂諸行法至因及縁。由聚集未有成有。是義(9)至行集生所顯。此句義不相應。何以故。若(10)一作者。於二事中。於前事一義成。於後事第(11)二義成。譬如浴已方食。若法在至生前此法(12)則無所有。何法前至後生。無事不依作者成(13)故。此中彼説偈。

此中縁起是何句義。鉢刺底是至義。醫(15)底界是行義。由先助力界義轉變。故行由至(16)轉變成縁。參是和合義。嗢是上升義。鉢地(17)界是有義。有藉合升轉變成起。由此有法(18)至於縁已和合升起。是縁起義。如是句義(19)理不應然所以者何。依一作者有二作用。(20)於前作用應有已言。如有一人浴已方(21)食。無少行法有在起前。先至於縁後時方(22)起。非無作者可有作用。故説頌曰

. . . . . . . . . . .

“pratyeti pūrvamutpādādyadyasattvānna yujyate |
saha cet ktvā na siddho ’tra pūrvakālavidhānata” iti ||

能至先於生。無有故不然。言(14)倶亦不然。由事約前後。

(23)至縁若起先　非有不應理
(24)若倶便壞已　彼應先説故

.

無如此過失。於此義(15)中應問學聲論人。此法若生在何位。爲在現(16)世。爲在未來。若爾何有。若汝言生在現世。云(17)何在現世。若未有若已生。何用更生。若已生(18)更生有。無窮過失。若汝説於未來位生。云何(19)未有法成作者。若無作者事云何成。是故於(20)此位若生。即於此位去至何位得生。未來正(21)向生。在此位中至於縁。聲論師安立作者及(22)事。此立不成就。能有名作者。有名事我今(23)不見。離能有法。有別事名有。是故於名言(24)無復可難。前所立名。今更顯其義。謂若此有(25)彼有。由此生彼生。此二句義。即是至行集(26)生名義。此中説偈

(25)無如是過。且應反詰聲論諸師。法何時起。(26)爲在現在爲在未來。設爾何失。起若現在(27)起非已生。如何成現。現是已生復如何起。 (28)已生復起便致無窮。起若未來爾時未有何(29)成作者。作者既無何有作用。故於起位即(50c1)亦至縁。起位者何。謂未來世諸行正起。即(2)於此位亦説至縁。又聲論師妄所安立(3)作者作用理實不成。有是作者起是作用。 (4)非於此中見有作者。異起作用眞實可(5)得。故此義言於俗無謬。此縁起義即是所(6)説。依此有彼有。此生故彼生。故應引彼(7)釋縁起義。故説頌言

. . . . . . . . . . . . . .

“asannutpadyate yadvat pratyety api tathā ’tha san |
utpanna utpadyata ityaniṣṭhā ’san purā ’pi vā ||
sahakāle ’pi ca ktvā ’sti dīpaṃ prāpya tamo gatam |
āsyaṃ vyādāya śete ca paścāccetkiṃ na saṃvṛte ||”

(27)如不有得生　至於縁亦爾
(28)若已生得生　無窮由已有(29)汝論中決判。一作者於二事中。於前事一義(207c1)成。於後事第二義成。此判不定。或見於一(2)作者。二事倶成。譬如燈至闇滅。又如開口(3)眠。若汝説眼在後。云何非閉時。若別時作。

(8)如非有而起　至縁應亦然
(9)生已起無窮　或先有非有
(10)倶亦有言已　闇至已燈滅
(11)及開口已眠　若後眠應閉

.

anye punar asya codyasya parihārārthamanyathā parikalpayanti | pratirvīpsārthaḥ | itau sādhava ityā anavasthāyinaḥ | utpūrvaḥ padiḥ prādurbhāvārthaḥ | tāṃ tāṃ kāraṇa sāmagrīṃ prati ityānāṃ samavāyenotpādaḥ pratītyasamutpāda iti | eṣā tu kalpanā ’traiva kalpyate | iha kathaṃ bhaviṣyati “cakṣuḥ pratītya rūpāṇi cotpadyate cakṣurvijñānamit” iti | kimarthaṃ punar bhagavān paryāyadvayamāha “asmin satīdaṃ bhavati asyotpādād idam utpadyate” iti | avadhāraṇārtham | yathā ’nyatrāha “avidyāyāṃ satyāṃ saṃskārā bhavanti nānyatrāvidyāyāḥ saṃskārā” iti | aṅgaparaṃparāṃ vā darśayitum | asminnaṅge satīdaṃ bhavati asya punar aṅgasyotpādād idam utpadyata iti | janmaparaṃparāṃ vā | pūrvānte sati madhyānto bhavati madhyāntasyotpādādaparānta utpadyata iti | sākṣāt pāraṃparyeṇa pratyayabhāvaṃ darśayati | kadācid dhi samanantaramavidyāyāḥ saṃskārā bhavanti kadācit pāraṃparyeṇeti | ahetunityahetuvādapratiṣedhārthamity apare | nāsati heto bhāvo bhavati na cānutpattimato nityāt prakṛtipuruṣādikātkiñcidutpadyata iti | asyāṃ tu kalpanāyāṃ pūrvapadasya grahaṇamanarthakaṃ prāpnoti | asyotpādādimutpadyata ityanenaivobhayavādapratiṣedhasiddheḥ | santi tarhi kecidya ātmani satyāśrayabhūte saṃskārādīnāṃ bhāvaṃ parikalpayanti avidyādīnāṃ cotpādāttadutpattim | atastām kalpanāṃ paryudāsayitumidaṃ nirdhārayāṃvabhūva yasyaivotpādādyadutpadyate tasminn eva sati tat bhavati nānyasmin | yadutā “vidyāpratyayāḥ saṃskārāḥ yāvad evamasya kevalasya mahato duḥkhaskandhasya samudayo bhavat” iti | aprahīṇotpattijñāpanārthamityācāryāḥ | avidyāyāmaprahīṇāyāṃ saṃskārā na prahīyante | tasyā evotpādādutpadyanta iti vistaraḥ | sthityutpattisaṃdarśanārthamity apare | yāvat kāraṇasrotas tāvat kāryasroto bhavati | kāraṇasyaivacotpādāt kāryamutpadyata iti | utpāde tvadhikṛte kaḥ prasaṅgaḥ sthitivacanasya bhinnakramaṃ ca bhagavān kim artham ācakṣita prāk sthitiṃ paścād utpoādam | punar āha “asmin satīdaṃ bhavatīti” “kārye sati kāraṇasya vināśo bhavatīti” | syānmata mahetukaṃ tarhi kāryamutpadyata ityata āha nāhetukam | yasmād asyotpādād idam utpadyata iti | eṣa cetsūtrārtho ’bhaviṣyadasmin satīdaṃ na bhavatītyevācakṣata | pūrvaṃ ca tāvat kāryasyotpādāne vācakṣata paścād asmin satīdaṃ na bhavatīti | evaṃ hi sādhuḥ kramo bhavati | itarathā tu pratītyasamutpādaḥ katama ityāderarthe kaḥ prakramo vināśavacanasya | tasmān naiṣa sūtrārthaḥ | kathaṃ puna “rvidyāpratyayāḥ saṃskārā yāvat jātipratyayaṃ jarāmaraṇām” iti | ābhisaṃbandhamātraṃ darśayiṣyāmaḥ | bālo hi pratītyasamutpannaṃ saṃskāramātram idam ityaprajānan ātmadṛṣṭyasmimānābhiniviṣṭa ātmanaḥ sukhārthamaduḥkhārthaṃ vā kāyādibhistrividhaṃ karmārabhate āyati sukhārthaṃ puṇyaṃ sukhāduḥkhāsukhārthamānaijjamaihikasukhārthamapuṇyaṃ tasyāvidyāpratyayāḥ saṃskārāḥ karmākṣepavaśāc ca vijñānasaṃatatistāṃ tāṃ gatiṃ gacchati | jvālāgamanayogenāntarābhavasaṃbandhāt | tadanyasaṃskārāpratyayaṃ vijñānam | evaṃ ca kṛtvā tadupapannaṃ bhavati vijñānāṅganirdeśe “vijñānaṃ katamat | ṣaḍvijñānakāyā” iti | vijñānapūrvakaṃ punas tasyāṃ tasyāṃ gatau nāmarūpaṃ jāyate pañcaskandhakaṃ kṛtsnajanmānugatam | vibhaṅge mahānidānaparyāye caivaṃ nirdeśāt | “tathā nāmarūpaparipākātkrameṇa ṣaḍāyatanam | tato viṣayasaṃprāptau satyāṃ vijñānasaṃbhava” iti | trayāṇāṃ saṃnipātaḥ sparśaḥ sukhādivedanīyaḥ | tatastrividhā vedanā | tatstṛṣṇā | duḥkhotpīḍitasya sukhāyāṃ vedanāyāṃ kāmatṛṣṇā | sukhāyāmaduḥkhāsukhāyāṃ ca rūpatṛṣṇā | aduḥkhāsukhāyāmārupyatṛṣṇā | tata iṣṭavedanātṛṣṇāyāḥ kāmādīnām utpādanam | tatra kāmāḥ pañca kāmaguṇāḥ | dṛṣṭayo dvāṣaṣṭir yathā brahmajālasūtre | śīlaṃ dauḥśīlyaviratiḥ | vrataṃ kukkuragovratādīni | yathā ca nirgranthādīnāṃ nagno ghavatyacelaka iti vistaraḥ | brāhmaṇapāśupataparivrājakādīnāṃ ca daṇḍājinabhasmajaṭātridaṇḍamauṇḍyādisamādānam | ātmavādaḥ punar ātmabhāvaḥ | ātmeti vādo ’sminnityātmavādaḥ | ātmadṛṣṭyasmimānāvity apare | kathamanayorātmavādatvam | “ābhyāmātmeti” vacanāt | ātmano hy asattvādātmavādopādānam ity ucyate | prajñaptimātrakasyopādānāt | yathokta “mātmā ātmeti bhikṣavo bālo ’śrutavān pṛthagjanaḥ prajñaptimanupatito natvatrātmā vā ātmīyaṃ vā” iti | teṣām upādānaṃ teṣu yaśchandarāgaḥ | evaṃ hi bhagavatā sarvatrākhyātam “upādānaṃ katamat | yo ’tracchandarāgaṃ” iti | upādānapratyayaṃ punaḥ paunarbhavikaṃ karmopacīyate | tadbhavaḥ | “yadapyānanda karmāyatyāṃ punar bhāvābhinivartamkam idam atra bhavasyeti” sūtrāt | bhavapratyayaṃ punar vijñānāvakrāntiyogena | anāgataṃ janma jātiḥ pañcaskandhikā | jātau satyāṃ jarāmaraṇaṃ yathā niriṣṭaṃ sūtre | “evamasya kevalasya mahato duḥkhaskandhasya samudayo ghavatīti” | kevalasyetyātmīyarahitasya | mahato duḥkhaskandhasyetyanādyanantasya duḥkhasamūhasya | samudayo bhavatīti pradurbhāvaḥ | sa eva tu vaibhāṣikanyāyo yaḥ pūrvamuktaḥ |

(4)有餘師於此難中分別救義。波羅底以重爲(5)義。一底也是不住法。謂無常。三以聚集爲(6)義。欝波陀以生爲義。此句説如此義。對種(7)種因縁。無常法由聚集故生。故稱波羅底底(8)也三物波拕。如此分別。於此經中立。於餘處(9)云何成。如經言至於眼至於色眼識得生。云(10)何世尊。約縁生説此二句。謂若此法有彼法(11)必有。由此法生彼法必生。爲決定故。令彼生(12)此智故。若無明有行必有非餘。是故行縁無(13)明生。復次或爲顯諸分傳傳。故説二句。若(14)此分有彼分必有。由此分生彼分必生。復次(15)或爲顯生傳傳。故説二句。若前際有中際亦(16)有。由中際生後際亦生。復次或爲顯證因傳(17)因故。説二句。何以故。有時從無明次第諸(18)行生。有時從無明諸行傳傳生。有餘師説。爲(19)除無因執常住因執。故説二句。若無因諸有(20)不有。亦不從無生生。如彼所計常住。謂自(21)性我等。若執如此。立前句則無用。但由此生(22)彼生句。破二偏執。及説得成就故。復次有餘(23)道分別如此。若我有爲依止。行等諸法必有。(24)由無明等生故。行等得生。爲破此執。是故世(25)尊決判此義。若由此生彼必生。此法若有彼(26)必有非餘。謂諸行以無明爲縁。乃至云如此(27)純大苦聚得生。復有餘師説。爲顯不滅及生。(28)故説二句。若無明不滅諸行不滅。由無明生(29)故諸行生。復有餘師説。爲顯住及生。故説二(208a1)句。乃至因縁相續有。事相續必隨有。由因縁(2)生事必得生。世尊正欲顯生説住有何相關。(3)云何世尊。破次第令顛倒。先説住後託生。復(4)有餘師説。若此有彼有者。若事有縁滅必有。 (5)若爾此事應不由因生。是義不然無無因義。 (6)何以故。由此生彼生故。若經義如此。唯應(7)説前句。若此有彼有。復次先應説事生後説。(8)此有彼有。若作此説。文句不倒。若不爾。正(9)問何者縁生。説滅則非次第。是故如此等執。(10)並非經意。云何諸行以無明爲縁。乃至老死(11)以生爲縁。此中我等應顯唯相應義。於世間(12)中諸嬰兒凡夫。不知依因縁生唯是有爲更(13)無餘法。由不知故。我見我慢染汚其心。爲自(14)我得受樂及不苦不樂。由身等作三種業。爲(15)得未來樂故作福行。爲得受樂及不苦不樂(16)故。修不動行。爲得現世樂故。作非福行。此(17)三種業説名縁無明生行。由隨業引諸識相(18)續。與中陰相應受種種道。猶如燈光。行説(19)名縁行生識。若執如此應知此識已生。於分(20)別識分中云。何者爲識。謂六種識聚。以識爲(21)先。次於此隨名色生具足五陰。於分別中如(22)此説故。餘言如前。次名色成熟故。次第六入(23)生。次於塵起亂心時。由識生故。從三和合生(24)觸。謂於樂受等勝。次從此生三受。次從此受(25)生愛。若人由苦所逼。於樂受生欲愛。於樂(26)不苦不樂生色愛。於不苦不樂生無色愛。次(27)由愛所樂受故取欲等四法。此中欲者。謂五(28)欲塵。見者謂六十二見。如梵網經説。戒者謂(29)離惡戒。執者謂心決執猶如執狗。牛等行又(208b1)如尼乾陀行。如經言。此人裸形不畜著衣。廣(2)説如經。又如婆羅門。波輸波多。波立婆等外(3)道。執取杖烏鹿皮編髮灰嚢三杖禿頭等。我(4)言者謂身。此中有言説謂此是我。故説身名(5)我言。有餘師説。於身中由有我見及我慢。説(6)此二名我言。云何此二成我言。由此二説言(7)有我故。有餘師説。由我不有故。但有言説。(8)無實義故稱我言。如經言。比丘無聞嬰兒凡(9)夫。隨逐世間假名言墮於我執。於中實無我(10)及我所。復次欲者離後三。所餘諸法。見取戒(11)執取如前釋。通三界我言但在色無色界。所(12)有諸法離前二。於四中取是何法。於中貪欲(13)名取。何以故。此義於一切處。世尊皆作此(14)釋。如經言。何者爲取。於中貪欲。次以取(15)爲縁。能引未來有。此業生長説名有。如經(16)言。阿難是業於未來。能引後有。此中説名(17)有。次以有爲縁。識更託生。是未來生説名生。(18)具有五陰。次若生已。有老死等應知。如經中(19)説。如此純者。謂離我我所故。大者無初無(20)邊故。苦聚者由有流諸行聚集故。縁和合生(21)者無果。單因縁所生故。此道理是毘婆沙師(22)所顯。是故先説。

(12)有執。更以餘義釋難。鉢刺底是種種義。醫(13)底界是不住義。不住由種種助故變成縁。 (14)參是聚集義。嗢是上升義。鉢地界是行義。(15)由嗢爲先行變成起。此説種種縁和合已(16)令諸行法聚集昇起。是縁起義 (17)如是所釋於此可然。眼色各爲縁起於眼(18)識等。此中種種聚集豈成。何故世尊説前二(19)句。謂依此有彼有。及此生故彼生。爲於縁(20)起知決定故。如餘處説。依無明有諸行得(21)有。非離無明可有諸行。又爲顯示諸支(22)傳生。謂依此支有彼支得有。由彼支生故(23)餘支得生。又爲顯示三際傳生。謂依前際(24)有中際得有。由中際生故後際得生。又爲(25)顯示親傳二縁。謂有無明無間生行。或展(26)轉力諸行方生。有餘師釋。如是二句爲破(27)無因常因二論。謂非無因諸行可有。亦非(28)由常自性我等無生因故諸行得生。若爾(29)便成前句無用。但由後句此生故彼生。能具(51a1)破前無因常因故。然或有執有我爲依行(2)等得有。由無明等因分生故行等得生。是(3)故世尊爲除彼執決判果有即由生因。若(4)此生故彼生。即依此有彼有。非謂果有別(5)依餘因。謂無明縁行。乃至如是純大苦蘊(6)集軌範諸師釋。此二句爲顯因果不斷及(7)生。謂依無明不斷諸行不斷。即由無明生(8)故諸行得生。如是展轉皆應廣説。有釋。爲(9)顯因果住生。謂乃至因相續有果相續亦有。 (10)及即由因分生故諸果分亦生。此欲辯生。(11)何縁説住。又佛何故破次第説。先説住已(12)而後説生。復有釋言。依此有彼有者。依果(13)有因有滅。此生故彼生者。恐疑果無因(14)生。是故復言由因生故果方得起。非謂無(15)因。經義若然應作是説。依此有彼滅無。 (16)又應先言因生故果生已後乃可説依果(17)有因滅無。如是次第方名善説。若異此(18)者。欲辯縁起。依何次第。先説因滅。故彼(19)所釋非此經義 (20)復次云何無明縁行。廣説乃至生縁老死 (21)我今略顯符順經義。謂諸愚夫於縁生法不(22)知唯行。妄起我見及我慢執。爲自受樂非(23)苦樂故。造作身等各三種業。謂爲自身受(24)當樂故造諸福業。受當來樂非苦樂故造(25)不動業。受現樂故造非福業。如是名爲無(26)明縁行。由引業力識相續流如火焔行。往(27)彼彼趣憑附中有馳赴所生結生有身。名(28)行縁識。若作此釋善順契經分別識支通(29)於六識。識爲先故。於此趣中有名色生。具(51b1)足五蘊展轉相續。遍一期生。於大因縁辯(2)縁起等諸經皆有如是説故。如是名色漸(3)成熟時具眼等根説爲六處。次與境合便(4)有識生。三和故有順樂等觸。依此便生樂(5)等三受。從此三受引生三愛。謂由苦逼有(6)於樂受發生欲愛。或有於樂非苦樂受發(7)生色愛。或有唯於非苦樂受生無色愛。從(8)欣受愛起欲等取。此中欲者謂五妙欲。見(9)謂六十二見。如梵網經廣説。戒謂遠離惡(10)戒。禁謂狗牛等禁。如諸離繋及婆羅門(11)播輸鉢多般利伐羅勺迦等異類外道受(12)持種種露形拔髮披烏鹿皮持髻塗灰(13)執三杖剪鬚髮等無義苦行。我語謂内身 (14)依之説我故。有餘師説。我見我慢名爲我(15)語。云何此二獨名我語。由此二種説有我(16)故。我非有故説名我語。如契經説。苾芻當(17)知。愚昧無聞諸異生類隨假言説起於我(18)執。於中實無我及我所。於前四種。取謂欲(19)貪。故薄伽梵諸經中釋。云何爲取。所謂欲(20)貪。由取爲縁積集種種招後有業説名(21)爲有。如世尊告阿難陀言。招後有業説名(22)爲有。有爲縁故。識相續流趣未來生。如前(23)道理具足五蘊説名爲生。以生爲縁便有(24)老死。其相差別廣説如經。 See the previous record 如是純言顯唯(25)有行無我我所。大苦蘊言顯苦積集無初(26)無後。集言爲顯諸苦蘊生。毘婆沙宗如前(27)已説

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

復次無明者何義。非明是(23)名無明。若爾有過量失。眼等亦應成無明。若(24)爾明無應是無明。若爾應以無所有爲無明。 (25)此二執不相應故。應以別法爲無明。別法者。

(28)説一切有部倶舍論卷第九(29)(51c1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第十(4)　　尊者世親造(5)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(6)　　分別世品第三之三(7)無明何義。謂體非明。若爾無明應是眼等。(8)既爾。 (8)既爾。此義應謂明無。若爾無明體應非有。 (9)爲顯有體義不濫餘。

. . . . .

vidyāvipakṣo dharmo ’nyo ’vidyā ’mitrānṛtādivat || 3.28 ||

(26)偈曰。明翻別無明。如非親實等。

頌曰(10)明所治無明　如非親實等

.

釋曰。翻親(27)有別人。是親對治説名非親。非隨餘所有。及(28)非親無。非實者。如言説及不虚有言語能對(29)治。此説名非實。非法非利非事等。能對治(208c1)法等餘法。是名非法等。非餘非無。無明亦(2)爾。有別法能對治明名無明。此義云何可知。(3)由説爲因縁故。復次

(11)論曰。如諸親友所對怨敵親友相違名非親(12)友。非異親友。非親友無。諦語名實。此所對(13)治虚誑言論名爲非實。非異於實。亦非實(14)無。等言爲顯非法非義非事等性非異非(15)無。如是無明別有實體。是明所治非異非(16)無。云何知然。説行縁故。復有誠證。

. . . . . .

saṃyojanādivacanāt

偈曰。由説爲結等。

頌曰(17)説爲結等故　非惡慧見故
(18)與見相應故　説能染慧故

.

釋(4)曰。有餘經説。無明爲結縛隨眠流相應。若唯(5)無所有。不應説如此等義。亦不可立爲眼等(6)故。實有別法名無明。若爾如世言。惡婦説無(7)婦。惡子説無子。無明亦應爾惡。明名無明

(19)論曰。經説無明以爲結縛隨眠及漏軛瀑(20)流等。非餘眼等及體全無可得説爲結縛(21)等事。故有別法説名無明。[See also previous record] 如惡妻子名無(22)妻子。如是惡慧應名無明。彼非無明有是(23)見故。諸染汚慧名爲惡慧。於中有見故非(24)無明。

. . . . .

kuprajñā cen na darśanāt |

偈(8)曰。非惡明見故。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。若汝言非者。可訶義(9)可訶。諸明説名無明是義。不然。何以故。若(10)智可訶必有染汚。此即以見爲性故。不應成(11)無明。若爾此智應即是無明。不可立此智爲(12)無明。何以故。

若爾非見慧應許是無明。不爾。無明(25)見相應故。

. . .

dṛṣṭes tatsaṃprayuktatvāt

偈曰。見共相應故。

See the full verse quoted previously

.

avidyā cet prajñā ’bhaviṣyanna dṛṣṭistayā yujyate saṃprāyokṣyata | dvayoḥ prajñādravyayorasaṃprayogāt | itaś ca

釋曰。若無(13)明成惡慧性。諸見不應與無明相應。二智不(14)得一時相應起故。復次

無明若是慧應見不相應。無二(26)慧體共相應故。又説無明能染慧故。

. . .

prajñopakleśadeśanāt || 3.29 ||

偈曰。説能染智故。

See the full verse quoted previously

.

“rāgopakliṣṭaṃ cittaṃ nāvam ucyate avidyopakliṣṭā prajñā na viśudhyatīty” uktam sūtre | na ca saiva prajñā tasyāḥ prajñāyā upakleśo yukta iti | yathā cittasyānyo bhinnajātīya upakleśo rāga evaṃ prajñāyā avidyā | kiṃ punar evaṃ neṣyate | kliṣṭayā prajñayā kuśalā prajñā vyavkīryamāṇā na viśudhyati | ato ’sau tasyā upakleśa iti | yadvāpi rāgopakliṣṭaṃ cittaṃ na vimucyate | kiṃ tadavaśyaṃ rāgaparyavasthitaṃ bhavati | uapahataṃ tu tattathā rāgeṇa bhavati yanna vimucyate | tāṃ punrbhāvanāṃ vyāvartayato vimucyate | evam avidyopakliṣṭā prajñā na viśudhyatītyavidyopahatāṃ pariklpayāmaḥ | ko hi parikalpayan vāryate | jātyantarameva tvavidyāṃ varṇayanti | yo ’pi manyate “sarvakleśā avidyeti” tasyāpyata eva vyudāsaḥ | sarvakleśasvabhāvā ’pi satī saṃyojanādiṣu pṛthagnocyeta dṛṣṭyā ca na saṃprayujyeta | anyena vā kleśena dṛṣṭyādīnāṃ paraṃparāsaṃprayogāt cittam api cāvidyopakliṣṭam evoktaṃ bhavet | atha mataṃ viśeṣaṇārthaṃ tathoktam iti | prajñāyāmapyavidyāviśeṣaṇaṃ karttavyaṃ bhavet | bhavatvavidyā dharmāntaraṃ kastu tasyāḥ svabhāvaḥ | satyavanna karmaphalānām asaṃprakhyānam | etaccaiva na jñāyate kim idam asaṃprakhyānaṃ nāmeti | yadi yanna saṃprakhyānaṃ saṃprakhyānābhāve ’pi tathaiva doṣo yathā avidyāyām | atha saṃprakhyānavipakṣabhūtaṃ dharmāntaram | tadidaṃ tathaiva na jñāyate kiṃ taditi | evañjātīyako ’pi dharmāṇāṃ nirdeśo bhavati | tadyathā “cakṣuḥ katamat | yo rūpaprasādaś cakṣurvijñānasyāśraya” iti | asmīti sattvamayatā ’vidyete bhadantadharmatrātaḥ | kā punar asmimānādanyā mayatā | yā ’sau sūtra uktā “so ’hamevaṃ jñātvā evaṃ dṛṣṭvā sarvāsāṃ tṛṣṇānāṃ sarvāsāṃ dṛṣṭīnāṃ sarvāsāṃ mayatānāṃ sarveṣām ahaṅkāramamakārāsmimānābhiniveśānuśayānāṃ prahāṇāt parijñānānniśchāyo nivṛta” iti | asty eṣā mayatā | sā tv iyam avidyeti kuta etat | yata eṣā nānyaḥ kleśaḥ śakyate vaktum | nanu cānyo māna eva syāt | atra punar vicāryamāṇe bahu vaktavyaṃ jāyate | tasmāt tiṣṭhatvetat |

釋(15)曰。經言由欲染汚心不解脱。由無明染汚慧(16)不清淨。若此是慧不應成慧染汚。如心有別(17)染汚與心性異。謂欲無明於慧亦爾。云何不(18)許如此。由善慧與染汚慧相雜。是故不清淨。 (19)故説此爲彼染汚。是心欲所染汚。説不解脱。 (20)爲決定欲所變異耶。由欲所害故不得解脱。 (21)若人治轉欲熏修即得解脱。如此無明所染(22)汚慧不清淨。我等分別。由無明害故慧不清(23)淨。若欲分別。何人相遮。諸師説無明與智(24)別類。如欲與心。若有人執一切惑名無明。應(25)以前道理破此執。何以故。若無明是一切惑(26)性類。不應於結等義中立爲別惑。若即是見。(27)不應説與見相應。餘惑與見等互不相攝故。(28)亦應説無明染汚心。故不解脱。若汝言爲分(29)別差別故作此説。於慧亦應分別無明差別。 (209a1)我許無明是別惑。此無明以何爲性。不能了(2)別諦實業果爲性。此不可解。何法名不了別。 (3)爲非了別。爲了別無。若爾二皆有失。如無明(4)若有別法。是了別對治名非了別。如此亦不(5)可解。是故此何物分別法性。如此等類。不無(6)如經。言何者爲眼根。謂清淨色。是眼識依(7)止。復有法不可分別。而不可説無。譬如於慈(8)觀中無貪性。不淨觀中無瞋性等。大徳達磨(9)多羅説。我有如此計類名無明。離我慢有何(10)別法名類。是經中所説。經云我今由知如此。(11)由見如此。一切愛。一切見。一切類。一切我(12)執我所執。我慢隨眠滅盡故。不更生故無影(13)般涅槃。有如此類。云何決判此是無明。由不(14)可説此類有別惑。爲不如此所餘慢瞋等諸(15)惑可非類耶。此中若更思量。有多言應説。是(16)故須止此論。

如契經(27)言。貪欲染心令不解脱。無明染慧令不清(28)淨。非慧還能染於慧體。如貪異類能染於(29)心。無明亦應異慧能染。如何不許諸染汚(52a1)慧間雜善慧令不清淨説爲能染。如貪染(2)心令不解脱。豈必現起與心相應方説能(3)染。然由貪力損縛於心令不解脱。後轉(4)滅彼貪熏習時心便解脱。如是無明染汚於(5)慧令不清淨。非慧相應。但由無明損濁(6)於慧。如是分別何理相違。誰復能遮自所(7)分別。然異慧類別有無明。如貪異心此説(8)爲善。有執煩惱皆是無明。此亦應同前理(9)遮遣。若諸煩惱皆是無明。於結等中不應(10)別説。亦不應與見等相應。見等不應自相(11)應故。或亦應説無明染心。若謂此中就差(12)別説。應於染慧不説總名。既許無明別(13)法爲體應説此體。其相云何。謂不了知諦(14)實業果。未測何相名不了知。爲異了知。爲(15)此非有。二倶有過。如無明説。此謂了知所(16)治別法。此復難測。其相是何。此類法爾應(17)如是説。如餘處言。云何爲眼。謂清淨色眼(18)識所依。無明亦然。唯可辯用。大徳法救説。(19)此無明是諸有情恃我類性。異於我慢類體(20)是何。經言。我今如是知已如是見已。諸所(21)有愛。諸所有見。諸所有類性。諸我我所執。我(22)慢執。隨眠。斷遍知故無影寂滅。故知類性(23)異於我慢。寧知類性即是無明。不可説爲(24)餘煩惱故。豈不可説爲餘慢等。若更於此(25)巨細研尋。言論繁雜故應且止。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

atha nāmarūpam iti ko ’rthaḥ | rūpaṃ vistareṇa yathoktam |

復次名色者何義。色於前已廣(17)説。

名色何義。(26)色如先辯。今唯辯名。

.

nāma tv arūpiṇaḥ skandhāḥ

偈曰。名者無色陰。

頌曰(27)名無色四蘊

.

kiṃ kāraṇam | nāmendriyārthavaśenārtheṣu namatīti nāma | katamasya nāmno vaśena | yad idaṃ loke pratītaṃ teṣāṃ teṣām arthānāṃ pratyāyakaṃ gauraśvo rūpaṃ rasa ity evam ādi | etasya punaḥ kena nāmatvam | teṣu teṣv artheṣu tasya nāmno namanāt | iha nikṣipte kāya upapattyantare namanānnāmarupiṇaḥ skandhā ity apare || ṣaḍāyatanamuktam |

釋曰。云何説爲名。隨(18)屬名及根塵。於義中轉變故。故稱名。所隨屬(19)何名。是世間所了別。能目種種諸義。謂牛(20)馬人色聲等。此能目義。云何稱名。於種種(21)義由約用轉變故稱名。有餘師説。於此道中(22)棄捨身已。能轉變更作別生説爲名謂無色(23)陰。六入於前已説。

(28)論曰無色四蘊何故稱名。隨所立名根境勢(29)力於義轉變故説爲名。云何隨名勢力轉(52b1)變。謂隨種種世共立名。於彼彼義轉變詮(2)表。即如牛馬色味等名。此復何縁標以名(3)稱。於彼彼境轉變而縁。又類似名。隨名顯(4)故。有餘師説。四無色蘊捨此身已轉趣餘(5)生。轉變如名。故標名稱。

. . . . .

sparśo vaktavyaḥ |

觸今當説。

觸何爲義。

.

sparśāḥ ṣaṭ

偈曰。觸六。

頌曰(6)觸六三和生

.

cakṣuḥsaṃsparśo yāvanmanaḥsaṃsparśa iti | te punaḥ

釋(24)曰。謂眼觸乃至意觸。此六觸是何法。

(7)論曰。觸有六種。所謂眼觸乃至意觸。此復(8)是何。三和所生。

.

saṃnipātajāḥ |

偈曰。(25)和合生。

See the full verse quoted previously

.

trayāṇāṃ saṃnipātājjātā indriyārthavijñānānām | yuktaṃ tāvat pañcānām indriyāṇām arthavijñānābhyāṃ saṃnipātaḥ | sahajatvāt | manaindriyasya punar niruddhasyānāgatavarttamānābhyāṃ dharmamanovijñānābhyāṃ kathaṃ saṃnipātaḥ | ayameva teṣāṃ saṃnipāto yaḥ kāryakāraṇabhāvaḥ | ekakāryārtho vā saṃnipātārthaḥ | sarve ca te trayo ’pi sparśotpattau praguṇā bhavant_iti | atra punar ācāryāṇāṃ bhedaṃ gatā buddhayaḥ | keciddhi sakṛnnipātameva sparśa vyācakṣate sūtraṃ cātra jñāpakamānayanti “iti ya eṣāṃ trayāṇāṃ dharmāṇāṃ saṃgatiḥ saṃnipātaḥ samavāyaḥ sa sparśaḥ” iti | kecitpunaścittasaṃprayuktaṃ dharmāntarameva sparśa vyācakṣate sūtraṃ cātra jñāpakamānayanti “ṣaṭṣaṭko dharmaparyāyaḥ katamaḥ | ṣaḍādhyātmikānyāyatanāni | ṣaṭ bāhyānyāyatanāni | ṣaṭ vijñānakāyāḥ | ṣaṭ sparśakāyāḥ | ṣaṭ vedanākāyāḥ | ṣaṭ tṛṣṇākāyā” iti | atra hīndriyārthavijñānebhyaḥ sparśakāyāḥ pṛthag deśitāḥ | tatra ye saṃnipātameva sparśamāhusta evaṃ kparihāramāhuḥ | na vai pṛthignirdeśāt pṛthagbhāvo bhavati | mā bhūddharmāyatanādvedanātṛṣṇayoḥ pṛthagbhāva iti | naiṣa doṣastadvyatiriktasyāpi dharmāyatanasya bhāvāt || na caivaṃ sparśabhūtāttrayādanyattrayamasti yasya śeṣasyātra grahaṇaṃ syāt | yady api hīndriyārthau syāt āmavijñānakau na tu punrvijñānamanindriyārthakam | tasmāt triṣu nirdiṣṭeṣu punaḥ sparśasya grahaṇamanarthakaṃ prāpnoti | na khalu sarve cakṣurūpe sarvasya cakṣurvijñānasya kāraṇaṃ nāpi sarvaṃ cakṣurvijñānaṃ sarvayoś cakṣurūpayoḥ kāryam | ato yeṣāṃ kāryakāraṇābhāvaste sparśabhāve vyavasthāpitā ity eke | ye punaḥ saṃnipātādanyaṃ sparśamāhusta etatsūtra kathaṃ pariharanti “iti ya eṣāṃ trayāṇāṃ saṃgatiḥ saṃnipātaḥ samavāyaḥ sa sparśa” iti | na vā evaṃ paṭhanti | kiṃ tarhi | saṃgateḥ saṃnipātāt samavāyāditi paṭhanti kāraṇe va kāryopacāro ’yam iti bruvanti | ativahuvistaraprasāriṇī tveṣā kathetyalaṃ prasaṅgena | anyameva sparśaṃ varṇayantyābhidhārmikāḥ | teṣāṃ pnnāṃ ṣaṇṇāṃ sparśānāṃ

釋曰。從三法和合生謂根塵識。此義(26)可然。五根與塵及識。共和合同時起故。意根(27)已謝。與未來現世法塵意識。云何得和合。即(28)是此三和合。謂因果成和合義者。或成就一(29)事爲義。是一切三。於生起觸中最有勝能。此(209b1)中諸師智慧種種起不同。有諸師説。但和合(2)名觸。彼亦引經爲證。經云是三法相會和合(3)聚集説名觸。有餘師説。有別法與心相應名(4)觸。彼亦引經爲證。經云六六法門。何者爲(5)法門。内入有六。外入有六。識聚有六。觸聚(6)有六。受聚有六。愛聚有六。何以故。此經中(7)從根塵識。別説觸聚故。此中若諸師説。唯和(8)合名觸。彼救義如此。＊君非爲別説故諸法有(9)別類。勿從法入受愛等法成有別類。無如此(10)失。異受愛等。法入有故。從三成觸。無如此(11)別三。於中可執餘爲是。於中若有根塵無識(12)爲餘。無有別識無有根塵爲餘。是故若已説(13)三更説觸。則無復義。有餘師説。非一切眼(14)及色是眼識因。非一切眼識是眼色事。是故(15)於中若有成因成果安立。是諸爲觸。若諸師(16)説觸異和合。云何避此經。經云是三法相會(17)和合聚集説名觸。彼誦經異。復次由因説果(18)名。譬如天上樂地獄苦。此言由多立破差別(19)故。則成漫説。須止此論。阿毘達磨師説。觸(20)定是別法。於六觸中。

謂根境識三和合故有別觸(9)生。且五觸生可三和合。許根境識倶時起(10)故。意根過去。法或未來。意識現在。如何和(11)合。此即名和合。謂因果義成。或同一果故(12)名和合。謂根境識三同順生觸故。諸師於(13)此覺慧不同。有説。三和即名爲觸。彼引經(14)證。如契經言。如是三法聚集和合説名爲(15)觸。有説。別法與心相應三和所生説名爲(16)觸。彼引經證。經言。云何六。六法門。一六内(17)處。二六外處。三六識身。四六觸身。五六受(18)身。六六愛身。此契經中根境識外別説六觸。(19)故觸別有。説即三和名爲觸者。釋後所引(20)六六經言。非由別説便有別體。勿受及愛(21)非法處攝無如是失。離愛受觸別有所餘(22)法處體故。汝宗離觸無別有三。可觸及三(23)差別而説。雖有根境不發於識。而無有識(24)不託根境。故已説三更別説觸便成無用。 (25)有餘救言。非諸眼色皆諸眼識因。非諸眼識(26)皆諸眼色果。非因果者別説爲三。因果所(27)收總立爲觸。説離三和有別觸者。釋前(28)所引如是三法聚集和合名觸。經言我部所(29)誦經文異此。或於因上假説果名。如説(52c1)諸佛出現樂等。如是展轉更相難釋。言論(2)煩多故應且止。然對法者説有別觸。即前(3)六觸復合爲二。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

pañcapratighasaṃsparśaḥ ṣaṣṭho ’dhivacanāhvaya || 3.30 ||

偈曰。五是有礙觸。第(21)六依言觸。

頌曰(4)五相應有對　第六倶増語

.

cakṣuḥśrotraghrāṇajihvākāyasaṃsparśāḥ pañca pratigha saṃsparśa ity ucyate | sapratighendriyāśrayatvāt | manaḥ saṃsparśaḥ ṣaṣṭhaḥ so ’dhivacanasparśa ity ucyate | kiṃ kāraṇaṃ adhivacanam ucyate nāma | tatkilāsyādhikamālambanamato ’dhivacanasaṃsparśa iti | yathoktaṃ “cakṣurvijñānena nīlaṃ vijānāti no tu nīlaṃ manovijñānena nīlaṃ vijānāti nīlam iti ca vijānātīti” | eka āśrayiaprabhāito dvitīya ālambanaprabhāvitaḥ | apare punar āhuḥ | vacanamadhikṛtyārtheṣu manovijñānasya pravṛtti rna pañcānām | atas tad evādhivacanam | tena saṃprayuktaḥ sparśo ’dhivacanasaṃsparśa ityeka āśrayaprabhāvito dvitīyaḥ saṃprayogaprabhāvitaḥ | punas ta eva ṣaṭ sparśāstrayo bhavanti |

釋曰。眼耳鼻舌身觸。此五名有礙(22)觸。依止有礙根故。第六意觸稱依言觸。何以(23)故。依言者謂名。此名是意識長境界故。意識(24)得依言稱。是故意觸稱依言。如經言。由眼識(25)但識青不能識此是青。若由意識識青亦能(26)識此是青。第一觸依止所顯。第二觸境界所(27)顯。有餘師説。意識依言於境生起。非五識。是(28)故唯此一稱依言。與此相應觸。稱依言觸。故(29)第一依止所顯。第二相應所顯。復次此六觸(209c1)更立成三觸。

(5)論曰。眼等五觸説名有對。以有對根爲所(6)依故。第六意觸説名増語。所以然者。増(7)語謂名。名是意觸所縁長境故偏就此名増(8)語觸。如説眼識但能了青不了是青。意識(9)了青亦了是青故名爲長。故有對觸名從(10)所依。増語觸名就所縁立。有説。意識語爲(11)増上方於境轉。五識不然。是故意識獨名(12)増語。與此相應名増語觸。故有對觸名從(13)所依。増語觸名就相應立。即前六觸隨別(14)相應復成八種。

. . . . . . . . . . .

vidyāvidyetarasparśāḥ

偈曰。明無明餘觸。

頌曰(15)明無明非二　無漏染汚餘
(16)愛恚二相應　樂等順三受

.

vidyāsaṃsparśo ’vidyāsaṃsparśaḥ | tābhyāṃ cānyo naivavidyānāvidyāsaṃsparśa iti | ete punar yathākramaṃ veditavyāḥ |

釋曰。有明(2)觸有無明觸。有異於二觸。謂非明非無明觸。 (3)此觸次第應知。

(17)論曰。明無明等相應成三。一明觸。二無明(18)觸。三非明非無明觸。此三如次應知。

. .

amalakliṣṭaśeṣitāḥ |

偈曰。無流染汚餘。

See the full verse quoted previously

.

anāsravaḥ sparśo vidyāsaṃsparśaḥ kliṣṭo ’vidyāsaṃsparśo vidyā ’vidyābhyāṃ saṃprayuktatvāt | śeṣo naivavidyānāvidyāsaṃsparśa ubhābhyāmasaṃprayogāt | kaḥ puna śeṣaḥ | kuśalasāsravo ’nivṛtāvyākṛtaś ca | punar avidyāsaṃsparśasyābhīkṣṇasamudācāriṇa ekadeśasya grahaṇāt dvau sparśau bhavataḥ |

釋曰。若(4)無流説爲明觸。若染汚説爲無明觸。與明無(5)明相應故。餘爲非明非無明觸。與二不相應(6)故。何者爲餘。謂有流善及無覆無記。復次無(7)明觸由數數起故。取一邊成二觸。

即是(19)無漏染汚餘相應觸。餘謂無漏及染汚餘。即(20)有漏善無覆無記。無明觸中一分數起。依彼(21)復立愛恚二觸。

. . . .

vyāpādānunayasparśau

偈曰。瞋恚(8)貪欲觸。

See the full verse quoted previously

.

vyāpādānunayābhyāṃ saṃprayogāt | punaḥ sarvasaṃgraheṇa

釋曰。由與瞋恚貪欲相應故。復次(9)由攝一切故。

愛恚隨眠共相應故。總攝一(22)切

.

sukhavedyādayastrayaḥ || 3.31 ||

偈曰。樂苦捨領三。

See the full verse quoted previously

.

sukhavedanīyaḥ sparśo duḥkhavedanīyo ’duḥkhāsukhavedanīyaś ca | sukhavedanādihitatvāt | athavā vedyate tadvedayituṃ vā śakyam iti vedanīyam | kiṃ tat | veditam | sukhaṃ vedanīyamasminniti sukhavedanīyaḥ sparśo yatra sukhaṃ veditamasti evaṃ duḥkhāduḥkhāsukhavedanīyāv api yojyau | ta ete ṣoḍaśa sparśā bhavanti | uktaḥ sparśaḥ ||

釋曰。復有(10)三觸。謂樂受所領觸。苦受所領觸。不苦不(11)樂受所領觸。於樂受等好故。復次是領復易(12)領。説此名受。此受於中有故。説爲樂受觸。 (13)如此苦受觸不苦不樂受觸。應知亦爾。若爾(14)此觸應成十六。説觸已

復成三觸。一順樂受觸。二順苦受觸。三(23)順不苦不樂受觸。此三能引樂等受故。或是(24)樂等受所領故。或能爲受行相依故名爲順(25)受。如何觸爲受所領行相依。行相極似觸。(26)依觸而生故。如是合成十六種觸。

. . . . .

vedanā vaktavyā | tatra yaḥ pūrvaṃ ṣaḍvidhaḥ sparśa uktaḥ

受今當説。此中觸前(15)已説六種。

受何爲(27)義。

.

tajjāḥ ṣaḍvedanāḥ

偈曰。從此生六受。

頌曰(28)從此生六受　五屬身餘心

.

cakṣuḥsaṃsparśajā vedanā śrotraghrāṇajihvākāyamanaḥsaṃsparśajā vedanāḥ | tāsāṃ punaḥ

釋曰。六受者。(16)眼觸所生受。耳鼻舌身意觸所生受。於中

(29)論曰。從前六觸生於六受。謂眼觸所生受

.

pañca kāyikī caitasī parā |

偈(17)曰。五屬身餘心。

See the full verse quoted previously

.

cakṣuḥśrotraghrāṇajihvākāyasaṃsparśajāḥ pañccavedanāḥ kāyikī vedanety ucyate | rūpīndriyāśritatvāt | manaḥsaṃsparśajā punar vedanā caitasikīty ucyate | cittamātrāśritatvāt | atha kiṃ sparśāduttarakālaṃ vedanā bhavaty āhosvit samānakālam | samānakālam iti vaibhāṣikāḥ | anyonyaṃ sahabhūhetutvāt | kathaṃ sahotpannayor janyajanakabhāvaḥ sidhyati | kathaṃ ca na sidhyati | asāmarthyāt | jāte dharme dharmasyanāsti sāmarthayaṃ pratijñā ’viśiṣṭam | yadeva hīdaṃ sahotpannayorjanyajanakabhāvo nāstīti tadevedaṃ jāte dharme dharmasya nāstīti | anyonyajanakaprasaṅgattarhi | iṣṭatvād adoṣaḥ | iṣṭameva hi sahabhūhetoranyonyaphalatvam | iṣṭamidaṃ sūtre tvaniṣṭaṃ sparśavedanayoranyonyaphalatvam | “cakṣuḥsaṃsparśa pratītya utpadyate cakṣuḥsaṃsparśajā vedanā na tu cakṣuḥpaṃsparśajāṃ vedanāṃ pratītyotpadyate cakṣuḥsaṃsparśa” iti vacanāt | janakadharmātikramāvcāyuktam | yo hi dharmo yasya dharmasya janakaḥ prasiddhaḥ sa tasmāt bhinnakālaḥ prasiddhaḥ | tadyathā pūrvaṃ bījaṃ paścād aṅkuraḥ pūrvaṃ kṣīraṃ paścād dadhi pūrvamabhighātaḥ paścācchandaḥ pūrvaṃ manaḥ paścāt manovijñānamityevamādi | anyathā paraṃparāpekṣatvāt kāryakāraṇayoḥ sarvaṃ vā yugapadutpadyate na vā kadācit paścād viśeṣābhāvāt | na hi na siddhaḥ kāryakāraṇayoḥ pūrvāparābhāvaḥ | sahabhāvo ’pi tu siddhaḥ | tadyathā cakṣurvajñānādīnāṃ cakṣurūpādibhir bhūtabhautikānāṃ ca tatrāpi pūrvamindriyārthau paścād vijñānam | pūrvakāc ca bhūtabhautikasamudāyāduttara utpadyata itīṣyamāṇe kaḥ pratiṣedhaḥ || yathā tarhi cchāyāṅkurayorevaṃ sparśavedanayo riti vaibhāṣikāḥ | sparśāduttarakālaṃ vedanetyapare | indriyārthau hi pūrvānto vijñānam | so ’sau trayāṇāṃ saṃnipātaḥ sparśaḥ sparśapratyayātpaścādvedanā tṛtīyakṣaṇa iti | evaṃ tarhi na sarvantravajñāne vedanā prāpnoti na ca sarvaṃ vijñānaṃ sparśaḥ | naiṣa doṣaḥ | pūrvasparśahetukā hy uttaratra sparśe vedanā sarve ca sparśāḥ sarvavedanakāḥ sarvaṃ ca vijñānaṃ sparśa iti | idam ayuktaṃ varttate | kimatrāyuktam | yaduta bhinnālambanayor api sparśayoḥ pūrvasparśaitukottarasya vedaneti | kathaṃ nāmānyajātīyālambanasparśasaṃbhūtā vedanā ’nyālambanā bhaviṣyati yena vā cittena saṃprayuktā tato bhinnālambaneti | astu tarhi tasminkāle sparśabhūtaṃ vijñānamavedanakam | tasmāc ca yat pūrvaṃ vijñānaṃ savedanakaṃ tanna sparśaḥ | pratyayavaidhuryādityevaṃ sati ko doṣaḥ | mahābhūmikaniyamo bhidyate | “sarvatra citte daśamahābhūmikā” iti | kva caiṣa niyamaḥ siddhaḥ | śāstre | sūtrapramāṇakā vayaṃ na śāstrapramāṇakāḥ | uktaṃ hi bhagavatā “sūtrāntapratiśaraṇairbhavitavyami” ti | na vā eṣa mahābhūmikārthaḥ sarvatra citte daśa mahābhūmikāḥ saṃbhavantīti | kastarhi mahābhūmikārthaḥ | tisro bhūmayaḥ | savitarkā savicārā bhumiḥ avitarkā vicāramātrā avitarkā vicārā bhūmiḥ punaśtisra kusalā bhūmiḥ akuśalā ’vyākṛtā bhumiḥ | punas tisraḥ | śaikṣī bhūmiraśaikṣī naivaśaikṣī bhumiḥ | tadya etasyāṃ sarvasyāṃ bhūmau bhavanti te mahābhūmikāḥ | ye kukśalāyāmeva te kukśalamahābhūmikāḥ | ye kliṣṭāyāmeva te kleśamahābhūmikāḥ | te punar yathāsaṃbhavaṃ paryāyeṇanatu sarve yugapadity apare | akuśalamahābhūmikāstu pāṭhaprasaṅge nāsañjitāḥ | idānīṃ pūrvaṃ na paṭhyante sma | yadi tarhi sparśāduttarakālalṃ vedanā sūtraṃ parihāryaṃ “cakṣuḥ pratītya rūpāṇi cotpadyate cakṣurvijñānaṃ trayāṇāṃ saṃnipātaḥ sparśaḥ sahajātā vedanā saṃjñā cetaneti” | sahajātā ity ucyate na sparśasahajātā iti kim atra parihāryam | samanantare ’pi cāyaṃ sahaśabdo dṛṣṭastadyathā “maitrīsahagataṃ smṛtisaṃvodhyaṅgaṃ bhāvayatī” tyajñāpakametat | yat tarhi sūtra uktaṃ “yā ca vedanā yā ca saṃjñā yā ca cetanā yac ca vijñānaṃ saṃsṛṣṭā ime dharmā nāsaṃsṛṣṭā” ityato nāsti vedanābhir asaṃsṛṣṭaṃ vijñānam | saṃpradhāryaṃ tāvad etat ka eṣa samsṛṣṭārthaḥ | tatra hi sūtra evam uktaṃ “yadvedayate taccetayate yaccetayate tastsaṃprajānīte yatsaṃprajānīte tadvijānātīti” | tanna vijñāyate kim tāvad ayam eṣām ālambananiyama ukta utāho kṣaṇaniyama iti | āyuruṣmaṇoḥ sāhabhāvye saṃsṛṣṭavacanāt siddhaḥ kṣaṇaniyamaḥ | yac cāpi sūtra uktaṃ “trayāṇāṃ saṃnipātaḥ sparśaḥ” iti | tat kathaṃ vijñānaṃ cāsti na ca trayāṇāṃ saṃnipāto na ca sparśa iti | tasmād avaśyaṃ sarvatra vijñāne sparśaḥ sparśasahajā ca vedanaiṣṭavyā | alamatiprasaṅgiyā kathayā | prakṛtamevānukramyatām || uktā samāsena caitasikī vedanā ||

釋曰。此受從眼觸。乃至身(18)觸生有五。説名身受。依止有色根故。心觸生(19)受。此一名心受。唯依止心故。復次若受生。(20)爲在觸後。爲與觸倶。毘婆沙師説。一時倶起。 (21)互爲倶有因故。云何倶生二法中。能生所生(22)差別得成。云何不成。無能故。於已生法餘(23)法無復能。此證與立義不異。何以故。是時説。(24)云何倶生二法中能生所生差別得成。於此(25)時中。此義亦彼説。謂於已生法餘法無復能 (26)若爾更互能生故有失。是所許故有何失。倶(27)有因互爲果。此實所許。於此經中非所許。謂(28)觸與受互爲因果。曾聞如此縁眼觸。眼觸所(29)生受生。不曾聞縁眼觸所生受眼觸生。復次(210a1)是義不然。由過能生家法故。若法能生此法(2)必別時不得倶。譬如先有種後生芽。先乳後(3)酪。先撃後聲。先意後識。如此等非不成因(4)果前後差別。同時因果亦成。譬如眼識等(5)與眼色等四大及四大所造色。此中先有根(6)塵後方有識。從先有四大及四大所造色。後(7)時所造色生。若執如此。復有何難。若爾如(8)芽影。觸受亦然。有餘師説。從觸後受生。何(9)以故。先有根塵次有識。是三和合爲觸。縁觸(10)後受生。於第三刹那。若爾於一切識不必有(11)受。亦非一切識有觸。無如此失。何以故。以(12)前觸爲因。於後觸中受生故。一切觸有受。今(13)非道理更起。此中云何非道理。於二觸中各(14)有境界。以先觸爲因。於後觸受生。別類境(15)界觸所生受。應縁別境界起。此義云何可然。(16)復次是心共受相應。此受與心不同境界。此(17)義復云何成。若爾應立此義。是時識成觸。此(18)識無受。從此後識有受無觸。因縁不相應(19)故。此執何失。若爾大地定義即破。謂於一切(20)心十大地。必倶。此大地定義於何處立。於阿(21)毘達磨中立。＊君我等以經爲依。不以阿毘達(22)磨爲依。佛世尊説。汝等應依經行。大地義不(23)爾。於一切心必有。若爾大地義云何地有三。 (24)謂有覺有觀地。無覺有觀地。無覺無觀地。復(25)有三地。謂善地。惡地。無記地。復有三地。謂(26)有學地。無學地。非有學非無學地。是故於前(27)三初地若有是名大地。若法定於善地中有。(28)是法説名善大地。若法定於染汚地中有。是(29)法説名惡大地。此法如應相代。有非一切時(210b1)倶起。餘師説。如此善大地等者。由應文句。(2)是故被引。今説先不説。若從觸後受生。汝(3)應救此經。經云依眼縁色眼識生。三和合有(4)觸。倶生受想故。意等經中説倶生。不説與觸(5)倶生。此何所救。若倶必應觸。此倶言亦曾見(6)於次第中。如經云何修習與慈倶起念覺分。(7)故倶言非證。是義不然。何以故。於經中説(8)是受是想。是故意是識。此法並相雜不相離。(9)是故無識與受不相雜。此義應思量。相雜是(10)何義。於此經中亦説如此。是所受即是所思。(11)是所思即是所想。是所想即是所識。此義未(12)可解。爲決四法境界。爲決四法刹那。壽命及(13)暖觸倶起中。由説相雜言。決定刹那成。復有(14)經説。三和合名觸。云何有識非三和合。有三(15)和合非觸。是故此義必定應然。謂一切識中。(16)有觸受等與觸倶起。前來多種爭論。於事已(17)足。本所依義今次當説。於前已略説心受。

(53a1)至意觸所生受。六中前五説爲身受。依色(2)根故。意觸所生説爲心受。但依心故。受生(3)與觸爲後爲倶。毘婆沙師説。倶時起觸受(4)展轉倶有因故。云何二法倶時而生能生所(5)生義可成立。如何不立。無功能故。於已生(6)法餘法無能。此與立宗義意無別。如言二(7)法倶時而生能生所生義不成立。於已生法(8)餘法無能。義意同前。重説何用。若爾便有(9)互相生失。許故非失。我宗許二爲倶有因(10)亦互爲果。仁雖許爾。而契經中不許此二(11)互爲因果。契經但説眼觸爲縁生眼觸所生(12)受。曾無經説眼受爲縁生眼受所生觸。又(13)此義非理。越能生法故。若法極成能生彼(14)法。此法與彼時別極成。如先種後芽先乳後(15)酪先撃後聲先意後識等。先因後果非不極(16)成。亦有極成同時因果。如眼識等眼色等倶。(17)四大種倶有所造色。此中亦許前根境縁能(18)發後識。前大造聚生後造色。何理能遮。如(19)影與身。豈非倶有。有説。觸後方有受生。(20)根境爲先次有識起。此三合故即名爲觸。(21)第三刹那縁觸生受。若爾應識非皆有受。(22)諸識亦應非皆是觸。無如是失。因前位觸(23)故。後觸位受生故。諸觸時皆悉有受。所有識(24)體無非是觸。此不應理。何理相違。謂或有(25)時二觸境別。因前受位觸生後觸位受。如(26)何異境受從異境觸生。或應許受此心相(27)應非與此心同縁一境。既爾。若許有成(28)觸識是觸無受。於此位前有識有受而體(29)非觸。縁差故然。斯有何過。若爾便壞十(53b1)大地法。彼定一切心品恒倶。彼定恒倶依何(2)教立。依本論立。我等但以契經爲量。本(3)論非量。壞之何咎。故世尊言。當依經量。或(4)大地法義非要遍諸心。若爾何名大地法(5)義。謂有三地。一有尋有伺地。二無尋唯伺(6)地。三無尋無伺地。復有三地。一善地。二不(7)善地。三無記地。復有三地。一學地。二無學(8)地。三非學非無學地。若法於前諸地皆有。(9)名大地法。若法唯於諸善地中有。名大善(10)地法。若法唯於諸染地中有。名大煩惱地(11)法。如是等法各隨所應更代而生。非皆並(12)起。餘説如是大不善地法。因誦引來。是今(13)所増益非本所誦。若於觸後方有受生。經(14)云何釋。如契經説。眼及色爲縁生於眼識。(15)三和合觸倶起受想思。但言倶起不説觸(16)倶。此於我宗何違須釋。又於無間亦有(17)倶聲。如契經説。與慈倶行修念覺支。故彼(18)非證。若爾何故。契經中言。是受是想是思是(19)識。如是諸法相雜不離。故無有識離於受(20)等。今應審思。相雜何義。此經復説。諸所受(21)即所思。諸所思即所想。諸所想即所識。未了(22)於此爲約所縁。爲約刹那作如是説。於(23)壽與煖倶時起中亦有如斯相雜言。故例(24)知。此説定約刹那。又契經言三和合觸。如(25)何有識而非三和。或是三和而不名觸。 (26)故應定許一切識倶悉皆有觸諸所有觸(27)無不皆與受等倶生。傍論已終。應辯本(28)義。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

punaś cāṣṭādaśavidhā sā manopavicārataḥ || 3.32 ||

偈(18)曰。此復成十八。由心分別行。

頌曰(29)此復成十八　由意近行異

.

saiva caitasikī vedanā punar āṣṭadaśa manopavicāravyavasthānādaṣṭādadhā bhidyate | punaḥ saṃdhikaraṇaṃ cātra draṣṭavyam | aṣṭādaśamano pavicārāḥ katame | ṣaṭ saumanasyopacirāḥ ṣaṭ daurmanasyopavicārāḥ ṣaḍupekṣopavicārāḥ | kathameṣāṃ vyavasthānam | yadi svabhāvataḥ | trayo bhaviṣyanti | saumanasyadaurmanasyopekṣāvicārāḥ | atha saṃprayogataḥ | eko bhaviṣyati | sarveṣāṃ manaḥ saṃprayuktatvāt | athālambanataḥ | ṣaṭ bhaviṣyanti | rūpādiṣaḍviṣayālambanatvat | tribhir api sthāpanā | teṣāṃ pañcadaśa rūpādyupavicārā asaṃbhinnālambanāḥ pratiniyatarūpādyālambanatvāt | trayo dharmopavicārā ubhayathā | manopavicārā iti ko ’rthaḥ | manaḥ kila pratītyaite saumanasyadayo viṣayānupavicarantīti | viṣayeṣu vā mana upavicārayantītyapare | vedanāvaśena manaso viṣayeṣu punaḥ punar vicaraṇāt | kasmāt kāyikī vedanā na manopavicāraḥ | naiva hy asau mana evāśritā nāpy upavicārikā ’vikalpakatvād ityayogaḥ | tṛtīyadhyānasukhasya kasmānmanopavicāreṣv agrahaṇam | āditaḥ kila kāmadhātau manobhūmikasukhendriyābhāvāttatpratidvandvena kuḥkhopavicārābhāvācceti | yadi manobhūmikā evaite | yat tarhi sūtra uktaṃ “cakṣuṣā rūpāṇi dṛṣṭvā saumanasyasthānīyāni rūpāṇyupavicarantītyevamādiḥ | katham | pañcavijñānakāyābhinirhṛtatvamabhisaṃdhāyaitaduktaṃ “manobhūmikā hy ete | tadyathā ’śubhā cakṣurvijñānābhinirhṛtā ca manobhūmikā ceti” | api tu “dṛṣṭvā yāvat spṛṣṭveti” vacanāt | acodyamevaitat | ye ’pya dṛṣṭvā yāvad aspṛṣṭvopavicaranti te ’pi manopavicārāḥ | itrathā hi kāmadhātau rūpadhātvālambanā rūpādyupavicārā na syuḥ kāmadhātbalamvanāś ca rūpadhātau gandharasaspraṣṭavyopavicārāḥ | yathā tu yaktataraṃ tathoktaṃ yo ’pi rūpāṇi dṛṣṭvā śabdānupavicarati so ’pi manopavicāraḥ | yathā tvanākulaṃ tathoktamindriyārthasya vyavacchedataḥ | kimasti rūpaṃ yatsaumanasyasthānīyameva syāt yāvad upekṣāsthānīyameva | asti saṃtānaṃ niyamayya na tvbālambanam ||

釋曰。此心受(19)更分成十八。由分別十八意行故。何者十八(20)心分別行。有六喜分別行。有六憂分別行。有(21)六捨分別行。此云何成立。若由自性應成三。(22)謂喜憂捨分別行。若由相應應成一。與意識(23)相應故。若由境界應成六。縁色等六塵故。若(24)成立十八。必依三。於中十五名色等分別行。(25)非相雜境界。決定縁色等起故。三名法分別(26)行。有二種心分別行。此句何義。彼説依意識(27)喜等分別境界。餘師説於六塵令意分別行。 (28)由隨受故。於境界中。意數數分別行故。云何(29)身受不説爲意分別。此受不依意不能分別。(210c1)由五識無分別故。是故不應爲分別行。第三(2)定樂云何不入分別行中攝從初於欲界中無(3)心地樂根故。能對治此苦分別行無故。若彼(4)但依心地起。此義云何。經言由眼見色已。堪(5)爲喜處即分別行。如是等依五識所引意故(6)説如此。若實判十八。皆以意識爲地。譬如不(7)淨觀。眼識所引在於心地。復次見已乃至觸(8)已。由此言説故。不可爲難。若不見乃至不(9)觸。起分別行。此亦意分別行。若不爾。於欲(10)界中縁色界。於色等中不應有分別行。縁欲(11)界香味觸。於色界中分別行亦不應成。隨明(12)了道理故。如此説。若人見色。於聲分別行。(13)此亦是分別行。隨不相濫故説。由定判根塵(14)故。爲有如此色定爲喜處乃至定爲捨處不。 (15)有約相續決定。非約境界。

(53c1)論曰。於前略説一心受中。由意近行異復(2)分成十八。應知此復聲顯乘前起後。此意(3)近行十八云何。謂喜憂捨各六近行。此復何(4)縁立爲十八。若由自性應但有三。喜憂捨(5)三自性異故。若由相應應唯有一。一切皆(6)與意相應故。若由所縁應但有六。色等六(7)境爲所縁故。此成十八。具足由三。於中十(8)五色等近行名不雜縁。境各別故。三法近行(9)皆通二種。意近行名爲目何義。傳説。喜等(10)意爲近縁於諸境中數遊行故。有説。喜等(11)能爲近縁令意於境數遊行故。如何身受(12)非意近行。非唯依意故不名近。由無分(13)別故亦非行。第三靜慮意地樂根。意近行中(14)何故不攝。傳説。初界意識相應無樂根故。(15)又無所對苦根所攝意近行故。若唯意地何(16)故經言眼見色已於順喜色起喜近行。廣(17)説如經。依五識身所引意地喜等近行故(18)作是説。如依眼識引不淨觀。此不淨觀唯(19)意地攝。又彼經言眼見色已乃至廣説。故(20)不應難。若雖非見乃至觸已。而起喜憂捨(21)亦是意近行。若異此者。在欲界中應無縁(22)色界色等意近行。又在色界。應無縁欲香(23)味觸境諸意近行。見色等言隨明了説見(24)色等已於聲等中起喜憂捨亦意近行。隨(25)無雜亂故作是説。於中建立根境定故。 (26)爲有色等於喜等三唯能順生一近行不。 (27)有就相續非約所縁。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

athaiṣāṃ manopavicārāṇāṃ kati kāmapratisaṃyuktāsteṣāṃ ca kati kimālambanā evaṃ yāvad ārūpyapratisaṃyuktā vaktavyāḥ | āha

於分別行中幾與(16)欲界相應。於中幾種。何法爲境界。乃至於無(17)色界。亦應如此問。偈曰。

諸意近行中。幾欲界(28)繋。欲界意近行幾何所縁。色無色界爲問亦(29)爾。頌曰

. .

kāme svālambanāḥ sarve

一切縁欲界。

(54a1)　　　　欲縁欲十八　色十二上三
(2)二縁欲十二　八自二無色
(3)後二縁欲六　四自一上縁
(4)初無色近分　縁色四自一
(5)四本及三邊　唯一縁自境

.

āmadhātau sarve ’ṣṭādaśa santi sa ca teṣāṃ sarveṣām ālambanam | teṣām eva

釋曰。(18)於欲界中具有十八。是五爲一切境界。於中(19)

(6)論曰。欲界所繋具有十八。縁欲界境其數(7)亦然。

.

rūpī dvādaśagocaraḥ |

偈曰。有色十二境。

See the full verse quoted previously

.

rūpadhāturdvādaśānām ālambanaṃ ṣaṭ gandharasopavicārānapāsya | tatra tayor abhāvāt |

釋曰。色界十二意分別(20)行境界。除六香味分別。於彼無此二故。

縁色界境唯有十二。除香味六彼無(8)境故。

.

trayāṇām uttaraḥ

偈(21)曰。三後。

See the full verse quoted previously

.

gocara iti vartate | ārupyadhātustrayāṇāṃ dharmopavicārāṇām ālambanam | tatra rūpādyabhāvāt || uktāḥ kāmapratisaṃyukatāḥ |

釋曰。境界從上流。若無色界。但三(22)法分別行境界。於彼色等無故。説欲界相應(23)已。

縁無色境唯得有三。彼無色等五所(9)縁故 See the previous verse 説欲界繋已。

. . .

rūpapratisaṃyuktā vaktavyāḥ | tatra tāvat

與色界相應今當説。

當説色界繋。

.

dhyānadvaye dvādaśa

偈曰。於二定十二。

初二靜慮(10)唯有十二。[See the also full verse quoted previously]

.

daurmanasyopavicārānapāsya | te ca dvādaśa

(24)釋曰。除六憂分別行。所餘十二與二定相應。(25)云何如此。

謂除六憂縁欲界境亦有十二。

.

kāmagāḥ || 3.33 ||

偈曰。行欲界。

.

釋曰。若彼縁欲界。

NO Chinese

. . .

svo ’ṣṭālambanam

(26)偈曰。自八境。

See the full verse quoted previously

.

sa eva rūpadhātusteṣaṃ svaḥ | sa eva rūpadhātusteṣāṃ svaḥ | svo ’ṣṭānāṃ manopavicārāṇām ālambanaṃ gandharasopavicārāṃś caturo hitvā |

釋曰。此色界若爲自分別行(27)境界。但八分別行境界。除香味四分別行故。

(11)除香味四餘八自縁。

. .

ārūpyo dvayoḥ

(28)偈曰。無色二。

See the full verse quoted previously

.

dharmopavicārayorālambanam |

釋曰。無色界爲二法分別行境(29)界。

二縁無色。謂法近行。

.

dhyānadvaye tu ṣaṭ |

偈曰。於二定六。

See the full verse quoted previously

.

tṛtīyacaturthayordhyānyoḥ ṣaḍupekṣopavicārā eva santi nānye | teṣāṃ punar ālambanaṃ

釋曰。於第三第四定。但(211a1)六捨分別行無餘。此六境界。

(12)三四靜慮唯六。

.

kāmāḥ ṣaṇṇāṃ

偈曰。欲界六。

See the full verse quoted previously

.

kāmadhātuḥ ṣaṇṇāmapyālambanam |

(2)釋曰。若縁欲界。此成六捨分別行境界。

謂捨縁欲界境亦得有六。

.

caturṇāṃ svaḥ

偈(3)曰。自四。

See the full verse quoted previously

.

rūpadhātuś caturṇāṃ tatra gandharasābhāvāt |

釋曰。若縁自界。但四捨分別行境(4)界。無香味故。

(13)除香味二餘四自縁。

.

ekasyālambanaṃ paraḥ || 3.34 ||

偈曰。餘界一境界。

See the full verse quoted previously

.

ārupyadhāturekasyaiva dharmopavicārasyālambanam | uktā rūpapratisaṃyuktāḥ |

釋曰。無色(5)界異下二界故稱餘。此唯一法分別行境界。(6)説色界相應已。

一縁無色謂法近行。(14)説色界繋已。

.

ārūpyapratisaṃyuktā idānīmucyante |

與無色界相應今當説。

當説無色繋。

.

catvāro ’rūpisāmante

偈曰。(7)有四於色邊。

See the full verse quoted previously

.

ākāśānantyāyatanasāmantakamatrārūpisāmantakam | tatra catvāro rūpaśabdaspraṣṭavyadharmopavicārāḥ | te ca

釋曰。空無邊入道。説此名色邊。 (8)於中有四分別行。謂色聲觸法分別行。偈(9)曰。

空處近分唯有(15)四種。謂捨但縁色聲觸法。

. . .

rūpagāḥ

行色。

See the full verse quoted previously

.

caturthaṃ hi dhyānam eṣām ālambanam | yeṣāṃ tat vyavacchinnālambanamasti yeṣāṃ punaḥ paripiṇḍitālambanaṃ teṣāṃ tatraika eva saṃbhinnālambano dharmopavicāraḥ |

釋曰。此四縁第四定爲境。若人執(10)如此。則離四爲境界。若人執合第四定爲(11)境界。於中但一總境界。謂法塵分別行。

縁第四靜慮亦(16)具有四種。此就許有別縁者説。若執彼(17)地唯總縁下。但有雜縁法意近行。

. .

eka ūrdhvagaḥ |

偈(12)曰。一行上。

See the full verse quoted previously

.

eka eva dharmopavicārastatrārūpyadhātvālambanaḥ |

釋曰。若道分別行。縁無色界起(13)但一。謂法塵分別行。

縁無色(18)界唯一。謂法四根本地及上三邊唯一。謂法(19)但縁自境。

.

eko maule

偈曰。一於本。

See the full verse quoted previously

.

maule punar ārūpye dharmopavicāra evaiko ’sti nānyaḥ | sa cāpi

釋曰。若(14)於根本無色界。但一法塵分別行無餘。此行(15)

.

svaviṣayaḥ ārupyadhātvālambana eva | na hi maulānām ārupyāṇām adharo dhāturālambanam iti paścāt prativedaviṣyāmaḥ | ete ca manopavicārāḥ

偈曰。自境。釋曰。但縁無色界。何以故。無色(16)根本定。不得取下界爲境界故。此義後當顯(17)説。如此等意分別行。

See the full verse quoted previously 無色根本不縁下故。彼上三邊(20)不縁色故。不縁下義如後當辯。此意近(21)行通無漏耶。

. . . .

sarve ’ṣṭādaśa sāsravāḥ || 3.35 ||

偈曰。諸十八有流。

頌曰(22)十八唯有漏

.

nāsti kaścid anāsravaḥ | kaḥ katibhiḥ samanvāgataḥ | kāmadhātūpapanno rūpāvacarasya kuśalasya cittasyālābhī kāmāvacaraiḥ sarvaiḥ prathamadvitīyadhyānabhūmikair aṣṭābhiḥ tṛtīyacaturthadhyānabhūmikaiś caturbhiḥ kliṣṭairgandharasālambanān paryudasya ārūpyāvacareṇaikena kliṣṭenaivālābhī rūpāvacarasya kuśalasya cittasyā vitarāgaḥ sarvaiḥ kāmāvacaraiḥ prathamadhyānabhumikair daśabhiḥ | caturbhiḥ saumanasyopavicāraiḥ kliṣṭairgandharasālambanau vyudasya ṣaḍbhir upekṣopavicārair anāgamyabhūmikaiḥ | dvitīyadhyānabhūmikair aṣṭābhiḥ | tṛtīyacaturthadhyānārūpyabhūmikaiḥ pūrvavat | anayā varttanyā śeṣamanugantavyam | dhyānopapannastu kāmāvacareṇaikenopekṣādharmopavicāreṇa nirmāṇacittasaṃprayuktena samanvāgato veditavyaḥ | apara āha | astyevaṃ manopavicārāṇāṃ vaibhāṣikīyo ’rthaḥ | sūtrārthastvanyathā dṛśyate | na hi yo yasmād vītarāgaḥ sa tadālambanam upavicaratīti yuktam | ataḥ sāsravā api na sarve saumanasyādayo manopavicārāḥ | kiṃ tarhi | sāṃkleśikā yair mano viṣayānupavicaratīti | kathaṃ copavicarati | anunīyate ca pratihanyate cāpratisṅkhyāya copekṣate yeṣāṃ pratipakṣeṇa ṣaṭ sātatā vihārā bhavanti | cakṣuṣā rūpāṇi dṛṣṭvā naiva sumanā bhavati na durmanā upekṣako viharati smṛtimān saṃprajānan evaṃ yāvanmanasā dharmān vijñāyeti | na hy arhato laukikaṃ nāsti kuśalaṃ dharmālambanaṃ saumanasyaṃ yattu tatsāṃkleśikaṃ manasa upavicārabhutaṃ tasyaiva pratiṣedho lakṣyata iti | punas ta eva saumanasyādayaḥ ṣaṭtriṃśacchāstṛpadāni bhavanti | gardhanaiṣkramyāśritabhedena | tadbhedasya śāstrā gamitatvāt | tatra gardhāśritāḥ kliṣṭā naiṣkramyāśritāḥ kuśalāḥ | evam etadvedanākhyaṃ bhavāṅgamanekaprakārabhedaṃ veditavyam | śeṣāṇyaṅgāni punar nocyante | kiṃ kāraṇam | yasmāt

釋(18)曰。於中無一分別行。是無流故。言諸有流。(19)何人復幾意分別行共相應。若人生於欲界。(20)未得色界善心。與一切欲界分別行相應。與(21)初定二定地。八分別行相應。與三定四定。四(22)分別行相應。悉有染汚。除縁香味境故。於無(23)色界與一染汚分別行相應。若人得色界心(24)未得離欲。與欲界一切分別行相應。與初定(25)有十分別行相應。有四染汚喜分別行。除能(26)縁香味境故。有六種捨分別行。未來定爲地。 See the next record (27)第二第三第四定及無色界。分別行相應。應(28)知如前。由此道理。所餘應自隨判。若人已生(29)定地。於欲界與一捨法分別行相應。謂欲界(211b1)變化心。有餘師説。有如此意分別行義。如毘(2)婆沙師立。於經中見分別行義異於此。何以(3)故。若人從此地離欲。此人不得縁此爲境起(4)分別行。是故雖復有流。非一切喜等是意分(5)別行。若爾以何爲分別行。若有染汚。若意由(6)彼能分別行於境界故。彼名分別行。云何分(7)別行。或愛著於境。或憎惡於境。或不簡擇(8)捨境。爲對治此三故。如來説六恒住法門。如(9)經言。由眼見色。不生喜心。不生憂心。住捨(10)心有念有智。乃至由意知諸法亦如此。云何(11)知如此。諸阿羅漢人。不無世間善縁法喜根。(12)若有染汚爲分別行。應知此法門爲對治。復(13)次喜等或三十六寂靜。足由依愛著出離差(14)別故。此差別是阿毘達磨所説故。此中依愛(15)著皆悉染汚。依出離皆悉是善。如此有分名(16)受。應知有無量差別。所餘諸分不復更説。云(17)何不説由此義故。

(23)論曰。無意近行通無漏者。故言十八唯是(24)有漏。誰成就幾意近行耶。謂生欲界。若未(25)獲得色界善心。成欲一切初二定八三四定(26)四無色界一。所成上界皆不下縁。唯染汚(27)故。若已獲得色界善心未離欲貪。成欲(28)一切初靜慮十。餘説如前。初靜慮中唯成(29)四喜。染不縁下香味境故。捨具成六。未至(54b1)定中 See the next record 善心得縁香味境故。餘隨此理如應(2)當知。若生色界。唯成欲界一捨法近行。謂(3)通果心倶。有説。如是諸意近行。毘婆沙師隨(4)義而立。然我所見經義有殊。所以者何。非(5)於此地已得離染。可縁此境起意近行。 (6)故非有漏喜憂捨三皆近行攝。唯雜染者與(7)意相牽數行所縁。是意近行。云何與意相(8)牽數行。或愛或憎或不擇捨。爲對治彼説(9)六恒住。謂見色已不喜不憂。心恒住捨具(10)念正智。廣説乃至知法亦爾。非阿羅漢無(11)有世間縁善法喜。但爲遮止雜染近行故(12)作是説。又即喜等爲三十六師句。謂爲(13)耽嗜出離依別。此句差別。大師説故。耽嗜(14)依者。謂諸染受。出離依者。謂諸善受。如是(15)所説受。有支中應知。義門無量差別。何縁不(16)説所餘有支。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

uktaṃ ca vakṣyate cānyat

偈曰。由已説當説。

頌曰(17)餘已説當説

.

kiñcidatrāṅgamuktaṃ kiñcit paścad vakṣyate | tatra vijñānaṃ tāvad uktaṃ

釋曰。此(18)中有有分。於前已説。有有分於後當説。此中(19)識者前已説。

(18)論曰。所餘有支。或有已説。或有當説。故此(19)不論。此中識支如先已説

.

“vijñānaṃ prativijñaptirmana āyatanaṃ ca tad” iti |

如偈言(20)識陰對對視　或説爲意入
(21)或説爲七界　謂六識意根

識謂各了別此(20)即名意處等。

.

ṣaḍāyatanamapyuktaṃ

(22)六入者前已説

其六處支如先已説

.

“tadvijñānāśrayā rūpaprasādāś cakṣurādaya” iti |

如偈言(23)此識依淨色　説名眼等根

彼識依(21)淨色名眼等五根等。

.

saṃskārā bhavaś ca karmakośasthāne vyākhyāsyante | tṛṣṇopādānāni kleśakośasthāne | sa caiṣa pratītyasamutpādaḥ samāsataḥ kleśakarmavastūnīti prāk jñāpitam |

(24)行有於業倶舍中當説。愛取於惑倶舍中當(25)説 (26)阿毘達磨倶舍釋論卷第七(27)(28)(29)(211c1)(2)(3)阿毘達磨倶舍釋論卷第八(4)　　＊婆藪盤豆造(5)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(6)　　中分別世間品之三(7)行有於業倶舍中當説。愛取於惑倶舍中當(8)説。如此縁生。若略説唯三。謂惑業果類。此(9)三義前已顯。

行有二支業品當説。(22)愛取二支隨眠品當説。此諸縁起略立爲三。(23)謂煩惱業異熟果事。應寄外喩顯別功能。

. .

atra tu kleśa iṣyate |
bījavannāgavanmūlavṛkṣavattuṣavattathā || 3.36 ||

偈曰。於中説諸惑。如種子及(10)龍。如根樹及糠。

(24)頌曰(25)此中説煩惱　如種復如龍
(26)如草根樹莖　及如糠裹米
(27)業如有糠米　如草藥如花
(28)諸異熟果事　如成熟飮食

.

kimasya vījādibhiḥ sādharmyam | tadyathā bījād aṅkurakāṇḍapatrādīnāṃ prabhavo bhavaty evaṃ kleśāt kleśakarmavastūnām | yathā nāgādhiṣṭitaṃ saro na śuṣyatyevaṃ kleśanāgādhiṣṭhitaṃ janmasaraḥ | yathā cānapoddhṛtamūlā vanaspatayaśchinnāśchinnāḥ punar api prarohantyevamanapoddhṛtakleśamūlā gatayaḥ | yathā ca vṛkṣāḥ kālena kālalṃ puṣpaphalānāṃ prasotāro bhavanty evaṃ kleśā apy asakṛt kleśakarmavastūnāṃ heturbhavanti | yathā ca tuṣāvanaddhāstaṇḍulāḥ prarohaṇasamarthā bhavanti na kevalā evaṃ kleśaprāptatuṣāvanaddhaṃ karma janmāntaravirohaṇe samarthaṃ bhavati na kevalamityevaṃ tāvat kleśo bījādivadveditavyaḥ |

釋曰。此惑與種子等。云何(11)相似。譬如從種子芽葉等生。如此從惑惑業(12)類生。又如池是龍所鎭住處恒不枯涸。如此(13)惑龍鎭住生池相續不斷。又如樹未被拔根。(14)斫斫更生。如此未拔除惑根諸道滅滅更起。 (15)又如樹時時生花生子。如此諸惑數數生惑(16)業類。又如米爲糠所裹。於生有功能非單米。(17)如此業爲惑至得糠所裹。於生別生有功能(18)非單業。如此諸惑應知如種子等。

(29)論曰。如何此三種等相似。如從種子芽葉(54c1)等生。從煩惱生煩惱業事。如龍鎭池水恒(2)不竭。煩惱鎭業生續無窮。如草根未拔苗(3)剪剪還生。未拔煩惱根趣滅滅還起。如從(4)樹莖頻生枝花果。從諸煩惱數起惑業事 (5)如糠裹米能生芽等。非獨能生。或得裹業(6)能感餘生。非獨能感。惑如種等應如是(7)知。

. . . . . .

tuṣitaṇḍulavat karma tathaivauṣadhipuṣpavat |

偈曰。如有(19)糠米業。及如稻并花。

See the full verse quoted previously

.

tuṣau ’syāstīti tuṣī | tuṣasthānīyaḥ kleśa uktaḥ | idānīṃ tuṣitaṇḍulasthānīyaṃ karmmocyate | santyoṣadhayaḥ phalapākāntā evaṃ karmāṇi vipacya punar vipākānabhinirvarttayante | yathā ca puṣpaṃ phalotpattavāsannaṃ kāraṇam evaṃ karmāṇi vipākotpatto veditavyāni |

釋曰。於前已説惑似糠。 (20)今説業如有糠米。又如稻蕉等以果熟位爲(21)邊。如此諸業已熟不更生報。又如花於生子(22)中是近因。如此業於生果報中最爲近因。

如米有糠能生芽等。業有煩惱能招異(8)熟。如諸草藥果熟爲後邊。業果熟已更不(9)招異熟。如花於果爲生近因。業爲近因(10)能生異熟。業如米等。應如是知。

. . . .

siddhānn apānavad vastu

偈(23)曰。如熟飮食類。

See the full verse quoted previously

.

pathā siddhamannaṃ pānaṃ ca kevalaṃ paribhogāya kalpyate na punar virohāya evaṃ vipākākhyaṃ vastu | na hi punar vipākādvipākāntaraṃ janmāntareṣu pravarhate | yadi hi pravardheta mokṣo na syāt | na khalv eṣa janmasaṃtāna evaṃ pratītyasamutpadyamāno bhavacatuṣṭayaṃ nātikrāmati | yadutāntarābhavam upapattibhavaṃ pūrvakālabhavaṃ maraṇabhavaṃ ca | te ca vyākhyātāḥ |

釋曰。如已熟食及飮。一向(24)爲受用。不可更轉爲生。如此果報類。不能於(25)別生中更牽別果報。若更牽報無得解脱義。 (26)如此生相續依因依縁生。不過四有。謂中有(27)生有先時有死有。此四於前已釋。

如熟飮食(11)但應受用。不可復轉成餘飮食。異熟果事(12)既成熟已。不能更招餘生異熟。若諸異熟(13)復感餘生。餘復感餘應無解脱。事如飮(14)食應如是知。如是縁起煩惱業事。生生相(15)續不過四有。中生本死。如前已釋。染不染(16)義三界有無。今當略辯。

. . . . . .

tasmin bhavacatuṣṭaye || 3.37 ||
upapattibhavaḥ kliṣṭaḥ

偈曰。於四(28)種有中。生有必染汚。

頌曰(17)於四種有中　生有唯染汚
(18)由自地煩惱　餘三無色三

.

ekāntena | katamena kleśena |

釋曰。此中幾有定不(29)定染汚。若一向染汚。唯是生有。由何惑。

(19)論曰。於四有中生有唯染。由何煩惱自地(20)諸惑。

.

sarvakleśaiḥ svabhūmikaiḥ | yadbhamika upapattibhavastadbhūmikaīreva sarvakleśaiḥ | na hi sa kleśo ’sti yena pratisamdhibandhaḥ pratividyate ityābhidharmikāḥ | kleśair eva tu na paryavasthānaiḥ svatantraīḥ | yady api sā ’vasthā mandikā yas tu yatrābhīkṣṇaṃ carita āsannaś ca tasya tadānīṃ sa eva kleśa upatiṣṭhate | pūrvāvedhāt | antarabhavapratisaṃdhirapyevamavaśyaṃ kliṣṭo veditavyaḥ |

偈(212a1)曰。由自地諸惑。釋曰。若生有在此地。一切(2)同地惑皆爲染汚。於三界無有一惑由此衆(3)生不結生。阿毘達磨師説。如此此染汚由大(4)惑。不由小分惑。由自在故。若此位最昧鈍。(5)隨有惑先數數起惑最近。是時於此位中此(6)惑即起爲染汚。由先疾利故。接中有爲必應(7)知如此染汚不。

See the full verse quoted previously 謂此地生此地一切煩惱染汚此地生(21)有。故對法者咸作是言。諸煩惱中無一煩惱(22)於結生位無潤功能。然諸結生唯煩惱力。(23)非由自力現起纒垢。雖此位中心身昧劣。(24)而由數起或近現行引發力故。煩惱現起。應(25)知中有初續刹那亦必染汚。猶如生有。

. . . . . . .

tridhā ’nye

偈曰。餘三。

See the full verse quoted previously

.

anye trayo bhavāstriprakārāḥ antarabhavādayaḥ kuśalakliṣṭāvyākṛtāḥ |

釋曰。所餘三有。(8)即中有等。各有三種。謂善染汚無記。

然餘(26)三有一一通三。謂本死中三。各善染無記。

.

athaiṣāṃ bhavānāṃ katamaḥ kiṃpratisaṃyuktaḥ |

於諸有(9)中幾有於何界相應。

.

traya ārūpye

偈曰。無色三。

See the full verse quoted previously

.

antarābhavaṃ varjayitvā | na hy ārūpyadhātuḥ sthānāntaraparicchinno yasya prāptyarthamantarābhavo ’bhinirvarteta | kāmarūpadhātvoraparisaṃkhyānāt sarva eva catvāro bhavāḥ santītyanujñāpitaṃ bhavati | ukto yathā sattvānāṃ pratītyasamutpādo vistareṇa |

釋曰。除(10)中有所餘有。何以故。無色界非隔別處。爲至(11)彼故起中陰。於欲色界不數故。則知皆具四(12)有。如衆生依因依縁生。此義已廣説。若衆生(13)已生。

(27)於無色界除中有三。非彼界中有處隔別。(28)爲往餘處可立中有。頌中不説欲色二(29)界。故知於中許具四有。有情縁起已廣分(55a1)別。

. . . .

atha kathaṃ sattvānāṃ sthitibhavatītyāha

云何得住。偈曰。

是諸有情由何而住。頌曰

.

āhārasthitikaṃ jagat || 3.38 ||

世間以食住。

(2)有情由食住　段欲體唯三
(3)非色不能益　自根解脱故
(4)觸思識三食　有漏通三界
(5)意成及求生　食香中有起
(6)前二益此世　所依及能依
(7)後二於當有　引及起如次

.

釋曰。有(14)一法世尊自通自知。爲他正説。謂一切衆生(15)以食爲住。經言如此。此食有幾種。有四種(16) 偈曰。段食。釋曰。段食者有麁有細。細者是(17)中有衆生食。以香爲食故。及諸天劫初衆生(18)食。以無變穢流故。此食悉入彼身。如油於(19)沙。復次若細衆生彼食亦細。譬如髮汚蟲(20)等。觸食第二。作意食第三。識食第四。此中(21)段食者。

(8)論曰。經説。世尊自悟一法正覺正説。謂諸(9)有情一切無非由食而住。何等爲食。食有(10)四種。一段二觸三思四識。段有二種。謂細及(11)麁。細謂中有食。香爲食故。及天劫初食。無(12)變穢故。如油沃砂。散入支故。或細汚虫嬰(13)兒等食説名爲細。翻此爲麁。 See the full record quoted previously [from 55a10] See the full record quoted previously [from 55a10] 如是段食唯(14)在欲界。

. . . . . . . . . . .

kavaḍīkāra āhāraḥ kāme

偈曰。於欲界。

See the full verse quoted previously

.

na rūpārūpyadhātvostadvītarāgasya tatropapatteḥ | sa ca

釋曰。此食於色無色(22)界無。由離欲此於彼生故。偈曰。

離段食貪生上界故。

.

tryāyatanātmakaḥ |

以三入爲體。

See the full verse quoted previously

.

(23)釋曰。於欲界香味觸入。一切皆名段食。作段(24)呑故。先以口鼻含之。後分分呑故。影光焔(25)輝。此等云何成食。由從多故。作如此説。此(26)等若非所食。能令相續住。亦入細食數。譬如(27)浴塗等。云何色入非食。若作段食必約於色。

唯欲界繋。香(15)味觸三。一切皆爲段食自體。可成段別而(16)飮噉。故謂以口鼻分分受之。光影炎涼如(17)何成食。傳説。此語從多爲論。又雖非飮噉(18)而能持身。亦細食所攝。如塗洗等。色亦可(19)成段別飮噉。何縁非食。 See the previous record

. . . . . . . . .

na rūpāyatanaṃ tena svākṣamuktānanugrahāt || 3.39 ||

(28)偈曰。非色入由此。不利自根脱。

此不能益自所對(20)根解脱者故。[See also the full verse quoted previously]

.

āhāro hi nāma ya indriyam ahābhūtānām anugrahāya saṃvarttate | rūpāyatanaṃ cābhyavaharaṇakāle svamindriyaṃ tanmahābhūtāni vā nānugṛhṇāti | kuta evānyānyaviṣatvāt | yadāpi ca dṛśyamāne sukhasaumanasye ādadhāti tadāpi tadālambanaḥ sukhavedanīyaḥ sparśa āhāro bhavati na rūpam | muktānām anāgāmyarhetāṃ sumanojñamapyāhāraṃ paśyatāmanugrahābhāvāt |

釋曰。食是(29)何法。若能利益自根四大。色入者於正食時。(212b1)不能利益自根及四大。何況能利益餘根及(2)四大。非自境界故。有時見色即起樂及喜。此(3)色亦非食。但縁此爲境。能生樂受等觸。以此(4)爲食非色。復次已得解脱人。謂阿那含阿羅(5)漢。見可愛飮食無利益故。

夫名食者。必先資益自根大(21)種。後乃及餘。飮噉色時於自根大尚不爲(22)益。況能及餘。由彼諸根境各別故。有時見(23)色生喜樂者。縁色觸生。是食非色。又不還(24)者及阿羅漢解脱食貪。雖見種種上妙飮(25)食而無益故。

. . . . .

sparśasaṃcetanāvijñā āhārāḥ sāsravās triṣu |

偈曰。觸作意及(6)識。三有流通二。

See the full verse quoted previously

.

sparśas trikasaṃnipātajaḥ | cetanā manaskarma vijñānaṃ ca sāsravāṇyevāhārāḥ triṣv api dhātuṣu saṃvidyante | kim arthaṃ nānāsravāṇi | yasmāt bhavāpoṣaṇārtha āhārārthaḥ | tāni ca bhāvakṣayāyotthitānīti vaibhāṣikāḥ | api tu sūtra uktaṃ “catvāra ime āhārā bhūtānāṃ sattvānāṃ sthitaye yāpanāyai saṃbhavaiṣiṇāṃ cānugrahāyeti” | na caivam anāsravā dharmā iti nāhārāḥ |

釋曰。觸者從三和合生。作(7)意者是心業。識者是意識。此三若有流必是(8)食。此三通三界有。云何不立無流爲食。由(9)立食以能滋長諸有爲義。無流生起能滅盡(10)諸有。毘婆沙師執如此。復次於經中説食義。(11)食有四種。爲令已生衆生得住。及爲愈相續。(12)又爲利益尋求生衆生。無流法不爾。是故非(13)食。

觸謂三和所生諸觸。思謂意(26)業。識謂識蘊。此三唯有漏通三界皆有。如(27)何食體不通無漏。毘婆沙師作如是釋。能(28)資諸有是其食義。無漏修生爲滅諸有。又(29)契經説。食有四種。能令部多有情安住。及(55b1)能資益諸求生者。無漏不然。故非食體。

. . . . . . .

bhūtā hi tāvat sattvā upapannā iti vijñāyante | atha saṃbhavaiṣiṇaḥ katame |

已生者於道中已生衆生。此義易解。何者(14)尋求生。

言(2)部多者。顯已生義。諸趣生已皆謂已生。復(3)説求生爲何所目。

.

manomayaḥ saṃbhavaiṣī gandharvaścāntarābhavaḥ || 3.40 ||
nirvṛttiś ca

偈曰。意生尋求生。乾闥婆中有。對(15)有。

See the full verse quoted previously

.

antarābhavo hy ebhir abhidhānairukto bhagavatā | sa eva manonirjātatvāt manomaya uktaḥ | śukraśoṇitādikaṃ kiñcid bāhyam anupādāya bhāvāt | saṃbhavaiṣaṇaśīlatvāt saṃbhavaiṣī | gandharvaṇāt gandharvaḥ | upapattyadbhimukhatvād abhinirvṛttiḥ | “avyābādhamātmabhāvamabhinirvartya savyābādhe loke upapadyata” iti sūtrapadāt | “tathāsti pudgalo yasyābhinirvṛttisaṃyojanaṃ prahīṇaṃ nopapattisaṃyojanam” iti sūtra catuḥkoṭikāt | prathamā koṭirdvidhātuvītarāgasyordhvaṃsrotaso ’nāgāminaḥ | dvitīyāntarāparinirvāyiṇaḥ | tṛtīyā ’rhatām | caturthyetānākārān sthāpayitvā | bhūtāvā ’rhantaḥ saṃbhavaiṣiṇaḥ satṛṣṇāḥ |

釋曰。世尊以此五名。説中陰衆生。何以(16)故。此衆生從意生故。故説意生。不取不淨及(17)血所有諸外爲生依故。尋求生者。欲得生未(18)得故。處處尋求生。乾闥婆者。由食香故。以(19)香益身行向於道故。對有者。對向生處起故。 (20)如經言。對起有礙害自體。生有礙害世間。由(21)此經言故。對有名中陰。復有別經言。有衆生(22)對有結已盡。非生有結。此經中有四句。復次(23)已生者。謂阿羅漢。尋求生者。謂有愛衆生。

此目中有。由佛世尊(4)以五種名説中有故。何等爲五。一者意成。(5)從意生故。非精血等所有外縁合所成故。 (6)二者求生。常喜尋察當生處故。三者食香。(7)身資香食往生處故。四者中有。二趣中間(8)所有蘊故。五者名起。對向當生暫時起故。 (9)如契經説。有壞自體起。有壞世間生。起謂中(10)有。又經説。有補特伽羅。已斷起結未斷生(11)結。於此經中廣説四句。離二界貪諸上流(12)者爲第一句。中般涅槃爲第二句。諸阿羅漢(13)爲第三句。除前諸相爲第四句。又部多者。(14)謂阿羅漢。餘有愛者説名求生。

. . . . . . . . . . .

atha katyāhārāḥ sattvānāṃ sthitaye kati saṃbhavaiṣiṇāmanugrahāya | sarve ’pyubhayatheti vaibhāṣikāḥ | kavaḍīkārāhāro ’pi hi tadrāgiṇāṃ punar bhavāya saṃvartate | uktaṃ hi | bhagavatā “atvāra ime āhārā rogasya mūlalṃ gaṇḍasya śalyasya jarāmaraṇasya pratyaya” iti | manaḥsaṃcetanā ’pi ceha sthitaye dṛśyate | evaṃ hi varṇayanti durbhikṣābhyāhatena kīla pitrā putrakau saktava iti bhasmanā bhastrāṃ paripūrya kīlake āsajyāśvāsitau | tau ca tāṃ parikalpayantau ciramapyāsitau kenāpi codghāṭitāyāṃ bhasmeti nairāśyamāpannau vyāpannāviti | punaś ca mahāsamudre bhagnayānapātrāḥ puruṣāḥ sthalam iti mahāntaṃ phenapiṇḍaṃ pradrutāḥ āmṛśya cainaṃ nirāśā uparemuriti | saṃgītiparyāye coktaṃ mahāsamudrādaudārikāḥ prāṇino jalāt sthalamabhir uhya sikatāsthale ’ṇḍāni sthāpayitvā sikatābhir avaṣṭabhya punar api mahāsamudre ’vataranti | tatra yāsāṃ mātṛṇāmaṇḍānyārabhya smṛtirna muṣyate tānyaṇḍāni na pūtībhavanti yāsāṃ tu muṣyate tāni pūtībhavanti | tadetanna varṇayanti sautrāntikāḥ | mā bhūt parakīyeṇāhāreṇāhāra iti | evaṃ tu varṇayanti | yeṣām aṇḍānāṃ mātaramārabhya smṛtirna muṣyate tāni na pūtībhavanti | yeṣāṃ tu muṣyate tāni pūtībhavanti | tasyāḥ sparśāvasthāyāḥ smarantīti |

(24)復次幾種食令已生衆生。住幾種食能滋益(25)尋求衆生生。毘婆沙師説。一切食皆能爲二(26)事。何以故。段食亦於有愛衆生令得後有。佛(27)世尊説。有四食爲病根癰刺老死等縁。作意(28)食亦曾見令現生住。先舊師説如此有一父(29)遭飢餓難。以滿嚢灰挂置壁上。慰喩二子語(212c1)云是麨。二子數思麨嚢。得多時安住。後時(2)有人。爲開彼知是灰。失先作意即便命終。復(3)次於海中有多人。船敗見大濤聚。思謂是(4)岸。隨往趣彼。至已觸之方知是＊濤。失先作(5)意即便命終。於別誦中説。海中有大身衆生。(6)從水登岸。於沙上生卵。以沙覆之還入海中。 (7)若母於此卵憶念不忘。卵則不壞。母若於中(8)忘失憶念。此卵即壞。經部解不爾。勿由他食(9)他食得成。 See the previous record 若釋應如此。於中若卵縁母。憶念(10)不忘。卵則不壞。若忘即壞。有餘師説。此憶(11)在觸位中。

幾食能令部(15)多安住。幾食資益求生有情。毘婆沙師説。皆(16)具四。諸有愛者。亦由段食爲縁資益令招(17)從有。以世尊説四食皆爲病癰箭根老死(18)縁故。亦見思食安住現身。世傳有言。昔有(19)一父。時遭飢饉欲造他方。自既飢羸。二(20)子嬰稚。意欲攜去力所不任。以嚢盛灰(21)挂於壁上。慰喩二子云是麨嚢。二子希望(22)多時延命。後有人至取嚢爲開。子見是灰(23)望絶便死。又於大海有諸商人。遭難敗船(24)飮食倶失。遙瞻積沫疑爲海岸。意望速至(25)命得延時。至觸知非望絶便死。集異門足(26)説。大海中有大衆生。登岸生卵埋於砂内(27)還入海中。母若常思卵便不壞。如其失念(28)卵即敗亡。此不應然。違食義故。豈他思食(29)能持自身。 See the previous record 理實應言卵常思母得不爛壞。(55c1)忘則命終。 See the previous record See the previous record 起念母思在於觸位。諸有漏法(2)皆滋長有。

. . . . . . . . . . . . . . . .

atha kasmāc catvāra evāhārāḥ | nanu ca sarva eva sāsravā dharmā bhavānāṃ poṣakāḥ | yadyapyetadevaṃ tathāpi pradhānyenoktam

云何説食唯四。爲不如此耶。一切(12)有流法。必能滋益有。雖然由勝故説。

如何世尊説食唯四。雖爾就勝(3)説四無失。

. . .

iha puṣṭyarthamāśrayāśritayor dvayam |
dvayamanyabhavākṣpanivṛttyarthaṃ yathākramam || 3.41 ||

偈曰。爲(13)益此。能依所依二。能引生別。有次第説後。(14)二

謂初二食能益此身所依能依。(4)後之二食能引當有能起當有。[See the also full verse quoted previously]

.

āśrayo hi sendriyaḥ kāyaḥ | tasya puṣṭaye kavaḍīkārāhārāḥ | āśritāścittacaittāsteṣāṃ puṣṭaye sparśaḥ | anayos tāvad ihotpannasya bhavasya poṣaṇe prādhānyam | manaḥsaṃcetanayā punar bhavasyākṣepaḥ ākṣiptasya punaḥ karmaparibhāvitādvijñānavījādabhinirvṛttirityanayoranutpannasya bhavasyākaraṇe prādhānyam | ataś catvāra uktāḥ | pūrvakau hi dvau dhātrīsthānīyau jātasya poṣakatvāt | uttarau mātṛsthānīyau janakatvād iti | yaḥ kaścit kavaḍīkāraḥ sarvaḥ sa āhāraḥ | syāt kavaḍīkāro nāhāra iti catuṣkoṭikam | prathamā koṭiryaṃ kavaḍīkāraṃ pratītyendriyāṇām apacayo bhavati mahābhūtānāṃ ca paribhedaḥ | dvitīyā koṭistraya āhārāḥ | tṛtīyā yaṃ kavaḍīkāraṃ pratītyendriyāṇām upacayo bhavati mahābhūtānāṃ ca vṛddhiḥ | caturthyetānākārān sthāpayitvā | evaṃ sparśadibhir api yathāyogaṃ catuḥkoṭikāni karttavyāni | syāt sparśādīn pratītyendriyāṇām upacayo mahābhūtānāṃ ca vṛddhirna ca ta āhārāḥ | syād anyabhūmikānanāsravāṃś ca | yo ’pi hi paribhukto bhokturbādhāmādadhāti so ’pyāhāra eva | āpāte ’nugrahāt | dvayorhi kālayorāhāra āhārakṛtyaṃ karoti paribhujyamāno jīryaṃśceti vaibhāṣikāḥ | atha kasyāṃ gatau katyāhārāḥ | sarvāsu sarve | evaṃ yoniṣv api | kathaṃ narakeṣu kavaḍīkāra āhāraḥ | pradīptāyaspiṇḍāḥ svathitaṃ ca tāmrām | yadyūpaghātako ’pyāhāro bhavati catuḥkoṭikaṃ bādhyate prakaraṇagranthaś ca “kavaḍīkāra āhāraḥ katamaḥ | yaṃ kavaḍīkāraṃ pratītyendriyāṇām upacayo bhavati mahābhutānāṃ ca vṛddhiryāpanā ’nuyāpaneti vistareṇa yāvad vijñānam |” upacayāhārābhisaṃdhivacanādavirodhaḥ | apacayāhārastu narakekṣu lakṣaṇaprāptatvāt | so ’pi hi jighatsāṃ pipāsāṃ hantuṃ samartha iti | apitu pratyekanarakeṣu manuṣyavat kavaḍīkārāhārasadbhāvādyuktaṃ pāñcagatikatvam | uktaṃ bhagavatā “yaś ca bāhyakānām ṛṣīṇāṃ kāmebhyo vītarāgāṇāṃ śataṃ bhojayedyaś caikaṃ jambūṣaṇḍagataṃ pṛthagajanam | ato dānādidaṃ dānaṃ mahāphalataram” iti | ko ’yaṃ jambūṣaṇḍagato nāma pṛthagjanaḥ | jambūdvīpanivāsinaḥ kukṣimanta ity eke | tadetanna yuktamekam iti vacanāt | kaścātra viśeṣaḥ | syād yadi bhūyasaḥ pṛthagjanān bhojayitvā bhūyaḥ puṇyaṃ syāt nālpīyaso vītarāgāniti | saṃnikṛṣṭo bodhisattva ity apare | tadetanna varṇayanti “bahutaraṃ hi tasmai datvā puṇyaṃ nārhatkoṭibhya” iti | ato nirvedhabhāgīyalābhī pṛthagjana eṣo ’bhipretaḥ iti vaibhāṣikāḥ | natviyamanvarthā saṃjñā nāpikvacitparibhāṣitā sūtre śāstre vā | jambūṣaṇḍagato nirvedhabhāgīyalābhīti parikalpa evāyaṃ kevalaḥ | bodhisattva eva tv eṣu jambūdvīpaṣaṇḍeṣu niṣaṇṇo yujyate | sa hi pṛthagjana kāmavairāgyasaṃbandhena tadānīṃ tebhyo viśiṣyamāṇa ukta iti | anantebhyo ’pi hi sa tebhyo viśiṣyamāṇaḥ | śatagrahaṇaṃ tu pūrvādhikārāt | itthaṃ caitadevaṃ yadevaṃ paryudasya bāhyakebhya eva srotāpatti phalapratipannakaṃ viśeṣayāṃbabhūva | anyathā hi jambūṣaṇḍagatādeva vyaśeṣayiṣyat | ukto yathā sattvānāṃ pratītyasamutpādo yathāvasthitiścyutirapyuktā yathāyuḥkṣayādibhiḥ |

釋。曰所依者。謂有根身。爲滋益此身段食(15)爲勝。能依者。謂心及心法。爲滋益此法觸食(16)爲勝。如此二食。於滋益現世已生有中勝餘。 (17)復立作意食者。於引後有爲勝。是所引有。(18)從業所薫修識種子生。如此後二。於引生未(19)生有爲勝。是前二食如乳母。能將養已生故。(20)後二食如生母。能生未生故。由勝餘故唯立(21)四。 See the previous record See the previous record 爲一切所呑分段皆是。食不有分段是所(22)呑而非段食。此有四句第一句者。若呑此分(23)段。諸根壞損害四大。第二句者。謂餘三食。第(24)三句者。是所呑分段能滋益諸根増長四大。 (25)第四句者。除前三句。如此與觸等如理應各(26)立四句。爲有縁觸等得諸根滋益。及四大増(27)長。是諸亦非食不。有謂別地及無流。餘句應(28)思。若人食此食。損食者根大。此物亦是食。 (29)由執初至故。何以故。段食於二時中作食(213a1)用。若正食時對治本病。若消時増益身大。毘(2)婆沙師説如此。於何道有幾食。於一切道有(3)一切食。於生亦爾。於地獄云何有段食。有燃(4)赤鐵段爲食。錫赤鐵汁爲飮。若能損害物亦(5)是食。則違前四句。亦違分別道理論。彼論(6)云。何者爲段食。若縁此分段滋益諸根。増長(7)四大相續得愈。及識亦爾。廣説如論。由約(8)能増益食説。故無相違。損害食於地獄中亦(9)有食相。何以故。此食有能爲暫遮飢渇等病。 (10)復次有別處地獄。如人道有段食故。是故段(11)食遍五道中。有此義應然。佛世尊説。若有人(12)施一百離欲欲界外仙人食。若有人施一凡(13)夫人食。此人在剡浮密林中行。於此前施後(14)施。福徳百千倍勝。是何凡夫在剡浮密林(15)中行。餘師説。住於剡浮。或云。是有福凡(16)夫。此執不然。由説一故。此中何所以。施一(17)凡夫食福徳。多勝施多離欲凡夫。若施多凡(18)夫食。此福徳勝施一凡夫。是義可然。有餘師(19)説。是近佛地菩薩。餘師不説此義。何以故。若(20)施此菩薩福徳最多。不可稱數。若施此人所(21)得福徳。乃至施百倶胝阿羅漢。亦所不及。毘(22)婆沙師説。有凡夫已得四諦觀決擇分能。此(23)中説名在剡浮密林中行。此名與義不相稱。(24)又不曾於餘處但假安立此名。謂經及阿毘(25)達磨藏等中。説剡浮密林中行。必得四諦觀(26)決擇分能。是故此是自所分別。若爾云何。必(27)約菩薩正在剡浮密林中行。故説此言。何以(28)故。此菩薩於是時與凡夫離欲。欲界二義相(29)應故。於餘仙人分別。令異此菩薩。於無邊衆(213b1)生無量倍勝。而報百者。由隨前所立。此義(2)必應爾。何以故。由除此人於外仙人格量(3)須陀洹故。若不爾。應以剡浮密林中行＊格量(4)須陀洹説衆生依因依縁生。及衆生得住義(5)已。衆生死墮義亦已説。謂由福盡。不由命盡(6)等。

言所依者。(5)謂有根身。段食於彼能爲資益。言能依者。(6)謂心心所。觸食於彼能爲資益。如是二食(7)於已生有資益功能最爲殊勝。言當有者。(8)謂未來生。於彼當生思食能引。思食引已。(9)從業所熏識種子力後有得起。如是二食(10)於未生有引起功能最爲殊勝。故雖有漏(11)皆滋長有而就勝能唯説四食。前二如養(12)母養已生故。後二如生母生未生故。諸所(13)有段皆是食耶。有段非食應作四句。第一(14)句者。謂所飮噉爲縁損壞諸根大種。第二(15)句者。謂餘三食。第三句者。謂所飮噉爲縁(16)資益諸根大種。第四句者。除前諸相。如是(17)觸等隨其所應一一當知。皆有四句。頗有(18)觸等爲縁資益諸根大種而非食耶。有謂(19)異地無漏觸等。諸有食已捐食者身亦名(20)爲食。初資益故。毘婆沙説。食於二時能爲(21)食事。倶得名食。一初食時能除飢渇。二消(22)化已資根及大。何趣何生各具幾食。五趣四(23)生皆具四食。如何地獄有段食耶。鐵丸洋(24)銅豈非段食。若能爲害亦是食者。則與前(25)説四句相違。又品類足言。云何爲段食。謂(26)能資益諸根大種。廣説乃至識食亦爾。彼説(27)且依能資益者説名爲食故不相違。然地(28)獄中熱鐵丸等雖於食已能爲損害而能(29)暫時解除飢渇。得食相故亦名爲食。又孤(56a1)地獄段食如人。故五趣中皆有四食。世尊所(2)説。有人能施一百外道離欲仙食。若能施(3)一贍部林中異生者食。其果勝彼。See the also previous record 何謂贍部(4)林中異生。有作是釋。所有一切住贍部洲(5)諸有腹者。彼釋非理。説一言故。又於此(6)中有施無量異生者食。理勝以食施少外(7)道離欲仙人。何足爲奇挍量歎勝。有言。彼(8)是近佛菩薩。理亦不然。施彼獲福勝施倶(9)胝阿羅漢故。毘婆沙者説。此異生是已獲得(10)順決擇分。此名與義亦不相應。曾無契經(11)或本論説得順決擇分居贍部林中。當知(12)彼唯自所分別。後身菩薩居贍部林名彼(13)異生。此説應理。爾時菩薩同離欲仙故。對(14)彼仙挍量歎勝。雖施菩薩福勝無邊。乘前(15)挍量且言勝百。理必應爾。由後世尊除(16)彼異生還將外道對預流向挍量勝劣。若(17)不爾者世尊則應將彼異生對預流向。已(18)説有情縁起及住。如先所説壽盡死等。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

idam idānīṃ vaktavyam | katamasmin vijñāne vartamāne cyutyupapattī bhavata ity āha

此義今當説。爲於何識正起時衆生得死(7)墮及託生。

今(19)應正辦。何識現前何受相應有死生等。

.

chedasaṃdhāna vairāgyahānicyutyupapattyaḥ |
manovijñāna eveṣṭāḥ

偈曰。斷接善離欲。退及死託生。(8)此事於意識。

頌(20)曰(21)斷善根與續　離染退死生
(22)許唯意識中　死生唯捨受
(23)非定無心二　二無記涅槃
(24)漸死足齊心　最後意識滅
(25)下人天不生　斷末摩水等

.

kuśalalmūlasamucchedaḥ kuśalamūlapratisaṃdhānaṃ dhātubhūmivairāgyaṃ parihāṇiścyutirupapattiś ca | ete ṣaṭ dharmā manovijñāna eveṣyante nānyatra | upapattivacanādantarābhavapratisaṃdhirapyuktarūpo veditavyaḥ | vedanāyāṃ tu

釋曰。斷善根。更接善根。離欲(9)下界。退失上界死生。如此六法。於意識中(10)成。非於餘識。由説生故。託中有義亦是所(11)説。若約受死生云何。

(26)論曰。斷善續善離界地染從離染退命終(27)受生。於此六位法爾唯許意識非餘。所説(28)生言應知。亦攝初結中有。

. . . .

upekṣāyāṃ cyutodbhavau || 3.42 ||

偈曰。於捨受死生。

See the full verse quoted previously

.

cyutir eva cyutam upapattir udbhavaḥ | e tāvad uḥkhāsukhāyāṃ vedanāyāṃ bhavatastasyā apaṭutvāt | itare hi vedane paṭvyau | na ca paṭuvijñāne cyutyupapattī yujyete | tatrāpi ca manovijñāne ’pi

釋(12)曰。捨命及受生。此二心在不苦不樂受中。此(13)受昧鈍故。餘受則明了。於明了識中死生不(14)成。於此意識中。

死生唯許捨受(29)相應。捨相應心不明利故。餘受明利不順(56b1)死生。

. . . .

naikāgrācittayor etau

偈曰。非一無心二。

See the full verse quoted previously

.

cyutodbhavāviti vartate | na hi samāhitacittasyāsti cyutirupapattirvā | visabhāgabhūmikatvād abhisaṃskārikatvād anugrāhakatvāc ca | nāpy acittasya sā na hy acittaka upakramituṃ śasyeta | yadā cāsyāśrayo vipariṇantumārabhate tadāvaśyamasya tadāśrayapratibaddhaṃ cittaṃ saṃmukhībhūya paścāt pracyaveta nānyathā | upapattau ca cittacchedahetvabhāvādvinā ca kleśenānupapatterayuktamacittakatvam |

釋曰。死(15)及生雖復在意識。非一心及無心中。何以故。(16)若人正在定心無死生義。地非同分故。功用(17)所成故。能爲利益故。於無心中亦不得死。何(18)以故。若無心人則無横害。是時依止若欲起(19)變異。是時隨屬依止心。必定起現前。後方捨(20)命非餘。若於受生時無心亦不應然。心斷因(21)不有故。若離上心惑。不得受生故。是故於(22)中無心不應道理。

又此二時唯散非定。要有心位必非無(2)心。非在定心有死生義。界地別故。加行生(3)故。能攝益故。亦非無心有死生義。以無心(4)位命必無損。若所依身將欲變壞。必定還(5)起屬所依心。然後命終。更無餘理。又無心(6)者不能受生。以無因故。離起煩惱無受(7)生故。

. . . . .

maraṇabhavastriprakāra ity uktam | arhas tu

死有有三種。於前已説。

雖説死有通三性心。然入涅槃唯二(8)無記。

.

nirvātyavyākṛtadvaye |

偈(23)曰。涅槃二無記。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。於威儀心及果報心。(24)若於欲界中。有果報名捨。若無於威儀心般(25)涅槃。云何但於無記非餘心中。此無記。隨順(26)心斷絶。由力弱故。

若説欲界有捨異熟。彼説欲界入涅(9)槃心亦具威儀異熟無記。若説欲界無捨異(10)熟。彼説欲界入涅槃心但有威儀而無異(11)熟。何故唯無記得入涅槃。無記勢力微順(12)心斷故。

. . . .

atha mriyamāṇasya kasmin śarīrapradeśe vijñānaṃ nirudhyate | sakṛnmaraṇe samanaskaṃ kāyendriyaṃ sahasā ’ntardīyate | yadi tu krameṇa cyavate tataḥ

若人正死。於何身。分中(27)意識斷滅。若一時死。身根共意識一時倶(28)滅。若人次第死。此中

於命終位何身分中識最後滅。頓(13)命終者意識身根欻然總滅。

. . .

kramacyutau pādanābhihṛdayeṣu manaścyutiḥ || 3.43 ||
adhonṛsuragājānāṃ

偈曰。次第死脚臍。於(29)心意識斷。下人天不生。

See the full verse quoted previously

.

adho gacchantītyadhogā apāyagāminaḥ | nṛn gacchantīti nṛgā manuṣyagāminaḥ | surān gacchantīti suragā devagāminaḥ | teṣāṃ yathāsaṃkhyaṃ pādayornābhyāṃ hṛdaye ca vijñānaṃ saṃnirudhyate | na punar jāyanta ityajā arhantaḥ | teṣām api hṛdaye vijñānaṃ nirudhyate | mūrdhnītyapare | kāyendriyasya teṣu nirodhāt kāyendriyaṃ hi mriyamāṇasya tapta ivopale jalaṃ niṣṭhyūtaṃ saṃkocamāpadyamānaṃ pādādiṣvantardhīyata iti | evaṃ ca punaḥ krameṇa maraṇam | prāṇināṃ prāyeṇa marmacchedavedanābhyāṃ hatānāṃ jāyate |

釋曰。若人必往惡道(213c1)受生。及人道天道。如此等人。次第於脚於臍(2)於心意識斷滅。不更受生是名不生。謂阿羅(3)漢。此人於心意識斷絶。有餘部説於頭上。何(4)以故。身根於此等處。與意識倶滅故。若人正(5)死。此身根如熱石上水漸漸縮減。於脚等處(6)次第而滅。復次若衆生如此次第捨命。於中(7)多衆生。爲斫末摩苦受所逼方死。云何斫(8)末摩。

若漸死者往下(14)人天。於足齊心如次識滅。謂墮惡趣説名(15)往下。彼識最後於足處滅。若往人趣識滅(16)於臍若往生天識滅心處。諸阿羅漢説名(17)不生。彼最後心亦心處滅。有餘師説。彼滅(18)在頂。正命終時於足等處身根滅故。意識(19)隨滅。臨命終時身根漸滅。至足等處欻然(20)都滅。如以少水置炎石上。漸減漸消一處(21)都盡。又漸命終者。臨命終時多爲斷末摩(22)苦受所逼。

. . . . . . . .

marmacchedas tv abādibhiḥ |

偈曰。末摩水等。釋曰。末摩者。於身(9)有別處。如偈言(10)於身有是處　由隨觸令死
(11)若優鉢羅花　鬚微塵所觸

無有別物名爲末摩。See the also full verse quoted previously

.

śarīrapradeśāḥ kecidupahanyamānā maraṇamānayanti | te hy etaducyante marmāṇīti | tāni cāptejovāyudhātūnām anyatamenātiprāyaṃ gatena niśitaśastrasaṃpātasyardhināḍītībrābhir vedanābhiḥ chidyanta iva na ca punas tāni kāṣṭhādivacchidyante chinnabadvā punar na ceṣṭanta iti cchinnāny ucyante | kasmānna pṛthivīdhātunā | caturthadoṣābhāvāt | vātapittaśleṣmāṇo hi trayo doṣāḥ | te cāptejovāyudhātupradhānā yathāyogam iti | bhājanalokasaṃvarttanīsādharmyeṇetyapare | deveṣu nāsti marmacchedaḥ | kiṃ tu cyavanadharmaṇo devaputrasya pañcopanimittāni prādurbhavanti | vastrāṇām ābharaṇānāṃ ca manojñaḥ śabdo niś carati śarīraprabhā mandībhavati snātasyodabindavaḥ kāye saṃtiṣṭhante capalātmanā ’pyekatra viṣaye buddhiravatiṣṭhate unmeṣanimeṣau cākṣṇoḥ saṃbhavataḥ | etāni tu vyabhicārīṇi | pañca punar nimittāni maraṇaṃ nātivarttante | vāsāṃsi kliśyanti mālā mlāyanti kakṣābhyāṃ svedo mucyate daurgandhyaṃ kāye ’vakrāmati sve cāsane devaputro nābhir amate | so ’yaṃ sattvaloka evam utpadyamānastiṣṭhan cyavamanaś ca triṣu rāśiṣu sthāpito bhagavatā | trayo rāśayaḥ | samyaktvaniyato rāśirmithyātvaniyato rāśiraniyato rāśiriti | tatra punaḥ

(12)故知身中有別處若於中被損觸能引令死。 (13)此身分名末摩。此末摩。水風火中隨一大若(14)起相乖。似利刃斫之。即便破壞。此不如薪(15)等被斫即斷如被斫即無復動覺。故説名斫。 (16)云何不由地大第四病無故。風熱痰三病。如(17)次第以風火水大爲上首。與外器世界三災(18)相似故。是故於内身有三災。此斫末摩苦受(19)死者。多於此人起。謂能數數行。斫他末摩(20)事。此人必由斫末摩苦受死。於諸天中無末(21)摩苦受死。雖然若諸天子應有退墮事。先有(22)五種小變異相現。一衣服及莊嚴具出不可(23)愛聲。二身光闇昧。三正浴時水滴住身。四本(24)心於塵馳動今住一塵。五眼有瞬動。此五(25)或時不定。復有五種大變異相現。必不免死。 (26)一衣服染著塵穢。二花鬘萎燥。三腋下汗出。(27)四臭氣入身。五於自坐處不得安坐。如此衆(28)生世界如此生住退。佛世尊安立。屬三聚攝(29)衆生。聚有三種。一正定聚。二邪定聚。三不(214a1)定聚。於此中

然於身(23)中有異支節觸便致死。是謂末摩。若水(24)火風隨一増盛。如利刀刃觸彼末摩。因此(25)便生増上苦受。從斯不久遂致命終。非如(26)斬薪説名爲斷。如斷無覺故得斷名。地界(27)何縁無斯斷用。以無第四内災患故。内三(28)災患。謂風熱淡水火風増隨所應起。有説。(29)此似外器三災。此斷末摩天中非有。然諸天(56c1)子將命終時。先有五種小衰相現。一者衣(2)服嚴具出非愛聲。二者自身光明忽然昧劣。(3)三者於沐浴位水渧著身。四者本性囂馳(4)今滯一境。五者眼本凝寂今數瞬動。此五(5)相現非定當死。復有五種大衰相現。一者(6)衣染埃塵。二者花鬘萎悴。三者兩腋汗出。四(7)者臭氣入身。五者不樂本座。此五相現必(8)定當死。世尊於此有情世間生住沒中建(9)立三聚。何謂三聚。 See the next record after verse[56c11]

. . . . . . . . . . . . . . . . .

samyaṅmithyātvaniyatā āryānantaryakāriṇaḥ || 3.44 ||

偈曰。正定邪定聚。聖人無間(2)作。

頌曰(10)正邪不定聚　聖造無間餘

.

“samyaktvaṃ katamat | yattatparyādāya rāgaprahāṇaṃ paryādāya dveṣaprahāṇaṃ paryādāya mohaprahāṇaṃ paryādāya sarvakleśaprahāṇam idam ucyate samyaktvam” iti sūtram | āryāḥ katame | yeṣām anāsravo mārga utpannaḥ | ārādyātāḥ pāpakebhyo dharmebhya ityāryāḥ | ātyantikavisaṃyogaprāptilābhāt | ete hi kleśakṣaye niyatatvāt samyaktvaniyatāḥ mokṣabhāgīyalābhino ’pyavaśyaṃ parinirvāṇadharmāṇa iti | kasmānna samyaktve niyatāḥ | te hi mithyātve ’pi niyatā bhaveyuḥ | na ca te kālaniyamena samyaktve niyatā yathā saptakṛtvaḥ paramādayaḥ | mithyātvaṃ katamat | narakāḥ pretāstiryañca idam ucyate mithyātvam | tatrānantaryakāriṇo narake niyatatvānmithyātvaniyatāḥ | niyatebhyo ’nye ’niyatā iti siddham | pratyayāpekṣaṃ hi teṣām ubhayabhāktvam anubhayabhāktvaṃ ca | uktaḥ sattvaloko bhājanaloka idānīṃ vaktavyaḥ |

釋曰。何者爲正。欲盡無餘。瞋盡無餘。癡(3)盡無餘。一切惑盡無餘。故名爲正。經説如(4)此。 See the next record 聖者若此人相續中無流道已生故名聖。(5)云何名聖。從惡墮法能遠出離故名聖。由至(6)得必定永離滅果故。如此等人由於惑盡定(7)故。故名正定。若人已得解脱分能。善根必定(8)涅槃爲法。云何不立爲正定。此人後當墮於(9)邪定。此人不由時定定於正中。譬如七勝等。 (10)何者爲邪。地獄畜生鬼神道。説此名邪。此中(11)作無間業人。於地獄道中定故。説名邪定。若(12)異二定所餘非定。此義自成。是三聚觀因縁(13)屬二不屬二 (14)説衆生世界已。器世界今當説。

(11)論曰。一正性定聚。二邪性定聚。三不定性聚。(12)何名正性。謂契經言。貪無餘斷。瞋無餘斷。(13)癡無餘斷。一切煩惱皆無餘斷。是名正性。定(14)者謂聖。聖謂已有無漏道生遠諸惡法故(15)名爲聖。獲得畢竟離繋得故。定盡煩惱故(16)名正定。諸已獲得順解脱分者。亦定得涅(17)槃。何非正定。彼後或墮邪定聚故。又得涅(18)槃時未定故。非如預流者極七返有等。又(19)彼未能捨邪性故。不名正定。何名邪性。 (20)謂諸地獄傍生餓鬼。是名邪性。定謂無間。(21)造無間者必墮地獄故名邪定。正邪定餘(22)名不定性。彼待二縁可成二故 (23)説一切有部倶舍論卷第十(24)(25)(26)(27)(28)(29)(57a1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第十一(4)　　尊者世親造(5)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(6)　　分別世品第三之四(7)如是已説有情世間。器世間今當説。

. . . . . . . . . . . . . . .

tatra bhājanalokasya saṃniveśamuśantyadhaḥ |
lakṣaṣoḍaśakodvedhamasaṃkhyaṃ vāyumaṇḍalam || 3.45 ||

偈曰。此中器(15)世界。説於下依住。深十六洛沙。風輪廣無(16)數。

頌曰(8)安立器世間　風輪最居下
(9)其量廣無數　厚十六洛叉
(10)次上水輪深　十一億二萬
(11)下八洛叉水　餘凝結成金
(12)此水金輪廣　徑十二洛叉
(13)三千四百半　周圍此三倍

.

trisāhasramahāsāhasralokadhātorevaṃ saṃniveśamicchanti | yadutākāśaṣpratiṣṭhamadhastādvāyumaṇḍalamabhinirvṛttaṃ sarvasattvānām | karmādhipatyena tasya yojanalakṣāṇāṃ ṣoḍaśakamudvedhaḥ pariṇāhenāsaṃkhyaṃ tathā ca dṛḍhaṃṃ yanmahālagno ’pi vajreṇa bhettumaśaktaḥ | tasyopariṣṭāt

釋曰。三千大千世界。諸佛説深廣。謂依(17)於空住下底風輪。由衆生増上業所生。此風(18)輪厚十六洛沙由旬。縱廣無復數。堅實如此。(19)若大諾那力人。以金剛杵懸撃擲之。金剛碎(20)壞而風輪無損。於風輪上。

(14)論曰。許此三千大千世界如是安立形量(15)不同。謂諸有情業増上力。先於最下依止(16)虚空有風輪生廣無數。厚十六億踰繕那。(17)如是風輪其體堅密。假設有一大諾健那。(18)以金剛輪奮威懸撃。金剛有碎風輪無損。

. . . .

apām ekādaśodvedhaṃ sahasrāṇi ca viṃśatiḥ ||

偈曰。水輪深十(21)一。復有二十千。

See the full verse quoted previously

.

maṇḍalam iti varttate | tasmin vāyumaṇdale sattvānāṃ karmabhir meghāḥ saṃbhūyākṣamātrābhir dhārābhir abhivarṣanti | tat bhavaty aṣāṃ maṇḍalam | tasya yojanānām ekādaśalakṣāṇyūrdhve ’dho viṃśatiś ca sahasrāṇi | kathaṃ tā āpo na tiryaṅgvisravanti | sattvānāṃ karmādhipatyena | yathā hi bhuktaṃ pītamannaṃ pānaṃ ca nāpakvaṃ pakvāśayamāpatatī tyeke | kusūlanyāyena vāyunā saṃdhāryanta iti nikāyāntarīyāḥ | tāś ca punar āpaḥ sattvānāṃ karmaprabhāvasaṃbhūtairvāyubhir āvartyamānā upariṣṭātkāñcanībhavanti pakvakṣīrīśarībhāvayogena | tat bhavaty aṣāṃ maṇḍalam |

釋曰。於風輪上。由衆生業(22)増上。諸雲聚集雨雨滴如大柱。此水輪成。深(23)十一洛沙二萬由旬。云何於中水輪不傍流(24)散。由衆生業増上力故。譬如所食所飮。是諸(25)食飮若未消時。不墮熟藏。餘師説如此。或如(26)食道理故。由風所持故不流散。餘部説如此。 (27)復次此水由衆生業勝徳所生。有別風大吹(28)轉此水。於上成金。如熟乳上生膏。

(19)又諸有情業増上力。起大雲雨澍風輪上。(20)滴如車軸積水成輪。如是水輪於未凝結(21)位深十一億二萬踰繕那。如何水輪不傍流(22)散。有餘師説。一切有情業力所持令不流(23)散。如所飮食未熟變時。終不流移墮於(24)熟藏。有餘部説。由風所持令不流散。如篅(25)持穀。有情業力感別風起。搏撃此水上結(26)成金。如熟乳停上凝成膜。

. . . . . . . . . .

aṣṭalakṣocchrayaṃ paścāccheṣaṃ bhavati kāñcanam || 3.46 ||

偈曰。水(29)厚八洛沙所餘皆是金。

故水輪減唯厚(27)八洛叉。餘轉成金。See the also full verse quoted previously

.

kiṃ ca śeṣam | trayo laklṣāḥ sahasrāṇi ca viṃśatiḥ | sā kāñcanamayī mahī bhavaty apām upariṣṭāt ukto jalakāñcanamaṇḍalocchrāyaḥ |

釋曰。所餘有幾許。三(214b1)洛沙二萬由旬。是名金地輪。在水輪上。水輪(2)并金地輪。厚量已説。

厚三億二萬。

. .

tiryak trīṇi sahasrāṇi sārdhaṃ śatacatuṣṭayam |
lakṣadvādaśakaṃ caiva jalakāñcanamaṇḍalam || 3.47 ||

偈曰。徑量有三千。復(3)有四百半。有十二洛沙。水金輪廣爾。

See the full verse quoted previously

.

samānaṃ hy etadubhayaṃ vistārataḥ |

釋曰。此(4)二輪徑量是同。

二輪廣量其(28)數是同。謂徑十二億三千四百半。謂徑十二億三千四百半

.

samantatas tu triguṇaṃ

偈曰。若周圍三倍。

See the full verse quoted previously

.

samantataḥ parikṣepeṇa tu parigaṇyamānaṃ triguṇaṃ jāyate ṣaṭtriṃśallakṣā daśasahasrāṇi sārdhāni ca trīṇi śatāni yojanānām | yac ca tatkāñcanamayaṃ mahīmaṇḍalamapām upariṣṭāt saṃniviṣṭaṃ

釋曰。若(5)以邊量數則成三倍。合三十六洛沙一萬三(6)百五十由旬。金地輪在水上。於此地中。

周圍其邊(29)數成三倍。謂周圍量成三十六億一萬三百(57b1)五十踰繕那。

. .

tatra meruryugandharaḥ |
īśādhāraḥ khadirakaḥ sudarśanagiristathā || 3.48 ||
aśvakarṇo vinitako nimindharagiriḥ

偈(7)曰。須彌婁山王。由乾陀羅山。伊沙陀羅山。佉(8)特羅柯山。修騰婆那山。阿輸割那山。毘那(9)多柯山。尼旻陀羅山。

頌曰(2)蘇迷盧處中　次踰健達羅
(3)伊沙馱羅山　朅地洛迦山
(4)蘇達梨舍那　頞濕縛羯拏
(5)毘那怛迦山　尼民達羅山
(6)於大洲等外　有鐵輪圍山
(7)前七金所成　蘇迷盧四寶
(8)入水皆八萬　妙高出亦然
(9)餘八半半下　廣皆等高量

.

itīme kāñcanamaṇḍalapratiṣṭhā aṣṭau mahāparvatāḥ | madhye sumeruḥ | śeṣāḥ sumeruparicāyāvasthitāḥ | tasyānyasaptaparvataprākāraparikṣiptasya yo bāhyaḥ parvate nimindharagiriḥ |

釋曰。如此等山依金(10)地輪上住。八大山中央有須彌婁山。所餘山(11)繞須彌婁住。一由乾陀羅。二伊沙陀羅。三佉(12)＊特羅柯山。四修騰＊婆那。五阿輸割那。六毘(13)那多柯。七尼旻陀羅。此須彌婁山七山城所(14)圍。最外山城名尼旻陀羅。

(10)論曰。於金輪上有九大山。妙高山王處中(11)而住。餘八周匝繞妙高山。於八山中前七(12)名内。

. . .

tataḥ |
dvīpāḥ

偈曰。於四大洲(15)外。復有輪圍山。

See the full verse quoted previously

.

tato bahiś catvāro dvīpāḥ | tebhyaḥ punaḥ

釋曰。於第七山外有四大(16)洲。

第七山外有大洲等。

.

bahiś cakravāḍaḥ

See the previous verse

See the full verse quoted previously

.

tena cāturdvipakaś cakrīkṛtaḥ | teṣāṃ tu

於四大洲外復有鐵輪圍山。由此山故。世(17)界相圓如輪。於中

此外復有鐵輪(13)圍山。周匝如輪圍一世界。

.

sapta haimāḥ sa āyasaḥ || 3.49 ||

偈曰。七金此是鐵。

See the full verse quoted previously

.

yugandharādayaḥ sapta parvatāḥ sauvaṛṇāś cakravāḍaḥ śastrakaḥ |

釋曰。(18)由乾陀羅等七山皆金所成。此最外圍山唯(19)鐵所成。

持雙等七唯金(14)所成。

.

catūratnamayo meruḥ

偈曰。四寶須彌婁。

See the full verse quoted previously

.

suvarṇamayo rūpyamayo vaidūryamayaḥ sphaṭikamayaś ca yathāsaṃkhyaṃ caturṣu pārśveṣu | yac ca yanmayaṃ pārśvaṃ sumerostasyānubhāvena tadvarṇa tasyāṃ diśi nabho dṛśyate | jāmbūdvīpakamasya pārśvaṃ vaidūryamayaṃ varṇayanti | tasyeha prabhānurāgeṇa vaidūryamayaṃ nabho dṛśyata iti |

釋曰。約四邊次(20)第。金銀琉璃頗梨柯四寶所成。諸邊隨能成(21)寶。類光明故。於諸方中空色顯現似於本寶。 (22)對剡浮洲須彌婁邊。琉璃寶所成由此寶光(23)映故。見空青色似於琉璃。

妙高山王四寶爲體。謂如次四面北東(15)南西金銀吠琉璃頗胝迦寶。隨寶威徳色(16)顯於空。故贍部洲空似吠琉璃色。

. . . .

atha kathaṃ teṣāṃ saṃbhavaḥ | kāñcanamayyāṃ pṛthivyāṃ punar vāridhārā atipatanti | tā hy āpo nānāvidhabījagarbhā bahuvidhaprabhāvabhinnairvāyubhir mathyamānāstāṃ tāṃ jātiṃ pariṇamayanti | evaṃ ca punaḥ pariṇamayanti yadbhinnajātīyasya kāryaviśeṣotpattāvasamavadhānena pratyayībhavanti | na tu khalu yathā sāṃkhyānāṃ pariṇāmaḥ | kathaṃ ca sāṃkhyānāṃ pariṇāmaḥ | avasthitasya dravyasya dharmāntaranivṛttau dharmāntaraprādurbhāva iti | kaścātra doṣaḥ | sa eva hi dharmī na saṃvidyate yasyāvasthitasya dharmāṇāṃ pariṇāmaḥ kaspyeta | kaś caiṃvamāha dharmebhyo ’nyo dharmīti | tasyaiva tu dravyasyānyathībhāvamātraṃ pariṇāmaḥ | evam apy ayuktam | kimatrāyuktam | tadeva cedaṃ na cedaṃ tatheti apūrvaiṣā vāyo yuktiḥ | evaṃ ca punaḥ saṃbhūtāḥ suvarṇādayaḥ karmaprabhāvāt preritairvāyubhiḥ samāhṛtya rāśīkriyante | ta ete parvatāś ca bhavanti dvīpāś ca | te punaḥ sumevadayaś cakravāḍaparyantāḥ parvatāḥ

復次云何如此等(24)寶得生。於金地上。復有諸雲雨。水滴如車(25)軸。此水爲種種種子胎藏。有種種威徳差別。(26)風吹變此水。轉成種種類寶。如此轉變爲生(27)別種類事總別。由不先有及不並有。道理能(28)作因縁。不同僧佉外道所立轉變義。僧佉轉(29)變者。此物先已住。轉成別法。若爾有何失。 (214c1)此有法不可解。此法已住。由有於中分別諸(2)餘法。何人説如此。從法有法異。此法類不(3)異。＊唯成異相説名轉變。若爾亦非道理。云(4)何非道理。此物即是即此不是。先未曾有。此(5)言説道理。如此方便。金等諸寶已聚集生。有(6)別風由業威力所起。此風能引取諸寶。集在(7)一處。即成山成洲。所取處成内外海須彌婁(8)等山。鐵輪圍爲後。

如是寶(17)等從何而生。亦諸有情業増上力。復大雲起(18)雨金輪上滴如車軸。積水奔濤。其水即爲(19)衆寶種藏。由具種種威徳猛風鑚撃變生(20)衆寶類等。如是變水生寶等時。因滅果生。(21)體不倶有。非如數論轉變所成。數論云何(22)執轉變義。謂執有法自性常存有餘法生(23)有餘法滅。如是轉變何理相違。謂必無容(24)有法常住可執別有法滅法生。誰言法外(25)別有有法。唯即此法於轉變時異相所依(26)名爲有法。此亦非理。非理者何。即是此物(27)而不如此。如是言義曾所未聞。如是變(28)生金寶等已。復由業力引起別風。簡別寶(29)等。攝令聚集成山成洲。分水甘醎令別(57c1)成立内海外海。如是九山住金輪上。

. . . . . . . . . . . . . . . .

jale ’śītisahasrake |
magnāḥ

偈曰。入水八十千。

See the full verse quoted previously

.

kāñcanamayyāḥ pṛthivyā uparyaśītiyyojanasahasrāṇyudakaṃ tatra te magnāḥ |

釋曰。(9)於金地上有水。深八萬由旬。此中諸山次第(10)入中。

入水(2)量皆等八萬踰繕那。

.

ūrdhvaṃ jalāt merurbhūyo ’śītisahasrakaḥ || 3.50 ||

偈曰。此山出水上。亦八萬由旬。

See the full verse quoted previously

.

iti hi meroḥ ṣaṣṭi yojanaśatasahasraṃ samucchrayaḥ |

釋曰。(11)如此須彌婁山。高一十六萬由旬。

蘇迷盧山出水亦爾。

.

ardhārdhahānir aṣṭāsu

偈曰。八山(12)半半下。

See the full verse quoted previously

.

jalādūrdhvaṃ yāvānsumerustato ’rdhena yugandharaś catvāriṃśadyojanasahasrāṇi | tato ’rdhena īśādhara ityevamanyeṣv apy ardhārdhahānirveditavyā yāvannimindharārdhenārdhatrayodaśottarāṇi trīṇi yojanaśatāni cakravāḍaḥ |

釋曰。由乾陀羅山。從水上高四萬(13)由旬。半下須彌婁山。伊沙陀羅山。半下由(14)乾陀羅山。如此於諸山應知次第半。下乃至(15)鐵輪圍山半下。尼旻陀羅山。高三百一十二(16)半由旬。

餘(3)八出水半半漸卑。謂初持雙出水四萬。乃至(4)最後鐵輪圍山出水三百一十二半。

. .

samocchrāyaghanāś ca te |

偈曰。高廣量平等。

See the full verse quoted previously

.

yāvāneva caiṣāṃ jalādūrdhvaṃ samucchrāyastāvāneva ghano vistāra ity arthaḥ | śītāḥ saptāntarāṇyeṣāṃ eṣāṃ ca nimindharāntanāṃ parvatānāṃ saptāntarāṇi sapta śītā ucyante pūrṇā aṣṭāṅgopetasya pānīyasya | taddhi pānīyaṃ śītalaṃ ca svādu ca laghu ca mṛdu cācchaṃ ca niṣpratikaṃ ca pibataś ca kaṇṭhaṃ na kṣiṇoti pītaṃ ca kukṣiṃ na vyābādhate | tāsāṃ ca punaḥ

釋曰如諸山從(17)水上高量。廣量亦爾。偈曰。其中間七海。釋(18)曰。尼旻陀羅最爲後。於彼中間有七海。遍滿(19)八功徳水。此水冷美輕軟清香。飮時不咽(20)逆。於喉飮已利益内界不損於腹。此七海中。

如是九(5)山一一廣量。各各與自出水量同。頌曰(6)山間有八海　前七名爲内
(7)最初廣八萬　四邊各三倍
(8)餘六半半陿　第八名爲外
(9)三洛叉二萬　二千踰繕那 (10)論曰。妙高爲初輪圍最後。中間八海。前七名(11)内。七中皆具八功徳水。一甘。二冷。三軟。四(12)輕。五清淨。六不臭。七飮時不損喉。八飮已(13)不傷腹。

. . . . .

ādyāśītisahasrikā || 3.51 ||

(21)偈曰。初海八十千。

See the full verse quoted previously

.

sumeruyugandharāntaraṃ prathamā śītā | aśītiryojanasahasrāṇi vaipulyena |

釋曰。由乾陀羅内是第(22)一海廣。八萬由旬

如是七海初廣八萬。

.

ābhyantaraḥ samudro ’sau

偈曰。説此名内海。

.

dvau hi samudrāvābhyantaro bāhyaś ca | tadā ’sau śītā ’bhyantaraḥ samudraḥ

釋曰。(23)海有二種。一内。二外。此二山内海。

.

triguṇaḥ sa tu pārśvataḥ |

偈曰。一(24)一邊三倍。

See the full verse quoted previously

.

aśītiryojanasahasrāṇyasya vaipulyamuktam | pārśvatasriguṇo bhavati yugandharatīreṇa gaṇyamānaḥ catvāriṃśat sahasrāṇi lakṣadvayaṃ ca |

釋曰。已説此海廣八萬由旬。若約(25)乾陀羅内邊數。一一邊三倍。此廣合成二洛(26)沙四萬由旬。

約持雙山内(14)邊周量於其四面數各三倍。謂各成二億(15)四萬踰繕那。

. .

ardhārdhenāparāḥ śītāḥ

偈曰。餘海半半狹。

See the full verse quoted previously

.

yugandharasyeṣādhārasya cāntaraṃ dvitīyā śītā ardhena prathamāyāś catvāriṃśat yojanasahasrāṇi | tato ’rdhena punas tṛtīyetyevamardhārdhenāparāḥ śītāḥ bhavanti | yāvad ardhatrayodaśaśatāni saptamī śītā | dairdhyaṃ tu tāsāṃ na parisaṃkhyātamatibahuprakarṣavisarpaṇāt |

釋曰。由乾(27)陀羅。伊沙陀羅。此二山中間是第二海。半狹(28)初海。廣四萬由旬。半第二廣爲第三由。此半(29)半狹。應知餘廣量。 See the previous record 乃至第七廣一千二百五(215a1)十由旬。長量不説。由多量差別出故。

其餘六海量半半陿。謂第二海(16)量廣四萬。 See the previous record 乃至第七量廣一千二百五十。此(17)等不説周圍量者。以煩多故。

. . . .

śeṣaṃ bāhyo mahodadheḥ || 3.52 ||

偈曰。(2)所餘名外海。

See the full verse quoted previously

.

kiṃ śeṣam | nimindharacakravāḍayorantaram | taddhi bāhyo mahāsamudro lavaṇaṃ pūrṇaḥ hṣārodakasya | sa khalu vistāreṇa yojanānāṃ

釋曰。何者爲餘。尼旻陀羅鐵(3)輪圍。二山中間名外大海。此海醎遍滿醎烈(4)味水。此海約由旬數廣。

第八名外。(18)醎水盈滿。

. . .

lakṣatrayaṃ sahasrāṇi viṃśatir dve ca

偈曰。三洛沙二萬及(5)二千。

See the full verse quoted previously

.

tatra catvāro dvīpāś caturṣu sumerupārśveṣu |

釋曰。大海量如此。

量廣三億二萬二千。

.

tatra tu |
jambūdvīpo dvisāhasrastripārśvaḥ śakaṭākṛtiḥ || 3.53 ||

偈曰。於中。釋曰。(6)有四大洲。對須彌婁四邊。偈曰。剡浮洲二千。(7)三邊相如車。

頌曰(19)於中大洲相　南贍部如車
(20)三邊各二千　南邊有三半
(21)東毘提訶洲　其相如半月
(22)三邊如贍部　東邊三百半
(23)西瞿陀尼洲　其相圓無缺
(24)徑二千五百　周圍此三倍
(25)北倶盧畟方　面各二千等
(26)中洲復有八　四洲邊各二(27)論曰。於外海中大洲有四。謂於四面對妙(28)高山。

.

dvisāhasrāṇi trīṇi pārśvānyasya śakaṭasyevākṛtiḥ | tasya ca madhye kāñcanamayyāṃ pṛthivyāṃ vajrāsanam abhinirvṛttaṃ yasmin niṣadya sarve bodhisattvā vajropamaṃ samādhim utpādayanti || na hi tamanya āśrayaḥ pradeśo vā soḍhuṃ samarthaḥ |

釋曰。於此海中剡浮洲一邊二(8)千由旬。三邊等量。其相似車。於此洲中央。(9)從金地上起金剛座。徹剡浮洲地。與上際平。(10)一切菩薩皆於中坐。修習金剛三摩提。何以(11)故。更無餘依止及處能堪受此三摩提。

南贍部洲北廣南陿。三邊量等。其相如(29)車。南邊唯廣三踰繕那半。三邊各有二千踰(58a1)繕那。唯此洲中有金剛座。上窮地際下據(2)金輪。一切菩薩將登正覺。皆坐此座上起(3)金剛喩定。以無餘依及餘處所有堅固力(4)能持此故。

. . .

sārdhatriyojanaṃ tv ekaṃ

偈曰。(12)一三由旬半。

See the full verse quoted previously

.

cturthamasya pārśvaṃ sārdhāni trīṇi yojanāni | ata eva hy asau śakaṭākṛtiḥ |

釋曰。此第四邊廣量三由旬(13)半。是故此洲似車相。

.

prāgvideho ’rdhacandravat |

偈曰。東洲如半月。

See the full verse quoted previously

.

itaḥ pūrveṇa sumerupārśve pūrvaṃ videho dvīpaḥ | so ’rdhacandra ivābhinirvṛttaḥ | parimāṇatastu

釋(14)曰。從此洲向東。對須彌婁邊有洲名弗婆毘(15)提訶出海上。其相如半月。若約邊量。

東勝身洲東陿西廣。三邊量等。形(5)如半月。

. .

pārśvatrayaṃ tathā ’sya

偈曰。三(16)邊如。

See the full verse quoted previously

.

yathā jambūdvīpasya dve dve yojanasahasre |

釋曰。此洲三邊如剡浮洲三邊。量各二(17)千由旬。

東三百五十。三邊各二千。See the also previous record

.

ekaṃ sārdhaṃ triśatayojanam || 3.54 ||

偈曰。一邊。三百半由旬。

See the full verse quoted previously

.

caturthaṃ pārśvaṃ sārdhāni trīṇi yojanaśatāni |

釋曰。是第(18)四邊。廣三百五十由旬。

See the previous record

.

godānīyaḥ sahasrāṇi sapta sārdhāni maṇḍalaḥ |

偈曰。瞿陀尼相圓。(19)七千半由旬。

See the full verse quoted previously

.

itaḥ paścimena sumerupārśve ’paragodānīyo dvīpaḥ sārdhāni sapta yojanasahasrāṇi sākalyena | maṇḍalaś cāsau pūrṇacandravat |

釋曰。從此洲向西。對須彌婁(20)邊有洲。名阿婆羅瞿陀尼洲。邊量七千五百(21)由旬。此洲相圓如滿月。

西牛貨洲(6)圓如滿月。徑二千五百。周圍七千半。 See the previous record

. .

sārdhe dve madhyamasya

偈曰。徑量二千半。

See the full verse quoted previously

.

madhyamasyārdhatṛtīye yojanasahasre |

(22)釋曰。中央廣二千五百由旬。

See the previous record

.

aṣṭau caturasraḥ kuruḥ samaḥ || 3.55 ||

偈曰。鳩婁八千(23)等。

See the full verse quoted previously

.

iha uttareṇa sumerupārśve uttarakurudvīpaḥ | so ’ṣṭau yojanasahasrāṇi sākalyena caturasraḥ | kṛtyāpīṭhikāvat | sarveṣu ca pārśveṣu samo yathaikaṃ pārśvaṃ dviyojanasahasre | tathā ’nyāni stokam api nādhikam | yaś ca dvīpo yadākṛtistadākṛtīnyeva tatra manuṣyāṇāṃ mukhāni |

釋曰。從此洲向北。對須彌婁邊有洲。名(24)欝多羅鳩婁洲。邊量八千由旬。四角畟方其(25)相似比陀訶。四邊量等。如一邊二千由旬。餘(26)邊亦爾。無微毫増減。隨諸洲相。於中住衆(27)生面相亦爾。

北倶盧(7)洲形如方座。四邊量等。面各二千。等言爲(8)明無少増減。隨其洲相人面亦然。

. . . . . .

teṣāṃ khalu dvīpānām antarāle ’ntaradvīpā abhinirvṛttāḥ | ke punas te kati cetyāha

此四洲中間有諸別洲起。諸(28)洲何名何處。

復有八(9)中洲。是大洲眷屬。謂四大洲側各有二中洲。

. .

dehā videhāḥ kuravaḥ kauravāścāmarāvarāḥ |
aṣṭau tadantaradbvīpā gāṭhā uttaramantriṇaḥ || 3.56 ||

偈曰。二提訶鳩婁。遮摩羅(29)遮羅。中間有八洲。捨訶北䐽陀。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。此(215b1)中有洲。一提訶。二毘提訶。屬東毘提訶。(2)是彼類故。又有二洲。一鳩婁。二高羅婆。屬(3)北鳩婁。是彼類故。復有二洲。一捨陀訶。二(4)欝多羅＊䐽陀。屬西瞿陀尼。是彼類故。復有(5)二洲。一遮摩羅。二阿婆羅遮摩羅。屬剡浮(6)洲。是彼類故。此諸洲皆是人所住處。唯阿(7)婆羅遮摩羅一洲。是羅刹住處。

(10)贍部洲邊二中洲者。一遮末羅洲。二筏羅遮(11)末羅洲。勝身洲邊二中洲者。一提訶洲。二(12)毘提訶洲。牛貨洲邊二中洲者。一舍搋洲。二(13)嗢怛羅漫怛里拏洲。倶盧洲邊二中洲者。一(14)矩拉婆洲。二憍拉婆洲。 See the previous record 此一切洲皆人所住。See the also previous record (15)有説。唯一邏刹娑居。

. . . .

ihottareṇa kīṭādrinavakād dhimavān

偈曰。此中(8)向北地。九山邊雪山。

頌曰(16)此北九黒山　雪香醉山内
(17)無熱池縱廣　五十踰繕那

.

ihaiva jambūdvīpe uttareṇāsya jambūdvīpasya kṛṣṇaparvatāstrayastānatikramyāpare trayaḥ punaś ca traya iti navabhyaḥ kīṭaparvatebhyaḥ pareṇa himavān parvataḥ |

釋曰。此剡浮洲中。向(9)北地有三黒山。度三黒山復有三黒山。度三(10)黒山復有三黒山。此山悉下故名蟻山。九山(11)北邊有雪山。

(18)論曰。此贍部洲從中向北。三處各有三重(19)黒山。有大雪山。在黒山北。

.

tataḥ |
pañcāśadvistṛtāyāmaṃ saro ’rvāggandhamādanāt || 3.57 ||

從雪山向北地。偈曰。香雪二山(12)間。五十由旬池。

See the full verse quoted previously

.

tasmād dhimavataḥ pareṇānavataptaṃ nāma saro gandhamādanādarvāk yataś catasro nadyaḥ sravnti gaṅga sindhuḥ śītā vakṣuś ca | tasya pañcāśadyojanāni vistāraḥ pañcāśadāyāmaḥ | pūrṇam aṣṭāṅgasyāṅgopetasyāmbhasaḥ | durgamaṃ ca manuṣyāṇām anṛddhimatām | tasyaiva cāntike jambūr abhinirvṛttā madhurasvādūni yasyāḥ phalāni tasyā adhikāreṇāyaṃ jambūdvīpa iti khyātaḥ | tatphalādhikāreṇa vā jambūdvīpa iti |

釋曰。雪山北邊。香山南邊。(13)此處最勝。其中有池名阿那婆怛多。從此池(14)流出四大河。一恒伽。二辛頭。三私多。四薄(15)搜。此池縱廣各五十由旬。遍滿八功徳水。 (16)非人所行處。若有通慧人乃可得行。此池南(17)邊山高二十五由旬。北邊山高五十由旬。此(18)二山雜物所成。從香山北邊最勝處。有巖名(19)難陀。七寶所成。縱廣各五十由旬。唯是象(20)王所住處。從此度六國土。及度七重林。七重(21)河度第七河更有二林形如半月。此林北生(22)剡浮樹此樹高百由旬。此樹子若熟味美無(23)等。由此樹最高子味最美。故洲因此立剡浮(24)名。

大雪山北有香(20)醉山。雪北香南有大池水。名無熱惱。出四(21)大河。一殑伽河。二信度河。三徙多河。四縛芻(22)河。無熱惱池縱廣正等。面各五十踰繕那量。 (23)八功徳水盈滿其中。非得通人無由能至。 (24)於此池側有贍部林樹形高大其果甘美。(25)依此林故名贍部洲。或依此果以立洲(26)號。

. . . . . .

narakāḥ kasmin navakāśe kiyatpramāṇāś ca |

地獄在何處。其數量復云何。

復於何處置㮈落迦大㮈落迦。何量有(27)幾。

.

adhaḥ sahasraiviṃśatyā tanmātro ’vīcirasya hi |

偈曰。向下(25)二十千。阿毘指廣爾。

頌曰(28)此下過二萬　無間深廣同
(29)上七㮈落迦　八増皆十六
(58b1)謂煻煨屍糞　鋒刃烈河増
(2)各住彼四方　餘八寒地獄

.

asyaiva jambūdvīpasyādho viṃśatyā yojanasahasrairavīcirmahānarako viṃśatisahasrapramāṇa evodvedhavistārābhyāmevamasyādharatalamitaś catvāriṃśatā yojanasahasrairbhavati | duḥkhanirantaratvād avīciḥ | anyeṣu sāntaraṃ duḥkham taddyathā saṃjīve cchinnāvabhinnasaṃpiṣṭaśarīrāṇāṃ śītalā vāyavo vānti punar api tān sattvān saṃjīvayanti | ata eva saṃjīvaḥ | nāsmin sukhavīcir astīty avīcir ity apare | anyeṣv api sukhā vedanā vipāko nāsti | naiḥ ṣyandikī na vāryate |

釋曰。於此剡浮洲。下(26)二十千由旬有地獄。名阿毘指。深廣各二十(27)千由旬。若從底向上。四十千由旬。於中苦(28)受無間故名阿毘指。何以故。於餘地獄苦受(29)有間。如更活地獄中衆生。身已被斫破及撞(215c1)擣。有冷風吹其還生故。名更活地獄阿毘指(2)中無如此事。有餘師説。於中無樂間苦。故名(3)無間。何以故。於餘地獄雖無樂果報。不遮等(4)流果故。

(3)論曰。此贍部洲下過二萬。有阿鼻旨大㮈落(4)迦。深廣同前。謂各二萬故。彼底去此四萬(5)踰繕那。以於其中受苦無間非如餘七(6)大㮈落迦受苦非恒故名無間。且如等活(7)㮈落迦中諸有情身雖被種種斫刺磨擣。(8)而彼暫遇涼風所吹還活如本。由斯理故(9)立等活名。阿鼻旨中無如是事。有餘師説。(10)阿鼻旨中無樂間苦。故名無間。餘地獄中(11)有樂間起。雖無異熟而有等流。

. . . . . . .

tad ūrdhvaṃ sapta narakāḥ

偈曰。上有七地獄。

See the full verse quoted previously

.

tasmād avīcer ūrdhvaṃ sapta narakāḥ uparyupari saṃniviṣṭāḥ | pratāpanas tāpano mahārauravo rauravaḥ saṃghātaḥ kālasūtraḥ saṃjīvaś ca | avīcipārśveṣv ity apare | te punaḥ

釋曰。從此阿毘(5)指地獄上。有七種地獄。次第重累。一大燒。二(6)燒。三大叫喚。四叫喚。五聚磕。六黒繩。七更(7)活。餘部説。此七地獄在阿毘指地獄四邊。此(8)八地獄。

七㮈落迦(12)在無間上重累而住。其七者何。一者極熱。(13)二者炎熱。三者大叫。四者號叫。五者衆合。六(14)者黒繩。七者等活。有説。此七在無間傍。

. . .

sarve ’ṣṭau ṣoḍaśotsadāḥ || 3.58 ||

偈曰。八十六園。釋曰。此一切地(9)獄。

八(15)㮈落迦増各十六。See the also full verse quoted previously

.

uktaṃ hi bhagavatā

各各有十六園佛世尊説

故薄伽梵説此頌言

.

“ity ete narakā aṣṭāv ākhyātā duratikramāḥ |
raudrakarmabhir ākīrṇāḥ pratyekaṃ ṣoḍaśotsadāḥ || catuskandhāś caturdvārā vibhaktā bhāgaśo ’sitāḥ |
ayaḥprākāraparyantā ayasā prativarjitāḥ || taptā caivāyasī bhumir jvalitā tejasā yutā |
anekayojanaśatā sphuṭā tiṣṭhati arcciṣeti” |

(10)如此八地獄　我説難可度
(11)滿極惡業人　各有十六園
(12)四面有四門　害具及量等
(13)鐵城所圍繞　六方皆鐵板
(14)鐵地悉焦熱　猛火恒洞燃
(15)無數百由旬　遍滿焔交徹

(16)此八㮈落迦　我説甚難越
(17)以熱鐵爲地　周匝有鐵牆
(18)四面有四門　關閉以鐵扇
(19)巧安布分量　各有十六増
(20)多百踰繕那　滿中造惡者
(21)周遍焔交徹　猛火恒洞然

. . .

ṣoḍaśotsadāḥ katame |

(16)何者爲十六園。

(22)十六増者。

.

kukūlaṃ kuṇapaṃ cātha kṣuramārgādikaṃ nadī |
teṣāṃ caturdiśaṃ |

偈曰。熱灰及死屍。刃路等烈(17)江。於彼四方異。

See the full verse quoted previously

.

dvāre dvāre teṣāṃ catvāra utsadāḥ | kukūlaṃ jānumātram | yatra teṣāṃ sattvānāṃ nikṣipte saṃśīryate tvaṅmāṃsaśoṇitamutkṣipte pāde punar api saṃjāyate tvaṅmāṃsaśoṇitam | kuṇapaṃ gūthamṛttikā yatra nyaṅkuṭā nāma prāṇinaḥ prativasanti sarvaśvetāḥ kṛṣṇaśirasaḥ sūcimukhāsteṣāṃ sattvānāṃ yāvad asthīni bhindanti | kṣuradhārācito mahāpathaḥ yatra teṣāṃ sattvānā manvākrāmatāṃ nikṣipte pāde saṃchidyate tvaṅmāṃsaśoṇitam iti pūrvavat | asipatravanaṃ yatra teṣāṃ sattvānāṃ tīkṣṇā asayaḥ saṃnipatanti aṅgapratyaṅgānyavakṛntanti śyāmaśabalāś ca śvāno bhakṣayanti | ayaḥśālmalīvanaṃ tīkṣṇaṣoḍśāṅgulakaṇṭakam | teṣāṃ sattvānām abhirohatāṃ kaṇṭakā avāṅmukhībhavantaḥ kāyaṃ bhindanti avataratāṃ cordhvībhavantaḥ | ayastuṇḍāś ca vāyasā akṣīṇyutpāṭyotpāṭya bhakṣayanti | tadetat kṣuramārgādika trayaṃ śastrābhinipātaṃ sāmānyādekīkriyante | caturtha utsado nadī vaitaraṇi pūrṇa taptasya kṣārodakasya yasyāṃ te sattvā asiśaktiprāsahastaiḥ puruṣairubhābhyāṃ tīrābhyāṃ prativāryamāṇā ūrdhvam api gacchantaḥ svidyante pacyante adhastiryag api gacchantaḥ svidyante pacyante | tadyathā bahūdakāyāṃ sthālyāmagnāvadhiśritāyāṃ tilataṇḍuilādayaḥ | sā hi mahānarakasya parikhevotpannā | ta ete catvāra utsadā digbhedena ṣoḍaśocyante | adhikayātanāsthānitvādutsadāḥ ityucyante | narakeṣu hi patitā eteṣu punar yātyante | narakā varodhādurdhvameteṣu sīdantyutsadā ity apare |

釋曰。此八地獄四面。各各(18)對門有四種園。一熱灰園。深皆沒膝。衆生於(19)中若下脚血肉即皆爛盡。如臘滴赤鐵上。擧(20)脚血肉還生。二死屍園。此園死屍遍滿。地皆(21)是糞。於中有蟲名攘鳩多。身白頭黒口利如(22)針。破彼衆生皮肉及骨。噉食其髓。三刀刃路(23)園。有大路遍密有利刀刃。衆生於中若下脚(24)血肉皆斷壞。擧脚血肉還生。復有劍葉林園。(25)於中有赤利劍等仗。風吹墮落斫刺彼衆生(26)身及身分。復有鐵苫摩利林。利刺長十六(27)寸。於中衆生或上或下。若上刺頭則向下。(28)若下刺頭則向上。刺彼衆生身血肉皆盡。於(29)中復有烏色及駮色狗。各取彼衆生食之。復(216a1)有鐵觜烏。啄食彼衆生心眼。此刀刃路等三(2)衆生。同爲杖所害故。合爲一園。四烈灰汁(3)江園。江名鞞多梨尼。遍滿極熱烈灰汁水。衆(4)生若入其中。於兩岸上有人捉劍槊叉等仗。(5)遮斷不令得上。衆生在中或踊向上或沈入(6)下。或傍迴轉被蒸煮熟。譬如大&T055114;滿其中水(7)下燃猛火。於中有米豆麻麥等被蒸煮熟。彼(8)衆生亦爾。此江園似大地獄塹。此四園由方(9)有異故成十六。是最極殺害困苦事處故名(10)園。有餘師説。從地獄内出入。彼更沒於苦(11)故名園。

八㮈落迦四面門外各有四所。一(23)煻煨増。謂此増内煻煨沒膝。有情遊彼纔下(24)足時。皮肉與血倶燋爛墜。擧足還生平復(25)如本。二屍糞増。謂此増内屍糞泥滿。於中(26)多有娘矩吒蟲。&T072334;利如針身白頭黒。有情遊(27)彼皆爲此蟲鑚皮破骨&T004261;食其髓。三鋒刃(28)増。謂此増内復有三種。一刀刃路。謂於此(29)中仰布刀刃以爲大道。有情遊彼纔下足(58c1)時。皮肉與血倶斷碎墜。擧足還生平復如(2)本。二劍葉林。謂此林上純以銛利劍刃爲(3)葉。有情遊彼風吹葉墜。斬刺肢體骨肉(4)零落。有烏駁狗摣掣食之。三鐵刺林。謂此(5)林上有利鐵刺。長十六指。有情被逼上下(6)樹時。其刺銛鋒下上鑱刺。有鐵鳥。探啄(7)有情眼睛心肝爭競而食。刀刃路等三種雖(8)殊而鐵杖同故一増攝。四烈河増。謂此増(9)量廣滿中熱醎水。有情入中或浮或沒。或逆(10)或順或横或轉。被蒸被煮骨肉糜爛。如大(11)中滿盛灰汁置麻米等。猛火下燃。麻等於(12)中上下迴轉擧體糜爛。有情亦燃。設欲逃亡。(13)於兩岸上有諸獄卒。手執刀槍禦捍令迴。(14)無由得出。此河如塹。前三似園。四面各四(15)増故言皆十六。此是増上被刑害所。故説(16)名増。本地獄中適被害已重遭害故。有説。(17)有情從地獄出更遭此苦。故説爲増。

. . . . . . . . . . . . . . .

從問更生別問。此地獄卒爲是衆生。 (12)爲非衆生。説非衆生。若爾彼云何行動。由衆(13)生業。譬如成世界風等。若爾云何大徳達摩(14)須部底説偈言

今於(18)此中因論生論。諸地獄卒是有情不。有説。(19)非情。如何動作。有情業力。如成劫風。若爾(20)云何。通彼大徳法善現説。如彼頌言

. . . . .

“krodhanāḥ krūrakarmāṇaḥ pāpābhir ucayaś ca ye |
duḥkhiteṣu ca nandanti jāyante yamarākṣasā” iti ||

(15)恒瞋最麁業　於惡起愛樂
(16)見他苦生樂　必作閻摩卒

(21)心常懷忿毒　好集諸惡業
(22)見他苦欣悦　死作琰魔卒

.

ye te yamenānuśiṣṭāḥ sattvān narakeṣu prakṣipanti ta ete yamarākṣasā uktā na tu ye kāraṇāḥ kārayantīti | sattvasaṃkhyātā ity eke | tasyedānīṃ karmaṇaḥ kva vipākaḥ | teṣv eva narakeṣu hi ānantaryakāriṇāṃ vipākāvakāśas tatra teṣāṃ ko vipratibandhaḥ | kathamagninā na dahyante | agnernūnaṃ karmabhiḥ kṛ tāvad hitvāt | bhūtaviśeṣanirvṛttervā |

(17)是彼獄卒。由王教擲衆生於地獄中。故説彼(18)爲閻摩王羅刹。非前能作殺害事立爲衆生。 (19)餘部説。彼悉是衆生。若爾此業復於何處受(20)報。當於此處受報。何以故。彼由宿惡業報(21)故。於此處生。於中更作惡業。即於中受報。(22)若爾作無間業衆生。所受果報處。彼在其中(23)何法遮令不受此報。云何彼在火中而不被(24)燒。汝作如此思。不業爲彼屬火。故不被燒。 (25)生於此中。與餘不異。云何爲卒。

(23)琰魔王使諸邏刹娑。擲諸有情置地獄者(24)名琰魔卒。是實有情。非地獄中害有情者。 (25)故地獄卒非實有情。有説有情。若爾此惡業(26)何處受異熟。即地獄中。以地獄中尚容無(27)間所感異熟。此何理遮。若爾何縁火不燒(28)彼。此定由業力所隔礙故。或感異大種故(29)不被燒。

. . . . .

ime tāvad uṣṇā aṣṭau mahānarakā ucyante |

如此八種(26)説名熱地獄。

熱㮈落迦已説有八。

.

śītā anye ’ṣṭāvarvudādayaḥ || 3.59 ||

偈曰。八寒地獄頞浮等。

復有餘八寒(59a1)㮈落迦。

.

anye śītanarakā aṣṭau | tadyathā arvudo nirarvudaḥ aṭato hahavaḥ huhuvaḥ utpalaḥ padmo mahāpadmaś ca | teṣāṃ sattvānāṃ tīrvaśītābhihatānāṃ kāyaśabdavikārānurūpāṇyetāni nāmāni | te ’pyasyaiva jambūdvīpasyādhastāt mahānarakāṇāṃ tiryak | kuta iyato jambūdvīpasyādhastād avīcyādīnām avakāśaḥ | dhānyarāśivadadho viśālā hi dvīpāḥ | ata eva mahāsamudro ’nupūrvanimnaḥ | itīme ṣoḍaśa narakāḥ sarve sattvakarmādhipatyanirvṛttāḥ | pratyekaṃ narakās tu svaiḥ svaiḥ karmabhir abhinirvṛttāḥ | bahūnāṃ sattvānāṃ dvayor ekasya vā | teṣām anekaprakalpo bhedaḥ sthānaṃ cāniyataṃ nadīparvatam arupradeśeṣv anyeṣu vā ’dhaś ca bhāvāt | eṣa tāvan narakabhājanānāṃ saṃniveśaḥ | tiryañcaḥ sthalajalākāśagocarāḥ | teṣāṃ kila mūlaṃ sthānaṃ mahāsamudras tato ’nyatra visṛtā iti | pretānāṃ yamo rājā | tasya jambūdvīpasyādhastāt pañcayojanaśatāntaraparicchinnā rājadhānī teṣāṃ mūlasthānaṃ tato ’nyatra visṛtāḥ | kecit pretā maharddhikā daivīm iva śriyam udvahanti | śeṣā yathā pre tāvad āne |

釋曰。(27)復有餘八寒地獄。一頞浮陀二尼刺浮陀。三(28)阿吒吒。四阿波波。五漚睺睺香候反六欝波羅。(29)七波頭摩。八分陀利柯。於此八中衆生極(216b1)寒所逼。由身聲瘡變異相。故立此名。此八(2)是剡浮洲下。大地獄傍。剡浮洲如此廣量。云(3)何於中得容阿毘指等地獄處。諸洲向下廣。(4)譬如穀聚。是故大海次第漸深。如此十六地(5)獄。一切衆生。増上業所起。有別處地獄。由(6)衆生自業所起。或多人共聚。或二人或一人。 (7)此別地獄差別多種處所不定。或在江邊。或(8)在山邊。或在曠野。或在餘處。地獄器本處(9)在下。畜生行處有三。謂地水空。大海爲本(10)處。從海行於餘處。鬼神以閻摩王處爲本處。 (11)此王處於剡浮洲向下深五百由旬。有大國(12)土。縱廣亦五百由旬。是鬼神本所住處。從此(13)本處散行餘處。於鬼神道中。有大福徳業神(14)通。受用富樂如天上所。餘諸鬼神如餓鬼。本(15)業經説

See the full verse quoted previously 其八者何。一頞部陀。二尼剌部陀。三(2)頞唽吒。四臛臛婆。五虎虎婆。六嗢鉢羅。七鉢(3)特摩。八摩訶鉢特摩。此中有情嚴寒所逼(4)隨身聲變以立其名。此八并居贍部洲下(5)如前所説大地獄傍。此贍部洲其量無幾。(6)下寧容受無間等耶。洲如穀聚。上尖下闊。 (7)是故大海漸陿漸深。如上所論十六地獄(8)一切有情増上業感。餘孤地獄各別業招。或(9)多或二或一所止。差別多種。處所不定。或近(10)江河山邊曠野。或在地下空及餘處。諸地獄(11)器安布如是。本處在下。支泒不定。傍生住(12)處。謂水陸空。本處大海。後流餘處。諸鬼本(13)處琰魔王國。於此贍部洲下過五百踰繕(14)那有琰魔王國。縱廣量亦爾。從此展轉散(15)居餘處。或有端嚴具大威徳。受諸富樂自(16)在如天。或有飢羸顏貌醜陋。如是等類廣(17)説如經。日月所居量等義者。

. . . . . . . . . . . . . . . . .

(16)復次月日在於何處。住於風中。何以故。是(17)風於空中由衆生共業増上所生。繞須彌婁(18)山轉。如水洄澓。能制持日月及星。從此洲(19)向上。日月行高幾由旬。

頌曰(18)日月迷盧半　五十一五十
(19)夜半日沒中　日出四洲等
(20)雨際第二月　後九夜漸増
(21)寒第四亦然　夜減晝翻此
(22)晝夜増臘縛　行南北路時
(23)近日自影覆　故見月輪缺(24)]論曰。日月衆星依何而住。依風而住。謂諸有(25)情業増上力共引風起。繞妙高山空中旋環。 (26)運持日等令不停墜。彼所住去此幾踰繕(27)那。

. . . .

ardhena meroś candrārkau |

偈曰。日月彌婁半。

See the full verse quoted previously

.

yugandharagirer mūrdhnā samaṃ vahataḥ | kiṃ pramāṇau | yathākramaṃ

(20)釋曰。與由乾陀羅山頂齊。彼行如此。月日量(21)云何。

持雙山頂齊妙高山半。日月徑量幾踰繕(28)那。

.

paṇcāśatsaikayojanau |

偈曰。五十一由旬。

See the full verse quoted previously

.

pañcāśat yojanāni candramaṇḍalasya pramāṇam | saikāni pañcāśat sūryamaṇdalasya pramāṇam | ekapañcāśad ity arthaḥ | tārakāvimānānāṃ yasyālpapramāṇaṃ pramāṇaṃ tasya krośaḥ | sūryavimānasyādhastāt vahiḥ sphaṭikamaṇḍalaṃ taijasamabhinirvṛttaṃ tāpanaṃ prakāśanaṃ ca | candravimānasyādhastādāpyaṃ śītalaṃ bhāsvaraṃ ca | praṇīnāṃ karmabhir dṛṣṭiśarīraphalapuṣpasasyoṣadhīnāmanugrahārtham upaghātakārthaṃ yathāsaṃbhavam | caturdvīpake ekaś candramāḥ kṛtyaṃ karotyekaḥ sūryaḥ | kiṃ punaś caturdvīpeṣu sūryo yugapat kṛtyaṃ karoti | nety āha | kiṃ tarhi | teṣu |

釋曰。月輪徑五十(22)由旬。日輪徑五十一由旬。 See the previous record 諸星輪量。若最小(23)徑一倶盧舍。若最大徑十六由旬。日輪下面。(24)外邊頗梨抲寶所成。皆是火珠。此寶能炙(25)能照。月輪下面外邊月愛寶所成。皆是水珠。(26)此寶能冷能照。由衆生業。於眼身果花穀苗(27)草藥等損益中。如應有能。於四洲中唯一月(28)能作損益事。一日亦爾。此一日於四洲爲倶(29)能作。日所作事不。不爾。云何不爾。於中

日五十一。月唯五十。 See the previous record See the previous record 星最小者唯一倶盧(29)舍。其最大者十六踰繕那。日輪下面頗胝迦(59b1)寶火珠所成能熱能照。月輪下面頗胝迦寶(2)水珠所成能冷能照。隨有情業増上所生。(3)能於眼身果花稼穡藥草等物如其所應爲(4)益爲損。唯一日月普於四洲作所作事。一(5)日所作事爲四洲同時不。不爾。云何。

. . . . . . . . . .

ardharātro ’staṅgamanaṃ madhyāhna udayaḥ sakṛt || 3.60 ||

偈(216c1)曰。夜半日沒中。日出同一時。

See the full verse quoted previously

.

yadottarakurāvardharātraṃ tadā pūrvavidehe sūryasyāstaṅgamanaṃ jambūdvīpe madhyāhno godānīye udayaḥ | evam anyeṣv api yojyam | sūryasyeha gatibhedena rātridivānāṃ vṛddhihrāsau | tatra punaḥ

釋曰。若於北(2)鳩婁正半夜。是時於東毘提訶日正沒。於剡(3)浮洲日正中。於西瞿陀尼日正出。於餘處例(4)皆如此。於此洲中由日行有差別。夜刹那有(5)時増有時減。日刹那亦爾。此中復

北洲(6)夜半東洲日沒。南洲日中西洲日出。此四時(7)等。餘例應知。日行此洲路有差別故令晝(8)夜有減有増。

. . .

prāvṛṇmāse dvitīye ’ntyanavamyāṃ vardhate niśā |

偈曰。雨際(6)二後九。夜則漸漸長。

See the full verse quoted previously

.

varṣāṇāṃ dvitīye māse bhādrapade dvitīyasya pakṣasya navamyāṃ vardhate rātriḥ |

釋曰。雨時第二月第(7)二半第九日。從此去夜漸漸長。

從雨際第二月後半第九日夜(9)漸増。

.

hemantānāṃ caturthe tu hīyate

偈曰。寒際第(8)四月夜短。

See the full verse quoted previously

.

saiva hemantānāṃ caturthe māse punar hīyate | antyanavamyām iti varttate | phālgunamāsasya dvitīyapakṣanavamyām |

釋曰。於冬時第四月第二半第九(9)日。從此去夜漸短。 See the previous record

從寒際第四月後半第九日夜漸減。 See the previous record

. .

aharviparyayāt || 3.61 ||

偈曰。日翻此。

晝(10)増減位與此相違。See the also full verse quoted previously

.

yadā rātrirvardhate tadā divaso hīyate | yadā rātrirhīyate tadā divaso vardhate | kiyatyā mātrayā vardhate |

釋曰。是時(10)夜若増。是時日即減。是時夜若減。是時日(11)即増。幾量増幾量減。

夜漸増時晝便漸減。夜若(11)漸減晝則漸増。晝夜増時一晝夜増幾。

. .

lavaśo rātryaharvṛddhī

偈曰。日夜長羅婆。

See the full verse quoted previously

.

lavaṃ lavaṃ rātrirvardhate divaso vā | te ca hānivṛddhī yathākramaṃ

釋(12)曰。夜若増増一羅婆。日増亦爾。此増次第(13)應知。

増一(12)臘縛。晝夜減亦然。

.

dakṣiṇottarage ravau |

偈曰。日行南北時。

See the full verse quoted previously

.

jambūdvipasya dakṣiṇaṃ pārśvaṃ gacchati bhāskare rātrivṛddhiḥ uttaraṃ gacchatyaharvṛddhiḥ |

釋曰。若日行剡浮(14)洲南邊夜則長。若日行剡浮洲北邊日即長。

日行此洲向南向北。如(13)其次第夜増晝増。

.

śuklapakṣasyādau candramaso vikalaṃ maṇḍalaṃ dṛśyate | kiṃ tatra kāraṇam |

(15)於白半初。云何見月輪不圓。此有何因。

何故月輪於黒半末白半(14)初位。見有缺耶。

.

svacchāyayā ’rkasāmīpyādvikalendusamīkṣaṇam || 3.62 ||

偈(16)曰。由自影近日。故見月不圓。

See the full verse quoted previously

.

yadā hi saurasya vimānasyāsanne cāndramasaṃ vimānaṃ vahati tadā kila sauryo bhāsastasmin vimāne patanti | tato ’parapārśve chāyā patantī vikalaṃ maṇḍalaṃ darśayatīti prājñaptiko nirdeśaḥ | vāhayogaḥ sa tādṛśo bhavati yatkadācidvimānasyārdhaṃ dṛśyata iti pūrvācāryāḥ | athaitāni sūryādivimānāni katame sattvā adhyāvasanti | devāścāturmahārājakāyikāḥ | kimetānyeva teṣāṃ sthānāni | vimānavāsināmetāni | bhūminivāsināṃ punaḥ sumerūpariṣaṇḍādīni | kati cāsya pariṣaṇḍāḥ kiyatyo vā |

釋曰。若月宮(17)殿行近日宮殿。是時日光侵照月宮殿。由此(18)日影覆月餘邊。是影顯月輪不圓。分別世經(19)説。如此先舊諸師説。日月行相應有如此。有(20)時見不圓及半。復次日等宮殿何衆生於中(21)住。四大天王所部天。此諸天爲唯住此中。更(22)有別處。若住宮殿唯住此處。若依地住在須(23)彌婁山諸層中住。此山有幾層。一一層其量(24)云何。

世施設中作如是釋。以月(15)宮殿行近日輪。月被日輪光所侵照。餘邊(16)發影自覆月輪。令於爾時見不圓滿。先舊(17)師釋。由日月輪行度不同現有圓缺。日等(18)宮殿何有情居。四大天王所部天衆。是諸天(19)衆唯住此耶。若空居天唯住如是日等宮(20)殿。若地居天住妙高山諸層級等。有幾層(21)級。其量云何。何等諸天住何層級。

. . . . . . .

pariṣaṇḍāś catasro ’sya daśasāhasrikāntarāḥ |

偈曰。山王層有四。相去各十千。

頌曰(22)妙高層有四　相去各十千
(23)傍出十六千　八四二千量
(24)堅手及持鬘　恒憍大王衆
(25)如次居四級　亦住餘七山

.

daśayojanasahasrāṇyudgamyaikā | evaṃ yāvaccaturthī | tābhiḥ sumerorardhamākṣiptam | tāś ca tato yathāsaṃkhyaṃ

釋曰。(25)須彌婁山。從水際取初層。中間相去十千由(26)旬。乃至第四層。相去亦爾。由此四層山王(27)半量。層層所圍繞。此四層次第出。復有幾(28)量。

(26)論曰。蘇迷盧山有四層級。始從水際盡第(27)一層。相去十千踰繕那量。如是乃至從第(28)三層盡第四層亦十千量。此四層級從妙(29)高山傍出圍繞盡其下半。 See the previous record

. .

ṣoḍaśāṣṭau sahasrāṇi catvāri dve ca nirgatāḥ || 3.63 ||

偈曰。十六八四二千由旬傍出。

See the full verse quoted previously

.

prathamā pariṣaṇḍā ṣoḍaśa sahasrāṇi yojanānāṃ sumerornirgatā | dvitīyā ’ṣṭau tṛtīyā catvāri caturthī dve |

釋曰。初(29)層從須彌婁傍出十六千由旬。第二八千。第(217a1)三四千。第四二千由旬出。

最初層級出十六(59c1)千。第二第三第四層級。如其次第。八四二(2)千。

. .

karoṭapāṇayastāsu mālādhārāssadāmadāḥ |
mahārājikadevāś ca

何衆生得住此中。(2)偈曰。倶盧多波尼。持鬘恒醉神。諸四大王(3)天。

See the full verse quoted previously

.

prathamāyāṃ pariṣaṇḍāyāṃ karoṭapāṇayo nāma yakṣāḥ prativasanti | dvitīyāyāṃ mālādhārāstṛtīyāyāṃ sadāmadāḥ sadāmattāḥ | sarva ete caturmahārājakāyikāḥ | caturthyāṃ tu catvāro mahārājāḥ svayaṃ prativasanti tatparicārāś ca | atastasyāṃ mahārājakāyikā devā ity uktam | yathā pariṣaṇḍāsu caturmahārājakāyikā devā evaṃ

釋曰。有夜叉神名倶盧多波尼住初層。 (4)復有諸天神名持鬘住第二層。復有天神名(5)恒醉住第三層。如此等皆是四大王天軍衆。 (6)四天王自身及餘眷屬。住第四層。如於四層(7)中四大王天眷屬住。

有藥叉神名爲堅手住初層級。有名(3)持鬘住第二級。有名恒憍住第三級。此三(4)皆是四大天王所部天衆。第四層級四大天(5)王及諸眷屬共所居止故。經依此説四大(6)王衆天。如妙高山四外層級四大王衆及眷(7)屬居。

. . . . . .

parvateṣv api saptasu || 3.64 ||

偈曰。於餘山亦爾。

See the full verse quoted previously

.

yugandharādiṣu parvateṣu teṣāṃ grāmanigamāḥ | ata evaiṣa devanikāyaḥ sarveṣāṃ mahiṣṭhaḥ |

釋(8)曰。於由乾陀羅等七山小大國土。四大天王(9)所餘眷屬住皆遍滿。是故四天王天衆皆依(10)地住。三十三天住須彌婁頂。

如是持雙持軸山等七金山上亦有天(8)居。是四大王所部封邑。是名依地住四大(9)王衆天。於欲天中此天最廣。三十三天住(10)在何處。

.

merumūrdhni trayastriṃśāḥ

偈曰。三十三(11)住頂。縱廣二十千。

頌曰(11)妙高頂八萬　三十三天居
(12)四角有四峯　金剛手所住
(13)中宮名善見　周萬踰繕那
(14)高一半金城　雜飾地柔軟
(15)中有殊勝殿　周千踰繕那
(16)外四苑莊嚴　衆車麁雜喜
(17)妙池居四方　相去各二十
(18)東北圓生樹　西南善法堂

.

atha kiyānmerumūrdhā |

釋曰。於須彌婁山上。帝(12)釋及三十三天住此最勝處。此處縱廣云何。

(19)論曰。三十三天住迷盧頂。

.

sa cāśītisahasradik |

(13)有餘師説。一一邊各八萬由旬。

See the full verse quoted previously

.

ekaikapārśvamaśītisahasrāṇi yathaivādhastāt | anye punar āhuḥ | sa viṃśatisahasradik | catvāri pārśvanyasya catasro diśaḥ | ekaikaṃ pārśvaṃ viṃśatiryojanasahasrāṇi samantāt parikṣepeṇāśītiriti || tasya ca

如下際。此名(14)最勝處。有餘師説。於須彌婁頂中央。一一邊(15)各二萬由旬。 See the previous record 周圍八萬由旬爲最勝處。三十(16)三天於其中住。

其頂四面各八十(20)千。與下四邊其量無別。有餘師説。周八十(21)千別説四邊各唯二萬。 See the previous record See the previous record

. . . . . .

vidikṣu kūṭāś catvāra uṣitā vajrapāṇibhiḥ || 3.65 ||

偈曰。方角有四峯。金剛神所(17)住。

See the full verse quoted previously

.

sūmerumūrdhno vidiśaḥ koṇāḥ | tāsu pañcayojanaśatapramāṇāś catvāraḥ kūṭā abhyudgatā yeṣu vajrapāṇayo nāma yakṣāḥ prativasanti | tasya ca merumūrdhnaḥ

釋曰。須彌婁四維各有一峯。此峯徑五百(18)由旬。高量亦爾。有＊夜叉神名金剛手。於此(19)中住守護諸天。此須彌婁頂。

山頂四角各有一(22)峯。其高廣量各有五百。有藥叉神名金剛(23)手。於中止住守護諸天。於山頂中

. . .

madhye sārdhadvisāhasrapārśvamadhyardhayojanam |
puraṃ sudarśanaṃ nāma haimaṃ citratalaṃ mṛdu || 3.66 ||

偈曰。中央二千(20)半。高一由旬半。有城名善見。金軟多愛相。

See the full verse quoted previously

.

sumerutalasya madhye sudarśanaṃ nāma nagaram dairdhye sārdhatṛtīyayojanasahasre ekaikaṃ parśvamucchrāyeṇādhyardhayojanam | prākāraḥ sauvarṇa ekottareṇa dhātuśatenāsya bhumiścitritā | tacca bhūmitalaṃ tūlapicuvat mṛdusaṃsparśaṃ pādakṣepotkṣepābhyāṃ natonnataṃ śakrasya devānām indrasya rājadhānī |

(21)釋曰。須彌婁山王頂。中央有大城名善見。縱(22)廣各二千五百由旬。高一由旬半。皆金所成。(23)百一種類寶之所莊飾。城地亦爾。地觸柔軟(24)猶如綿聚。下足即沒擧足還滿。此城是帝釋(25)所都之處。

有宮名(24)善見。面二千半。周萬踰繕那。金城量高一踰(25)繕那半。其地平坦亦眞金所成。倶用百一雜(26)寶嚴飾。地觸柔軟如妬羅綿。於踐躡時隨(27)足高下。是天帝釋所都大城。

. . .

sārdhadviśatapāśrvo ’tra vaijayantaḥ

偈曰。一邊二百半。皮闍延多殿。

See the full verse quoted previously

.

śakrasya devānām indrasya vaijayanto nāma prāsādo nagarasya madhye nānāratnasthānavidhānasaṃpadā sarvānyabhavanaśrīmahimnā hrepaṇo dairdhyeṇārdhatṛtīye yojanaśate pārśvaṃ pārśvam | iyaṃ tāvannagarasyābhir āmatā |

(26)釋曰。天帝釋所住宮殿。在大城中央。名皮闍(27)延多。由種種寶類所莊飾故。此處最勝。能映(28)奪諸天宮殿可愛相貌。此殿縱廣各二百五(29)十由旬。於大城内有如是等最勝可愛相。

於其城中有(28)殊勝殿。種種妙寶具足莊嚴。蔽餘天宮故(29)名殊勝。面二百五十。周千踰繕那。是謂城(60a1)中諸可愛事。

. .

bahiḥ punaḥ |
taccaitrarathapāruṣyamiśranandanabhūṣitam || 3.67 ||

偈(217b1)曰。外衆車惡口。雜喜園莊嚴。

See the full verse quoted previously

.

tasya hi nagarasya bahiś caturṣu pārśveṣu catvāryudyānādīni devānāṃ kriḍābhūmayaḥ | caitrarathamudyānaṃ pāruṣyakaṃ miśrakāvaṇaṃ nandanavanaṃ ca | tais tannagaraṃ bahiralaṅkṛtam |

釋曰。城外四(2)面最勝可愛處。有四種園。是諸天所遊戲處 (3)一衆車園。二惡口園。三相雜園。四歡喜園。此(4)園於外莊嚴大城。

城外四面四苑莊嚴。是彼諸天(2)共遊戲處。一衆車苑。二麁惡苑。三雜林苑。四(3)喜林苑。此爲外飾莊嚴大城。

. .

viṃśatyantaritānyeṣāṃ subhūmīni caturdiśam |

偈曰。中二十由旬。四善地(5)四方。

See the full verse quoted previously

.

eṣāṃ codyānānāṃ caturdiśaṃ catvāri sumūmīni viṃśatiyojanāntaritāni krīḍāsthānānyeva devānāṃ parasparaspardhayaiva śobhāṃ vitanvanti | vahir eva nagarasya pārśve

釋曰。衆車等園四方各有別處名善地。(6)中間相去二十由旬。是諸天最勝希有遊戲(7)處。如互相妬生可愛想。餘園所不及。大城外(8)邊。

四苑四邊有(4)四妙池。中間各去苑二十踰繕那。是彼諸(5)天勝遊戲處。諸天於彼捔勝歡娯。城外

. .

pūrvottare pārijātaḥ sudharmā dakṣiṇāvare || 3.68 ||

偈曰。東北波利園。西南善法堂。

See the full verse quoted previously

.

pārijāto nāma kovidārastrāyastriṃśānāṃ devānāṃ kāmaratiprakarṣāśrayaḥ | tasya pañca yojanāni mūlāhiniveśo yojanaśatamucchrāyaḥ | pañcāśat yojanāni śākhāpatrapalāśaṃ skaritvā tiṣṭhati | tasya khalu sarvapariphullasya yojanaśatamanuvātaṃ gandho vāti pañcāśadyojana yojanāni prativātam | yuktaṃ tāvad anuvātam | prativātaṃ tu katham | vṛkṣānatikramaṃ saṃdhāyoktam ity eke | na hi nāma sprativātaṃ vāto vāti | tasyaiva tu sā gandhasya tādṛśo prabhāvasaṃpadeṣṭavyā yāt pratibadhyamāno ’pi divyairmṛdumārutairgandhāntaraṃ saṃtanoti | mandataratamasamārambhāttu saṃtāna āśveva samucchidyate yato na tathā viprakṛṣṭamadhvānaṃ prasarpati | kiṃ punaḥ svabhūtāśrita evam apuṣpagandhasaṃtāno vartate utāho vāyuradhivāsito jāyate | nātra niyamaḥ | ubhayathāpi hy ācāryeṣṭiḥ | yat tarhi bhagavatoktaṃ

釋曰。天(9)中有樹。名波利闍多。是三十三天欲塵遊戲(10)最勝處。樹徑五由旬。高百由旬。枝葉至杪四(11)邊各出五十由旬。周圍覆三百由旬。住此樹(12)華開敷時。香順風薫滿百由旬。香逆風薫滿(13)五十由旬。若順風薫。此乃可然。説逆風薫云(14)何可信。有餘師説。不過樹界故。故説此言。 (15)何以故。無香得逆風薫故。有餘師説。此一樹(16)花香威徳有如此事。謂天上調和香風所遮(17)隔。此香猶相續不斷。餘香若爲風所吹。則漸(18)歇薄乃至都盡。是故餘香去不得遠。相形比(19)勝餘樹。故説此言。花香相續。爲依止自四(20)大能薫餘處。爲但薫風不出餘處。此中無定。 (21)諸師許有二種。若爾云何。世尊説此偈

東(6)北有圓生樹。是三十三天受欲樂勝所。盤(7)根深廣五十踰繕那。聳幹上昇枝條傍布。高(8)廣量等百踰繕那。挺葉開花妙香芬馥。順風(9)熏滿百踰繕那。若逆風時猶遍五十。順風可(10)爾。云何逆熏。有餘師言。香無逆熏義。依不(11)越樹界故説逆熏。理實圓生有如是徳。所(12)流香氣能逆風熏。雖天和風力所擁遏。然能(13)相續流趣餘方。漸劣漸微近處便歇。[See the also previous record] 非能遠(14)至如順風熏。如是花香。爲依自地隨風相(15)續轉至餘方。爲但熏風別生香氣。此義無(16)定。諸軌範師於此二門倶許無失。若爾何(17)故薄伽梵言

. . . . . . . . . . . . .

“na puṣpagandhaḥ prativātameti na maulikastāgaraścāndano vā |
satāṃ tu gandhaḥ prativātameti sarvā diśaḥ satpuruṣaḥ pravātīti” |

(22)花香非能逆風薫　根實諸香亦皆爾
(23)善人戒香逆風薫　正行芳流遍國界

(18)花香不能逆風熏　根莖等香亦復爾
(19)善士功徳香芬馥　逆風流美遍諸方

.

mānuṣyakaṃ puṣpagandhaṃ saṃdhāyoktam | taddhi pratītaṃ loke | na ca tasya tādṛśī śaktiḥ mahīsāsakāstu pathanti “yojanaśatamanuvātaṃ gandho vāti pañcāśadyojanāni prativātam iti | sudharmā nāma devasabhā dakṣiṇapaścime digbhāge yasyāṃ niṣadya devāḥ kṛtyākṛtyaṃ samarthayanti | eṣa tāvat tridaśānāṃ bhājanasaṃniveśaḥ |

(24)依人中香氣。故説此偈。何以故。此香是世間(25)共知。無如此能。彌嬉沙塞部説。此香順風(26)薫百由旬。逆風薫五十由旬。有諸天集會堂(27)名善法。對大城西南角。諸天於中坐。論量世(28)間應作不應作事。四大天王及三十三天。安(29)立器世其相如此。

(20)據人間香故作是説。以世共了無如是(21)能。化地部經説。此香氣順風熏滿百踰繕那。(22)若無風時唯遍五十。外西南角有善法堂。(23)三十三天時集於彼詳論如法不如法事。如(24)是已辯三十三天所居外器。

. . . .

tata ūrdhvaṃ vimāneṣu devāḥ

偈曰。從此上宮殿。天住。

餘有色天衆所(25)住器云何。頌曰(26)此上有色天　住依空宮殿

.

tridaśebhya ūrdhvaṃ devā vimāneṣu pratiṣṭhitāḥ | te punar yāmāstuṣitā nirmāṇaratayaḥ paranirmitavaśavartinaś ca brahmakāyikādayaś ca pūrvoktāḥ ṣoḍaśasthānāntaragatāḥ | ity ete dvāviṃśatidevanikāyāḥ samāsena yeṣāṃ bhājanaṃ prajñāyate |

釋(217c1)曰。三十三天上各有宮殿。所餘諸天依其中(2)住。何者所餘。謂夜摩兜率多化樂他化自在(3)梵衆等。如前所説。合有十六處。如此若略(4)説。合二十二部諸天所。此等皆有別器世(5)界。

(27)論曰。此前所説三十三天上有色諸天。住依(28)空宮殿。云何名上有色諸天。謂夜摩天。覩(29)史多天。樂變化天。他化自在天。及前所説梵(60b1)衆天等有十六處。并前合有二十二天。皆(2)依外器。如是所説諸天衆中。

. . .

kāmabhujas tu ṣaṭ |

偈曰。六受欲。

頌曰(3)六受欲交抱　執手笑視婬

.

teṣāṃ tu ṣaṭ kāmāvacarā devanikāyāḥ kāmān paribhuñjate na śeṣāḥ | tadyathā caturmahārājakāyikā yāvat paranirmitavaśavartinaḥ | te punaḥ

釋曰。於二十二中有六欲(6)界天。能受用塵欲非餘。謂四大王天。乃至他(7)化自在天。此六天。

(4)論曰。唯六欲天受妙欲境。

. . .

dvandvāliṅganapāṇyāptihasitekṣitamaithunāḥ || 3.69 ||

偈曰。身交抱捉手。笑相(8)視爲婬。

See the full verse quoted previously

.

dvandvena maithunaṃ bhūmisambaddhavāsinām | cāturmahārājakāyikānāṃ trāyastriṅkśānāṃ yathā manuṣyāṇām | teṣāṃ tu vāyunirmokṣāt dāhavigamaḥ śukrābhāvāt | āliṅganena maithunaṃ yāmānām āliṅganamātreṇa dāhavigamāt | pāṇisaṃprāptyā tuṣitānāṃ hasitena nirmāṇaratīnāṃ prekṣitena paranirmitavaśavartinām | svavartināṃ sarveṣāṃ dvandvasamāpattyā | kālaparimānaṃ tu prajñaptāvuktam iti vaibhāṣikāḥ | yāvad yāvadviṣayāṇāṃ tīvrataratā tāvat tāvad rāgo ’pi tīvrataraḥ | yasya devasya devyā vā utsaṅge devakumāro devakanyā vā jāyate sa tayoḥ putro bhavati sā ca duhitā | kiyatpramāṇo jāyate |

釋曰。依地住相應故。皆二身交爲(9)婬。謂四大王天及三十三天。與人道不異。是(10)諸天由風出故心熱即息。以無不淨故。夜摩(11)天以相抱爲婬。心熱即息。兜率陀天以捉手(12)爲婬化樂天以共笑爲婬。他化自在天以相(13)視爲婬。一切欲天同以二身交爲婬。後相抱(14)等四。從譬時量得名。分別世經説如此。向上(15)諸天。如欲塵次第轉勝妙。欲樂亦爾。向上轉(16)重。於男天膝上及女天膝上。若有童男童女(17)天生。此童男童女即是二天之子。初生身量(18)云何。

於中初二依地(5)居天。形交成婬與人無別。然風氣泄熱惱(6)便除。非如人間有餘不淨。夜摩天衆纔抱(7)成婬。覩史多天但由執手。樂變化天唯相(8)向笑。他化自在相視成婬。毘婆沙師作如(9)是釋六天皆以形交成婬。世施設中説相(10)抱等。但爲顯彼時量差別。以上諸天欲境轉(11)妙貪心轉捷故使之然。隨彼諸天男女膝上。(12)有童男童女欻爾化生。即説爲彼天所生男(13)女。初生天衆身量云何。

. . . . . . . . . .

pañcavarṣopamo yāvat daśavarṣopamaḥ śiśuḥ |
saṃbhavatyeṣu

偈曰。譬五年乃至。譬十年初生。生中。

頌曰(14)初如五至十　色圓滿有衣

.

yathāsaṃkhyaṃ ṣaṭsu devanikāyeṣu | te tu kṣipramevābhivardhante |

(19)釋曰。次第於六欲天處。第一天新生天子。(20)如人中五歳童子。乃至第六天新生天子。如(21)人中十歳童子。此新生天子速得身量圓滿(22)成就。

(15)論曰。且六欲諸天初生如次如五六七八九(16)十歳人。生已身形速得成滿。

.

saṃpūrṇāḥ savastrāś caiva rūpiṇaḥ || 3.70 ||

偈曰。皆具根。有衣色界爾。

See the full verse quoted previously

.

rūpāvacarā devāḥ saṃpūrṇakāyāḥ vastreṇa saṃvītā upapadyante | sarve devā āryabhāṣābhāṣiṇaḥ | tadatra kāmadhātau veditavyāḥ

釋曰。色(23)界諸天具足身量。衣裳被服自然著體。以慚(24)羞重故。一切天同中國語。説婆羅門言。於欲(25)界中此義應知。

色界天衆於初(17)生時身量周圓具妙衣服。一切天衆皆作聖(18)言。謂彼言詞同中印度。欲樂生別云何應(19)知。

. . .

kāmopapattayas tisraḥ kāmadevāḥ samānuṣāḥ |

偈曰。於欲生有三。欲界天及(26)人。

頌曰(20)欲生三人天　樂生三九處

.

kathaṃ kṛtvā | santi sattvāḥ pratyupasthitakāmāḥ pratyupasthiteṣu kāmeṣv aiśvaryaṃ vaśe vartayanti | tadyathā manuṣyās tadekatyāś ca devāḥ | te punaś catvāro devanikāyāḥ | santi sattvā nirmitakāmā nirmāya kāmānaiśvarya vaśe vartayanti | tadyathā devā nirmāṇaratayaḥ | santi sattvāḥ paranirmitakāmāḥ paranirmiteṣu kāmeṣv aiśvarya vaśe varttayanti | tadyathā devāḥ paranirmitavaśavarttinaḥ | tā etā yathot pannaparibhogitvāt yathecchātmanirmitaparibhogitvādyathecchātmapara nirmitaparibhogitvāc ca tisraḥ kāmopapattaya ityucyante | rūpadhātau tu

釋曰。云何三有諸衆生。自然至得欲塵。(27)於自然得欲塵中。作増上自在。如諸人及諸(28)餘天。諸餘天者。謂前四部天。有諸衆生化(29)作欲塵。於化作塵中作増上自在。謂化樂天。 (218a1)有諸衆生他化作欲塵。於他化作欲塵中作(2)増上自在。謂他化自在天。此生由能受用。(3)如自然生塵故。由能受用如意自所化作塵(4)故。由能受用如他化作塵故。約此欲塵故。欲(5)界生有三。於色界中。

(21)論曰。欲生三者。有諸有情樂受現前諸妙欲(22)境。彼於如是現欲境中自在而轉。謂全人(23)趣及下四天。有諸有情樂受自化諸妙欲境。(24)彼於自化妙欲境中自在而轉。謂唯第五樂(25)變化天。有諸有情樂受他化諸妙欲境。彼(26)於他化妙欲境中自在而轉。謂第六他化自(27)在天。依受如生現前欲境故。依受如樂(28)自化欲境故。依受如樂他化欲境故。於欲(29)界中分別欲生差別三種。

. . . . . . . . .

sukhopapattayastriso navatridhyānabhūmayaḥ || 3.71 ||

偈曰。樂生亦有三。於(6)三定九地。

See the full verse quoted previously

.

triṣu dhyāneṣu yā nava bhūmayaḥ tāstisraḥ sukhopapattayaḥ | te hi devā vivekajena samādhijena ca prītisukhena ca niṣprītikena ca sukhena sukhaṃ viharanto dīrghamadhvānaṃ tiṣṭhanti | ata etā nirduḥkhadīrghasukhatvāt sukhā upapattayaḥ sukhopapattayaḥ | dhyānāntarotpattau tu prītisukhābhāvātsukhopapattitvaṃ vicāryam |

釋曰。於三定中有九地。是名三(7)種樂生。何以故。是諸天由離生樂。由定生樂。(8)由離喜生樂。長時安樂住。無苦長時樂故。故(9)名樂生。於初定中間生無喜樂故。是樂生應(10)思。

樂生三者。三靜慮(60c1)中於九處生受三種樂。謂彼安住離生喜(2)樂定生喜樂離喜樂故。長時安住。長時離(3)苦。長時受樂。故名樂生。生靜慮中間都無(4)喜樂應思。何故亦號樂生天。

. . . .

yāny etāni devānāṃ dvāviṃśatisthānānyuktāni teṣām adharād uttaraṃ kiyadviprakṛṣṭam | naitat sarvaṃ yojanaparisaṃkhyayā sukaraṃ parisaṃkhyātum | api tu

是諸天二十二處。如前所説。從下向上相(11)去幾許。是一切處不可皆以由旬數量其遠(12)近雖然。

所説諸天二(5)十二處上下相去其量云何。

. .

sthānāt sthānādadho yāvat tāvad ūrdhvaṃ tatastataḥ |

偈曰。如此至彼量。向上例皆爾。

頌曰(6)如彼去下量　去上數亦然

.

jambūdvīpāt prabhṛti yaduttaraṃ sthānaṃ tasmād yāvad adho jambūdvīpas tāvat punas tasmādūrdhvaṃ sthānāntaram | tadyathā caturthī pariṣaṇḍā caturṇāṃ mahārājānāṃ mūlasthānamitaś catvāriṃśadyojanasahasrāṇi | tasmād yāvad adhojambūdvīpas tāvad ūrdhvaṃ tridaśānāṃ sthānam tasmād api yāvad adho jambūdvīpas tāvad ūrdhvaṃ yāmānāṃ sthānam | tato ’pi yāvad adho jambūdvīpas tāvad ūrdhvaṃ tuṣitānāṃ sthānam iti | evaṃ vistareṇa sarvamanukramya sudarśanebhyo yāvad adho jambūdvīpas tāvad ūrdhvaṃmakaniṣṭhānāṃ sthānam | tasmād ūrdhvaṃ na punaḥ sthānamasti | ata eva jyeṣṭhabhūtvādakaniṣṭhā ucyante | aghaniṣṭhā ity apare | aghaṃ kila cittasthaṃ rūpaṃ tanmātraniṣṭheti |

釋(13)曰。從剡浮洲等向上處。從此處向剡浮洲等。(14)如相去量。從此處向上相去量亦爾。如第四(15)層。四大天王所住處四萬由旬。從此如向剡(16)浮洲相去量。從此向三十三天亦爾。從三十(17)三天向剡浮洲相去量。從此向夜摩天亦爾。 (18)從夜摩天向剡浮洲相去量。從此向兜率多(19)天亦爾。如此一切廣例皆爾。乃至從善見向(20)剡浮洲相去量。從此向阿迦尼師吒亦爾。從(21)阿迦尼師吒向上無復餘處。由此義故。此處(22)勝於餘處無處勝於此處。故名阿迦尼師吒。(23)有餘師説。此處名阿伽尼師吒。色聚集住名(24)阿伽。此處究竟名尼師吒。復有餘師説。此處(25)名阿迦尼師吒。謂所行究竟。

(7)論曰。一一中間踰繕那量。非易可數。但可(8)總擧彼去下量。去上例然。隨從何天去下(9)海量。彼上所至與去下同。謂妙高山從第(10)四層級。去下大海四萬踰繕那。是四大王本(11)所住處。從彼上去三十三天亦如彼天去(12)下海量。如三十三天去下大海上去夜摩(13)天其量亦爾。如是乃至如善見天去下大(14)海踰繕那量從彼上去色究竟天亦與彼(15)天去下海等。從此向上無復所居。此處最(16)高名色究竟。有餘師説。彼名礙究竟天。彼(17)謂。礙名目積集色。至彼礙盡得究竟名。

. . . . . . . .

kiṃ punar adharasthānopapannā urdhvāni vimānāni gatvā paśyanti

生下處衆生。(26)爲得往上地見上地宮殿不。

於(18)下處生昇見上不。

.

nordhvaṃ darśanam asty eṣām anyatrarddhiparāśrayāt || 3.72 ||

偈曰。下天無能(27)昇。離通慧依他。

頌曰(19)離通力依他　下無昇見上

.

釋曰。三十三天或由通慧(28)得往。夜摩天或由依他故得往。謂有通慧人(29)所引接。或由上天所引接。所餘諸天亦爾。若(218b1)諸天生在上地來下界。下地得見上天。若往(2)上地則無所見。以非其境界故。如不能覺上(3)地觸。於見色亦爾。是故彼不由自身來。雖然(4)由作下地化身故來下地故。下地隨意得見。(5)上地隨意得見下地。餘部説如此

(20)論曰。三十三天由自通力能從本處昇夜(21)摩天。或復依他。謂得通者及上天衆接往夜(22)摩。所餘諸天昇上例爾。若來若至下見上(23)天。然下眼不能覩上界上地。非其境界故。 (24)如不覺彼觸。是故從上地來下地時非(25)自身來。要作下地化。有餘部説。彼下地天隨(26)樂亦能見上地色。如生此界下見上天。

. . . . . . .

(6)阿毘達磨倶舍釋論卷第八(7)(8)(9)(10)阿毘達磨倶舍釋論卷第九(11)　　＊婆藪盤豆造(12)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(13)　　＊中分別世間＊品之四(14)復次夜摩等天宮其量云何。上四天如須彌(15)婁山量。餘部説如此。復有餘師説。向上倍倍(16)廣。復有餘師説。初定地量。同一四洲世界。 (17)第二定地量。同小千世界。第三定地量。同二(18)千世界。第四定地量。同三千世界。復有餘師(19)説。初定等三地量同一千等世界。第四定無(20)復量。

(27)夜摩等天宮依處量有幾。有餘師説。此上四(28)天依處量同妙高山頂。有餘師説。上倍倍増。(29)有餘師言。初靜慮地宮殿依處等一四洲。第(61a1)二靜慮等小千界。第三靜慮等中千界。第四(2)靜慮等大千界。有餘師言。下三靜慮如次量(3)等小中大千。第四靜慮量無邊際。

. . . . . . . .

atha ko ’yaṃ sāhasraścūḍiko lokadhātuḥ ko dvisāhasrastrisāhasro vā |

復次何義名小千世界二千世界三千(21)世界。

齊何量(4)説小中大千。

.

caturdvīpakacandrārkamerukāmadivaukasām |
brahmalokasahasraṃ ca sāhasraścūḍiko mataḥ || 3.73 ||

偈曰。四洲及月日。須彌婁欲界。梵處(22)各一千。名小千世界。

頌曰(5)四大洲日月　蘇迷盧欲天
(6)梵世各一千　名一小千界
(7)此小千千倍　説名一中千
(8)此千倍大千　皆同一成壞

.

sahasrañjaṃbūdvīpānāṃ pūrvavidehānām aparagodānīyānām uttarakuruṇāṃ sahasraṃ sūryāṇāṃ candrāṇāṃ sumerūṇāṃ sahasraṃ cāturmahārājakāyikānāṃ devānāṃ yāvat paranirmitavaśavartināṃ sahasraṃ brahmalokānām ayam ucyate sāhasraścūḍiko lokadhātuḥ |

釋曰。一千剡浮洲。乃(23)至一千北鳩婁。一千月日。一千須彌婁山。一(24)千四大王天。乃至一千他化自在天。一千梵(25)處。説此名小千世界。

(9)論曰。千四大洲乃至梵世。如是總説爲一小(10)千。

.

tatsahasraṃ dvisāhasro lokadhātus tu madhyamaḥ |

偈曰。千倍此小千。名(26)二千中世界。

See the full verse quoted previously

.

teṣāṃ cūḍikānāṃ lokadhātūnāṃ sahasraṃ dvisāhasro madhyamo lokadhātuḥ |

釋曰。更千倍小千世界。名二千(27)中世界。

千倍小千名一中千界。

.

tatsahasraṃ trisāhasraḥ

偈曰。千倍三大千。

See the full verse quoted previously

.

teṣāṃ dvisāhasrāṇāṃ lokadhātūnāṃ sahasraṃ trisāhasramahāsāhasro lokadhātuḥ | eṣa hi kṛtsnaḥ

釋曰。更千倍二(28)千中世界。名三千大千世界。如此一切。

千中千界總名一(11)大千。

. .

samasaṃvartasaṃbhavaḥ || 3.74 ||

偈(29)曰。共同一壞成。

See the full verse quoted previously

.

samaṃ saṃvartate samaṃ vivartate | saṃbhavo hi vivartaḥ ityuttaratra vyākhyāsyate |

釋曰。如此等世界同有小大(218c1)三災。此大千世界同壞同成。此義後當廣説。

如是大千同成同壞。同成壞相後當廣(12)辯。

.

kiṃ khalu yathā bhājanānāṃ pramāṇabheda evaṃ tadvāsinām api sattvānāṃ pramāṇabhedo ’sti | astīty āha | tatra tāvat

(2)如器世界量不同。於中住衆生身量亦有差(3)別。不有。此中

如外器量別。身量亦別耶。亦別。云何。

. .

jāmbūdvīpāḥ pramāṇena catuḥsārdhatrihastakāḥ |

偈曰。剡浮洲人量。四肘三肘(4)半。

頌(13)曰(14)贍部洲人量　三肘半四肘
(15)東西北洲人　倍倍増如次
(16)欲天倶盧舍　四分一一増
(17)色天踰繕那　初四増半半
(18)此上増倍倍　唯無雲減三

.

jambūdvīpakā manuṣyāḥ pramāṇārdhacaturhastakāḥ kecittu caturhastakāḥ

釋曰。剡浮洲人從多身長三肘半。或有人(5)長四肘。

(19)論曰。贍部洲人身多長三肘半。於中少分有(20)長四肘。

.

dviguṇottaravṛddhyā tu pūrvagodottarāhvayāḥ || 3.75 ||

偈曰。後後倍倍増。東西北洲人。

See the full verse quoted previously

.

pūrvavidehakā godānīkā uttarakauravāś ca manuṣyā aṣṭaṣoḍaśadvātriṃśaddhastakā yathākramam |

釋(6)曰。東毘提訶人身長八肘。西瞿陀尼人身長(7)十六肘。北鳩婁人身長三十二肘。

東勝身人身長八肘。西牛貨人長十(21)六肘。北倶盧人三十二肘。

.

pādavṛddhyā tanuryāvat sārdhakrośo divaukasām |
kāmināṃ

若天云何。(8)偈曰。身量四分増。乃至倶舍半欲界。

See the full verse quoted previously

.

pādaḥ krośasya caturtho bhagaḥ | tanmātraṃ śarīraṃ cāturmahārājakāyikānāṃ dvau pādau trāyastriṃśānāṃ trayo yāmānāṃ catvārastuṣitānāṃ pañca nirmāṇaratīnāṃ adhyardhaḥ krośaḥ paranirmitavaśavartinām |

See the next record 釋曰。(9)四大王天身長一倶盧舍四分之一。三十三(10)天身長四分之二。夜摩天身長四分之三。兜(11)帥多天身長四分。化樂天身長五分。他化自(12)在天身長一倶盧舍半。

See the next record 欲界六天最下身(22)量一倶盧舍四分之一。如是後後一一分増。(23)至第六天身一倶盧舍半。

. .

rupiṇāṃ tvādau yojanārdhaṃ

偈曰色界。初半由旬(13)次第。

See the full verse quoted previously

.

rūpiṇāṃ devānāṃ prathame sthāne brahmakāyikānām ardhayojanamātraṃ śarīram |

釋曰。色界諸天於初處梵衆天身長半(14)由旬。

色天身量初梵衆(24)天半踰繕那。

.

tataḥ param || 3.76 ||
ardhārdhavṛddhiḥ

從此次第。偈曰。半半増。

See the full verse quoted previously

.

triṣu sthānesu brahmapurohitānāṃ yojanaṃ mahābrahmaṇo ’dhyardhaṃ parīttābhānāṃ dve yojane |

釋曰。於三處(15)半半増。梵先行天身長一由旬。大梵天身長(16)一由旬半。少光天身長二由旬。

梵輔全一。大梵一半。少光二全。

.

urdhvaṃ tu parīttābhebhya āśrayaḥ |
dviguṇadviguṇā hitvā ’nabhrakebhya ’striyojanam || 3.77 ||

偈曰。向上從(17)少光。上身倍倍増。唯除無雲三由旬。

See the full verse quoted previously

.

apramāṇābhānāṃ catvāri yojanāni | ābhāsvarāṇām aṣṭau | evaṃ dviguṇavṛddhyā yāvacchubhakṛtsnānāṃ catuḥṣaṣṭiḥ | anabhrakāṇāṃ tato yojanatrayeṇa hīnaṃ dviguṇaṃ pañcaviṃśatiyojana śatam | tasmāt pareṇa punaḥ puṇyaprasavānāṃ dviguṇaṃ dviguṇaṃ yāvad akaniṣṭhānāṃ ṣoḍaśayojanasahasrāṇi śarīram |

釋曰。(18)無量光天身長四由旬。遍光天身長八由旬。 (19)如此倍増由旬。乃至遍淨天身長六十四由(20)旬。無雲天倍増減三由旬。身長一百二十五(21)由旬。從此後福生等天更倍増。乃至阿迦尼(22)師吒天身長十六千由旬。

(25)此上餘天皆増倍倍。唯無雲減三踰繕那。謂(26)無量光天倍増二至四。 See the previous record See the previous record 乃至色究竟増滿萬(27)六千。

. . . .

evaṃ pramāṇabhinnānāṃ kimāyuṣo ’pyasti bhedaḥ | astīty āha |

身量向後有如此(23)差別。壽量亦有差別不有。

身量既殊。壽量別不。亦別。云何。

.

sahasramāyuḥ kuruṣu

偈曰。北鳩婁千(24)年。於二離半半。

頌曰(28)北洲定千年　西東半半減
(29)此洲壽不定　後十初叵量
(61b1)人間五十年　下天一晝夜
(2)乘斯壽五百　上五倍倍増
(3)色無晝夜殊　劫數等身量
(4)無色初二萬　後後二二増
(5)少光上下天　大全半爲劫

.

varṣāṇām |

釋曰。北鳩婁人定壽千年。

(6)論曰。北倶盧人定壽千歳。

.

dvayor ardhārdhavarjitam |

See the previous verse

See the full verse quoted previously

.

dvayordvipayorardhārdhaṃ varjayitvā pañca varṣaśatāni godānīyānām | ardhatṛtīye varṣaśate pūrvavidehānām |

(25)於西東二洲壽量半半減。西瞿陀尼壽五百(26)年。東毘提訶壽二百五十年。

西牛貨人壽五百(7)歳。東勝身人壽二百五十歳。

. .

ihāniyatam

偈曰。此不定。

See the full verse quoted previously

.

jambūdvīpe nāsty āyuṣo niyamaḥ kadācit bhūyo bhavati kadācid alpīyaḥ |

(27)釋曰。於剡浮洲壽量不定。有時極多有時極(28)少。

南贍部人壽無(8)定限。

.

ante tu daśābdāḥ

多少云何。偈曰。最後十歳。

See the full verse quoted previously

.

abdaḥ saṃvatsaraḥ | ante hīyamānaṃ daśa varṣāṇyāyurbhavati |

釋曰。此壽漸(29)減。最後唯有十歳。

劫減最後極壽十年。

.

ādito ’mitam || 3.78 ||

偈曰。初叵量。

See the full verse quoted previously

.

āditaḥ prāthamakalpikānaṃ manuṣyāṇām aparimāṇamāyurbhavati | sahasrādisaṃkhyayā parimātuṃ na śakyate |

釋曰。劫初(219a1)生衆生。壽命不可量。由千等數不能計量(2)故。

於劫初時人壽無(9)量。百千等數不能計量。

. .

uktaṃ manuṣyāṇāṃ devānāṃ vaktavyam | taccāhorātraṃ vyavasthāpya śakyaṃ vaktum iti sa eva caiṣāṃ vyavasthāpyate |

説人壽已。今當説天壽。若先安立日夜。(3)方得計諸天壽。

已説人間壽量長(10)短。要先建立天上晝夜。方可算計天壽短(11)長。

. .

nṛṇāṃ varṣāṇi pañcāśadahorātro divaukasām |
kāme ’dharāṇāṃ

天日。夜云何偈曰。人中五(4)十年。彼天一。日夜。欲下天。

天上云何建立晝夜。See the aslo full verse quoted previously

.

yāni manuṣyāṇāṃ pañcāśadvarṣāṇi tāni kāmadhā tāvad harāṇāṃ devānāṃ cāturmahārājakāyikānām ekaṃ rātrindivam |

釋曰。人中五十(5)年。於欲界最下天。謂四大王天。是一日一(6)夜。

人五十歳爲六天中(12)最在下天一晝一夜。

.

tenāyuḥ pañcavarṣaśatāni tu || 3.79 ||

偈曰。以此彼壽五百年。

See the full verse quoted previously

.

tena tatastenāhorātreṇa teṣāṃ triṃśadrātrakeṇa māsena dvādaśamāsakena saṃvatsareṇa divyāni pañcavarṣaśatānyāyuḥ pramāṇam |

釋曰。以此三十(7)日夜立爲一月。以十二月立爲一年。以此五(8)百年爲彼天壽量。

乘斯晝夜三十爲月(13)十二月爲歳。彼壽五百年。

.

dviguṇottaramūrdhvānām ubhayaṃ

偈曰。向上後倍増。

See the full verse quoted previously

.

ūrdhvānāṃ devānām ubhaya dviguṇottaramahorātraś cāyuś ca | kathaṃ kṛtvā | yanmanuṣyāṇāṃ varṣaśataṃ tattrāyastriṃśānāṃ devānām ekaṃ rātrindivam | tena rātrindivena divyaṃ varṣasahasramāyuḥ | evaṃ yāmādīnāṃ yathākramam | mānuṣyakāṇi dve catvāryaṣṭau ṣoḍaśa varṣaśatānyekaṃ rātrindivam | tena rātrindevena dve catvāryaṣṭau ṣoḍaśa divyāni varṣasahasrāṇyāyuṣaḥ pramāṇam | yugandharādūrvaṃ sūryācandramasorabhāvāt || kathaṃ devānām ahorātravyavasthānamālokakṛtyaṃ vā | puṣpāṇāṃ saṃkocavikāsāt kumudabandhu vat śakunīnāṃ kūjanākūjanāt middhāpagamāgamāc ca ālokakṛtyaṃ svayaṃprabhatvāt | uktam āyuḥ kāminām |

釋曰。(9)上地諸天倍増爲日夜。以此日夜計彼壽量。(10)彼壽云何。人中一百年。是三十三天一日一(11)夜。以此日夜一千年。爲彼天壽量。應知夜摩(12)天等次第如此。人中二百四百八百十六百。(13)爲彼一日一夜。以此日夜二千四千八千十(14)六千。天年次第爲上天壽量。從由乾陀羅。向(15)上無日月諸天云何安立日夜。用明光事。云(16)何得成。由花開花合。謂倶牟頭花。波頭摩(17)花等。諸鳥有鳴不鳴。睡有來去。以此等事(18)判日夜。用光明事者。身自然光不須外光。 (19)説欲天壽量已。

上五欲天漸倶増(14)倍。謂人百歳爲第二天一晝一夜。乘此晝夜(15)成月及年彼壽千歳。夜摩等四隨次如人。(16)二四八百千六百歳爲一晝夜。乘此晝夜(17)成月及年。如次彼壽二四八千萬六千歳。持(18)雙以上日月並無。彼天云何建立晝夜及光(19)明事依何得成。依花開合建立晝夜。如(20)拘物陀鉢特摩等。又依諸鳥鳴靜差別。或(21)依天衆寤寐不同。依自身光明成外光明(22)事。已説欲界天壽短長。

. . . . . . . . . .

rūpiṇāṃ punaḥ |
nāsty ahorātramāyustu kalpaiḥ svāśrayasaṃmitaiḥ || 3.80 ||

偈曰。色界無日月。由劫判(20)彼壽。劫數如身量。

色界天中無晝夜(23)別。但以劫數知壽短長。彼劫壽短長與身(24)量數等。See the aslo full verse quoted previously

.

yeṣāṃ rūpiṇāmardhayojanamāśrayaḥ teṣām ardhakalpam āyuḥ | yeṣāṃ yojanaṃ teṣāṃ kalpam | evaṃ yasya yāvad yojanamāśrayastasya tāvat kalpamāyuryavadakaniṣṭhānāṃ ṣoḍaśakalpasahasrāṇyāyuḥ pramāṇam |

釋曰。於色界中若有諸(21)天。身量半由旬。壽量則半劫。若身量一由(22)旬。壽量則一劫。如此彼身隨由旬數。彼壽(23)量劫數皆隨身量。乃至阿迦尼師吒天。以(24)十六千大劫爲壽量。

謂若身量半踰繕那。壽量半劫。若彼(25)身量一踰繕那。壽量一劫。乃至身量長萬六(26)千。壽量亦同萬六千劫。已説色界天壽短長。

. .

ārūpye viṃśatiḥ kalpasahasrāṇy adhikādhikam |

偈曰。無色二十千。劫(25)後二二増。

See the full verse quoted previously

.

ākāśānantyāyatane viṃśatikalpasahasrāṇy āyuṣaḥ pramāṇam | vijñānānantyāyatane tasmād adhikaṃ viṃśatiḥ sahasrāṇi | ākiñcanyāyatane tasmād adhikaṃ viṃśatiḥ | bhavāgre tasmād adhikaṃ viṃśatiḥ | evaṃ teṣāṃ yathākramaṃ viṃśatiś catvāriṃśat ṣaṣṭir aśītiḥ kalpasahasrāṇy āyuḥpramāṇam |

釋曰。於空無邊入。壽量二十千。 (26)劫識無邊入。更増二十千劫。無所有入。更(27)増二十千劫。有頂更増二十千劫。此壽量(28)二十四十六十八十千劫。

NO Chinese (27)無色四天從下如次壽量二四六八萬劫。

. . . . .

katamo ’tra kalpo veditavyaḥ kimantarakalpo ’tha saṃvartakalpo ’tha vivarttakalpo ’tha mahākalpaḥ |

此中應知。云何(29)爲劫。爲是別劫。爲是壞劫。爲是成劫。爲是(219b1)大劫。

上(28)所説劫其量云何。爲壞爲成。爲中爲大。

.

mahākalpaḥ parīttābhāt prabhṛty ardham adhas tataḥ || 3.81 ||

偈曰。從少光大劫。從此下半劫。

See the full verse quoted previously

.

parīttābhādeva nikāyāt prabhṛti mahākalpenāyuḥ veditavyam | tasmād adho mahākalpasyārdha kalpīkṛtya mahābrahmādīnām āyur vyavasthāpitam | kathaṃ kṛtvā | yac ca loko viṃśatimantarakalpān vivartate yac ca loko viṃśatim antarakalpān vivarta āste yac ca viṃśatim antarakalpān saṃvartate ime ṣaṣṭir antarakalpā mahābrahmaṇo ’dhyardhaḥ kalpaḥ uktaḥ | evaṃ ca kṛtvā mahākalpasyārdhaṃ catvāriṃśadantarakalpān kalpīkṛtya teṣām āyuḥ pramāṇamuktam | uktaṃ sugatāvāyuḥ pramāṇam |

釋曰。(2)從少光梵處。應知壽量約大劫。從此下半大(3)劫説名劫。以分別大梵等壽量。云何如此。是(4)時世間二十別劫成。二十別劫成已住。二十(5)別劫散集。是六十別劫。於大梵處説名一劫(6)半。分別如此。已是半劫。謂四十別劫。立爲(7)一劫。説彼壽量。説善道壽量已。

少(29)光以上大全爲劫。自下諸天大半爲劫。即(61c1)由此故説。大梵王過梵輔天壽一劫半。謂(2)以成住壞各二十中劫六十中劫爲一劫半。 (3)故以大半四十中劫。爲下三天所壽劫量。 (4)已説善趣壽量短長。

. . . . . .

durgatāvidānīṃ vaktavyam | tatra tāvat

惡道壽量今(8)當説。

惡趣云何。

.

kāmadevāyuṣā tulyā ahorātrā yathākramam |
saṃjīvādiṣu ṣaṭsu

偈曰。與欲界天壽。日夜次第等。於更(9)活等六。壽量如欲天。

頌曰(5)等活等上六　如次以欲天
(6)壽爲一晝夜　壽量亦同彼
(7)極熱半中劫　無間中劫全
(8)傍生極一中　鬼月日五百
(9)頞部陀壽量　如一婆訶麻
(10)百年除一盡　後後倍二十

.

yāvat ṣaṇṇāṃ kāmāvacarāṇāṃ devanikāyānām āyur uktaṃ tena tulyā ahorātrāḥ ṣaṭṣu narakeṣu yathākramaṃ veditavyāḥ | saṃjīve kālasūtre saṃghāte raurave mahāraurave tāpane ca |

釋曰。如所説六欲天壽(10)量。於六地獄日夜。應知次第皆等。六者謂更(11)活黒繩聚磕叫喚大叫喚燒然。

(11)論曰。四大王等六欲天壽。如其次第爲等(12)活等六㮈落迦一晝一夜。

. .

āyus tais teṣāṃ kāmadevavat || 3.82 ||

See the full verse quoted previously

.

tairidānīṃ svairahorātraisteṣāṃ yathā ṣaṇṇāṃ kāmāvacarāṇāṃ devānām āyus tathaiva yathākramaṃ veditavyam | kathaṃ kṛtvā | yad dhi cāturmahārājakāyikānām āyuḥ pramāṇaṃ tatsaṃjīvane mahānarake ekaṃ rātrindivaṃ | tena yāvat dvādaśamāsakena saṃvatsareṇa tatratyāni pañcavarṣaśatānyāyuḥ | yattrāyastriṃśānām āyuḥ pramāṇaṃ tat kālasūtre mahānarake ekaṃ rātrindivam | tena rātrindivena tasminvarṣasahasrāṇyāyuḥpramāṇaṃ | evam anyeṣv api yathāyogaṃ yojyaṃ yāvat paranirmitavaśavartināmāyuḥpramāṇaṃ tattulyenāhorātreṇa tāpane ṣoḍaśa varṣasahasrāṇyāyuḥpramāṇam |

於彼由旬日(12)夜等。六欲天壽量。應知於彼壽量。亦等六(13)天壽量。云何如此所説。四天王壽量。於更活(14)地獄是一日一夜。以此日夜立月立年。以此(15)五百年爲其壽量。三十三天壽量。於黒繩地(16)獄是一日一夜。以此日夜於中壽量足一千(17)年。如此於餘處次第應知。乃至他化自在天(18)壽量。於燒然地獄是一日一夜。以此日夜於(19)中壽量足十六千年。

壽量如次亦同(13)彼天。謂四大王壽量五百於等活地獄爲(14)一晝一夜。乘此晝夜成月及年以如是年(15)彼壽五百。 NO Chinese 乃至他化壽萬六千於炎熱地獄(16)爲一晝一夜。乘此晝夜成月及年彼壽如(17)斯萬六千歳。

. . . . . . .

ardhaṃ pratāpane

偈曰。於大燒半劫。阿毘(20)指別劫。

See the full verse quoted previously

.

pratāpane mahānarake ’ntarakalpasyārdhamāyuḥ pramāṇam |

釋曰。於大燒燃地獄。壽量半別劫。

極熱地獄壽半中劫。

.

avīcāvantaḥkalpaṃ

See the previous verse

See the full verse quoted previously

.

tiraścāṃ tu niyamo nāsti |

(21)於無間地獄。壽量足一別劫。

無間地獄(18)壽一中劫。

.

paraṃ punaḥ |
kalpaṃ tiraścāṃ

於畜生壽量無(22)定。偈曰。畜生極別劫。

傍生壽量多無定限。See the also full verse quoted previously

.

paramāyustiraścāmantarakalpaṃ tat punar nāgānāṃ nandopanandāśvatalīprabhṛtīnām | uktaṃ hi bhagavatā “aṣṭāvime bhikṣavo nāgā mahānāgāḥ kalpasthā dharaṇidharā” iti vistaraḥ |

釋曰。若畜生中最極(23)長壽。但一別劫。謂諸龍難陀優波難陀阿輸(24)多利等。何以故。佛世尊説。比丘有八部龍(25)名大龍。皆一劫住持於地輪。廣説如經。

若壽極長亦(19)一中劫。謂難陀等諸大龍王。故世尊言。大龍(20)有八。皆住一劫能持大地。

. .

pretānāṃ māsāhnā śatapañcakam || 3.83 ||

偈(26)曰。鬼日月五百。

See the full verse quoted previously

.

yo manuṣyāṇāṃ māsaḥ sa pretānām ahorātraḥ | tenāhorātreṇa pañca varṣaśatānyāyuḥ | śītanarakeṣvāyuṣaḥ kiṃ pramāṇam |

釋曰。人中一月。於鬼神是(27)一日夜。以此日夜壽量五百年。於寒地獄壽(28)量云何。

鬼以人間一月(21)爲一日。乘此成月歳壽五百年。寒那落迦(22)云何壽量。

. . .

vāhādvarṣaśatenaikatiloddhārakṣayāyuṣaḥ |
arvudādviṃśatiguṇaprativṛddhyāyuṣaḥ pare || 3.84 ||

偈曰。從婆訶百年。除麻盡爲壽。頞(29)浮陀二十。倍倍後餘壽。

See the full verse quoted previously

.

upamānamātreṇa teṣv āyurākhyātaṃ bhagavatā “tadyathā bhikṣavaḥ iha syād viṃśatikhārīko māgadhakastilavāhaḥ pūrṇastilānāṃ cūḍikāvaddhaḥ | tataḥ kaścid eva varṣaśatasyātyayādekaṃ tilamapanayate kṣiprataraṃ bhikṣavaḥ saviṃśatikhārīko māgadhastilavāho ’nenopakrameṇa parikṣayaṃ paryādānaṃ gacchet | na tv evāham arvudopapannānām āyuṣaḥ paryantaṃ vadāmi | yathā khalu bhikṣavo viṃśatirvudā evam eko nirarvudo vistareṇa yathā khalu bhikṣavo viṃśatiḥ padyā evam eko mahāpadma” iti |

釋曰。約譬喩佛世(219c1)尊説。寒地獄壽量如經言。比丘。譬如此中(2)二十佉梨。是摩伽陀量一。婆訶麻遍滿高出(3)從。此有人一。百年度除一粒麻。比丘。如此(4)二十佉＊梨。一婆訶麻。由此方便。我説速得(5)減盡。我未説於頞浮陀生衆生壽量得盡。比(6)丘。如頞浮陀壽量。更二十倍爲尼刺浮陀壽(7)量。乃至比丘。二十倍波頭摩壽量。爲分陀利(8)柯壽量。

世尊寄喩顯彼壽言。如此人間(23)佉梨二十成摩掲陀國一麻婆訶量。有置(24)巨勝平滿其中。設復有能百年除一。如是(25)巨勝易有盡期。生頞部陀壽量難盡。此二(26)十倍爲第二壽。如是後後二十倍増。是謂(27)八寒地獄壽量。

. . . .

evam eṣām āyuṣmatāṃ sattvānāṃ kim asty aparipūrṇāyuṣāmantarā mṛtyur āhosvin na | sarvatrāsti

如此等壽量。爲有未具足於中間死(9)不。一切處有。

此諸壽量有中夭耶。頌曰 See the next verse

. .

kurubāhyo ’ntarāmṛtyuḥ

偈曰。除鳩婁中夭。

(28)諸處有中夭　除北倶盧洲

.

uttarakuruṣu niyatāyuṣaḥ sattvā avaśyaṃ kṛtsnamāyurjīvanti | anyeṣu nāvaśyam | pudgalānāṃ tu bahūnāṃ nāsty antareṇa kālakriyayā | tuṣitastharsyakajātibaddhasya bodhisattvasya caramabhavikasattvasya jinādiṣṭasya jinabhutasya śraddhādharmānusāriṇo bodhisattvacakravarttimātroś ca tadgarbhayor ity evamādinām |

釋曰。於(10)北鳩婁洲。一切人壽量皆定必具壽量盡方(11)得捨命。於餘處壽命不定。若約別人。於中(12)間多不得死。謂住兜＊帥多天。一生補處菩(13)薩。最後生菩薩。佛所記。佛所使。信行法行。(14)菩薩母。轉輪王母。正懷胎。如此等

(29)論曰。諸處壽量皆有中夭。唯北倶盧定壽千(62a1)歳。此約處説。非別有情。有別有情不中(2)夭故。謂住覩史多天。一生所繋菩薩。及(3)最後有佛記佛使隨信法行菩薩輪王母懷(4)彼二胎時。此等如應皆無中夭

. . .

yojanapramaṇena sthānāni śarīrāṇi cotkāni varṣapramāṇenāyur uktaṃ tayoś ca pramāṇaṃ noktam iti vaktavyaṃ nānā ca sarveṣāṃ avasthānam atas tasyāpi paryanto vaktavyaḥ | teṣāṃ samānākhyānārtham ādiprakrama ārabhyate |

由由旬(15)量説。處所及身量已由年量。説壽命量已。此(16)二齊量未説。如此一切用名分別。此名窮量。(17)亦應顯説。爲説此三。是故初立方便。

(5)説一切有部倶舍論卷第十一(6)(7)(8)(9)阿毘達磨倶舍論卷第十二(10)　　尊者世親造(11)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(12)　　分別世品第三之五(13)如是已約踰繕那等辯器世間身量差別。(14)約年等辯壽量有殊。二量不同未説應説。(15)此二建立無不依名。前二及名未詳極少。 (16)今應先辯三極少量。

. .

paramāṇvakṣarakṣaṇāḥ |
rūpanāmādhvaparyantāḥ

偈曰。隣(18)虚字刹那。色名時最極。

頌曰(17)極微字刹那　色名時極少

.

rūpasyāpacīyamānasya paryantaḥ paramāṇuḥ |

釋曰。若分分析色極(19)於隣虚。故隣虚是色極量。

(18)論曰。分析諸色至一極微。故一極微爲色(19)極少。

.

kālasya paryantaḥ kṣaṇo nāmnaḥ paryanto ’kṣaraṃ tadyathā gauriti | kṣaṇasya punaḥ kiṃ pramāṇam | samagreṣu pratyayeṣu yāvat ā dharmasyātmalābhaḥ gacchanvā dharmo yāvat ā paramāṇoḥ paramāṇvantaraṃ gacchati | balavatpuruṣāddhaṭmātreṇa pañcaṣaṣṭiḥ kṣaṇā atikrāmantīty ābhidhārmikāḥ |

時量亦爾。極於刹(20)那。名量亦爾。極於輕字如伊短音。復次刹(21)那者何量。若因縁已具足。隨時法得一生。是(22)時名刹那。復次是法若行度一隣虚。是時名(23)刹那。復次若有強力丈夫一彈指頃。經六十(24)五刹那。阿毘達磨師説如此。於此中

如是分析諸名及時至一字刹那。爲(20)名時極少。一字名者。如説瞿名。何等名爲(21)一刹那量。衆縁和合法得自體頃。或有動(22)法行度一極微。對法諸師説。如壯士一疾(23)彈指頃六十五刹那。如是名爲一刹那量。(24)已知三極少。前二量云何。今且辯前踰繕那(25)等。

. . . .

paramāṇuraṇustathā || 3.85 ||
lohāpaśaśāvigocchidrarajolikṣās tadudbhavāḥ |
yavastathāṅgulīparva jñeyaṃ saptaguṇottaram || 3.86 ||

偈曰。七(25)隣虚阿羺塵鐵塵水兎羊。牛隙塵蟣虱。麥指(26)節應知。後後七倍増。

頌曰(26)極微微金水　兎羊牛隙塵
(27)蟻虱麥指節　後後増七倍
(28)二十四指肘　四肘爲弓量
(29)五百倶盧舍　此八踰繕那

.

釋曰。以隣虚爲初。應(27)知後後皆七倍増。七隣虚爲一阿羺。七阿羺(28)爲一鐵塵。七鐵塵爲一水塵。七水塵爲一兎(29)塵。七兎塵爲一羊塵。七羊塵爲一牛塵。七牛(220a1)塵爲一隙光中塵。七隙光中塵爲一蟣。七蟣(2)爲一虱。七虱爲一麥。七麥爲指一節。三節爲(3)一指。是世間所解故。偈中不説。若横並指。

(62b1)論曰。極微爲初。指節爲後。應知後後皆七(2)倍増。謂七極微爲一微量。積微至七爲一(3)金塵。積七金塵爲水塵量。水塵積至七爲(4)一兎毛塵。積七兎毛塵爲羊毛塵量。積羊(5)毛塵七爲一牛毛塵。積七牛毛塵爲隙遊(6)塵量。隙塵七爲蟣。七蟣爲一虱。七虱爲穬(7)麥。七麥爲指節。三節爲一指。世所極成。是(8)故於頌中不別分別。二十四指横布爲肘。

. . . . . . . .

caturviṃśatiraṅgulyo hasto hastacatuṣṭayam |
dhanuḥ

(4)偈曰。二十四指量一肘。四肘一弓。五百弓(5)倶盧舍。此名阿練若。釋曰。十二指爲一&MT01701;(6)手。二十四指爲一肘。四肘名一尋。亦名一(7)弓。

See the full verse quoted previously

.

vyāsenetyarthaḥ |

(9)竪積四肘爲弓。謂尋。

.

pañcaśatānyeṣāṃ krośo raṇyaṃ ca tanmatam || 3.87 ||

See the full verse quoted previously

.

manuṣāṃ pañca śatāni krośaḥ | krośamātraṃ ca grāmādi raṇyamiṣṭam |

五百弓爲一倶盧舍。亦名村亦名阿練(8)若。

竪積五百弓爲一倶(10)盧舍。一倶盧舍許是從村至阿練若中間(11)道量。

.

te ’ṣṭau yojanam ity āhuḥ |

偈曰。此八一由旬。釋曰。此八倶盧舍爲(9)一由旬。

説八倶盧舍爲一踰繕那。See the also full verse quoted previously

.

uktaṃ yojanasya pramāṇam | varṣasyedānīmucyate |

説由旬量已。年量今當説。

如是已説(12)踰繕那等。今當辯後年等量別。

.

viṃśaṃ kṣaṇaśataṃ punaḥ |
tatkṣaṇaḥ

偈曰。百二(10)十刹那。怛刹那。

頌曰(13)百二十刹那　爲怛刹那量
(14)臘縛此六十　此三十須臾
(15)此三十晝夜　三十晝夜月
(16)十二月爲年　於中半減夜

.

kṣaṇānāṃ viṃśaṃ śatamekastatkṣaṇaḥ |

釋曰。一百二十刹那。爲一(11)怛刹那。

(17)論曰。刹那百二十爲一怛刹那。

.

te punaḥ ṣaṣṭir lavaḥ |

偈曰。六十説名一羅婆。

See the full verse quoted previously

.

tatkṣaṇāḥ ṣaṣṭirlava ity ucyate |

釋曰。六十(12)怛刹那。説名一羅婆。

六十怛刹那(18)爲一臘縛。

.

triṃśadguṇottarāḥ || 3.88 ||
trayo muhūrttāhorātramāsāḥ

偈曰。後三三十増。是(13)一牟休多。及一日夜月。

See the full verse quoted previously

.

triṃśallavā muhūrttastriśanmuhūrttā ahorātraḥ | kadācittu rātriradhikā bhavati kadācid ūnā kadācitsamā | tridaśāhorātrā māsaḥ |

釋曰。三十羅婆。爲(14)一牟休多。三十牟休多。爲一日夜夜。有時長(15)有時短有時等。三十日夜爲一月。

三十臘縛爲一牟呼栗多。三十牟(19)呼栗多爲一晝夜。此晝夜有時増有時減有(20)時等。三十晝夜爲一月。

. . .

dvādaśamāsakaḥ |
saṃvatsaraḥ sonarātraḥ

偈曰。十二(16)月一年。一年共減夜。

See the full verse quoted previously

.

catvāro māsā hemantānāṃ catvāro grīṣmāṇāṃ catvāro varṣāṇām ity ete dvādaśa māsā saṃvatsaraḥ sārdhamūnarātraiḥ | saṃvatsareṇa hi ṣaḍūnarātrā nipātyante | kathaṃ kṛtvā |

釋曰。寒際有四月。熱(17)際有四月。雨際有四月。如此十二月。立爲一(18)年共減夜。何以故。有六減夜入一年中。云何(19)如此

總十二月爲一年。(21)於一年中分爲三際。謂寒熱雨各有四月。 (22)十二月中六月減夜。以一年内夜總減六。(23)云何如是。故有頌言

. .

“hemantagrīṣmavarṣāṇām adhyardhe māsi nirgate |
śeṣe ’rdhamāse vidvadbhir ūnarātro nipātyate ||”

(20)寒熱雨三際　中月半已度
(21)於餘半月中　智人知減夜

(24)寒熱雨際中　一月半已度
(25)於所餘半月　智者知夜減

.

uktaṃ varṣapramāṇam |

(22)説年量已。

(26)如是已辯刹那至年。

.

kalpasyedānīṃ vaktavyam |

劫量今當説。

劫量不同今次當辯。

.

kalpo bahuvidhaḥ smṛtaḥ || 3.89 ||

偈曰。説劫有多種。

(27)頌曰(28)應知有四劫　謂壞成中大
(29)壞從獄不生　至外器都盡
(62c1)成劫從風起　至地獄初生
(2)中劫從無量　減至壽唯十
(3)次増減十八　後増至八萬
(4)如是成已住　名中二十劫
(5)成壞壞已空　時皆等住劫
(6)八十中大劫　大劫三無數

.

antarakalpo saṃvarttakalpo vivartakalpo mahākalpaśceti | tatra tāvat

(23)釋曰。別劫壞劫成劫大劫。此中

See the full verse quoted previously

.

saṃvarttakalpo narakāsaṃbhavāt bhājanakṣayaḥ |

偈曰。壞劫地(24)獄盡。乃至器世滅。

See the full verse quoted previously

.

narakeṣu hi sattvāsaṃbhavāt prabhṛti yāvat bhājanasaṃkṣayaḥ | dve hi saṃvarttanyau | gatisaṃvartanī dhātusaṃvartanī ca | punar dve saṃvartanyau | sattvasaṃvartanī bhājanasaṃvartanī ca | bhavati sa kālo yannarakeṣu sattvāścyavante nopapadyante | sa ārambhaḥ saṃvartakalpasya | yadayaṃ loko viṃśatyantarakalpān vivṛtto ’sthāt tanniryātaṃ vaktavyam | yadviṃśatimantarakalpān saṃvartiṣyate tat pratipannaṃ vaktavyam | yadā narakeṣvekasattvo nāvaśiṣṭo bhavati iyatā ’yaṃ lokaḥ saṃvṛtto bhavati | yaduta narakasaṃvarttanyā yasya tadānīṃ niyataṃ narakavedanīyaṃ karma ghriyate sa lokadhātvantaranarakeṣu kṣipyate | evaṃ tiryaksaṃvarttanī pretasaṃvarttanī ca vaktavyā | mahāsamudragatāstiryañcaḥ pūrvaṃ saṃvartante | manuṣyasahacariṣṇavastu tair eva sārdhaṃ bhavanti | sa kālo yanmanuṣyeṣv anyatamaḥ sattvaḥ svayamanācāryakaṃ dharmatāprātilambhikaṃ prathamaṃ dhyānaṃ samāpadyate sa tasmāt vyutthāya vācaṃ bhāṣate sukhaṃ vata vivekajaṃ prītisukhaṃ śāntaṃ vata vivekajaṃ prītisukham iti | taṃ ca śabdaṃ śrutvā anye ’pi sattvāḥ samāpadyante | kālaṃ kṛtvā brahmaloka upapadyante | yadā jambūdvīpa ekasattvo ’pi nāvaśiṣṭo bhavati iyatā ’yaṃ lokaḥ saṃvṛtto bhavati yaduta jambūdvīpasaṃvartanyā | evaṃ pūrvavidehagodānīyottarakurusaṃvartanyo vaktavyāḥ | yadā manuṣyeṣvekasattvo ’pi nāvaśiṣṭo bhavati iyatā ’yaṃ lokaḥ saṃvṛtto bhavati yaduta manuṣyagatisaṃvarttanyā | auttarakauravāstu kālaṃ kṛtvā kāmāvacareṣu deveṣūpapadyante | tatra vairāgyābhāvāt | evaṃ cāturmahārājakāyikeṣv api deveṣu prathamaṃ dhyānaṃ samāpadya brahmaloka upapadyante | yadā tatraikasattvo ’pi nāvaśiṣṭo bhavati iyatā ’yaṃ lokaḥ saṃvṛtto bhavati yaduta cāturmahārājakāyikasaṃvartanyā | evaṃ yāvat paranirmitavaśavartisaṃvarttnyo vaktavyāḥ | yadaikasattvo ’pi kāmāvacareṣu deveṣu nāvaśiṣṭo bhavati iyatā ’yaṃ lokaḥ saṃvṛtto bhavati yaduta kāmadhātusaṃvartanyā | brahmaloke ’pyanyatamaḥ sattvo dharmatāprātilambhikaṃ dvitīyaṃ dhyānaṃ samāpadyotthāya vācaṃ bhāṣate sukhaṃ vata samādhijaṃ prītisukhaṃ śāntaṃ vata samādhijaṃ prītisukham iti | taṃ śabdaṃ śrutvā ’nye ’pi sattvāḥ samāpadyante kālaṃ ca kṛtvā ābhāsvareṣu deveṣūpapadyante | yadā brahmaloka ekasattvo ’pi nāvaśiṣṭo bhavati iyatā ’yaṃ lokaḥ saṃvṛtto bhavati yaduta sattvasaṃvartanyā | tataḥ śūnye bhājane ita eva sāmantakāt sattvānāṃ tadākṣepake karmaṇi parikṣīṇe sapta sūryāḥ prādurbhūya krameṇa yāvat pṛthivīṃ sumeruṃ ca niḥśeṣaṃ dahanti | tasmād evaṃ prajvalitādarcirvāyunā kṣiptaṃ śūnyaṃ brāhmaṃ vimānaṃ nirdahat paraiti | tacca tadbhūmikamevārcirveditavyam | na hi visabhāgā apakṣālāḥ kramante | tatsaṃbaddhasaṃbhūtatvāt tasmāt tadity uktam | kāmāvacaro hy agnī rūpāvacaramagniṃ saṃbadhnātīti | evam anyasyām api saṃvartanyāṃ yathāyogaṃ veditavyam iti | narakeṣu sattvānāṃ cyutyanutpādāt prabhṛti yāvat bhājanānāṃ saṃkṣaya eṣa kālaḥ |

釋曰。於諸地獄中。從無(25)復衆生。乃至器世界滅。是名壞劫。何以故。壞(26)有二種。一道壞。二界壞。復有二種壞。一衆(27)生壞。二器世界壞。有如此時。於此時中地(28)獄衆生。但死無復受生。此時是壞劫之初。是(29)時世間二十別劫。成已住。此住劫應知已度。 (220b1)更二十別劫。世間應壞。是壞此時應知次第(2)復至。若是時於地獄中無一衆生爲餘。由此(3)時量世間已壞。由地獄壞故。於此時中。若衆(4)生有定業。必應於地獄受報。未盡業引此衆(5)生。於餘世界地獄受報。畜生壞劫。鬼神壞(6)劫。亦應作如此説。住大海畜生先壞。共人(7)行畜生後壞。復有如此時。於人道中隨有一(8)人。自然無師法爾。所得修入初定。此人從初(9)定出。説如此言。善人從離生喜樂最美妙。善(10)友從離生喜樂微細寂靜。餘人聞此言。復各(11)修學此定。如此等人捨命後皆生梵處。若是(12)時於剡浮洲。無一衆生爲餘。由此時量世間(13)已壞。由剡浮洲壞敗。如此東毘提訶。西瞿(14)陀尼。北鳩婁壞。亦應作如此説。若是時於人(15)道。無一人爲餘。由此時量。世間已壞。由人(16)道壞故。北鳩婁人捨命生欲界天。於自地中(17)無離欲故。如此於四大王天。修習初定已生(18)於梵處。若是時於四大王天。無一天爲餘。由(19)此時量。世間已壞。由四大王天壞故。如此乃(20)至他化自在天壞。亦應作如此説。若是時於(21)欲界天。無一天爲餘。由此時量世間已壞。由(22)欲界壞故。於梵處隨一衆生法爾所得修入(23)第二定。從此定出説如此言。此樂最美妙。(24)謂定生喜樂。此樂最寂諍。謂定生喜樂。餘人(25)聞此言。復各修學此定。如此等天。捨命後(26)皆生遍光天處。若是時於梵處無一衆生爲(27)餘。由此時量世。間已壞由衆生壞故是時器(28)世界皆空。從此時初定道所起。能感器世界(29)業。悉已謝滅。七日次第出。乃至燒大地及(220c1)諸須彌婁山無復餘。從此猛火風吹光焔上(2)燒梵處。如此光焔。應知是初定地同類。何以(3)故。若災非同類則不能壞。由相應發故。故説(4)此火能燒。何以故。是欲界火能接色界火故。 (5)此義於餘災。如理應知亦爾。從地獄中。由衆(6)生死不更生。乃至器世界盡。經如此時説名(7)壞劫。

(7)論曰。言壞劫者。謂從地獄有情不復生至(8)外器都盡。壞有二種。一趣壞。二界壞。復有(9)二種。一有情壞。二外器壞。謂此世間過於二(10)十中劫住已。從此復有等住二十壞劫便(11)至。若時地獄有情命終無復新生。爲壞劫(12)始。 See the previous record See the previous record 乃至地獄無一有情。爾時名爲地獄已壞。 (13)諸有地獄定受業者。業力引置他方獄中。 (14)由此准知傍生鬼趣。然各先壞本處住者。(15)人天雜居者與人天同壞。若時人趣此洲一(16)人無師法然得初靜慮。從靜慮起唱如是(17)言。離生喜樂甚樂甚靜。餘人聞已皆入靜慮。 (18)命終並得生梵世中。乃至此洲有情都盡。是(19)名已壞贍部洲人。東西二洲例此應説。北(20)洲命盡生欲界天。由彼無能入定離欲。乃(21)至人趣無一有情。爾時名爲人趣已壞。 See the previous record See the previous record 若時(22)天趣四大王天隨一法然得初靜慮。乃至並(23)得生梵世中。爾時彼天有情都盡。是名已(24)壞大王衆天。餘五欲天例同此説。乃至欲界(25)無一有情。名欲界中有情已壞。若時梵世隨(26)一有情無師法然得二靜慮。從彼定起唱(27)如是言。定生喜樂甚樂甚靜。餘天聞已皆入(28)彼靜慮。命終並得生極光淨天。乃至梵世中(29)有情都盡。如是名已壞有情世間。唯器世(63a1)間空曠而住。餘十方界一切有情感此三千(2)世界業盡。於此漸有七日輪現。諸海乾竭(3)衆山洞然。洲渚三輪並從焚燎。風吹猛焔(4)燒上天宮。乃至梵宮無遺灰燼。自地火焔(5)燒自地宮。非他地災能壞他地。由相引起(6)故作是言。下火風飄梵燒上地。謂欲界火猛(7)焔上昇爲縁引生色界火焔。餘災亦爾。如(8)應當知。如是始從地獄漸減乃至器盡總(9)名壞劫。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

vivartakalpaḥ prāgvāyoryāvannarakasaṃbhavaḥ || 3.90 ||

偈曰。成劫先於風。乃至地獄有。

See the full verse quoted previously

.

prathamādvāyoḥ prabhṛti yāvannarakeṣu sattvasambhavaḥ eṣa kālo vivartakalpa ity ucyate | tathā saṃvṛte hi loka ākāśamātrāvaśeṣaścira kālaṃ tiṣṭhati yāvat punar api sattvānāṃ karmādhipatyena bhājanānāṃ pūrvanimittabhūtā ākāśe mandamandā vāyavaḥ syandante | tadā yadayaṃ loko viṃśatimantarakalpān saṃvṛtto ’sthāttanniryātaṃ vaktavyam | yadviṃśatimantarakalpān vivarttiṣyate tadupayātaṃ vaktavyam | tataste vāyavo vardhamānā yathoktaṃ vāyumaṇḍalaṃ jāyate | tataḥ śanairyathoktakramavidhānaṃ sarvaṃ jāyate apmaṇḍalaṃ kāñcanamayī mahāpṛthivī dvīpāḥ sumervādayaś ca | prathamaṃ tu brāhma vimānamutpadyate | tato yāvat yāmīyaṃ tato vāyumaṇḍalādīni | iyatā ’yaṃ loko vivṛtto bhavati yaduta bhājanavivartanyā | athānyataraḥ sattva ābhāsvarebhyaścyutvā śūnye brāhme vimāna utpadyate | anye ’pi sattvāstataścyutvā brahmapurohiteṣūpapadyante | tato brahmakāyikeṣu paranirmitavaśavartiṣu | krameṇa yāvad uttarakurau godānīye pūrvavidehe jambūdvīpe preteṣu tiryakṣu narakeṣūpapadyante | dharmatā hy eṣā yat paścāt saṃvartate tat pūrvaṃ vivarttate | yadā narakeṣvekaḥ sattvo ’pi prādurbhūto bhavati tadā yadayaṃ loko viṃśatimantarakalpān vivartate tanniryātaṃ bhavati | yadviṃśatimantaralpān vivarttaḥ sthāsyati tadupayātaṃ bhavati |

釋曰。(8)從初風起。乃至於地獄有衆生。是名成劫。何(9)以故。世間如此已壞。唯空爲餘。於長時住。(10)乃至後衆生業増上故諸世界器先相初(11)起。謂於空中有微細風。漸漸而動。是時世(12)間二十別劫壞已住。此壞劫應知已度。更二(13)十別劫。世間應成。此成是時應知。次第復(14)至。從是時諸風漸漸増大。乃至成就如前所(15)説風輪。如前所説次第事。一切皆成。謂水輪(16)及大地金輪地輪。乃至諸洲。須彌婁山等。 (17)初成大梵天宮殿。次第乃至成夜摩天宮殿。(18)從此後風輪起。由此時量應知世間已成。由(19)器世界成故。是時隨有衆生。應作大梵王。從(20)遍光天墮於大梵宮殿受生。餘諸衆生從彼(21)次第墮。有生梵先行處。有生梵衆處。有生他(22)化自在處。如此次第。乃至於北鳩婁。西瞿陀(23)尼。東毘提訶。剡浮洲。鬼神道。畜生道。地獄(24)道處受生。此是法爾。謂後世間壞。先世間(25)成。是時若一衆生。於地獄處受生。由此時(26)量。世間二十別劫已成。此成劫應知已度。更(27)二十別劫。世間應住。此住是時應知次第復(28)至。

所言成劫。謂從風起乃至地獄始(10)有情生。謂此世間災所壞已。二十中劫唯有(11)虚空。過此長時次應復有等住二十成劫(12)便至。一切有情業増上力。空中漸有微細風(13)生。是器世間將成前相。 See the previous record See the previous record 風漸増盛成立如(14)前所説風輪水金輪等。然初成立大梵王(15)宮乃至夜摩宮。後起風輪等。是謂成立外(16)器世間。初一有情極光淨歿生大梵處爲(17)大梵王。後諸有情亦從彼歿有生梵輔。有(18)生梵衆。有生他化自在天宮。漸漸下生(19)乃至人趣倶盧牛貨勝身贍部。後生餓鬼(20)傍生地獄。法爾後壞必最初成。若初一有(21)情生無間獄二十中成劫應知已滿。此後(22)復有二十中劫名成已住。次第而起。

. . . . . . . . . . . . . . . .

antaḥkalpo ’mitāt yāvad daśavarṣāyuṣaḥ

偈曰。別劫從無量。乃至成十歳。

See the full verse quoted previously

.

vivartamāne loke ekānna viṃśatir antarakalpā aparimitāyuṣāṃ manuṣyāṇām atikrāmanti | aparimitāyuṣām eva kramatāṃ yāvad daśavarṣāyuṣo bhavanti | so ’sau vivṛttānāṃ tiṣṭhatāṃ prathamo ’ntarakalpaḥ |

釋曰。從(29)世間初成。十九別劫。於無量壽時中已度。此(221a1)無量壽衆生。壽命漸減乃至十歳。世間已成(2)及住。是住初別劫。

謂(23)從風起造器世間。乃至後時有情漸住。此(24)洲人壽經無量時至住劫初壽方漸減。從(25)無量減至極十年即名爲初一住中劫。

. . .

tataḥ |
utkarṣā apakarṣāś ca kalpā aṣṭādaśāpare || 3.91 ||

偈曰。初下一別劫。次上(3)下十八。

See the full verse quoted previously

.

tasmād apare ’ṣṭādaśotkarṣā apakarṣāścāṣṭādaśāntarakalpā bhavanti | kathaṃ kṛtvā | tebhyo hi daśavarṣāyuṣkebhya utkarṣaṃ gacchantaḥ krameṇāśītivarṣasahasrāyuṣo bhavanti | punaś cāpakarṣaṃ gacchanto daśavarṣāyuṣo bhavanti || evaṃ dvitīyo ’ntarakalpaḥ | evaṃ yāvad aṣṭādaśa |

釋曰。從此初住。後有十八上十八(4)下。爲十八別劫。云何如此。從此十歳衆生(5)壽命。若轉増上乃至八萬歳。復轉減下乃至(6)十歳。是第二別劫。如此乃至十八。

此(26)後十八皆有増減。謂從十年増至八萬。復(27)從八萬減至十年。爾乃名爲第二中劫次(28)後十七例皆如是。於十八後從十歳増極(29)至八萬歳

. . . .

utkarṣa ekaḥ

偈曰。後(7)上一別劫。

See the full verse quoted previously

.

ekāntarakalpo viṃśatitama utkarṣa evam apakarṣaḥ | daśavarṣāyuṣkebhyo yāvad aśītivarṣāyuṣāṃ manuṣyāṇām iti varttate | athaite utkarṣāḥ kiyantaṃ prakarṣaṃ gacchanti |

釋曰。最後一上別劫。即住劫第二(8)十別劫。如此若下從八萬乃至十歳。若爾増(9)上至幾量爲究竟。

名第二十劫。一切劫増無過八(63b1)萬。一切劫減唯極十年。

. . .

te ’śītisahasrādyāvad āyuṣaḥ |

偈曰。乃至壽八萬。

See the full verse quoted previously

.

nātaḥ pareṇa vardhante yāvāneva cānyeṣām antarakalpānām utkarṣāpakarṣakālastāvāneva prathamasyāpakarṣakālaḥ paścimasya cotkarṣakāla iti samānakālāḥ sarve bhavanti |

釋曰。(10)過此無復上。於十八劫中。如一上一下時量。(11)初住下劫時量亦爾。最後上劫時量亦爾。是(12)故一切時量平等。

十八劫中一増一減(2)時。量方等初減後増故。二十劫時量皆等。

.

iti loko vivṛtto ’yaṃ kalpāṃstiṣṭhati viṃśatim || 3.92 ||

偈曰。世間如此成。住經二(13)十劫。

See the full verse quoted previously

.

ity anenāntarakalpanyāyenāyaṃ viṃśatimantarakalpānvivṛttastiṣṭhati | yāvantaṃ kālaṃ vivṛttastiṣṭhati tāvantameva kālaṃ

釋曰。由此別劫道理。世間二十別劫(14)成已住。如成住時量。於如此等時。

(3)此總名爲成已住劫。

. .

vivartate ’tha saṃvṛtta āste samvartate samam |

偈曰。劫(15)成及破壞。壞住皆平等。

See the full verse quoted previously

.

viṃśatimevāntarakalpān vivartate viṃśatiṃ saṃvartate viṃśatiṃ saṃvṛtta āste | yady api tadānīmutkarṣā apakarṣāś ca na pravartante kālastu samānaḥ parisaṃkhyāyate | tatraikenāntara kalpena bhājanānyabhinivartante ekānnaviṃśatyā ’ntarakalpairāvāsyante ekenāntarakalpena bhājanāni vidhvasyante ekānnaviṃśatyā śūnyī bhavanti | tā etā antarakalpānāṃ catasro viṃśatyo ’śītirbhavanti |

釋曰。二十別劫世(16)間成。二十別劫世間壞。二十別劫壞已空住。 (17)雖於此三時無上下量劫。然此劫量皆平等。(18)若算數平等故。此中由一別劫。器世界成。由(19)十九別劫。此處成所住。由一別劫。器世界(20)被離。由十九別劫。器世界空無衆生。如此別(21)劫。有四種二十合成八十。

所餘成壞及壞已空(4)並無減増二十差別。然由時量與住劫同。(5)准住各成二十中劫。成中初劫起器世間。(6)後十九中有情漸住。壞中後劫減器世間。(7)前十九中有情漸捨。如是所説成住壞空。各(8)二十中積成八十。

. . . .

te hy aśītir mahākalpaḥ

偈曰。八十名大(22)劫。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。若大劫其量如此。此劫以何法爲(23)自性。五陰爲自性。於經中説。由劫三阿僧(24)祇。諸佛得無上菩提果。此三阿僧祇。於四劫(25)中爲是何劫。此中所説是大劫。以此

總此八十成大劫量。劫性(9)是何。謂唯五蘊。經説三劫阿僧企耶精進修(10)行方得成佛。於前所説四種劫中。積何劫(11)成三劫無數。累前大劫爲十百千。

. . . .

tadasaṃkhyatrayodbhavam || 3.93 ||
buddhatvam

偈曰。大(26)劫三僧祇。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。由三劫阿僧祇。所求佛果(27)方成。阿僧祇既無數邊。三數云何成。不應如(28)此知。若爾云何。雖然有六十數處名一阿僧(29)祇。於餘經中説如此。何者爲六十。有第一數(221b1)無第二數。是處名第一。十此第一。名第二(2)處。十第二處名百。十百名千。十千名萬。十(3)萬名洛沙。十洛沙名阿底洛沙。十阿底洛沙(4)名倶胝。十倶胝名末持訶。十末持＊訶名阿(5)由多。十阿由多名摩訶由多。十摩訶由多名(6)那由多。十那由多名摩訶那由多。十摩訶那(7)由多名波由多。十波由多名摩訶波由多。十(8)摩訶波由多名欝僧伽。十欝僧伽名摩剡僧(9)伽。十摩剡僧伽名婆訶那。十婆訶那名摩訶(10)婆訶那。十摩訶婆訶那名知知婆。十知知婆(11)名摩訶知知婆。十摩訶知知婆名醯兜。十醯(12)兜名摩訶醯兜。十摩訶醯兜名柯羅婆。十柯(13)羅婆名摩訶柯羅婆。十摩訶柯羅婆名因陀。 (14)十因陀名摩頭陀。十摩＊頭陀名婆末多。十(15)＊婆末多名摩訶＊婆末多。十摩訶＊婆末多名(16)伽知。十伽知名摩訶伽知。十摩訶伽知名絍(17)婆。十絍婆名摩訶絍婆。十摩訶絍婆名物陀。(18)十物陀名摩訶物陀。十摩訶物陀名婆羅。十(19)婆羅名摩訶婆羅。十摩訶婆羅名社那。十社(20)那名摩訶社那。十摩訶社那名毘休多。十毘(21)休多名摩訶毘休多。十摩訶毘休多名婆洛(22)沙。十婆洛沙名摩訶婆洛沙。十摩訶婆洛沙(23)名阿僧祇。間中有八處忘失 (24)如此大劫。次第數至第六十處。説名一阿僧(25)祇。度一更如此數名第二。第三亦爾。故説三(26)阿僧祇。非一切方便所不能數。故名阿僧祇。

乃至積(12)成三劫無數。既稱無數何復言三。非無數(13)言顯不可數。解脱經説六十數中。阿僧企(14)耶是其一數。云何六十。如彼經言。有一無(15)餘數始爲一。一十爲十。十十爲百。十百(16)爲千。十千爲萬。十萬爲洛叉。十洛叉爲度(17)洛叉。十度洛叉爲倶胝。十倶胝爲末陀。十(18)末陀爲阿庾多。十阿庾多爲大阿庾多。十大(19)阿庾多爲那庾多。十那庾多爲大那庾多。十(20)大那庾多爲鉢羅庾多。十鉢羅庾多爲大鉢(21)羅庾多。十大鉢羅庾多爲矜羯羅。十矜羯羅(22)爲大矜羯羅。十大矜羯羅爲頻跋羅。十頻跋(23)羅爲大頻跋羅。十大頻跋羅爲阿芻婆。十阿(24)芻婆爲大阿芻婆。十大阿芻婆爲毘婆訶。十(25)毘婆訶爲大毘婆訶。十大毘婆訶爲嗢蹭伽。(26)十嗢蹭伽爲大嗢蹭伽。十大嗢蹭伽爲婆喝(27)那。十婆喝那爲大婆喝那。十大婆喝那爲地(28)致婆。十地致婆爲大地致婆。十大地致婆爲(29)醯都。十醯都爲大醯都。十大醯都爲羯臘(63c1)婆。十羯臘婆爲大羯臘婆。十大羯臘婆爲印(2)達羅。十印達羅爲大印達羅。十大印達羅爲(3)三磨鉢耽。十三磨鉢耽爲大三磨鉢耽。十大(4)三磨鉢耽爲掲底。十掲底爲大掲底。十大掲(5)底爲拈筏羅闍。十拈筏羅闍爲大拈筏羅闍。 (6)十大拈筏羅闍爲姥達羅。十姥達羅爲大姥(7)達羅。十大姥達羅爲跋藍。十跋藍爲大跋(8)藍。十大跋藍爲珊若。十珊若爲大珊若。十大(9)珊若爲毘歩多。十毘歩多爲大毘歩多。十大(10)毘歩多爲跋邏攙。十跋邏攙爲大跋邏(11)攙十大跋邏攙爲阿僧企耶。於此數中忘(12)失餘八。若數大劫至此數中阿僧企耶名(13)劫無數。此劫無數復積至三。經中説爲三劫(14)無數。非諸算計不能數知。故得説爲三劫(15)無數。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

kintu khalu kālaprakarṣeṇaiva kṛtapraṇidhānā bodhisattvā bodhim abhisaṃbudhyante | kimetadeva bhaviṣyati | mahatāṃ hi puṇyajñānasaṃbhāreṇa ṣaḍbhiḥ pāramitābhiḥ bahubhir duṣkaraśatasahasrais tribhiḥ kalpāsaṃkhyeyair anuttarāṃ samyaksaṃbodhim abhisaṃbudhyante bodhisattvāḥ | yadyapyanyathā ’pyasti mokṣāvakāśaḥ kimarthaṃ ta iyantaṃ yatnamārabhante | parārthaṃ ta iyantaṃ yatnamārabhante kathaṃ parān api mahato duḥkhaughāt paritrātuṃ śaknuyām iti | ka eṣāṃ parārthena svārthaḥ | eṣa eva teṣāṃ svārtho yaḥ parārthastasyābhimatatvāt | idānīmetacchrāddhāsyate | satyaṃ duḥśraddhānametadātmaṃbharibhir niṣkaruṇaiḥ | kāruṇikaistu śraddhitamevaitat yathā ceha kecidabhyastanairdhṛṇyā asaty api svārthe paravyasanābhir atā upalabhyante | tathā punar abhyastakāruṇyā asaty api svārthe parahitakriyābhir āmāḥ santīti saṃbhāvyam | yathaiva cābhyāsavaśādanātmabhūteṣu saṃskāreṣu saṃskṛtalakṣaṇānabhijñā ātmasnehaṃ niveśya taddhetorduḥkhānyudvahanti evaṃ punar abhyāsavaśādātmasnehaṃ tebhyo nirvartya pareṣv apekṣāṃ vardhayitvā taddhetorduḥkhāny udvahantīti saṃbhāvyam | gotrāntarameva hi tattathājātīyaṃ nirvartate yat pareṣāṃ duḥkhena duḥkhāyate sukhena sukhāyate nātmana iti | na te punaḥ svārthamanyaṃ paśyanti | āha cātra

(27)衆生先已發願云何復須此最長時修行。方(28)得無上菩提。如此事云何不應有。何以故。由(29)大福徳智慧資糧行。由六波羅蜜百萬難行(221c1)道。於大劫三阿僧祇中。無上正覺果諸菩薩(2)方得。若由別方便。有解脱理何用久修此大(3)難行道。爲他故須如此大功用。云何我等從(4)大苦流。有能爲拔濟他。由此意故久劫修(5)行。由他利益。於己有何自利。是己自利。謂(6)他利益。是己所樂故。君此事今何人能信。 (7)此事實難可信。若人荷負自身爲重。於他無(8)慈悲。若具智慧慈悲人。此事易信。譬如於世(9)間有諸餘人。恒習惡過失。於中雖無自利益。(10)欣樂他損惱事。衆所共見。如此復有餘人。恒(11)習大悲。於中無自利益。欣樂行利益他事。是(12)故此事可比。復次譬如世間凡夫。由長時數(13)習故。於諸行法實非自我。不能了別諸行體(14)相。於諸行中生起我愛。因此我愛恒荷負衆(15)苦如此。復有餘人。於長時由數習智慧。於自(16)相續棄捨自愛。於他増長自愛。因此愛故。爲(17)他荷負衆苦。是故應知。此義不異。復次有別(18)性。如此種類起。由他苦故苦。由他樂故樂。(19)不由自身故。彼不見他利益事異自利益。此(20)中説偈

何縁菩薩發願長時精進修行方期佛(16)果。如何不許願長時修。無上菩提甚難可(17)得。非多願行無容得成。菩薩要經三劫(18)無數。修大福徳智慧資糧六波羅蜜多多百(19)千苦行方證無上正等菩提。是故定應發(20)長時願。若餘方便亦得涅槃。何用爲菩提(21)久修多苦行。爲欲利樂一切有情故求菩(22)提發長時願。云何令我具大堪能。於苦瀑(23)流濟諸含識。故捨涅槃道求無上菩提。濟(24)他有情於己何益。菩薩濟物遂己悲心。故(25)以濟他即爲己益。誰信菩薩有如是事。有(26)懷潤己無大慈悲。於如是有情此事實難(27)信。無心潤己有大慈悲。於如是有情此(28)事非難信。如有久習無哀愍者。雖無益(29)己而樂損他。世所同悉如是。菩薩久習慈(64a1)悲。雖無利己而樂他益。如何不信。又如有(2)情由數習力於無我行不了有爲。執以爲(3)我而生愛著。由此爲因甘負衆苦。智者同(4)悉如是。菩薩數習力故。捨自我愛増戀他(5)心。由此爲因甘負衆苦。如何不信。又由種(6)姓異有此志願起。以他苦爲己苦。用他(7)樂爲己樂。不以自苦樂爲己苦樂事。不(8)見異益他而別有自益。依如是義故。有(9)頌言

. . . . . . . . . . . . . .

“hīnaḥ prārthayate svasaṃtatigataṃ yaistairūpāyaḥ sukhaṃ
madhyo duḥkhanivṛttimeva na sukhaṃ duḥkhāspadaṃ tadyataḥ |
śreṣṭhaḥ prārthayate svasaṃtatigatairduḥkhaiḥ pareṣāṃ sukhaṃ
duḥkhātyantanivṛttimeva ca yatastadduḥkhaduḥkhyeva saḥ ||”

(21)下人求自樂　作種種方便
(22)中人求滅苦　非樂苦依故
(23)上人由自苦　樂他得安樂
(24)及他苦永滅　他苦自苦故

(10)下士勤方便　恒求自身樂
(11)中士求滅苦　非樂苦依故
(12)上士恒勤求　自苦他安樂
(13)及他苦永滅　以他爲己故

.

kiṃ punar utkarṣā buddhā utpayante āhosvidapakarṣāḥ |

(25)爲於劫上時諸佛出世。爲於劫下時諸佛出(26)世。

(14)如是已辯劫量差別。諸佛獨覺出現世間。(15)爲劫増時爲劫減位。

.

apakarṣe hi śatādyāvat tadudbhavaḥ |

偈曰。成佛於劫下。減八萬至百。

頌曰(16)減八萬至百　諸佛現世間
(17)獨覺増減時　麟角喩百劫

.

aśītivarṣaśatāyupi prajāyāmapakarṣe ārabdhe yāvad varṣaśatāyuṣo manuṣyā bhavanty etasminnantare buddhā utpadyante | kasmānnotkarṣakāle | tadā hi duḥsamudvejāḥ sattvā bhavanti | kasmānna śatāt | tadā hi pañca kaṣāyā abhyutsadā bhavanti | tadyathā ’yuṣkaṣāyaḥ kalpakaṣāyaḥ kleśakaṣāyaḥ dṛṣṭikaṣāyaḥ sattvakaṣāyaś ca | apakarṣasyādhastāt pratyavarā āyurādayaḥ kiṭabhūtatvāt kaṣāyā ucyante | dvābhyāṃ hi jīvitopakaraṇavipattī yathākramam | dvābhyāṃ kuśalapakṣavīpattiḥ | kāmasukhallikā ’tmaklamathānuyogādhikārāt gṛhipravrajitapakṣayorvā | ekenātmabhāvavīpattiḥ | pramāṇarūpārogyabalavṛddhismṛtivīryadhairyabhraṃsāt |

釋曰。世(27)間人壽八萬歳時。壽減正發。乃至人壽百(28)歳。於此中間諸佛世尊出現於世。云何不於(29)劫上時出。於此時中衆生難教厭離故。云何(222a1)不於百下時出。於此時中五濁熾盛。何者爲(2)五濁。一命濁。二劫濁。三惑濁。四見濁。五衆(3)生濁。下劫將末命等五最麁最下。已成滓故。(4)説名爲濁。由前二濁。次第損減壽命。及損減(5)樂具。復由二濁損減助善。何以故。因此二(6)濁。有諸衆生。多修習欲塵樂行及自苦行。能(7)損在家出家助善。由後一濁損減自身身量。 (8)色無病力智念正勤不動。此徳壞故。

(18)論曰從此洲人壽八萬歳。漸減乃至壽極百(19)年。於此中間諸佛出現。何縁増位無佛出(20)耶有情樂増難教厭故。何縁減百無佛出(21)耶五濁極増難可化故。言五濁者。一壽濁。(22)二劫濁。三煩惱濁。四見濁。五有情濁。劫減將(23)末。壽等鄙下如滓穢故。説名爲濁。由前二(24)濁如其次第壽命資具極被衰損。由次二(25)濁善品衰損。以耽欲樂自苦行故。或損在(26)家出家善故。由後一濁衰損自身。謂壞自(27)身身量色力念智勤勇及無病故。

. . . . . . . . . .

atha pratyekabuddhānāṃ kasmin kāle utpādaḥ |

獨覺於(9)何時出世。

.

dvayoḥ pratyekabuddhānāṃ |

偈曰。上下時獨覺。

See the full verse quoted previously

.

utkarṣe ’yapakarṣe ’pi | dvividhā hi pratyekabuddhā vargacāriṇaḥ khaḍgaviṣāṇakalpāś ca | tatra vargacāriṇaḥ śrāvakapūrviṇaḥ pratyekajinā ucyante | pṛthagjanapūrviṇo ’pi santītyapare | ye ’nyatrotpāditanirvedhabhāgīyā iha svayaṃ mārgamabhisaṃbudhyante | tathā hi pūrvayogaṃ paṭhanti “parvate kila pañcaśatāni tāpasānāṃ kaṣṭāni tapāṃsi tapyante sma yāvat pratyekabuddhasahoṣitena markaṭenāgamya tadīryāpathasaṃdarśanāt pratyekabodhimabhisaṃbanddhā” iti | nacāryāḥ santaḥ kaṣṭāni tapāṃsi tapyeran | khaḍgaviṣāṇakalpāḥ punar ekavihāriṇaḥ | teṣāṃ pratyekabuddhānāṃ

釋曰。獨覺於(10)上劫及下劫時。皆得出世。何以故。獨覺有二(11)種。一部行二犀角喩此中部行者。先是聲聞(12)或名獨勝。有餘師説。有先是凡夫後成部行(13)獨覺。若此人於前世。已修決擇分能善根。今(14)生自然覺悟聖道。云何得知。於本行經中説。(15)有一山處。有五百外仙。修難行苦行。乃至有(16)一獼猴。與獨覺共住。後至外仙所。現獨覺威(17)儀莊飾。五百外仙皆成獨覺。若先是聖人。不(18)得修難行苦行。犀角喩者。謂獨自住。二種獨(19)覺中。

獨覺出現(28)通劫増減。然諸獨覺有二種殊。一者部行。(29)二麟角喩。部行獨覺先是聲聞得勝果時(64b1)轉名獨勝。有餘説。彼先是異生。曾修聲聞(2)順決擇分。今自證道得獨勝名。由本事中(3)説。一山處總有五百苦行外仙。有一獼猴(4)曾與獨覺相近而住。見彼威儀展轉遊行(5)至外仙所。現先所見獨覺威儀。諸仙覩之(6)咸生敬慕。須臾皆證獨覺菩提。若先是聖(7)人不應修苦行。麟角喩者。謂必獨居。二(8)獨覺中麟角喩者。

. . . . . . . .

khaḍgaḥ kalpaśatānvayaḥ || 3.94 ||

偈曰。犀角喩百劫。

See the full verse quoted previously

.

mahākalpānāṃ śataṃ bodhisaṃbhāreṣu caritaḥ khaḍgaṃ viṣāṇakalpo bhavati | vinopadeśenātmānamekaṃ pratibudhā iti pratyekabuddhāḥ | te hy ekamātmānaṃ damayanti nānyān | kiṃ punar atra kāraṇam | na hi tāvad aśaktā dharmaṃ deśayituṃ pratisaṃvitprāptatvāt | śakyaṃ ca taiḥ pūrvabuddhānāṃ śāsanam anusmṛtyāpi dharmaṃ deśayitum | nāpi niṣkaruṇāḥ | sattvānugrahārtham ṛddher āviṣkaraṇāt | nāpi sattvānām abhavyatvāt | tathā hi laukikamārga vītarāgāḥ saṃvidyante | kiṃ tarhi | pūrvābhyāsavaśenālpotsukatā ’dhimuktatvāt notsahante gambhīradharmagrahaṇāya pareṣāṃ vyāpartum | anusroto gāminīnāṃ hi prajānāṃ duṣkaraṃ pratisroto nayanam | gaṇaparikarṣaṇaprasaṅgaparihārārthaṃ ca vyākṣepasaṃsargabhīrutvāt |

釋曰。足一百大劫。(20)修行菩提資糧。方成犀角喩獨覺。云何名獨(21)覺。離師正教。於一自身如理覺悟。故名獨(22)覺。何以故。諸獨覺但調伏一身。不調伏他故。(23)云何名犀角喩。於人天道最勝品中。貞實無(24)等故。何因不覺悟他。諸獨覺非無能爲他説(25)法。具得四無礙解故。。能憶持往昔(26)諸佛所説正教。及爲他説故。彼亦非無慈悲(27)爲利益他。恒現通慧故。不由衆生不感聖果(28)故不爲説。何以故。是時亦有修世道離欲諸(29)仙。雖然亦由宿世修習故。由喜樂少求故。是(222b1)故不能説正教令他受甚深法。何以故。隨愛(2)流行世間。難可引濟令其逆流故。爲離雜行(3)攝部衆故。怖畏散亂雜談説故

要百大劫修菩提資糧。然(9)後方成麟角喩獨覺。言獨覺者。謂現身中(10)離禀至教唯自悟道。以能自調不調他(11)故。何縁獨覺言不調他。非彼無能演説正(12)法。以彼亦得無礙解故。又能憶念過去所(13)聞諸佛所宣聖教理故。又不可説彼無慈(14)悲。爲攝有情現神通故。又不可説無受(15)法機。爾時有情亦有能起世間離欲對治道(16)故。雖有此理。由彼宿習少欣樂勝解無説(17)希望故。又知有情難受深法。以順流既久(18)難令逆流故。又避攝衆故。不爲他宣説(19)正法。怖諠雜故。

. . . . . . . . . . . .

atha cakravarttinaḥ kadotpadyante |

(4)復次轉輪王於二時中何時出世。

輪王出世爲在何時。幾種(20)幾倶何威何相。

.

cakravartisamutpattir nādho ’śītisahasrakāt |

偈曰。減八(5)萬歳時。無轉輪王生。

頌曰(21)輪王八萬上　金銀銅鐵輪
(22)一二三四洲　逆次獨如佛
(23)他迎自往伏　諍陣勝無害
(24)相不正圓明　故與佛非等

.

amite cāyuṣi manuṣyāṇāṃ yāvad aśītisahasrake cotpattiś cakravarttināṃ nādhaḥ | tasyāḥ sasyasaṃpadastadūnāyuṣāmabhājanatvāt | rājyaṃ cakreṇa vartayituṃ śīlameṣām iti cakravarttinaḥ | te punaś caturvidhāḥ |

釋曰。人壽無量時。乃(6)至壽八萬歳。轉輪王生於世間。不減八萬時。 (7)何以故。若人壽減八萬。是人非此吉祥富樂(8)器故。由輪成王位爲法故。名轉輪王。此王有(9)四種。

(25)論曰。從此洲人壽無量歳乃至八萬歳有(26)轉輪王生。減八萬時。有情富樂壽量損減。(27)衆惡漸盛。非大人器故無輪王。此王由輪(28)旋轉應導威伏一切名轉輪王。施設足中説(29)有四種。

. . . .

suvarṇarūpyatāmrāyaś cakriṇaḥ

偈曰。金銀銅鐵輪。

See the full verse quoted previously

.

suvarṇarūpyatāmrāyaś cakrkāṇi yeṣāṃ santi | prathama eṣām uttamo dvitīya upottamaḥ tṛtīyo madhyamaś caturtho ’dhamaḥ |

釋曰。若人以金爲(10)輪。此人是上上品。以銀爲輪是上品。以銅爲(11)輪是中品。以鐵爲輪是下品。

金銀銅鐵輪應別故。如其次第勝(64c1)上中下。

. .

te ’dharakramāt || 3.95 ||
ekadvitricaturdvīpāḥ

偈曰。四隨下(12)次第。一二三四洲。

See the full verse quoted previously

.

yasyāyasaṃ cakraṃ sa ekadvīpādhipatiḥ | yasya tāmramayaṃ sa dvayoḥ | yasya rūpyamayaṃ sa trayāṇām | yasya suvarṇmayaṃ sa caturdvīpādhipatiḥ | eṣa prājñaptiko nirdeśaḥ | sūtre tu pradhānagrahaṇādekameva sauvarṇaṃ cakram | “yasya rājñaḥ kṣatriyasya mūrdhābhiṣiktasya tadaīva poṣadhe pañcadaśyāṃ śiraḥsnātasyopoṣadho poṣitasyopariprāsādatalagatasyāmātyagaṇaparivṛtasya pūrvasyāṃ diśi cakraratnaṃ prādurbhavati sahasrāraṃ sanābhikaṃ sanemikaṃ sarvākāraparipūrṇaṃ śubhakarmārakṛtaṃ divyaṃ sarvasauvarṇaṃ sa rājā bhavati cakravartīti” | evaṃ caite cakravartina utpadyante |

釋曰。若人以鐵爲輪。此人(13)爲一洲王。以銅爲輪爲二洲王。以銀爲輪爲(14)三洲王。以金爲輪爲四洲王。分別世中説如(15)此。於經中由偏顯勝故。但説金輪。經言。若(16)王生刹帝利種。已受灌頂位。於布薩時。白半(17)十五日。王從頭次第洗竟持八戒。布薩昇上(18)高樓。大臣等集皆悉圍繞。於東方有輪寶出(19)現。千輻具足有轂有輞。一切莊嚴無不圓備。(20)如善巧工匠所作。一切皆金。來至王所。應知(21)此王必是轉輪王。若餘轉輪王生亦爾。

逆次能王領一二三四洲。謂鐵輪王(2)王一洲界。銅輪王二。銀輪王三。若金輪王(3)王四洲界。契經就勝但説金輪。故契經言。(4)若王生在刹帝利種紹灑頂位。於十五日(5)受齋戒時。沐浴首身受勝齋戒。昇高臺殿(6)臣僚輔翼。東方忽有金輪寶現。其輪千輻具(7)足轂輞。衆相圓淨如巧匠成。舒妙光明來(8)應王所。此王定是轉金輪王。轉餘輪王應(9)知亦爾。

. . . . . .

na ca dvau saha buddhavat |

偈曰。(22)非二倶如佛。

輪王如佛無二倶生。See the also full verse quoted previously

.

sūtra ukta” masthānamanavakāśo yadapūrvācaramau dvau tathāgatāvarhantau samyaksaṃbuddhau loka utpadyeyātāṃ nedaṃ sthānaṃ vidyate sthānametadvidyate yadaikastathāgataḥ | yathā tathāgata evaṃ cakravarttināv” iti | idam atra saṃpradhāryam | kim atra trisāhasramahāsāhasro lokadhāturloka iṣṭa utāho sarvalokadhātava iti | nānyatra buddhā utpadyante ity eke | kiṃ kāraṇam | mā bhūt bhagavataḥ śaktivyāghātaḥ iti | eka eva hi bhagavān sarvatra śaktaḥ | yatra buddha eko na śaktaḥ syād vineyān vinetuṃ tatrā ’nyo ’pi na śakta iti | uktaṃ ca sūtre “sa cettvāṃ śāriputra kaścid upasaṃkramyaivaṃ pṛcchet asti kaścid etarhi śramaṇo vā brāhmaṇo vā samasamaḥ śramaṇena gotamena yadutābhisaṃbodhāya | evaṃ ca pṛṣṭaḥ kiṃ vyākuryāḥ | sa cenmāṃ bhadanta kaścid upasaṃkramyevaṃ pṛcchettasyāhaṃ pṛṣṭa evaṃ vyākuryā nāsti kaścid etarhhi śṛamaṇo vā brāhmaṇo vā samasamo bhagavatā yadutābhisaṃbodhāya | tatkasya hetoḥ | saṃmukhaṃ me bhagavato ’ntikācchrutaṃ saṃmukhamudgṛhītaṃ asthānamanavakāso yadapūrvācaramau tathāgatau loka utpadyeyātāṃ nedaṃ sthānaṃ vidyata” iti | yat tarhi bhagavatoktaṃ brahmasūtre “yāvat trisāhasramahāsāhasrako loko vaśe me ’tra vartata” iti | ābhiprāyika eṣa nirdeśaḥ | ko ’trābhiprāyaḥ tāvat o ’nabhisaṃskāreṇa vyavalokanāt | abhisaṃskārena tvananto buddhānāṃ cakṣurviṣayaḥ | santyevānyalokadhātuṣu buddhā iti nikāyāntarīyāḥ | kiṃ kāraṇam | bahavo hi samaṃ saṃbhāreṣu pravartamānā dṛśyante | na caikatra bahūnāṃ buddhānāṃ yugapat yoga utpattuṃ na cāsti tadut pattau kakścit pratibandhaḥ iti niyataṃ lokadhātvantareṣūtpadyante | anantā lokadhātava iti na śakyaṃ bhagavatā kalpamapyāyurvirbhratā yitheha tathā ’nyeṣv api ananteṣu lokadhātuṣu vyāpartuṃ kiṃ punaḥ puruṣāyuṣam | kathaṃ ceha buddho vyāpriyate | asya pudgalasyedam indriyam iyatā kālelāmuṣmin deśe amuṃ pudgalamāgamyāsya doṣasya parihārād asyāṅgasyopasaṃhārād anena prayogeṇānutpannaṃ votpatsyate aparipūrṇaṃ vā paripūrayiṣyatīti | yattvidaṃ sūtram atropanīta “masthānamanavakāśo yadpūrvācaramau dvī tathāgatāvekatra loka utpadyeyātām” iti tadevedaṃ saṃpradhāryate kim idam ekaṃ lokadhātumadhikṛtyoktamāhosvit sarvāniti | cakravartino ’pi cāsya lokaddhātau na syād utpādaḥ | sahotpattipratiṣedhāt buddhavat | athaitat kṣamyate idaṃ tu kasmānna kṣamyate “puṇyastu buddhānāṃ loka utpāda” iti | yadi bahūnāṃ bahuṣu syānna doṣaḥ syāt | bhūyasāṃ lokānām abhyudayena yogaḥ syānniḥśreyasena ca | athaiṅkasmin n api kasmāt dvau tathāgatau na sahotpadyete | prayojanābhāvāt praṇidhānavaśāc ca | evaṃ hi bodhisattvāḥ praṇidhānaṃ kurvanti aho vatāham andhe loke ’pariṇāyake buddho loka utpadyeyam anāthānāṃ nātha iti | ādarābhitvarārthaṃ ca | ekasmin hi buddhe sutarāmādriyante durlabha īdṛśo ’nya iti manyamānāḥ sutarāṃ cābhitvarante śāsanapratipattau mā ’smin gate parinirvṛte vā ’nāthā bhūmeti |

釋曰。於經中説。無處無位。謂(23)無前無後二如來阿羅呵三若三佛陀出現世(24)間。有處有位。若一如來二如來。二轉輪王(25)亦爾。此中是義應思。是所許處。爲約大三千(26)世界。爲約一切世界。餘部説。諸佛世尊但(27)一處出餘處則無。何以故。勿許諸佛世尊功(28)能有闕是一世尊。於一切處具有能故。若於(29)一處一佛。不能荷負一切受化弟子。餘佛於(222c1)中亦無有能。於經中説云。舍利弗。若有一(2)人。來至汝所問汝言。大徳於今時爲有沙門(3)婆羅門與瞿曇沙門平等平等於無上菩提(4)不。汝若被問。當云何答。世尊。若有一人來(5)至我所。作如此問。我若被問。應如此答。於(6)今時無有沙門婆羅門與我世尊平等平等於(7)無上菩提。何以故。世尊。我從世尊吉祥口證(8)聞此言。證持此言。無處無位。謂無前無後。(9)二如來阿羅訶三若三佛陀出現世間。有處(10)有位。若一若爾佛世尊。於梵王經説。此義云(11)何。經言。梵王於三千大千世界中。我自在成(12)此言。是不了説義。説何義不了。若如來約自(13)性心。不作別故意。正説利益他等。於此境(14)界皆自然成。若如來作別故意境界則隨意(15)無邊。有別部説。於餘世界各有諸佛如來。何(16)以故。見多人共倶修菩提資糧。有多佛世尊。(17)於一處一時出現無如此理。若出現餘處則(18)無有礙。是故必於餘世界等成正覺。 NO Chinese 若爾此(19)義中前所引經云。無處無時。謂無前無後。二(20)如來出現於世。此義今云何。將此義今應思(21)量。此經爲約一世界説。爲約一切世界説。若(22)約一切世界説。轉輪王不應出餘世界。由遮(23)倶生故。譬如如來。若汝忍如此。此義云何(24)不忍。諸佛出現世。是大吉祥福。若多佛出多(25)世界。無有過失。於世間無量衆生。得與大福(26)徳己利相應。若爾於一佛田。云何二如來不(27)倶出世。無用故。隨本願故。故諸菩薩發如此(28)願。於盲世間無將導無救無依。願我於中成(29)佛。爲眼及依。爲令敬恭及疾行故。何以故。(223a1)若一佛則生他極重恭敬。又令他思惟如此。(2)餘佛最難可得。是故如所立教速疾修行。勿(3)大師去已及般涅槃。我等無依止。

故契經言。無(10)處無位非前非後有二如來應正等覺出(11)現於世。有處有位唯一如來。如説如來輪(12)王亦爾。應審思擇。此唯一言爲據一三千。(13)爲約一切界。有説。餘界定無佛生。所以者(14)何。勿薄伽梵功能有礙。唯一世尊普於十(15)方能教化故。若有一處一佛於中無教化(16)能。餘亦應爾。又世尊告舍利子言。設復有(17)人來至汝所。問言頗有梵志沙門。正於今(18)時與喬答摩氏平等平等得無上覺耶。汝(19)得彼問當云何答。時舍利子白世尊言。我(20)得彼問當如是答。今時無有梵志沙門得(21)無上菩提與我世尊等。所以然者。我從世(22)尊親聞親持。無處無位非前非後有二如(23)來應正等覺出現於世。有處有位唯一如(24)來。若爾何縁梵王經説我今於此三千大千(25)諸世界中得自在轉。彼有密意。密意者何。(26)謂若世尊不起加行唯能觀此三千大千。 (27)若時世尊發起加行無邊世界皆佛眼境。天(28)耳通等例此應知。有餘部師説。餘世界亦(29)別有佛出現世間。所以者何。有多菩薩。現(65a1)倶修習菩提資糧。一界一時可無多佛。多(2)界多佛何理能遮。故無邊界中有無邊佛現。(3)若唯一佛設住一劫時。尚不遍爲一世界佛(4)事。況同人壽能益無邊。然諸有情居無邊(5)界。時處根性差別無邊。佛應遍觀此有情(6)類。如是時處應見世尊。佛便應機現通説(7)法。令其過失未生不生。諸有已生能令斷(8)滅。令其功徳未生得生。諸有已生能令圓(9)滿。如何一佛此事頓成。是故同時定有多佛。 (10)然彼所引無處無位非前非後。有二如來出(11)於世等。應共思擇。此言爲説一界多界。若(12)説多界則轉輪王餘世界中亦應非有。以(13)説如佛遮倶生故。若許輪王餘界別有(14)如何不許別界佛耶。佛出世間具吉祥福。(15)多界多佛何過而遮。謂多界中諸佛倶現。便(16)能饒益無量有情令得増上生及決定勝道。 (17)若爾何故一世界中無二如來倶時出現。以(18)無用故。謂一界中一佛足能饒益一切。又(19)願力故。謂諸如來爲菩薩時先發誓願。願(20)我當在無救無依盲闇界中成等正覺。利(21)益安樂一切有情。爲救爲依爲眼爲導。又(22)令敬重故。謂一界中唯有一如來便深敬(23)重。又令速行故。謂令如是知一切智尊甚(24)爲難遇。彼所立教應速修行勿般涅槃。或(25)往餘處。便令我等無救無依。故一界中無(26)二佛現。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

athaite cakravartinaḥ suvarṇādimayaiś cakraiḥ pṛthivīṃ jayantaḥ kathaṃ jayanti | yathākramaṃ

復次是四(4)種轉輪王。由金輪等制伏天下。云何能制伏(5)次第。

如是所説四種輪王威定諸方亦(27)有差別。

.

pratyudyānasvayaṃyāna kalahāstrajitaḥ

偈曰。他迎自往彼。爭伏勝。

See the full verse quoted previously

.

yasya sauvarṇa cakraṃ bhavati taṃ koṭarājānaḥ svayaṃ pratyudgacchanti | ime devasya janapadāḥ ṛddhāś ca sphītāś ca kṣemāś ca subhikṣāścākīrṇabahujanamanuṣyāś ca | tān devaḥ samanuśāstu | vayaṃ devasyānuyātrikā bhaviṣyāma iti | yasya rūpyamayaṃ sa svayameva teṣām antikaṃ yāti paścād asya prahvībhavanti | yasya tāmramayaṃ sa teṣām antikaṃ gatvā kalahāyate paścāt prahvībhavanti | yasya śastramayaṃ sa teṣām antikaṃ gacchati anyonyaṃ śastrāṇyāvahanti paścānnamanti | sarve tu cakravartinaḥ

釋曰。若王(6)得金輪爲具。剡浮洲諸國王。各自來迎候。各(7)云我等國土。富樂平安豐壤。遍多人衆。皆(8)屬天尊。願天尊教勅。我等皆是天尊翼從。若(9)王得銀輪爲具。王自往彼土。諸王皆下心歸(10)伏。若王得銅輪爲具。王往近彼土。遣使去還(11)與共討爭。然後諸王方下心歸伏。若王得鐵(12)輪爲具。王自往彼土。擐甲捉仗示攻伐相。然(13)後諸王方下心歸伏。一切轉輪王。

謂金輪者諸小國王各自來迎作如(28)是請。我等國土寛廣豐饒。安隱富樂多諸人(29)衆。唯願天尊親垂教勅。我等皆是天尊翼從。 (65b1)若銀輪王自往彼土。威嚴近至彼方臣伏。若(2)銅輪王至彼國已。宣威競徳彼方推勝。若(3)鐵輪王亦至彼國。現威列陣剋勝便止。

. . . . . . . .

avadhāḥ || 3.96 ||

偈曰。無(14)害。

See the full verse quoted previously

.

śastreṇāpi jayatāṃ badho na pravartate nirjitya ca sattvān daśasu kuśaleṣu karmapatheṣu pratiṣṭhāpayanti | ata eva te niyataṃ deveṣūtpadyante | sūtra uktaṃ “rājñaś cakravartino loke prādurbhāvātsaptānāṃ ratnānāṃ loke prādurbhāvo bhavati | tadyathā cakraratnasya hastiratnasyāśvaratnasya maṇiratnasya strīratnasya gṛhapatiratnasya pariṇāyakaratnasyeti” | kathaṃ sattvasaṃkhyātā hastyādayaḥ parakīyeṇa karmaṇotpadyante | na vai kaścit parakīyeṇotpadyate | yena tu sattvena tatsaṃbandha saṃvartanīyaṃ karmopacitaṃ tasminnutpanne svānyevainaṃ karmāṇy utpādayanti | kimeṣa evānyarājabhyaś cakravartināṃ viśeṣaḥ | anyo ’pi viśeṣo ’sti | tadyathā dvātriṃśanmahāpuruṣalakṣaṇānyeṣāṃ bhavanti tadyathā buddhānām | tatra tu

釋曰。若捉仗制伏他土尚無殺害。何況餘(15)王。伏天下已。一切衆生住王國土。王悉教(16)令受持十善法。是故諸王死定生天。經中(17)説。由轉輪聖王出現於世。世間則有七寶現(18)生。何者爲七。一輪寶。二象寶。三馬寶。四摩(19)尼寶。五女寶。六長者寶。七大臣寶。象等諸(20)寶。是衆生類。云何由他業生。若無一衆生由(21)他業生。此人先共造諸業。能感互相應報。此(22)人若受生。餘衆生由自宿業生。與此人相應。(23)此轉輪王與餘王。爲唯七寶有差別。爲更有(24)餘差別。有餘差別。謂此四轉輪王有三十二(25)大人相。餘王則無。譬如諸佛。若爾王與佛何(26)異。於中

一(4)切輪王皆無傷害。令伏得勝已各安其所(5)居。勸化令修十善業道。故輪王死定得生(6)天。經説輪王出現於世便有七寶出現世(7)間。其七者何。一者輪寶。二者象寶。三者馬(8)寶。四者珠寶。五者女寶。六者主藏臣寶。七者(9)主兵臣寶。象等五寶有情數攝。如何他業(10)生他有情。非他有情從他業起。然由先造(11)互相屬業。於中若一禀自業生。餘亦倶時(12)乘自業起。如是所説諸轉輪王。非唯有七(13)寶與餘王別。亦有三十二大士相殊。 See the previous record See the previous record 若爾(14)輪王與佛何異。

. . . . . . . . . . .

deśasthottaptapūrṇatvairlakṣaṇātiśayo muneḥ |

偈曰。處正明了圓。佛相餘無等。

See the full verse quoted previously

.

deśasthatarāṇi buddhānāṃ lakṣaṇāni | uttaptatarāṇi saṃpūrṇatarāṇi cetyeṣa teṣāṃ viśeṣaḥ |

釋(27)曰。佛三十二相有三徳。與王相不同。三徳(28)者。一處極正不偏。二極明了不隱昧。三極圓(29)滿無減缺。

佛大士相處正明圓。王相(15)不然故有差別。

. .

kiṃ khalu prāthamakalpikā api manuṣyāḥ sarājakā āsan | nety āha | kiṃ tarhi |

劫初諸人。爲有王。爲無王。無王 (223b1)雖然

劫初人衆爲有王無。

. .

prāgāsannupivat sattvāḥ

偈曰。初生如色界。

頌曰(16)劫初如色天　後漸増貪味
(17)由墮貯賊起　爲防雇守田

.

prathamakalpikā manuṣyā rūpāvacarā ivāsan | sūtra uktaṃ “te bhavanti rūpiṇo manomayāḥ sarvāṅgapratyaṅgopetā āvikalā ahīnendriyāḥ śubhā varṇasthāyinaḥ svayaṃ prabhā vihāyasaṃgamāḥ prītibhakṣaḥ prītyāhārā dīrghāyuṣo dīrghamadhvānaṃ tiṣṭhantīti” |

釋曰。劫初生人。如(2)色界衆生。各自在住。經中説。劫初生人。有(3)色意生。具身身分。具根無減。色形可愛。自(4)然光明。能飛行空中。喜樂爲食。依喜樂於(5)久長時住。

(18)論曰。劫初時人皆如色界。故契經説。劫初時(19)人有色意成。肢體圓滿諸根無缺。形色端嚴(20)身帶光明。騰空自在飮食喜樂長壽久住。

. .

rasarāgāttataḥ śanaiḥ || 3.97 ||
ālasyāt samnidhim kṛtvā sāgrahaiḥ kṣetrapo bhṛtaḥ |

偈曰。衆生漸貪味。爲嬾惰儲畜。(6)由財雇守田。

See the full verse quoted previously

.

teṣāṃ tathābhūtānāṃ bhūmirasaḥ prādurbhūto madhusvādurasaḥ | tasyānyatamo lolupajātīyaḥ sattvo gandhaṃ ghrātvā rasaṃ svāditavān bhakṣitavāṃś ca | tathā ’nye ’pi sattvāstathaivākārṣuḥ | sa ārambhaḥ kavaḍīkārāhārasya | teṣāṃ tadāhārābhyāsāt kharatvaṃ gurutvaṃ ca kāye ’vakrāntaṃ prabhāvā antarhitāḥ | tato ’ndhakāra utpanne sūryācandramasau prādurbhūtau | so ’pyeṣāṃ bhūmirasa āsvādagṛddhānāṃ krameṇāntarhito bhūmiparpaṭakaṃ prādurbhūtam | tatrāpi gṛddhāstadapyantarhitam | vanalatā prādurbhūtā | tatrāpi gṛddhāḥ sā ’pyantarhitā | akṛṣṭoptaḥ śālirutpannastaṃ prabhuktāḥ | tasyedānīmaudārikatvānniḥsyandanirvāhārthaṃ sattvānāṃ mūtrapurīṣamārgau saha strīpuruṣendriyābhyāṃ prādurbhūtau saṃsthānaṃ ca bhinnam | teṣām anyonyaṃ paśyatāṃ pūrvābhyāsavaśādayoniśomanaskāragrāhagrāsatāṃ gatānāṃ kāmarāga udīrṇo yato vipratipannāḥ | eṣa ārambhaḥ kāmināṃ kāmabhūtagrahāveśasya | te ca khalu taṃ śāliṃ sāyaṃ ca sāyamāśārthaṃ prātaś ca prātarāśārthaṃ praveśayanti sma | athānyatamaḥ sattvo ’lasajātīyaḥ saṃnidhikāramakārṣīt | anye ’pi ca sattvāḥ saṃnidhikāramakārṣuḥ | teṣāṃ tatra mamakāra utpanne sa śālirlūno lūno na punar jāyate sma | tataḥ kṣetrāṇi pravibhajya sveṣvāgrahaṃ kṛtvā parakīyaṃ hartumārabdhāḥ | prathama ārambhaś cauryasya | tais teṣām aṅkuśārthaṃ sametyānyatamaḥ puruṣaviśeṣaḥ kṣetrāṇi pālayituṃ ṣaṣṭhabhāgena bhṛtaḥ | tasya kṣetrāṇām adhipatiḥ kṣatriyaḥ kṣatriya iti saṃjñotpannā | mahājanakāyasya saṃmataḥ prajāṃ ca rañjayatīti mahāsaṃmato rājeti samjñotpannā | eṣa ārambho rājaparaṃparāyāḥ | tatra ye gṛhebhyo vahirmanasaḥ saṃvṛttāsteṣāṃ brāhmaṇā iti saṃjñotpannā | athānyatamasya rājño lobhāt samvibhāgamakurvantaḥ sattvānāṃ tāskaryaṃ prācuryamāpannaṃ sa tān śastreṇopasaṃkramate sma | tato ’nye naivaṅkārakāḥ sma iti mṛṣā vācaṃ vaktumārabdhāḥ iti

釋曰。衆生已如此成。地味漸(7)出。其味甘美勝細蜂蜜。於中有一人貪愛爲(8)性。聞地味香試取嘗之。遂便噉食。餘人次第(9)隨學此事。初發段食在於此時。是時諸人由(10)數習此食。於身生堅重二觸。失先光明。從此(11)有黒暗起。是時日月出現。由貪味故。是彼地(12)味次第滅盡地皮乾起。以此爲食。於中起貪(13)又失此食。次生林&MT01703;以此爲食。於中起貪(14)又失此食。次生舍利。不由耕種自然而有。以(15)此爲食。此食最麁變異有殘。爲除此殘生大(16)小便道。此道與男女根倶生。相貌亦異。是時(17)彼人互相瞻視。由隨先惑習氣起邪思惟。由(18)邪思惟羅刹所呑。婬欲變異於心猛盛。即便(19)犯罪。是婬欲鬼。初發入心在於此時。是時彼(20)人晩時爲瞑食。曉時爲晝食。相要共取舍(21)利。於中有一人嬾惰爲性。長取舍利儲宿爲(22)食。餘人學之亦各儲宿。是時於中即生我所。(23)因此我所後取舍利。將已即盡不復更生。是(24)時彼人即共分田。於自分田生重貪惜。於他(25)所得作侵損事。初發偸盜在於此時。爲遣此(26)失皆共集聚。其中有一勝人。諸人各以所得(27)六分之一。共雇此人爲守田主。彼説此人爲(28)差厠知反多羅莎未亡履反差多羅莎＊未故。得(29)刹帝利名。大人衆所許。能染世間心。是故初(223c1)生名摩訶先摩多王。一切王相傳。此王爲(2)初。於中若有人心出家外。是人得名婆羅門。 (3)後時有一王。由貪惜財物。於民不行分施恩(4)事。諸人由貧乏故。多行盜事。王於此罪人好(5)行刀杖。治罰事初發。殺害在於此時。是(6)時罪人覆藏説言。我不作此事。初發妄語在(7)於此時。

(21)有如是類地味漸生。其味甘美其香欝馥。時(22)有一人禀性耽味。嗅香起愛取甞便食。餘(23)人隨學競取食之。爾時方名初受段食。資(24)段食故身漸堅重。光明隱沒黒闇便生。日月(25)衆星從茲出現。由漸耽味地味便隱。從斯(26)復有地皮餅生。競耽食之。地餅復隱。爾時(27)復有林藤出現。競耽食故林藤復隱。有非(28)耕種香稻自生。衆共取之以充所食。此食(29)麁故殘穢在身爲欲蠲除便生二道。因斯(65c1)遂有男女根生。由二根殊形相亦異。宿習(2)力故便相瞻視。因此遂生非理作意。欲貪鬼(3)魅惑亂身心。失意猖狂行非梵行。人中欲(4)鬼初發此時。爾時諸人隨食早晩隨取香(5)稻無所貯積。後時有人禀性嬾惰。長取香(6)稻貯擬後食。餘人隨學漸多停貯。由此於(7)稻生我所心。各縱貪情多收無厭。故隨收(8)處無復再生。遂共分田慮防遠盡。於己田(9)分生悋護心。於他分田有懷侵奪。劫盜過(10)起始於此時。爲欲遮防共聚詳議。銓量衆(11)内一有徳人。各以所收六分之一。雇令防護(12)封爲田主。因斯故立刹帝利名。大衆欽承(13)恩流率土。故復名大三末多王。自後諸王(14)此王爲首。時人或有情厭居家樂在空閑(15)精修戒行。因斯故得婆羅門名。後時有王(16)貪悋財物不能均給國土人民。故貧匱人(17)多行賊事。王爲禁止行輕重罰。爲殺害業(18)始於此時。時有罪人心怖刑罰。覆藏其過(19)異想發言。虚誑語生此時爲首。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

tataḥ karmapathādhikyādapahrāse daśāyuṣaḥ || 3.98 ||

偈曰。次由十惡増。壽減至十歳。

於劫減位(20)有小三災。其相云何。頌曰(21)業道増壽減　至十三災現
(22)刀疾飢如次　七日月年止

.

tata evaṃ karmapathānāṃ vṛddhau satyāṃ krameṇa hrasatāṃ manusyāṇāṃ daśavarṣāyuṣo manuṣyāḥ saṃbhavanti | ato ’sya kṛtsnasyānarthaughasya dvau dharmau mūlayoniḥ rasarāga ālasyaṃ ca |

釋(8)曰。次第由此方便業道増長。故壽命漸減。於(9)最後時。一切人皆壽十歳。是故一切災横。二(10)法爲根本。謂貪味及嬾惰。

(23)論曰。從諸有情起虚誑語。諸惡業道後後轉(24)増。故此洲人壽量漸減。乃至極十小三災(25)現。故諸災患二法爲本。一耽美食。二性嬾(26)惰。

. .

daśavaṛṣāyuṣāṃ manuṣyāṇām antarakalpasya niryaṇaṃ bhavati | kathaṃ bhavatītyāha

是時人壽十歳。是(11)別劫出盡。云何出盡。

.

kalpasya śastrarogābhyāṃ durbhikṣeṇa ca nirgamaḥ |

偈曰。是劫由＊杖疾。及(12)餓災故出。

See the full verse quoted previously

.

tribhir antarakalpasya niryāṇaṃ bhavati | śastreṇa rogeṇa durbhikṣeṇa ca | antarakalpasya niryāṇakāle daśavarṣāyuṣo manuṣyāḥ adharmarāgaraktā bhavanti viṣamalobhāvibhūtā mithyādharmaparītāḥ | teṣāṃ vyāpāda utkarṣa gato ’nyonyaṃ sattvaṃ dṛṣṭvā tīvramāghātacittaṃ vadhakacittaṃ ca pratyupasthitaṃ bhavati | tadyathedānīṃ mṛgalubdhakasyāraṇyakaṃ mṛgaṃ dṛṣṭvā te yadyadeva gṛhṇanti kāṣṭham vā loṣṭaṃ vā tatteṣāṃ tīkṣṇaṃ śastraṃ prādurbhavati | te ’nyonyaṃ sattvaṃ jīvitād vyaparopayanti | punaḥ kalpasya niryāṇakāle daśavarṣāyuṣāṃ manuṣyāṇāṃ tair eva doṣair amanuṣyā īti mutsṛjanti | teṣām asādhyā vyādhyādayaḥ prādurbhavanti yato mriyante | punar daśavarṣāyuṣāṃ tair eva doṣairdevā varṣaṃ notsṛjanti yato durbhikṣaṃ jāyate cañcaḥ śvetāsthi śalākāvṛttiḥ | kathaṃ ca cañcaḥ | dvābhyāṃ kāraṇābhyām | ya idānīṃ samavāyaḥ sa tadānīṃ cañca ity ucyate | samudgo ’pi cañcaḥ | te ca manuṣyā jighatsādaurbalyaparītāḥ sametya kālaṃ kurvanti samudreṣu cānāgatajanatā ’nugrahārthaṃ bījānyavasthāpayanti | atastaddurbhikṣaṃ cañcam ity ucyate | kathaṃ śvetāsthi | dvābhyāṃ kāraṇābhyām | teṣāṃ hi śuṣkarukṣakāyānāṃ kālaṃ kurvatāmāśvevāsthīni śvetāni bhavanti bubhukṣāhatāś ca śvetānyasthīni saṃhṛtya kvāthayitvā pivanti | kathaṃ śalākāvṛttiḥ | dvābhyāṃ kāraṇābhyām | te hi sattvāḥ śalākoddeśikayā gṛheṣvāmirṣaṃ samvibhajante adya gṛhasvāmī bhokṣyate śvo gṛhasvāminītyevamādi dhānyasthānavivarebhyaś ca śalākayā dhānyaphalāni niṣkṛṣya bahulodakena kvāthayitvā pivanti | evaṃ varṇayanti | yenaikāham api prāṇātipātaviratiḥ samrakṣitā bhavati ekaharītakī vā saṃghāyaikapiṇḍapāto vā satkṛtyānupradatto bhavati sa teṣu śastrarogadurbhikṣāntarakalpeṣu notpadyata iti |

釋曰。別劫有三因縁故出盡。一刀(13)＊杖。二疾疫。三饑餓。別劫出盡時。是十歳人(14)非法欲所染。不平等貪所逼。邪法所遍。是人(15)瞋毒轉増上。若互相見即起極重瞋殺心。譬(16)如今時獵鹿人見野鹿。是時諸人隨有所捉(17)或木或草。於彼人悉成極利刀仗。彼人作是(18)思惟。我今必應在前。是故更互相殺。由此(19)皆死。復有別劫出盡時。是十歳人由罪過多(20)故。鬼神起憎惡心。於彼作諸災横。是故處(21)處遭阿薩闍病。由此皆死。復有別劫出盡時。(22)是十歳人由罪過多故。天神龍起憎惡心。不(23)復降雨。是故處處飢餓窮困。由此皆死。是時(24)有三糧。一栴遮糧。二白骨糧。三籌糧。名旃遮(25)糧者。此有二因。今時聚集彼時名旃遮。又奩(26)子名旃遮。是時諸人飢羸所逼。聚集聚集。皆(27)飢餓死。又爲護惜來歳糧。及憐愍眷屬。於將(28)來時藏擧少糧及種子。置奩子中。故名旃遮(29)糧。白骨糧者。亦有二因。是人身燥澁既久。(224a1)死後少時骨即白色。又無食飢餓。取此白骨(2)煮汁飮之。籌糧者。亦有二因。是時諸人由(3)次第傳籌。家家分張糧食。今日家主食。明日(4)婦食。如此次第。復次昔時曾有穀處。開圻(5)以籌挑取。隨得穀粒。以多水煮之飮以爲糧。 (6)於經中傳説如此。若人能於一日護離殺生。(7)或能施一訶梨勒。或於大衆起恭敬心能施(8)一食。是人於刀＊杖疾疫飢餓劫時。不於中(9)生。

此小三災中劫末起。三災者。一刀兵二疾(27)疫。三飢饉。謂中劫末十歳時。人爲非法貪(28)染汚相續。不平等愛映蔽其心。邪法縈纒瞋(29)毒増上。相見便起猛利害心。如今獵師見(66a1)野禽獸。隨手所執皆成利刀。各逞兇狂(2)互相殘害。又中劫末十歳時人。由具如前諸(3)過失故。非人吐毒疾疫流行。遇輒命終難(4)可救療。又中劫末十歳時人。亦具如前諸過(5)失故。天龍忿責不降甘雨。由是世間久遭(6)飢饉。既無支濟多分命終。是故説言。由飢(7)饉故便有聚集白骨運籌。由二種因名有(8)聚集。一人聚集。 See the previous record 謂彼時人由極飢羸聚集而(9)死。二種聚集。謂彼時人爲益後人輟其所(10)食置於小篋擬爲種子。 See the previous record 故飢饉時名有聚(11)集。言有白骨亦由二因。一彼時人身形枯(12)燥命終未久白骨便現。二彼時人飢饉所逼(13)聚集白骨煎汁飮之。有運籌言亦二因故。 (14)一由糧少行籌食之。謂一家中從長至幼(15)隨籌至日得少麁飡。二謂以籌挑故場蘊。(16)得少穀粒多用水煎。分共飮之以濟餘命。 (17)然有至教説治彼方。謂若有能一晝一夜(18)持不殺戒。於未來生決定不逢刀兵災起。(19)若能以一訶梨怛雞起殷淨心奉施僧衆。(20)於當來世決定不逢疾疫災起。若有能以(21)一摶之食起殷淨心奉施僧衆。於當來世(22)決定不逢飢饉災起。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

atha kiyantaṃ kālametāni śastrāghātarogadurbhikṣāṇi teṣāṃ sattvānāṃ bhavanti

刀＊杖疾疫飢餓三災起各幾時。

此三災起各經幾時。

.

divasān sapta māsāṃś ca varṣāṇi ca ythākramam || 3.99 ||

偈曰。七(10)日及七月。七年次第盡。

See the full verse quoted previously

.

śastrakaḥ prāṇātipātaḥ sapta divasān bhavati | rogaḥ sapta māsāṃś ca divasāṃś ca | durbhikṣaṃ saptavarṣāṇi ca māsāṃś ca divasāmśceti samuccayārthaś cakāraḥ | tadā ca dvayordvīpayosteṣāṃ pratirūpakāṇi bhavanti | vyāpāda udrekaprāpto bhavati vaivastryadaurbalye jighatsāpipāse ca | yad uktamevamanyasyām api saṃvartanyāṃ veditavyam yathāyogam iti |

釋曰。由＊杖殺害衆(11)生災。於七日内起。疾疫災於七月七日内起。 (12)飢餓災於七年七月七日内起。是時於二洲(13)人。亦有似三災事起。瞋恚於彼増長。至重黒(14)痩惡色。及身羸弱於彼亦起。飢渇亦起。是各(15)各所説三災。於諸災中應知。次第皆有。

(23)刀兵災起極唯七日。疾疫災起七月七日。飢(24)饉七年七月七日。度此便止。人壽漸増。東西(25)二洲有似災起。謂瞋増盛身力羸劣。數加飢(26)渇。北洲總無。前説火災梵燒世界。餘災亦(27)爾。如應當知。

. . . . .

atha katīmāḥ saṃvartanyaḥ |

何者爲餘。今當具辯。

.

saṃvartanyaḥ punas tisro bhavanty agnyambuvāyubhiḥ |

偈曰。(16)散集劫有三。由火水風起。

頌曰(28)三災火水風　上三定爲頂
(29)如次内災等　四無不動故
(66b1)然彼器非常　情倶生滅故
(2)要七火一水　七水火後風

.

ekatra dhyāne sattvāḥ samaṃ saṃvartante etasyām iti saṃvartanī | saptabhiḥ sūryaistejaḥ saṃvartanī bhavati varṣodakenāpsaṃvartanī vāyuprakopādvāyusaṃvartanī | tābhiś ca bhājanānāṃ sukṣmo ’pyavayavo nāvaśiṣyate | atra tu kecitīrthaṅkarā icchanti | paramāṇavo nityāste tadānīṃ śiṣyanta iti | kasmāt ta evam icchanti | mā bhūdabījakaḥ sthūlānāṃ prādurbhāva iti | nanu ca sattvānāṃ karmajaḥ prabhāvaviśiṣṭo vāyurbījamuktam | sarvartanīśīrṣavāyurvātasya nimittaṃ bhaviṣyati | “vāyunā lokāntarebhyo bījānyāhriyanta” iti mahīśāsakāḥ sūtre paṭhanti | evam api na te bījādibhyo ’ṅkurādīnāmutpattimicchanti | kiṃ tarhi || svebhya evāvayavebhyasteṣām api svebhyaḥ | evaṃ yāvat paramāṇubhyaḥ | kimidaṃ bījādīnām aṅkurādiṣu sāmarthyam | na kiñcidanyatra tatparamāṇūpasarpaṇāt | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ ta evam icchanti | na hi vijātīyātsaṃbhavo yukta iti | kasmānna yuktaḥ | aniyamo hi syāt | śaktiniyamānnaivaṃ bhaviṣyati | śabdapākajotpattivat | citro hi guṇadharmo dravyaṃ tu naivam | samānajātīyebhyaḥ eva hi dravyebhyaḥ samānajātīyānāṃ dṛṣṭa utpādastadyathā vīraṇebhyaḥ kaṭasya tantubhyaḥ paṭasyeti | idam ayuktaṃ vartate | kimatrāyuktam yadasiddhaṃ sādhanāyodāhriyate | kimatrāsiddham | anyo vīraṇebhyaḥ kaṭo ’nyaś ca tantubhyaḥ paṭa iti | ta eva hi te yathāsaṃniviṣṭāstāṃ tāṃ saṃjñāṃ labhnte | pipīlikāpaṅktivat | kathaṃ gamyeta | ekatantusaṃyoge paṭasyānupalambhāt | ko hi tadā sataḥ paṭasyopalabdhau pratibandhaḥ | akṛtsnavṛttau paṭabhāgo ’tra syānna paṭaḥ | samūhamātraṃ ca paṭaḥ syāt | kaś ca tantubhyo ’nyaḥ paṭabhāgaḥ | anekā śrayasaṃyogāpekṣaṇe daśāmātrasaṃyoge paṭopalabdhiḥ syānna vā kadācit | madhyaparabhāgānām indriyeṇāsaṃnikarṣāt | kramasaṃnikarṣe cāvayavānāṃ cakṣuḥsparśanābhyāmavayavavijñānaṃ na syāt | tasmāt krameṇa saṃnikarṣādavayavivyavasāyādavayaveṣv eva tadbuddhiralātacakravat | bhinnarūpajātikriyeṣu tantuṣu paṭasya rūpādyasaṃbhavāt | citrarūpāditve vijātīyārambho ’pi syāt acitre ca pārśvāntare paṭasyādarśanaṃ citradarśanaṃ vā | kriyā ’pi citretyaticitram | tāpaprakāśabhede vā ’gniprabhāyā ādimadhyānte tadrūpasparśayoranupapattiḥ | paramāṇvatīndriyatve ’pi samastānāṃ pratyakṣatvaṃ yathā teṣāṃ kāryārambhakatvaṃ cakṣurādīnāṃ ca taimirikāṇāṃ ca vikīrṇakeśopalabdhiḥ | teṣāṃ paramāṇuvadekaḥ deśo ’tīndriyaḥ | rūpādiṣveva ca paramāṇusaṃjñāniveśā ttadvināśe siddhaḥ paramāṇuvināśaḥ | dravyaṃ hi paramāṇuranyacca rūpādibhyo dravyam iti na teṣaṃ vināśe tadvināśaḥ siddhyati | ayuktamasyānyatvaṃ yāvat ā na nirdhāryate kenacit imāni pṛthivyaptejāṃsi ima eṣāṃ rūpādaya iti | cakṣuḥsparśanagrāhyāṇi ca prajñāyante dagdheṣu corṇākarpāsakusumbhakuṅkumādiṣu tadbuddhyabhāvādrūpādibhedeṣv eva tadbuddhiḥ | pākajotpattau ghaṭaparijñanaṃ saṃsthānasāmānyāt paṅktivat | cihnamapaśyataḥ parijñānābhāvāt | ko vā bālapralāpeṣvādaraḥ iti tiṣṭhatu tāvad evāpratiṣedhaḥ |

釋曰。於一一定處。(17)衆生下散上集。故名散集劫。' 由七日出故有(18)火災。由大雨水故有水災。由大風相違故有(19)風災。由此三災。器世界極細分皆盡無餘。此(20)中有餘外道師執説。如此隣虚常住。於此時(21)中以此爲餘。云何彼樂執此義。諸餘大物。後(22)更生時。勿彼生無種子。爲不如此耶。是衆生(23)業勢力所生風。由功能勝説爲種子。復次災(24)頭風。亦爲種子因。彌＊嬉沙塞部經中説。風(25)從餘現成世界。引載彼種子來。雖然諸外道(26)師。不許芽等從種子生。若爾彼執云何。從自(27)分生。乃至自分從自隣虚生。若爾種子等。於(28)芽等中有何功能。離安立隣虚無別功能。由(29)芽隣虚從種子出故。何因彼許如此。從非同(224b1)類因果生。此不應理。云何不應理。若爾一切(2)物生則應不定。是義不然。由功能定故。無(3)不定義。譬如穀熟等。若是義不然。何以故。(4)求那法種種不同。踏臘脾&T043584;也反法不爾。若物(5)欲生必從同類物生。譬如從竹笪生從縷衣(6)生。今不相應義起。此中何義不相應。引不成(7)就義證不成就義。此中何義不成就。笪異竹(8)衣異縷。此義不成就。何以故。是竹是縷。如此(9)聚集故得別名。譬如蟻行。云何得知。於一縷(10)和合中不見衣故。何以故。於中若衣實有。何(11)法能障令不顯現。若不具有。但有衣分。此(12)則非衣。何以故。唯聚集爲衣故。復有何一分(13)衣異於此縷。若由觀多依和合故衣成。唯縷(14)和合中已應見衣。時無見有此衣。初中後不(15)對根故。故知離縷無有別衣。若衣分分次第(16)對根。不應説由眼由身證得爲有分。由次第(17)決證有分故。是故衣智但縁分起。譬如火輪。 (18)若縷有別色類事。衣無色等故。則衣不可得。 (19)若衣有種種色等別類。不生別類。此義不成。(20)於無種種色等別邊。不應見衣。或應即於此(21)邊見種種色。衣縷有種種事。衣應無種種異。(22)是故知衣無有別物。復次火光燒照等有差(23)別。此光於初中後。不應有色觸及事等隣虚。 (24)雖過根若聚集則可證。如彼能作事。眼等諸(25)根若生膚曀等。則不見散髮等。但見聚髮等。 (26)何以故。一髮等於彼過根故。譬如隣虚。是故(27)知。汝但於色等假立隣虚名。由此義故。色等(28)滅時隣虚即同滅。若隣虚是物實異色等。不(29)應與色同滅。若同滅異義則不成。隨愚智類(224c1)不可分別。此物是地水火風。此物中色聲香(2)味觸。是徳汝執言。諸物是眼耳所證。毛古貝(3)紅花欝金。若被燒彼智即無故。知彼智但縁(4)色等起。熟所生徳起時。由形貌相似故。瓶(5)智更生。譬如色行。何以知然。若人不見形(6)貌。不能知故。於嬰兒言何足可重。今且止破(7)彼執。

(3)論曰。此大三災逼有情類令捨下地集上(4)天中。初火災興由七日現。次水災起由雨霖(5)淫。後風災生由風相撃。此三災力壞器世(6)間。乃至極微亦無餘在。 See the next record 一類外道執極微(7)常。彼謂。爾時餘極微在。何縁彼執猶有餘(8)極微。勿後麁事生無種子故。豈不前説。由(9)諸有情業所生風能爲種子。或此即以前災(10)頂風爲縁。引生風爲種子。又化地部契經(11)中言。風從他方飄種來此。雖爾不許芽(12)等生時是種等因親所引起。若爾芽等從何(13)而生。從自分生。如是自分復從自分。展轉(14)乃至最細有分從極微生。於芽等生中種(15)等有何力。除能引集芽等極微種等更無(16)生芽等力。何縁定作如是執耶。從異類(17)生定不應理。不應何理。應無定故。功能(18)定故無不定失。如聲熟變等從異類定生。 (19)徳法有殊。實法不爾。現見實法唯從同類(20)生。如藤生枝及縷生衣等。此非應理。非(21)理者何。引不極成爲能立故。今此所引何(22)不極成。非許藤枝縷衣別故。即藤縷合安布(23)不同得枝衣名。如蟻行等。云何知爾。一縷(24)合中曾不得衣。唯得縷故。有誰爲障令不(25)得衣。若一縷中無全衣轉。則應一縷上有(26)衣分無衣。應許全衣唯集諸分。非更別有(27)有分名衣。又如何知衣分異縷。若謂衣要(28)待多所依合。於唯多經合應亦得衣。或(29)應畢竟無得衣理。中及餘邊不對根故。若(66c1)謂漸次皆可對根。則應眼身唯得諸分。(2)不應説彼得有分衣故。即於諸分漸次了(3)別。總起有分覺。如旋火輪。謂若離縷異色(4)類業衣色等三不可得故。若錦衣上色等屬(5)衣。則應許實從異類起。一一縷色等無種(6)種異故。或於一分無異色等邊應不見(7)衣。由彼顯衣故。或即彼分應見異色等。以(8)衣必有異色等相故。彼許有分體唯是一(9)而有種種色類業殊。審有如斯甚爲靈異。 (10)又於一火光明界中遠近不同燒照有異。(11)觸色差別應不得成。各別極微雖越根境(12)而共聚集可現根證。如彼所宗合能生果。(13)或如眼等合能發識。又如瞖目視散髮時。(14)若多相隣彼則能見。一一遠住便無見能。極(15)微對根理亦應爾。又即於色等立極微名(16)故。色等壞時極微亦壞。極微實攝。色等徳收。(17)異體不應定倶時滅。此二體別理必不然。(18)以審觀時非離色等有別地等。故非體(19)別。又彼宗中自許地等眼身所取寧異色(20)觸。又燒毛&T073554;紅花等時。彼覺則無故。毛等(21)覺但縁色等差別而起。熟變生時形量等故。(22)猶如行伍記識瓶盆。若不觀形不記識故。 (23)誰當採録愚類狂言。故對彼宗廣諍應止。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

atha kasyāḥ saṃvartanyāḥ katamacchīrṣa bhavati |

復次於三災中。何災何爲頭。

(24)此三災頂爲在何處。

.

dhyānatrayaṃ dvitīyādi śīrṣa tāsām yathākramam || 3.100 ||

偈曰。三(8)定二定等。次第三災頭。

See the full verse quoted previously

.

trīṇi saṃvartanīśīrṣāṇi | tejaḥsaṃvartanyā dvitīyaṃ dhyānaṃ śīrṣaṃ bhavaty adho dahyate | apsaṃvartanyāstṛtīyaṃ dhyānaṃ śīrṣa bhavaty adhaḥ klidyate | vāyusaṃvarttanyāś caturthaṃ dhyānaṃ śīrṣaṃ bhavaty adho vikīryate | yad dhi saṃvartanyā upariṣṭāttacchīrṣam ity ucyate | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ prathamadvitīyatṛtīyadhyānāni tejojalavāyubhir dhvasyante |

釋曰。諸災有三。火(9)災以第二定爲頭。下地燒然。水災以第三定(10)爲頭。下地爛壞。風災以第四定爲頭。下地散(11)滅。隨諸災上地説名災頭。何因三定地。由火(12)水風破壞。

第二靜慮爲火災頂。(25)此下爲火所焚燒故。第三靜慮爲水災頂。(26)此下爲水所浸爛故。第四靜慮爲風災頂。(27)此下爲風所飄散故。隨何災上名彼災頂。 (28)何縁下三定遭火水風災。

. . . . .

tadapakṣālasādhamryāt

偈曰。由等彼内災。

See the full verse quoted previously

.

pratheme hi dhyāne vitarkavicārā apakṣālāḥ | te ca manasaḥ paridāhakatvād agnikalpāḥ | dvitīye prītir apakṣālaḥ sā ca prasrabdhiyogenaśrayamṛdūkaraṇādapkalpāḥ | ata evatasmin kṛtsnakāyakrauryāpagamāt duḥkhendriyasya nirodha uktaḥ sūtre | tṛtīye dhyāne āśvāsapraśvāsāḥ | te ca vāyava eva | iti yasyāṃ dhyānasamāpattau yathābhuta ādhyātmiko ’pakṣālastasyām dhyānopapattau tathābhūto bāhya iti | kasmāt pṛthivīsaṃvartanī na bhavati | pṛthivyeva hi bhājanākhyā tasyāṃ tejojalavāyubhir virodho na pṛthhivyeti | atha caturthadhyāne kathaṃ na saṃvartanī |

釋曰。於初定(13)地覺觀爲内災。此覺觀能起心燋熱。與外火(14)同。於第二定喜爲内災。此喜與輕安觸相應。(15)能令依止軟滑。與外水同。於此定中一切身(16)強違觸滅故。説是苦根滅處。於第三定出入(17)二息爲。内災此即。是風於定於三摩跋提。若(18)如實有此内災。於此定等必有如此外災。云(19)何無地災。地名器世。此地與火水風相違。不(20)與地相違。若爾於第四定有何災。

初二三定中内災(29)等彼故。謂初靜慮尋伺爲内災。能燒惱心(67a1)等外火災故。第二靜慮喜受爲内災。與輕(2)安倶潤身如水故。遍身麁重由此皆除故。(3)經説苦根第二靜慮滅。第三靜慮動息爲内(4)災。息亦是風。等外風炎故。若入此靜慮有(5)如是内災。生此靜慮時遭是外災壞。何縁(6)不立地亦爲災。以器世間即是地故。但可(7)火等與地相違。不可説言地還違地。第四(8)靜慮何爲外災。

. . . . . . . . .

na caturthe ’sty aniñjanāt |

偈曰。四無(21)不動故。

See the full verse quoted previously

.

caturthaṃ dhyānamādhyātmikāpakṣālarahitatvād āneñja muktaṃ bhagavatā | ato ’tra bāhyo ’pakṣālo na pravartata iti nāsty atra saṃvartanī | śuddhāvāsaprabhāvādity apare | na hi taiḥ śakyamārupyān praveṣṭuṃ nāpy anyatra gantum iti | nityaṃ tarhi caturthadhyānabhājanaṃ prāpnnoti |

釋曰。於第四定離内災故。佛世尊説。(22)彼名不動。是故於中諸災不起。故彼無災餘(23)部説。由淨居天威力故無災。何以故。彼無復(24)能得入無色界及住餘處受生。定於彼般涅(25)槃故。於彼無災。若爾第四定器。應是常住。

彼無外災。離内災故。由此(9)佛説彼名不動。内外三災所不及故。有説。(10)彼地有淨居天故。彼不遭諸災所壞。由彼(11)不可生無色天。亦復不應更往餘處。若爾(12)彼地器應是常。

. . . . .

na nityaṃ saha sattvena tadvimānodayavyayāt || 3.101 ||

偈(26)曰。無常衆生共。宮殿生滅故。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。第四定(27)不共一地相應。云何各各地住。與他不共。譬(28)如衆星。於中若有衆生。生及死墮。宮殿與彼(29)倶生倶滅故。此地非常住。此三災起次第云(225a1)何。若無間。

不爾。與有情倶生倶滅故。 (13)謂彼天處無總地形。但如衆星居處各別。有(14)情於彼生時死時。所住天宮隨起隨滅。是故(15)彼器體亦非常。所説三災云何次第。

. . . . .

saptāgninā

偈曰。七火一水災。

See the full verse quoted previously

.

sapta saṃvartanyas tejasā bhavanti | tataḥ |

釋曰。先七災(2)由火起。後一災方由水起。

要先無(16)間起七火災。其次定應一水災起。

.

adbhir ekā

See the previous verse

See the full verse quoted previously

.

saptānāṃ tejaḥsaṃvartanīnām anantaram adbhiḥ saṃvartanī bhavati |

如此次第。更七災(3)由火起。隨七火災後各一水災起。

此後無間(17)復七火災。度七火災。還有一水。

.

evaṃ gate ’dbhiḥ saptake punaḥ |
tejasā saptakaḥ

偈曰。七水(4)災已度。後復七火災。

See the full verse quoted previously

.

etena krameṇāpsaṃvartanīnāṃ gate saptake punaḥ tejaḥsaṃvartanīnāṃ saptako bhavati |

釋曰。由此次第七水災(5)已度。後復七火災更次第起。

如是乃至(18)滿七水災。復七火災。

.

paścād vāyusaṃvartanī tataḥ || 3.102 ||

偈曰。然後風災(6)起。

See the full verse quoted previously

.

paścād ekāvāyusaṃvartanī bhavati | kiṃ kāraṇam | yathiva hi teṣāṃ sattvānāṃ samāpattiviśeṣādātmabhāvānāṃ sthitiviśeṣastathā bhājanānām apām iti tā etā bhavanti ṣaṭpañcāśattejaḥ saṃvartanyaḥ saptāpsaṃvarttanyaḥ ekā vāyusaṃvarttanī | evaṃ ca prajñaptibhāṣyaṃ sunītaṃ bhavati “catuḥṣaṣṭi kalpāḥ śubhakṛtsnānāṃ devānām āyuḥpramāṇam” iti |

釋曰。從此後一風災起。何因如此。於彼(7)衆生由定勝徳。如自身住差別。所居處亦爾。(8)此住幾時經五十六火災一風災。若作如此(9)義。分別立世論。則被隨順。彼論云。六十四(10)劫是遍淨天壽量

後風災起。如是總有(19)八七火災一七水災一風災起。何縁如是。由(20)彼有情所修定因於上漸勝故。感身壽其(21)量漸長。由是所居亦漸久住。[See the previous record as well] 由此善釋施(22)設足文遍淨天壽六十四劫

. . .

“ye dharmā hetuprabhavā hetum teṣāṃ tathāgato hy avadat |
teṣāṃ ca yo nirodha evaṃvādī mahāśramaṇa” || iti |
abhidharmakośabhāṣye lokanirdeśo nāma
tṛtīyaṃ kośasthānam samāptam iti |

(11)阿毘達磨倶舍釋論卷第九(12)(13)(14)

(23)説一切有部倶舍論卷第十二(24)(25)(26)(27)(28)(29)

.

caturthaṃ kośasthānam

(15)阿毘達磨倶舍釋論卷第十(16)　　＊婆藪盤豆造(17)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(18)　　＊中分別業品第四(19)

(67b1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第十三(4)　　尊者世親造(5)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(6)　　分別業品第四之一(7)

.

oṃ namo buddhāya |

.

atha yad etat sattvabhājanalokasya bahudhā vaicitryam ukta tat kena kṛtam | na khalu kenacid buddhipūrvakaṃ kṛtam | kiṃ tarhi | sattvānāṃ

前已説衆生世及器世。差別有多種不同。如(20)此不同何因所作。非隨一作者。以知爲先所(21)造。若爾云何諸衆生。

如前所説有情世間及器世間各多差別。如(8)是差別由誰而生。

. . .

karmajaṃ lokavaicitryaṃ

偈曰。業生世多異。

頌曰(9)世別由業生　思及思所作
(10)思即是意業　所作謂身語

.

yadi karmajaṃ kasmāt sattvānāṃ karmabhiḥ kuṅkumacandanādayo ramyatarā jāyante na teṣāṃ śarīrāṇi | karmāṇy eva tānyevañjātīyāti vyābhiś rakāriṇāṃ sattvānāṃ yadāśrayāś ca vraṇabhūtā jāyante bhogāś ca ramyāstatpratīkārabhūtāḥ | avyāmiśrakāriṇāṃ tu devānām ubhaye ’pi ramyāḥ | kiṃ punas tatkarmetyāha

釋(22)曰。若世間多種差別皆從業生。云何因衆生(23)業。欝金旃檀等生極勝可愛。而彼身不爾。是(24)彼業種類。如此作雜業衆生。彼身有九瘡門。(25)甚可厭惡。外具生極可愛。以對治此身。諸天(26)等不造雜業。此二悉可愛。若爾此業是何法。

(11)論曰。非由一主先覺而生。但由有情業差(12)別起。若爾何故。倶從業生欝金栴檀等甚(13)可愛樂。而内身形等與彼相違。以諸有情(14)業類如是。若造雜業感内身形。於九瘡門(15)常流不淨。爲對治彼感外具生色香味觸(16)甚可愛樂。諸天衆等造純淨業故彼所招(17)二事倶妙。此所由業其體是何。

. . . .

cetanā tatkṛtaṃ ca tat |

(27)偈曰。故意及所作。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。經中説。業有二種。(28)一故意業。二故意所造業。此所造但故意所(29)作。非身口所作。此二業或成三業。謂身口(225b1)意。云何安立此三。爲由依止。爲由自性。爲(2)由縁起。若由依止但一身業。一切依止身故。(3)若由自性但一口業。於一切中但口是業故。(4)若由縁起但一意業。一切皆故意所起故。次(5)第由此三因安立三業。毘婆沙師説如此。此(6)中

謂心所思及(18)思所作。故契經説。有二種業。一者思業。二(19)思已業。思已業者謂思所作。如是二業分別(20)爲三。謂即有情身語意業。如何建立此三(21)業耶。爲約所依。爲據自性。爲就等起。縱(22)爾何違。若約所依應唯一業。以一切業並(23)依身故。若據自性應唯語是業。以三種中(24)唯語即業故。若就等起亦應唯一業。以一(25)切業皆意等起故。毘婆沙師説。立三業如(26)其次第由上三因。

. . . . . . . . . .

cetanā mānasaṃ karma

偈曰。故意即心業。

See the full verse quoted previously

.

cetanā manaskarme ti veditavyam |

釋曰。心業者但故意(7)故。意何相。謂心思已決。

然心所思即是意業。

.

tajjaṃ vākkāyakarmaṇī || 4.1 ||

偈曰。故意生身口。

See the full verse quoted previously

.

yattaccetanājanitaṃ cetayitvā karmetyuktaṃ kāyavākkarmaṇī te veditavye |

(8)釋曰。如此故意依身口門起。即以身口還顯(9)故意。應知此名身口二業。

思所(27)作業分爲身語二業。是思所等起故。身語二(28)業自性云何。

.

te tu vijñaptyavijñaptī

偈曰。二有教無(10)教。

頌曰(29)此身語二業　倶表無表性

.

te tu kāyavākkarmaṇī pratyekaṃ vijñaptyavijñaptisvabhāve veditavye | tatra tu

釋曰。是身口業。應知一一各有二類。謂(11)有教無教爲性。此中

(67c1)論曰應知如是所説諸業中。身語二業倶表(2)無表性。且身語表其相云何。

.

kāyavijñaptir iṣyate | kasmāt saṃsthānaṃ

偈曰。説身有教相。

頌曰(3)身表許別形　非行動爲體
(4)以諸有爲法　有刹那盡故
(5)應無無因故　生因應能滅
(6)形亦非實有　應二根取故
(7)無別極微故　語表許言聲

.

cittavaśena kāyasya tathā tathā saṃsthānaṃ kāyavijñaptiḥ | gatirity apare | prasyandamānasya hi kāyakarma no ’prasyandamānasyeti | ta ucyante

釋(12)曰。由隨故意。是身如此如此相貌。説名有(13)教。有餘師説。行動名有教。若身行動。必由(14)業行動故。行動是身業。對向彼説。

(8)論曰。由思力故。別起如是如是身形名(9)身表業。有餘部説。動名身表。以身動時由(10)業動故。爲破此故。説非行動。

. . .

na gatir yasmāt saṃskṛtaṃ kṣaṇikaṃ

偈曰。非(15)動刹那故。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。一切有爲法。與刹那相應。(16)何法名刹那。得體無間滅。是名刹那。隨法有(17)如此名刹尼柯。譬如有杖人。何以故。一切有(18)爲法。從得體後即不有。是時生是時即壞故。 (19)執此法得度餘處。則非道理。是故身業非行(20)動。此義亦可然。若一切有爲皆是刹尼柯。汝(21)今應知。此義成實。謂有爲刹那刹那滅。云何(22)知。

以一切有(11)爲皆有刹那故刹那何。謂得體無間滅。有(12)此刹那法名有刹那。如有杖人名爲有杖。(13)諸有爲法纔得自體。從此無間必滅歸無。(14)若此處生即此處滅。無容從此轉至餘方。(15)故不可言動名身表。若有爲法皆有刹那。(16)不至餘方義可成立。諸有爲法皆有刹那(17) 其理極成。[See the also full verse quoted previously]

. . . . .

vyayāt || 4.2 ||

偈曰。最後滅盡故。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。諸有爲法。滅不(23)由因。何以故。因縁者爲生有法。滅非有法。(24)若非有此因何所作。此滅既無所有。故不須(25)因。有法生時次若無滅。後時亦應無有法無(26)異故。若汝言此法變異方有滅。此法即非此(27)變異故。是義不然。何以故。此法自體由自(28)體變異。無如此理。若證見薪等由火相應故。(29)滅不顯現。善友爲與火相應。薪等滅盡故不(225c1)可見。爲自然滅。餘不更生故不可見。譬如與(2)風相應故燈滅。與手相應故鈴聲滅。是故此(3)義由比量得成。此中何法爲比量。已説由滅(4)非因。所作故。復次

後必盡故。謂有爲法滅不待因。(18)所以者何。待因謂果。滅無非果故不待因(19)滅既不待因。纔生已即滅。若初不滅後亦(20)應然。以後與初有性等故。既後有盡知前(21)有滅若後有異方可滅者。不應即此而名(22)有異。即此相異。理必不然。豈不世間現見(23)薪等由與火合故致滅無。定無餘量過現(24)量者。故非法滅皆不待因。如何知薪等由(25)火合故滅。以薪等火合後便不見故。應共(26)審思。如是薪等爲由火合滅故不見。爲(27)前薪等生已自滅後不更生無故不見。如(28)風手合燈焔鈴聲。故此義成應由比量。何(29)謂比量。謂如前説。滅無非果故不待因。又

. . . . . . . . . . . . . . .

na kasyacid ahetoḥ syāt

偈曰。無不從因生。

See the full verse quoted previously

.

yadi vināśo hetusāmānyānna kasyacidahetukaḥ syād utpādavat | kṣaṇikānāṃ ca buddhiśabdārciṣāṃ dṛṣṭa ākasmiko vināśa iti nāyaṃ hetumapekṣate | yas tu manyate buddhyantarādbuddhervināśaḥ śabdāntarācchabdasyeti | tadayuktam | buddhyorasamavadhānāt | na hi śaṃsayaniścayajñānayoryuktaṃ samavadhānaṃ sukhaduḥkhayo rāgadveṣayorvā | yadā ca paṭubuddhiśabdānantaramapaṭubuddhiśabdāvutpadyete tadā kathamapaṭuḥ samānajātīyo dharmaḥ paṭīyāṃsaṃ hiṃsyāt | antyayoś ca kathaṃ yo ’pyarciṣāmavasthānahetvabhāvāddharmādharmavaśādvā vināśaṃ manyate tadapyayuktam | na hy abhāvaḥ kāraṇaṃ bhavitum arhati | na cāpyutpādavināśahetvordharmārdharmayoḥ kṣaṇe kṣaṇe vṛttilābhapratibandhau bhavitumarhataḥ | sakyaṣcaiṣa kāraṇa parikalpaḥ sarvatra samskṛte kartumityalaṃ vivādena |

釋曰。(5)若滅必由因則無滅。無因所生故。刹那生(6)滅法。如智聲光等。見此滅無因。是故知一切(7)滅皆不觀因。若有人執由別智故餘智滅。由(8)別聲故餘聲滅。是義不然。二智不倶起故。疑(9)智及決智。無道理得倶起。苦樂瞋欲亦爾。若(10)明了智及聲生。次第不明了智及聲生。云何(11)不明了等類法。能滅明了等類法。若有人執。(12)燈光於餘位中無依處故滅。或由隨法非法(13)故滅。此執不然。何以故。此無不應成因。所(14)執法非法。爲生滅因無道理。於刹那中起如(15)此功能。於一切有爲中。可作如此分別餘因。(16)且置此諍。

(68a1)若待因薪等方滅。應一切滅無不待因。如(2)生待因無無因者。然世現見覺焔音聲。不(3)待餘因刹那自滅。故薪等滅亦不待因。有(4)執覺聲前因後滅。彼亦非理。二不倶故。疑(5)智苦樂及貪瞋等自相相違理無倶義。若復(6)有位明了覺聲無間便生不明了者。如何同(7)類不明了法能滅明了同類法耶。最後覺聲(8)復由誰滅。有執。燈焔滅以住無爲因。有執。(9)焔滅時由法非法力。彼倶非理。無非因故。[ (10)]非法非法爲生滅因。以刹那刹那順違相(11)反故。或於一切有爲法中皆可計度有此(12)因義。既爾本諍便應止息。許不待餘因(13)皆有刹那故。

. . . . . . . . . .

yadi ca kāṣṭhādīnām agnyādisaṃyogahetuko vināśaḥ syād evaṃ sati pākajānāṃ guṇānāṃ pakvataratamotpattau

若言薪等滅以火相應爲因。此執(17)中熟所生徳。少熟中熟最熟生中。

又若薪等滅火合爲因。於熟(14)變生中有下中上。

.

hetuḥ syāc ca vināśakaḥ |

偈曰。生(18)因成能滅。

See the full verse quoted previously

.

hetur eva ca vināśakaḥ syāt | kathaṃ kṛtvā | ghāsādyagnisaṃbandhā guṇāḥ pākajā utpannāstata eva tādṛśādvā punaḥ pakvataratamotpattau teṣāṃ vināśa iti hetureva teṣāṃ vināśakaḥ syād dhetvaviśiṣṭo vā | na ca yuktaṃ yata eva tādṛśāddvā teṣāṃ bhāvastata eva tādṛśāc ca teṣāṃ punar abhāva iti | jvālāntareṣu tāvad dhetubhedakalpanāṃ parikalpeyuḥ | kṣarahimaśuktasūryodakabhūmisaṃbandhāttu pākajaviśeṣotpattau kāṃ kalpanāṃ kalpayeyuḥ | yattarhyāpaḥ kvāthyamānāḥ kṣīyante kiṃ tatrāgnisaṃyogāḥ kurvanti | tejodhātuṃ prabhāvato vardhayanti yasya prābhāvādapāṃ saṃghātaḥ kṣāmakṣāmo jāyate yāvad atikṣāmatāṃ gato ’nte na punaḥ saṃtānaṃ saṃtanoti | idam atrāgnisaṃyogāḥ kurvanti | tasmān nāsti bhāvānāṃ vināśahetuḥ svayameva tu bhaṅguratvād vinaśyanta utpannamātrā vinaśyantīti siddha eṣāṃ kṣaṇabhaṅgaḥ kṣaṇabhaṅgāc ca gatyabhāvaḥ | gatyabhimānastu deśāntareṣu nirantarotpattau tṛṇajvālāvat | gatyabhāve ca “saṃsthānaṃ kāyavijñaptir” iti siddham | nāsti saṃsthānaṃ dravyata iti sautrāntikāḥ | ekadiṅmukhe hi bhūyasi varṇa utpanne dīrghaṃ rūpam iti prajñapyate | tam evāpekṣyālpīyasi hrasvam iti | caturdiśaṃ bhūyasi caturasram iti | sarvatra same vṛttam iti | evaṃ sarvam | tadyathā ’lātamekasyāṃ diśi deśāntareṣv anantareṣu nirantaramāśu dṛśyamānaṃ dīrgham iti pratīyate sarvato dṛśyamānaṃ maṇḍalam iti | na tu khalu jātyantaramasti saṃsthānam | yadi hi syāt

釋曰。此熟中生因即成滅因。何以(19)故。由從火相應熟徳生從此不異。後中熟生(20)時。少熟即滅。是彼生因即是滅因。或此滅(21)由因不異。是義不然。偈曰。於決無證故。釋(22)曰。從如此因彼先得生復從此因彼更成滅。 (23)偈曰。於地等寧有。釋曰。於光差別且得分(24)別彼因有異。於灰汁雪酢曰水地相應故。熟(25)徳差別生時於中何所分別。是義不然。何以(26)故。水被煮則減盡。於中火相應何所作。由此(27)勢力。生長火界。由火界勢力。水聚漸漸減(28)少。乃至極減位。不更接後相續。於中此事是(29)火相應所作。是故諸有法滅皆無有因。是壞(226a1)性故自然而滅。若生即滅。是故彼刹那刹那(2)滅義得成。由刹那滅故無行動。諸有法。於餘(3)處無間生中。世間起行動妄執。譬如草光等。 (4)行動既無相貌爲身業。此義得成。經部師説。(5)相貌非實有物。何以故。偈曰。向一方聚生。(6)執色假説此。相貌由比量。約色相決判。釋(7)曰。若色多生於一方假説名長。觀此色於餘(8)色少假説名短。若於四方色多生假説名方。 (9)若一切處色生等。假説名圓。所餘亦爾。譬如(10)火薪。疾向一方。於餘處見無間則執爲長。若(11)於一切處見則執爲圓。是故相貌與色無別(12)類。何以故。若有別類。

應生因體即成滅因。所(15)以者何。謂由火合能令薪等有熟變生。中(16)上熟生下中熟滅。或即或似生上中因即能(17)爲因滅下中熟則生因體應即滅因。或滅(18)生因應相無別。不應由即此或似此彼(19)有。彼復由即此或似此非有。設於火焔差(20)別生中容計能生能滅因異。於灰雪酢日(21)水地合。能令薪等熟變生中如何計度生(22)滅因異。若爾現見煎水減盡。火合於中(23)爲何所作。由事火合火界力増。由火界増(24)能令水聚於後後位生漸漸微。乃至最微(25)後便不續。是名火合於中所作。故無有因(26)令諸法滅。法自然滅。是壞性故。自然滅故。纔(27)生即滅。由纔生即滅刹那滅義成。有刹那(28)故定無行動。然於無間異方生中如燒草(29)焔行起行増上慢。既由斯理行動定無。身(68b1)表是形理得成立。然經部説。形非實有。謂(2)顯色聚一面多生。即於其中假立長色。待(3)此長色於餘色聚一面少中假立短色。於(4)四方面並多生中假立方色。於一切處遍(5)滿生中假立圓色。所餘形色隨應當知如(6)見火&T024801;。於一方面無間速運。便謂爲長。見(7)彼周旋謂爲圓色。故形無實別類色體。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

dvigrāhyaṃ syāt

偈曰。二根取無入。決(13)是意塵故。

See the full verse quoted previously

.

cakṣuṣā hi dṛṣṭvā dīrgham ity avasīyate kāyendriyeṇāpi spṛṣṭveti dvābhyāmasya grahaṇaṃ prāpnuyāt | na ca rūpāyatanasya dvābhyāṃ grahaṇamasti | yathā vā spraṣṭavye dīrghādigrahaṇaṃ tathā varṇe saṃbhāvyatām | smṛtimātraṃ tatra spraṣṭavyasāha caryāt bhavati | sa tu sāha caryāt bhavati na tu sākṣāt grahaṇam | yathā ’gnirūpaṃ dṛṣṭvā tasyoṣṇatāyāṃ smṛtirbhavati puṣpagandhaṃ ca ghrātvā tadvarṇa iti | yuktamatrāvyabhicāratvād anyenānyasya smaraṇaṃ natu kiñcit spraṣṭavyaṃ kvacit saṃsthāne niyataṃ yatas tatra smaraṇaṃ niyamena syāt | athāsaty api sāha caryaniyame saṃsthānasmaraṇaṃ niyamena syāt | varṇe ’pi syāt varṇavaddhā saṃsthāne ’pyaniyamena syāt | na caivaṃ bhavati | ayuktamasya spraṣṭavyātsmaraṇaṃ | citrāstaraṇevā ’nekavarṇasaṃsthāne darśanādbahūnām aikadeśyaṃ prāpnuyāt | taccāyīuktaṃ varṇavat | tasmān nāsti dravyataḥ saṃsthānam |

釋曰。若眼見此分別爲長。若身觸(14)亦爾。是故此相貌。應成二根所取。無有色入(15)爲二根所取。偈曰。由分別堅等。長等智生(16)故。釋曰。如於觸中執長等相貌。汝於色中應(17)知亦爾。於相貌中唯有憶念起。與觸相應(18)故。無有證取。譬如人見火色。於火熱觸生(19)念。聞花香於花色生念。此中是義應理。由彼(20)實有不相離故。是故互得相比。偈曰。於大聚(21)集有。復決定相貌。不同相違故。釋曰。無有(22)觸塵於相貌中。定因此定故。於二中更互相(23)比知。決定得成。若無定相應取觸。比相貌(24)決定成。於色比亦定應成。或如於色於相貌(25)不定故。比不應成。此二義悉不成。是故由觸(26)比相貌。是義不然。於有衆多相貌物。如&T021794;(27)毺等。由見衆多相貌故。隨一所見。是衆多相(28)貌所成一分。若是實物。此義不成。譬如顯(29)色。是故相貌無有實物。

若(8)謂實有別類形色則應一色二根所取。謂(9)於色聚長等差別。眼見身觸倶能了知。由(10)此應成二根取過。理無色處二根所取。然(11)如依觸取長等相。如是依顯能取於形。豈(12)不觸形倶行一聚。故因取觸能憶念形。非(13)於觸中親取形色。如見火色便憶火煖。(14)及嗅花香能念花色。此中二法定不相離(15)故因取一可得念餘。無觸與形定不相(16)離。如何取觸能定憶形。若觸與形非定同(17)聚。然由取觸能憶念形。顯色亦應因觸定(18)憶。或應形色如顯無定。則取觸位。應不(19)了形。而實不然。故不應説因取於觸能(20)憶念形。或錦等中見多形故。便應一處有(21)多實形。理不應然。如衆顯色。是故形色非(22)實有體。

. . . . . . . . . . . . . .

yac cāpi kiñcit sapratighaṃ rūpamasti tadavaśyaṃ paramāṇau vidyate |

復次隨有有礙色。此(226b1)色必定有隣虚。

又諸所有有對實色。必應有實別(23)類極微。

.

na cāṇau tat

See the full verse quoted previously

.

na ca saṃsthānaṃ paramāṇau vidyate dīrghādi | tasmād bahuṣveva tathā saṃniviṣṭeṣu dīrghādiprajñaptiḥ | atha mattaṃ saṃsthānaparamāṇava eva tathā saṃniviṣṭā dīrghādisaṃjñāṃ labhanta iti | so ’yaṃ kevalaḥ pakṣapātas teṣām asiddhatvāt | siddhasvalakṣāṇānāṃ hi teṣāṃ saṃcayo yujyate | na ca saṃsthānāvayavānāṃ varṇādivat svabhāvaḥ siddha iti kuta eṣāṃ saṃcayaḥ | yat tarhi varṇaścābhinno bhavati saṃsthānaṃ ca bhinnaṃ dṛśyate mṛdbhājanānām | nanu coktaṃ yathā kṛtvā varṇe dīrghādisaṃjñā prajñapyate tathā ca pipīlikādīnām abhede paṅkticakrādīnāṃ bhedaḥ prajñāyate tathā saṃsthānasyāpi | yat tarhi tam api dūrādvā varṇamapaśyantaḥ sthāṇvādīnāṃ dairghyādīni paśyanti varṇameva te tatrāvyaktaṃ dṛṣṭvā dīrghādiparikalpaṃ kurvanti | paṅktisenāparikalpavat | itthaṃ caitadevam | yatkadācidanirdhāryamāṇaparicchedaṃ saṃghātamātramavyaktaṃ dṛśyate kimapyetaditi | athedānīṃ kāyasya gatiṃ nirākṛṭya samsthānaṃ ca tatra bhavantaḥ sautrāntikāḥ kāṃ kāyavijñarptiṃ prajñapayanti | saṃsthānameva hi te kāyavijñarpti prajñapayanti | natu punar dravyataḥ | tāṃ ca prajñapayantaḥ kathaṃ kāyakarma prajñapayanti | kāyādhiṣṭhānaṃ karma kāyakarma yā cetanā kāyasya tatra tatra praṇetrī | evaṃ vāṅmanaskarmaṇī api yathāyogaṃ veditavye | yat tarhi “cetanā karma cetayitvā cety” uktaṃ saṃkalpacetanā pūrvaṃ bhavaty evaṃ saṃkalpacetanā pūrvaṃ bhavaty evaṃ caivaṃ ca kariṣyāmīti | tathā cetayitvā paścāt kriyā cetanotpadyate | yayā kāyaḥ preryate sā ’sau cetayitvā karmety ucyate | evaṃ tarhi vijñaptyabhāvādavijñaptir api kāmāvacarī nāstīti mahānto doṣā anuṣajyante | anuṣaṅgānāṃ punaḥ pratyanuṣaṅgā bhaviṣyanti | yadi tasmād eva kāyakarmasaṃśabditāccetanāviśeṣādavijñaptiḥ syāt | cittānuparivartinī syāt samāhitavijñaptivat nai vaṃ bhaviṣyati | cetanāviśeṣeṇa tadākṣpaviśeṣāt | sā ’pi ca vijñaptiḥ satī tadākṣepe cetanāyā balaṃ nibhālayate | jaḍatvāt | dravyameva tu saṃsthānaṃ vaibhāṣikā varṇayanti saṃsthānātmikāṃ tu kāyavijñaptim |

相貌色無別隣虚。是故多色(2)如此聚集。假説長等名。若汝言。是相貌隣(3)虚聚集如此得長等名。此執一向墮偏助。相(4)貌隣虚不成就故。若彼別相成就。彼聚集可(5)然。相貌隣虚如色等隣虚。自性既不成就。云(6)何得有聚集。若汝言色同不異。但見相貌有(7)異。謂土器等。是義不然。前爲不已説耶。若(8)色起如此相。於中假立爲長等。譬如蟻等。無(9)有差別。而説有行輪等異。相貌亦爾。復次若(10)汝言。於闇中遠不見色。如杌等但見長等相。(11)故相異色。是義不然。何以故。是所見即是(12)色。於此中不明了故。分別爲長等。譬如行軍(13)等。由如此理。此義必應然。有時不可分別(14)差別。唯衆物聚集。見不明了。若爾汝等經(15)部師。除身行動及相貌。此中汝立何法爲身(16)業。但立相貌。爲身有教業。不由實有故。若(17)汝假説相貌。云何立爲身業。以身爲依止。此(18)業爲身業。若故意能引身。於種種處即立此(19)故意爲身業。如此口意二業。如理應知。若(20)爾於前已説。業有二種。一故意業。二故意所(21)造業。此二有何異。分別故意先起。謂我等(22)應作如此如此。是名故意業。故意分別已。後(23)引事故意起。能引身作種種事。是名故意所(24)造業。若爾則無有教業。是有教業於欲界亦(25)無。是故隨此執有大過失起。若爾對此過失。(26)復有別對治起。若無教業。從如向所説名身(27)業。故意差別生。何所有此應隨從故意起。譬(28)如定無教。此過失不應有。由隨本故意差別(29)所引及依事。故意差別生故。若有教起。亦觀(226c1)本能引故意勢力故。此方得生。由昧鈍故。何(2)況無教。毘婆沙師説。身相貌實有物。身有教(3)業以此爲體。

然無極微名爲長等。故即多物如(24)是安布差別相中假立長等。若謂即以形(25)色極微如是安布名爲長等。此唯朋黨。非(26)極成故。謂若形色有別極微自相極成。可(27)得聚集如是安布以爲長等。非諸形色有(28)別極微自相極成猶如顯色。云何得有聚(29)集安布。豈不現見諸土器等有顯相同而形(68c1)相異。爲不已辯。即於多物安布差別。假立(2)長等。如衆蟻等有相不殊。然有行輪安布(3)形別。形依顯等理亦應然。豈不闇中或於(4)遠處觀杌等物了形非顯。寧即顯等安布(5)爲形。以闇遠中觀顯不了。是故但起長等(6)分別。如於遠闇觀衆樹人。但了行軍不(7)知別相。理必應爾。以或有時不了顯形(8)唯知總聚。既已遮遣行動及形。汝等經部宗(9)立何爲身表。立形爲身表。但假而非實。既(10)執但用假爲身表。復立何法爲身業耶。 (11)若業依身立爲身業。謂能種種運動身思。(12)依身門行故名身業。語業意業隨其所應(13)立差別名當知亦爾。若爾何故契經中説(14)有二種業。一者思業。二思已業。此二何異。謂(15)前加行起思惟思。我當應爲如是如是所(16)應作事名爲思業。既思惟已起作事思。隨(17)前所思作所作事。動身發語名思已業。若(18)爾表業則爲定無。表業既無。欲無表業亦(19)應非有。便成大過。如是大過有理能遮。謂(20)從如前所説二表殊勝思故。起思差別名(21)爲無表。此有何過。此應名爲隨心轉業。如(22)定無表心倶轉故。無如是過。審決勝思動(23)發勝思所引生故。設許有表。亦待如前所(24)説思力。以性鈍故。毘婆沙師説。形是實故。(25)身表業形色爲體。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

vāgvijñaptistu vāgdhvaniḥ || 4.3 ||

偈曰。言教語音聲。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。是聲(4)言語爲性。是名有教。言業無教。於前已説。 (5)經部師説。此亦非實有物。何以故。先已信(6)求。唯定不作爲量故。彼師依過去四大。成立(7)此義故。過去四大已無爲性故。由執此色爲(8)相故。毘婆沙師説。此無教實有物。云何得知

語表業體謂即言聲。無表(26)業相如前已説。經部亦説。此非實有。由先(27)誓限唯不作故。彼亦依過去大種施設。然(28)過去大種體非有故。又諸無表無色相故。 (29)毘婆沙説。此亦實有。云何知然。

. . . . . .

trividhāmalarūpoktivṛddhyakurvatpathādibhiḥ |

(9)偈曰。三無流色長。不作説道等。

頌曰(69a1)　　　　説三無漏色　増非作等故

.

trividhaṃ rūpamuktaṃ sūtre | “tribhiḥ sthānai rūpasya rūpasaṃgraho bhavati | asti rūpaṃ sanidarśanaṃ sapratigham | asti rūpamanidarśanaṃ sapratigham | asti rūpamanidarśanamapratigham” iti | anāsravaṃ ca bhagavatā rūpamuktam | “anāsravāḥ dharmāḥ katame | yasmin rūpe ’tītānāgatapratyutpanno notpadyate ’nunayo vā pratigho vā yāvad yasminvijñāne | ima ucyante ’nāsravā dharmā” iti | na cāvijñaptiṃ virahayyāsti rūpamanidarśanamapratighaṃ nāpy anā sravam | vṛddhir api coktā | “ebhiḥ saptabhir aupadhikaiḥ puṇyakriyāvastubhiḥ samanvāgatasya śrāddhasya kulaputrasya kuladuhiturvā carato vā svapato vā tiṣṭhato vā jāgrato vā satatasamitamabhivardhata eva puṇyam upajāyata eva puṇyam | evaṃ niraupadhikair ” iti || na cāvijñaptimantareṇānyamanaso ’pti puṇyasyābhivṛddhiryujyate | akurvataś ca svayaṃ paraiḥ kārayataḥ karmapathā na sidhyeyurasatyāmavijñaptau | na hy ājñāpanavijñaptiḥ maulaḥ karmapatho yujyate | tasya karyaṇo ’kṛtatvāt | kṛte ’pi ca tasyāḥ svabhāvaviśeṣāditi | uktaṃ ca bhagavatā “dharmā bhikṣavo bāhyamāyatanamekādaśabhir āyatanairasaṃgṛhītamanidarśanamapratigham” iti | na tvarūpītyuktam | tatra kiṃ prayojanaṃ syād yadi dharmāyatanāntargatamavijñaptirūpaṃ naśyeta | aṣṭāṅgaś ca mārgo na syād avijñaptimantareṇa | samāpannasya samyagvākkarmāntājīvānām ayogāt | yattarhīdamuktaṃ “tasyaivaṃ jānata evaṃ paśyataḥ samyagdṛṣṭirbhāvanāparipūriṃ gacchati samyak saṃkalpaḥ samyak vyāyāmaḥ samyak smṛtiḥ samyak samādhiḥ | pūrvam eva cāsya samyak vāvakrmāntājīvāḥ pariśuddhā bhavanti paryavadātā” iti | laukikamārgavairāgyaṃ pūrvakṛtamabhisaṃdhāyaitad uktam | prātimokṣasaṃvaraśc api na syād asatyāmavijñaptau | na hi samādānādurdhvaṃ tadasti yenānyamanasko ’pyayaṃ bhikṣuḥ syāt bhikṣuṇī veti | setuś ca sūtre viraktiruktā | dauḥśīlyavivandhatvāt | na vā bhavantī seturbhavitumarhatītyastyevāvijñaptiḥ | atra sautrāntikā āhuḥ bahvapyetaccitramapyetat | naivaṃ tvetat | kiṃ kāraṇam | yat tāvad uktaṃ “trividharūpokteri” ti | tatra yogācārā upadiśanti | dhyāyināṃ samādhiviṣayo rūpaṃ samādhiprabhāvādutpadyate | cakṣurindriyāviṣayatvāt anidarśanam | deśānāvaraṇatvād apratigham iti | atha matam | katham idānīṃ tat rūpam iti | etadavijñaptau samānam | yad apy uktamanāsravarūpokteriti tad eva samādhiprabhāvasaṃbhūtaṃ rūpamanāsrave samādhāvanāsravaṃ varṇayanti yogācārāḥ | arhato yadrūpaṃ bāhyaṃ cetyapare | āsravāṇām aniśrayatvāt | yat tarhi sūtra uktaṃ “sāsravā dharmāḥ katame | yāvad eva cakṣuryavadeva rūpāṇīti” vistaraḥ | tatra punar āsravāṇām apratipakṣatvāt sāsravamuktam | paryāyeṇa tarhi tadeva sāsravaṃ cānāsravaṃ ca syāt | kiṃ syāt | lakṣaṇasaṃkaraḥ syāt | yathā tat sāsravaṃ tathā na kadācid anāsravam iti ko ’tra saṃkaraḥ | yadi ca rūpāyatanādīni ekāntena sāsravāṇi syur iha sūtre kim artha viśeṣitāni syur yāni rūpāṇi sāsravāṇi sopādānīyāni cetaḥkhilamrakṣavastv” iti vistaraḥ | yad apy uktaṃ “puṇyābhivṛddhivacanāditi tatrāpi pūrvācāryā nirdiśanti “dharmatā hy eṣā yathā dātṝṇāṃ dāyāḥ paribhujyante tathā tathā bhoktṝṇāṃ guṇaviśeṣādanugrahaviśeṣāccānyamanasām api dātṝṇāṃ tadālambanadānacetanā bhāvitāḥ saṃtatayaḥ sūkṣmaṃ pariṇāmaviśeṣaṃ prāpnuvanti yenāyatyāṃ bahutaraphalābhiniṣpattaye samarthā bhavanti |” “idam abhisaṃdhāyoktaṃ” bhaved abhivardhata eva puṇyam upajāyata eva puṇyam iti | atha mataṃ katham idānīṃ saṃtānāntaraviśeṣādanyamanaso ’pi saṃtānāntarasya pariṇāmaḥ setsyatīti | etadavijñaptau smānam | katham idānīṃ saṃtānāntaraviśeṣātsaṃtānāntare dharmāntaramavijñaptiḥ setsyatīti nirūpadhikeṣvidānīṃ puṇyakriyāvastuṣu kathaṃ bhaviṣyatīti | abhikṣṇaṃ tadālambanacetanābhyāsātsvapneṣv api tā anuṣaṅginyo bhavanti | avijñaptivādinastu niraupadhike yatra vijñaptir nāsti tatra kathāmavijñaptiḥ syāt | aupadhike ’pyabhīkṣaṇaṃ tadālambanecetanābhyāsādity apare | yat tarhi sūtra uktaṃ “yasyograbhikṣuḥ śīlavān kalyāṇadharmā piṇḍakaṃ paribhujyāpramāṇaṃ cetaḥsamārdhiṃ kāyena sākṣātkṛtvopasaṃpadya viharatyapramāṇastannidānadāyakasya dānapateḥ puṇyābhiṣyandaḥ kuśalābhiṣyandaḥ sukhāsvādadhāraḥ pratikāṅkṣitavya” ityatra tadānīṃ dātuḥ kaścetanāviśeṣaḥ | tasmāt saṃtatipariṇāmaviśeṣa eva nyāyyaḥ | yad apy uktaṃ “kārayataḥ kathaṃ karmapathāḥ setsyantīti” tatrāpyevaṃ varṇayanti | tatprayogeṇa pareṣām upaghātaviśeṣāt prayoktuḥ sūkṣmaḥ saṃtatipariṇāma viśeṣo jāyate yata āyatyāṃ samante ’pi bahutaraphalābhinirvarttanasamarthā bhavatīti svayam api ca kurvataḥ kriyāphalaparisamāptāveṣa eva nyāyo veditavyaḥ | so ’sau saṃtatipariṇāmaviśeṣaḥ karmapatha ityākhyāyate | kārye kāraṇopacārāt | kāyikavācikatvaṃ tu tatkriyāphalatvād yathā vijñaptivādināmavijñapteriti | upātteṣu skandheṣu trikālayā cetanayā prāṇātipā tāvad hvena spṛśyata iti bhadantaḥ | haniṣyāmi hanmi hatam iti cāsya yadā bhavatīti | na tviyatā karmapathaḥ parisamāpyate | mā bhūdahate ’pi mātrādau hatābhimānināmānantaryaṃ karmeti | svayaṃ tu ghnata etāvāṃścetanāsamudācāra ityayamatrābhiprāyo yuktarūpaḥ syāt | ka idānīmeṣa pradveṣo yadavijñaptiḥ prakṣipyate saṃtatipariṇāmaviśeṣaścābhyupagamyate tathaivāprajñāyamānaḥ | na khalu kaścit pradveṣaḥ | kintu cittānvayakāyaprayogeṇa kriyāparisamāptau tābhyāṃ pṛthagbhūtaṃ dharmāntaraṃ prayojayiturutpadyata iti notpadyate paritoṣaḥ | yatkṛtaprayogasaṃbhūtā tu kriyāparisamāptistasyaiva tannimittaḥ saṃtatipariṇāmo bhavatīti bhavati paritoṣaḥ | cittacaitasaṃtānāccāyatyāṃ phalotpatteḥ | uktaṃ cātra | kimuktam | “vijñaptyabhāvād” ity evamādi | tadabhāvādavijñapterabhāvaḥ | yad apy uktaṃ “dharmāyatanasyārūpitvaṃ yasmānnoktam” iti | tadyadevātra rūpamanidarśanamapratighaṃ coktaṃ tadevāstu dharmāyatanaparyāpannam | yad apy uktamaṣṭāṅga āryamārgo na syād iti | aṅgaṃ tāvad ācakṣva | kathaṃ mārgasamāpannasya samyagvākkarmāntājīvā bhavant_iti | kimasau vācaṃ bhāṣyate kriyāṃ vā karoti cīvarādīn vā paryeṣate | nety āha | kiṃ tarhi | tadrūpāmanāsravāmavijñaptiṃ pratilabhate | yasyāḥ pratilambhādvyutthito ’pi na punar mithyāvāgādiṣu pravartate samyagvāgādiṣu ca pravartate | ato nimitte naimittikopacārādavijñaptau tadākhyā kriyate | yadyevamihāpyevaṃ kiṃ na gṛhyate mārgasamāpanno vināpyavijñaptyā tadrūpamāśayaṃ ca āśrayaṃ ca pratilabhate yasya pratilambhāt vyutthito ’pi na punar mithyāvāgādiṣu pravartate samyagvāgādiṣu ca pravartate | ato nimitte naimittikopacāraṃ kṛtvā aṣṭau mārgāṅgāni vyavasthāpyanta iti | aparastvāha | tadakriyāmātramatrāṅgamuktaṃ syāt | yadasāvāryamārgasāmarthyādakriyāniyamaṃ pratilabhate taccānāsravamārgasaṃniśrayalābhādanāsravaṃ syāt | na hi sarvatra dravyamanto dharmāḥ parisaṃkhyāyante | tadyāthā ’ṣṭau lokadharmāḥ lābho ’lābhaḥ yaśo ’yaśaḥ nindā praśaṃsā sukhaṃ duḥkham iti | nacātra cīvarādīnā malābho nāmāsti dravyāntaram | prātimokṣasaṃvaro ’pi syāt yayā cetanayā vidhipūrvaṃ kṛtvā ’bhyupagamaḥ pratiṣiddhātkarmaṇaḥ kāyavācau saṃvṛṇoti | anyacittona saṃvṛtaḥ syād iti cet | na | tadbhāvanayā kriyākāle smarataḥ tatpratyupasthānāt setubhāvo ’pi syād akriyāṃ pratijñāṃ saṃsmṛtya saṃsmṛtya lajjito dauḥśīlyākaraṇāt ity arthameva ca tasyāḥ samādānam | yadi punar avijñaptereva dauḥsīlyaṃ pratibadhnīyāt na kaścitmuṣitasmṛtiḥ śikṣāṃ bhindyāt | alaṃ vistareṇāstyeva dravyāntaramavijñaptirūpati vaibhāṣikāḥ |

釋曰。於經(10)中説。色有三種。有三處能攝諸色。有色有顯(11)有礙。有色無顯有礙。有色無顯無礙。佛説(12)有無流色。如經言。何者無流法。若色過去(13)現世未來。於中欲不起瞋不起。乃至於識亦(14)爾。説此名無流法。若除無教色。則無無顯(15)無礙色及無流色。經中又説増長。如經言。若(16)善男子善女人。有信根與七種有攝福徳業(17)處相應。若行若住若臥若覺。恒時平等。福徳(18)増長。福徳相續。與無攝相應亦爾。若離無(19)教。異縁心人。福徳業處不應有増長。若人自(20)不作但教他作。若無無教業道不應成。何以(21)故。令他教業非是業道。非自所作業故。若已(22)作此性無差別故。亦非佛世尊説。比丘諸法(23)是外入。非十一入所攝。謂無顯無礙。不説無(24)色。此言則成無用。若不見無教色在法入攝。 (25)若離無教色。聖道不成八分。若人入觀正語(26)正業正命。不相應故。若爾此經所説云何經(27)言。若人如此知如此見。正見至修習圓滿。正(28)覺正進正念正定。先時正語正業正命。已清(29)淨離染汚。此言約先循世道離欲。故作此(227a1)説。若無無教色。波羅提木叉戒亦不應成。何(2)以故。從受戒後此戒即無。謂能成異縁心(3)人。爲比丘比丘尼等。於經中説。遠離戒爲塘。(4)能遮邪戒故。若此無不應成塘。由此等證故(5)知實有無教色。此中經部師説。此證甚多種(6)種希有。理實不然。何以故。是汝所説。由三(7)種色故。有無教色。此中先舊觀行師説。諸觀(8)行人有定境界。色由定威力生起。此色非眼(9)境故説無顯。不遮處所故説無礙。若汝言。此(10)云何名色。此難於無教亦同。是汝所説。由説(11)無流色故。有無教色。此義同前。此色由定(12)威力生。在無流定中。爲境界故。觀行人説。此(13)爲無流色。有餘師説。阿羅漢色及外色名無(14)流色。非流依止故。若爾經中云何説。何者有(15)流法。謂一切眼一切色。廣説如經。此色非流(16)對治故。説名有流。由此別義。此色可説有(17)流。可説無流。若爾何有相雜過失。由此相(18)此色成有流。不由此相更成無流。於中有何(19)相雜。若色入一向有流。此經中云何簡別説。(20)經言有流色者。若色有取心堅覆藏所依。廣(21)説如經。是汝所説。由福徳増長者。此中先(22)舊師説。此是法爾。如如施主。所施財物。受(23)者受用。如此如此。由受者功徳勝劣故。由(24)財物利益勝劣故。若施主心異縁。由先縁施(25)故意所熏修故。是時相續至得微細轉異勝(26)類。由此於未來時。爲生多少果報相續功(27)能。約此義故。説福徳増長福徳相續。若汝言。(28)由別相續勝劣。於異縁心人別相續轉異。今(29)云何得成。此執與無教同。由別相續勝劣。於(227b1)別相續中有別法名無教。此云何得成。於無(2)攝福徳業處。此云何有。由數數修習。能縁此(3)爲境故意故。於夢時此亦得隨相續並起。若人(4)説有教。於無攝福徳業處。於中既無有教業。(5)云何得有無教。有餘師説。於有攝福徳業處。(6)由數數修能縁此爲境故意故。無教得生。若(7)爾云何。於經中説。若比丘。有戒有善法。食(8)施主一食已。修無量心定。由身證觸依。此中(9)住因。此生能施施主無量福徳無量善流。安(10)樂之食。應信求如此。此中是時有何故意差(11)別。是故相續轉異勝類。此義如理。是汝所(12)説。若人教他業道。云何成者。此中經部師説。 (13)由此人立教損害他差別成故。於能教人相(14)續中微細轉異勝類得生。由此轉異。於未來(15)中此相續爲生多少果報。則有功能。若人(16)自作事果究竟時。應知此義如前。此相續轉(17)異勝類。説名業道。於果立因名故。説此爲身(18)口業者。是身口二業果故。譬如説有無教人。(19)於無教立身口業名。大徳説。於所取陰中。由(20)三時故意起故。此人爲殺生罪所觸。謂我今(21)必應殺正殺已殺。若此故意生。由此量業道(22)不得成就。何以故。勿自父母等未被害。由妄(23)分別殺故無間業成。若自殺起如此等故意。(24)業道則成。若作如此意則應道理。汝何憎嫉(25)心偏撥無教。信受相續轉異勝類。二倶非所(26)解。無憎嫉心雖然由隨故意身加行業道究(27)竟故。若已成此別法。異於二依能行人生。此(28)義不生愛樂。若由故意起加行事生究竟。因(29)此事相續轉異勝類。成此義則生愛樂。從心(227c1)心法相續。未來果報生故。是汝所説。由無有(2)教業故。無教則無。如此等義於前已答。是汝(3)所説。由不説法入非色。此言已答。無顯無礙(4)是定境色即法入攝。是汝所説。八分聖道不(5)應成者。善友請汝。爲説此義。若人入觀修(6)道。正語正業正命。云何應有此人説言。作(7)業求覓衣食不。不爾云何此人得如此相無(8)流無教。由得此分。後時出觀。則不更行邪語(9)等事。必能恒行正語等分。是故由於因立果(10)名。説無教爲正語等分。若爾此中云何不執(11)如此。若人入觀修道。離無教得如此相。謂故(12)意及依止。由得此二。後出觀時。不更行邪(13)語等事。恒行正語等分。是故由於因立果名(14)故。得安立聖道八分。有餘師説。此中唯不作(15)爲量。説名三分。由此聖道勢力。此人必得(16)定。不更作邪語等。此定不作。由得無流道爲(17)依止。説名無流。何以故。於一切處。不定應數(18)實有體法。譬如八世法。一得二不得三好聞(19)四惡聞五讃六毀七樂八苦。此中不得衣服(20)等。非實有別物。亦被數於餘處亦爾。波羅提(21)木叉戒等亦爾。有信求心人。由故意先作受(22)方便。於如所遮業。護持身口。若汝言。心異(23)縁時。即無復戒。是義不然。由數習此。故意(24)欲犯惡事時。是人憶本故意護持。即起塘義。(25)亦有憶持。先不作惡誓。起慚羞心故。不破禁(26)戒。此即塘義。是故依師受不作惡。若如汝(27)所言。唯無教業。能遮斷犯戒失則應無人忘(28)念破戒。且止廣諍。毘婆沙師説。有別物。色(29)爲性。名無教。

(2)論曰。以契經説色有三種。此三爲處攝一(3)切色。一者有色有見有對。二者有色無見(4)有對。三者有色無見無對。又契經中説有(5)無漏色。如契經説。無漏法云何。謂於過(6)去未來現在諸所有色不起愛恚。乃至識亦(7)然。是名無漏法除無表色何法名爲無見(8)無對及無漏色。又契經説有福増長。如契(9)經言。諸有淨信。若善男子或善女人成就(10)有依七福業事。若行若住若寐若覺。恒時(11)相續福業漸増福業續起。無依亦爾。除無(12)表業。若起餘心或無心時。依何法説福(13)業増長。又非自作。但遣他爲。若無無表業(14)不應成業道。以遣他表非彼業道攝。此(15)業未能正作所作故。使作所作已。此性(16)無異故。又契經説。苾芻當知。法謂外處。是(17)十一處所不攝法無見無對。不言無色。若(18)不觀於法處所攝無表色者。此言闕減便(19)成無用。又若無無表應無八道支。以在(20)定時語等無故。若爾何故契經中言。彼如(21)是知彼如是見。修習正見正思惟正精進(22)正念正定皆至圓滿。正語業命先時已得(23)清淨鮮白。此依先時已得世間離染道説。(24)無相違過。又若撥無無表色者。則亦應無(25)有別解脱律儀。非受戒後有戒相續雖(26)起異縁心而名苾芻等。又契經説。離殺(27)等戒名爲隄塘戒。能長時相續堰遏犯戒(28)過故。非無有體可名隄塘。由此等證知(29)實有無表色。經部師説。此證雖多種種希(30)奇。然不應理。所以然者。所引證中且初經(69b1)言有三色者。瑜伽師説。修靜慮時定力所(2)生定境界色。非眼根境故名無見。不障處(3)所故名無對。若謂既爾如何名色。釋如是(4)難與無表同。又經所言無漏色者。瑜伽師(5)説。即由定力所生色中依無漏定者即(6)説爲無漏。有餘師言。無學身色及諸外色皆(7)是無漏。非漏依故得無漏名。何故經言有(8)漏法者諸所有眼乃至廣説。此非漏對治(9)故得有漏名。是則此應言有漏亦無漏。若(10)爾何過。有相雜失。若依此理説爲有漏。曾(11)不依此説爲無漏。無漏亦然。有何相雜。若(12)色處等一向有漏。此經何縁差別而説。如説(13)有漏有取諸色心栽覆事。聲等亦爾。又經所(14)説福増長言。先軌範師作如是釋。由法爾(15)力福業増長。如如施主所施財物。如是如是(16)受者受用。由諸受者受用施物功徳攝益(17)有差別故。於後施主心雖異縁而前縁施(18)思所熏習。微細相續漸漸轉變差別而生。由(19)此當來能感多果。故密意説恒時相續福(20)業漸増福業續起。若謂如何由餘相續徳益(21)差別令餘相續心雖異縁而有轉變。釋此(22)疑難與無表同。彼復如何由餘相續徳益(23)差別令餘相續別有眞實無表法生。若於(24)無依諸福業事如何相續福業増長。亦由數(25)習縁彼思故。乃至夢中亦恒隨轉。無表論者。(26)於無依福既無表業。寧有無表。有説。有依(27)諸福業事。亦由數習縁彼境思故説恒時(28)相續増長。若爾經説。諸有苾芻具淨尸羅成(29)調善法受他所施諸飮食已。入無量心定(69c1)身證具足住。由此因縁應知施主無量福善(2)滋潤相續。無量安樂流注其身。施主爾時福(3)恒増長。豈定常有縁彼勝思。是故所言思(4)所熏習微細相續漸漸轉變差別而生。定爲(5)應理。又非自作但遣他爲業道如何得(6)成滿者。應如是説。由本加行。使者依教所(7)作成時。法爾能令教者微細相續轉變差別(8)而生。由此當來能感多果。諸有自作事究竟(9)時。當知亦由如是道理。應知即此微細相(10)續轉變差別名爲業道。此即於果假立因(11)名。是身語業所引果故。如執別有無表。論(12)宗無表亦名身語業道。然大徳説。於取蘊(13)中由三時起思爲殺罪所觸。謂我當殺正(14)殺殺已。非但由此業道究竟。勿自母等實未(15)被害由謂已害成無間業。然於自造不(16)誤殺事。起如是思殺罪便觸。若依此説非(17)不應理。何於無表偏懷憎嫉定撥爲無。(18)而許所熏微細相續轉變差別。然此與彼倶(19)難了知。今於此中無所憎嫉。然許業道是(20)心種類。由身加行事究竟時。離於心身於(21)能教者身中別有無表法生。如是所宗不(22)令生喜。若由此引彼加行生事究竟時。即(23)此由彼相續轉變差別而生。如是所宗可令(24)生喜。但由心等相續轉變差別。能生未來(25)果故。又先已説。先説者何。謂表業既無寧(26)有無表等。又説法處不言無色。由有如(27)前所説定境無見無對法處攝色。又言道支(28)應無八者。且彼應説。正在道時如何得有(29)正語業命。爲於此位有發正言起正作(70a1)業求衣等不。不爾。云何。由彼獲得如是(2)種類無漏無表故。出觀後由前勢力能起三(3)正不起三邪。以於因中立果名故。於無(4)表立語業命名。若爾云何不受此義。雖無(5)無表而在道時。獲得如斯意樂依止。故出(6)觀後由前勢力。能起三正不起三邪。以(7)於因中立果名故。可具安立八聖道支。有(8)餘師言。唯説不作邪語等事以爲道支。謂(9)在定時由聖道力便能獲得決定不作。此(10)定不作依無漏道而得安立故名無漏。非(11)一切處要依眞實別有法體方立名數。如(12)八世法。謂得不得及與毀譽稱譏苦樂。非此(13)不得衣食等事別有實體。此亦應然。別解脱(14)律儀亦應准此。謂由思願力先立要期。能(15)定遮防身語惡業。由斯故建立別解脱律(16)儀。若起異縁心應無律儀者。此難非理。 (17)由熏習力欲起過時憶便止故。戒爲隄塘(18)義亦應准此。謂先立誓限定不作惡。後數(19)憶念慚愧現前。能自制持令不犯戒。故隄塘(20)義由心受持。若由無表能遮犯戒。應無失(21)念而破戒者。且止此等衆多諍論。毘婆沙師(22)説。有實物名無表色。是我所宗。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

yady asti tac ca mahābhūtāny upādāyety uktam tat kim vijñaptimahābhūtānyevopādāyāvijñaptir utpadyate athānyāni | anyānyeva sā mahābhūtānyupādāyotpadyate | na hi saiva sāmagrī sukṣmaphalā caudārikaphālā ca yujyate | kiṃ khalu yadātanī vijñaptistadātanānyeva sā mahābhūtānyupādāya vartate | sarvamupādāyarūpaṃ prāyeṇaivaṃ kiñcittu vartamānamanāgataṃ cātītāni mahābhūtānyupādāya | kiṃ punas tad iti |

此若有前已説。此依止四大(228a1)生。爲依有教四大生。爲不爾。依別四大生。 (2)何以故。此一和合。有細麁二果。無如此義。無(3)教所依四大。與有教四大同時起。不一切所(4)造色。若現世若未來。多依過去四大生。此(5)所依云何。

前説無表(23)大種所造性。爲表大種造。爲有異耶。頌(24)曰(25)此能造大種　異於表所依(26)論曰。無表與表異大種生。所以者何。從一(27)和合有細麁果不應理故。如表與大心(28)同時生。無表亦然。爲有差別。一切所造色(29)多與大種倶時而生。然現在未來亦有少分(70b1)依過去者。少分者何。

. . . . . .

kṣaṇādūrdhvamavijñaptiḥ kāmāptātītabhūtajā || 4.4 ||

偈曰。刹那後無教。欲過去大生。

頌曰(2)欲後念無表　依過大種生

.

prathamāt kṣaṇādūrdhvamavijñaptiḥ kāmāvacarī atītāni mahābhūtānyupādāyotpadyate | tānyasyā āśrayārthena bhavanti | pratyutpannāni śarīramahābhūtāni saṃniśrayārthena | pravṛtyanuvṛttikāraṇatvād yathākramam | cakrasyeva bhūmau saparivartamānasya pāṇyāvedhabhūmipradeśau |

(6)釋曰。從初刹那後。欲界無教。依止過去四大(7)生。是四大作此生依止。是身現世四大爲相(8)續依止。是二四大。次第爲此生流因故。譬如(9)輪行於地。以手轉之。以地爲依處。

(3)論曰。唯欲界繋初刹那後所有無表從過大(4)生。此爲所依無表得起。現身大種但能爲(5)依。爲轉隨轉因。隨其次第如輪行於(6)地手地爲依。

. . . .

atha kutastyāni mahābhūtānyupādāya kutastyaṃ kāyavākkarma |

所依止四(10)大是何地。能依止身口業是何地。

何地身語業何地大所造。

.

svāni bhūtāny upādāya kāyavākkarma sāsravam |

偈曰。依止(11)自四大。身口業有流。

頌(7)曰(8)有漏自地依　無漏隨生處

.

kāmāvacaraṃ kāyavākkarmaṃ kāmāvacarāṇyeva mahābhūtānyupādāya evaṃ yāvaccaturthadhyānabhūmikaṃ tadbhūmikānyevopādāya |

釋曰。欲界身口業。但(12)依欲界四大生。如此乃至第四定身口業。依(13)止第四定四大生。

(9)論曰。欲界所繋身語二業。唯欲界繋大種所(10)造。如是乃至第四靜慮身語二業。唯是彼地(11)大種所造。

.

anāsravaṃ yatra jātaḥ

偈曰。無流隨生處。

See the full verse quoted previously

.

asravaṃ tu kāyavākkarma yasyāṃ bhūmau jātas tad utpādayati tadbhūmikāny upādāya tadveditavyam | dhātvapatitatvād anāsravāṇāṃ ca bhūtānām abhāvāt tadvalena cotpatteḥ | tatra vijñaptyavijñaptyākhyakarmaṇī veditavye |

釋曰。(14)若無流身口業。隨地受生人所得。應知即依(15)此地四大生。由不墮於界故。無流四大無故。(16)由彼力生故。此中有教無教二業應知。

若身語業是無漏者。隨生此地(12)應起現前。即是此地大種所造。以無漏法不(13)墮界故。必無大種是無漏故。由所依力無(14)漏生故。此表無表其類是何。復是何類大種(15)所造。

. . .

avijñaptir anupāttikā || 4.5 ||
naiḥṣyandikī ca sattvākhyā

偈曰。(17)無教非心取。流果衆生名。

頌曰(16)無表無執受　亦等流情數
(17)散依等流性　有受異大生
(18)定生依長養　無受無異大
(19)表唯等流性　屬身有執受

.

kiñca

.

niṣyandopāttabhūtajā |

流心取大生。

See the full verse quoted previously

.

naiḥṣyandikāny eva bhūtāny upādāya cittacaittāni copādāyāvijñaptir bhavati | asamāhitabhūmikāyā eṣa prakāraḥ |

釋曰。(18)無教者其相云何。非心心法。依止等流果。(19)似因故。衆生法故。等流果心心法所取四大。(20)依此無教生非定地。無教品類如此。定地云(21)何。

(20)論曰。今此頌中先辯無表是無執受。無變礙(21)故。亦等流性。亦言顯此有是刹那。謂初無(22)漏。餘皆等流性。謂同類因生。此唯有情。依(23)内起故。於中欲界所有無表。等流有受別異(24)大生。異大生言。顯身語七一一是別大種所(25)造。

. .

samādhijaupacayikānupātābhinnabhūtajā || 4.6 ||

偈曰。定生増長果。無取異大生。

See the full verse quoted previously

.

dhyānānāsravasaṃvarāvijñaptiḥ samādhijā | sā samādhisaṃbhūtāny aupacayikāny anupātāni ca mahābhūtāny upādāyotpadyate abhinnāni ca yāny eva ca bhūtāny upādāya prāṇātipātād viratir utpadyate tāny eva yāvat saṃbhinnapralāpāt | kiṃ kāraṇam | cittavat bhūtābhedāt | prātimokṣasaṃvare tv anyānyāni mahābhūtāny upādāya saptāvijñaptayo bhavanti | vijñaptis tu naiḥṣyandikī | upāttā tu kāyikī | kiṃ punar iyaṃ vijñaptir utpadyamānā pūrvakasya saṃsthānasya saṃtānaṃ bādhitvotpadyate utāho na | kiñcātaḥ yadi bādhitvotpadyate | na | vipākarūpasya_cchinnasya punaḥ pravandhādavaibhāṣikīyaṃ prāpnoti | athābādhitvā | katham ekasmin bhūtasaṃghāte saṃsthānadvayaṃ sidhyati | anyāny eva tāni naiḥṣyandikāni tadānīm upajāyante yāny upādāya vijñaptir bhavati | evaṃ tarhi yad yad evāṅgaṃ niśrityotpadyate vijñaptis tena tenāṅgena mahīyasā bhavitavyam | tanmahābhūtair abhivyāpanāt | anabhivyāpane ca punaḥ kathaṃ kṛtsnāṅgena vijñapayet | śuṣiratvāt kāyasyāsti teṣām avakāśaḥ |

釋曰。定(22)無教無流無教。皆從定心生。依定所生増長。(23)非心所取。不異四大生。不異者。若依止此四(24)大。離殺生無教生。即依此四大。乃至離無(25)義語無教生。云何如此。如心四大不異故。於(26)波羅提木叉戒中。各各依四大。七無教戒。生(27)有教色等流。若屬身是心所取。此有教色若(28)生。爲破前相貌相續起爲不。若爾何有。若破(29)前後生果報色。已斷由更相續故。則違毘婆(228b1)沙執。若不破而生。云何於一四大聚中。有二(2)相貌起。是時有別等流四大生。依此有教色(3)生。若爾依隨一身分。有教色生。此分則應大(4)本。彼四大所遍滿故。若不遍滿。云何由具分(5)起有教色。由身空故。故彼有處。

定生無表差別有二。謂諸靜慮無漏律儀。 (26)此二倶依定所長養無受。無異大種所生。無(27)異大言。顯此無表七支同一具四大種所生。 (28)所以者何。所依大種如心唯一無差別故。 (29)應知有表唯是等流。 See the previous record 此若屬身是有執受。餘(70c1)義皆與散無表同。表業生時爲要破壞本身(2)形量。爲不爾耶。若爾何失。若破壞者。異熟(3)色斷應可更續。是則違越毘婆沙宗。若不(4)破壞如何得有一身處所二形量成。有別(5)新生等流大種。造有表業不破本身。若爾(6)隨依何身分處起有表業應大於本。新生(7)大種遍増益故。若不遍増益。如何遍生表。 (8)身有孔隙故得相容。

. . . . . . . . . . . . . . . .

tat khalv etat karma paryāyeṇa dvividhaṃ trividhaṃ pañcavidhaṃ cottam |

此業由別義(6)説。有二種三種五種。

已辯業門二三五別。(9)此性界地差別云何。

.

此中無教有二種一善(7)二惡。

See the commentary after next verse

. . . . .

nāvyākṛtāsty avijñaptiḥ

偈曰。無無記無教。

頌曰(10)無表記餘三　不善唯在欲
(11)無表遍欲色　表唯有伺二
(12)欲無有覆表　以無等起故

.

kiṃ kāraṇam |

釋曰。云何如此。

(13)論曰。無表唯通善不善性無有無記。所以(14)者何。

.

avyākṛtaṃ hi cittaṃ durbalamato na śaktaṃ balavat karmākṣeptuṃ yan niruddhe ’pi tasminn anuvadhnīyāt |

無(8)記心力弱。是故不能引生有力業。若因已滅。(9)此等流果恒相續起。

以無記心勢力微劣。不能引發強業(15)令生。可因滅時果仍續起。

.

tridhā ’nyat

偈曰。餘三

See the full verse quoted previously

.

anyatkarma trividham | kuśalākuśalāvyākṛtam | kiṃ tadanyat | vijñaptiś cetanā ca |

釋曰。餘業有(10)三種。謂善惡無記。何者是餘。謂有教及故(11)意。

所言餘者謂表(16)及思。三謂皆通善惡無記。

.

aśubhaṃ punaḥ |
kāme

偈曰。復不善欲中。

See the full verse quoted previously

.

akuśalaṃ vastu karma kāmahātau veditavyam | nānyatra | akuśalamūlānāṃ prahīṇatvād āhrīkyānapatrāpyayoś ca | kuśalāvyākṛtaṃ tu sarvatrā prativedhāt | tatra

釋曰。若惡業應知唯(12)於欲界中非餘界。三惡根及無漸無羞滅故。 (13)若善無記一切處有。以不遮故。

於中不善在欲(17)非餘。已斷不善根無慚無愧故。善及無記(18)諸地皆有。以於頌中不別遮故。

. . . .

rūpe ’pyavijñaptiḥ

偈曰。色無(14)教。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。若色界有無教。何況欲界。於無色(15)界無。無四大故。若是處有身口生。此中有身(16)口護戒。若爾若人身在欲色界。入四無色定。(17)應有無教。譬如無流無教。是義不然。此不(18)墮三界故。通無色界無教。不應依止不等類(19)四大生。背一切色故。故無色界定不能引生(20)色。制伏色相故。持戒爲對治破戒。破戒但是(21)欲界法。於欲界由四種遠。無色界最遠。謂依(22)止取相境界對治故。是故於中無無教。毘婆(23)沙師説如此。

欲色二界(19)皆有無表。以無色中無大種故。隨於何處(20)有身語轉。唯是處有身語律儀。若爾身生(21)欲色二界入無色定應有律儀。如起無漏(22)心有無漏無表。不爾以彼不墮界故。於(23)無色界若有無表。應有無表非大種生。不(24)可説言有漏無表以別界地大種爲依。又(25)背諸色入無色定故彼定中不能生色。由(26)彼定有伏色想故。毘婆沙師作如是説。爲(27)治惡戒故起尸羅。唯欲界中有諸惡戒。無(28)色於欲具四種遠。一所依遠。二行相遠。三(29)所縁遠。四對治遠。故無色中無無表色。

. . . . . . . . .

vijñaptiḥ savicārayoḥ || 4.7 ||

偈曰。有教有觀二。

See the full verse quoted previously

.

vijñaptistu savicārayoreva bhūmyoḥ | kāmadhātau prathame ca dhyāne na tata ūrdhvam |

釋曰。是有(24)教色。於有觀二地中有。謂欲界及初定。上去(25)皆無。

表色(71a1)唯在二有伺地。謂通欲界初靜慮中。非上(2)地中可言有表。

.

kāme ’pi nivṛtā nāsti

偈曰。欲無無記教。

See the full verse quoted previously

.

nivṛtā tu vijñaptiḥ kāmadhātāv api nāsti | brahmaloka evāsti | mahābrāhmaṇo hi śāṭhyasamutthitaṃ kāyakarma śrūyate | sa hi svaparṣanmadhye āyuṣmato ’śvajitaḥ kṣepārthamātmānaṃ kṣiptavāt | tata ūrdhvamasatyāṃ vāgvijñaptau kathaṃ tatra śabdāyatanaṃ bāhyamahābhūtahetukam | anye punar āhuḥ | dvitīyādiṣv api dhyāneṣu vijñaptir astyanivṛtāvyākṛtā | na kuśalā na kliṣṭā | kiṃ kāraṇam | na hi teṣūpapannastajjātīyamadhobhūmikaṃ cittaṃ saṃmukhīkaroti yena tāṃ vijñaptiṃ samutthāpayet | nyūnatvāt prahīṇatvacca | pūrvam eva tu varṇayanti | kiṃ punaḥ kāraṇam ūrdhvaṃ brahmalokānnāsti vijñaptiḥ kāmadhātau ca nivṛktāvyākṛtā nāsti |

釋曰。於欲界無有(26)覆無記有教。於梵處則有。何以故。曾聞大(27)梵王有語從諂曲生。此於自大集中。爲避淨(28)命阿輸實難讃歎自身。若爾從第二定以上。(29)若無言説云何有聲入。以外四大爲因故有(228c1)聲入。餘師説。於第二定等亦有言語。但是無(2)覆無記。無善無染汚何以故。若人生彼處。如(3)此類下地心。不能引令現前。爲生身口。有教(4)業最麁下故。已棄捨故。前義是彼所説。復有(5)何因。離梵處於上無有教業。於欲界無有覆(6)無記有教業。

有覆無記表。欲界定無。唯(3)於梵世中可得説有。曾聞大梵有誑諂言。 (4)謂自衆中爲避馬勝所徴問故。矯自歎等。 (5)上地既無言何得有聲處。有外大種爲因(6)發聲。有餘師言。上三靜慮亦有無覆無記表(7)業。無善無染。所以者何。非上地生能起下(8)地善及染心發身語表。劣故斷故。前説爲(9)善。復以何因二定以上都無表業。於欲界(10)中無有有覆無記表業。

. . . . . . . . . .

samutthānam asadyataḥ |

偈曰。縁起無有故。

以無發業等起心(11)故。[See the aslo full verse quoted previously]

.

savitarkavicāreṇa hi cittena vijñaptiḥ samutthāpyate | tacca dvitīyādiṣu dhyāneṣu nāsti bhāvanāprahātavyena cotthāpyate | darśanaprahātavyasyāntarmukhapravṛttatvāt | tacca kāmadhātau nivṛtavyākṛtaṃ nāsti |

釋曰。若有(7)覺觀心。能起身口有教業。此心於第二定等(8)則無。此若起必由修道所滅心起。見諦所滅(9)心。依内門起故。是故於欲界中。無有覆無記(10)身口二業。

有尋伺心能發表業。二定以上都無此(12)心。又發表心唯修所斷。見所斷惑内門轉故。 (13)以欲界中決定無有有覆無記修所斷惑。是(14)故表業上三地都無。欲界中無有覆無記表。

. . . .

爲由隨發起。應知諸法善惡性爲(11)不爾非。云何。由四種因。一眞實。二自性。三(12)相應。四發起。此中

(15)爲但由等起令諸法成善不善性等。不爾。 (16)云何。由四種因成善性等。一由勝義。二由(17)自性。三由相應。四由等起。何法何性由何(18)因成。

. . .

paramārthaśubho mokṣaḥ

偈曰。解脱眞實善。

頌曰(19)勝義善解脱　自性慚愧根
(20)相應彼相應　等起色業等
(21)翻此名不善　勝無記二常

.

nirvāṇaṃ hi sarvaduḥkhavyupaśamaḥ | tataḥ paramakṣematvāt paramārthena kuśalamārogyavat |

釋曰。(13)涅槃者。一切苦寂靜。最極平安故。是眞實(14)善。譬如無病。

(22)論曰。勝義善者。謂眞解脱。以涅槃中最極安(23)隱衆苦永寂猶如無病。

.

svato mūlahyar patrapāḥ || 4.8 || trīṇi kuśalamūlāni | hriścāpatrapyaṃ ca svabhāevna kuśalāni anyasaṃprayogasamutthanānapekṣatvāt | pathyauṣadhavat |

偈曰。自性根慚羞。釋曰。根謂(15)三善根慚及羞。此法由自性是善。不觀別相(16)應發起因故。譬如良藥。

See the full verse quoted previously 自性善者。謂慚愧根。(24)以有爲中唯慚與愧及無貪等三種善根。不(25)待相應及餘等起。 See the previous record 體性是善猶如良藥。

. . . .

saṃprayogeṇa tadyuktāḥ

偈曰。相應彼雜故。

See the full verse quoted previously

.

tair eva kuśalamūlahyar patrāpyaiḥ saṃprayuktā dharmāḥ saṃprayogeṇa kuśalāstair asaṃprayuktānāṃ kuśalatvābhāvādauṣadhamiśrapānīyavat |

t(17)釋曰。與三善根及慚羞。相應諸法。由相雜(18)故是善。若彼不與此相應則無善性。譬如良(19)藥雜水。

相(26)應善者。謂彼相應。以心心所要與慚愧善(27)根相應方成善性。若不與彼慚等相應。善(28)性不成。如雜藥水。

.

samutthā nāt kriyādayaḥ |

偈曰。發起有教等。

See the full verse quoted previously

.

kāyavāvakkarmaṇi cittaviprayuktāś ca saṃskārajātyādayaḥ prāptinirodhāsaṃjñisamāpattayastair eva kuśalamūlādisaṃprayuktai dharmaḥ samupasthāpitāḥ samutthānena kuśalāḥ | auṣadhapānīyasaṃbhūtadhātrīkṣīravat | prāptīnāṃ tu visabhāgacittasamutthāpitānāṃ kathaṃ kuśalatvam iti vaktavyam | tadyathā vicikitsayā kuśalamūlapratisaṃdhānaṃ dhātupratyāgamaparihāṇibhyāṃ ca | yathā ca kuśalamuktaṃ tato

釋曰。身業口業。(20)及心不相應諸行。與善根等相應法所發起。(21)由發起故是善。譬如煮良藥汁所成乳。諸至(22)得等非同類心所發起。云何是善性。由此義(23)故善。如所説四種善。

等起善者。謂身語業不(29)相應行。以是自性及相應善所等起故。如(71b1)良藥汁所引生乳。若異類心所起得等云(2)何成善。此義應思。如説善性四種差別。

. . . . .

viparyayeṇākuśalaṃ

偈曰。翻此四名惡。

See the full verse quoted previously

.

kathaṃ kṛtvā | saṃsāraḥ paramārthenākuśalaḥ | sarvaduḥkhapravṛttyātmakatvena paramākṣematvāt | akuśalamūlāhrīkyānapatrāpyāṇi svabhāvataḥ | tatsaṃprayuktā dharmāḥ saṃprayogataḥ | tatsamutthāpitāḥ kāyavākkarmajātyādiprāptayaḥ samutthānataḥ vyādhyapathyauṣadhādibhir ūpameyāḥ | evaṃ tarhi na kiñcitsāsravamavyākṛtaṃ bhaviṣyati kuśalaṃ vā | saṃsārābhyantaratvāt | paramārthata evam uktaṃ vipākaṃ tu prati yatsāsravaṃ na vyākriyate tadavyākṛtam ity ucyate | iṣṭavipākaṃ ca kukśalam ity ucyate | yadi tu paramārthenāvyākṛtaṃ mṛgyate tat |

釋(24)曰。云何名四惡。生死名眞實惡。生一切苦爲(25)體。最極不平安故。譬如有疾。三惡根及無(26)慚無羞。名自性惡。不觀餘因成故。譬如惡毒。(27)與彼相應諸法由相應故名惡。譬如惡毒雜(28)水。彼法所發起。身口二業。生等及至得。由(29)發起故名惡。譬如煮惡毒汁所成乳。若爾無(229a1)一有流法應成無記或成善。皆入生死内故。 (2)如汝所言。實皆如此。若有流法。於果報不可(3)記。説名無記。若有流法。於可愛果報有記(4)説名善。若眞實無記。必應尋求。

不(3)善四種與此相違。云何相違。勝義不善。謂生(4)死法。由生死中諸法皆以苦爲自性極不(5)安隱猶如痼疾。自性不善。謂無慚愧三不善(6)根。由有漏中唯無慚愧及貪瞋等三不善根。(7)不待相應及餘等起。體是不善猶如毒藥。(8)相應不善。謂彼相應。由心心所法要與無慚(9)愧不善根相應。方成不善性。異則不然。如(10)雜毒水。等起不善。謂身語業不相應行。以(11)是自性相應不善所等起故。如毒藥汁所(12)引生乳。若爾便無一有漏法是無記或善。皆(13)生死攝故。若據勝義誠如所言。然於此中(14)約異熟説。諸有漏法若不能記異熟果者(15)立無記名。於中若能記愛異熟説名爲善(16)故無有過。勝義無記。

. . . . . .

paramāvyākṛte dhruve || 4.9 ||

偈曰。實無(5)記二常。

See the full verse quoted previously

.

dve asaṃskṛte niṣparyāyeṇānivṛtāvyākṛte | ākāśamapratisaṃkhyānirodhaś ca | idaṃ vicāryate | yadi samutthānavaśātkuśalākuśalatvaṃ kāyavākkarmaṇaḥ kiṃ na mahābhūtānām | karmaṇi hi kartturabhiprāyo na mahābhūteṣu | samāhitasyāvijñaptau nāsty abhiprāyo na cāsamāhitaṃ cittaṃ tasyāḥ samutthāpakaṃ visabhāgabhūmikatvād iti kathaṃ tasyāḥ kuśalatvam | divyayor api vā cakṣuḥśrotrayoḥ kukśalatvaprasaṅgaḥ | karttavyo ’tra yatnaḥ | yad uktaṃ darśanaprahātavyaṃ cittaṃ vijñapterasamutthāpakam iti | kiṃ tarhi bhagavatoktaṃ “tato ’pi mithyādṛṣṭermithyāsaṃkalpaḥ prabhavati mithyā vāgmithyākarmānta” mityevamādi | aviruddhametat |

釋曰。二種無爲法。非有別方便成(6)無覆無記。謂虚空及非擇滅。此義應思。若身(7)口業。由隨發起成善惡性。四大云何。非善惡(8)性。作者於業中有故意。非於四大。若爾入定(9)觀人。於無教無故意。非寂靜心。不能發起無(10)教非同類故。云何無教成善。天耳天眼。應立(11)爲善性。於中故意所發起故。此中汝應作功(12)力。是汝所説。見諦所滅心。不能發起身口有(13)教業。此義若爾。云何佛世尊説。從邪見邪(14)覺觀。生邪語邪業等亦爾。如此等此義不相(15)違。何以故。

謂二無爲。以太虚空(17)及非擇滅。唯無記性更無異門。於此應思。 (18)若等起力令身語業成善不善。則諸大種例(19)亦應然。以作者心本欲起業。非四大種故(20)不成例。若爾定心隨轉無表。非正在定作(21)意引生。亦非散心加行引發。不同類故。如(22)何成善。或天眼耳應成善性。於如是義應(23)設劬勞。如上所言。見所斷惑内門轉故不(24)能發表。若爾何縁契經中説由邪見故(25)起邪思惟邪語邪業及邪命等。此不相違。何(26)以故。

. . . . . . . . .

samutthānaṃ dvidhā hetutatkṣaṇotthānasaṃjñitam |

偈曰。縁起有二種生因刹那起。

頌曰(27)等起有二種　因及彼刹那
(28)如次第應知　名轉名隨轉
(29)見斷識唯轉　唯隨轉五識
(71c1)修斷意通二　無漏異熟非
(2)於轉善等性　隨轉各容三
(3)牟尼善必同　無記隨惑善

.

dvividhaṃ samutthānaṃ hetusamutthānaṃ tatkṣaṇasamutthānaṃ ca | tatraiva kṣaṇe tadbhāvāt |

(16)釋曰。有教無教縁起有二種。一生因縁起。二(17)共刹那縁起。於一刹那共起故。

(4)論曰。表無表業等起有二。謂因等起。刹那(5)等起。

.

pravartakaṃ tayor ādyaṃ dvitīyamanuvartakam || 4.10 ||

偈曰。於二初(18)能生第二隨彼起。

在先爲因故。彼刹那有故。如次初名(6)轉。第二名隨轉。[See the aslo full verse quoted previously]

.

hetusamutthānaṃ pravartakamākṣepakatvāt | tatkṣaṇasamutthānamanuvartakaṃ kriyākālānuvartanāt | kimidānīṃ tasya tasyāṃ kriyāyāṃ sāmarthyam | tena hi vinā ’sau mṛtasyeva na syād ā kṣiptā ’pi satī | acittakasya tarhi saṃvarotpattau kathaṃ bhavati | sphuṭatarā tarhi sacittakasya bhavatītyetatsāmarthyam | tatra ca

釋曰。生因縁起者。唯能(19)生能引。未有令有故。共刹那縁起者。唯能隨(20)共生。於事時不相離故。此心於此事中有何(21)能。雖先被引。若離此心事則不起。譬如死(22)人。若爾若人無心。於生無教戒。此心云何有。 (23)若人有心此身口業則明了起。是此心功能。 (24)此中

謂因等起將作業時。能引(7)發故説名爲轉。刹那等起正作業時。不相(8)離故名爲隨轉。隨轉於業有何功能。雖有(9)先因爲能引發。若無隨轉者如死業應無。 (10)若爾無心如何發戒。諸有心者業起分明故(11)隨轉心於業有用。

. . . . . .

pravartakaṃ dṛṣṭiheyaṃ vijñānam

偈曰。能生見諦滅意識。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。若見諦所(25)應滅心。能爲身口業生因。何以故。能發起彼(26)覺觀生資糧故。不能隨起縁。外門起心事時。(27)此心已無故。是色若以見諦心爲縁起生。此(28)色亦是見諦滅。斯有何失。則違阿毘達磨。彼(29)藏云。與明無明不相違故。無色見諦所滅。此(229b1)立未成。何以故。是四大應成見諦滅。同心所(2)起故。此失不應有。如其非善非惡。若成如此(3)復云何。此亦不可。何以故。此色無道理成(4)見諦滅。亦不成非所滅。與明無明不相違故。 (5)是故依生因縁起。於經中説無相違。

見所斷識於發表中唯(12)能爲轉。於能起表尋伺生中爲資糧故 (13)不爲隨轉。於外門心正起業時此無有故。 (14)又見所斷若發表色此色則應是見所斷。若(15)許見斷斯有何失。是則違越阿毘達磨。又(16)明無明不相違故。有漏業色非見所斷。如(17)是道理應更成立。若爾大種亦應見斷。倶(18)見斷心力所起故。無如是過失如非善不(19)善。或復許爾理亦無違。不應許然。以諸(20)大種定非見斷及非所斷。以一切種不染汚(21)法與明無明不相違故。彼經但據前因等(22)起而作是説。故不相違。

. . . . . . . . . . . . .

ubhayaṃ punaḥ ||
mānasaṃ bhāvanāheyaṃ |

偈曰。修(6)道滅生隨起具能。

See the full verse quoted previously

.

bhāvanāheyaṃ punar manovijñānamubhayaṃ bhavati | pravarttakaṃ cānuvartakaṃ ca |

釋曰。若修道所滅意識有(7)二種。謂能生及能隨。

若五識身唯作隨(23)轉。無分別故。外門起故。修斷意識通爲二(24)種。有分別故。外門起故。

.

pañcakaṃ tv anuvartakam || 4.11 ||

偈曰。五識唯隨起。

See the full verse quoted previously, and the previous record as well

.

釋(8)曰。五識無分別故。但與身口業共一刹那起。(9)不能爲引生因。此中有四句。見諦心但是生(10)因縁起。五識但是共刹那縁起。修道所滅意(11)識具二種。一切無流。無二種如能生縁起。共(12)刹那縁起亦爾不。此義不定。

一切無漏異熟生心(25)非轉隨轉。唯在定故。不由加行任運轉故。(26)如是即成四句差別。有轉非隨轉。謂見所(27)斷心。有隨轉非轉。謂眼等五識。有轉亦隨(28)轉。謂修所斷三性意識。有非轉隨轉。謂諸(29)無漏異熟生心。轉隨轉心定同性不。此不決(72a1)定。

. . . . . .

pravartake śubhādau hi syāt tridhā ’py anuvartakam |

偈曰。於能生善(13)等。隨起有三種。

See the full verse quoted previously

.

kuśale pravartake kuśalākuśalāvyākṛtamanuvartakaṃ syāt | evam akuśale cāvyākṛte ca |

釋曰。生因縁起若善。共刹(14)那縁起。或善惡無記。生因縁起若惡無記亦(15)爾。

其事云何。謂前轉心若是善性。後隨轉識(2)通善等三。不善無記隨轉亦爾。

. .

tulyaṃ muneḥ

偈曰。於佛等或善。

See the full verse quoted previously

.

buddhasya tu bhagavatastulyaṃ pravartakenānuvartakam | kuśale kuśalamavyākṛte cāvyākṛtam |

釋曰。於佛世尊一人。(16)生因縁起共刹那縁起。此二必同。若善同善。(17)若無記同無記。

唯牟尼尊轉(3)隨轉識多分同性少有不同。謂轉若善心隨(4)轉亦善。轉心若無記隨轉亦然。

.

śubhaṃ yāvat

See the full verse quoted previously

.

kuśalaṃ vā bhavaty anuvartakam avyākṛte ’pi pravartake | na tu kadācit kuślaṃ pravartakamanuvartakaṃ cāvyākṛtaṃ bhavati | āmnāyamānā hi buddhānāṃ deśaneti | nāsti buddhānām avyākṛtaṃ cittam iti nikāyāntarīyāḥ | kuśalaikatānā hi buddhānāṃ saṃtatayo nityaṃ samāhitatvāt | uktaṃ hi sūtre

或善者。有時生因縁起無記。(18)共刹那縁起或善。無時生因縁起是善。共刹(19)那縁起是無記。何以故。諸佛正説。無時萎歇。 (20)餘部師説。諸佛世尊。無無記心。何以故。佛(21)世尊相續。一向自性是善。恒寂靜故。於經中(22)説

而或有時善(5)隨無記轉。曾無無記爲善隨轉時。以佛世(6)尊於説法等心或増長無萎歇故。有餘部(7)説。諸佛世尊常在定故。心唯是善無無記(8)心。故契經説

. . . . . .

“caran samāhito nāgastiṣṭhannāgaḥ samāhitaḥ |
svapan samāhito nāgo niṣaṇṇo ’pi samāhita” iti |

(23)那伽行寂靜　那伽倚寂靜
(24)那伽臥寂靜　那伽坐寂靜

(9)那伽行在定　那伽住在定
(10)那伽坐在定　那伽臥在定

.

anicchayā ’sya cittasyāvisaraṇādevam uktaṃ na tu na santyavyākṛtāni vipākajairyā pathikanirmāṇacittāni buddhānām iti vaibhāṣikāḥ | mānasaṃ bhāvanāheyaṃ pravartakaṃ cānuvartakaṃ cetyuktam | tatkuśalākuśalāvyākṛtaṃ sarvaṃ veditavyam |

(25)若不由諸佛意欲。餘心不起故。故説如此。(26)非有如來無記心。謂果報威儀變化心。毘婆(27)沙師説如此。前已説。若修道所滅意識。能作(28)生因縁起。及作共刹那縁起。應知此一切善(29)惡無記。

(11)毘婆沙師作如是釋。此顯佛意。若不樂散(12)心則於四威儀能常在定。然於餘位非(13)無威儀及異熟生通果心起。 No chinese

. . .

nobhayaṃ tu vipāpkajam || 4.12 ||

偈曰。果報生無二。

.

vipākajaṃ tu cittaṃ naiva pravartakaṃ nānuvartakaṃ nirabhisaṃskāravāhitvāt | kimidānīṃ yathā pravartakaṃ tathā vijñaptir āhosvidyathā ’nuvartakam | kiṃ cātaḥ | yathā pravartakaṃ cet | ihāpi nivṛtāvyākṛtā vijñaptiḥ prāpnoti | satkāyāntagrāhadṛṣṭipravartitatvāt | na vā sarvaṃ darśanaprahātavyaṃ pravartakam iti viśeṣaṇaṃ vaktavyam | yathānuvartakaṃ cet akukśalāvyākṛtacittasya prātimokṣavijñaptiḥ kuśalā na prāpnoti | yathā pravartakaṃ tathā vijñaptir natu yathā darśanaprahātavyam | bhāvanā heyāntaritatvāt | yadi nānuvartakavaśādvijñapteḥ kuśalāditvaṃ na tarhīdaṃ vaktavyam | hetusamutthānaṃ saṃdhāyoktaṃ sūtre na tatkṣaṇasamutthānam | ato nāstīha nivṛtāvyākṛtā vijñaptir iti | evaṃ vaktavyam | anyavyavahitaṃ hetusamutthānaṃ saṃdhāyoktam iti | avasitaḥ prasaṅgaḥ |

釋曰。若果報心。(229c1)不能作生因縁起。亦不能作共刹那縁起。不(2)由功用生及起相續故。今爲如能生縁起身(3)口業生。爲如共刹那縁起。若爾何有。若如能(4)生。於欲界中應有有覆無記有教業。身見邊(5)見所生起故。若爾一切見諦惑。亦無但能生(6)此中應説差別道理。若如共刹那。若人起惡(7)心或無記心有教。波羅提木叉不應成善。如(8)能生有教亦爾。不如見諦所滅。修道所滅心(9)爲隔故。若不由隨共刹那縁起。判有教善惡(10)等。不應説如此。於經中佛世尊依生因縁起(11)説。非依共刹那縁起説。是故於欲界無有覆(12)無記有教業。若爾應説。如此依別法所攝生(13)因縁起説。此諍已竟。

諸有表業成善(14)等性。爲如轉心。爲如隨轉。設爾何失。若如(15)轉者。則欲界中應有有覆無記表業。身見邊(16)見能爲轉故。或應簡別非一切種見所斷(17)心皆能爲轉。若如隨轉惡無記心倶得別解(18)脱表應非善性。於此徴難應設劬勞。應(19)言如轉心表成善等性。然非如彼見斷轉(20)心。修斷轉心爲間隔故。若表不由隨轉心(21)力成善等者。則不應言彼經但據前因等(22)起非據刹那。故欲界中定無有覆無記表(23)業。但應説言。彼經唯據餘心所間因等起(24)説故。見斷心雖能爲轉。而於欲界定無有(25)覆無記表業(26)阿毘達磨倶舍論卷第十三(27)(28)(29)(72b1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第十四(4)　　尊者世親造(5)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(6)　　分別業品第四之二(7) 傍論已了。

. . . . . . . . . . . . . . .

sā tu pūrvoktā |

如前所説。有二種無(14)教。

復應辯前表無表相。

.

avijñaptis tridhā jñeyā saṃvarāsaṃvaretarā |

今説偈曰。無教應知三。護不護異二。

頌曰(8)無表三律儀　不律儀非二

.

saṃvaraś cāsaṃvaraś ca | tābhyāṃ cetaro naivasaṃvaro nāsaṃvaraḥ | dauḥśīlyaprasarasya saṃvaraṇaṃ saṃrodhaḥ saṃvaraḥ | tatra punaḥ

釋(15)曰。此無教。一名護。二名不護。三異此二。謂(16)非護非非護。能遮能滅破戒相續。故説名護。

(9)論曰。此中無表略説有三。一者律儀。二不(10)律儀。三者非二謂非律儀非不律儀。能遮(11)能滅惡戒相續故名律儀。如是律儀差別(12)有幾。

. . .

saṃvaraḥ prātimokṣākhyo dhyānajo ’nāsravastathā || 4.13 ||

(17)偈曰。護波羅提木叉。定生及無流。

頌曰(13)律儀別解脱　靜慮及道生

.

trividhaḥ saṃvaraḥ | prātimokṣasaṃvara ihatyānāṃ kāmāvacaraṃ śīlam | dhyānasaṃvaro rūpāvacaraṃ śīlam | anāsravasaṃvaro ’nāsravaṃ śīlam | tatra punaḥ

釋曰。此(18)護有三品。波羅提木叉護者。若生此界。謂欲(19)界戒。定護者。謂色界戒。無流護者。謂無流(20)戒。

(14)論曰。律儀差別略有三種。一別解脱律儀。謂(15)欲纒戒。二靜慮生律儀。謂色纒戒。三道生律(16)儀。謂無漏戒。初律儀相差別云何。

. . .

aṣṭadhā prātimokṣākhyaḥ

偈曰。木叉戒八種。

頌曰(17)初律儀八種　實體唯有四
(18)形轉名異故　各別不相違

.

bhikṣusaṃvaro bhikṣuṇīsaṃvaraḥ śikṣamāṇāsaṃvara śrāmaṇerasaṃvaraḥ śrāmaṇerīsaṃvaraḥ upāsakasaṃvara upāsikāsaṃvara upavāsasaṃvaraś ca | eṣo ’ṣṭavidhasaṃvaraḥ prātimokṣasaṃvara ityākhyāyate | nāmata eṣo ’ṣṭavidhaḥ |

釋曰。何者爲八。比丘(21)戒。比丘尼戒。式叉摩那戒。沙彌戒。沙彌尼(22)戒。優婆塞戒。優婆夷戒。優波婆娑戒。此八(23)種護説名波羅提木叉戒。由名此護有八。若(24)約實物其數云何。

(19)論曰。別解脱律儀相差別有八。一苾芻律儀。(20)二苾芻尼律儀。三正學律儀。四勤策律儀。五(21)勤策女律儀。六近事律儀。七近事女律儀。八(22)近住律儀。如是八種律儀相差別。總名第一(23)別解脱律儀。雖有八名

. . .

dravyatas tu caturvidhaḥ |

偈曰。由實物有四。

實體唯四。[See also the full verse quoted previously]

.

bhikṣusaṃvaraḥ śramaṇerasaṃvara upāsakasaṃvara upavāsasaṃvaraś ca | ityeṣa caturvidhaḥ prātimokṣasaṃvarastu dravyataḥ | pratiniyatalakṣaṇatvāt | bhikṣusaṃvarādbhikṣuṇīsaṃvaro nānyaḥ śrāmaṇerasaṃvarāc ca śikṣamāṇāśrāmaṇerīsaṃvarau | upāsakasaṃvarādupāsikāsaṃvaro nānyaḥ | kathaṃ jñāyate |

釋曰。(25)四者謂比丘戒。沙彌戒。優婆塞戒。優波婆娑(26)戒。此波羅提木叉護。若約實物唯有此四。 (27)體相定同故。比丘尼戒與比丘戒不異。式叉(28)摩那戒沙彌尼戒與沙彌戒不異。優婆夷戒(29)與優婆塞戒不異。何以知然。

一苾芻(24)律儀。二勤策律儀。三近事律儀。四近住律儀。 (25)唯此四種別解律儀皆有體實。相各別故。 (26)所以者何。離苾芻律儀。無別苾芻尼律(27)儀。離勤策律儀無別正學勤策女律(28)儀。離近事律儀無別近事女律儀。云何(29)知然。

. . . . . .

liṅgato nāmasaṃcārāt

偈曰。由根名異(230a1)故。

由形改轉。體雖無捨得而名有異(72c1)故。[See also the full verse quoted previously]

.

liṅgam iti vyañjanasyākhyā yena strīpuruṣau liṅgyete | liṅgato hi bhikṣubhikṣuṇyādīnāṃ nāma saṃcāro bhavati | kathaṃ kṛtvā | parivṛtte hi vyañjane bhikṣur bhikṣuṇīty ucyate bhikṣuṇī ca punar bhikṣuḥ | śrāmaṇerīty ucyate śrāmaṇerī ca punaḥ śikṣamāṇā ca śrāmaṇeraḥ | upāsaka upāsikety ucyate upāsikā ca punar ūpāsaka iti | na ca vyañjanaparivṛttau pūrvasaṃvaratyāge kāraṇam asti nāpy apūrvasaṃvarapratilambhe | tasmād abhinna eṣāṃ caturṇā saṃvarāṇāṃ tribhyaḥ svabhāvaḥ | ya upāsakasaṃvarācchrāmaṇerasaṃvaraṃ samādatte tasmāc ca punar bhikṣusaṃvaraṃ kiṃ te saṃvarā virativṛddhiyogādanyo ’nya ucyante pañcadaśa viṃśativat dīnāraśateravacca āhosvit pṛthageva te sakalā jāyante | āha |

釋曰。根者是相。能別男女異故。由此根(2)故。比丘比丘尼等立有別名。云何如此。若轉(3)根比丘成比丘尼。比丘尼成比丘。沙彌成(4)沙彌尼。若沙彌尼式叉摩那成沙彌。優婆(5)塞成優婆夷。優婆夷成優婆塞。於轉根時(6)無有因縁。爲捨前戒。無有因縁。更得新戒。是(7)故四種護體性不異於三。若人從優婆塞戒(8)受沙彌戒。從沙彌戒受比丘戒。爲此護由遠(9)離増長故。説各各不同。譬如五十二十。及如(10)陀那羅婆底羅等。爲諸護各各具生。 NO Chinese

形謂形相。即男女根。由此二根男女形(2)別。但由形轉令諸律儀名爲苾芻苾芻尼(3)等。謂轉根位令本苾芻律儀名苾芻尼律(4)儀。或苾芻尼律儀名苾芻律儀。令本勤策律(5)儀名勤策女律儀。或勤策女律儀及正學律(6)儀名勤策律儀。令本近事律儀名近事女律(7)儀。或近事女律儀名近事律儀。非轉根位(8)有捨先得得先未得律儀因縁。故四律儀(9)非異三體。若從近事律儀受勤策律儀。復(10)從勤策律儀受苾芻律儀。此三律儀爲由(11)増足遠離方便立別別名。如隻雙金錢及(12)五十二十。爲體各別具足頓生。

. . . . . . . . . .

pṛthak

偈曰。彼(11)各。

See the full verse quoted previously

.

avyāmiśrā eva te pṛthaglakṣaṇā upajāyante | triṣu saṃvareṣu tisraḥ prāṇātipātaviratayo yāvanmadyapānaviratayaḥ | evaṃ śeṣāḥ | ko nu tāsāṃ viśeṣaḥ | nidānaviśeṣādviśeṣaḥ | kathaṃ kṛtvā | yathā yathā hi vahutarāṇi śikṣāpadāni samāditsate tathā tathā bahutarebhyo maddapramādapadebhyo nivartamāno bahutarebhyaḥ prāṇātipātādīnāṃ nidānebhyo nivartate viratīnāṃ ca nidāneṣu pravartata iti nidānaviśeṣādviratīnāṃ viśeṣaḥ | evaṃ cāsati bhikṣusaṃvaraṃ pratyācakṣāṇastrīn api saṃvarānvijahyāddayor api tatrāntarbhāvāt | na caitadiṣṭam | tasmāt pṛthageva te saṃvarāḥ |

釋曰。此三種戒不相雜。各有別相生起。 (12)於三戒中有三種離殺生護。乃至三種離飮(13)酒護。所餘亦爾。三種遠離有何差別。由縁(14)起異故。遠離有差別。如如求欲受持多種學(15)處。如此如此。遠離醉亂放逸處。能遠離最多(16)殺生等因縁。於遠離縁起恒能得住。是故由(17)縁起異。遠離有差別。若無如此義。若人捨比(18)丘戒。應即捨三戒。前二入第三。攝故此義(19)非所許。是故三護各有別體。

三種律儀體(13)不相雜。其相各別具足頓生。三律儀中具(14)三離殺。乃至具足三離飮酒。餘數多少隨其(15)所應。既爾相望同類何別。由因縁別相望有(16)異。其事云何。如如求受多種學處。如是如(17)是。能離多種憍逸處時。即離衆多殺等縁(18)起。以諸遠離依因縁發故。因縁別遠離有(19)異。若無此事捨苾芻律儀。爾時則應三律(20)儀皆捨。前二攝在後一中故。既不許然。故(21)三各別。

. . . . . . . .

te cāvirodhinaḥ || 4.14 ||

偈曰。不相違。

See the full verse quoted previously

.

te ca trayo ’pi saha vartante | nottarasaṃvarasamādānāt purvakasya tyāgaḥ | mā bhūt bhikṣusaṃvaraparityāgādanupāsaka eveti | kathaṃ cāyam upāsako bhavati katham upavāsastho yāvat bhikṣuḥ |

釋(20)曰。此三共生。不由受後護棄捨前護。何以(21)故。勿由捨比丘所受護。即非優婆塞。云何成(22)優婆塞。云何成優波婆娑。乃至云何成比丘。

然此三種互不相違。於一身中倶時(22)而轉。非由受後捨前律儀。勿捨苾芻戒(23)便非近事等。近事近住勤策苾芻四種律儀(24)云何安立。

. . .

pañcāṣṭadaśasarvebhyo varjyebhyo viratigrahāt |
upāsakopavāsasthaśramaṇoddeśabhikṣutā || 4.15 ||

(23)偈曰。五八十一切。惡處受離故。優婆塞布薩。(24)沙彌及比丘。

頌曰(25)受離五八十　一切所應離
(26)立近事近住　勤策及苾芻

.

yathāsaṃkhyam anudeśo veditavyaḥ | pañccabhyo varjanīyebhyo dharmebhyo viratisamādānādupāsakasaṃvarastho bhavati | prāṇātipātādadattādānātkāmamithyācārāt mṛṣāvādātsurāmaireyamadyapānāc ca | aṣṭābhyo viratisamādānādupavāsasthaḥ | prāṇātipātādattādānābrahmacaryamṛṣāvādamadyapānebhyo gandhamālyavilepananṛtyagītavāditrāduccaśayanamahāśayanādakālabhojanāc ca | daśabhyo viratisamādānācchrāmaṇero bhavati | ebhya eva jātarūparajatapratigrahāc ca | nṛtyagitavāditragandhamālyavilepanaṃ cātra dvayīkṛtya daśa bhavanti | sarvebhya eva varjanīyebhyaḥ kāyavākkarmabhyaḥ viratisamādānāt bhikṣur ity ucyate | sa eṣa prātimokṣasaṃvaraḥ |

釋曰。此説應知如次第。於五(25)種所應遠離法。受持遠離故。是人即住優婆(26)塞護。五所應遠離者。謂殺生不與取邪婬行(27)妄語飮酒類醉處。於八種所應遠離法。受持(28)遠離故。是人即住優波婆娑護。八所應遠離(29)者。謂殺生不與取非梵行妄語令醉飮。著香(230b1)花觀聽舞歌等眠坐高勝臥處非時食。於十(2)種所應遠離。法受持遠離故。是人即住沙彌(3)護。十所應遠離者。是前所説八。又受畜金銀(4)等著香花觀聽舞歌等。分爲二故成十。 See the previous record 一切(5)所應遠離身口二業。由受持遠離故。是人即(6)住比丘護。此波羅提木叉戒。

(27)論曰。應知此中如數次第。依四遠離立四(28)律儀。謂受離五所應遠離。安立第一近事(29)律儀。何等名爲五所應離。一者殺生。二不與(73a1)取。三欲邪行。四虚誑語。五飮諸酒。若受離(2)八所應遠離。安立第二近住律儀。何等名(3)爲八所應離。一者殺生。二不與取。三非梵行。(4)四虚誑語。五飮諸酒。六塗飾香鬘舞歌觀聽。(5)七眠坐高廣嚴麗床座。八食非時食。若受離(6)十所應遠離。安立第三勤策律儀。何等名(7)爲十所應離。謂於前八塗飾香鬘舞歌觀聽(8)開爲二種。復加受畜金銀等寶以爲第十。 See the previous record (9)若受離一切應離身語業。安立第四苾芻(10)律儀。別解律儀名差別者。

. . . . . . . . . .

śīlaṃ sucaritaṃ karma saṃvaraś cocyate

偈曰。尸羅善行(7)業。或説守護等。

頌曰(11)倶得名尸羅　妙行業律儀
(12)唯初表無表　名別解業道

.

viṣamakarmaṇāṃ viratisamādānācchīlam | śītalatvād iti niruktiḥ |

釋曰。能平不平等事故名尸(8)羅。若依尼六多論。由冷故名尸羅。

(13)論曰。能平險業故名尸羅。訓釋詞者。謂清(14)涼故。

.

“sukhaśīlasamādānaṃ kāyo na paridahyata” iti

如佛説(9)偈(10)受持戒最樂　名色無燒熱

如伽他言。受持戒樂。身無熱惱故(15)名尸羅。

.

(11)聰慧人所稱讃故名善行。所造爲性故名業。 (12)於前爲不説耶。無教者稱無作。云何名業。由(13)善受此有慚羞人。約惡法説名無作。此故意(14)教業所作故説名業。餘師説。是業因業果。故(15)説名業。如此由通義。立波羅提木叉護等別(16)名。

智者稱揚故名妙行。所作自體故名(16)爲業。豈不無表亦名不作。如何今説所作(17)自體。有慚恥者受無表力不造衆惡故名(18)不作。表思所造得所作名。有餘釋言。是作因(19)故。是作果故。名作無失。能防身語故名律(20)儀。如是應知。別解脱戒通初後位無差(21)別名。

. . . . . . .

punaḥ |
ādye vijñaptyavijñaptī prātimokṣakiyāpathaḥ || 4.16 ||

復次偈曰。初有教無教。波木叉業道。

See the full verse quoted previously

.

saṃvarasamādānasya prathame vijñaptyavijñaptī prātimokṣa ity ucyate | pāpasya tena prātimokṣaṇādutsarjanād ity arthaḥ | svārthe vṛddhividhānādvaikṛtavaiśasavat | prātimokṣasaṃvara ity api kāyavāksaṃvaraṇāt karmapatha ity ucyate | maulasaṃgṛhītatvāt | dvitīyādiṣu kṣaṇeṣui prātimokṣasaṃvara eva na prātimokṣaḥ | pṛṣṭhaṃ ca na maulaḥ karmapathaḥ |

釋(17)曰。若人正善受戒。初刹那有教無教。説名(18)波羅提木叉。能受者因此解脱衆惡故。解脱(19)者棄捨爲義。 See the previous record 此亦名波羅提木叉護。從初乃(20)至後時。皆能遮防身口惡業故。 See the previous record 從第二刹那(21)以去。但名波羅提木叉護。不得名波羅提木(22)叉。根本業名波羅提木叉。非後分業。業道亦(23)爾。

唯初刹那表及無表得別解脱及業道(22)名。謂受戒時初表無表。別別棄捨種種惡(23)故。依初別捨義 See the previous record 立別解脱名。即於爾時所(24)作究竟。依業暢義立業道名。故初刹那名(25)別解脱。亦得名曰別解律儀。亦得名爲根(26)本業道。從第二念乃至未捨不名別解脱(27)名別解律儀。不名業道名爲後起。

. . . . . . .

athaiṣāṃ saṃvarāṇāṃ kena kaḥ samanvāgataḥ |

復次如此等護。何護何人互相應。

誰成就(28)何律儀。

.

prātimokṣānvitā aṣṭau

偈曰。(24)應波木叉八。

頌曰(29)八成別解脱　得靜慮聖者
(73b1)成靜慮道生　後二隨心轉

.

釋曰。與波羅提木叉護相應(25)有八部。謂比丘比丘尼。乃至優波婆娑住爲(26)第八。外道爲無所受戒耶。有戒非波羅提木(27)叉護。何以故。彼戒非一向爲解脱衆惡起。愛(28)著三有故

(2)論曰。八衆皆成就別解脱律儀。謂從苾芻(3)乃至近住。外道無有所受戒耶。雖有不名(4)別解脱戒。由彼所受無有功能永脱諸惡(5)依著有故。

. . . .

dhyānajena tadanvitaḥ |

偈曰。定生護得定。

See the full verse quoted previously

.

dhyānāddhyāne vā jāto dhyānajaḥ | yo dhyānena samanvāgataḥ so ’vaśyaṃ dhyānasaṃvareṇa | sāmantakamapyatra dhyānaṃ kṛtvocyate | yathā grāmasāmantakam api grāma ity ucyate | astyasmin grāme śāleyaṃ kṣetramasti vraiheyam iti |

釋曰。從定生於(29)定生。是護名定生護。若人與定相應。是人必(230c1)與定生護相應。此中近分定。立爲定故説定(2)生。譬如郭邑近處亦名郭邑。如世言。於此郭(3)邑有舍利田。有餘穀田。

靜慮生者。謂此律儀從靜慮生。(6)或依靜慮。若得靜慮者定成此律儀。諸靜(7)慮邊亦名靜慮。如近村邑得村邑名故。有(8)説言於此村邑有稻田等。此亦應然。

. . .

anāsraveṇāryasattvāḥ

偈曰。無流護聖人。

See the full verse quoted previously

.

āryapudgalā anāsraveṇa saṃvareṇa samanvāgatāḥ | te punaḥ śaikṣāśaikṣāḥ | yad uktaṃ “sahabhūhetāvucyamāne dvau saṃvarau cittānuvartināv” iti | katamo tau | eṣām eva trayāṇām

(4)釋曰。一切聖人與無流護相應。聖人謂有學(5)無學。於前倶有因中。已説二護隨心生滅。於(6)彼説何。二護於三中。

道生(9)律儀聖者成就。此復有二。謂學無學。於前(10)分別倶有因中説二律儀是隨心轉。於此(11)三内其二者何。

. . .

antyau cittānuvartinau || 4.17 ||

偈曰。後二隨心起。

See the full verse quoted previously

.

釋(7)曰。定護無流護。隨心生住滅。波羅提木叉護(8)則不爾。何以故。若異縁心人。此亦得生。後(9)二不爾。復次此二或名滅護。此名在何位。

謂靜慮生及道生二。非別解(12)脱。所以者何。異心無心亦恒轉故。靜慮無漏(13)二種律儀。亦名斷律儀。依何位建立。

. . . .

anāgamye prahāṇākhyau tāvān antaryamārgajau |

偈(10)曰。於未來二滅。九次第道生。

頌曰(14)未至九無間　倶生二名斷

.

anāgamye tau dhyānānāsravasaṃvarau navasvānantaryamārgeṣu prahāṇasaṃvarāvityucyete | tābhyāṃ dauḥśīlyasya tatsamutthāpakānāṃ ca kleśānāṃ prahāṇāt | ata eva syād dhyānasaṃvaro na prahāṇasaṃvara iti catuṣkoṭikaṃ kriyate || prathamā koṭiranāgamyānantaryamārgavarjyaḥ sāsravo dhyānasaṃvaraḥ | dvitīyā anāgamyānantaryamārgeṣv anāsravaḥ | tṛtīyā anāgamyānantaryamārgeṣu sāsravaḥ | caturthī anāgamyānantaryamārgavarjyo ’nāsravasaṃvaraḥ | evaṃ syād anāsravasaṃvaro na prahāṇasaṃvara iti catuṣkoṭikaṃ yathāyogaṃ veditavyam | yat tarhi bhagavatoktaṃ

釋曰。於未來(11)定中定護無流護。若在九次第道中説名滅(12)護。何以故。此二能滅破戒。及能滅發起破(13)戒諸惑故。是故有定護非滅護。此有四句。第(14)一句者。除未來定。及無間道有流定護。第二(15)句者。非至定及無間道無流護。第三句者。非(16)至定及無間道有流護。第四句者。除非至定(17)及無間道無流護。如此有無流護非滅護。亦(18)有四句。如理應知。若爾佛世尊所説偈

(15)論曰。未至定中九無間道。倶生靜慮無漏律(16)儀。以能永斷欲纒惡戒及能起惑。名斷律(17)儀。由此或有靜慮律儀非斷律儀。應作四(18)句。第一句者。除未至定九無間道有漏律儀。(19)所餘有漏靜慮律儀。第二句者。依未至定九(20)無間道無漏律儀。第三句者。依未至定九無(21)間道有漏律儀。第四句者。除未至定九無間(22)道無漏律儀所餘一切無漏律儀。如是或有(23)無漏律儀非斷律儀。應作四句。准前四句(24)如應當知。若爾世尊所説略戒

. . . . . . . . .

“kāyena saṃvaraḥ sādhu sādhu vācā ’tha saṃvaraḥ |
manasā saṃvaraḥ sādhu sādhu sarvatra saṃvaraḥ | iti |

(19)由身護善哉　口護亦善哉
(20)依意護善哉　一切護善哉

(25)身律儀善哉　善哉語律儀
(26)意律儀善哉　善哉遍律儀

.

yac coktaṃ “cakṣurindriyeṇa saṃvarasaṃvṛto viharatīti” | etau manaindriyasaṃvarau kiṃsvabhāvau | naitāvavijñaptiśīlasvabhāvau | kiṃ tarhi |

(21)復有別説。比丘眼根善護所守護住。此意護(22)根護自性云何。此二非無教戒性。云何。

(27)又契經説。應善守護應善安住眼根律儀。 (28)此意根律儀以何爲自性。此二自性非無表(29)色。若爾是何。

. . .

saṃprajñānasmṛtī dve tu manaindriyasaṃvarau || 4.18 ||

偈曰。(23)合善慧正念。各説意根護。

頌曰(73c1)　　　　正知正念合　名意根律儀

.

pratyekaṃ dvisvabhāvajñapanārthaṃ punar dvigrahaṇaṃ mā yathāsaṃkhyaṃ vijñāyīti manaḥsaṃvaro ’pi smṛtisaṃprajñānasvabhāva iti | indriyasaṃvaro ’pi |

釋曰。爲顯二護各(24)具二性故。合離説欲顯次第。意護以善慧正(25)念爲性。根護亦爾。

(2)論曰。爲顯如是二種律儀倶以正知正念(3)爲體故。列名已復説合言。謂意律儀慧念(4)爲體。即合二種爲根律儀。故離合言顯勿(5)如次。

. .

idaṃ vicāryate | kaḥ katamayā vijñaptyā ’vijñaptyā vā kiyantaṃ kālaṃ samanvāgata iti | tatra

此義今應思。何人與何有(26)教無教。幾時得相應。此中

今應思擇。表及無表誰成就何。齊(6)何時分。且辯成無表律儀不律儀。

. . .

prātimmokṣasthito nityamatyāgādvartamānayā |
avijñaptyā ’nvitaḥ

偈曰。若住波木(27)叉。與現應至捨。與無教相應。

頌曰(7)住別解無表　未捨恒成現
(8)刹那後成過　不律儀亦然
(9)得靜慮律儀　恒成就過未
(10)聖初除過去　住定道成中

.

yaḥ prātimokṣāsaṃvarasthaḥ pudgala uktaḥ sa yāvat tāmavijñaptir na tyajati tāvat tayā vartamānayā nityaṃ samanvāgataḥ |

釋曰。若人住波(28)羅提木叉護。乃至未捨無教。於中間恒與現(29)世無教相應。

(11)論曰。住別解脱補特伽羅。未捨以來恒成(12)現世。此別解脱律儀無表。

.

pūrvāt kṣaṇādūrdhvamatītayā || 4.19 ||

偈曰。前念後與過。

See the full verse quoted previously

.

209,11] prathamāt kṣaṇādūrdhvamatītayā ’pi samanvāgataḥ | atyāgāditi sarvatrādhikṛtaṃ veditavyam | yathā prātimokṣasaṃvarastha uktaḥ

釋曰。從初(231a1)刹那後。與過去無教亦得相應。乃至棄捨。此(2)句應知一切處如説。住波羅提木叉護人。

初刹那後亦成過(13)去。前未捨言遍流至後。無散無表有成未(14)來。不隨心色勢微劣故。如説安住別解律(15)儀。

. . .

tathaivāsaṃvarastho ’pi

偈(3)曰。住不護亦爾。

See the full verse quoted previously

.

asaṃvarastho ’pi yāvad asaṃvaraṃ na tyajati tāvannityamavijñaptyā vartamānayā samanvāgataḥ | kṣaṇādūrdhvamatītayā ’pi |

釋曰。若人住於不護。乃至(4)未捨不護。於中恒與現世不護無教相應。從(5)初刹那後。亦與過去相應。

住不律儀應知亦爾。謂至未捨惡戒(16)以來恒成現世。惡戒無表初刹那後亦成過(17)去。

. .

dhyānasaṃvaravān sadā |
atītājātayā

偈曰。有定護相(6)應。與過去未來。

See the full verse quoted previously

.

dhyānasaṃvarasya lābhī nityamatītānāgatābhyāmavijñaptibhyāṃ samanvāgataḥ ātyāgāt | prathame hi kṣaṇe sa janmāntaratyaktaṃ dhyānasaṃvaramatītaṃ labhate |

釋曰。若得定生護。恒與過(7)去未來無教相應。乃至未棄捨。何以故。若過(8)去生中。所棄捨過去定生護。於初刹那中即(9)得。

諸有獲得靜慮律儀。乃至未捨恒成過(18)未。餘生所失過去定律儀。今初刹那必還得(19)彼故。

. .

āryastu prathame nābhyatītayā || 4.20 ||

偈曰。聖初非與過。

See the full verse quoted previously

.

āryastu pudgalo ’pyevamanāsravyā | ayaṃ tu viśeṣaḥ | sa prathame kṣaṇe nātītayā samanvāgato mārgasya pūrvamanutpāditatvāt |

釋曰。若聖人與無流(10)護亦爾。此是聖人差別。謂若初得無流護。則(11)不與過去相應。於前世未曾得無流道故。

一切聖者無漏律儀。過去未來亦恒成(20)就。有差別者。謂初刹那必成未來非成過(21)去。此類聖道先未起故。

. .

samāhitāryamārgasthau tau yuktau vartamānayā |

偈(12)曰。住定及聖道。與現世相應。

See the full verse quoted previously

.

tau dhyānānāsravasaṃvarānvitau samāhitaryamārgasamāpannau vartamānayā avijñaptyā samanvāgatau yathākramaṃ na tu vyutthitau | saṃvarāsaṃvarasthānāṃ tāvad eṣa vṛttāntaḥ |

釋曰。若人與(13)定護無流護相應。若入定觀及聖道觀。是人(14)次第與現世無教相應。若出觀則不爾。若人(15)住於護不護。此事已説。

若有現住靜慮彼(22)道。如次成現在靜慮道律儀。非出觀時有(23)成現在。已辯安住善惡律儀。

. .

athedānīṃ madhyasthasya |

若約中住人云何。

住中云何。

.

madhyasthasyāsti ced ādau madhyayā

偈(16)曰。中住若有二初中。

頌(24)曰(25)住中有無表　初成中後二

.

yo naiva saṃvare nāsaṃvare sthitaḥ sa madhyasthaḥ | tasya nāvaśyamavijñaptirasti | yasya tvasti dauḥśīlyaśīlāṅgādisaṃgṛhītā sa ādau madhyayā samanvāgataḥ | vartamānā hy avijñaptiratītānāgatayor madhyād

釋曰。若人不住於護(17)不護。説此人名中住。此人不必定有無教。若(18)有惡戒及戒分所攝無教。於初與中相應。此(19)現世在過去未來中故名中。

(26)論曰。言住中者。謂非律儀非不律儀。彼所(27)起業未必一切皆有無表。若有無表即是(28)善戒或是惡戒種類所攝。彼初刹那但成現(29)在。然現在世處過未中。故以成中説成現(74a1)在。

. . . .

ūrdhvaṃ dvikālayā || 4.21 ||

偈曰。後二時

See the full verse quoted previously

.

prathamāt kṣaṇādūrdhvamatītayā vartamānayā ca | ātyāgāditi vartate | kimasaṃvarasthaḥ kadācitkuśalayā vijñaptyā samanvāgato bhavati saṃvarastho vā punar akuśalayā bhavati | bhavan kadā kiyantaṃ vā kālam ity āha

釋(20)曰。從初刹那後。則與過去相應。又與現世相(21)應。乃至棄捨。若人住於不護。爲有時與善無(22)教相應不。若人住於護。爲有時與惡無教相(23)應不。若相應復幾時。

初刹那後未捨以來。恒成過現二世無(2)表。若有安住律不律儀亦有成惡善無表(3)不。設有成就爲經幾時。

. . .

asaṃvarasthaḥ śubhayā ’śubhayā saṃvare sthitaḥ |
avijñaptyānvito yāvat prasādakleśavegavān || 4.22 ||

偈曰。住不護與善。住(24)護復與惡。與無教相應。乃至淨汚疾。

頌曰(4)住律不律儀　起染淨無表
(5)初成中後二　至染淨勢終

.

yena prasādavegenāsaṃvarasthasya kuśalā ’vijñaptir utpadyate stavavandanādikriyāṃ kurvataḥ yena ca kleśavegena saṃvarasthasyākuśalā ’vijñaptir utpadyate vadhabandhanatāḍanādikriyāṃ kurvataḥ tau yāvad anuvartete tāvat te apy avijñaptī | sa ādye kṣaṇe vartamānayaivāvijñaptyā samanvāgato bhavaty anyeṣv atītayā ’pi | avijñaptyadhikāraḥ samāptaḥ |

釋曰。(25)若人住於不護。由善信心強疾作禮塔等事。(26)則生善無教。若人住於護。由煩惱心強疾作(27)打縛他等事。則生惡無教。此二乃至相續未(28)斷。無教於此時恒相續生。此人於初刹那。與(29)現世無教相應。於餘刹那與過去亦相應(231b1)阿毘達磨倶舍釋論卷第十(2)(3)(4)(5)阿毘達磨倶舍釋論卷第十一(6)　　婆藪盤豆造(7)　陳天竺三藏眞諦譯　(8)　　中分別業品之二 (9)分別説無教已。

(6)論曰。若住律儀由勝煩惱作殺縛等諸不(7)善業。由此便發不善無表。住不律儀由淳(8)淨信作禮佛等諸勝善業。由此亦發諸善(9)無表。乃至此二心未斷來。所發無表恒時相(10)續。然其初念唯成現在。自茲以後通成過(11)現。已辯無表。

. . .

vijñaptyā tu punaḥ sarve kurvanto madhyayānvitāḥ |

偈曰。復一切與教。正作與中(10)應。

成表云何。頌曰(12)表正作成中　後成過非未
(13)有覆及無覆　唯成就現在

.

sarve saṃvarāsaṃvaramadhyasthā yāvad ijñaptiṃ kurvanti tāvat tayā vartamānayā samanvāgatāḥ |

釋曰。一切人於護不護及中住。乃至造有(11)教業未竟。是時中與現世有教相應。

(14)論曰。諸有安住律不律儀及住中者。乃至(15)正作諸表業來恒成現表。

.

atītayā kṣaṇād ūrdhvam ātyāgāt

偈曰。刹(12)那後與過。至捨。

See the full verse quoted previously

.

prathamāt kṣaṇādūrdhvamātyāgādatītayā vijñaptyā samanvāgato bhavati |

釋曰。從初刹那後乃至捨。與(13)過去有教相應。

初刹那後至未(16)捨來恒成過去。

.

nāsty ajātayā || 4.23 ||

偈曰。非來應。

See the full verse quoted previously

.

anāgatayā tu vijñaptyā na kaścit samanvāgataḥ |

釋曰。無人與(14)未來有教相應。

必無成就未來表者。如(17)無表釋。

.

nivṛtānivṛtābhyāṃ ca nātītābhyāṃ samanvitaḥ |

偈曰。與有覆無覆。過去不相(15)應。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。若有教或有覆或無覆。與過去不相(16)應。未來亦爾。若法勢力弱。至得亦弱。不得(17)相續。此勢力弱。何法所作。心所作。若爾心(18)所作有覆無記。勿勢力弱。是義不然。身口業(19)昧鈍故。依他成故。心則不爾。此無覆有教。(20)亦由弱力故意所起。是故其力最弱。

有覆無覆二無記表。定無有能成(18)就過未。法力既劣得力亦微。是故無能逆追(19)成者。此法力劣誰之所爲。是心所爲。若爾有(20)覆無記心等勿成過未。此責非理。表昧鈍(21)故。依他起故。心等不然。無記表業從劣心(22)起。其力倍劣彼能起心。故表與心成有差(23)別。

. . . . . .

asaṃvarastha ity uktam | ko ’yamasaṃvaro nāma |

於前已(21)説。有人住於不護。何法名不護。

如前所説住不律儀。此不律儀名差別(24)者。

.

asaṃvaro duścaritaṃ dauḥśīlyaṃ karmaṃ tatpathaḥ || 4.24 ||

偈曰。不護(22)及惡行。惡戒或業道。

頌曰(25)惡行惡戒業　業道不律儀

.

釋曰。如此等是不護衆(23)名。此中不能禁制惡中身口。故名不護。聰慧(24)人所訶故。得非可愛果報故。故名惡行。善戒(25)對治故。故名惡戒。身口所造故名業。根本所(26)攝故。名業道。有人與有教相應。不與無教相(27)應。此義有四句。此中

(26)論曰。此惡行等五種異名。是不律儀名之差(27)別。是諸智者所訶厭故。果非愛故立惡行(28)名。障淨尸羅故名惡戒。身語所造故名爲(29)業。根本所攝故名業道。不禁身語名不律(74b1)儀。然業道名唯目初念。通初後位立餘四(2)名。或成表業非無表等。應作四句。其事云(3)何。

. . . . .

vijñaptyaivānvitaḥ kurvan madhyastho mṛducetanaḥ |

偈曰。但與教相應。中(28)住下心作。

頌曰(4)成表非無表　住中劣思作
(5)捨未生表聖　成無表非表

.

mṛdvyā cetanayā kuśalamakukśalaṃ vā kurvannaivasaṃvaranāsaṃvarasthito vijñaptyaiva samanvāgato bhavati nāvijñaptyā prāgevāvyākṛte anyatraupadhikapuṇyakriyāvastukarmapathebhyaḥ |

釋曰。若故意弱。或作善或作惡。(29)此人住於非護非不護。但與有教相應。不與(231c1)無教相應。何況作無記。除有攝福徳業處及(2)業遠。

(6)論曰。唯成就表非無表者。謂住非律儀(7)非不律儀。以微劣思造善造惡。唯發表業(8)尚無無表。況無記思所發表業。除有依福及(9)成業道。

.

tyaktānutpannavijñaptiravijñaptyāryapudgalaḥ || 4.25 ||

偈曰。捨未生有教。餘無教聖人。

See the full verse quoted previously

.

avijñaptyaiva samanvāgato na vijñaptyā yenāryapudgalena janmāntaraparivṛttau na tāvad vijñaptaṃ vā punar vihīnam | uktaṃ saṃvarāsaṃvaramadhyasthānāṃ vijñaptyavijñaptisamanvāgamanavyavasthānam | athaite saṃvarāḥ kathaṃ labhyante |

釋曰。(3)但與無教相應。不與有教相應者。若聖人已(4)易生。若未作身口業。或已捨身口業。與二(5)相應者。若人住波羅提木叉護。起身口業。或(6)住非護非非護。由最上品故意。或作善或作(7)惡。與二不相應者。除前三句。説住護不護及(8)中人。安立至得有教無教義已。云何能得此(9)護。

唯成無表非表業者。謂易生聖補(10)特伽羅。表業未生或生已捨。倶成非句如應(11)當知。説住律儀不律儀等成就表業無表(12)業已。此諸律儀由何而得。

. . .

dhyānajo dhyanabhūmyaiva labhyate

偈曰。定生由定地得。

頌曰(13)定生得定地　彼聖得道生
(14)別解脱律儀　得由他教等

.

yadā dhyānabhūmikaṃ cittaṃ pratilabhyate maulīyaṃ sāmantakīyaṃ vā sāsravaṃ tadā dhyānasaṃvaro ’pi sahabhūtatvāt |

釋曰。是時若得有(10)流定地心。或根本定或近分定。是時即得定(11)生護。以一時倶起故。

(15)論曰。靜慮律儀由得有漏根本近分靜慮地(16)心。爾時便得。與心倶故。

.

anāsravastayā |
āryayā

偈曰。由聖依此無流。

See the full verse quoted previously

.

tayaiva dhyānabhūmyā ’nāsravayā labhyamānayā ’nāsravaḥ saṃvaro labhyate | tatra ṣaṭ dhyānabhūmayo ’nāsravā bhavanti catvāri dhyānāni anāgamyasyānantaraṃ ceti paścātpravedayiṣyāmaḥ |

(12)釋曰。若得此定地無流所依。即得無流護。此(13)中有六定地。或皆無流。謂四定非至中間。此(14)義後當説。

無漏律儀由得無(17)漏根本近分靜慮地心。爾時便得。亦心倶故。(18)彼聲爲顯前靜慮心。復説聖言簡取無漏。 (19)六靜慮地有無漏心。謂未至中間及四根本(20)定。非三近分。如後當辯。

. .

prātimokṣākhyaḥ paravijñapanādibhiḥ || 4.26 ||

偈曰。波木叉。由互令他等。

See the full verse quoted previously

.

prātimokṣasaṃvarastu paravijñaptito labhyate | yadyenaṃ paro vijñapayati asau ca param | sa punaḥ saṃghādvā pudgalādvā | saṃdhādbhīkṣubhikṣuṇīśikṣamāṇāsaṃvarāḥ pudgalāddanye | daśavidhā upasaṃpaditi vinayavibhāṣikāḥ | tasya ūpasaṃgrahaṇārthamādiśabdaḥ | svayaṃbhūtvena buddhānāṃ pratyekabuddhānāṃ ca niyāmāvakrāntyā pañcakānām ehibhikṣukayā yaśaḥprabhṛtīnām śāsturabhyupagamānmahākāśyapasya praśnārādhanena sodāyinaḥ gurudharmābhyupagamena mahāprajāpatyāḥ dūtena dharmadinnāyāḥ vinayaddharapañcamena pratyantimeṣu janapadeṣu daśavargeṇa madhyeṣu janapadeṣu śaraṇagamanaṃ traivācikena ṣaṣṭibhadravargapūgopasaṃpāditānām iti teṣāṃ nāvaśyaṃ vijñaptyadhīnaḥ prātimokṣasaṃvaraḥ | sa punar eṣa prātimokṣāsaṃvaraḥ samādīyamānaḥ kiyantaṃ kālaṃ samādātavyaḥ |

釋曰。(15)波羅提木叉護者。由令他方得。若他令彼彼(16)亦令他。此或從大衆得。或從一人得。從大衆(17)得者。謂比丘比丘尼式叉摩那護。從一人得(18)者。謂所餘諸護。有毘那耶。毘婆沙師説。受(19)大戒有十種。爲攝此故説等。何者爲十。一由(20)自然得大戒。如佛婆伽婆及獨覺。二由入正(21)定聚得大戒。如憍陳如等五比丘。得苦法智(22)忍時。三由呼善來比丘得大戒。如耶舍等。四(23)由信受大師得大戒。如摩訶迦葉。五由答問(24)難得大戒。如須陀夷。六由信受八尊法得大(25)戒。如大瞿耽彌。七由遣使得大戒。如達摩(26)陳那比丘尼。八由能持毘那耶爲第五。於邊(27)地國得大戒。九由十部於中國得大戒。十由(28)三説三歸得大戒。如六十賢部共集受戒。是(29)諸人波羅提木叉護。非定隨有教。此波羅提(232a1)木叉護。若欲受幾時應受。

別解脱律儀由他(21)教等得。能教他者説名爲他。從如是他教(22)力發戒。故説此戒由他教得。此復二種。謂(23)從僧伽補特伽羅有差別故。從僧伽得者。(24)謂苾芻苾芻尼及正學戒。從補特伽羅得(25)者。謂餘五種戒。諸毘柰耶毘婆沙師説。有十(26)種得具戒法。爲攝彼故復説等言。何者爲(27)十。一由自然。謂佛獨覺。二由得入正性離(28)生。謂五苾芻。三由佛命善來苾芻。謂耶舍(29)等。四由信受佛爲大師。謂大迦葉。五由(74c1)善巧酬答所問。謂蘇陀夷。六由敬受八(2)尊重法。謂大生主。七由遣使。謂法授尼。(3)八由持律爲第五人。謂於邊國。九由十衆。(4)謂於中國。十由三説歸佛法僧。謂六十賢(5)部共集受具戒。如是所得別解律儀。非必(6)定依表業而發。又此所説別解律儀。應齊(7)幾時要期而受。

. . . . .

yāvajjīvaṃ samādānamahorātraṃ ca saṃvṛteḥ |

偈曰。隨有命善(2)受。正護或日夜。

頌曰(8)別解脱律儀　盡壽或晝夜

.

saptanaikāyikasya prātimokṣasaṃvarasya yāvajjīvaṃ samādānam upavāsasaṃvarasyāhorātramityeṣa niyamaḥ | kiṃ kāraṇam | dvau hi kālaparyantau | ahorātraparyanto jīvitaparyantaś ca | ahārotrāṇāṃ paunaruktyena pakṣādayaḥ | kālo nāma ka eṣa dharmaḥ | saṃskāraparidīpanādhivacanametat | ālokāvasthā hi dvīpeṣu divasa ity ucyate | tamo ’vasthā rātriḥ | yuktaṃ tāvajjīvitādūrdhvaṃ saty api samādāne saṃvarasyānutpattiḥ | visabhāgatvād āśrayasya tena ca tatrāprayogādasmaraṇāc ca | athāhorātrādūrdhvaṃ pañcarātraṃ daśarātraṃ vā upavāsasamādānasya kaḥ pratibandho bahūnām upavāsasaṃvarāṇām utpattau | itthamasti pratibandho yadbhagavānahorātrikam evopavāsaṃ sūtre śāstisma | idam idānīṃ saṃpradhāryam | kiṃ tāvad ahorātrād ūrdhvaṃ saṃvarasyānutpartti paśyatā tathāgatenāhorātrika upavāso deśita utāho durbalendriyāṇām ahorātrake ’pi saṃvarasamādānena saṃniyojanārtham iti | kutas tv etad evaṃ tarkyate | ahorātrāt pareṇāpi saṃvarotpattau yuktyavirodhāt | tad etat kasyacid apy ahorātrād ūrdhvam adeśanāṃ necchanti vaibhāṣikāḥ | asaṃvarasyedānīṃ kaḥ kālaniyamaḥ |

釋曰。七部所持波羅提木(3)叉護。隨有命應受。優波婆娑護。一日一夜受(4)時決定。如此護時邊有二。種謂壽命邊。日(5)夜邊。於日夜重説。故成半月護。何法名時。 (6)此名顯有爲法義。於四洲是光位説名曰。闇(7)位説名夜。此義可然。謂從命終後。雖復有受(8)護不得生。依止非同分故。由此依止於中不(9)能起加行故。不能令憶本行故。若人一日(10)一夜後。或五日或十日。受優波婆娑護。於多(11)優波婆娑護生中。何法能遮。應有法能遮。由(12)如來於經中説。優波婆娑護。但一日一夜。此(13)義今應思。爲如來見一日一夜後優波婆娑(14)護不得生故。但説優波婆娑護一日一夜爲。(15)爲安立難調伏根衆生。正受優波婆娑護。止(16)於一日一夜中。如此事云何可思度。此時若(17)護得生。與何道理相違。此事後不曾見如來(18)爲一人説故。毘婆沙師。非如來所説則不敢(19)説。不護決定時云何。

(9)論曰。七衆所持別解脱戒。唯應盡壽要期而(10)受。近住所持別解脱戒。唯一晝夜要期而受。 (11)此時定爾。所以者何。戒時邊際但有二種。 (12)一壽命邊際。二晝夜邊際。重説晝夜爲半(13)月等。時名是何法。謂諸行増語。於四洲中(14)光位闇位如其次第立晝夜名二邊際中盡(15)壽可爾。於命終後雖有要期而不能生(16)別解脱戒。[See the also previous record] 依身別故。別依身中無加行故(17)無憶念故。一晝夜後或五戒十晝夜等中(18)受近住戒。何法爲障令彼衆多近住律儀(19)非亦得起。必應有法能爲障礙。以薄伽梵(20)於契經中説近住律儀唯一晝夜故於如(21)是義應共尋思。爲佛正觀一晝夜後理無(22)容起近住律儀故於經中説一晝夜。爲(23)觀所化根難調者。旦應授與一晝夜戒。依(24)何理教作如是言。過此戒生不違理故。毘(25)婆沙者作如是言。曾無契經説過晝夜有(26)別受得近住律儀。是故我宗不許斯義。依(27)何邊際得不律儀。

. . . . . . . . . . . . . . .

nāsaṃvaro ’sty ahorātraṃ

偈曰。無日夜不護。

頌曰(28)惡戒無晝夜　謂非如善受

.

yāvajjīvaṃ pāpakarmābhyupagamād asaṃvara upajāyate nāhorātraṃ yathopavāsaḥ | kiṃ kāraṇam |

釋(20)曰。由此人樂一期作惡業。是故不護生。不得(21)止一日一夜。不如優波婆娑護。何以故。如彼(22)執。

(29)論曰。要期盡壽造諸惡業得不律儀。非(75a1)一晝夜如近住戒。所以者何。

.

na kilaivaṃ pragṛhyate || 4.27 ||

偈曰。由不受如此。

See the full verse quoted previously

.

na kila kaścid evamasaṃvaraṃ samādatte yathopavāsaṃ kaccid aham ahorātram asaṃvṛtaḥ syām iti | kutsitatvāt karmaṇaḥ | evaṃ caiva na kaścid ādatte kaccid ahaṃ yāvajīvam asaṃvṛtaḥ syām iti | yāvajjīvam apy asya lābho na syāt | yady api naivam ādatte tathāpy atyantavipannenāśayena tāṃ kriyāṃ prakurvann asaṃvaraṃ pratilabhate na kālāntaravipannena | upavāsasaṃvaras tu samādānabalādhānād anātyantike ’py āśaye labhyata eva | saṃvarārthitvāt | yadi punaḥ kaścid asaṃvareṇāpy arthī kālāntaram asaṃvaraṃ samādadīta so ’vaśyaṃ labheta | na tv edadṛṣṭam iti naivaṃ vyavasthāpyate | avijñaptivadasaṃvaro ’pi nāsti dravyata iti sautrāntikāḥ | sa eva tu pāpakriyābhisaṃdhir asaṃvaraḥ | sānubandho yataḥ kuśalacitto ’pi tadvān ucyate | tasyānirākṛtatvāt |

釋曰。無人受不護。(23)如受優波婆娑護。願我一日一夜中。受持不(24)護。由此業是聰慧人所訶。若爾亦無如此受(25)持。願我一期中受持不護。是故勿一期得不(26)護。雖不受持如此。由一向違善。故意作此惡(27)事。故得不護。不由暫時違善故意得。是故皆(28)得一生不護。優波婆娑護。雖心不一向。由求(29)受故意力。是故一日一夜。得隨所求故。若有(232b1)人求得不護。暫時受不護。必得不護。此義非(2)所曾見故。不可立如此。經部師説。如護無教(3)非有實物。不護亦爾。非有實物。此不護以(4)求惡事故意爲體。共隨續事。因此若人雖起(5)善心。猶説有不護。以不棄捨此故。

謂此非如善(2)戒受故。謂必無有立限對師受不律儀(3)如近住戒我一晝夜定受不律儀。此是智人(4)所訶厭業故。若爾亦無有立限對師我乃(5)至命終定受惡戒。勿盡形壽得不律儀。雖(6)無對師要期盡壽作諸惡業。由起畢竟(7)壞善意樂得不律儀。非起暫時壞善意樂。(8)無師令彼得不律儀。故不律儀無一晝夜。 (9)然近住戒由現對師要期受力。雖無畢竟(10)壞惡意樂。而得律儀。設有對師要期暫受(11)不律儀者。亦必應得。然未曾見故不立有。 (12)經部師説如善律儀無別實物名爲無表。此(13)不律儀亦應非實。即欲造惡不善意樂相(14)續不捨名不律儀。由此後時善心雖起而(15)名成就不律儀者。以不捨此阿世耶故。

. . . . . . . . . . . . .

athāhorātraṃ gṛhyamāṇa upavāsaḥ kathaṃ grahītavyaḥ |

復次此優(6)波婆娑護。若人欲一日一夜受。受法云何。

(16)説一晝夜近住律儀。欲正受時當如何受。

.

kālyaṃ grāhyo ’nyato nīcaiḥ sthitenoktānuvāditā |
upavāsaḥ samagrāṅgo nirbhuṣeṇāniśākṣayāt || 4.28 ||

偈(7)曰。晨朝從他受。下坐隨後説。布薩護具分。離(8)莊飾晝夜。

(17)頌曰(18)近住於晨旦　下座從師受
(19)隨教説具支　離嚴飾晝夜

.

kālyaṃ tāvat sūryodayakāle ahorātrikatvāt saṃvarasya | yas tu pūrvakṛtasamādāno nityam aṣṭabhyām upaceṣyāmīti sa bhuktvāpi gṛhṇīyāt | anyataś ca grahītavyo na svayam evāparāpekṣayā satsv api pratyayeṣv anatikramārtham | nīcaiḥ sthitenotkuṭṭakena vā jānupātena vā kapotakam añjaliṃ kṛtvā ’nyatra sthāsyāt | agauravasya hi saṃvaro notpadyate | dātuś ca vacanam anubruvīta | na pūrvaṃ na yugapat | evaṃ hy asau parasmāt gṛhīto bhavati | anyathā hi dānagrahaṇaṃ na sidhyet | samagrāṅgaś cāṣṭāṅga eva grahītavyo na vikalāṅgaḥ | nirbhūṣeṇa ca | ājasrikam abhyalaṅkāraṃ muktvā | ājasriko hy alaṅkāro nātyarthaṃ madamādadhāti | ārātriparikṣayāc ca grahītavyo yāvat punaḥ sūryodayāt | ato ’nyathā gṛhṇataḥ sucaritamātraṃ syān na tūpavāsasaṃvaraḥ | evaṃ ca kṛtvā aurabhrikapāradārikayo rātridivasopavāsakayoḥ sāphalyaṃ prayujyate | arhatāṃ samīpe vasanty anenety upavāsas teṣām anuśikṣaṇāt | yāvajjīvikasaṃvarasamīpe vasanty anenety apare | alpakuśalamūlānāṃ kuśalamūlapoṣaṇāt poṣadha iti vā |

釋曰。晨朝者。謂日初出時。此護(9)時最促。唯一日一夜故。若人先已作求受意。(10)謂我恒於第八日等時。必應受優波婆娑護。(11)若食已亦得受。亦應從他受。不得自受。由此(12)觀他故。若有犯因縁。爲不犯故。下坐者。或(13)蹲或跪下心合掌。除病時若人無恭敬心。諸(14)善護則不生。隨施戒人語。後説勿前勿倶。若(15)爾可説從他受。若不爾受施皆不成。若受必(16)須具分受。不可減。分離莊飾者。離非舊莊(17)飾。何以故。若常所用莊飾。不生極醉亂心如(18)新莊飾。若受必須盡一日夜。至明旦若不如(19)此法受。但生善行。不得優波婆娑護。此善行(20)能感可愛果報。若執如此行。獵行邪淫人。於(21)夜於日受優波婆娑護。必有果報不違道理。 (22)優波婆娑者何義。由此護此人近阿羅漢邊(23)住。由隨學阿羅漢法故。又近隨有命護邊住(24)故。或説名布沙他。生長單薄善根衆生。復淨(25)善根故。名布沙他。

(20)論曰。近住律儀於晨旦受。謂受此戒要日(21)出時。此戒要經一晝夜故。諸有先作如是(22)要期。謂我恒於月八日等必當受此近住(23)律儀。若旦有礙縁齋竟亦得受。言下座者。(24)謂在師前居卑劣座。或蹲或跪曲躬合掌。(25)唯除有病。若不恭敬不發律儀。此必從(26)師無容自受。以後若遇諸犯戒縁。由愧(27)戒師能不違犯。 See the previous record See the previous record 受此戒者應隨師教受(28)者後説。勿前勿倶。如是方成從師教受。 (29)異此授受二倶不成。具受八支方成近住。(75b1)隨有所闕近住不成。受此律儀必離嚴飾。 (2)憍逸處故。常嚴身具不必須捨。縁彼不能(3)生甚憍逸如新異故。受此律儀必須晝(4)夜。謂至明旦日初出時。若不如斯依法受(5)者。但生妙行不得律儀。又若如斯盡晝(6)夜受。具制屠獵姦盜有情。近住律儀深成(7)有用。言近住者。謂此律儀近阿羅漢住。以(8)隨學彼故。有説。此近盡壽戒住。如是律(9)儀或名長養。長養薄少善根有情。令其善(10)根漸増多故。

. . . . . . . . . . . . . . . . .

“poṣaṃ dadhāti manasaḥ kuśalasya yasmād
uktas tato bhagavatā kila poṣadho ’yam” iti |

如偈言(26)由此能長養　自他淨善心
(27)故佛如來説　此名布沙他

如有頌言(11)由此能長養　自他善淨心
(12)是故薄伽梵　説此名長養

.

kim arthaṃ punar aṣṭāṅganyupādīyante | yasmāt

(28)云何受此護。必須具八分。由此義

(13)何縁受此必具八支。

.

śīlāṅgāny apramādāṅgaṃ vratāṅgāni yathākramam |
catvāry ekaṃ tathā trīṇi

偈曰。戒分(29)無放逸。分修分次第。前四一後三。

頌曰(14)戒不逸禁支　四一三如次
(15)爲防諸性罪　失念及憍逸

.

釋曰。前(232c1)四名戒分。從離殺生乃至離妄語。此四離性(2)罪故。次一名不放逸分。謂離飮酒。若人善受(3)具戒。由飮酒醉亂。能擾動諸學處海。由放逸(4)故。後三名修分。乃至離非時食。能隨助厭離(5)心爲功徳故。若不受無放逸分及修分。有何(6)過失。

(16)論曰。八中前四是尸羅支。謂離殺生至虚誑(17)語。由此四種離性罪故。次有一種是不放(18)逸支。謂離飮諸酒。生放逸處。雖受尸羅若(19)飮諸酒則心放逸。犯尸羅故。後有三種是(20)禁約支。謂離塗飾香鬘乃至食非時食。以能(21)隨順厭離心故。何縁具受如是三支。若不(22)具支便不能離性罪失念憍逸過失。謂初(23)離殺至虚誑語。能防性罪。離貪瞋癡所起(24)殺等諸惡業故。

. . . . .

smṛtināśo madaś ca taiḥ || 4.29 ||

偈曰。由此失念醉。

See the full verse quoted previously

.

madyaṃ hi pivataḥ kāryā kāryasmṛtir eva naśyet | uccaśayanamahāśayananṛttagītādikaṃ pratisevamānasya madaḥ saṃbhavet | mattasya ca dauḥśīlyam adūraṃ bhavet | kāle punar bhuñjānasyocitabhaktakālaparihārādupavāsasmṛtiḥ saṃvegaś copatiṣṭhet | tadabhāvād ubhayaṃ na syād iti | kecit tu khalv akālabhojanāt prativiratim evopavāsaṃ manyante | tasya śeṣāṇy aṣṭāṅgānīti | nṛtyagotavāditraṃ gandhamālyavilepanaṃ ca dvayaṃ kṛtvā | evaṃ tu sati sūtrapāṭho na yujyeta | akālabhojanād virati muktvā “anenāham aṣṭamāṅgena teṣām āryāṇām arhatāṃ śikṣāyām anuśikṣe anuvidhīya” iti | kastarhi so ’nya upavāso yasyemāny aṅgāni | samudāyasyāvayavā aṅgāni | yathā sthasyāṅgāni caturaṅgo balakāyaḥ pañcāṅgaṃ tūryaṃ tathā ’ṣṭāṅga upavāso draṣṭavyaḥ | akālabhojanāt prativiratirūpavāsa upavāsāṅgaṃ ca yathā samyagdṛṣṭirmārgo mārgāṅgaṃ ca | dharmapravicayasaṃbodhyaṅgaṃ bodhir vodhyaṅgaṃ samādhir dhyānaṃ dhyānāṅgaṃ ceti vaibhāṣikāḥ | na tu teṣām eva samyagdṛṣṭyādīnāṃ ta evāṅgatvāya kalpanta iti | pūrvakāḥ samyagdṛṣṭyādaya uttareṣām aṅgaṃ yadi syuḥ prathamakṣaṇotpanna āryamārgo nāṣṭāṅgaḥ syāt |

釋曰。若人飮酒。即(7)忘失是事非事念。若人受用高勝臥處及舞(8)歌音樂等。心醉亂即生。於此二中。隨用一處。(9)破戒不遠。若人依時食。由離先所習非時食。(10)憶持優波婆娑護。即起厭離心亦生。若無第(11)八。此二則不有。有餘人説。唯離非時食。於(12)此八中。説名優波婆娑。所餘八。爲此分開。 (13)觀聽舞歌著香花等分爲二。若執如此。則爲(14)經所違。經云由離非時食。是第八分。我今隨(15)學隨行諸聖阿羅漢。若爾何別法。名優波婆(16)娑。以此八爲分。是聚處隨一一法説名分。譬(17)如車分及四分軍五分散。應知八分優波婆(18)娑亦爾。毘婆娑師説。離非時食。是優波婆(19)娑。亦是優波婆娑分。譬如正見是聖道亦是(20)聖道分。擇法覺分是覺亦是覺分。三摩提是(21)定亦是定分。 See the previous record 宿舊諸師説。不可立正見等爲(22)彼分。若前生正見等。於後生成分。初刹那生(23)聖道不應成八分。

次離飮酒能防失念。以飮(25)酒時能令忘失應不應作諸事業故。後離(26)三種能防憍逸。以若受用種種香鬘高廣(27)床座習近歌舞心便憍擧。尋即毀戒。由遠(28)彼故心便離憍。若有能持依時食者。以能(29)遮止恒食時故。便憶自受近住律儀。能於(75c1)世間深生厭離。若非時食二事倶無。數食能(2)令心縱逸故。有餘師説。離非時食名爲齋(3)體。餘有八種説名齋支。塗飾香鬘舞歌觀(4)聽分爲二故。若作此執便違契經。經中説(5)離非時食已。便作是説。此第八支我今隨(6)聖阿羅漢學。隨行隨作。若爾有何別齋體。(7)而説此八名齋支。總摽齋號別説爲支。以(8)別成總得支名故。如車衆分及四支軍五(9)支散等。齋戒八支應知亦爾。毘婆沙師作如(10)是説。離非時食是齋亦齋支。所餘七支是齋(11)支非齋。如正見是道亦道支。餘七支是道支(12)非道。擇法覺是覺亦覺支。餘六支是覺支非(13)覺。三摩地是靜慮亦靜慮支。所餘支是靜慮(14)支非靜慮。 See the previous record 如是所説不應正理。不可正見(15)等即正見等支。若謂前生正見等爲後生正(16)見等支。則初刹那聖道等應不具有八支(17)等。

. . . . . . . . . . . . . . . .

kiṃ khalv ayam upavāsakasyaivopavāsa āhosvid anyasyāpi |

爲唯優婆塞有優波婆娑(24)護。爲餘人亦有。亦有。

爲唯近事得受近住。爲餘亦有受近(18)住耶。

.

anyasyāpy upavāso ’sti śaraṇaṃ tvagatasya na |

偈曰。餘人有布薩。(25)若無三歸無。

頌曰(19)近住餘亦有　不受三歸無

.

anupavāsako ’pi yastamahorātraṃ buddhadharmasaṃghān śaraṇaṃ gatvopavāsaṃ gṛhṇāti tasyotpadyate upavāsasaṃvaro nānyathā | anyatrājñānāt | sūtra uktaṃ “yataś ca mahānāman gṛhī avadātavasanaḥ puruṣaḥ puruṣendriyeṇa samanvāgato buddhaṃ śaraṇaṃ gacchati dharmaṃ saṃghaṃ śaraṇaṃ gacchati vācaṃ ca bhāṣate upavāsakaṃ ca māṃ dharaya | iyatā upāvāsako bhavati_ti” | tat kiṃ śaraṇagamanād evopavāsako bhavati | bhavatīti bahirdeśakāḥ | na vinā saṃvareṇeti kāśmīrāḥ | yat tarhi sūtra uktam | nāsty atra virodhaḥ | yasmād asyotpadyate tata eva

釋曰。若人非優婆塞。於一日夜(26)中。歸依佛法僧已。後受優波婆娑護。此人則(27)得此護。異此則不得。除不知。經中説。佛言(28)摩訶那摩。若人在家白衣丈夫。與男根相應。(29)歸依佛歸依法歸依僧。亦説此言。願大徳憶(233a1)持。我今是優婆塞摩訶那摩。唯由此量。此人(2)成優婆塞。爲由受三歸即成優婆塞。爲不爾。 (3)外國諸師説非。罽賓國師説。離五戒則不成(4)優婆塞。若爾經中説云何。此中無相違。由此(5)言五戒發故。是故

(20)論曰。諸有未受近事律儀。一晝夜中歸依(21)三寶。説三歸已受近住戒。彼亦受得近住(22)律儀。異此則無。除不知者。如契經説。佛告(23)大名。諸有在家白衣男子男根成就。歸佛法(24)僧起殷淨心。發誠諦語自稱我是鄔波索(25)迦。願尊憶持慈悲護念。齊是名曰鄔波索(26)迦。爲但受三歸即成近事。外國諸師説。唯(27)此即成。迦濕彌羅國諸論師言。離近事律儀(28)則非近事。若爾應與此經相違。此不相違。(29)已發戒故。何時發戒。

. . . . . .

upāsakatvopagamāt saṃvṛt

偈曰。由稱優婆塞護。

頌曰(76a1)　　　　稱近事發戒　説如苾芻等

.

upāsakatvābhyupagamād evāsyopāsakasaṃvaro jāyate | “yad evābhyupagacchaty upāsakaṃ māṃ dhārayety ādyagreṇa yāvajjīvaṃ prāṇāpetamīti” | prāṇātipātādyapetamityartho madhyapadalopāt | laghusaṃvarasya_ api vyutpādanārthaṃ śikṣāpadānām

釋(6)曰。由信受自稱名。是優婆塞。此人則發優婆(7)塞護。是時信受已自稱言。大徳憶持。我是優(8)婆塞。從今時隨有命我離命。離奪命等事。由(9)除中間語故。但言離命。已得戒人。爲令識可(10)持非可持故。後爲説戒。

(2)論曰。起殷淨心發誠諦語自稱我是鄔波(3)索迦。願尊憶持慈悲護念。爾時即發近事律(4)儀。稱近事等言便發律儀故。以經復説我(5)從今時乃至命終捨生言故。此經意説捨(6)殺生等。略去殺等但説捨生。故於前時已(7)得五戒。彼雖已得近事律儀。爲令了知所(8)應學處故。復爲説離殺生等五種戒相令(9)識堅持。

. . . .

uktis tu bhikṣuvat || 4.30 ||

偈曰。説如比丘護。

See the full verse quoted previously

.

yathaivaṃ bhikṣur labdhasaṃvaro ’pi punaḥ śikṣāpadāni grāhyate śrāmaṇeraś ca vyutpādanārthamita ścāmutaś ca te saṃvara iti tathopavāsako ’pi na tu vinā saṃvareṇopāsako ’sti |

(11)釋曰。已得具戒更令受學處。沙彌亦爾。爲令(12)識戒相。從此從彼汝今應護。優婆塞亦爾。離(13)五護無別優婆塞。

如得苾芻具足戒已。説重學處(10)令識堅持。勤策亦然。此亦應爾。是故近事(11)必具律儀。

.

sarve cet saṃvṛtā ekadeśakāryādayaḥ katham |

偈曰。一切若有護。一處等(14)云何。

頌曰(12)若皆具律儀　何言一分等
(13)謂約能持説

.

yadi sarva evopāsakā upāsakasaṃvarasthāḥ kathaṃ bhagavatā ekadeśakārī pradeśakārī yadbhūyaḥkārī pūripūrṇakārī copāsaka uktaḥ |

釋曰。若一切優婆塞。皆住優婆塞護。(15)云何佛婆伽婆。説四種優婆塞。一持一處。二(16)持少處。三持多處。四持具處。

(14)論曰。若諸近事皆具律儀。何縁世尊言有(15)四種。一能學一分。二能學少分。三能學多(16)分。四能學滿分。

.

tatpālanāt kila proktāḥ

偈曰。能持故(17)説爾。

See the full verse quoted previously

.

yo hi yacchikṣāpadaṃ pālayati sa tatkārīty uktaḥ | sarve tu samaṃ saṃvarasthāḥ | idam utsūtraṃ vartate | kim atrotsūtram | upāsakatvābhyupagamādeva saṃvaralābho yasmāt prāṇatipātamityāheti | na hy evaṃ sūtrapāṭhaḥ ukto yathā mahānāmasūtre pāṭhaḥ | tatraiva copāsakalakṣaṇopadeśo nānyatra | yatra tveṣa pāṭho “yāvajjīvaṃ prāṇāpetaṃ śaraṇagatamabhiprasannam” iti | tatra te dṛṣṭasatyā “avetyaprasādānvayaṃ prāṇair api saddharmopagamanaṃ darśayanti sma | jīvitaheto rapyabhavyā vayamenaṃ dharmaṃ parityaktum” iti | na tveṣa lakṣaṇopadeśaḥ saṃvarasya | prāṇāpetaṃ tu na kvacit paṭhyate | kaś caitad aparisphuṭārthaṃ paṭhet | ekadeśakāryādīṃs tu khaṇḍitaśikṣānadhikṛtya praśna eva na yujyate | kuto visarjanamāveṇikadharmāṇām | ko hy apāsakasaṃvaraṃ jānan etanna jñāsyate yo hi yacchikṣāpadaṃ na khaṇḍayati sa tatkārī bhavatīti | upāsakasaṃvarasya tu parimāṇānabhijñāṃstanmātraśikṣākṣamān pratyeṣa praśno yujyate | “kiyatā bhadantopāsaka ekadeśakārī bhavati yāvat paripūrṇakārī bhavati |” yadi tarhi vinā saṃvareṇopāsakaḥ syād vikalena vā bhikṣuśrāmaṇerāv api syāt ām | kathaṃ tāvad eṣām upāsakasaṃvarādīnām aṅgapratiniyamo bhavati | śāstṛprajñaptivaśāt | upāsakatvād ipratiniyamo ’pi śāstṛprajñaptivaśādiṣyatām | vināpi hi saṃvareṇopāsakaḥ prajñaptito na tu bhikṣuśrāmaṇerāviti te tvetannecchanti kāśmīrāḥ | sarveṣāṃ tu saṃvarāṇām |

釋曰。若人能持。隨所應持。於中説此人(18)爲能持故。説一切優婆塞本有護。今此執違(19)經起。云何違經。由信受稱言即得五護。謂(20)彼説離命。此言云何違經。經言不爾。經言云(21)何。如摩訶那摩經説。於中是明優婆塞相。於(22)餘處則無。是處説如此文。隨有命至於命。我(23)今專信願尊憶持。於此文中。見四諦人。顯示(24)見知種類。由壽命信受正法。若爲救壽命。我(25)亦無義更捨正法。此文不爲顯優婆塞相。如(26)汝所説文句。謂爲離命。於餘處非所曾見。何(27)人能從此不明了文。持一處等文。若依破戒(28)人。説此文句。於中問亦不相應。何況答。何(29)以故。何人已解優婆塞護。不解如此若人不(233b1)破此戒是人持此戒。若人不識優婆塞護量。(2)依能持如此護量人故問。此問則應理。問言(3)世尊幾量爲優婆塞持一處。乃至幾量。爲優(4)婆塞持具處。毘婆沙師説。若離護亦成優婆(5)塞。若不具受護。亦應成比丘及沙彌。猶如優(6)婆塞。優婆塞等護分量。決定云何。隨大師分(7)別所立。分別決判立優婆塞等異。汝亦應許。(8)由隨大師分別所立。何以故。若未有護。如世(9)尊安立優婆塞安立沙彌比丘。則不如此。罽(10)賓國師。不許此義。一切護

謂約能持故作是説。能持(17)先所受故説能學言。不爾應言受一分等。(18)理實約受等具律儀。以具律儀故名近事。 (19)如是所執違越契經。如何違經。謂無經説(20)自稱我是近事等言便發五戒。此經不説(21)我從今者乃至命終捨生言故。經如何説。如(22)大名經。唯此經中説近事相。餘經不爾故(23)違越經。然餘經説。我從今時乃至命終捨(24)生歸淨。是歸三寶發誠信言。此中顯示以(25)見諦者。由得證淨擧命自要。表於正法(26)深懷愛重乃至爲救自生命縁。終不捨於(27)如來正法。非彼爲欲説近事相。故説如是(28)捨生等言。設説亦非分明理教。誰能准此不(29)明了文。便信前時已發五戒。又約持犯戒(76b1)説學一分等尚不應問。況應爲答。誰有已(2)解近事律儀必具五支而不能解於所學(3)處持一非餘。乃至具持名一分等。由彼未(4)解近事律儀受量少多故應請問。凡有幾(5)種鄔波索迦能學學處。答言。有四鄔波索(6)迦。謂能學一分等。猶未能了。復問何名能(7)學一分。乃至廣説。若闕律儀得名近事。苾(8)芻勤策闕亦應成。彼既不成。此亦應爾。何(9)縁近事乃至苾芻所受律儀支量定爾。由佛(10)教力施設故然。若爾何縁不許由佛教力(11)施設雖闕律儀而名近事非苾芻等。迦濕(12)彌羅國毘婆沙師。不許闕律儀得成近事。 (13)此近事等一切律儀。由何得成下中上品。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

mṛdvāditvaṃ yathā manaḥ || 4.31 ||

偈曰。下中上如意。

(14)頌曰(15)下中上隨心

.

mṛdumadhyādhimātratvaṃ sasaṃtānacittavaśāt | evaṃ ca kṛtvā ’rhato ’pi mṛduḥ prātimokṣasaṃvaraḥ syāt pṛthagjanasyādhimātraḥ | kiṃ punaḥ saṃvaragrahaṇādevopāsakaḥ syād vinā śaraṇagamanaiḥ | na syād anyatrājñānāt |

(11)釋曰。八部所持護。有下中上品。云何得成。(12)由求受故。意有差別。若作如此執。阿羅漢波(13)羅提木叉護。應最下劣。凡夫應最上品。若唯(14)受護。不受三歸。得成優婆塞不。不得。除無(15)知。

(16)論曰。八衆所受別解脱律儀。皆隨受心有(17)下中上品。由如是理諸阿羅漢或有成(18)就下品律儀。然諸異生或成上品。爲有但(19)受近事律儀不受三歸成近事不。不成(20)近事除有不知。

. . . .

yo buddhadharmasaṃghāñcharaṇaṃ gacchati kimasau śaraṇaṃ gacchati |

若人歸依佛法僧。此人歸依何法。

諸有歸依佛法僧者。爲(21)歸何等。

.

buddhasaṃghakarāndharmānaśaikṣānubhayāṃś ca saḥ |
nirvāṇaṃ ceti śaraṇaṃ yo yāti śāraṇatrayam || 4.32 || yo buddhaṃ śaraṇaṃ gacchati aśaikṣānasau budhakarakāndharmāñcharaṇaṃ gacchati yeṣāṃ prādhānyena sa ātmabhāvo budhā ity ucyate yeṣāṃ vā lābhena sarvāvabodhasāmarthyādbuddho bhavati | ke punas te | kṣayajñānādayaḥ saparivārāḥ | rūpakāyasya pūrvaṃ paścāccāviśeṣāt | kiṃ sarvabuddhānathaikam | lakṣaṇataḥ sarvabudhān | mārgasyāvilakṣāṇatvāt | yaḥ saṃghaṃ śaraṇaṃ gacchati śaikṣāśaikṣānasausaṃghakarakānharmān gacchati yeṣāṃ lābhenāṣṭau pudgalāḥ saṃghībhavanti | abhedatvāt | kiṃ sarvasaṃghānathaikam | lakṣaṇataḥ sarvasaṃghānmārgasyāvilakṣaṇatvāt | yattu sūtra uktaṃ “yo ’pyasau bhaviṣyatyanāgate ’dhvani saṃgho nāma tam api śaraṇaṃ gacchatami “ti | tatpratyakṣabhāvinaḥ saṃvaratvasyodbhāvanārtham | yo dharmaṃ śaraṇaṃ gacchati asau nirvāṇaṃ śaraṇaṃ gacchati pratisaṃkhyānirodham | svaparasaṃtānaklelśānāṃ duḥkhasya ca śāntyekalakṣaṇātvāt | yadyaśaikṣā dharmā eva buddhaḥ kathaṃ tathāgatasyāntike dukṣṭacittarudhirotpādanādānantaryaṃ bhavati | āśrayavipādanātte ’pi vipāditā bhavant_iti vaibhāṣikāḥ | śāstraṃ tu naivaṃ vācakamaśaikṣā dharmā eva buddha iti | kiṃ tarhi | buddhakarakā iti | ata āśrayasya buddhatvāpratiṣedhādacodyam evaitat | anyathā hi laukikacittastho na buddhaḥ syānna saṃghaḥ śīlameva ca bhikṣukarakaṃ bhikṣuḥ syāt | yathā tu yo bhikṣūn pūjayati bhikṣukarakamasau śīlaṃ pūjayati | evaṃ yo buddhaṃ śaraṇaṃ gacchatyaśaikṣānasau buddhakarakāndharmān śaraṇaṃ gacchati | yo buddhaṃ śaraṇaṃ gacchati so ’ṣṭādaśāveṇikānbuddharmānity apare | kiṃsvabhāvāni śaraṇagamanāni | vāgvijñaptisvabhāvāni | kaḥ punaḥ śaraṇārthaḥ | trāṇārthaḥ śaraṇārthaḥ | tadāśrayeṇa sarvaduḥkhātyantanirmokṣāt | uktaṃ hi bhagavatā

偈曰。(16)能成佛僧法。無學及二種。歸依及涅槃。歸依(17)佛法僧。釋曰。若人歸依佛。必歸依能成佛無(18)學諸法。何者能成法。由彼法勝故此身説爲(19)佛。或由得彼法。於一切覺中。有勝能故。説(20)此人爲佛。此法何相。盡智等共伴類。色身前(21)後無差別故。若歸依佛。爲歸依一佛。爲歸依(22)一切佛。若依道理。歸依一切佛。道相不異(23)故。若人歸依僧。此人即歸依能成僧。有學無(24)學諸法。由得彼法。八道果人成僧。不可破故。 (25)若歸依僧。爲歸依一僧。爲歸依一切僧。若依(26)道理。歸依一切僧。道相不異故。經中説於未(27)來世中當有名僧。此人亦歸依此僧。此言爲(28)顯現在僧寶最勝功徳。若人歸依法。此人即(29)歸依涅槃。所謂擇滅自他相續中。惑及苦。寂(233c1)靜爲一相故。若定以無學法爲佛。云何於如(2)來邊。起惡心出佛身血。得無間業。由損害依(3)止故。彼法亦被損害。毘婆沙師説如此。阿毘(4)達磨藏不説如此。唯無學法是名佛説。云何 (5)成佛諸法名佛。不遮依止爲佛故。是故此難(6)不成難。若不爾。佛在世心。則不成佛。僧亦(7)應爾。唯戒能成比丘。是故戒是比丘。如人供(8)養比丘。則供養能成比丘戒。如此若人歸依(9)佛。則唯歸依能成佛無學法。有餘師説。若人(10)歸依佛。此人即歸依十八不共法。歸依體性(11)云何。有教言語爲性。歸依者何義。救濟爲義。 (12)由依止此三。永解脱一切苦故。如佛世尊所(13)説偈

頌曰(22)歸依成佛僧　無學二種法
(23)及涅槃擇滅　是説具三歸 (24)論曰。歸依佛者。謂但歸依能成佛無學法。(25)由彼勝故身得佛名。或由得彼法佛能覺(26)一切。何等名爲佛無學法。謂盡智等及彼隨(27)行。非色等身。前後等故。爲歸一佛。一切佛(28)耶。理實應言歸一切佛。以諸佛道相無異(29)故。歸依僧者。謂通歸依諸能成僧學無學(76c1)法。由得彼故僧成八種補特伽羅。不可破(2)故。爲歸一佛僧。一切佛僧耶。理實通歸一切(3)佛僧。以諸僧道相無異故。然契經説當來(4)有僧汝應歸者。彼經但爲顯示當來現見(5)僧寶。歸依法者。謂歸涅槃。此涅槃言唯顯擇(6)滅。自他相續煩惱及苦寂滅一相。故通歸依。 (7)若唯無學法即是佛者。如何於佛所惡心出(8)血。但損生身成無間罪。毘婆沙者作是釋(9)言。壞彼所依彼隨壞故。然尋本論不見有(10)言唯無學法即名爲佛。但言無學法能成(11)於佛。既不遮佛體亦攝依身。故於此中不(12)容前難。若異此者。應佛與僧住世俗心(13)非僧非佛。又應唯執成苾芻戒即是苾芻。 (14)然如有欲供養苾芻者。彼唯供養成苾(15)芻尸羅。如是有欲歸依佛者。亦應但歸(16)成佛無學法。有餘師説。歸依佛者。總歸依(17)如來十八不共法。此能歸依何法爲體。語表(18)爲體。如是歸依以何爲義。救濟爲義。由(19)彼爲依能永解脱一切苦故。如世尊言

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“bahavaḥ śaraṇaṃ yānti parvatāṃś ca vanāni
ca ārāmānvṛkṣāṃś caityāṃś ca manuṣyā bhayavarjitāḥ ||

(14)多人求歸依　諸山及密林
(15)園苑樹支提　怖畏所逼惱

(20)衆人怖所逼　多歸依諸山
(21)園苑及叢林　孤樹制多等

.

na tv etac charaṇaṃ śreṣṭhaṃ naitac charaṇam uttamam |
naitac charaṇam āgamya sarvaduḥkhātpram ucyate ||

(16)此歸依非勝　此歸依非上
(17)若至此歸依　不解脱衆苦

(22)此歸依非勝　此歸依非尊
(23)不因此歸依　能解脱衆苦

.

yas tu buddhaṃ ca dharmaṃ ca saṃghaṃ ca śaraṇaṃ gataḥ |
catvāri cāryasatyāni paśyati prajñayā yadā ||

(18)若人歸依佛　歸依法及僧
(19)四種聖諦義　依慧恒觀察

(24)諸有歸依佛　及歸依法僧
(25)於四聖諦中　恒以慧觀察

.

duḥkhaṃ duḥkhasamutpādaṃ duḥkhasya samatikramam |
āryaṃ cāṣṭāṅgikaṃ mārgaṃ kṣemaṃ nirvāṇagāminam ||

(20)苦及苦生集　一向過離苦
(21)具八分聖道　趣向苦寂靜

(26)知苦知苦集　知永超衆苦
(27)知八支聖道　趣安隱涅槃

.

etad dhi śaraṇaṃ śreṣṭham etac charaṇam uttamam |
etac charaṇam āgamya sarvaduḥkhāt pram ucyate ||”iti |

(22)此歸依最勝　此歸依爲上
(23)若至此歸依　則解脱衆苦

(28)此歸依最勝　此歸依最尊
(29)必因此歸依　能解脱衆苦

.

ata eva śaraṇagamanāni sarvasaṃvarasamādāneṣu dvārabhūtāni |

(24)是故信受歸依行。於一切受護爲入門。

(77a1)是故歸依普於一切受律儀處爲方便門。

.

kiṃ punaḥ kāraṇam anyeṣu saṃvareṣv abrahmacaryād viratiḥ śikṣāpadaṃ vyavasthāpitam upāsakasya tu kāmamithyācārāt |

復有(25)何因。佛於餘護中。立遠離婬欲。爲學處。於(26)優婆塞護中。立遠離邪婬。爲學處。

何(2)縁世尊於餘律儀處立離非梵行爲其所(3)學。唯於近事一律儀中但制令其離欲邪(4)行。

.

mithyācārātigarhyatvāt saukaryād akriyāptitaḥ |

偈曰。邪(27)婬最可訶。易作得不作。

頌曰(5)邪行最可訶　易離得不作

.

kāmamithyācāro hi loke ’tyantaṃ garhitaḥ | pareṣāṃ dāropaghātādāpāyikatvāc ca | na tathā ’brahmacaryam | sukarā ca kāmamithyācārādviratirgṛhānadhyāvasatāṃ duṣkarātvabrahmacaryāditi duṣkaraṃ karttuṃ notsaheran | āryāścākaraṇasaṃvaraṃ kāmamithyācārāt pratilabhante | janmāntareṣv apy anadhyācaraṇānnatvabrahmacryādityupāsakasyāpi tasmād eva viratiḥ śikṣāpadaṃ vyavasthāpitaṃ mā bhūt parivṛttajanmāntaraḥ śaikṣa upāsakasaṃvarāṅgeṣv asaṃvṛta iti | akriyāniyamo hy akaraṇasaṃvaraḥ | ya upāsakāḥ santo bhāryāḥ pariṇayanti kiṃ tais tābhyo ’pi saṃvaraḥ pratilabdho ’tha na | pratilabdho mā bhūt prādeśikasaṃvaralābha iti | kathaṃ saṃvarakṣobho na bhavati | yasmāt

釋曰。邪婬於世間最(28)可訶。爲侵壞他婦故。能引惡道業故。婬欲不(29)爾。若在家人。遠離邪婬。此事易作。遠離婬(234a1)欲。此事難作。由不能行難行事故不出家。諸(2)聖人於邪婬性得不作護。於餘生自性不犯(3)故。於婬欲不爾。是故於優婆塞護中。立離邪(4)婬爲學處。勿別轉生聖人犯優婆塞護分。何(5)以故。決定不作。名不作護。若人已成優婆塞。(6)方娶妻妾。此人於彼爲得護不。説得。勿於(7)一處得護。云何於彼不破壞護。

(6)論曰。唯欲邪行世極訶責。以能侵毀他妻(7)等故。感惡趣故非非梵行。又欲邪行易(8)遠離故。諸在家者耽著欲故離非梵行難(9)可受持。觀彼不能長時修學故不制彼(10)離非梵行。又諸聖者於欲邪行一切定得(11)不作律儀。經生聖者亦不行故離非梵行則(12)不如是。故於近事所受律儀但爲制立離(13)欲邪行。勿經生聖者犯近事律儀。不作律(14)儀謂定不作。諸有先受近事律儀後娶妻(15)妾。於彼妻妾先受戒時得律儀不。理實應(16)得。勿但於一分得別解律儀。若爾云何後(17)非犯戒。

. . . . . . . . . .

yathābhyupagamaṃ lābhaḥ saṃvarasya na saṃtateḥ || 4.33 ||

偈曰。如受意(8)得護。非於相續得。

頌曰(18)得律儀如誓　非總於相續

.

yathā hy eṣām abhyupagamas tathā saṃvaralābhaḥ | kathaṃ caiṣāmabhyupagamaḥ | kāmamithyācārādviramāmīti | na tvatra saṃtāne mayā brahmacaryaṃ na kartavyamityata evaiṣāṃ tadadhiṣṭhātkāmamithyācārāṅgādeva saṃvaralābho nābrahmacaryāditi nāsti bhāryībhūtāyāṃ saṃvarakṣobhaḥ |

釋曰。如彼受護故意得(9)護亦爾。受護故意云何。謂我今永離邪婬。非(10)於彼相續。謂我今不應作婬欲。是故受五戒(11)人。以彼爲依止。於離邪婬分得護。不從於彼(12)離婬欲得。是故由成自婦行婬欲。不違破護。

(19)論曰。如本受誓而得律儀。本受誓云何。謂(20)離欲邪行。非於一切有情相續言我皆當(21)離非梵行。由此普於有情相續唯得離欲(22)邪行戒。非離非梵行律儀故後納妻妾非(23)毀犯前戒。

. . .

atha kasmāt mṛṣāvādād viratir evopāsakasaṃvaraśikṣāpadaṃ na paiśunyādiviratiḥ |

(13)云何唯離妄語。於優婆塞護。立爲學處。不立(14)離兩舌等。

何縁但制離虚誑語。非離間語(24)等爲近事律儀。

.

ebhir eva ca tribhiḥ kāraṇaiḥ |

由前三證。

亦由前説三種因故。

.

“mṛṣāvādātigarhyatvāt saukaryād akriyāptitaḥ” |

謂妄語最可訶。易作得(15)不作。

謂虚(25)誑語最可訶故。諸在家者易遠離故。一切(26)聖者得不作故。復有別因。

.

mṛṣāvādaprasaṅgāc ca sarvaśikṣāvyatikrame |

偈曰。通起妄語故。過一切學處。

頌曰(27)以開虚誑語　便越諸學處

.

sarvatra hi śikṣātikrame samanuyujyamānasyopasthitamidaṃ bhavati nāhamevamahārṣam iti mṛṣāvādasya prasaṅgo bhavaty ato mṛṣāvādādviratirvidhīyate kathaṃ kṛtātikramo ’pyātmani māviṣkuryāditi | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ pratikṣepaṇasāvadyācchikṣāpadasya na vyavasthāpitam |

釋曰。(16)於一切違犯學處中。若被檢問妄語即起。謂(17)我不作。如此由妄語。通起墮犯無更起義。故(18)大師約此義。謂云何犯戒人。如實發露顯示(19)自失故。立離妄語爲護。復有何因。於假制罪(20)中護。不立爲優婆塞學處。彼説立。

(28)論曰。越諸學處被檢問時。若開虚誑語。便(29)言我不作。因斯於戒多所違越。故佛爲(77b1)欲令彼堅持。於一切律儀制離虚誑語。(2)云何令彼若犯戒時便自發露能防後犯。復(3)以何縁不於遠離遮罪建立近事律儀。誰(4)言此中不離遮罪。離何遮罪。謂離飮酒。何(5)縁於彼諸遮罪中不制離餘。唯遮飮酒。

. .

pratikṣepaṇasāvadyānmadyād eva

偈曰。假制(21)罪中唯。離酒

頌(6)曰(7)遮中唯離酒　爲護餘律儀

.

kiṃ kāraṇaṃ madyādeva nānyasmāt |

釋曰。何因唯離酒爲戒不離餘。

See the record before the previous verse.

.

anyaguptaye || 4.34 ||

(22)偈曰。爲護餘。

See the full verse quoted previously

.

madyaṃ pivato ’nyānyapyaṅgānyaguptāni syuḥ | kathaṃ punar madyapānaṃ pratikṣepaṇasāvadyaṃ gamyate | prakṛtisāvadyalakṣaṇābhāvāt | prakṛtisāvadyaṃ hi kliṣṭenaiva cittenādhyācaryate | śakyaṃ tu madyaṃ pratīkārabuddhyaiva pātuṃ yāvanna madayet | kliṣṭameva taccittaṃ yanmadanīyaṃ jñātvā pibati | na tat kliṣṭaṃ yadamadanīyamātrāṃ viditvā pibati | prakṛtisāvadyaṃ madyam iti vinayadharāḥ | “kathaṃ bhadanta glāna upasthātavyaḥ | prakṛtisāvadyamupālin sthāpayitvā” ity uktaṃ bhagavatā | śākyeṣu ca glāneṣu madyapānaṃ nābhyanujñātam | idaṃ coktaṃ māṃ bhikṣavaḥ śāstāram uddiśadbhiḥ kuśāgreṇa_ api madyaṃ na pātavyam” ity ataḥ prakṛtisāvadyam iti jñāyate | āryaiś ca janmāntaragatair apy anadhyācārāt | prāṇivadhādivat | kāyaduścaritavacanād durgatigamanāc ceti | nety ābhidhārmikāḥ | utsargavihitasyāpi glāneṣu prajñaptisāvadyasya punar madyasyāpavādaḥ prasaṅgaparihārārthaṃ madnīyamātrānīyamanāt | ata eva kuśāgrapānapratiṣedhaḥ | āryair anadhyācaraṇaṃ hrīmattvāt tena ca smṛtināśāt | alpakasyāpy apānam aniyamād viṣavat | duścaritavacanaṃ pramādasthānatvāt | ata evātra pramādasthānagrahaṇaṃ nānyeṣu teṣāṃ prakṛtisāvadyatvāt | atyāsevitena durgatigamanābhidhānam | tatprasaṅgenābhīkṣṇamakuśalasaṃtatipravṛtterāpāyikasya karmaṇa ākṣepādvṛttilābhādvā | surāmaireyamadyapramādasthānam iti ko ’rthaḥ | surā anāsavaḥ | maireyaṃ dravāsavaḥ | te ca kadācid aprāptacyutamadyabhāve bhavataḥ ityato madyagrahaṇam | pūgaphalakodravādayo ’pi madayantīti surāmaireyagrahaṇam | prajñaptisāvadyasyāpy ādareṇa praheyatve kāraṇajñāpanārthaṃ pramādasthānavacanam | sarvapramādāspadatvād iti |

釋曰。何以故。若人飮酒。則不(23)能守餘護分。云何知飮酒是假制罪。無自性(24)罪相故。性罪相者。若起染汚心。方犯此罪。是(25)名性罪。有時唯作對治病。意飮酒如量不令(26)醉。若爾此心已成染汚。本知此能令醉而故(27)飮。非染汚。由知如量不令醉故飮。一切毘那(28)耶藏師説。飮酒是性罪。如律文言。世尊云何(29)應治病人。佛言。優波離。除性罪。何者性罪。(234b1)是我爲優婆塞所立學處。復次釋迦病時。世(2)尊不許飮酒。復次經言。比丘若人説我爲師。(3)由茅端酒亦不應飮故。知飮酒是性罪。復次(4)聖人已轉別性。本性不犯此故。如殺生等。(5)復次由説此是身惡行。阿毘達磨師説。不爾。 (6)何以故。有時爲病人許開假制罪。而重遮飮(7)酒。此何所以爲離非所許應至故。能令醉量(8)不定故。是故由茅端飮亦不許。非聖人所犯(9)者。由諸聖人慚羞失念事。因此失念。是故一(10)滴亦不許飮。以量不定故。譬如惡毒。説身惡(11)行者。放逸依處故。是故於中立放逸依處名(12)於餘處不立。彼處自性罪故。若過量數習。世(13)尊説由此入惡道。是義云何。由愛習此數數(14)惡行相續生故。能引感惡道業故。得生惡道。 (15)酒酒類令醉放逸依處。此句有何義。酒謂飮(16)酒。酒類謂餘物酒。此二有時未至及已度令(17)醉位。不名令醉。爲除此故。説令醉檳榔子。及(18)倶陀婆穀。亦能令醉。爲除此故。説酒及酒類。 (19)雖是假制罪。爲顯因縁。令殷重急除。故説放(20)逸依處。一切惡行所依故。

(8)論曰。諸飮酒者心多縱逸。不能守護諸餘(9)律儀。故爲護餘令離飮酒。寧知飮酒遮罪(10)攝耶。由此中無性罪相故。以諸性罪唯染(11)心行。爲療病時雖飮諸酒不爲醉亂能(12)無染心。豈不先知酒能醉亂而故欲飮即(13)是染心。此非染心由自知量。爲療病故(14)分限而飮不令醉亂故非染心。諸持律者(15)言。飮酒是性罪。如彼尊者鄔波離言我當(16)如何供給病者。世尊告曰。唯除性罪餘隨(17)所應皆可供給。 See the previous record 然有染疾釋種須酒。世尊(18)不開彼飮酒故。又契經説。諸有苾芻稱我(19)爲師不應飮酒。乃至極少如一茅端所霑(20)酒量亦不應飮。故知飮酒是性罪攝。又諸(21)聖者雖易多生亦不犯故。如殺生等。又(22)經説是身惡行故。對法諸師言非性罪。然(23)爲病者總開遮戒。復於異時遮飮酒者。(24)爲防因此犯性罪故。又令醉亂量無定(25)限。故遮乃至飮茅端所霑量。又一切聖皆不(26)飮者。以諸聖者具慚羞故。飮酒能令失(27)正念故。乃至少分亦不飮者。以如毒藥量(28)無定故。又經説是身惡行者。酒是一切放(29)逸處故。由是獨立放逸處名。餘不立此名。(77c1)皆是性罪故。然説數習墮惡趣者。顯數飮(2)酒能令身中諸不善法相續轉故。又能引(3)發惡趣業故。或能令彼轉増盛故。如契經(4)説。窣羅迷麗耶末陀放逸處。依何義説。醞(5)食成酒名爲窣羅。醞餘物所成名迷麗耶(6)酒。即前二酒未熟已壞不能令醉不名末(7)陀。若令醉時名末陀酒。簡無用位重立此(8)名。然以檳榔及稗子等亦能令醉。爲簡彼(9)故。須説窣羅迷麗耶酒。雖是遮罪而令放(10)逸廣造衆惡。爲令殷重遮斷故説放逸處(11)言。酒是放逸所依處故(12)説一切有部倶舍論卷第十四(13)(14)(15)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ya ime trayaḥ prātimokṣadhyānānāsravasaṃvarāḥ kimeṣāṃ yata eko labhyate tataḥ śeṣau | nety āha | kiṃ tarhi |

是三種戒。謂波羅(21)提木叉。定生。無流。從此因若得一戒。爲得餘(22)二戒不。説非。若爾云何。

(16)阿毘達磨倶舍論卷第十五(17)　　尊者世親造(18)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(19)　　分別業品第四之三(20)此別解脱靜慮無漏三種律儀。從彼得一亦(21)餘二不。不爾。云何。

. .

sarvobhayebhyaḥ kāmāpto vartamānebhya āpyate |

偈曰。欲從一切二。(23)現得木叉護。

頌曰(22)從一切二現　得欲界律儀
(23)從根本恒時　得靜慮無漏

.

vartamānebhya eva skandhāyatana dhātubhyaḥ kāmāpta iti prātimokṣasaṃvaraḥ | sarvebhya iti maulaprayogapṛṣṭhebhyaḥ | ubhayebhya iti sattvāsattvākhyebhyaḥ prakṛtipratikṣepaṇasāvadyebhyaś ca vartamānebhya eva skandhāyatanadhātubhyo labhyate | sattvādhiṣṭānapravṛttatvāt nātītānāgatebhyaḥ | teṣām asattvasaṃkhyātatvāt |

釋曰。欲界戒。謂波羅提木叉(24)護。從一切者。謂前分根本後分。從二者。謂衆(25)生名非衆生名。又性罪處假制罪處。從現者。(26)謂現世五陰十二入十八界。從此得波羅提(27)木叉戒。何以故。縁衆生爲境起故。是故不從(28)過去未來。得去來二世非衆生數故。

(24)論曰。欲界律儀。謂別解脱此從一切根本(25)業道及從加行後起而得。從二得者。謂(26)從二類。即情非情性罪遮罪。從現得者。(27)謂從現世蘊處界得。非從去來。由此律儀(28)有情處轉。去來非是有情處故。

. . . .

maulebhyaḥ sarvakālebhyo dhyānānāsravasaṃvarau || 4.35 ||

偈曰。從(29)根本恒時。得定無流護。

See the full verse quoted previously

.

maulebhya eva karmapathebhyo dhyānānāsravasaṃvarau labhyete na prayogapṛṣṭhebhyaḥ kuta eva prajñaptisāvadyebhyaḥ sarvakālebhyaś ca skandhāyatanadhātubhyo labhyete atītānāgatebhyo ’pi | ata eva catuṣkoṭikaṃ kriyate | santi tāni skandha dhātvāyatanāni yebhyaḥ prātimokṣasaṃvaraḥ eva labhyate na dhyānānāsravasaṃvarāviti vistaraḥ | prathamā koṭiḥ pratyutpannebhyaḥ sāmantakapṛṣṭhebhyaḥ pratikṣepaṇasāvadyāc ca | dvitīyā ’tītānāgatebhyo maulebhyaḥ karmapathebhyaḥ | tṛtīyā pratyutpannebhyo maulebhyaḥ karmapathebhyaḥ | caturthyatītānāgatebhyaḥ sāmantakapṛṣṭhemyaḥ iti | natu saṃvarakāle vartamānāḥ karmapathāḥ santīti vartamānādhiṣṭhānebhyaḥ iti vaktavyam | anāgatānām eva saṃvaraṇaṃ yujyate nātītavartamānānām |

釋曰。從根本業道。(234c1)得定生護及無流護。不從前分及後分生。何(2)況從制罪生。從一切時陰入界所得。謂過去(3)現世未來。因此故立四句。有陰入界從彼得(4)波羅提木叉戒。不得定生及無流戒。應如此(5)廣説。第一句者。從現世前分後分從制罪處。 (6)第二句者。從過去未來根本業道。第三句者。(7)從現世根本業道。第四句者。從過去未來(8)前分後分。

若得靜慮(29)無漏律儀應知但從根本業道。尚不從彼(26)從二類。即情非情性罪遮罪。從現得者。(27)謂從現世蘊處界得。非從去來。由此律儀(28)有情處轉。去來非是有情處故。若得靜慮(29)無漏律儀應知但從根本業道。尚不從彼(78a1)加行後起得此律儀況從遮罪。從恒時者。(2)謂從過去現在未來蘊處界得。由此差別(3)應作四句。有蘊處界從彼唯得別解律儀(4)非餘二等。第一句者。謂從現世加行後起(5)及諸遮罪。第二句者。謂從去來根本業道。第(6)三句者。謂從現世根本業道。第四句者。謂(7)從去來加行後起。非於正得善律儀時可(8)有現世惡業道等。是故應言從現處得。理(9)應但説防護未來。定不應言防護過現。

. . . . . . . . .

atha kiṃ saṃvarāsaṃvarau sarvasattvebhya eva labhyete sarvāṅgebhyaḥ sarvakāraṇaiś ca āhosvidasti bhedaḥ | niyataṃ tāvat labhyate |

此護不護。爲皆從一切境一切分(9)一切因得爲有異。若約決定得。

(10)諸有獲得律不律儀。從一切有情支因有(11)異不。此定有異相云何。

. .

saṃvaraḥ sarvasattvebhyo vibhāṣā tv aṅgakāraṇaiḥ |

偈曰。於衆(10)生得護。由分因不定。

頌曰(12)律從諸有情　支因説不定
(13)不律從一切　有情支非因

.

sarvasattvebhya eva saṃvaro labhyate kebhyaścit aṅgebhyas tu vibhāṣā | kaścit sarvebhyo labhyate | bhikṣusaṃvaraḥ | kaścic caturbhyaḥ | tato ’nyaḥ | karmapathā hi saṃvarasyāṅgāni | kāraṇair api kenacit paryāyeṇa sarvaiḥ kenacidekena | kena tāvat sarvaiḥ | yady alobhādveṣāmohāḥ kāraṇānīṣyante | kenai kena | yadi mṛdumadhyādhimātrāṇi cittāni kāraṇānīṣyante | paścimaṃ paryāyaṃ niyamayyocyate asti saṃvarasthāyī sarvasattveṣu saṃvṛto na sarvāṅgaiḥ na sarvakāraṇaiḥ | yo mṛdunā cittena madhyenādhimātreṇa vā upāsakovāsa śrāmaṇerasaṃvaraṃ samādatte | asti sarvasattveṣu saṃvṛtaḥ sarvāṅgaiś ca na tu sarvakāraṇaiḥ | yo mṛdunā cittena madhyenādhimātreṇa vā bhikṣusaṃvaraṃ samādatte | asti sarvasattveṣu sarvaṅgaiḥ sarvakāraṇaiś ca | yas trividhena cittena trīn saṃvarān samādatte | asti sarvasattveṣu sarvakāraṇaiś ca na tu sarvāṅgaiḥ | ya upāsakopavāsaśrāmaṇerasaṃvarānmṛdumadhyādhimātraiḥ samādatte | yas tu na sarvasattveṣu syād īdṛśo nāsti | yasmāt sarvasattvānugate kalyāṇāśaye sthitaḥ saṃvaraṃ pratilabhate nānyathā pāpāśayasyānuparatatvāt | pañca niyamān kurvan prātimokṣasamvaraṃ pratilabhate | sattvāṅgadeśakālasamayaniyamāt | amuṣmāt sattvād viramāmīti sattvaniyamaḥ | amuṣmādaṅgādityaṅaniyamaḥ | amusmina deśa iti deśaniyamaḥ | māsādyāvaditi kālaniyamaḥ | anyatra yuddhād iti samayaniyamaḥ | sucaritamātraṃ tu syāt tathā gṛhṇataḥ | kathamaśakyebhyaḥ saṃvaralābhaḥ | sarvasattvajīvitānupaghātādhyāśayenābhyupagamāt | yadi punaḥ śakyebhya eva saṃvaro labhyate cayāpacayayuktaḥ syāt | śakyāśakyānām itaretarasaṃcārāt | evaṃ ca sati vināpi lābhatyāgakāraṇābhyāṃ saṃvarasya lābhatyāgau syāt ām iti vaibhāṣikāḥ | naivaṃ bhavisyati | yathā hy apūrvatṛṇādyutpattau śoṣe vā saṃvarasya vṛddhihlāsau na bhavatas tathā śakyāśakyasaṃcāre ’pi na syāt ām | na sattvānāṃ pūrvaṃ paścāc ca bhāvāt tṛṇādīnāṃ tv abhāvāt | ko nvatra viśeṣo na vā bhavedasatsu tṛṇādiṣu saṃvaras tadvad aśakyo vā bhavet | yadā ca parinirvṛtā na bhavanty eva tadā kathaṃ saṃvarahlāso na syād iti naiṣa yuktaḥ parihāraḥ | tasmāt pūrvaka eva parihāraḥ sādhuḥ | evaṃ tarhi pūrvabuddhaparinirvṛtebhya uttareṣāṃ buddhānāṃ pratimokṣasaṃvarasyā lābhāt kathaṃ śīlanyūnatā na prasajyeta | sarveṣāṃ sattvebhyo lābhāt | yadi hi te ’py abhaviṣyaṃ stebhyo ’pi te ’lapsyanta | uktaṃ yataḥ saṃvaro labhyate |

釋曰。護從一切衆生(11)得。不從一分衆生得。從分不定。有人從一切(12)分得護。謂受比丘戒。有人從四分得護。謂(13)受所餘諸戒。業道是一切護分。由因有義從(14)一切得。有義不從一切得。[See the also next record] 若立無貪無瞋無(15)癡爲護生因。即從一切得。彼不相離故。若(16)立下中上故意。爲護生因。則不從一切得。三(17)品不倶起故。今定立後因爲生因。應論此(18)義。有住護人。於一切衆生有護。不由一切(19)分。不由一切因。若人由下品或中上品故意。(20)受優婆塞及沙彌護。有人於一切衆生有護。(21)由一切分。不由一切因。若人由下品或中上(22)品故意。受比丘戒。有人於一切衆生一切分(23)一切因得護。若人由三品故意。受三種護。有(24)人於一切衆生。由一切因得護。不由一切分。 (25)若人由三品故意。受五戒八戒十戒。若不從(26)一切衆生。如此護則無。何以故。由此人隨遍(27)一切衆生。於善故意中住方得護。異此不得(28)故。云何如此。惡意不絶故。若人不作五種(29)定分別。乃得波羅提木叉護。五定分別者。謂(235a1)衆生分處時縁。於某衆生我離殺等。是名衆(2)生定分別。於某分我持。是名分定分別。於某(3)處我持。是名處定分別。我持此護乃至一(4)月等。是名時定分別。除鬪戰事。是名縁定分(5)別。若人作如此受。唯得善行不得護。於非所(6)能境。云何得護。由不損害一切衆生命。善故(7)意受得故。若從是所能境得護。此護則有増(8)減。所能非所能互相轉故。若爾離得捨護因(9)縁得護捨護。此義自成。毘婆沙師説如此。有(10)餘師説。此義不應爾。何以故譬如草等未有(11)有時或時枯。滅護無増減義。於所能非所能(12)衆生。互相轉時。無増減義亦爾。是義不然。衆(13)生前後有故。草等不有。若衆生般涅槃永不(14)有。云何護増減義不成。是故此救義不可然。 See the previous record (15)前言義則爲善。若爾於前佛所一切已般涅槃(16)衆生。後出世諸佛。從彼不得波羅提木叉護(17)故。云何後佛戒減前佛戒。此義不成。從一切(18)衆生得故。若彼衆生設在。從彼亦應得説。能(19)令得護因義已。不護云何得。

(14)論曰。律儀定從一切有情得。無少分理。支(15)因説不定。支不定者。有從一切得謂苾芻(16)律儀。有從四支得謂所餘律儀。[See the also previous record] 唯根本業(17)道名律儀支故。因不定者。謂或有義從一(18)切因。[See the also next record] 或約餘義唯許從一。從一切者。謂(19)從無貪瞋癡。必倶起故。唯從一者。謂從下(20)中上心。不倶起故。此中且就後三因説。或(21)有一類住律儀者。於一切有情得律儀。非(22)一切支非一切因。謂以下心或中或上。受(23)近事勤策戒。或有一類住律儀者。於一切(24)有情得律儀。由一切支非一切因。謂以下(25)心或中或上。受苾芻戒。或有一類住律儀(26)者。於一切有情得律儀。由一切支及一切(27)因。謂以三心受近事勤策苾芻戒。或有一(28)類住律儀者。於一切有情得律儀。由一切(29)因非一切支。謂以三心受近事近住勤策(78b1)戒。無有不遍。於諸有情得律儀者。以於(2)一切諸有情所住善意樂方得律儀。異則(3)不然。以惡意樂不全息故。若人不作五種(4)定限方可受得別解律儀。謂有情支處時縁(5)定。有情定者。念我唯於某類有情當離殺(6)等。言支定者。念我唯於某律儀支當持(7)不犯。言處定者。念我唯住某類方域當(8)離殺等。言時定者。念我唯於一月等時能(9)離殺等。言縁定者。念我唯除鬪戰等縁能(10)離殺等。如是受者不得律儀。但得律儀相(11)似妙行。於非所能境如何得律儀。由普於(12)有情發起増上不損命意樂故得律儀。毘(13)婆沙師有作是説。若謂一向於所能境方(14)可受得別解律儀。則此律儀應有増減。以(15)所能境與非所能二類有情有轉易故。如(16)是便有別解律儀離得捨縁有得捨過。彼(17)説不然。如生草等先無後起或起已枯於彼(18)律儀無増無減。能不能境所得律儀。境轉易(19)時例亦應爾。彼言不爾。所以者何。以諸有(20)情前後性等草等前後性不同故。若爾有情(21)般涅槃已。如前性類今時既無。於彼律儀(22)如何無減。故如是釋於理不然。 See the previous record 前所説因(23)於理爲善。若爾前佛及所度生已涅槃者。後(24)佛於彼既不發得別解律儀。如何尸羅無(25)減前過。以一切佛別解律儀皆從一切有情(26)處得。設彼有情今猶在者。後佛從彼亦得(27)律儀。故後尸羅無減前過。已説從彼得諸(28)律儀。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

asamvaras tu sarvebhyaḥ sarvāṅgebhyo na kāraṇaiḥ || 4.36 ||

偈曰。不護從(20)一切。一切分非因。

See the full verse quoted previously

.

asaṃvaras tu sarvasattvebhyo labhyate sarvakarmapathebhyaś ca | nāsti hi vikalenāsaṃvareṇāsaṃvarikaḥ | na tu sarvakāraṇairyugapat mṛdvādicittāsaṃbhavāt | yo mṛdunā cittenāsaṃvaraṃ pratilabhate so ’dhimātreṇa_ api cittena prāṇinaṃ jīvitād vyaparopayan mṛdunaivā saṃvareṇa samanvāgato bhavaty adhimātrayā tu prāṇātipātavijñaptyā | evaṃ madhyādhimātreṇa yojyam | tatreme āsaṃvarikās tadyathā aurabhrikāḥ kaukkuṭikāḥ saukarikāḥ śākunikā mātsikā mṛgalubdhakāś caurā vadhyaghātakā bandhanapālakā nāgabandhakāḥ śvapākā vāgurikāś ca | rājāno daṇḍanetāro vyāvahārikāś cārthata āsaṃvarikāḥ asaṃvare bhavatvāt tatrashatayā asaṃvara eṣām astīti āsaṃvarikā vā | urabhrān ghnantīti aurabhrikāḥ | evam anye ’pi yojyāḥ | yuktas tāvat saṃvarasya sarvasattvebhyo lābhaḥ | sarvasattvahitādhyāśayena grahaṇāt | aurabhrikādīnāṃ tu mātāpitṛputradārādiṣvavipannāśayānāṃ jīvitahetorapyahantukāmānāṃ kathamasaṃvaraḥ sarvasattvebhyo yujyate | mātrādīn api hi ta urabhrībhūtān hanyuḥ | na hi tāvat te ta eva iti vidvāṃso hanyuḥ | āryībhūtānāṃ ca punaḥ paśu bhavituṃ nāsty avakāśa iti tebhyaḥ kathaṃ syāt | yadi cānāgatātmabhāvāpekṣayā varttamānādasaṃvṛtaḥ syād urabhrādīn api te putrībhūtāt sarvathā na hanyuriti ina syāt tebhyyo ’saṃvaraḥ | kathaṃ hi nāma jighāṃsatām eva tebhyo na syād asaṃvaraḥ | etan mātrādiṣu samānam | kathaṃ hi nāmājighāṃsatām eva tebhyaḥ syād asaṃvara iti | yaś caurabhriko janmanāpy ādatte svadāraparituṣṭo mūkaś ca | katham asya pūrvaṅgebhyo ’saṃvaraḥ syāt | āśayasyāvipannatvāt | mūko ’pi ca vākprāpaṇīyamarthaṃ kāyena prāpayituṃ śakta iti | yas tarhi dve trīṇi vā śikṣāpadāni samādatte | sarvathā nāsti vikalaḥ prādeśikaścāsaṃvarika iti vaibhāṣikāḥ | yathā bhyupagamaṃ vikalo ’pi syāt prādeśiko ’pyasaṃvaraḥ saṃvaraścānyatrāṣṭavidhāditi sautrāntikāḥ | tanmātraśīla dauḥślīlyapratibandhāt |

釋曰。不護者。從一切衆生(21)得。從一切業道得。何以故。無不護人由不具(22)不護。成不護不由一切因。一時下品等不倶(23)起故。若人由下品心得不護。此人由上品心。(24)亦得斷衆生命。此人與下品不護相應。亦與(25)上品殺生等無教相應。由中上。品心亦爾。此(26)中是人名不護人。謂殺羊。殺雞。殺猪。捕鳥。(27)捕魚。獵鹿。偸盜行。刑戮人。獄卒。縛象人。煮(28)狗人。網捕人。主將軍。斷事人。如此等人。約(29)義皆是不護。住於不護故。名不護人。彼有不(235b1)護故。名不護人。此義可然。謂諸護從一切衆(2)生得。於一切衆生。由善利故意受持故。殺羊(3)等人。於母父妻子等中。無損害心。爲救自壽(4)命。亦不樂損。彼云何言從一切衆生得。至親(5)等若轉生成羊等。彼亦能殺。何以故。知彼未(6)成彼等。是故不殺。若至親等成聖人更爲畜(7)生。無有是處。從彼云何得不護。若由觀未來(8)世事從現世相續生不護。羊等於未來應成(9)兒等。從一向不殺。云何於現世相續得不護。(10)若人於衆生恒起損害意。從彼無不護。此執(11)有何義。此義於至親等同。此人於彼無損害(12)意。而從彼得不護。此義復云何。若有殺羊等(13)人。於一生中不與不取。於自妻知足。於妄語(14)瘖瘂。云何由一切分得不護。善故意壞故。若(15)義應由言語得顯。彼能以身顯示。若爾有人(16)受學處。或二或三。此義云何。一向無不具分(17)不護及一處不護。毘婆沙師説。如此隨求受(18)故意。不具分及一處。皆得不護。受護亦爾除(19)八分護。經部師説如此。由如此量。遮防善(20)戒惡戒故。

得不律儀定從一切有情業道。無少(29)分境及不具支不律儀者。此定無有由一切(78c1)因。下品等心無倶起故。若有一類由下品(2)心得不律儀。後於異時由上品心斷衆生(3)命。彼但成就下不律儀。亦成殺生上品表(4)等。中品上品例此應知。此中何名不律儀(5)者。謂諸屠羊屠鷄屠猪捕鳥捕魚。獵獸劫盜(6)魁膾典獄。縛龍煮狗及罝弶等。等言類顯王(7)典刑罰及餘聽察斷罪等人。但恒有害心(8)名不律儀者。由彼一類住不律儀。或有不(9)律儀名不律儀者言屠羊者。謂爲活命(10)要期盡壽恒欲害羊。餘隨所應當知亦(11)爾。遍於有情界得諸律儀其理可爾。由(12)普欲利樂勝阿世耶而受得故。非屠羊等(13)不律儀人於己至親有損害意。乃至爲救(14)自身命縁亦不欲殺。如何可説普於一切(15)得不律儀。由彼至親若爲羊等於彼亦可(16)有損害心。既知至親現非羊等。如何於彼(17)可有害心。又聖必無作羊等理。如何於彼(18)得不律儀。若觀未來羊等自體。於現相續(19)得不律儀。是則羊等於未來世亦有至親(20)及聖自體。於彼決定無損害心。是則應觀(21)未來自體不於現在得不律儀。於羊等現(22)身既有害意。如何不於彼得不律儀。於母(23)等現身既無害意。如何亦於彼得不律儀。(24)於等事中應求異理。又屠羊等不律儀人。(25)於一生中不與不取。於己妻妾住知足(26)心。瘂不能言無語四過。如何彼亦得具支(27)不律儀。彼遍損善阿世耶故。雖瘂不言而(28)身表語所欲説義故得具支。若爾彼人或(29)時先受二三學處。後但受殺。於餘不損善(79a1)阿世耶。如何具發七支惡戒。毘婆沙者作如(2)是言。必無缺支及餘一分可得名住不律(3)儀人。經部諸師作如是説。隨所期限支具(4)不具及全分一分皆得不律儀。律儀亦然。唯(5)除八戒。由隨彼量善惡尸羅性相相違互(6)相遮故。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

uktam idam asaṃvarasya yebhyo lābhaḥ | kathaṃ tu lābha iti noktam | tata idam ucyate |

説從此得不護已。云何得不護。(21)此義未説。今當説。

已説從彼得不律儀。得不律儀及(7)餘無表。如何方便未説當説。

.

asaṃvarasya kriyayā lābho ’bhyupagamena vā |

偈曰。得不護由二。自作及(22)求受。

頌曰(8)諸得不律儀　由作及誓受
(9)得所餘無表　由田受重行

.

dvābhyāṃ kāraṇābhyāmasaṃvaro labhyate | vadhaprayogakriyayā tatkulīnaiḥ tatkarmābhyupagamāc cānyatra kulīnaiḥ | vayamapyanayā jīvikayā jīviṣyāma iti |

釋曰。不護由二因得。若生彼家。由自行(23)殺生等事。若生餘家。由求受此業。謂我等應(24)行此業。爲立資生。由此二因故。不護得生。

(10)論曰。諸不律儀由二因得。一者生在不律(11)儀家。由初現行殺等加行。二者雖復生在(12)餘家。由初要期受殺等事。謂我當作如是(13)事業以求財物養活自身。當於爾時便發(14)惡戒。

. . .

śeṣāvijñaptilābhastu kṣetrādānādarehanāt || 4.37 ||

偈(25)曰。得所餘無教。由田受重行。

See the full verse quoted previously

.

kṣetraṃ vā tadrūpaṃ bhavati yatrārāmādipradānamātreṇāvijñaptir utpadyate | yathaupadhikeṣu puṇyakriyāvastuṣu | athavā samādānamādatte buddhamavanditvā na bhokṣye tithimāsārdhamāsabhaktāni vā nityaṃ kariṣyāmītyādi | ādareṇa tadrūpeṇa kriyāmīhate kuśalāmakuśalāṃ vā yato ’syāvijñaptir utpadyate | uktam etad yathā saṃvarāsaṃvaretarāṇāṃ pratilambhaḥ | tyāga idānīṃ vaktavyaḥ | tatra tāvat

釋曰。有如此相(26)田。於中由唯施阿藍摩等生善無教。如有攝(27)福徳業處説。復次自誓受善行。若未禮佛。我(28)誓不食不眠。若齋日及半月一月中。我當恒(29)施他食。如此等。由此受善行無教恒流。有如(235c1)此故重心行善惡諸業。從此更生無教。説由(2)此能得護不護已。捨護不護今當説。此中

得餘無表由三種因。一者由田。謂於(15)如是諸福田所施園林等。彼善無表初施便(16)生。如説有依諸福業事。二者由受。謂自誓(17)言。若未禮佛不先食等。或作誓限。於齋(18)日月半月及年常施食施。三由重行。謂起(19)如是殷重作意行善行惡。由此三因起(20)餘無表。如是已説得律儀等。捨律儀等未(21)説當説。具云何捨別解律儀。

. . . . . .

prātimokṣadamatyāgaḥ śikṣānikṣepaṇāc cyuteḥ |
ubhayavyañjanotpattermūlacchedānniśātyayāt || 4.38 ||

偈(3)曰。捨護木叉調。由捨學處死。由二根轉生。(4)由根斷時盡。

頌曰(22)捨別解調伏　由故捨命終
(23)及二形倶生　斷善根夜盡
(24)有説由犯重　餘説由法滅
(25)伽濕彌羅説　犯二如負財

.

dāmyanty aneneti damaḥ saṃvaro ’bhipretas tenendriyadamanāt | caturbhiḥ kāraṇaiḥ prātimokṣasaṃvarasya tyāgaḥ | sthāpayitvopavāsam | śikṣāpadānāṃ vijñapuruṣasyāntike pratyākhyānadāśayataḥ nikāyasabhāgatyāgāt yugapadu bhayavyañjanaprādurbhāvāt kuśalamūlasamucchedāc ca | upavāsasaṃvarasya tvebhiś caturbhir ārātrikṣayāc ca | tānyetānyabhisamasya pañca tyāgakāraṇāni bhavanti | kiṃ punaḥ kāraṇam ebhiḥ kāraṇaistyāgo bhavati | samādānaviruddhavijñaptyutpādādāśrayatyāgādāśrayavikopanānnidānacchedāt tāvad evākṣepāc ca |

釋曰。木叉調者謂波羅提木叉(5)護。能調伏身口業故。有四因能捨波羅提木(6)叉護。除優波婆娑護。一由故意。於有解人邊(7)捨所學處。二由捨聚同分故捨。三由一時(8)二根倶起故捨。四由善根斷故捨。優波婆娑(9)護。由前四因故捨。復由夜盡故捨。合此爲五。(10)故説捨因有五。何因由此五故捨。由生有教(11)與求受故意相違故。依止不住故。依止變異(12)故。縁起斷故。引如此量故。

(26)論曰。言調伏者意顯律儀。由此能令根調(27)伏故。唯除近住所餘七種別解律儀。由四(28)縁捨。 See the previous record 一由意樂對有解人發有表業捨(29)學處故。二由棄捨衆同分故。三由二形倶(79b1)時生故。四由所因善根斷故。捨近住戒由(2)前四縁及由夜盡。是故總説別解律儀由五(3)縁捨。何縁捨戒由此五縁。與受相違表業(4)生故。所依捨故。所依變故。所因斷故。過期(5)限故。

. . . . . . . .

patanīyena cety eke

偈曰。餘記感大(13)燒

See the full verse quoted previously

.

anye punar āhuś caturṇāṃ patanīyānām anyatamena bhikṣuśrāmaṇerasaṃvaratyāga iti |

釋曰。有餘部説。有四種感大燒燃罪。由隨(14)犯一罪。即捨比丘及沙彌護。

有餘部説。於四極重感墮罪中。若隨(6)犯一亦捨勤策苾芻律儀。

.

saddhamantir dhito ’pare |

偈曰。或由正法(15)盡。

See the full verse quoted previously

.

saddharmasyāntardhānādity apare | yasmād antarhite saddharme sarvaśikṣāsīmākarmāntāḥ pratiprasrabhyanta iti |

釋曰。有餘師説。由正法滅盡時。一切學處(16)戒壇羯磨一切捨離。

有餘部言。由正(7)法滅亦能令捨別解律儀。以法滅時一切(8)學處結界羯磨皆止息故。

. .

dhanarṇavat tu kāśmīrair āpannasyeṣyate dvayam || 4.39 ||

偈曰。罽賓師説犯。有二(17)如負財。

See the full verse quoted previously

.

kāśmīrās tu khalu vaibhāṣikāḥ evam icchanti | na maulīmadhyāpattim āpannasyāsti bhikṣusaṃvaratyāgaḥ | kiṃ kāraṇam | na hy ekadeśakṣobhāt kṛtsna saṃvaratyāgo yukta iti | naiva cānyām apy āpatti māpannasyāsti śīlacchedaḥ | kiṃ tarhi | dvayamasya bhavati śīlaṃ dauḥśīlyaṃ ca | yathā kasyaciddhanaṃ syād ṛṇaṃ ca | āviṣkṛtāyāṃ tu tasyāmāpattau śīlavānbhavati na duḥśīlo yathā ṛṇaṃ śodhayitvā dhanavānbhavati na tvṛṇavāniti | yat tarhi bhagavatoktam “bhikṣurbhavatyaśramaṇo ’śākyaputrīyo dhvasyate bhikṣubhāvāt |” katamasya bhavati śrāmaṇyaṃ dhvastaṃ patitaṃ parājitam iti | paramārthabhikṣutvaṃ saṃdhāyaitad uktam | idamabhisāhasaṃ vartate | kimatrābhisāhasam | yat bhagavatā nītārthaṃ punar anyathā nīyate | dauḥśīlyāya ca bahukleśebhyaḥ pratyayā dīyante | katham eta nītārtham | eṣa hi vinaye nirdeṣaḥ | “caturvidho bhikṣuḥ | saṃjñābhikṣuḥ pratijñābhikṣurbhikṣata iti bhikṣur bhinnakleśatvāt bhikṣuḥ | asmiṃstvarthe jñapticaturthakarmopasaṃpanno bhikṣur ” iti | na cāsau pūrvaṃ paramārthabhikṣurāsīdyataḥ paścād abhikṣurbhavet yac coktamekadeśakṣobhāditi atra śāstraiva datto ’nuyoga “stadyathā tālo mastakācchinno ’bhavyo ’ṅkuritatvāya abhavyo viruḍhiṃ vṛddhiṃ vipulatāmāptu” mityupamāṃ kurvatā | kaḥ punar ūpamārthaḥ | evam ekadeśa syāpi mūlabhūtasya cchedādabhavyaḥ saṃvaraśeṣo viroḍum iti | sa ca gurvīṃ bhikṣubhāvam aryādābhedinīṃ maulīm āpattim āpadyamānas tīvrānapatrāpyayogāt saṃvarasya mūlaṃ cchinattīti yuktaḥ kṛtsnasaṃvaratyāgaḥ | yasya caikagrāsaparibhogo ’pyekapāda pārṣṇirpradeśaparibhogo ’pi ca nābhyanujñāyate sāṃghikayorāhāravihārayoḥ sarvabhikṣusaṃbhogabahiṣkṛtaś ca śāstrā yaṃ cādhikṛtyoktaṃ |

釋曰。罽賓國毘婆沙師執説如此。若(18)人犯根本罪。不捨比丘戒。何以故。由動壞(19)一處捨一切護。此不應然。犯別學處。餘學處(20)斷。無如此義。雖然此人有二種。有戒有破戒。 (21)譬如有人有財物而負他債。發露顯示此罪(22)已。還得具清淨戒。無復破戒。譬如有人還他(23)債已更具財。若爾云何。佛世尊説。此人非(24)比丘。非沙門。非釋子。從比丘護沙門義斷。 (25)墮滅退故。説名波羅夷。約眞實比丘故説此(26)言。今不計命大過事起。何者不計命大過事。 (27)是佛世尊立爲了義。汝翻此爲不了義。於破(28)戒與縁。於多煩惱人。爲作犯縁。云何知此言(29)是了義。此言於毘那耶中是決判説。毘那耶(236a1)云。比丘有四種。一名比丘。二自稱比丘。三乞(2)者比丘。四破煩惱比丘。於此義中白四羯磨(3)受戒。説爲名比丘。此人先是眞實比丘。後成(4)非比丘。無如此義。是汝所言。由犯一處。所餘(5)不失。此中大師已與決判。譬如多羅樹。於頭(6)被斫。更不生荑。不應成老。不應成長。不應成(7)大。世尊作如此譬。欲顯何義。如此由破一分(8)根本故。所餘護無更生起義。若人犯根本罪(9)最重。能破一切比丘行。與最重無慚羞相應(10)故。此人即斷一切護根本。是故捨一切護。此(11)義應然。何以故。於大衆食及住處。佛不許此(12)人噉一段食。踐一脚跟地。此人大師所擯出(13)一切大衆事用外。約此人佛復説言。

迦濕彌羅國毘婆(9)沙師言。犯根本罪時不捨出家戒。所以然(10)者。非犯一邊一切律儀應遍捨故。非犯(11)餘罪有斷尸羅。然有二名。謂持犯戒。如有(12)財者負他債時名爲富人及負債者。若於(13)所犯發露悔除名具尸羅。不名犯戒。如還(14)債已但名富人。若爾何縁薄伽梵説犯四(15)重者不名苾芻。不名沙門非釋迦子。破(16)苾芻體害沙門性。壞滅墮落立他勝名。依(17)勝義苾芻密意作是説。此言兇勃。兇勃者(18)何。謂於世尊了義所説以別義釋令成不(19)了。與多煩惱者爲犯重罪縁。寧知此言是(20)了義説。由律自釋有四苾芻。一名想苾芻。(21)二自稱苾芻。三乞匃苾芻。四破惑苾芻。此義(22)中言非苾芻者。謂非白四羯磨受具足戒(23)苾芻。非此苾芻先是勝義。後由犯重成非(24)苾芻。故知此言是了義説。然彼所説。非犯(25)一邊一切律儀應遍捨者。彼言便是徴詰(26)大師。大師此中立如是喩。如多羅樹若被(27)斷頭必不復能生長廣大。諸苾芻等犯重(28)亦然。大師此中喩顯何義。意顯於戒隨犯(29)一邊根本重罪。令餘所受必不復能生長廣(79c1)大。謂彼毀犯諸重罪時。違越苾芻根本行(2)故。與極猛利無慚無愧共相應故。行根既斷。(3)理應遍捨一切律儀。又犯重人世尊不許(4)食僧祇食下至一摶。踐毘訶羅一足跟(5)地。擯出一切苾芻事業。大師依彼説如是(6)言。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“nāśayata kāraṇḍavakaṃ kaśambakamapakarṣata |
athotplāvinaṃ vāhayata abhikṣuṃ bhikṣuvādinam” iti ||

汝等應(14)滅除甘蔗栽。拔棄空腹樹。簸却無實穀。汝今(15)應遮斷。非比丘自稱爲比丘。

應速拔除稻禾稗莠。應速簡棄腐朽棟(7)梁。應速簸颺種中穅秕。如是應速驅擯衆(8)中實非苾芻稱苾芻者。

.

tasya kīdṛśo bhikṣubhāvaḥ | yādṛśas tādṛśo ’stu | asti tu bhikṣubhāvaḥ |

於此人比丘法(16)何相。如相是相。雖然不無比丘法。

彼苾芻體其相如(9)何。隨相是何體必應有。

.

tathā hi “catvāraḥ śramaṇā na pañcamo ’sti cundeti”

何以故。佛(17)世尊説。准陀沙門但四。無有第五。

以世尊説准他(10)當知有四沙門。更無第五。

.

bhagavān avocat

See the previous record

.

“mārgajino mārgadeśiko mārge jīvati yaś ca mārgadūṣī” asty etad uktam |

四者。一道(18)生。二説道。三道活。四汚壞道。有如此説。

所言四者。一勝(11)道沙門。二示道沙門。三命道沙門。四汚道沙(12)門。雖有此説

.

sa tv eṣa ākṛtimātrāvaśeṣatvācchamaṇa ukto dagdhakāṣṭhaśuṣkahladaśukanāśā pūtivījālātacakramṛtasattvavat | yadi hi dauḥśīlyād abhikṣuḥ syāt śikṣādattako na syāt | na vayaṃ brūmaḥ sahādhyāpattyā sarvaḥ pārājikaḥ iti | yas tu pārājikaḥ so ’vaśyamabhikṣuḥ | kaścit tu saṃtānaviśeṣān na pārājika ekacittenāpy apraticchādanād iti vyavasthāpitaṃ dharmasvāminā | yadi tarhi pārājiko na bhikṣuḥ kiṃ punar na pravrājyate | tīvrānapatrāpy avipāditatvāt saṃtateḥ saṃvarābhavyatvān na tu khalu bhikṣubhāvāpekṣayā | tathā hy asau nikṣiptaśikṣo ’pi na pravrājyate | kaścāyamanarthe nirbandho yadyasau tathābhūto ’pi bhikṣur namo ’stu tasmai tādṛśāya bhikṣutvāya | saddharmāntardhāne bu vinayakarmābhāvādapūrvasaṃvaralābho nāsti | labdhasya tu nāsti tyāgaḥ |

此(19)人唯相貌爲餘故。説爲沙門。譬如燒木枯池(20)鸚鵡嘴壞種子火輪死衆生等。若由破戒成(21)非比丘。不應成與學比丘。我等不説。一切犯(22)戒人。由犯戒事。即成波羅夷。若波羅夷人。必(23)定非比丘。有餘人由相續勝異。雖犯而非波(24)羅夷。由一心不敢覆藏故。法主安立律義如(25)此。若波羅夷非比丘。云何不更許出家。由相(26)續爲最重無慚羞所壞。於護不能感生故如(27)焦種子。不由觀有比丘法故。何以故。此人若(28)已捨戒。亦不許更出家故。於此毀損。功用何(29)益若人已成如此。猶名比丘。勿然此爲比丘(236b1)義。由正法滅盡毘那耶羯磨無故。不更得新(2)護。若已得不捨。

而彼唯有餘沙門相故名沙(13)門。如被燒材假鸚鵡&T072334;涸池敗種火輪死人。 (14)若犯重人非苾芻者。則應無有授學苾芻。 (15)不説犯重人皆成他勝罪。但成他勝罪。定(16)説非苾芻。謂或有人相續殊勝。雖犯極重(17)戒而非他勝罪。由彼無有一念覆心。法主(18)世尊制立如是。若犯他勝便非苾芻。何不(19)重令出家受戒。由彼相續已爲極重無慚(20)愧懷。無力能發出家律儀。如蕉種故。非(21)觀彼有苾芻律儀故不重令出家受戒。所(22)以然者。設彼後時謂是苾芻更捨所學亦(23)不許彼重出家故。於此無義苦救何爲。若(24)如是人猶有苾芻性。應自歸禮如是類苾(25)芻。正法滅時雖無一切結界羯磨及毘奈耶(26)未得律儀無新得理。而先得者無有捨義。

. . . . . . . . . . .

atha dhyānānāsravasaṃvarayoḥ kathaṃ tyāgaḥ |

復次定生護及無流護。棄捨(3)云何。

(27)靜慮無漏二律儀等。云何當捨。

.

bhūmisaṃcārahānibhyāṃ dhyānāptaṃ tyajyate śubham |

偈曰。由度地及退。棄捨定得善。

頌曰(28)捨定生善法　由易地退等
(29)捨聖由得果　練根及退失

.

sarvam eva dhyānāptaṃ kuśalaṃ dvābhyāṃ kāraṇābhyāṃ parityajyate | upapattito vā bhūmisaṃcārādūrdhvaṃ cāvaśyaṃ parihāṇito vā samāpatternikāyasabhāgatvāc ca kiñcit | yathā ca rūpāptaṃ kuśalaṃ bhūmisaṃcārahānibhyāṃ tyajyate

釋曰。(4)一切定得善法。由二因縁捨離。或由受上地(5)生度餘地。或由退上定墮下地。或由捨聚同(6)分。復次如色界定得善。由度餘地退及棄捨。

(80a1)論曰。諸靜慮地所繋善法由二縁捨。一由易(2)地。謂從下地生上地時。或上地沒來生下(3)地。二由得退。謂從已獲勝定功徳還退失(4)時。等言爲顯捨衆同分亦捨少分殊勝善(5)根。如色界中所有善法由易地退捨。

. . .

tathārūpyāptam āryaṃ tu phalāptyuttaptihānibhiḥ || 4.40 ||

(7)偈曰。無色亦爾。釋曰。於無色界定得善。約度(8)餘地及退亦爾。唯無定戒。偈曰。聖得果練根(9)退。

無色界(6)亦然。唯無律儀與色界異。[See aslo the full verse quoted previously]

.

釋曰。無流善由三因縁故棄捨。由得果棄(10)捨前道。由練根棄捨下劣根道。由退棄捨上(11)品道。 See the previous record 或果或於果勝道。棄捨諸護法如此。

無漏善法由三(7)縁捨。一由得果謂得果時捨前向道及果道(8)故。二由練根。謂練根位由得利道捨鈍道(9)故。三由退失。謂得退時退失果道勝果道故。 See the previous record (10)如是已説捨諸律儀。不律儀云何捨。

. . . . .

asaṃvaraḥ saṃvarāptimṛtyudvivyañjanodayaiḥ |

偈(12)曰。捨不護得護。死二根生故。

頌曰(11)捨惡戒由死　得戒二形生

.

釋曰。有三因縁。(13)能斷除不護。一由得護。謂受持護。或得定(14)生護。由昔因縁力故得定。一切不護皆斷絶。 (15)對治力大故。二由死棄捨不護。由依止破滅(16)故。三由二根倶起棄捨不護。依止變異故。若(17)人捨杖網等。由不欲作意故。雖捨離縁起。(18)若不受對治護。不護無斷義。譬如離病縁起。(19)不服良藥重病不差。前義亦爾。

(12)論曰。諸不律儀由三縁捨。一者由死捨所(13)依故。二由得戒。謂若受得別解律儀。或由(14)獲得靜慮律儀惡戒便捨。由因縁力得律(15)儀時。諸不律儀一切皆斷。以善惡戒其性相(16)違。善戒於中勢力強故。三由相續二形倶(17)生。以於爾時所依變故。[See also the previous record which is the onset of this commentary of this verse.] 住惡戒者。雖或(18)有時起不作思捨刀網等。若不受得諸善(19)律儀諸不律儀無容棄捨。譬如雖避發病(20)因縁不服良藥病終難愈。

. . . . . . . .

ya āsaṃvarika upavāsaṃ gṛhṇāti kimasau tasmāt saṃvarāt punar asaṃvaraṃ gacchatyāhosvinnaivasaṃvaraṃ nāsaṃvaram | asaṃvaram ity eke | tyāgāśayasyānātyantikatvāt | pradīptaivāyaḥpiṇḍaḥ punaḥ śyāmatāṃ nāprayujyamāno gacchatītyapare | tallābhasya vijñaptyadhīnatvāt |

是不護人。若(20)受優波婆娑護。爲從護入不護。爲從護入非(21)護非不護。有餘師説。還入不護。以捨意不定(22)故。譬如赤鐵更還青色。毘婆沙師説。是義不(23)然。若人更行先事。還入不護。由此至得隨屬(24)有教故。

不律儀者。受近(21)住戒至夜盡位捨律儀時。爲得不律儀。爲(22)名處中者。有餘師説。得不律儀。惡阿世耶(23)非永捨故。如停熱鐵赤滅青生。有餘師言。(24)若不更作無縁令彼得不律儀。以不律儀(25)依表得故。

. . . .

atha saṃvarāsaṃvaravinirmuktā kathamavijñaptistyajyate |

復次異護不護無教云何棄捨。

處中無表捨復云何。

.

vegādānakriyārthāyurmūlacchedaistu madhyamā || 4.41 ||

偈曰。(25)疾心受行物。命根斷捨中。

頌曰(26)捨中由受勢　作事壽根斷

.

yena hy asau prasādakleśavegenāvijñaptirākṣiptā bhavati tasya cchedātsā ’pi cchidyate | kumbhakāracakreṣugativat | ādānatyāgād api cchidyate | yadi samādānaṃ tyajatyalaṃ samādāneneti | kriyāvicchedād api vicchidyate yathāsamāttamakurvataḥ | arthavicchedād api vicchidyate | katamasyārthasya | caityārāmavihāraśayanāsana yantrajālādino vastunaḥ | āyuṣo ’pi kuśalalmūlānām api cchedādvicchidyate | yadā kuśalamūlāni samucchettumārabhata ityebhiḥ ṣadbhiḥ kāraṇairavijñaptirmadhyamā tyajyate |

釋曰。由善心強疾。(26)或由煩惱必強疾。能引無教生。此心若斷無(27)教即斷。譬如陶師轉輪及放箭等行。由受心(28)斷無教亦爾。若人捨受心。謂勿如此受由行(29)事斷此亦斷。如本所作事即若不更行。由具(236c1)物斷此亦斷。何者具物。謂支提園眠坐具延(2)多羅網等具類。由壽命斷。或由善根斷。此亦(3)即斷。若人作斷善根方便。由此六種因即棄(4)捨。此中無教

(27)論曰。處中無表捨由六縁。一由受心斷壞(28)故捨。謂捨所受。作是念言。我從今時棄(29)先所受。二由勢力斷壞故捨。謂由淨信煩(80b1)惱勢力所引無表。彼二限勢若斷壞時無表(2)便捨。如所放箭及陶家輪。弦等勢力盡時便(3)止。[See the also previous record] See the previous record which is the onset of this commentary of this verse 三由作業斷壞故捨。謂如所受後更不(4)作。四由事物斷壞故捨。事物者何。謂所捨(5)施寺舍敷具制多園林。及所施爲罝網等(6)事。五由壽命斷壞故捨。謂所依止有轉易(7)故。六由善根斷壞故捨。謂起加行斷善根(8)時。便捨善根所引無表。欲非色善及餘一切(9)非色染法捨。復云何。

. . . . . . . .

kāmāptaṃ kuśalārūpaṃ mūlacchedordhvajanmataḥ |

偈曰。欲界無色善根斷上生捨。

頌曰(10)捨欲非色善　由根斷上生
(11)由對治道生　捨諸非色染

.

kāmāvacaraṃ kuśalamarūpasvabhāvaṃ dvābhyāṃ kāraṇābhyāṃ parityajyate | kuśalamūlasamucchedādrūpārūpyadhātūpapattito vā |

(5)釋曰。若欲界中一切非色性善。由二種因棄(6)捨。謂善根斷。及生色無色界。

(12)論曰。欲界一切非色善法捨由二縁。一斷善(13)根。二生上界。

. .

pratipakṣodayāt kliṣṭamarūpaṃ tu vihīyate || 4.42 ||

偈曰。由對治生(7)故。捨無色染汚。

See the full verse quoted previously

.

kliṣṭaṃ tvarūpasvabhāvaṃ sarvameva pratipakṣodayādvihīyate | yasyopakleśaprakārasya yaḥ prahāṇamārgastenāsau saparivāraḥ parityajyate nānyathā |

釋曰。一切非色性染汚。由對(8)治故棄捨。是惑種類應除。是對治種類能滅。(9)由此對治生即棄捨。染汚及伴類不由別方(10)便。

三界一切非色染法捨由一縁。(14)謂彼但由對治道起。若此品類能斷道生。當(15)捨此中所有煩惱及彼助伴。非餘方便。

. .

atha keṣāṃ sattvānām asaṃvaro bhavati keṣāṃ saṃvaraḥ |

復次何衆生中有不護有護。

善(16)惡律儀何有情有。

.

nṛṇām asaṃvaro hitvā śaṇḍapaṇḍadvidhākṛtīn |
kuruṃś ca

偈曰。人道不(11)護除。二黄門二根。鳩婁。

頌曰(17)惡戒人除北　二黄門二形
(18)律儀亦在天　唯人具三種
(19)生欲天色界　有靜慮律儀
(20)無漏并無色　除中定無想

.

manuṣyagatāv evāsaṃvaro nānyatra | tatrāpi śaṇḍhapaṇḍakobhayavyañjanānutarakauravāṃś ca hitvā |

釋曰。唯人道有不護。(12)於餘道無。於人道中除生成黄門横成黄門(13)二根。及北鳩婁。

(21)論曰。唯於人趣有不律儀。然除北洲唯三(22)方有。於三洲内。復除扇搋及半擇迦具二(23)形者。

. .

saṃvaro ’pyevaṃ devānāṃ ca

偈曰。護亦爾。天亦。

See the full verse quoted previously

.

saṃvaro hi manuṣyāṇām eva yathoktaṃ hitvā devānāṃ ceti gatidvaye saṃvaraḥ | śaṇḍhādīnāṃ saṃvaro nāstīti kathaṃ gamyate | sūtrādvinayāc ca | sūtra uktaṃ yataś ca mahānāma gṛhī avadātavasanaḥ puruṣaḥ puruṣendriyeṇa samanvāgato buddhaṃ śaraṇaṃ gacchati yāvad vācaṃ bhāṣate upāsakaṃ māṃ dhāraya iyatā copāsako bhavatīti” | vinaye ’pi tadrūpo nāśayitavya uktaḥ | kiṃ punaḥ kāraṇam eṣāṃ saṃvaro nāsti | ubhayāśrayakleśādhimātratayā pratisaṃkhyānākṣamatvāt tīvrahrīvyapatrāpyābhāvāc ca | asaṃvarastarhi kasmānnāsti | pāpe ’pyasthirāśayatvāt | yatraiva ca saṃvaras tatrāsaṃvaro ’pi pratidvandvabhāvāt | uttarakoravāṇāṃ samādānasamādhyabhāvāt pāpakriyāśayābhāvāc ca saṃvarāsaṃvarābhāvaḥ | āpāyikānām api tīvraṃ hrīvyapatrāpyaṃ nāsti yadyogād yadvipādanāc ca saṃvarāsaṃvarau syāt ām | api khalv āśraya eva sa teṣāṃ tādṛśa ūṣarakṣetrabhūtaḥ śaṇḍapaṇḍakobhayavyañjanottarakauravāpāyikānāṃ yatrāśraye saṃvaro pi na virohatyasaṃvaro ’pyūṣara iva kṣetre sasyamapyatimātraṃ kakvamapīti | yat tarhi sūtra uktam “aṇḍajo bhikṣavo nāgo ’ṣṭamyāṃ pakṣasya bhāvanādabhyudgamyāṣṭāṅgasamanvāgatam upavāsam upavasatīti” | sucaritamātraṃ tatteṣāṃ na saṃvaraḥ | tasmād evam anuṣyāṇām eva saṃvaraḥ | tatra punaḥ

釋曰。護(14)於人道有除。如前所除。於天道亦有護。故二(15)道有護。云何得知黄門等無護。由經及律。經(16)言摩訶那摩。若人在家白衣丈夫。與男根相(17)應。歸依佛。歸依法歸依僧。亦説此言。願大徳(18)憶持。我今是優婆塞。摩訶那摩。唯由此量。此(19)人成優婆塞。於律亦有文。律言如此等相人。(20)汝等必應除。復由何因故。於彼無護。二依止(21)惑過量故。正思簡擇相續無能故。下品慚羞(22)亦無故。是故無護。若爾何故無不護。於惡中(23)依止不定實故。若是處有護。是處則有不護。(24)二相對治故。北鳩婁人。求受及定心不有故。(25)於惡無欲作故意故。是故無護亦無不護。於(26)惡道云何無護無不護。無極重慚羞故。由與(27)此二相應及壞故。方得護不護。復次彼依止。(28)有如此失。轉成瘠田。謂二黄門二根。惡道衆(29)生於此依止。護不生。不護亦不生。譬如於醎(237a1)澁瘠田苗嘉不生穢草亦不生。於經中云何(2)言。比丘有卵生龍。於半月八日。從龍宮出。受(3)八分相應優波婆娑。此行但是善行。於彼無(4)護故。是故唯於人天道有護。復於中

律儀亦爾。謂於人中除前所除。并天(24)亦有。故於二趣容有律儀。復以何縁知(25)扇搋等所有相續非律儀依。由經律中有誠(26)證故。謂契經説。佛告大名。諸有在家白衣(27)男子男根成就。歸佛法僧起殷淨心。發誠(28)諦語自稱我是鄔波索迦。願尊憶持慈悲護(29)念。齊是名曰鄔波索迦。毘奈耶中亦作是(80c1)説。汝應除棄此色類人。故知律儀非彼類(2)有。復由何理彼無律儀。由二所依所起煩(3)惱於一相續倶増上故。於正思擇無堪能(4)故。無有極重慚愧心故。若爾何故無不律(5)儀。彼於惡中心不定故。又若是處有善律(6)儀。則惡律儀於彼亦有。由此二種相翻立(7)故。北倶盧人無受及定。及無造惡勝阿世耶。(8)是故彼無善戒惡戒。猛利慚愧惡趣中無。故(9)律不律儀於彼亦非有。與勝慚愧相應相(10)違。方有律儀不律儀故。又扇搋等如醎鹵(11)田故不能生善戒惡戒。世間現見諸醎鹵(12)田。不能滋生嘉苗穢草。若爾何故契經中(13)言有卵生龍半月八日毎從宮出來至人(14)間。求受八支近住齋戒。此得妙行。非得律(15)儀。是故律儀唯人天有。

. . . . . . . . . . . . . . .

nṛṇāṃ trayaḥ || 4.43 ||

偈曰。人(5)具三。

See the full verse quoted previously

.

manuṣyāṇāṃ sarve trayaḥ prātimokṣādisaṃvarāḥ saṃvidyante |

釋曰。人道中一切三護皆具有。謂波羅(6)提木叉等三護。

然唯人具三種律儀。(16)謂別解脱靜慮無漏。

.

kāmarūpajadevānāṃ dhyānajaḥ

偈曰。生欲色界天。定護。

See the full verse quoted previously

.

dhyānasaṃvaraḥ kāmarūpadhātūpapannānāṃ devānām urdhvaṃ nāsti |

釋(7)曰。若諸天生欲色界。有定生護。於上界則(8)無。

若生欲天及生色界。(17)皆容得有靜慮律儀。生無色界彼必非有。(18)無漏律儀亦在無色。

.

anāsravaḥ punaḥ |

偈曰。復無流。

See the full verse quoted previously

.

dhyānāntarāsaṃjñisattvavarjyānām apy arūpiṇām || 4.44 ||

除中定無想。天及無色界。

See the full verse quoted previously

.

anāsravasaṃvarastu kāmarūpadhātūpapannānām apy asti dhyānāntarikāsaṃjñisatvopapannānvarjayitvā | ārūpyopapannānām api teṣāṃ tu samanvāgamato ’sti na saṃmukhībhāvataḥ |

(9)釋曰。無流護生欲色界天有。除中間定無想(10)天及無色界。若生無色界諸天。由至得有定(11)護及無流護。不由現前有。

謂若生在欲界天中及(19)生色界中。除中定無想皆容得有無漏律(20)儀。生無色中唯得成就以無色故必不現(21)起。

. .

ataḥ paramidānīṃ karmanirdeśādhikārātsūtrīddiṣṭānāṃ karmaṇāṃ nirdeṣa ārapsyate | trīṇi karmāṇi | kuśalaṃ karmākuśalamavyākṛtaṃ kameti | tatra

從此向後。由依分(12)別説業故。如經中略説業。今當廣分別説業(13)有三種。謂善惡無記。此中

因辯諸業性相不同。當釋經中所摽諸(22)業。且經中説。業有三種。善惡無記。其相云(23)何。

. .

kṣemākṣemetaratkarma kuśalākuśaletarat |

偈曰。平不平異業。(14)善不善異二。

頌曰(24)安不安非業　名善惡無記

.

idaṃ kuśalādīnāṃ lakṣaṇam | kṣemaṃ karma kuśalaṃ yadiṣṭavipākaṃ nirvāṇaprāpakaṃ ca duḥkhaparitrāṇāt | tatkālamatyantaṃ ca akṣemamakuśalaṃ kṣemapratidvandvabhāvena yasyāniṣṭo vipākaḥ | tābhyāmitaratkarma naiva kṣemaṃ nākṣemaṃ yattatkuśalākuśalābhyāmitarat veditavyam | avyākṛtam ity arthaḥ | punaḥ

釋曰。此是善等相。若業平安立(15)爲善。若果報可愛。若能令至涅槃。是名平(16)安。暫永二時能救濟苦故。若不平安。説名不(17)善。爲對治平安故。若業果報。非可愛及能障(18)解脱。異前二業。非平安非非平安故。是故(19)應知。非善非非善。此言何義。以無記爲義。復(20)次

(25)論曰。如是名爲善等業相。謂安隱業説名爲(26)善。能得可愛異熟涅槃。暫永二時濟衆苦(27)故。不安隱業名爲不善。由此能招非愛異(28)熟。與前安隱性相違故。非前二業立無記(29)名。不可記爲善不善故。又經中説。業有三(81a1)種。福非福等。其相云何。

. . . . .

puṇyāpuṇyamaviñjaṃ ca sukhavedyādi ca trayam || 4.45 ||

偈曰。福非福不動。苦受等復三。

頌曰(2)福非福不動　欲善業名福
(3)不善名非福　上界善不動
(4)約自地處所　業果無動故

.

trīṇī karmāṇi puṇyamapuṇyamāneñjaṃ ca | punaḥ trīṇi | sukhavedanīyaṃ karma duḥkhavedanīyamaduḥkhāsukhavedanīyaṃ ca | tatra tāvat

釋曰。復有(21)三業。謂福徳業。非福徳業。不動業。復有三(22)業。謂有樂受業。有苦受業。有不樂不苦受業。(23) 此中

. . .

kāmadhātau śubhaṃ karma puṇyamāneñjamūrdhvajam |

偈曰。欲善業福徳。釋曰。於欲界善業。由(24)能清淨故。由能數引可愛報故。説名福徳。偈(25)曰。上界善不動。

See the full verse quoted previously

.

śubham iti vartate | rūpārūpyāvacaraṃ kuśalaṃ karmāneñjam | nanu ca trīṇi dhyānāni señjitānyuktāni bhagavatā | “yadatra vitarkitaṃ vicāritamidamatrāryā iñjitamityāhurityevamādi | samādau sāpakṣālatāṃ teṣām adhikṛtyaivamuktam | āniñjāny api tu tānyuktānyāniñjasūtre | āniñjasaṃpreyagāminīṃ pratipadamārabhya | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ señjitamevānyatrāniñjamuktam |

釋曰。色界無色界善業。説名(26)不動 [See the also previous record] 爲不爾耶。佛世尊説。三定有動。於中是(27)覺是觀。所餘諸行。諸聖説名動。廣説如經。約(28)彼定有過失。故説如此。是三定等。於不動經(29)中。約能成不動善縁道。或説名不動。復有何(237b1)因。此定實有動。有時説爲不動。

(5)論曰。欲界善業説名爲福。招可愛果益有(6)情故。諸不善業説名非福。招非愛果損有(7)情故。上二界善説名不動。豈不世尊説下(8)三定皆名有動。聖説此中有尋伺等名爲(9)動故。由下三定有尋伺等災患未息故立(10)動名。不動經中據能感得不動異熟説名(11)不動。如何有動定招無動異熟。雖此定中(12)有災患動。

. . . . . . .

tadbhūmiṣu yataḥ karmavipākaṃ prati neñjati || 4.46 ||

偈曰。由業於(2)自地。約報不可動。

See the full verse quoted previously

.

kāmāvacaraṃ hi vipākaṃ prati kampate | kathaṃ kampate | avyavasthānāt | anyagati kam api hy anyasyāṃ gatau vipacyate | anyadevanaikāyikaṃ cānya devanikāye | yadeva hi pramāṇabalavarṇakarmānyabhūmika sukhabhogādi saṃvartanīyaṃ karma deveṣu vipacyate tadeva kadācid anyapratyayavaśānmanuṣyatiryakapreteṣu vipacyate | rūpārūpyāvacaraṃ tu karmānyabhūmikamanyasyāṃ bhūmau vipaktuṃ na jātūtsahate | tasmād vyavasthitavipākatvād āneñjam ity ucyate | apuṇyaṃ tu karmākuśalam iti prasiddhaṃ loke | yaś ca lokato ’rthaḥ prasiddhaḥ kiṃ tatra yatnena | kṛtaḥ puṇyādīnāṃ karmaṇāṃ nirdeśaḥ | sukhavedanīyādīnāṃ kartavyaḥ | sa eṣa kriyate |

釋曰。若欲界業。約果報有(3)動義。云何動報。於處無定故。是業已感別道。(4)於餘道亦得熟。復有業已感別天聚同分。於(5)餘天聚同分亦得熟。何以故。是業能感量力(6)色樂欲塵等。於天上應熟。此業有時。由隨別(7)縁。於人畜生鬼神道中熟。若色無色界業。於(8)餘地無因縁得熟。由果報於處定故。是故説(9)名不動。非福業者。於世間明了。謂非善若義(10)世間所成。於中何須作功用。分別説福徳等(11)業已。有樂受等業今當説。

而業對果非如欲界有動轉故(13)立不動名。謂欲界中餘趣處業。由別縁力(14)異趣處受。以或有業能感外内財位形量色(15)力樂等。於天等中此業應熟。由別縁力所(16)引轉故。於人等中此業便熟。色無色界餘(17)地處業。無容轉令異地處受。業果處定立(18)不動名。又經中説。業有三種。順樂受等。其(19)相云何。

. . . . . . . . .

sukhavedyaṃ śubhaṃ dhyānādātṛtīyāt

偈曰。樂善至三定。

頌曰(20)順樂苦非二　善至三順樂
(21)諸不善順苦　上善順非二
(22)餘説下亦有　由中招異熟
(23)又許此三業　非前後熟故
(24)順受總有五　謂自性相應
(25)及所縁異熟　現前差別故

.

kuśalaṃ karma sukhavedanīyaṃ yāvat tṛtīyāddhyānāt | eṣā hi bhūmiḥ sukhāyā vedanāyā yaduta kāmadhātustrīṇi ca dhyānāni |

(12)釋曰。若業是善。説於樂受好。此業乃至三定。 (13)何以故。樂受地但極於此。是故欲界及三定(14)是彼地。

(26)論曰。諸善業中始從欲界至第三靜慮名(27)順樂受業。以諸樂受唯至此故。諸不善業名(28)順苦受。

. .

ataḥ param
aduḥkhāsukhavedyaṃ tu

過此偈曰。向上善非二。

See the full verse quoted previously

.

śubham iti vartate | tṛtīyadhyānāt pareṇa kuśalaṃ karmāduḥkhāsukhavedanīyaṃ sukhaduḥkhavedanā ’bhāvāt |

See the next record 釋曰。過第三(15)定向上。一切善業。於不苦不樂好。於中無苦(16)樂果報故。

See the next record 過三靜慮上地諸善業。説名爲順(29)不苦不樂受。此上都無苦樂受故。

. .

duḥkhavedyam ihāśubham || 4.47 ||

偈曰。於欲界惡業。立名有苦受。

See the full verse quoted previously

.

釋(17)曰。欲界言。爲顯唯於欲界有。餘處定無。此等(18)業不但受爲果報。受資糧亦是果報。

非此諸(81b1)業唯感受果。應知亦感彼受資糧。受及資(2)糧此中名受。

. . .

adho ’pi madhyam asty eke |

偈曰。餘(19)説下有中。

See the full verse quoted previously

.

anye punar āhuḥ tadetanmadhyamaduḥkhāsukhavedanīyaṃ karmoktametaccaturthadhyānādadho ’pyasti | kiṃ kāraṇam |

釋曰。有師説。是中業能感不苦不(20)樂受。從第四定以上有。於下地亦有。何因知(21)有。

有餘師説。下諸地中亦有第三(3)順非二業。

. .

dhyānāntaravipākataḥ |

偈曰。中間定報故。

See the full verse quoted previously

.

itarathā hi dhyānāntarakarmaṇo vipāko na syād dhyānāntaraṃ vā kasyacitkarmaṇaḥ | tatra sukhaduḥkhayorabhāvāt | dhyānāntarakarmaṇo dhyāna eva sukhendrīyaṃ vipāka ity eke | naiva tasya vedanā vipāka ity apare | tad etad ucchāstram | śāstre hi paṭhitaṃ “syātkarmaṇaś caitasikyeva vedanā vipāko vipacyeta | syāt kuśalasyāvitarkasya karmaṇa” iti |

釋曰。若不爾。中間定(22)業應無果報。或於中間定有別類業。於中無(23)苦無樂故。中間定業。於定樂根是其報。餘師(24)説如此。復有餘師説。此業決無定爲報。此執(25)與阿毘達磨藏相違。何以故。於彼藏有如此(26)文。文言。爲有如此不。由此業以心法爲體(27)受。爲此業熟果報不。有。謂無覺善業。

由中定業招異熟故。若異此者。(4)中間定業應無異熟。或應無業。以無苦樂(5)異熟果故。有餘師説。此業能感根本地中(6)樂根異熟。有説。此業不感受果。二説倶與(7)本論相違。故本論言。頗有業感心受異熟(8)非身耶。曰有。謂善無尋業。

. . . . . . .

apurvācaramaḥ pākastrayāṇāṃ ceṣyate yataḥ || 4.48 ||

偈曰。(28)無前後報熟。由佛説三業。

See the full verse quoted previously

.

yataś coktaṃ sūtre “syāttrayāṇāṃ karmaṇāmapūrvācaramo vipāko vipacyeta | syāt sukhavedanīyasya rūpaṃ duḥkhavedanīyasya cittacaittā dharmāḥ | aduḥkhāsukhavedanīyasya cittaviprayuktā” ityato ’pyastyaduḥkhāsukhavedanīyaṃ karmādhastāt | na hi kāmadhātoranyatrāsti yugapatkarmatrayasya vipāke saṃyogaḥ | kimidānīṃ tatkukśalamāhosvidakuśalaṃ | durbalaṃ tu tat | evaṃ tarhi “sukhavedyaṃ śubhaṃ dhyānādātṛtīyā” “diṣṭa-vipākaṃ ca kuśala” mityasya virodhaḥ | bāhulika eṣa nirdeśo draṣṭavyaḥ | kathaṃ punar avedanāsvabhāvaṃ karma sukhādivedinīyam ity ucyate | sukhavedanāyai hitaṃ sukhavedanoyaṃ sukho ’sya vedanīya iti vā | kaś ca vedanīyaḥ | yo vipākaḥ | sa hy asau vidyate sukhasya vā vedanīyaṃ yena sukhaṃ vedayate | snānīyakapāyavat | evaṃ duḥkhavedanīyamaduḥkhāsukhavedanīyaṃ ca draṣṭavyam | api ca |

釋曰。於經中由説(29)此文。有三業果報熟無前無後不。有。有樂受(237c1)業色熟爲果報。有苦受業心及心法熟爲果(2)報。有不苦不樂受業非心相應法熟爲果報。(3)是故於下地有不苦不樂業。若離欲界。於餘(4)處此三業無一時倶熟。此業爲善爲非善。是(5)善而體羸弱。若爾前説樂善至三定。復説若(6)果報可愛。若能令至涅槃。是名善。則與此(7)言相違。此説應知從多。此業不以受爲性。云(8)何説有樂受等。於樂受等好故。説有樂受等。(9)復次是此業樂必應受。此受受何法。是樂報(10)應受報。樂於此業中有故。復次由此業應受(11)樂報故。説此業有樂受。譬如欲散有苦受業。(12)有不苦不樂受業。應知亦爾。

又本論説。頗有(9)三業非前非後受異熟耶。曰有。謂順樂受業(10)色。順苦受業心心所法。順不苦不樂受業心(11)不相應行。乃至廣説。由此證知下地亦有順(12)非二業。非離欲界有此三業倶時熟故。此(13)業爲善爲不善耶。是善而劣。若爾便與所(14)説相違。謂善至三名順樂受。得可愛果名(15)爲善業。應知彼據多分爲言。此業與受體(16)性既殊。如何説爲順樂受等。業與樂受體(17)性雖殊。而能爲因利益樂受。或復此業是(18)樂所受。彼樂如何能受於業。樂是此業異熟(19)果故。或復彼樂是業所受。由此能受樂異(20)熟故。[See the also previous record] 如順浴散。此亦應然。是故名爲順樂(21)受業。順餘二業應知亦爾。

. . . . . . . . . . . . . . .

svabhāvasaṃprayogābhyāmālambanavipākataḥ |
saṃmukhībhāvataśceti pañcadhā vedanīyatā || 4.49 ||

偈曰。自性及相(13)應。境界與果報。或由令現前。受義有五種。

See the full verse quoted previously

.

svabhāvavedanīyatā vedanānām | svabhāvenaiva vedanīyatvāt | saṃprayogavedanīyatā sparśasya | “sukhavedanīyaḥ sparśaḥ” iti | ālambanavedanīyatā viṣayāṇām | yathoktaṃ “cakṣuṣā rūpāṇi dṛṣṭvā rūpapratisaṃvedī bhavati notu rūparāgapratisaṃvedīty” evamādi | vedanayā hi tāmālambamānaḥ pratisaṃvedayate | vipākavedanīyatā karmaṇaḥ | “dṛṣṭadharmavedanīyaṃ karmeti” vistaraḥ | saṃmukhībhāvavedanīyatā | yathoktaṃ “yasmin samaye sukhāṃ vedanāṃ vedayate dve asya vedane tasminsamaye niruddhe bhavata” iti | na hi yasminsamaye sukhā vedanā vartate tasmin punar anyā vedanā ’sti sa yāṃ tāṃ vedayate | saṃmukhīkurvastu tāṃ vedayata ity ucyate | ato vipākasya vedanīyatvāt karmāpyucyate sukhavedanīyamityevamādi |

釋(14)曰。受若約義有五種。一自性受。謂苦樂等。二(15)相應受。謂觸。如經言。應受樂觸。三境界受。(16)謂六塵。如經言。由眼見色。是人受色不受色(17)欲。如此等。何以故。由受故縁此境界。故説受(18)此境。四果報受。謂業受。如經言。現法受業。(19)生受業。後受業。不定受業。五現前受。謂隨與(20)一相應。如經言。是時受樂受。是時中二受皆(21)滅離。何以故。是時樂受生。餘受不得生。由彼(22)應受此受。若現前可説能受此受。是故由應(23)受果報。説應受樂業。苦等亦爾。

總説順受略有(22)五種。一自性順受。謂一切受。如契經説。受(23)樂受時如實了知受於樂受。乃至廣説。二(24)相應順受謂一切觸。如契經説。順樂受觸。(25)乃至廣説。三所縁順受。謂一切境。如契經(26)説。眼見色已。唯受於色不受色貪。乃至廣(27)説。由色等是受所縁故。四異熟順受。謂感(28)異熟業。如契經説。順現受業。乃至廣説。五(29)現前順受。謂正現行受。如契經言。受樂受(81c1)時二受便滅。乃至廣説。非此樂受現在前時(2)有餘受能受此樂受。但據樂受自體現前(3)即説名爲受於樂受。此中但説異熟順受。(4)由業能招受異熟故。雖業與受體性有殊。(5)而得名爲順樂受等。

. . . . . . . . . . .

niyatāniyataṃ tac ca

偈曰。此或定(24)不定。

如是三業有定不定。(6)其相云何。頌曰(7)此有定不定　定三順現等
(8)或説業有五　餘師説四句

.

tac caitat sukhavedanīyādi trividhaṃ karma niyataṃ cāniyataṃ ca veditavyam | nāvaśyavedanīyamaniyatam |

釋曰。此應受樂受等三業。應知各有定(25)不定。由此不必應受故。

(9)論曰。此上所説順樂受等。應知各有定不定(10)異。非定受故立不定名。

. .

niyataṃ trividhaṃ punaḥ |
dṛṣṭadharmādivedyatvāt

偈曰。復定受有三。(26)現等受報故。

See the full verse quoted previously

.

dṛṣṭadharmavedanīyam upapadyavedanīyam aparaparyāyavedanīyaṃ cety etat trividhaṃ karma niyatam ity etac caturvidhaṃ karma bhavati sahāniyatavedanīyena |

釋曰。定業有三。謂現法應受。生(27)應受。後應受。此三種定業。合不定受業。故成(28)四種(29)阿毘達磨倶舍釋論卷第十一(238a1)

定復有三。一順現(11)法受。二順次生受。三順後次受。此三定業并(12)前不定總成四種。

.

pañcadhā karma kecana || 4.50 ||

(2)(3)阿毘達磨倶舍釋論卷第十二(4)　　＊婆藪盤豆造(5)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(6)　　＊中分別業品之三(7)偈曰。復有五種業。

See the full verse quoted previously

.

apare punaḥ pañcavidhaṃ karmecchanti | aniyatavedanīyaṃ dvidhā kṛtvā | vipākena niyatamaniyataṃ ceti | tatra dṛṣṭadharmavedanīyaṃ yatra janmani kṛtaṃ tatraiva vipacyate | upapadyavedanīyaṃ dvitīye janmani | aparaparyāyavedanīyaṃ tasmāt pareṇa | janmāntare ’pyasti dṛṣṭadharmavedanīyasya karmaṇo vipāka ārambhavaśāttannāmavyavasthānamity apare | mā bhūdyadevamiṣṭakarma tasyālpiṣṭho vipākaḥ iti | tadevaṃ necchanti vaibhāṣikāḥ | asti hi karma saṃnikṛṣṭaphalaṃ na viprakṛṣṭaphalamasti viparyayādbāhyabījavat | yathā tripakṣā suvarcalā tribhiḥ pakṣaiḥ phalaṃ dadhāti yavagodhūmādayaḥ ṣaḍbhir māsairiti |

釋曰。復有餘師説。業有五(8)種。不定受業分爲二。謂於報或定。於報或不(9)定。此中現法應受業者。於此生造業。即於此(10)生熟。生應受業者。於此生造業。於第二生熟。 (11)後應受業者。於此生造業。從第二生後熟。有(12)餘師説。現法應受業果報。於餘生亦有。由隨(13)此功力立名故。勿最強力業果報劣薄。毘婆(14)沙師不許此義。何以故。彼説有業果報親近(15)果報非勝。有業翻此。譬如外種子。葵三月半(16)結實。麥等六月結實。

或有欲令不定受業復(13)有二種。謂於異熟有定不定。并定業三合(14)成五種 See the previous record 順現法受者。謂此生造即此生熟。順(15)次生受者。謂此生造第二生熟。順後次受者。(16)謂此生造從第三生後次第熟。有餘師説。順(17)現法受業。餘生亦得熟。隨初熟位建立業(18)名爲順現等。勿強力業異熟果少。毘婆沙(19)師不許此義。以或有業果近非勝。或有相(20)違。譬如外種經三半月葵便結實。要經六(21)月麥方結實。

. . . . . . . . . .

catuṣkoṭikam ity anye

偈曰。餘師説四句。

See the full verse quoted previously

.

dārṣṭāntikāstu catuṣkoṭikaṃ kurvanti | asti karmāvasthāniyataṃ na vipāke niyatam | yatkarma dṛṣṭadharmādivedanīyaṃ vipāke ’nīyatam | asti vipāke niyataṃ nāvasthāyām | yatkarmāniyatavedanīyaṃ vipāke niyatam | astyubhayaniyataṃ yadṛṣṭadharmādivedanīyaṃ vipāke niyatam | asti nobhayaniyataṃ yatkarmāniyatavedanīyaṃ vipāke aniyatam | teṣāṃ tatkarmāṣṭavidhaṃ dṛṣṭadharmavedanīyaṃ niyatamaniyataṃ ca | evaṃ yāvad aniyatavedanīyam | niyatam eva tu dṛṣṭadharmādivedanīyamaniyataṃ caturtham iti varṇayanti | syād ekasmin kṣaṇe caturvidhaṃ karmākṣipet | syāt triṣu paraṃ prayojya kāmamithyācāre svayaṃ prayuktasteṣāṃ yugapatsamāptau | eṣāṃ ca punaś caturṇāṃ karmaṇāṃ |

釋(17)曰。譬喩部師。説有四句。有業於位定於報不(18)定。若業現報於報不定。有業於報定於位不(19)定。有業二處皆定。若現報等於報亦定。有業(20)於二處皆不定。若業不必應受。於報亦不定。 (21)於彼人此業成八種。現報有二種。定不定乃(22)至定不。定亦爾。彼説現報等爲定。第四不定。 (23)於一刹那中。得引四業。倶起不得。云何得。於(24)三教他自行邪婬。此四若一時究竟。是四業(25)中。

譬喩者説業有四句。一者有(22)業於時分定異熟不定。謂順現等三非定(23)得異熟。二者有業於異熟定時分不定。謂(24)不定業定得異熟。三者有業於二倶定。謂(25)順現等定得異熟。四者有業於二倶不定。(26)謂不定業非定得異熟。彼説諸業總成八(27)種。謂順現受有定不定。乃至不定亦有二(28)種。 See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse 於此所説業差別中。

. . . . . . . . . .

nikāyākṣepaṇaṃ tribhiḥ |

偈曰。引聚同分三。

頌曰(29)四善容倶作　引同分唯三
(82a1)諸處造四種　地獄善除現
(2)堅於離染地　異生不造生
(3)聖不造生後　并欲有頂退

.

na hi dṛṣṭadharmavedanīyena karmaṇā nikāyasabhāga ākṣipyate |

釋曰。何以故。此現報(26)業。不能引聚同分。現有同分故。

(4)論曰。順現法受等三業唯定并不定爲四。是(5)説爲善。此中唯顯時定不定。釋經所説四(6)業相故。頗有四業倶時作耶。容有。云何。(7)遣三使已自行邪欲倶時究竟。幾業能引(8)衆同分耶。能引唯三。除順現受。現身同分(9)先業引故。[This commentary is also applied to the previous commentary which mentioned "see the next commentary of the following verse]

.

katam asmin dhātau katividhaṃ karmākṣipyate kasyāṃ vā gatau |

於何界何道(27)中。幾種業可引。

何界何趣能造幾業。

.

sarvatra caturākṣepaḥ |

偈曰。一切處四引。

See the full verse quoted previously

.

sarveṣu triṣu dhātuṣu sarvāsu ca gatiṣu caturṇāṃ karmaṇāmākṣepaḥ kuśalānām akuśalānāṃ ca yathāsaṃbhavam | asyotsargasyāyamapavādaḥ |

釋曰。(28)於三界及一切道中。四種業皆有引義。此(29)四或善或惡。此引如相應。此開今更立遮。

諸界諸趣(10)或善或惡。隨其所應皆容造四。總開如是(11)若就別遮。

. .

śubhasya narake tridhā || 4.51 ||

偈(238b1)曰。地獄引善三。

See the full verse quoted previously

.

narakeṣu kuśalasya karmaṇastrividhasyā kṣepo na dṛṣṭadharmavedanīyasya | tatreṣṭavipākābhāvāt |

釋曰。於地獄中三種善業(2)有引。現報無引。於中無可愛報故。

於地獄中善除順現。無愛果故(12)餘皆得造。

. .

yadviraktaḥ sthiro bālas tatra notpadyavedyakṛt |

偈曰。凡(3)於離欲處。堅不引生報。

See the full verse quoted previously

.

yato bhūmeḥ vītarāgapṛthagjano bhavaty asau ca sthiro bhavaty aparihāṇadharmā sa tatropapadyavedanīyaṃ karma na karoti | kimanyatkaroti |

釋曰。凡夫人若於(4)此地已得離欲。若堅住無退失於此下地中。(5)不得造生報業。能造餘三。

不退姓名堅。彼於離染地。若異(13)生類除順生受可造餘三。

. .

nānyavedyakṛdapyāryaḥ

偈曰。聖不造餘報。

See the full verse quoted previously

.

sthira iti vartate | āryapudgalastu yato vītarāgo na ca parihāṇadharmā sa tatropapadyadanīyaṃ cāparaparyāyavedanīyaṃ ca karma na karoti | na hy asau bhavyaḥ punar ādhastanīṃ bhūmimāyātumaniyataṃ kuryāddṛṣṭadharmavedanīyaṃ cātropapannaḥ |

(6)釋曰。堅言流至此句。若聖人於此地已得離(7)欲。無復退墮。不能造二業。謂生報及後報。何(8)以故。此人不能更感下地生故。但能造現報(9)業及不定報業。於隨現生處。

聖者雙除順生(14)順後可造餘二。異生不退無次更生。後還(15)生下。不退聖者必無還生下諸地故。隨所(16)生地容造順現受。造不定業一切處無遮。

. . .

kāme ’gre vā ’sthiro ’pi na || 4.52 ||

偈曰。欲頂退不(10)造。

See the full verse quoted previously

.

parihāṇadharmāpi tvāryapudgalaḥ kāmadhātorbhavāgrā dvītarāgaḥ tayor ūpapadyāparaparyāyavedanīyaṃ karmābhavyaḥ karttum | kiṃ kāraṇam | phalāddhi sa parihīṇo bhavati | na cāsti laparihīṇasya kālakriyeti paścātpravedayiṣyāmaḥ |

釋曰。若聖人有退墮。已離欲界及有頂。(11)於此二界不得造生報及後報業。何以故。此(12)人已退果。無捨壽義。此義後當廣説。

(17)然諸聖者若於欲界及有頂處已得離染。(18)雖有退墮而亦不造順生後業。從彼退者(19)必退果故。諸退果已必不命終。如後當辯。

. . .

kim antarābhave ’pyasti karmaṇa ākṣepaḥ | astīty āha |

於中陰(13)有引業義不。有。

(20)住中有位亦造業耶。亦造。云何。

.

dvāviṃśatividhaṃ kāmeṣvākṣipatyantarābhavaḥ |

偈曰。二十二種業。於欲中陰(14)引。

頌曰(21)欲中有能造　二十二種業
(22)皆順現受攝　類同分一故

.

釋曰。若欲界中陰。能引二十二種業。此云(15)何。胎位有五。謂柯羅邏。頞浮陀。俾尸。伽(16)訶那。波羅捨佉。已生位有五。謂嬰兒童子(17)少壯中老。於此位中中陰衆生。有時引柯羅(18)邏受業。或不定或定。乃至老位應受。及中陰(19)中應受。

(23)論曰。於欲界中住中有位。容有能造二十(24)二業。謂中有位及處胎中。出胎以後各有(25)五位。胎中五者。一羯剌藍。二頞部曇。三閉(26)尸。四鍵南。五鉢羅奢佉。胎外五者。一嬰孩。(27)二童子。三少年。四中年。五老年。住中有位(28)能造中有乃至老年定不定業。應知

. . . . . .

dṛṣṭadharma phalaṃ tac ca

偈曰。此業但現報。

See the full verse quoted previously

.

taccaitadantarābhavikaṃ karma yanniyatamekādaśavidhamuktaṃ dṛṣṭadharmavedanīyaṃ tadveditavyam | kiṃ kāraṇam |

釋曰。此中陰所引(20)業。定有十一種。應知必是現報。何以故。

如是(29)中有所造十一種定業。皆順現受攝。

. .

nikāyo hy eka eva saḥ || 4.53 ||

偈(21)曰。彼是一果報。

See the full verse quoted previously

.

eka eva hy asau nikāyasabhāga ekakarmākṣipto yaścāntarābhavo yāś ca tadanvayā daśāvasthāḥ | ata evānyadantarābhavavedanīyaṃ karma noktam | upapadyavedanīyena ca tasyākṣepāt |

釋曰。此聚同分。唯有一一(22)業所引故。是中陰聚同分。及中陰後類十位。 (23)是故不説別業感中陰。由此二同生報業所(24)引故。

由類同(82b1)分無差別故。謂此中有位與自類十位。一(2)衆同分一業引故。由此不別説順中有受(3)業。即順生等業所引故。

. . .

kīdṛśaṃ karma niyataṃ veditavyam |

復有何相應。知此業是定。

諸定受業其相云何。

.

tīvrakleśaprasādena sātatyena ca yatkṛtam |
guṇakṣetre ca niyataṃ tatpitrorghātakaṃ ca yat || 4.54 ||

偈曰。重惑(25)及淨心。或是恒所行。於功徳田定。能損自父(26)母。

(4)頌曰(5)由重惑淨心　及是恒所造
(6)於功徳田起　害父母業定

.

yad dhi karma tīvreṇa kleśena kṛtaṃ yac ca tīvreṇa prasādena yac ca sātatyena gunakṣetre ca tanniyataṃ veditavyam | tatra guṇakṣetraṃ trīṇi ratnāni | pudgalaviśeṣo vā kaścitphalasamāpattiviśeṣaprāptaḥ | tatra hy antareṇāpi tīvrakleśaprasādānāṃ sātatyaṃ ca kuśalamakuśalaṃ ca karma niyataṃ saṃpadyate | pitarau punar mātā ca pitā ca | tayoś cāpi yatra ghātikaṃ karma yathā tathā vā tanniyataṃ saṃpadyate nānyat |

釋曰。是業由重惑所造。或由重善心所(27)造。或恒時所行。或於有功徳田所起。應知此(28)業必定此中有功徳田。謂三寶或人差別。人(29)差別者。若人至果勝類。或定勝類。此中若無(238c1)重惑心。及重善心。此業或善或惡。必成定(2)業。若恒所行亦爾。復次若依自父母。以率爾(3)心造隨類違損業。此業亦必定受報。餘業則(4)不定。

(7)論曰。若所造業。由重煩惱或淳淨心。或常所(8)作。或於増上功徳田起。功徳田者。謂佛法(9)僧。或勝補特伽羅。謂得勝果勝定。於此田(10)所雖無重惑及淳淨心亦非常行。若善不(11)善所起諸業。或於父母隨輕重心行損害(12)事。如是一切皆定業攝。餘非定受。 See the previous record

. . . . . .

atha dṛṣṭadharmavedanīyaṃ karma kīdṛśaṃ veditavyam |

復次現法應受業。其相云何。

現法果(13)業其相云何。

.

dṛṣṭadharmaphalaṃ karma kṣetrāśayaviśeṣataḥ |

偈曰。此業(5)成現報。由田意勝異。

頌曰(14)由田意殊勝　及定招異熟
(15)得永離地業　定招現法果

.

dṛṣṭadharmavedanīyaṃ karma kṣetraviśeṣād vā bhavati | yathā saṃghastrīvādasamudācārādvyañjanaparivṛttiḥ śrūyate | āśayaviśeṣādvā | yathā śaṇḍhasya gavāmapuṃstvapratimokṣaṇātpumbhāvaḥ | athavā

釋曰。現報業者。或由田(6)勝異成。如傳説。有一比丘。於大衆中行女人(7)言。故現身即轉根成女。此傳有文。由故意勝(8)異者。如傳説。有一黄門。由解脱牛黄門事故。(9)現身即轉根成男。復次

(16)論曰。由田勝者。聞有苾芻於僧衆中作(17)女人語。彼於現世轉作女人。此等傳聞其(18)類非一。由意勝者。聞有黄門救脱諸牛(19)黄門事故。彼於現世轉作丈夫。此等傳聞(20)事亦非一。

. . . . .

tadbhūmyatyantavairāgyāt

偈曰。永離欲地故。

See the full verse quoted previously

.

tasya vā karmaṇo yā bhūmiḥ kuśalasyākuśalasya vā tato ’tyantavairāgyāttatkarma dṛṣṭadharmavedanīyaṃ karma saṃpadyate | tasyāṃ bhūmau jātasya kīdṛśaṃ karmetyāha

釋(10)曰。若業或善或惡。依此地生。由永離欲。此(11)地此業。則成現報業。此業何相。

或生此地永離此地染。於此地(21)中諸善不善業。

. .

vipāke niyataṃ hi yat || 4.55 ||

偈曰。若業於(12)報定。

See the full verse quoted previously

.

yad dhi karma niyataṃ vipāke na tvavasthāyāṃ nāpy aniyataṃ tatyaiṣa niyamaḥ | yat punar avasthāntaraniyataṃ tasya tatraiva niyato vipākastadvato ’tyantavairāgyāsaṃbhavāt | yaccāniyataṃ tasyāvipāka evātyantavairāgyāt |

釋曰。若業於果報定。於位不定。此業是(13)所説現報業。若業於餘位中定。此業定於餘(14)位中與報。有此業人無離欲故。若不定云何。(15)此業無報。由永離欲故。

於異熟定位不定者。此業必(22)能招現法果。若有餘位順定受業。彼必定(23)無永離染義。必於餘位受異熟果。若於異(24)熟亦不定者。永離染故不受異熟。

. . .

kīdṛśaṃ punaḥ kṣetraṃ yatrāvaśyaṃ dṛṣṭadharmavedanīyaṃ karma saṃpadyate | āha | buddhapramukho bhikṣusaṃghaḥ pudgalāstu pañca |

此田何相。於中所造(16)業。必定得現報。若總説。大比丘衆以佛爲現(17)前上首。若約人差別有五。

何田起(25)業定即受耶。[See the also next commentary of the following verse] See the next commentary of the following verse

. .

ye nirodhāraṇāmaitrīdarśanārhatphalotthitāḥ |
teṣu kārāpakārasya phalaṃ sadyo ’nubhūyate || 4.56 ||

偈曰。滅定無諍慈。(18)見羅漢果起。於彼損益業。果於現法受。

頌曰(26)於佛上首僧　及滅定無諍
(27)慈見修道出　損益業即受

.

nirodhasamāpattivyutthitaḥ parāṃ cittaśāntiṃ labhate | nirvāṇasadṛśatvāt samāpatteḥ | sa hi gatapratyāgata eva nirvāṇādbhavati | araṇāvyutthitasyāpramāṇasattvāraṇāhitādhyāśayānugatātyudagrāpramāṇapuṇyaparibhāvanānugatā ca saṃtatirvartate | maitrīvyutthitasyāpramāṇasattvasukhādhyāśayānugatātyudagrāpramāṇapuṇyaparibhāvanānugatā ca saṃtativartate | darśanamārgavyutthitasyāśeṣadarśanaprahātavyaprahāṇāt pratyagrāśrayaparivṛttinirmalā saṃtatirvartate | arhatphalavyutthitasyāśeṣabhāvanāprahātavyaprahāṇātpratyagrāśrayaparivṛttiśuddhā saṃtatirvartate | ata eteṣu kṛtānāṃ kārāpakārāṇāṃ phalaṃ dṛṣṭa eva dharme niyataṃ prāpyate | śeṣasya tu bhāvanāmārgasyāparipūrṇasvabhāvaphalatvāc ca tadvyutthitānāṃ na tathā pratyagrāśrayaparivṛttiśuddhāśayasaṃtatirvartata iti na te tathā puṇyakṣetraṃ bhavati |

釋曰。(19)若人出無。心定觀。即得最極心寂靜。由此定(20)似涅槃故。此人因此定。如往還於涅槃。若人(21)出無諍三摩提。觀無量衆生。無諍利益。善意(22)所隨逐最猛盛。無量福徳熏修所變。相續正(23)起。若人出無量慈觀。無量衆生安樂善意所(24)隨逐最猛盛。無量福徳薫修所變相續正起。 (25)若人出四諦觀。見諦所破惑滅盡無餘。故新(26)得轉依。清淨相續即起。若人出阿羅漢果觀。(27)修道所破惑滅盡無餘。故新得轉依。清淨相(28)續即起。是故於此五人或作善利益事。或作(29)惡損惱事。此業果報。於現世必定應得。餘人(239a1)所修得道。未究竟故。若出未圓滿自性果觀。(2)新得轉依清淨不爾。是故彼不及前人福田。

(28)論曰。於如是類功徳田中爲善惡業定即(29)受果。功徳田者。謂佛上首僧。約補特伽羅(82c1)差別有五。一從滅定出。謂此定中得心(2)寂靜。此定寂靜似涅槃故。[This commentary is also applied to the previous commentary which mentioned "see the next commentary of the following verse"] 若從此定初起(3)心時。如入涅槃還復出者。二從無諍出。(4)謂此定中有縁無量有情爲境。増上利益(5)意樂隨逐。出此定時。有爲無量最勝功徳(6)所熏修身相續而轉。三從慈定出。謂此定(7)中有縁無量有情爲境。増上安樂意樂隨(8)逐。出此定時。有爲無量最勝功徳所熏修(9)身相續而轉。四從見道出。謂此道中永斷(10)一切見所斷惑得勝轉依。從此出時淨身續(11)起。五從修道出。謂此道中永斷一切修所(12)斷惑得勝轉依。從此出時淨身續起。故説(13)此五名功徳田。若有於中爲損益業。此業(14)必定能招即果。若從餘定餘果出時。由前(15)所修定非殊勝修所斷惑未畢竟盡故彼相(16)續非勝福田。

. . . . . . . .

vipākaḥ punar vedanāpradhānaḥ | tadidānīṃ vicāryate | syāt karmaṇaś caitasikyeva vedanā vipāko vipacyeta na kāyikī | syāt kāyikyeva na caitasikī syād ity āha

(3)若果報受爲勝。是故此義應思。有業但以(4)心受爲果報非身受不。有業但以身受爲果(5)報非心受不。説有。

異熟果中受最爲勝。今應思(17)擇。於諸業中頗有唯招心受異熟。或招身(18)受非心受耶。亦有。云何。

. . .

kuśalasyāvitarkasya karmaṇo vedanā matā |
vipākaś caitasiky eva

偈曰。若善業無覺。許受爲(6)果報。此受是心法。

頌曰(19)諸善無尋業　許唯感心受
(20)惡唯感身受　是感受業異

.

avitarkaṃ karma dhyānāntarāt prabhṛti yāvat bhavāgre | tasyāvitarkasya kuśalasya karmaṇaś caitasikyeva vedanā vipākaḥ | kasmānna kāyikī | tasyā avaśyaṃ savitarkavicāratvāt |

釋曰。無覺業者。從中間定(7)乃至有頂。此無覺善業。＊唯以心受爲果報。 (8)云何非身受。此身受必與覺觀倶起故。

(21)論曰。善無尋業。謂從中定乃至有頂所有善(22)業。於中能招受異熟者。應知但感心受非(23)身。身受必與尋伺倶故。

. . . .

kāyikyevāśubhasya tu || 4.57 ||

偈曰。(9)若惡＊唯身受。

See the full verse quoted previously

.

akuśalasya karmaṇaḥ kāyikyeva vedanā vipākaḥ | kasmānna caitasikī | tasya hi duḥkhā vedanā vipākaś caitasikī ca duḥkhā vedanā daurmanasyaṃ na ca daurmanasyaṃ vipāka iti vyākhyātametat |

釋曰。若惡業定以身受爲果(10)報。云何心受非彼報。此業以苦受爲報。若苦(11)受在心地則成憂根。此憂根非果報。於前已(12)説。

諸不善業能感受(24)者。應知但感身受非心。以不善因苦受(25)爲果心倶苦受。決定名憂憂非異熟。如前(26)已辯。 See the previous record

. .

yat tarhi sattvānāṃ cittakṣepo bhavati | katamasminnasau citte bhavati kena vā kāraṇena |

若爾衆生有癲狂。此＊癲狂於何心有。復(13)由何因生。

有情心狂何識因處。

.

cittakṣepo manaścitte |

偈曰。心癲於心心。

頌曰(27)心狂唯意識　由業異熟生
(28)及怖害違憂　除北洲在欲

.

manovijñāna ity arthaḥ | na hi pañcasu vijñānakāyeṣu cittaṃ kṣipyate | avikalpakatvāt |

釋曰。心心謂(14)意識。何以故。若人在於五識。則無＊癲亂事。(15)五識無分別故。

(29)論曰。有情心狂唯在意識。若在五識必無(83a1)心狂。以五識身無分別故。

.

sa ca karmavipākajaḥ |

偈曰。此從業報生。

See the full verse quoted previously

.

sa caiṣa cittakṣepaḥ sattvānāṃ karmajaḥ | ye hi dravyamantraprayogeṇa vā pareṣāṃ cittaṃ kṣepayanti akāmakaṃ vā viṣaṃ madyaṃ vā pāyayanti trāsayanti vā mṛgayādiṣvagnim vā dāveṣutsṛjanti prapātādvā pātayantyanyena vā kenacitpareṣāṃ smṛtiṃ bhraṃśayanti teṣāṃ tasya karmaṇo vipākenāyatyāṃ cittaṃ kṣipyate |

釋曰。此心(16)＊癲亂。從衆生業報生。若人以物呪及増加所(17)作。散壞他心。或不求欲衆生。令飮毒飮酒。或(18)恐怖衆生。於獵等時。或在礦野等處。縱火(19)焚燒。又以坑穽陷墜衆生。或由餘業令衆生(20)失念。因此業報。此衆生於未來世心則癲亂。(21)復有別因。

由五因故有情(2)心狂。一由有情業異熟起。謂由彼用藥物(3)呪術令他心狂。或復令他飮非所欲若毒若(4)酒。或現威嚴怖禽獸等。或放猛火焚燒山(5)澤。或作坑穽陷墜衆生。或餘事業令他失(6)念。由此業因於當來世感別異熟能令心(7)狂。

. .

bhayopaghātavaiṣamyaśokaiś ca

偈曰。怖打不平憂。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。怖者。諸(22)鬼神作可畏形相來逼。此人見即驚怖。打者 (23)諸鬼神。因人惡行起憎恚心。於此人末摩作(24)打拍事。不平者。風熱淡互相違反。令身四大(25)皆不調適憂者。如婆師絺等。若意識＊癲亂。(26)此心＊癲亂。從業報生。云何言心受非果報。 (27)我等不説此心是果報。何爲四大違損是果(28)報。從此心起故。説心從果報生。由業所生四(29)大不平等。故心狂亂。不自在失念。説此心名(239b1)＊癲狂。若作如此四句得成。有心狂故亂。非(2)散故亂。廣説應知。狂亂非散亂者。心不自在(3)無染汚。散亂非狂亂者。心自在有染汚。狂亂(4)亦散亂者。心不自在有染汚。無狂亂亦無散(5)亂者。心自在無染汚。

二由驚怖。謂非人等現可怖形來相逼(8)迫。有情見已遂致心狂。三由傷害。謂因事(9)業惱非人等由彼瞋故傷其支節遂致(10)心狂。四由乖違。謂由身内風熱痰界互相違(11)反大種乖適故致心狂。五由愁憂。謂因喪(12)失親愛等事。愁毒纒懷心遂發狂。如婆(13)私等。若在意識方有心狂。復許心狂業異(14)熟起。如何心受非異熟耶。不説心狂是業(15)異熟。但言是業異熟所生。謂惡業因感不平(16)等異熟大種。依此大種心便失念。故説爲(17)狂。如是心狂對於心亂應作四句。謂有(18)心狂而非心亂。乃至廣説。 See the previous record 狂非亂者。謂諸(19)狂者不染汚心。亂非狂者。謂不狂者諸染汚(20)心。狂亦亂者。謂諸狂者諸染汚心。非狂亂(21)者。謂不狂者不染汚心。

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

katameṣāṃ punaḥ sattvānāṃ cittaṃ kṣipyate |

何衆生有狂亂心。

.

akurukāminām || 4.58 ||

偈曰。(6)欲界除鳩婁。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。於欲界中有。＊唯除北鳩(7)婁。何以故。於天中亦有狂天。何況於人畜生(8)鬼神道中。地獄衆生皆恒狂亂。是彼衆生萬(9)種損惱恚害。末摩量重難忍。苦受所逼。於(10)自身亦不了別。何況能識是非等事。何心(11)何啼天地獄傳此中應説。於聖人亦有心狂(12)亂。由四大不平等故。除佛世尊。若約先定業。(13)受報已畢。若約不定業則無果報。不由怖畏。(14)已度五怖畏故。不由損害。永無惡行能生鬼(15)神憎恚心故。不由憂惱。證見法如實性故。

除北倶盧所餘欲(22)界。諸有情類容有心狂。謂欲天心尚有狂(23)者。況人惡趣得離心狂。地獄恒狂。多苦逼(24)故。謂諸地獄恒爲種種異類苦具傷害末(25)摩猛利難忍。苦受所逼尚不自識。況了是(26)非。故地獄中怨心傷歎。猖狂馳叫世傳有文。 (27)欲界聖中唯除諸佛。大種乖適容有心狂。 (28)無異熟生。若有定業必應先受後方得聖。(29)若非定業由得聖故。能令無果亦無驚(83b1)怖。超五畏故。亦無傷害以諸聖者無非(2)人等憎嫌事故。亦無愁憂證法性故。

. . . . . . . . .

復(16)次於經中説有三曲。身曲口曲意曲。復有三(17)麁。身麁口麁意麁。復有三澁。身澁口澁意澁。 (18)此中次第應知。

又經(3)中説。業有三種。謂曲穢濁。其相云何。

. . . .

vaṅkadoṣakaṣāyoktiḥ śāṭhyadveṣajarāgaje |

偈曰。説曲麁澁業。諂曲瞋欲(19)生。

頌曰(4)説曲穢濁業　依諂瞋貪生

.

釋曰。若身業從諂曲生。説名身曲業。邪(20)曲性類故。口意曲業亦爾。若身業從瞋恚生。(21)説名身麁業。忿怒性類故。口意麁業亦爾。若(22)身業從貪欲生説名身澁業。染汚性類故。口(23)意澁業亦爾。

(5)論曰。身語意三各有三種。謂曲穢濁。如其(6)次第應知依諂瞋貪所生。謂依諂生身語(7)意業名爲曲業。諂曲類故。若依瞋生身語(8)意業名爲穢業。瞋穢類故。若依貪生身語意(9)業名爲濁業。貪濁類故(10)説一切有部倶舍論卷第十五(11)(12)

. . .

kṛṣṇaśuklādibhedena punaḥḥ karma caturvidham || 4.59 ||

偈曰。黒白等差別。復説業四種。

(13)(14)阿毘達磨倶舍論卷第十六(15)　　尊者世親造(16)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(17)　　分別業品第四之四(18)又經中説。業有四種。謂或有業黒黒異熟。(19)或復有業白白異熟。或復有業黒白黒白異(20)熟。或復有業非黒非白無異熟能盡諸業。(21)其相云何。頌曰(22)依黒黒等殊　所説四種業
(23)惡色欲界善　能盡彼無漏
(24)應知如次第　名黒白倶非

.

(24)釋曰。有黒業黒果報。有白業白果報。有黒(25)白業黒白果報。有不黒不白業不黒不白果(26)報。生能滅盡餘諸業故。

See the previous record See the previous record See the previous record see the previous record

. . . .

aśubhaṃ rūpakāmāptaṃ śubhaṃ caiva yathākramam |
kṛṣṇaśuklobhayaṃ karma tatkṣayāya nirāsravam || 4.60 ||

偈曰。非善欲色有。(27)善次第應知。黒白有二業。能滅彼無流。

See the full verse quoted previously

.

aśubhaṃ karma ekāntena kṛṣṇaṃ kliṣṭatvāt kṛṣṇavipākaṃ cāmanojñavipākatvāt | rūpāptaṃ śubhamekāntena śuklamakuśalenāvyatibhedāt | śuklavipākaṃ ca manojñavipākatvāt | ārupyāptaṃ kasmānnocyate | yatra kila dvividho ’sti vipāka āntarābhavika aupapattibhavikaś ca | trividhasya kāyavāṅmanaskarmaṇo yatraiva saṃbhavastatraivoktam iti | tad api tūktaṃ sūtrāntare | “kāmāptaṃ śubhaṃ karma kṛṣṇaśuklamakuśalavyavakīrṇatvat kṛṣṇaśuklavipākaṃ vyavakīrṇavipākatvāt” | saṃtānata etadvyavasthāpitaṃ na svabhāvataḥ | na hy evañjātīyakamekaṃ karmāsti vipāko vā yat kṛṣṇaṃ ca syāt śuklaṃ cānyonyavirodhāt | nanu caivam akuśalasyāpi karmaṇaḥ kuśalavyavakīrṇatvāt kṛṣṇaśuklatvaṃ prāpnoti | nāvaśyamakuśalaṃ kuśalena vyavakīryate | kāmadhātau tasya balavattvāt | kukśalaṃ tu vyavakīryate | durbalatvād iti | anasravaṃ karmaiṣāṃ trayāṇāṃ karmaṇāṃ kṣayāya prahāṇāya saṃvartate | taddhyakṛṣṇam akliṣṭatvād aśuklaṃ vipākaśuklatā ’bhāvāt | ābhiprāyiko hy eṣo ’śukla śabdaḥ | uktaṃ tu bhagavatā mahatyāṃ śunyatāyā maśaikṣān dharmānārabhya “ime te ānanda dharmā ekāntakuśalā ekāntānavadyā” iti | śāstre ca | “śuklā dharmāḥ katame | kuśalā dharmā anivṛtāvyākṛtāś ceti” | avipākaṃ dhātvapatitatvāt pravṛttivirodhāc ca |

釋曰。(28)非善業者。一向名黒。本性黒故。果報亦黒。果(29)報非可愛故。此業＊唯欲界。有色界善業一向(239c1)白。非黒所雜故。果報亦白。果報可愛故。云何(2)不説無色界業。若是處有二種果報。謂中陰(3)生陰。有三種業。謂身口意。此中説黒白業。餘(4)處不説。有餘師云。此亦於餘經中説。欲界善(5)業名黒白業。非善所雜故。果報亦黒白。果報(6)相雜故。若分別此業。須約相續。不得約性。何(7)以故。無一業如此種類及果報。此業是黒即(8)是白。無如此義。互相違故。若爾惡業爲善(9)業所雜故。應成白黒業。惡爲善所雜。此義不(10)成。於欲界中惡力強故。＊唯善可雜。由力弱(11)故。無流業者。若起能滅盡此三。何以故。此業(12)非黒。無染汚故。非白。無白果報故。此不白(13)言。是不了義説。有別意故。佛世尊於大空經(14)中。依無學法説。阿難如此法。一向白一向善(15)一向無訶。於阿毘達磨藏中説。何者爲白法 (16)善法及無覆無記法。無果報者。不墮於界故。(17)與生死相違故。

(25)論曰。佛依業果性類不同所治能治殊説黒(26)黒等四。諸不善業一向名黒。染汚性故。異熟(27)亦黒。不可意故。色界善業一向名白。不雜(28)惡故。異熟亦白。是可意故。何故不言無色(29)界善。傳説若處有二異熟謂中生有。具三種(83c1)業謂身語意。則説非餘。然契經中有處亦(2)説。欲界善業名爲黒白。惡所雜故。異熟亦(3)黒白。非愛果雜故。此黒白名依相續立。非(4)據自性。所以者何。以無一業及一異熟是(5)黒亦白。互相違故。豈不惡業果善業果雜故。(6)是則亦應名爲白黒。不善業果非必應爲(7)善業果雜。欲善業果必定應爲惡業果雜。 (8)以欲界中惡勝善故。諸無漏業能永斷盡前(9)三業者名爲非黒。不染汚故。亦名非白。以(10)不能招白異熟故。此非白言是密意説。 (11)以佛於彼大空經中告阿難陀。諸無學法(12)純善純白一向無罪。本論亦言云何白法。 (13)謂諸善法無覆無記。無異熟者不墮界故。(14)與流轉法性相違故。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

kiṃ punaḥ sarvamanāsravaṃ karma sarvasyāsya trividhasya karmaṇaḥ kṣayāya saṃvartate | nety ucyate | kiṃ tarhi |

一切無流業爲悉能滅白等(18)三業不。不。此云何。

諸無漏業爲皆能盡(15)前三業不。不爾。云何。

. .

dharmakṣāntiṣu vairāgye cānantaryapathāṣṭake |
yā cetanā dvādaśadhā karma kṛṣṇakṣayāya tat || 4.61 ||

偈曰。於法忍離欲。於八(19)次第道。十二種故意。此能滅黒業。

頌曰(16)四法忍離欲　前八無間倶
(17)十二無漏思　唯盡純黒業
(18)離欲四靜慮　第九無間思
(19)一盡雜純黒　四令純白盡

.

darśanamārge catasṛṣu dharmajñānakṣāntiṣu kāmavairāgye cāṣṭāsvānantaryamārgeṣu yā cetanā seyaṃ dvādaśavidhā cetanā kṛṣṇasya karmaṇaḥ prahāṇāya karma |

釋曰於見(20)諦道中有四法忍。於離欲欲界中有八次第(21)道。於此中是故意有十二種。此業一向能滅(22)黒業。

(20)論曰。於見道中四法智忍。及於修道離欲(21)染位前八無間聖道倶行有十二思唯盡純(22)黒。

.

navame cetanā yā sā kṛṣṇaśuklakṣayāya ca |

偈曰。於第九故意。能滅黒白業。

See the full verse quoted previously

.

navame kāmavairāgyānantaryamārge yā cetanā sā kṛṣṇaśuklasya kuśalasya karmaṇaḥ kṛṣṇasya cākuśalasya navamasya prakārasya prahāṇāya |

釋曰。(23)於第九離欲。欲界次第道故意。能滅黒白業(24)及黒業。

離欲界染第九無間聖道倶行一無漏(23)思。雙令黒白及純黒盡。此時總斷欲界善(24)故。

.

śuklasya dhyānavairāgyeṣv antyānantaryamārgajā || 4.62 ||

偈曰。白業離欲定。後次第道生。

See the full verse quoted previously

.

dhyānādvyānādvairāgyaṃ kurvato yo ’ntyo navama ānantaryamārgas tatra yā cetanā iyaṃ caturvidhā cetanā śuklasya karmaṇaḥ prahāṇāya | kiṃ punaḥ kāraṇam antyenaivānantaryamārgeṇa kuśalasya karmaṇaḥ prahāṇaṃ nānyena | na hi tasya svabhāvaprahāṇaṃ prahīṇasyāpi saṃmukhībhāvāt | kiṃ tarhi | tadālambanakleśaprahāṇāt | ato yāvad eko ’pi tadālambanakleśaprakāra āste tāvad asya prahāṇaṃ nopapadyate |

釋(25)曰。若人定定作離欲。是第九次第道。此中有(26)四種故意。一向能滅白業。云何但第九次第(27)道。能滅白業。不由餘。此善非自性滅。已滅可(28)更現前故。雖然縁彼爲境惑滅故。故説彼滅。(29)是故乃至餘一品惑。猶以彼爲境未滅。未可(240a1)説彼已滅。

亦斷第九不善業故。離四靜慮一一地(25)染。第九無間道倶行無漏思。此四唯令純白(26)業盡。何縁諸地有漏善法。唯最後道能斷非(27)餘。以諸善法非自性斷。已斷有容現在前(28)故。然由縁彼煩惱盡時方説名爲斷彼善(29)法。爾時善法得離繋故。由此乃至縁彼煩(84a1)惱餘一品在。斷義不成。善法爾時未離繋(2)故。

. . . . .

anye narakavedyānyakāmavedyaṃ dvayaṃ viduḥ |

偈曰。餘説地獄報。及欲受報二。

頌曰(3)有説地獄受　餘欲業黒雜
(4)有説欲見滅　餘欲業黒倶

.

anye punar ācāryāḥ paśyanti narakavedanīyaṃ narakāccānyakāmadhātuvedanīyaṃ karma yathākrama kṛṣṇaṃ kṛṣṇaśuklaṃ ceti | narake hy akuśalasyaiva karmaṇo vipākas tena tad vedanīyaṃ kṛṣṇam ity ucyate ato ’nya kāmadhātau kuśalākuśalasya karmaṇo vipākastena tadvedanīyaṃ kṛṣṇaśuklam ity uktam |

釋(2)曰。有餘師見。應受地獄報業。離地獄於欲界(3)餘道應受報業。次第應知。是黒業是黒白業。(4)何以故。＊唯地獄定是惡業報故。説受地獄報(5)業名黒業。離地獄於欲界餘道中。有善惡業(6)報。是故受彼報業。名黒白業。

(5)論曰。有餘師説。順地獄受及欲界中順餘受(6)業如次名爲純黒雜業。謂地獄異熟唯不善(7)業感。故順彼受名純黒業。唯除地獄餘欲(8)界中異熟皆通善惡業感。故順彼受名黒(9)白業。

. .

dṛgdheyaṃ kṛṣṇamanye

偈曰。餘説見滅(7)黒。

See the full verse quoted previously

.

anye punar āhur darśanaprahātavyaṃ karma kṛṣṇa kuśalenāmiśratvāt |

釋曰。有餘師説。見諦所滅業名黒業。與(8)善不相雜故。

有餘師説。欲見所斷及欲界中所有餘(10)業。如次名爲純黒倶業。謂見所斷無善雜(11)故名純黒業。

.

anyat kṛṣṇaśuklaṃ tu kāmajam || 4.63 ||

偈曰。餘欲業黒白。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。欲界業(9)異見諦所滅業。名黒白業。此異云何。謂修道(10)所滅。何以故。此業有善有惡。於經中説。有三(11)牟那。謂身牟那口牟那意牟那。此中

欲修所斷有善不善故名倶(12)業。 See the previous record 又經中説有三牟尼。又經中言有三清(13)淨。倶身語意。相各云何。

. . . .

aśaikṣaṃ kāyavākkarma manaś caiva yathākramam |
maunatrayam

偈曰。無(12)學身口業。意應知次第。三牟那。

頌曰(14)無學身語業　即意三牟尼
(15)三清淨應知　即諸三妙行

.

釋曰。無學身(13)口二業。名身口牟那。無學心名意牟那。非意(14)業。何以故。心是眞實聖者。此由身口故定可(15)比量。復次此身口二業。離惡爲性。意業但思。 (16)非有教故。不能比量爲離。故説牟那。是故(17)＊唯心能離故。説名牟那。云何説無學不説餘。(18)阿羅漢是眞實聖者故。一切或言分別滅故。 (19)偈曰。三淨。釋曰。於經中説。有三種清淨。謂(20)身清淨。口清淨。意清淨。此三種清淨。

(16)論曰。無學身語業名身語牟尼。意牟尼即無(17)學意。非意業。所以者何。勝義牟尼唯心爲(18)體。謂由身語二業比知。又身語業是遠離(19)體。意業不然。無無表故由遠離義建立牟(20)尼。是故即心由身語業能有所離故名牟(21)尼。何故牟尼唯在無學。以阿羅漢是實牟尼 (22)諸煩惱言永寂靜故。諸身語意三種妙行名(23)身語意三種清淨。

. . . . . . . . . . .

tridhā śaucaṃ sarvaṃ sucaritatrayam || 4.64 ||

偈曰。(21)一切三善行。[See the also two records back]

See the full verse quoted previously

.

釋曰。一切身善行。名身清淨。一(22)切口意善行。名口意清淨。能除遮惡行及惑(23)汚故。或暫或永。此正説何爲。衆生信樂邪牟(24)那及邪清淨。爲令思量遠離故。經中復説有(25)三種惡行。

暫永遠離一切惡行煩惱(24)垢故名爲清淨。説此二者爲息有情計(25)邪牟尼邪清淨故。又經中説有三惡行又(26)經中言有三妙行。倶身語意。相各云何。

. . . .

aśubhaṃ kāyakarmādi mataṃ duścarita trayam |

偈曰。惡身口意業。説名三惡行。

頌(27)曰(28)惡身語意業　説名三惡行
(29)及貪瞋邪見　三妙行翻此

.

akuśalaṃ kāyavāṅmanaskarma yathākramaṃ kāyavāṅmanoduścaritam |

釋(26)曰。身口意業若不善。次第應知。名身口意惡(27)行。

(84b1)論曰。一切不善身語意業。如次名身語意惡(2)行。

.

akarma_ api tv abhidhyādimanoduścaritaṃ tridhā || 4.65 ||

偈曰。非業貪瞋等。説意惡行三。

See the full verse quoted previously

.

akarmasvabhāvamapyasti trividhaṃ manoduścaritaṃ cetanārthāntarabhūtamabhidhyā vyāpādo mithyādṛṣṭiś ca | abhidhyādaya eva manaskarmeti dārṣṭāntikāḥ | saṃcetanīyasūtre vacanāt | evaṃ tu sati karmakleśayor aikyaṃ syāt | kim syād yadi kaścit kleśo ’pi karma syāt | naitad asti | sūtraṃ viruddhaṃ syāt | sūtre tu cetanāyāstanmukhena pravṛttestais tāṃ darśayatīti vaibhāṣikāḥ | aniṣṭaphalatvāt kuṭsitaḥ kāyavāṅmanaścāro duścaritam |

釋曰。亦(28)有惡行非業性。謂三意惡行別類。非故意故。 (29)譬喩部説。貪等名意業。於故心作。經中説。若(240b1)執如此惑業成一性。若爾何有若惑成業。 See the previous record 無(2)如此義。於經中由故意因。此門起故。大師由(3)彼顯故意。毘婆沙師説如此。若不爾。惑業成(4)一體。十二縁生分。則不成就故。不許如此。由(5)此於果報非可愛。聰慧人所訶故。説身口意(6)行名惡行。

然意惡行復有三種。謂非意業貪瞋邪(3)見。貪等離思別有體故。譬喩者言。貪瞋邪(4)見即是意業。故思經中説此三種爲意業(5)故。若爾則應業與煩惱合成一體。許有煩(6)惱即是意業斯有何失。毘婆沙師説。彼非理(7)若許爾者。便與衆多理教相違成大過失。(8)然契經説是意業者。顯思以彼爲門轉故。 (9)由此能感非愛果故。是聰慧者所訶厭故。(10)此行即惡。故名惡行。

. . . . . . . .

viparyayāt sucaritam

偈曰。翻此名善行。

See the full verse quoted previously

.

iṣṭaṃ kuśalaṃ kāyavāṅmanaskarmān abhidhyā ’vyāpādasamyagdṛṣṭayaś ca | parānugrahopaghātābhisaṃdhyabhāve kathaṃ samyagdṛṣṭimithyādṛṣṭavyoḥ kuśalākuśalatvam | tanmūlatvāt | yāni caitāni duścaritasucaritānyuktāni

釋曰。由翻惡行(7)應許爲善行。謂善身口意業。及無貪無瞋正(8)見。無利益損惱他事故。云何正見邪見得成。(9)善惡性爲損益根本故。是所説惡行及善行。

三妙行者。翻此應知。(11)謂身語意一切善業。非業無貪無瞋正見。正(12)見邪見。既無故思欲益他損他。如何成善(13)惡。能與損益爲根本故。又經中言有十業(14)道。或善或惡。

. . .

tad audārikasaṃgrahāt |
daśa karmapathā uktā yathāyogaṃ śubhāśubhāḥ || 4.66 ||

(10)此中偈曰。由攝彼麁品。故説十業道。如理謂(11)善惡。

其相云何。頌曰(15)所説十業道　攝惡妙行中
(16)麁品爲其性　如應成善惡

.

teṣām eva sucaritaduścaritānāṃ caudārikasaṃgraheṇa daśa karmapathāḥ sūtra uktāḥ yathāyogaṃ kuśalāḥ sucaritebhyo ’kuśalā duścaritebhyaḥ | kim atra duścaritam asaṃgṛhītaṃ kiṃ vā sucaritam | akukśaleṣu tatkarmapathesu kāyaduścaritasya pradeśo na saṃgṛhītaḥ prayogapṛṣṭhabhūtaḥ kliṣṭaścānyo ’pi bandhānādiḥ | tasya nātyaudārikatvāt | yad dhi kāyaduścaritaṃ pareṣāṃ jīvitabhogadārebhyaścyāvakaṃ tatkarmapatha uktaṃ tato vivecanārtham | vāgduścaritam api yadeva praśādaṃ tatkarmapatha uktaṃ tadarthameva | manoduścaritasya ca pradeśacetanā | kuśaleṣv api kāyasucaritasya pradeśaḥ prayogapṛṣṭhamadyādiviratidānejyādiko vāksucaritasya priyavacanādiko manaḥ sucaritasya cetanā |

釋曰。前所説惡行及善行中。由攝明了(12)易知善惡二業。是故經中説十業道。如理應(13)知。若善從善行出。若惡從惡行出。於中何惡(14)行及善行非所攝。於惡業道中。是身惡行一分(15)非所攝。謂前分後分。所餘染汚亦爾。此非麁(16)顯故。若身惡行。能令他失離壽命財物妻妾。(17)説名業道。欲令他分別離此故。於惡行別立(18)意惡行一分名故意。於善業道中。是身善行(19)一分非所攝。謂前後分。及離飮酒等。布施供(20)養等。口善行如愛語等。意善行如故。意

(17)論曰。於前所説惡妙行中若麁顯易知攝(18)爲十業道。如應若善攝前妙行。不善業道(19)攝前惡行。不攝何等惡妙行耶。且不善中(20)身惡業道。於身惡行不攝一分。謂加行後(21)起餘不善身業。即飮諸酒執打縛等。以加(22)行等非麁顯故。若身惡行令他有情失命(23)失財失妻妾等説爲業道令遠離故。語惡(24)業道於語惡行不攝加行後起及輕。意惡(25)業道於意惡行不攝惡思及輕貪等。善業(26)道中身善業道於身妙行不攝一分。謂加行(27)後起及餘善身業。即離飮酒施供養等。語善(28)業道於語妙行不攝一分。謂愛語等。意善(29)業道於意妙行不攝一分。謂諸善思。

. . . . . . . .

eṣāṃ ca karmapathānām

如此(21)業道中。

十業(84c1)道中。前七業道爲皆定有表無表耶。不爾。(2)云何。

.

aśubhāḥ ṣaḍavijñaptiḥ

偈曰。六惡有無教。

頌曰(3)惡六定無表　彼自作婬二
(4)善七受生二　定生唯無表

.

akuśalāḥ ṣaṭ karmapathā avaśyamavijñaptisvabhāvāḥ prāṇātipātādattādānamṛṣāvādapaiśunyapārupyasaṃbhinnapralāpāḥ | pareṇa kārayato maulavijñaptyabhāvāt |

釋曰。唯六不善(22)業道。定以無教爲性。謂殺盜妾語兩舌惡口(23)無義語。若教他作。無根本有教故。

(5)論曰。七惡業道中。六定有無表。謂殺生不與(6)取虚誑語離間語麁惡語雜穢語。如是六種(7)若遣他爲。根本成時自表無故。

. .

dvidhaikaḥ

偈曰。一二(24)種。

See the full verse quoted previously

.

kāmamithyācāro nityaṃ vijñaptyavijñaptisvabhāvas tasya svayeva niṣṭhāpanāt | na hi taṃ pareṇa kārayatas tādṛśī prītir bhavatīti |

釋曰。邪婬恒以有教無教爲性。何以故。此(25)自身所成就故。若令他作歡喜。不如自作故。

若有自作(8)彼六業道。則六皆有表無表二。謂起表時彼(9)便死等。後方死等與遣使同。根本成時唯無(10)表故。唯欲邪行必具二種。要是自身所究(11)竟故。非遣他作。如自生喜。

. .

te ’pi kurvataḥ |

(26)偈曰。身作。

See the full verse quoted previously

.

te ’pi ṣaṭ karmapathāḥ svayaṃ kurvato dvividhā bhavanti vijñaptir avijñaptiś ca tatkālamaraṇe paścāt maraṇe tv avijñaptir eva |

釋曰。是六種業道。若自作亦各二(27)種。謂有教無教。若正起有教時彼即死。則具(28)有教無教。若起有教後方死。但是無教。

See the previous commentary

.

kuśalānāṃ punaḥ karmapathānāṃ

若善(29)業道。

.

dvividhāḥ sapta kuśalāḥ

偈曰。七二種＊唯善。

See the full verse quoted previously

.

kuśalāḥ sapta rūpiṇaḥ karmapathā avaśyaṃ dviprakārā vijñaptir avijñaptiś ca | vijñaptyadhīnatvāt samādānaśīlasya |

釋曰。善有色七業(240c1)道。必定二種。謂有教無教。受所得戒依屬有(2)教故。

七善業道若從(12)受生。必皆具二。謂表無表。受生尸羅必依(13)表故。

. .

avijñaptiḥ samādhijāḥ || 4.67 ||

偈曰。無教從定生。

See the full verse quoted previously

.

dhyānānāsravasaṃvarasaṃgṛhītāḥ samādhijāḥ ucyante | te hy avijñaptir eva cittamātrādhīnatvāt |

釋曰。定所生定無流(3)所攝諸護。説名定生。彼＊唯無教。但依屬心(4)故。

靜慮無漏所攝律儀名爲定生。此唯無(14)表。但依心力而得生故。

. .

sāmantakās tu vijñaptiḥ

偈曰。近方便有教。

加行後起如根本(15)耶。不爾。云何。頌曰(16)加行定有表　無表或有無
(17)後起此相違

.

karmapathasāmantakās tu vijñaptisvabhāvā avaśyam |

釋曰。業道前方便。必(5)有教爲性。

(18)論曰。業道加行必定有表。

.

avijñaptir bhavenna vā |

偈曰。無教或有無。

See the full verse quoted previously

.

yadi tīvreṇa paryavasthānena pramādena vā ghanarasena prayogamārabheta syād avijñaptiranyathā na syāt |

釋曰。若最重上(6)心惑所汚＊惑。蜜味心清淨。作方便加行。則(7)有無教。若異此則無。

此位無表或有或(19)無。若猛利纒淳淨心起則有無表。異此則(20)無。

.

viparyayeṇa pṛṣṭhāni

偈曰。後分則翻此。前分(8)三根生。

See the full verse quoted previously

.

sāmantakebhyo viparyayeṇa karmapathānāṃ pṛṣṭhāni veditavyāti | tāni avaśyamavijñaptisvabhāvāni | vijñaptistu bhavenna vā | yadi karmapathaṃ kṛṭvā punas tasyānudharmaṃ ceṣṭeta tasya syāt vijñaptir anyathā na syāt | atha kuto yāvad eṣāṃ prayogamaulapṛṣṭhānāṃ vyavasthānam | yadā tāvad iha kaścit paśuṃ hantukāmo mañcakāduttiṣṭhati mūlyaṃ gṛhlāti gacchatyāmṛśati paśuṃ krīṇātyānayati puṣṇāti praveśayati nihantuṃ śāstramādatte prahāramekaṃ dadāti dvau vā yāvanna jīvitā dvacyaparopayati tāvat prayogaḥ | yena tu prahāreṇa jīvitādvyaparopayati tatra yā vijñaptistatkṣaṇikā vā ’vijñaptirayaṃ maulaḥ karmapathaḥ | dvābhyāṃ hi kāraṇābhyāṃ prāṇātipā tāvad yena spṛśyate prayogataḥ mṛte sati phalaparipūritaś ca | tata ūrdhvamavijñaptikṣaṇāḥ pṛṣṭhaṃ bhavanti | yāvacca taṃ paśuṃ kuṣṇāti śodhayati vikrīṇīte pacati khādayatyanukīrtayati vā tāvad asya vijñaptikṣaṇā api pṛṣṭhaṃ bhavanti | evam anyeṣv api yathāsaṃbhavaṃ yojyam | abhidhyādīnāṃ nāsti prayogo na pṛṣṭhaṃ saṃmukhībhāvamātrātkarmapathaḥ |

釋曰。翻前分方便義。應如是業道後(9)分。何以故。此後分必無教爲性。有教或有或(10)無。若人已作業道。後更起同類法。則有有教。(11)異此悉無。復次此業道前分。根本後分。從何(12)位可得安立。譬如有人欲殺禽獸。從床起捉(13)直行往彼所。揣觸其身即買牽還。將入屠所(14)欲就殺之。即便捉仗與一下手或再下手。乃(15)至未令命斷。名殺前分。是事能令命斷。此中(16)是有教無教身業。共一刹那起。是名根本業(17)道。何以故。由二種因縁。是人爲殺生罪所觸。(18)由作加行及果究竟故。從此刹那後無教刹(19)那。悉是業道後分。乃至治洗販賣。或煮自食(20)稱讃其美。如此等有教刹那。悉成後分。如此(21)於餘六業道中。前分根本後分義。如理應知。 (22)不平貪等三無前後分。由現前起即成業道。

後起翻前。定有無表。此位表業或有或(21)無。謂若後時起隨前業則有表業。異此便(22)無。於此義中如何建立加行根本後起位(23)耶。且不善中最初殺業。如屠羊者將行殺(24)時。先發殺心從床而起。執持價直趣賣(25)羊廛。㨊觸羊身酬價捉取。牽還養飯將(26)入屠坊。手執杖刀若打若刺。或一或再至(27)命未終。如是皆名殺生加行。隨此表業彼(28)正命終。此刹那頃表無表業。是謂殺生根本(29)業道。由二縁故。令諸有情根本業道殺罪(85a1)所觸。一由加行。二由果滿。此刹那後殺無(2)表業隨轉不絶名殺後起。及於後時剥截(3)治洗。若稱若賣或煮或食讃述其美表業(4)刹那。如是亦名殺生後起。餘六業道隨其(5)所應三分不同。准例應説。貪瞋邪見纔現在(6)前。即説名爲根本業道。故無加行後起差(7)別。

. . . . . . . . . . . .

idam atra vaktavyam | kiṃ tāvat maraṇabhavasthe tasmin prāṇini ye vijñaptyavijñaptī te karmapatha āhosvinmṛte | kiṃ cātaḥ | yadi tāvan maraṇabhavasthe sahamṛṭasyāpi anturghātayiturvā prāṇātipā tāvad yena yogaḥ prāpnoti | na ceṣa siddhāntaḥ | atha mṛte | yad uktaṃ “yena tu prahāreṇa jīvitād vacyaparopayati tatra yā vijñaptis tatkṣaṇikā vā ’vijñaptir ayaṃ maulaḥ karmapatha” iti tanā vaktavyam | yac cāpīdaṃ śāstra uktaṃ “syāt prāṇī hataḥ prāṇātipātaścāniruddhaḥ | syād yathā hi tatprāṇī jīvitādvyaparopito bhavati prayogaścāpratiprasragdha” ityatra pṛṣṭhaṃ prayogaśabdenoktam iti vaibhāṣikīyo ’rthavirodho maulasyaiva tadānīmaniruddhatvāt | yathā na doṣastathā ’stu | kathaṃ ca na doṣaḥ | maula evātra prayogaśabdenokta iti | vijñaptistarhi tadā kathaṃ maulaḥ karmapatho bhavati | kathaṃ ca na bhavitavyam | asāmarthyāt | avijñaptir idānīṃ kathaṃ bhavati | tasmāt prayogaphalaparipūrikāle tadubhayaṃ karmapathaḥ syāt karmatpatho ’py anyasya prayogaḥ pṛṣṭhaṃ ca bhavati | prāṇātipātasya daśāpi karmapathāḥ prayogaḥ | yathā ca śatrorvadhārthaṃ kṛtyaṃ samupasthāpayan paśunā valiṃ kuryāt parakīyaṃ kṛtvā dāreṣu cāsya vipratipadyeta tair eva tadghātanārtham anṛtapiśunaparuṣasāntavaiś cāsya mitrabhedaṃ kuryādyānyasya paritrāṇāya kalperan abhidhyāṃ ca tatsva kuryāttatraiva ca vyāpādaṃ tadvadhārthaṃ ca mithyādṛṣṭiṃ vṛṃhayediti | eva manyeṣv api yathāyogaṃ yojyam | na tvabhidhyādayaḥ prayogā yujyante | na hi cittotpādamātreṇa prayukto bhavati | kriyānārambhāt |

(23)汝今應説此爲是衆生正在死有有教無教成(24)業道。爲已死成業道。若爾何有。若所殺衆生(25)正在死有。能殺及令殺人。若共一時死。應有(26)犯殺生罪。悉檀義不爾。若已死成業道。是悉(27)檀所説。謂若由此害事。能令彼離壽命。是有(28)教身業。及共一刹那起無教。是名業道。此言(29)不應説。復次於阿毘達磨藏中説。爲有如此(241a1)義不。是衆生已被殺。是人未離殺生事。有。(2)譬如已令此衆生離命根。能殺加行未捨未(3)息。此中後分由前分名説。此文句與毘婆沙(4)義相違。是根本此時中未滅故。是故如無失(5)道理。應許如此。云何無失。此中用前分名説(6)根本。此則無失。若爾如此相有教。云何成根(7)本業道。云何不成。無能故。若爾無教云何成(8)業道。是故加行果成就時。此二成業道。業道(9)者。有時是餘業道前分。或是餘業道後分。是(10)殺生事位。有時成業道。有時成前分。譬如(11)有人欲殺怨家。作惡方術殺禽獸祠鬼神。或(12)由偸他物。或於彼婦作邪婬。共彼人欲殺怨(13)家。或説妄語兩舌惡口軟語。破彼親友隨多(14)少能爲救護者。或於彼起不平貪。或於彼生(15)瞋。或爲殺彼増長邪見。如此於餘業道。如理(16)應思。貪等不應成前分。何以故。若由＊唯發(17)起心。是人正行前分。無如此義。若離行事

此中應説。爲所殺生住死有時能殺生(8)者彼刹那頃表無表業即成業道。爲死後耶。 (9)若爾何失。二倶有過。若所殺生正住死有(10)能殺生者業道即成。即能殺者與所殺生倶(11)時命終應成業道。然宗不許彼業道成。若(12)所殺生命終以後。能殺生者業道方成。是(13)即不應先作是説。隨此表業彼正命終。此(14)刹那頃表無表業。是謂殺生根本業道。又應(15)違害毘婆沙師釋本論中加行未息。謂本論(16)説頗有已害生殺生未滅耶。曰有。如已斷(17)生命彼加行未息。毘婆沙者釋此文言。此(18)中於後起以加行聲説。應言於根本説(19)加行聲。許命終後根本未息故。如無有過(20)此中應説。此中説何名爲無過。謂於根本(21)説加行聲。若爾于時所有表業如何可成(22)根本業道。何爲不成。以無用故。無表於此(23)有何用耶。故業道成非由有用。但由加行(24)果圓滿時。此二倶成根本業道。又諸業道展(25)轉相望容有互爲加行後起。今且應説殺(26)生業道以十業道爲起加行。謂如有人欲(27)害怨敵。設諸謀計合搆殺縁。或殺衆生(28)祈請助力。或盜他物以資殺事。或婬彼婦(29)令殺其夫。或爲乖離彼親友故起語四過(85b1)令生猜阻。設有勢力無救護心。或於彼(2)財心生貪著。或即於彼起瞋恚心。或起邪(3)見長養殺業然後方殺。如是名爲以十業(4)道爲殺加行。殺怨敵已復於後時誅其所(5)親收其財物婬彼所愛。乃至復起貪瞋邪(6)見。次第現前。此十名爲殺生後起。所餘業道(7)如應當知。貪等不應能爲加行。非唯心起(8)加行即成。唯起心時未作事故。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

sūtra uktaṃ “prāṇātipāto bhikṣavastrividho lobhajo dveṣajo mohajo yāvanmithyādṛṣṭir” iti | tatra kīdṛśaḥ prāṇātipāto lobhaja ity evam ādi vaktavyam | nātra sarveṣāṃ karmapathānāṃ lobhādibhir niṣṭhā |

經(18)中説。比丘殺生有三種。一從貪欲生。二從(19)瞋恚生。三從無明生。乃至邪見亦爾。此經中(20)如此殺生相云何。

又經中説。(9)苾芻當知。殺有三種。一從貪生。二從瞋生。(10)三從癡生。乃至邪見有三亦爾。此中應説。(11)何相殺生名從貪生。問餘亦爾。非諸業道(12)一切皆由三根究竟。然其加行不與彼同。(13)云何不同。

. . .

prayogas tu trimūlajaḥ || 4.68 ||

頌曰(14)加行三根起　彼無間生故
(15)貪等三根生

.

prayogasteṣām akuśalamūlatrayājjāta ity ādisamutthānavacanād evam uktaḥ | tatra lobhajapraṇātipāto yathā taccharīrāvayavārthamarthārthaṃ krītārthaṃ ca prāṇinaṃ jīvitādvyaparopayati ātmasuhṛtparitrāṇāya | dveṣajo yathā vairanipīḍanārtham | mohajo yathā yājñikānāṃ dharmabuddhyā rājñāṃ ca dharmapāṭhakaprāmāṇyāddhiṃsatām | duṣṭānāṃ kila nigrahaṃ kurvanto rājānaḥ puṇyabhājo bhavant_iti | pārasīkānāṃ ca | te hy evam āhuḥ | “mātāpitarau jīrṇau vā glānau vā hantavyāv iti” | ye cānye ’py evam āhur ahivṛścikatryamvukādayo manuṣyāṇām upaghātāpakā hantavyāḥ mṛgapaśupakṣimahiṣādayaś copabhogārthatvād iti | yaś ca mithyādṛṣṭipravartitaḥ prāṇātipātaḥ | lobhajamadattādānaṃ yo yenārthi sa tadvarati anyalābhasatkārayaśo ’rthaṃ vā ātmasukṛtaparitrāṇāya vā | dveṣajaṃ yadvairanipīḍanārtham | mohajaṃ yathā rājñāṃ dharmapāṭhakaprāmāṇyāt | duṣṭanigrahārthaṃ yathā brāhmaṇā āhuḥ “sarvamidaṃ brahmaṇā brāhmaṇebhyo dattaṃ brāhmaṇānāṃ daurbalyādvṛṣlāḥ paribhuñjate | tasmād apaharan brāhmaṇaḥ sumādatte svam eva brāhmaṇo bhuṅkte svaṃ vaste svaṃ dadāti ce” ti | na caiśāmaparasvasaṃjñā bhavati | yac ca mithyādṛṣṭipravarttitam | lobhajaḥ kāmamithyācāraḥ dārādiṣu tatsaṃrāgādabrahmacaryaṃ lābhasatkārārthamātmasuhṛtparitrāṇāya | dveṣajo vairanipīḍanārtham | mohajo yathā pārasīkānāṃ mātrādigamanaṃ gosave ca yajñe | yathoktaṃ “brāhmaṇo gosaveneṣṭyā saṃvatsaragovratī bhavati | upahā udakaṃ cūṣati tṛṇāni cchinatti upaiti mātaram upasvasāram upa sagotrām” iti | ye cāhu “rudūkhalapuṇyaphalapakvānnatīrthamārgaprakhyo mātṛgrāma” iti | mṛṣāvādādayo lobhajā dveṣajāś ca pūrvavat | mohajo mṛṣāvādo yathāha |

殺從貪生者。若爲得彼身(21)分。爲得物。爲戲樂等事。令他失命。或爲救濟(22)自身及自眷屬。從瞋生者如爲報怨。從癡生(23)者。如大祠捨施人。由行善法意故。又如諸王。(24)隨法文句量故。行重罰怨家及惡人。諸王得(25)生大福徳。又波尸國人殺業亦從癡生。何以(26)故。彼説如此言。若二親老困。及有重疾。必應(27)爲捨命。有頻那柯外道説。蛇蜈蚣嚙毒等。(28)恒能傷害人。此必應殺鹿羊鳥牛等。爲供人(29)庖廚故受生。若殺無失。若殺生從邪見生。亦(241b1)是從癡生。盜從貪生者。隨其所求不與而取。(2)或爲得別利養愛重好名。爲救濟自身及自(3)眷屬。從瞋生者。如爲報怨。從癡生者。如諸王(4)由隨法文句量。爲罰惡人故奪其物。又如婆(5)羅門言。一切物梵王已捨與婆羅門。由婆羅(6)門力弱。諸蠻謾取受用。是故若婆羅門奪取(7)奪取自物。若食食自物。若衣衣自物。若施施(8)自物。於彼無非他財想。若盜從邪見生。亦是(9)從癡生。邪婬從貪生者。於他妻妾先起貪愛(10)方行邪婬。及爲得利養愛重。爲救濟自身及(11)自眷屬。從瞋生者。如爲報怨。從癡生者。如波(12)尸國人娶母等事。又如於瞿娑婆祠中。有餘(13)女吸水＊嚙草。是人行著其親。或著姑姨姊(14)妹同姓等。又如頻那柯外道説。女人如臼花(15)菓熟食水渚道路等。妄語等從貪瞋生如前。 (16)妄語從癡生者。如皮陀言

(16)論曰。不善業道加行生時。一一由三不善根(17)起。依先等起故作是説。殺生加行由貪起(18)者。如有爲欲得彼身分或爲得財或爲(19)戲樂或爲拔濟親友自身。從貪引起殺生(20)加行。從瞋起者。如爲除怨發憤恚心起(21)殺加行。從癡起者。如有祠中謂是法心起(22)殺加行。又諸王等依世法律誅戮怨敵除(23)剪凶徒。謂成大福起殺加行。又波剌私作(24)如是説。父母老病若令命終得免困苦便(25)生勝福。又諸外道有作是言。蛇蠍蜂等爲(26)人毒害。若能殺者便生勝福。羊鹿水牛及餘(27)禽獸。本擬供食故殺無罪。又因邪見殺害(28)衆生。此等加行皆從癡起。偸盜加行從貪起(29)者。謂隨所須起盜加行。或爲別利恭敬名(85c1)譽。或爲救拔自身親友。從貪引起偸盜加(2)行。從瞋起者謂爲除怨發憤恚心起盜加(3)行。從癡起者。謂諸王等依世法律奪惡人(4)財。謂法應爾無偸盜罪。又婆羅門作如是(5)説。世間財物於劫初時大梵天王施諸梵(6)志。於後梵志勢力微劣爲諸卑族侵奪受(7)用。今諸梵志於世他財若奪若偸。充衣充(8)食或充餘用。或轉施他皆用己財無偸盜(9)罪。然彼取時有他物想。又因邪見盜他財(10)物。皆名從癡起盜加行。邪婬加行從貪起(11)者。謂於他妻等起染著心。或爲求他財名(12)位恭敬。或爲救拔自身他身。從貪著心起(13)婬加行。從瞋生者。謂爲除怨發憤恚心起(14)婬加行。從癡生者。如波剌私讃於母等行(15)非梵行。又諸梵志讃牛祠中有諸女男受(16)持牛禁吸水齧草或住或行。不簡親疎(17)隨遇隨合。又諸外道作如是言。一切女人(18)如臼花果熟食階隥道路橋船。世間衆人應(19)共受用。此等加行從癡所生。虚誑語等語四(20)業道從貪瞋生。類前應説。然虚誑語所有(21)加行從癡生者。如外論言

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“na narmayuktamanṛtaṃ hi nāsti
na strīṣu rājanna vivāhakāle |
prāṇātyaye sarvadhanāpahāre
pañcānṛtānyāhurapātakānīti” |

(17)戲笑及女人　娶婦并救命
(18)救財故妄語　梵王説無害

(22)若人因戲笑　嫁娶對女王
(23)及救命救財　虚誑語無罪

.

yaś ca mithyādṛṣṭipravartito mṛṣāvādaḥ | paiśunyādayastu mithyādṛṣṭipravartitā mohajāḥ | yaś ca vedādyasacchāstrapralāpaḥ |

(19)若妄語從邪見生。亦是從癡生。兩舌等若從(20)邪見生。亦是從癡生。一切從四皮陀所出邪(21)論言。皆是無義語。

(24)又因邪見起虚誑語離間語等所有加(25)行。當知一切從癡所生。又諸吠陀及餘邪(26)論。皆雜穢語攝。加行從癡生。

. .

abhidhyādayaḥ kathaṃ lobhajāḥ |

不平貪等。云何從貪等生。

貪瞋等三既(27)無加行。如何可説從貪等生。

.

tadanantarasaṃbhūter abhidhyādyās trimūlajāḥ |

(22)偈曰。從彼次第生。貪等三根生。

以從三根(28)無間生故。可説貪等從三根生。

.

lobhād anantaram utpannā lobhajāḥ dveṣād anantaraṃ dveṣajā mohād anantaraṃ mohajāḥ | uktā kuśalāḥ karmapathāḥ |

釋曰。從貪次(23)第生故。説彼從貪生。從瞋次第生故。説彼從(24)瞋生。從癡次第生故。説彼從癡生。説惡業道(25)已。

謂或有(29)時從貪無間生貪業道。從二亦然。瞋及邪(86a1)見從三亦爾。已説不善從三根生。

. .

kuśalāḥ katham ity āha

善業道云何。

善復(2)云何。

.

kuśalāḥ saprayogāntā alobhadveṣamohajāḥ || 4.69 ||

偈曰。善業道前後。無貪瞋癡(26)生。

頌曰(3)善於三位中　皆三善根起

.

saprayogapṛṣṭhāḥ kuśalāḥ karmapathā alobhadveṣamohajāḥ | kuṣalacittasamutthitatvāt | tasya ca avaśyam alobhādibhiḥ saṃprayogāt tatrākuśalakarmapathaprayogād viratiḥ kuśalakarmapathaprayogaḥ | maulādviratiḥ maulaḥ | pṛṣṭhād viratiḥ pṛṣṭhaḥ | tadyathā śrāmaṇera upasaṃpādyamāno nānāvāsaṃ praviśati bhikṣūn vandate upādhyāyaṃ yācate yāvad ekaṃ karmavācanaṃ kriyate dvitīyaṃ ca | ayaṃ prayogaḥ | tṛtīya karmavācane yā vijñaptistatkṣaṇikā cāvijñaptirayaṃ maulaḥ karmapathaḥ | tata ūrdhvaṃ yāvanniśrayā ārocyante tadadhiṣṭhānaṃ ca vijñapayati avijñaptica yāvad atuvartate idaṃ pṛṣṭham |

釋曰。共前分後分。一切善業道。從無貪無(27)瞋無癡生。善故意所生故。此善故意。必定與(28)無貪等三善根相應故。前分等三其相云何。(29)此中若遠離惡業道前分。即是善業道前分。 (241c1)若遠離根本即是根本。若遠離後分即是後(2)分。譬如沙彌欲受大戒。入不共住禮拜比丘。(3)請優波陀訶。乃至説一羯磨。及第二羯磨。此(4)名前分。第三羯磨竟時。是有教業共一刹那無(5)教。是根本業道從此後。乃至説四依。依此根(6)本所有有教業及無教業。乃至相續未斷。是(7)名後分。

(4)論曰。諸善業道所有加行根本後起。皆從無(5)貪無瞋無癡善根所起。以善三位皆是善心(6)所等起故。善心必與三種善根共相應故。(7)此善三位其相云何。謂遠離前不善三位離(8)惡加行即善加行。離惡根本即善根本。離(9)惡後起即善後起。且如勤策受具戒時。來(10)入戒壇禮苾芻衆。至誠發語請親教師。乃(11)至一白二羯磨等。皆名爲善業道加行。第三(12)羯磨竟一刹那中表無表業名根本業道。從(13)此以後至説四依及餘依前相續隨轉表(14)無表業皆名後起。

. . . . . . . . .

yad uktaṃ “na sarveṣāṃ karmapathānāṃ lobhādibhir niṣṭhety” atha kasya kena niṣṭhā |

是所説言。非一切業道由貪等究竟。(8)此中何業道。由何惡根得究竟。

如先所説。非諸業道一(15)切皆由三根究竟。何根究竟何業道耶。

.

vadhavyāpādapāruṣyaniṣṭhā dveṣeṇa

偈曰。殺生瞋(9)惡口。成就皆由瞋。

頌(16)曰(17)殺麁語瞋恚　究竟皆由瞋
(18)盜邪行及貪　皆由貪究竟
(19)邪見癡究竟　許所餘由三

.

eṣāṃ prāṇātipātavyāpādapāruṣyāṇāṃ dveṣeṇa samāptiḥ | parityāgaparuṣacittasaṃmukhībhāvāt |

釋曰。殺生瞋恚惡口。必由(10)瞋得究竟。捨心澁心現前。此三得成故。

(20)論曰。惡業道中殺生麁語瞋恚業道由瞋究(21)竟。要無所顧極麁惡心現在前時。此三成(22)故。

. .

lobhataḥ |
parastrīgamanābhidhyā ’dattādānasamāpanam || 4.70 ||

偈曰。(11)邪婬貪欲盜。由貪故究竟。

See the full verse quoted previously

.

lobhena kāmamithyācārābhidhyā ’dattādānānāṃ samāptiḥ |

釋曰。由貪欲現前(12)故。邪婬貪欲偸盜得成就。

諸不與取欲邪行貪。此三業道由貪究竟。(23)要有所顧極染汚心現在前時。此三成故。

.

mithyādṛṣṭestu mohena

偈曰。邪見由無明。

See the full verse quoted previously

.

adhimātrabhūto hi tāṃ niṣṭhāpayati |

(13)釋曰。若人起最重品癡。能成就邪見。

邪(24)見究竟要由愚癡。由上品癡現前成故。

.

śeṣāṇāṃ tribhir iṣyate |

偈曰。許(14)所餘由三。

See the full verse quoted previously

.

ke punaḥ śeṣāḥ | mṛṣāvādapaiśunyasaṃbhinnapralāpāḥ | eṣāṃ tribhir api niṣṭhā lobhena dveṣeṇa mohena vā

釋曰。何者爲餘。謂妄語兩舌無義(15)語。此三由三惡根。隨一成就。或由貪或由瞋(16)或由癡。

虚(25)誑離間雜穢語三許一一由三根究竟。以(26)貪瞋等現在前時一一能令此三成故。

. .

ya ete karmapathāś caturbhiḥ kāṇḍairuktāstrayastraya ekastrayaś ca eṣāṃ yathākramaṃ

是業道約四節所説。謂三三一三。如(17)此次第應知。

諸惡(27)業道何處起耶。

.

sattvabhogāvadhiṣṭhānaṃ nāmarūpaṃ ca nāma ca || 4.71 ||

偈曰。衆生受用依。名色及名聚。

頌曰(28)有情具名色　名身等處起

.

sattvādhiṣṭhānā vadhādayaḥ | bhogādhiṣṭhānāṃ parastrīgamanādayaḥ | nāmarūpādhiṣṭhāmithyādṛṣṭiḥ | nāmakāyādhiṣṭhānā mṛṣāvādādayaḥ |

(18)釋曰。殺等依止衆生起。邪婬等依止受用物(19)起。邪見依止名色起。妄語等依止名聚起。

(29)論曰。如前所説四節業道。三三一三隨其(86b1)次第於有情等四處而生。謂殺等三有情處(2)起。偸盜等三衆具處起。唯邪見一名色處起。 (3)虚誑語等三名身等處起。

. . .

yaḥ paraṃ maraṇānniyamayya samaṃ tena pūrvaṃ vā mriyate kimasya maulaḥ karmapatho bhavaty utāho na |

若(20)人起定心。爲殺彼人。或與彼同時死。或在彼(21)前死。爲有根本業道不。

有起加行定欲(4)殺他。而與所殺生倶死或前死亦得根本(5)業道罪耶。

.

samaṃ prāk ca mṛtasyāsti na maulaḥ

偈曰。倶死及前死。無(22)根。

頌曰(6)倶死及前死　無根依別故

.

ata evocyate “syāt prayogaṃ kuryāt phalaṃ ca paripūrayenna ca prāṇātipā tāvad yena spṛśyate | āha | syāt yathā_ api tadvyaparopavaḥ pūrvaṃ saha vā kālaṃ kuryād” iti kiṃ punas tatkāraṇam na hi vadhye jīvati hantuḥ prāṇātipā tāvad yenāsti yogo nāpi sahamṛtasya hantuḥ |

釋曰。是故顯此問。若人行殺生事。果亦究(23)竟。不犯殺生罪。有如此義不有。若能殺人。或(24)在前死。或同時死。若爾何因所殺人猶活未(25)死。殺者與殺生罪不相應。若殺者同時死亦(26)不相應。云何不相應。

(7)論曰。若能殺者與所殺生倶時命終。或在(8)前死。彼定不得根本業道故。有問言。頗有(9)殺者起殺加行及令果滿而彼不爲殺罪(10)觸耶。曰有。云何。謂能殺者與所殺生倶死(11)前死。何縁如是。以所殺生其命猶存不可(12)令彼能殺生者成殺罪故。非能殺者其命(13)已終可得殺罪。

. . .

anyāśrayodayāt |

偈曰。別依生。

See the full verse quoted previously

.

thenāśrayeṇa tatprayogaḥ kṛtaḥ sa ucchinno ’nya evāśrayo nikāyasabhāgabhinna utpannaḥ | tasya prayoktṛtvāt karmapathena yogo na yuktaḥ | yat senāpātamṛgayāvaskandheṣu pareṣāṃ vadhārthaṃ bahavaḥ samagrāḥ patanty ekaś ca prāṇātipātaṃ karoti kastena samanvāgato bhavati |

釋曰。由(27)此依止。於彼行殺事。此依止已斷滅。有別依(28)止生。異先聚同分。此依止不行殺事故。是故(29)無與業道相應義。復次若爲殺他故。集衆爲(242a1)軍。或掘坑或獵或偸破。多人聚集同爲此事。(2)於中一人若行殺生事。何人得殺生罪。

別依生故。謂殺加行所依止(14)身今已斷滅。雖有別類身同分生。非罪依(15)止。此曾未起殺生加行。成殺業道理不應(16)然。若有多人集爲軍衆欲殺怨敵。或獵(17)獸等。於中隨有一殺生時。何人得成殺生(18)業道。

. . .

senādiṣvekakāryatvāt sarve kattṛvadanvitāḥ || 4.72 ||

偈曰。(3)軍等同事故。悉得如作者。

頌曰(19)軍等若同事　皆成如作者

.

yathaiva hi karttā tathā sarve samanvāgatā bhavanty ekakāryatvāt | arthato hi te ’yonyaṃ payoktāro bhavanti | yas tarhi balān nīyate so ’pi samanvāgato bhavaty anyatra ya evaṃ niścitya yāyāt yāvaj jīvitahetor api prāṇinaṃ na haniṣyāmīti |

釋曰。如作者犯罪。(4)如此一切人同犯一罪。共一事故。若由義此(5)彼更互相殺。若人由他勢力所逼引令入中。(6)是人亦與此罪相應。若人依此誓去。謂隨有(7)命爲救自命。我亦不殺。

(20)論曰。於軍等中若隨有一作殺生事。如自(21)作者一切皆成殺生業道。由彼同許爲一(22)事故。如爲一事展轉相教。故一殺生餘皆(23)得罪。若有他力逼入此中。因即同心亦成(24)殺罪。唯除若有立誓自要救自命縁。亦不(25)行殺。雖由他力逼在此中。而無殺心故(26)無殺罪。

. . .

kiyatā punaḥ prāṇātipātaṃ svayaṃ kurvataḥ karmapatho bhavati kiyatā yāvanmithyādṛṣṭiḥ karmapathaḥ iti lakṣaṇaṃ vaktavyaṃ tad ucyate |

唯除此人。若人自(8)作殺生事。此行幾量成業道。乃至邪見。成業(9)道此相應説。

今次應辯成業道相。謂齊何量(27)名曰殺生。乃至齊何名爲邪見。且先分別(28)殺生相者。

.

prāṇātipātaḥ saṃcintya parasyābhrāntimāraṇam |

偈曰。殺生有故意。他想不亂殺。

頌曰(29)殺生由故思　他想不誤殺

.

yadi mārayiṣyāmy enam iti saṃjñāya paraṃ mārayati tam eva ca mārayati nānyaṃ bhramitvā | iyatā prāṇātipāto bhavati | yas tarhi saṃdigdho mārayati kimayaṃ prāṇī na prāṇīti sa evānyo veti so ’pyavaśyametaṃ niścayaṃ labdhvā tatra praharati | yo ’stu so ’stviti kṛtamevānena tyāgacittaṃ bhavati | kathaṃ kṣaṇikeṣu skandheṣu prāṇātipāto bhavati | prāṇo nāma vāyuḥ kāyacittasaṃniśrito vartate | tamabhipātayati | yathā pradīpaṃ nirodhayati ghaṇṭāsvanaṃ vā | jīvitendriyaṃ vā prāṇāstannirodhayati | yadyekasyāpi jīvitakṣaṇasyotpadyamānasyāntarāyaṃ karoti prāṇātipā tāvad yena spṛśyate nānyathā | kasya tajjīvitaṃ yastadabhāvānmṛto bhavati | kasyeti ṣaṣṭhīṃ pudgalavāde vicārayiṣyāmaḥ | uktaṃ tu bhagavatā

(10)釋曰。若人有故意。我必應殺彼。於彼有彼想。(11)＊唯殺彼不漫殺餘。由此三義殺生成業道。 (12)若爾有人。心疑不決而殺生。謂此爲是衆生。(13)爲非衆生。爲是彼爲非彼。此人於殺已決方(14)殺。謂若是若非我必須殺。此人已作捨心。若(15)殺生得殺生罪。於刹那刹那滅五陰中。云何(16)斷波羅那。此名有何義。以風爲義。此風依身(17)依心起。若人斷此風。譬如風滅燈光手滅鈴(18)聲。斷此風亦爾。是名斷波羅那。或以命根爲(19)義。是一刹那命根。正欲生。若遮礙此。即犯殺(20)生罪。異此不犯。此命屬何人。由命斷彼死。説(21)此命屬彼人。何物爲彼。此義於破説我中當(22)共思量。佛世尊説

(86c1)論曰。要由先發欲殺故思於他有情他有(2)情想作殺加行不誤而殺。謂唯殺彼不漫(3)殺餘。齊此名爲殺生業道。有猶豫殺亦成(4)殺生。謂彼先於所欲殺境心懷猶豫爲生(5)非生。設復是生爲彼非彼。後起決志若是(6)若非我定當殺。由心無顧。若殺有情亦成(7)業道。於刹那滅蘊如何成殺生。息風名生。(8)依身心轉。若有令斷不更續生。如滅燈光(9)鈴聲名殺。或復生者即是命根。若有令斷(10)不續名殺。謂以惡心隔斷他命。乃至一念(11)應生不生。唯此非餘殺罪所觸。此所斷命(12)爲屬於誰。謂命若無彼便死者。既標第六(13)非我而誰。破我論中當廣思擇。故薄伽梵所(14)説頌言

. . . . . . . . . . . .

“āyur uṣmā ’tha vijñānaṃ yadā kāyaṃ jahatyamī |
apaviddhastadā śete yathā kāṣṭhamacetana” || iti |

(23)命根暖及識　若三棄捨身
(24)彼捨即永眠　如枯木無覺

(15)壽煖及與識　三法捨身時
(16)所捨身僵仆　如木無思覺

.

tasmāt sendriyaḥ kāyo jīvatīty ucyate anindriyo mṛta iti | abuddhipūrvād api prāṇivadhāt karturadharmo yathā ’gnisaṃyogāddāha iti nirgranthāḥ | teṣāṃ paradāradarśane ’pyeṣa prasaṅgaḥ | nirgranthaśiroluñcane ca kaṣṭatapodeśane ca śāstuḥ tadvisūcikāmaraṇe ca dāturvaidyānāṃ cāturapīḍane maraṇe ca mātṛgabhasthayoścānyonyaṃ duḥkhanimittatvāt | vadhyasyāpi ca tatkriyāsaṃbandhādagnisvāśrayadāhavat | kāryataścāprasaṅgastadasambandhāt | pareṇāgnim sparśayatastenādāhavat | acetanānāṃ ca kāṣṭhādīnāṃ gṛhapāte prāṇivadhāt pāpaprasaṅgo na vā dṛṣṭāntamātrāt siddhir iti | uktaḥ prāṇātipātaḥ |

(25)是故有命根身名活。無命根身名死。尼乾陀(26)子説。若不以知爲先殺生。殺者亦得罪。譬如(27)不以知爲先觸火亦被燒。於彼若遇見他婦及(28)觸。此義亦應然。拔尼乾陀子髮。教彼修苦行。(29)彼腹脹死。施主應得罪。母及胎互爲困苦因(242b1)故。犯罪人由與殺事相應故。如火燒自依。 (2)若人教他殺。不應得罪。譬如教他觸火。由(3)教故自不被燒。無意土木等亦應得罪。如屋(4)倒殺生故。又於犯死罪理。不應但由立譬得(5)成。説殺生罪已。

(17)故有根身名有命者。無根名死。其理決然。 (18)離繋者言。不思而殺亦得殺罪。猶如觸火(19)設不先思亦被燒害。若爾汝等遇見他妻。(20)或誤觸身亦應有罪。又善心者拔離繋髮。(21)或師慈心勸修苦行。或因施主宿食不消。(22)此等皆應獲苦他罪。又胎與母互爲苦(23)因。應母與胎有苦他罪。又所殺者既與殺(24)合。亦應如火能燒自依。不應但令能殺得(25)罪。又遣他殺殺罪應無。如火不燒教觸(26)火者。又諸木等應爲罪觸。如舍等崩亦害(27)生故。又非但喩立義可成。已分別殺生。當(28)辯不與取。

. . . . . . . . .

adattādānamanyasvasvīkriyā balacauryataḥ || 4.73 ||

偈曰。偸盜於他物。力闇取屬(6)己。

頌曰(29)不與取他物　力竊取屬己

.

abhrāntyeti vartate | yadi balād vā cauryeṇa vā parasvaṃ svīkaroti yatraiva ca balacauryābhiprāyeṇānyatra saṃjñāvibhramāt iyatā ’dattādānaṃ bhavati | stūpādapaharato buddhād adattādānam | sarvaṃ hi tadbhagavatā parinirvāṇakāle parigṛthītam iti | yeṣāṃ samrakṣyam ity apare | asvāmikaṃ ca nidhimuddharato viṣayasvāmikāt parivartakaṃ harataḥ kṛte karmaṇi sīmāprāptebhyaḥ akṛte sarvabuddhaśaikṣyebhyaḥ |

釋曰。不亂言流。若人由強力。或由闇竊取(7)他財物屬己。於他物中若有取意。由力由暗(8)除亂取。因此量成盜業道。若盜藪抖波物。(9)從佛得罪。何以故。一切供養物。於般涅槃時。(10)佛世尊悉已受。有餘師説。若人能護此物。從(11)此人得罪。若掘窖得無主物。從國主得罪。若(12)人偸迴轉物。若已作羯磨。從至不共住人得(13)罪。若未作羯磨。從一切佛弟子得罪。

(87a1)論曰。前不誤等如其所應流至後門故不(2)重説。謂要先發欲盜故思。於他物中起他(3)物想。或力或竊起盜加行。不誤而取令屬(4)己身。齊此名爲不與取罪。若有盜取窣堵(5)波物。彼於如來得偸盜罪。以佛臨欲入(6)涅槃時哀愍世間總受所施。有餘師説。望(7)守護者。若有掘取無主伏藏。於國主邊得(8)偸盜罪。若有盜取諸迴轉物。已作羯磨(9)於界内僧。若羯磨未成。普於佛弟子得偸(10)盜罪。餘例應思。已辯不與取。當辯欲邪行。

. . . . . .

agamyagamanaṃ kāmamithyācāraś caturvidhaḥ |

偈曰。行(14)非行邪婬。説此有四種。

(11)頌曰(12)欲邪行四種　行所不應行

.

catuṣprakāramagamyagamanaṃ kāmamithyācāraḥ | agamyāṃ gacchati paraparigṛhītāṃ vā mātaraṃ duhitaraṃ vā mātṛpitṛsaṃbandhinīṃ vā | anaṅge vā gacchati svām api bhāryām apāne mukhe vā | adeśe vā gacchati prakāśe caitye vihāre vā | akāle vā gacchati | kaḥ punaḥ akālaḥ | garbhiṇīṃ vā gacchati pāyayantīṃ vā saniyamāṃ vā | yadi bharturanujñayā saniyamā bhavatīty eke | abhrāntyeti vartate | yadi svasaṃjñī parastriyaṃ yāyāt na syāt karmapathaḥ | yady anyaḥ parastrīsaṃjñayā ’nyām abhigacchet paradāraprayogād vastuparibhogāc ca syād ity eke | anyatra prayogānna syāt prāṇāti pātavad ity apare | bhikṣuṇīṃ gacchataḥ kasyāntikāt kāmamithyācāraḥ | viṣayasvāminaḥ | tasya hi tanna marṣaṇīyam | tasya_ api saniyamā svabhāryeva tu sā na gamyā | kumārīṃ gacchato yasya nisṛṣṭā no cedyasya rakṣā ’ntato rājñaḥ |

釋曰。四種行不應行(15)名邪婬。一行不應行。謂他所攝。若母女父母(16)親。二行不應行。謂非分。若自婦於下道及口。 (17)三行不應行。謂非處。若露處。支提處。修梵行(18)處。四行不應行。謂非時。若自婦有胎時。飮兒(19)時。受護時。若由夫聽許故得護。此爲非時。餘(20)部説如此。不亂言流。若往他婦所。作自婦想。(21)不成業道。若作他婦想。往餘他婦所。餘師説。(22)由行於他婦及受用此類故成業道別。處欲(23)作。於別處行故。無業道罪。譬如殺生。餘師(24)説如此。若於比丘尼行此事。從何處得罪。 (25)從國主得罪。何以故。此事非國主所忍許故。(26)若自婦有戒。尚不可行。何況比丘尼。若於童(27)女行此事。於父母所許人得罪。若未許人。於(28)守護人得罪。乃至於王得罪。

(13)論曰。總有四種行不應行。皆得名爲欲邪(14)行罪。一於非境行不應行。謂行於他所攝(15)妻妾或母或父或父母親乃至或王所守護(16)境。二於非道行不應行。謂於自妻口及餘(17)道。三於非處行不應行。謂於寺中制多逈(18)處。四於非時行不應行非時者何。謂懷胎時(19)飮兒乳時受齋戒時。設自妻妾亦犯邪行。(20)有説。若夫許受齋戒而有所犯方謂非時。(21)既不誤言亦流至此。若於他婦謂是己妻。(22)或於己妻謂爲他婦。道非道等但有誤心(23)雖有所行而非業道。若於此他婦作餘他(24)婦想行非梵行成業道耶。有説亦成。以於(25)他婦起婬加行及受用故。有説不成。如殺(26)業道於此起加行於餘究竟故。於苾芻尼(27)行非梵行。爲從何處得業道耶。此從國(28)王不忍許故。於自妻妾受齋戒時尚不應(29)行。況出家者。若於童女行非梵行。爲從(87b1)何處得業道耶。若已許他於所許處。未許(2)他者於能護人。此及所餘皆於王得。已辯(3)欲邪行。當辯虚誑語。

. . . . . . . . . . . . . .

anyathāsaṃjñino vākyam arthābhijñe mṛṣāvacaḥ || 4.74 ||

偈曰。別想説此(29)言。於解義妄語。

頌曰(4)染異想發言　解義虚誑語

.

yadi yam arthaṃ bravīti tasminn anyathāsamjñī bhavati yaṃ cādhikṛtya bravīti sa tasya vākyasyārthābhijño bhavati tadvākyaṃ mṛṣāvādaḥ | anabhijñe kiṃ syāt | saṃbhinnapralāpaḥ syāt | vākyam ity ucyate | kadācicca bahavo varṇā vākyaṃ bhavant_iti katamaḥ tatra karmapathaḥ | paścimaḥ sahāvijñaptyā yatra cārthābhijño bhavati | pūrve tu varṇāḥ prayogaḥ | arthābhijña ity ucyate | ki tāvad abhijñātārthe śrotari āhosvit abhijñātuṃ samarthe | kiṃ cātaḥ | yadyabhijñātārthe manovijñānaviṣayatvād vākyārthasya śrotravijñānena saha nirodhāc ca vāgvijñapteravijñaptir eva syāt karmapathaḥ | athābhijñātuṃ samarthe | evaṃ doṣo na bhavati | kathaṃ cābhijñātuṃ samartho ’pyutpannabhāva utpanne śrotravijñāne | yathā na doṣastathā ’stu |

釋曰。是其所説義。於此義(242c1)中。起別異想説言。所依人若解此言義。此言(2)成妄語。若所依人不解此言義。此言云何。此(3)言則成無義語。所説言者。有時多文字成語。(4)於此語中何字成業道。最後字共無教成業(5)道。或隨處。彼人已解義。前文字但是前分加(6)行。説解義者。爲得聞已解義爲得聞能解義。 (7)若爾何有。若已解義。語義是意識境界故。言(8)語與耳識倶滅故。應但以無教爲業道。若能(9)解義則無此失。云何成能解。解語人在於耳(10)識。此人爲能解。如執無失可許。

(5)論曰。於所説義異想發言。及所誑者解所(6)説義。染心不誤成虚誑語。若所誑者未解(7)言義此言是何。是雜穢語。 See the next record 既虚誑語是所發(8)言有多字成言。何時成業道。與最後字(9)倶生表聲及無表業成此業道。或隨何時所(10)誑解義。表無表業成此業道。前字倶行皆此(11)加行。所言解義定據何時。爲據已聞正解(12)名解。爲據正聞能解名解。若爾何失。若(13)據已聞正解名解。言所詮義意識所知。語(14)表耳識倶時滅故。應此業道唯無表成。若據(15)正聞能解名解。雖無有失然未了知。如何(16)正聞可名能解。善言義者無迷亂縁。耳識(17)已生名爲能解。如無失者應取爲宗。

. . . . . . . . . . . . . .

ṣodaśa vyavahārāḥ sūtra uktāḥ | “adṛṣṭe dṛṣṭavāditā aśrute ’mate ’vijñāte vijñātavāditā dṛṣṭe adṛṣṭavāditā yāvad vijñāte ’vijñātavāditā itīme ’nāryā aṣṭau vyavahārāḥ | dṛṣṭe dṛṣṭavāditā yāvad vijñāte vijñātavāditā adṛṣṭ ’dṛṣṭavāditā yāvad avijñāte avijñātavāditā itīme āryā aṣṭau vyavahārāḥ | tatraiṣāṃ dṛṣṭaśrutamatavijñātānāṃ kiṃ lakṣaṇam |

如此於經中(11)説。言説有十六種。不見説見。乃至不知説(12)知。見説不見。乃至知説不知。此八非聖言説。 (13)不見説不見。乃至不知説不知。已見説見。乃(14)至已知説知。此八是聖言説。此中見聞覺知(15)相云何。

經説(18)諸言略有十六。謂於不見不聞不覺不知事(19)中言實見等或於所見所聞所覺所知事(20)中言不見等。如是八種名非聖言。若於不(21)見乃至不知言不見等或於所見乃至所知(22)言實見等。如是八種名爲聖言。何等名爲(23)所見等相。

. . . .

cakṣuḥ śrotramanaścittair anubhūtaṃ tribhiś ca yat |
taddṛṣṭaśrutavijñātaṃ mataṃ coktaṃ yathākramam || 4.75 ||

偈曰。眼耳及意識所證并餘三。此名(16)見聞知。次第或説覺。

頌曰(24)由眼耳意識　并餘三所證
(25)如次第名爲　所見聞知覺

.

yac cakṣurvijñānenānubhūtaṃ tad dṛṣṭam ity uktam | yac chrotravijñānena tac chrutam | yanmano vijñānena tat vijñātam | yat ghrāṇajihvākāyavijñānais tanmatam | kiṃ kāraṇam | gandharasaspraṣṭavyānyavyākṛtatvānmṛtakalpāni | ata eteṣu matākhyeti vaibhāṣikāḥ | kim atra jñāpakam | sūtraṃ yuktiś ca | sūtraṃ tāvat “tatkiṃ manyase māhakīmātaḥ yāni tvayā cakṣuṣā rūpāṇi na dṛṣṭāni na dṛṣṭapūrvāṇi na paśyasi nāpi te evaṃ bhavati paśyeyam iti | api nu te tannidānamutpannaśchando vā rāgo vā sneho vā yena vā ālayo vā nīyatiradhyavasānaṃ vā | no bhadanta | ye tvayā śrotreṇa śabdā na śrutā na śrutapūrvā vistareṇa yāvanmanasā dharmā na vijñātā vistareṇa yāvanno bhadanta | atra ca te māhakīmātardṛṣṭe dṛṣṭamātraṃ bhaviṣyati śrute mate vijñāte vijñātapātram” ity uktam | atastriṣu viṣayeṣu dṛṣṭaśrutavijñātaśabdāpadeśādgandhādiṣu matākhyā amyate | ata evaṃ cāniṣyamāṇe dṛṣṭādibhāvabāhyatvāt gandhādiṣu vyavahāro na syād ity eṣā yuktiḥ | sūtraṃ tāvajjñāpakamanyārthatvāt | na hy atra sūtre bhagavān vyavahārānāṃ lakṣāṇaṃ śāsti sma | kiṃ tarhi | atra ca te ṣaḍvidhe viṣaye caturṣu vyavahāreṣu dṛṣṭādivyavahāramātraṃ bhaviṣyati na priyāpriyanimittādhyāropa ity ayam atra sūtrārtho dṛśyate | kiṃ punar ḍṛṣṭaṃ kiṃ ca yāvad vijñātam | kecit tāvad āhuḥ | “yat pañcabhir indriyaiḥ pratyakṣaṃ taddṛṣṭam | yat parata āgamitaṃ tacchrutam | yat svayaṃ yuktyanumānato rucitaṃ tanmatam | yanmanaḥpratyakṣabhāvenādhiṣṭitaṃ pratyātmavedyaṃ tadvijñātam” iti | ete ca pañca viṣayāḥ pratyekaṃ dṛṣṭā iti vā kṛtvā vyavahrilyante | śrutā matā vijñātā iti vā | ṣaṣṭho ’nyatra dṛṣṭāditi nāsti gandhādiṣu vyavahārābhāvaprasaṅgaḥ | tasmād yuktiṃrapyeṣā yuktirna bhavati | pūrvācāryā evam āhuḥ | yad dṛṣṭaṃ yat pratyakṣīkṛtaṃ cakṣuṣā | śrutaṃ yac chrotreṇa parataścākharitam | mataṃ yat svayaṃ cintitam | vijñātaṃ yat pratyātmapratisaṃveditamadhigataṃ cotpannam |

釋曰。若眼識所證爲見。(17)耳識所證爲聞。意識所證爲知。鼻舌身識所(18)證爲覺。何以故。香味觸本性無記故。譬如死(19)屍。是故縁彼識説爲覺。毘婆沙師説如此。此(20)中以何爲證。有二種證。謂阿含及道理。阿含(21)云。摩羅枳母。汝意云何。是色非汝眼昔所(22)曾見。非今正所見。非汝作心。我當應見。汝爲(23)因此色得起欲起愛起喜起著起結起貪不。 (24)不爾。婆檀多。是聲非汝耳昔所曾聞。乃至是(25)法非汝意昔所曾知。廣説乃至。不爾婆檀多。 (26)摩羅枳母。汝意云何。爲於此中於見＊唯有見(27)生。於聞＊唯有聞生。於覺＊唯有覺生。於知(28)＊唯有知生。於經中説如此。既於三塵説見聞(29)知。故知於餘三塵同立覺名。若不許如此。此(243a1)三在見等三外故。於香等應無言説。是名道(2)理。此經非證。有別義故。何以故。於此經中(3)非佛世尊欲判四言説相故。説此言説何爲。(4)佛言摩羅枳母。於六境界中。及於見等四種(5)言説中。爲但見等言説起。爲更増足愛不愛(6)等因。於此説中見經義如此。若爾何相爲見。(7)乃至何相爲知。有餘師説。五根所證爲見。從(8)他傳得爲聞。是時所籌量。自意所許爲覺。自(9)心所證爲知。是五塵隨一所見故。因此義立(10)見言説。若事非自所證。但從他傳得説此名(11)聞。若事約五塵。由自思量所立。自所許故。説(12)此名覺。 See the previous record 第六塵異五故。但意識所證。説此名(13)知。是故於香等無無言説。是故汝所立道理。(14)不成道理。先舊諸師説如此。眼根所證説名(15)見。從他傳得説名聞。是自所思説名覺。對自(16)身所受所得説名知。

(26)論曰。毘婆沙師作如是説。若境由眼識所(27)證名所見。若境由耳識所證名所聞。若境(28)由意識所證名所知。若境由鼻識舌識及(29)身識所證名所覺。所以然者。香味觸三無(87c1)記性故如死無覺。故能證者偏立覺名。何(2)證知然。由經理證。言由經者。謂契經説。佛(3)告大母。汝意云何。諸所有色非汝眼見。非(4)汝曾見。非汝當見。非希求見。汝爲因此起(5)欲起貪起親起愛起阿頼耶起尼延底起(6)耽著不。不爾。大徳。諸所有聲非汝耳聞。廣(7)説乃至諸所有法非汝意知。廣説乃至。不(8)爾。大徳。復告大母。汝於此中應知所見。雖(9)有所見應知所聞所覺所知。唯有所聞所(10)覺所知。此經既於色聲法境説爲所見所聞(11)所知。准此定於香等三境總合建立一所(12)覺名。若不許然何名所覺。又香味觸在所(13)見等外。於彼三境應不起言説。是名爲(14)理。此證不成。且經非證。經義別故。非此(15)經中世尊爲欲決判見等四所言相。然見(16)此經所説義者。謂佛勸彼於六境中。及於(17)見等四所言事。應知但有所見等言。不應(18)増益愛非愛相。若爾何相名所見等。有餘(19)師説。若是五根現所證境名爲所見。若他傳(20)説名爲所聞。若運自心以種種理。比度所(21)許名爲所覺。若意現證名爲所知。於五境(22)中一一容起見聞覺知四種言説。 See the previous record 於第六(23)境除見有三。由此覺名非無所目。香等(24)三境言説非無。故彼理言亦爲無理。先軌(25)範師作如是説。眼所現見名爲所見。從他(26)傳聞名爲所聞。自運己心諸所思構名爲(27)所覺。自内所受及自所證名爲所知。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

prasaṅgena śāstraṃ pravartayatām | yaḥ kāyenānyathātvaṃ prāpyetsyānmṛṣāvādaḥ | syāt | ata evocyate | “syiānna kāyena parākrameta prāṇātipā tāvad yena ca spṛśyeta | syād vācā parākrameta syānna vācā parākrameta mṛṣāvādāvadyena ca spṛśyeta | syāt kāyena parākrameta syānna kāyena na vācā parākrakmeta ubhayāvadyena ca spṛśyeta | syāt ṛśīṇāṃ manaḥpradoṣeṇa poṣadhanidarśanaṃ cātreti” | yadyubhayathā ’pi na parākrameta na cāvijñaptikāstyavijñaptiḥ kāmāvacarī kathaṃ tayoḥ karmapathaḥ siddhyati | kartavyo ’tra yatnaḥ | gato mṛṣāvādaḥ |

勿廣論此。更釋此論。若(17)人由身顯義異。爲有妄語不。有。是故阿毘達(18)磨藏説。爲有不由身行殺生事犯殺生罪不。 (19)有。若由言行。爲有不由言行妄語事犯妄語(20)罪不。有。若由身行。爲有不由身口行此事(21)犯殺生妄語罪不。有。如由仙人心忿責。此中(22)引布薩譬爲證。若由身口不行。無欲界無教(23)不以有教爲先故。云何此無教成業道。汝今(24)於中應作功用。説妄語已。

且止(28)傍言應申正論。頗有由身表異想義不(29)由發語成虚誑語耶。曰有。故論言。頗有(88a1)不動身殺生罪觸耶。曰有。謂發語。頗有不(2)發語誑語罪觸耶。曰有。謂動身。頗有不動(3)身不發語二罪所觸耶。曰有。謂仙人意憤(4)及布灑他時。若不動身亦不發語。欲無(5)無表離表而生。此二如何得成業道。於如(6)是難應設劬勞。已辯虚誑語。當辯餘三(7)語。

. . . . . . .

paiśunyaṃ kliṣṭacittasya vacanaṃ parabhedane |

偈曰。破語有染(25)心。所説壞他愛。

頌曰(8)染心壞他語　説名離間語
(9)非愛麁惡語　諸染雜穢語
(10)餘説異三染　佞歌邪論等

.

yat kliṣṭacittasya pareṣāṃ bhedāya vacanamaprītaye tat paiśunyam | arthabhijña iti vartate abhrāntyeti ca |

釋曰。解義言無亂言流。若有(26)染汚心。爲壞他和合及相喜愛。是名破語。 See the previous record

(11)論曰。若染汚心發壞他語。若他壞不壞倶(12)成離間語。解義不誤流至此中。

. .

pāruṣyam apriyaṃ

偈(27)曰。惡語非他愛。

See the full verse quoted previously

.

vacanat | kliṣṭacittasyeti vartate | arthābhijñe abhrāntyeti ca | yat kliṣṭacittasya pareṣām apriyavacanamarthābhijñe tatraiva ca yat vivakṣitaṃ tat pāruṣyam |

釋曰。有染汚心。解義不亂。(28)此三言流。此三何義。若人有染汚心。於解義(29)人。是所欲説處。是所欲説語。即説是名惡語。

若以染心(13)發非愛語毀呰於他名麁惡語。前染心語(14)流至此故。解義不誤亦與前同。謂本期心(15)所欲罵者。解所説義業道方成。一切染(16)心所發諸語名雜穢語。所以者何。染所(17)發言皆雜穢語故。

. .

sarvaṃ kliṣṭaṃ bhinna pralāpitā || 4.76 ||

(243b1)偈曰。諸染非應語。

See the full verse quoted previously

.

vākyam ity adhikāro vartate | sarvaṃ kliṣṭaṃ vacanaṃ saṃbhinnapralāpaḥ | saiva saṃbhinnapralāpitā | tadyogena hi saṃbhinnapralāpī bhavati |

釋曰。一切染汚言。與義不(2)相應故。名非應語。亦名散語。於義不相攝故。

唯前語字流至此中。

. . .

ato ’nyat kliṣṭam ity anye

(3)偈曰。餘説異三染。

See the full verse quoted previously

.

ato mṛṣāvādādikādvākkarmaṇo yadanyat kliṣṭaṃ vacanaṃ tatsaṃbhinnapralāpa ity apare |

釋曰。有餘師説。從妄語等(4)口業。若有染汚口業。異彼是名非應語。

有(18)餘師説。異虚誑等前三種語所有一切染(19)心發言名雜穢語。

.

lapanāgītanāṭyavat |
kuśāstravac ca

偈曰。(5)佞悲歌舞曲。邪論。

See the full verse quoted previously

.

tadyathā bhikṣur mithyājīvī lapanāṃ karoti raktāś ca kecit gāyanti nāṭacye ca naṭāḥ pareṣāṃ rañjanārthaṃ pralapanti | kukśāstrāṇi ca taddṛṣṭayo ’pi gadanti | evaṃ paridevasaṃgaṇikādikam api yadanyanmṛṣāvādādibhyaḥ kliṣṭaṃ vākkarma tatsaṃbhinnapralāpaḥ | kathaṃ cakravartikāle gītaṃ cāsti na ca saṃbhinnapralāpaḥ | naiṣkramyopasaṃhitāni hi tadānīṃ giyante sma na grāmyarasopasaṃhitāni | tadāpyāvāhavivāhadyabhilāpasadbhāvādasti saṃbhinnapralāpo na karmapatha ity apare |

釋曰。譬如邪命比丘。爲(6)得利養作諂佞言。復有人爲別離憂所逼作(7)悲思言。復有人由欲染心故歌。復有舞兒。於(8)舞時爲染汚他作諸詞曲。復有人執邪論。起(9)見弘説此論乃至俗話等言。異妄語等三。所(10)有染汚言。皆名非應語。轉輪王時有歌。云何(11)非非應語。是時彼人所歌。一切與出離義相(12)應。不與邪味相應。是時有求婦迎婦等語。雖(13)是非應語而非業道。餘師説如此。

此謂佞歌及邪論等。佞(20)謂諂佞。如有苾芻邪命居懷發諂佞語。(21)歌謂歌詠。如世有人以染汚心諷吟相(22)調。及倡妓者爲悦他情以染汚心作諸(23)詞曲。言邪論者。謂廣辯説諸不正見所執(24)言詞。等謂染心所發悲嘆。及諸世俗戲論言(25)詞。但異前三染心所發一切皆是雜穢語收。 (26)輪王現時亦有歌詠。如何不是雜穢語收。 (27)由彼語從出離心發能引出離非預染(28)心。有餘師言。爾時亦有成嫁娶等所發染言。(29)由過輕故不成業道。已辯三語。當辯意(88b1)三。

. . . . . .

abhidhyā tu parasvaviṣamaspṛhā || 4.77 ||

偈曰。貪欲(14)者。他財不平欲。

頌曰(2)惡欲他財貪　憎有情瞋恚
(3)撥善惡等見　名邪見業道

.

aho vata yat pareṣāṃ tanmama syād iti parasvebhyo yā viṣameṇānyāyena spṛhā svīkaranecchā balādvā copāyādvā sā ’bhidhyā karmapathaḥ | sarvaiva kāmāvacarī tṛṣṇābhidhyetyapare | tathā hi nivaraṇādhikāre kāmacchandamadhikṛtyoktaṃ sūtre “so ’bhidhyāṃ loke prahāye” tyevamādi | yady api sarvābhidhyā natu sarvā karmapatha audārikaduṣcaritasaṃgrahādity apare | 247,16-247,17 mā bhūccakravartināmapyuttarakauravānāṃ pābhidhyā karmapatha iti |

釋曰。於他財物非道理非平(15)等求得。爲屬自己作是意願。如此等物皆悉(16)屬我。或由力或由闇。此貪欲名業道。有餘(17)師説。一切欲界愛欲。皆是貪欲業道。何以故。(18)於五蓋經。依愛欲有如此言。此人捨於世間(19)貪欲蓋。若一切愛皆是貪欲。非一切悉是業(20)道。由攝重品惡故。勿一切轉輪王及北鳩婁(21)人有貪欲業道。餘師説如此。

(4)論曰。於他財物惡欲名貪。謂於他財非理(5)起欲。如何令彼屬我非他。起力竊心耽(6)求他物。如是惡欲名貪業道。有餘師言。諸(7)欲界愛皆貪業道。所以者何。五蓋經中依貪(8)欲蓋佛説應斷此世間貪。故知貪名總説(9)欲愛。有説。欲愛雖盡名貪。而不可説皆(10)成業道。此惡行中攝麁品故。勿輪王世及(11)北倶盧所起欲貪成貪業道。

. . . . .

vyāpādaḥ sattvavidveṣaḥ

偈曰。瞋恚捨衆(22)生。

See the full verse quoted previously

.

sattveṣu vidveṣo vyāpādaḥ parapīḍākārapravṛttaḥ |

釋曰。縁衆生過失。起害捨心。於損傷他事(23)中。心強疾故成業道。

於有情類憎恚(12)名瞋。謂於他有情欲爲傷害事。如是憎恚(13)名瞋業道。

.

nāsti dṛṣṭiḥ śubhāśubhe |
mithyādṛṣṭiḥ

偈曰。於善惡無見。邪(24)見。

See the full verse quoted previously

.

śubhe cāśubhe ca karmaṇi yā nāstīti dṛṣṭiḥ sā mithyādṛṣṭiḥ | tadyathā “nāsti dattaṃ nāstīṣṭaṃ nāsti hutaṃ nāsti sucaritaṃ nāsti duścaritam ity evamādi yāvan na santi loke ’hanta” iti | saiṣā sākalyena karmaphalāryāpavādikā mithyādṛṣṭirbhavati | ādimātraṃ tu śloke darśitam | evaṃlakṣaṇā ete daśa karmapathāḥ | karmapathā iti ko ’rthaḥ |

釋曰。於善惡二業撥云無業。是名邪見。如(25)經言。無施無供養無嗅多無善行無惡行。於(26)世間無沙門婆羅門是阿羅漢。此邪見具足。(27)謂撥業撥果撥聖人。於經中有多種文句。此(28)偈但顯重。是十業道體相。如此業道是何義。

於善惡等惡見撥無。此見名爲(14)邪見業道。如經説。無施與無愛樂無祠(15)祀無妙行無惡行。無妙惡行業果異熟。無(16)此世間無彼世間。無母無父。無化生有(17)情世間無沙門。或婆羅門是阿羅漢。彼經(18)具顯謗業謗果謗聖邪見。此頌擧初等言攝(19)後(20)説一切有部倶舍論卷第十六(21)(22)(23)(24)阿毘達磨倶舍論卷第十七(25)　　尊者世親造(26)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(27)　　分別業品第四之五(28)如是已辯十業道相。依何義名業道。

. . . . .

trayo hy atra panthānaḥ sapta karma ca || 4.78 ||

(29)偈曰。此後三。＊唯道七業道。

頌曰(29)此中三唯道　七業亦道故

.

abhidhyādayo hi trayaḥ karmaṇaḥ panthāna iti karmapathāḥ | tatsaṃprayogiṇī hi cetanā teṣāṃ vāhena vahati teṣāṃ gatyā gacchati | tadvaśena tathābhisaṃskaraṇāt | sapta tu prāṇātipātādayaḥ karma ca kāyavākkarmatvāt karmaṇaś ca panthāna iti karmapathāstatsamutthānacetanāyāstānadhiṣṭhāya pravṛtteriti | karmapathāś cakarma ca karmapathāśceti karmapathāḥ | asarūpāṇām apy ekaśeṣasiddheḥ | evam anabhidhyādayaḥ prāṇātipātaviratyādayaś ca jñeyāḥ | prayogapṛṣṭāni karmāṇi karmapathāḥ yasmāt tadarthaṃ tanmūlikā ca teṣāṃ pravṛttiḥ | yathaudārikaṃ ca grahaṇād ity uktaṃ prāk | yeṣāṃ cotkarṣāpakarṣeṇādhyātmikabāhyānāṃ bhāvānām utkarṣāpakarṣau loke bhavataḥ | ye tarhi dārṣṭāntikā abhidhyādīneva manaskarmecchanti teṣāṃ te kathaṃ karmapathāḥ | ta eva hi praṣṭavyāḥ | api tu śakyaṃ vaktuṃ karma ca te panthānaś ca sugatidurgatīnām iti karmapathāḥ | itaretarāvāhanādvā | ya ete daśākuśalāḥ karmapathāḥ sarve ete kuśalānāṃ karmaṇāṃ samudācāravirodhinaḥ |

釋曰。貪欲等三(243c1)是業家道。故説業道。發起故意依彼起故。 See the previous record 前(2)七亦業亦道。能顯本意故。是彼種類故。是故(3)名業。業道如前。 See the previous record 無貪等及離殺生等。應知亦(4)如此。前後二分云何非業道。由彼生爲成此(5)及依止。此爲根本故。如麁攝爲業道故。此如(6)前説。復次由彼増減。於世間一切内外物。勝(7)劣顯現故。立彼爲業道。若爾譬喩部師執但(8)貪愛等是意業。此三於彼云何成業道。汝應(9)問彼師。此亦可答。彼是業亦是惡趣道故。彼(10)名業道。復次更互相乘故。皆名業道。是所説(11)十惡業道。此一切與善法行相違故。故説名(12)惡。

(88c1)論曰。十業道中後三唯道。業之道故立業道(2)名。彼相應思説名爲業。彼轉故轉。彼行故(3)行。如彼勢力而造作故。前七是業。身語業(4)故。亦業之道。思所遊故。由能等起身語(5)業思託身語業爲境轉故。業業之道立(6)業道名。故於此中言業道者。具顯業道(7)業業道義。雖不同類而一爲餘。於世典(8)中倶極成故。離殺等七無貪等三立業道(9)名類此應釋。此加行後起何縁非業道。爲(10)此依此彼方轉故。又前説此攝麁品故。又(11)若由此有減有増令内外物有増有減立(12)爲業道。異此不然。譬喩論師執貪瞋等即(13)是意業。依何義釋彼名業道。應問彼師。 (14)然亦可言。彼是意業惡趣道故立業道名。 (15)或互相乘皆名業道。如是所説十業道。皆(16)與善法現起相違。諸斷善根由何業道。斷(17)續善相差別云何。

. . . . . . . . . . . . . . .

mūlacchedas tv asaddṛṣṭyā

偈曰。斷根由邪見。

頌曰(18)唯邪見斷善　所斷欲生得
(19)撥因果一切　漸斷二倶捨
(20)人三洲男女　見行斷非得
(21)續善疑有見　頓現除逆者

.

kuśalamūlacchedastu mithyādṛṣṭyā bhavaty adhimātraparipūrṇayā | yat tarhi śāstra uktaṃ “katamāny adhimātrāṇyakuśalamūlāni | yair akuśalamūlaiḥ kuśalamūlāni samucchinatti kāmavairāgyaṃ cānuprāpnuvan yāni tatprathamata upalikhatīti” | akuśalamūlādhyāhṛtatvāt mithyādṛṣṭesteṣv eva tatkarmāpadeśa eṣa kriyate tadyathāgnir eva grāmaṃ dahani caurāstu tasyādhyāhārakā iti caurairgrāmo dagdha ity ucyate |

釋曰。於十惡中由何惡(13)斷善根。由最上上品圓滿邪見。若爾於阿毘(14)達磨藏中云何説言。何者最上上品惡根。是(15)彼能斷滅善根。若人正至離欲欲界位。最初(16)所除。由邪見爲惡根所引起故。於惡根中立(17)邪見事。譬如火能燒國土。劫能引火令起故。(18)説國土爲劫所燒。

(22)論曰。惡業道中唯有上品圓滿邪見能斷善(23)根。若爾何縁本論中説云何上品諸不善根。 (24)謂諸不善根能斷善根者。或離欲位最初所(25)除。由不善根能引邪見。故邪見事推在彼根。(26)如火燒村火由賊起故世間説彼賊燒村。

. . . .

katam eṣāṃ kuśalamūlānāṃ samucchedo bhavati |

何者是所滅善根。

(27)何等善根爲此所斷。

.

kāmāptotpattilābhinām |

偈曰。欲(19)界生得善。

See the full veres quoted previously

.

kāmāvacarāṇi kuśalamūlāni samuchidyante | rūpārūpyāvacarair asamanvāgatatvāt | prajñaptibhāṣyaṃ tarhi kathaṃ nīyate | “iyatā ’nena pudgalena traidhātukāni kuśalamūlāni samucchinnāni bhavantīti” | tatprāptidūrīkaraṇam abhisaṃdhāyaitad uktam | saṃtatestadabhājanatvāpādanāt | upapattipratilābhikāny eva ca samucchidyante | prāyogikebhyaḥ pūrvaṃ parihīṇatvāt | kimālambanayā mithyādṛṣṭyā samucchidyante

釋曰。＊唯欲界中善根被斷。與色(20)無色界善根不相應故。若爾假名分別論云(21)何。將彼論云。＊唯由此量。是人已斷三界善(22)根。上界善根至得。依最遠相離義故説此言。 (23)由令相續非彼器故。＊唯生得善根被斷滅。是(24)一切加行得善已退失故。此邪見能斷善根。(25)縁何境界。

謂唯欲界生得善根。色(28)無色善先不成故。施設足論當云何通。如(29)彼論言。唯由此量是人已斷三界善根。依(89a1)上善根得更遠説。令此相續非彼器故。何(2)縁唯斷生得善根。加行善根先已退故。縁何(3)邪見能斷善根。

. . . . . . . . .

phalahetvapavādinyā

偈曰。謂撥無因果。

See the full verse quoted previously

.

yā ca hetum apavadate nāsti sucaritaṃ nāsti duścaritam iti yā ca phalaṃ nāsti sucaritaduścaritānāṃ karmaṇāṃ phalavipāka iti | ānantaryavimuktimārgasthānīye ete ity apare | sāsravālambanayaiva nānāsravālambanayā sabhāgadhātvālambanayaiva ca na visabhāgadhātvālambanayā | saṃprayogamātrānuśāyitvena durbalatvād ity eke | evaṃ tu varṇayanti |

釋曰。此邪見若(26)能撥因。謂無善惡行。若撥果謂無善惡行業(27)所有果報。此二邪見。似次第道及解脱道。餘(28)部師説。如此縁有流爲境。不縁無流。縁同分(29)界不縁非同分界。＊唯由相應隨眠故。故彼力(244a1)弱。 See the record after the following verse

謂定撥無因果邪見。撥無(4)因者。謂定撥無妙行惡行。撥無果者。謂定(5)撥無彼果異熟。有餘師説。此二邪見猶如無(6)間解脱道別。有餘師説。斷善邪見唯縁有漏。(7)非無漏縁。唯自界縁不縁他界。由彼唯作(8)相應隨眠。境不隨増。勢力劣故。如是説者(9)通一切縁。隨因亦増。有強力故。有餘師説。

. . . . .

sarvathā

偈曰。一切次。

See the full verse quoted previously

.

navaprakārāṇy api kuśalamūlāni sakṛt samucchidyante | darśanaprahātavyavad ity eke | evaṃ tu varṇayanti |

釋曰。諸師分別説。如此一(2)切邪見。九品善根一時能斷。譬如見諦滅惑。 (3)復有餘師説。

(10)九品善根由一刹那邪見頓斷。如見道斷(11)見所斷惑。如是説者

. .

kramaśaḥ

次第斷。

See the full verse quoted previously

.

navaprakārayā mithyādṛṣṭyā navaprakārāṇi kuśalamūlāni samucchidyante | bhāvanā heyakleśavat yāvad adhimātrādhimātrayā mṛdumṛdūnīti | evam ayaṃ granthaḥ pālito bhavati | “katamāny aṇusahagatāni kuśalamūlāni | āha | yair akuśalamūlaiḥ kuśalāni samucchinnāni sarvapaścāt vijahāti yaiḥ vikīrṇaiḥ samucchinna kuśalamūla iti saṃkhyāṃ gacchatīti” | asya tarhi granthasya ko nayaḥ | “katamāny adhiṃmātrādhimātrāṇy akuśalamūlāni | yair akukśalamūlaiḥ kuśalamūlāni samucchinattīti” | samāptim etat saṃdhāyoktam | tainiravaśeṣacchedāt | eko ’pi hi prakāras teṣām asamucchinnaḥ sarveṣāṃ punar utpattau hetuḥ syād iti | darśanamārgavadabhyutthānena cchinattīty eke | evaṃ tu varṇayantyubhayatheti | pūrvaṃ saṃvaraṃ vijahāti paścāt kuśalamūlāni samucchinattīty eke | evaṃ tu varṇayanti | yasya cittasya phalasaṃvaras tat tyāgāt tasya tyāga iti | atha kuśalamūlāni samucchidyante

由九品邪見。九品善根(4)被斷。譬如修道滅惑。乃至最上上品邪見。斷(5)最下下品善根。若執如此。毘婆沙伽蘭他。則(6)被守護。伽蘭他言。何者善根最細恒隨。是斷(7)善根人。最後所斷。由彼斷滅。此人得斷善根(8)名。若爾此伽蘭他義云何。將伽蘭他言。何者(9)最上上品惡根。若是惡根能除滅善根。名最(10)上上品。約圓滿事故説此言。何以故。由此滅(11)無餘故。無一品類在不被斷。爲彼作生因。如(12)見諦道中間不出觀。斷善根亦爾。復有餘師(13)説。此事有二種。復有餘師説。先斷除護類善(14)根。後斷自性善根。復有餘師説。若護是心果。(15)由捨此心。護亦被捨。於何處善根可斷滅。

漸斷善根。謂九品善根(12)由九品邪見逆順相對漸次而斷。如修道(13)斷修所斷惑。即下下邪見。能斷上上善根。(14)乃至下下善根。上上邪見所斷。若作是説(15)符本論文。如本論言。云何名微倶行善根。 (16)謂斷善根時最後所捨者。由捨彼故名斷(17)善根。若爾彼文何理復説云何上品諸不善(18)根。謂諸不善根能斷善根者。彼依究竟密(19)説此言。由此善根斷無餘故。謂若猶有一(20)品善根。餘品善根因斯可起。未可説彼名(21)斷善根。斷究竟時方名斷善。故唯説上品(22)名能斷善根。有餘師言。斷九品善終無中(23)出如見道中。如是説者通出不出。有餘師(24)説先捨律儀後斷善根。未易捨故。如是説(25)者若彼律儀是此品心所等起果。此品心斷(26)捨彼律儀。以果與因品類同故。爲在何處(27)能斷善根。

. . . . . . . . . . . . . . . .

nṛṣu || 4.79 ||

偈(16)曰。人道。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。於人道中。非惡道有。染無染(17)智不堅牢故。於天道證見業果報故。於三洲(18)非北鳩婁。彼本來無惡意故。餘師説。＊唯剡(19)浮洲人。若執如此。與伽蘭他相違。伽蘭他云。(20)剡浮洲人。若與最少根相應。＊唯與八根相(21)應。東毘提訶西瞿耶尼亦爾。此善根

人趣三洲非在惡趣。亦非天趣。(28)所以者何。以惡趣中染不染慧不堅牢故。 (29)以天趣中現見善惡諸業果故。言三洲者。(89b1)除北倶盧。彼無極惡阿世耶故。有餘師説。(2)唯贍部洲。若爾便違本論所説。如本論説。贍(3)部洲人極少成八根。東西洲亦爾。

. . . . .

chinatti strī pumān

偈曰。能(22)斷＊唯男女。

See the full verse quoted previously

.

stri ca samucchinatti puruṣaś ca mandacchandavīryaprajñatvāt na strītyapare ayaṃ grantho virudhyeta “yaḥ strīndriyeṇa samanvāgato niyatamasāvaṣṭābhir indriyaiḥ samanvāgata” iti teṣām api tṛṣṇācarito na samucchinatti calāśayatvāt kas tarhi

釋曰。若斷善根。＊唯男女能斷。餘(23)師説。智根精進根昧鈍故。女人不斷。若爾此(24)執與伽蘭他則相違。伽蘭他云。若人與女根(25)相應。此人必定與八根相應。於男女中貪愛(26)行。不能斷善根。意地動弱故。若爾何行人能(27)斷。

如是斷善(4)依何類身。唯男女身。志意定故。有餘師説。(5)亦非女身。欲勤慧等皆昧鈍故。若爾便違本(6)論所説。如本論説。若成女根定成八根。男(7)根亦爾。 See the previous record 爲何行者能斷善根。

. . . . . .

dṛṣṭicaritaḥ

偈曰。見行。

See the full verse quoted previously

.

dṛḍhagūḍhapāpāśayatvāt ata eva na śaṇḍādayas tṛṣṇācarite pakṣyatvāt āpāyikavac ca kiṃsvabhāvaḥ kuśalamūlasamucchedaḥ

釋曰。此人惡意甚深堅牢故。(28)是故黄門等不能斷。是貪愛行部類故。猶如(29)惡道。此斷善根體相云何。

唯見行人非(8)愛行者。諸愛行者惡阿世耶極躁動故。諸(9)見行者惡阿世耶極堅深故。由斯理趣非(10)扇搋等能斷善根。愛行類故。又此類人如(11)惡趣故。此善根斷其體是何。

. . .

so ’samanvayaḥ

偈曰。此非得。

See the full verse quoted previously

.

yadā hi kuśalamūlānāṃ prāptir na punar utpadyate aprāptir apy utpadyate | tasminn asamanvāgama utpanne samucchinnāni kuśalamūlāny ucyante | teṣāṃ samucchinnānāṃ kathaṃ punaḥ pratisaṃdhiḥ

釋(244b1)曰。是時善根至得斷不更生。非至得生。於非(2)至得生時。説善根已斷。此善根已斷。云何更(3)相續。

善斷應知非得(12)爲體。以斷善位善得不生。非得續生替善(13)根得非得生位名斷善根。故斷善根非得爲(14)體。善根斷已由何復續。

. . .

saṃdhiḥ kāṅkṣāsti dṛṣṭibhyāṃ |

偈曰。接善疑有見。

See the full verse quoted previously

.

yadā ’sya hetuphale vicikitsā cotpadyate | aṣṭidṛṣṭir vā samyak dṛṣṭir ity arthaḥ | tadā punaḥ tatprāptisamutpādāt pratisaṃdhitāni kuśalamūlāny ucyante | navaprakārāṇāṃ yugapat pratisaṃdhānaṃ krameṇa tu saṃmukhībhāva ārogyabalalābhavat | sa punas teṣāṃ pratisaṃdhiḥ

釋曰。此人於因果中(4)若生疑心。或生有見。此名正見。是時正見至(5)得更起故。説接善根昔時九品已斷。今一時(6)相接。由次第現前。譬如得無病及力。是彼人(7)接善根。

由疑有見。謂因果(15)中有時生疑。此或應有。或生正見定有非(16)無。爾時善根得還續起。善得起故名續善(17)根。有餘師言。九品漸續。如是説者頓續善(18)根。然後後時漸漸現起。如頓除病氣力漸(19)増。於現身中能續善不。

. . . .

nehānantaryakāriṇaḥ || 4.80 ||

偈曰。今非作無間。

See the full verse quoted previously

.

anyasyaiveha syād ānantaryakāriṇas tu neha syāt | tam eva saṃdhāyoktam “abhavyo ’yaṃ pudgalo dṛṣṭa eva dharme kuśalamūlāni pratisaṃdhātuṃ niyatamayaṃ navakebhyaścyavamāno vā upapadyamāno vā kuśalamūlāni pratisaṃdhāsyati” iti | upapadyamāno ’ntarābhavasthaścyavamānaścyutyabhimukhas tatra punar yo hetubalena samucchinatti sa cyavamānaḥ pratisaṃdadhāti yaḥ pratyayabalena sa upapadyamānaḥ | evaṃ yaḥ svabalena parabalena | punar āha | ya āśayavipannaḥ samucchinatti sa dṛṣṭe dharme pratisaṃdadhāti | ya āśayaprayogavipannaḥ sa bhedāt kāyasyeti | evaṃ yo dṛṣṭivipanno dṛṣṭi śīlavipanna iti | syāt samucchinna kuśalamūlo na mithyātvaniyata iti | catuṣkoṭikam | prathamā koṭiḥ pūraṇādayaḥ | dvitīyā ’jātaśatruḥ | tṛtīyā devadattaḥ | caturthyetānākārān sthāpayitvā | kuśalamūlasamucchedikāyā mithyādṛṣṭeravīcau vipākaḥ | ānantaryakāriṇāṃ tu tatra vā ’nyatra vā narake |

釋曰。餘斷善根(8)人。於今生有接善根義。若作無間業人。今生(9)無接善根義。依此人故經中説。此人不應今(10)生得接善根。此人或從地獄。正退正生。是時(11)應接善根。正生謂住中陰。正退謂將死。此中(12)若由因力斷善根。是退時接善根。若由縁力(13)斷善根。是正生時接善根。由自力由他力亦(14)爾。復次若人由自意壞斷善根。此人於現世(15)得接善根。若人由自意壞。及他教壞斷善根。(16)此人於捨身後得接善根。若人由見壞。由見(17)戒壞亦爾。有斷善根不墮邪定聚。此義有四(18)句。第一句者。如富樓那等。第二句者。如未生(19)怨王等。第三句者。如提婆達多等。第四句者。(20)除前三句(21)阿毘達磨倶舍＊釋論卷第十二(22)(23)(24)(25)阿毘達磨倶舍釋論卷第十三(26)　　＊婆藪盤豆造(27)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(28)　　＊中分別業品之四(29) 由分別安立業道。

亦有能續除造逆(20)人。經依彼人作如是説。彼定於現法不(21)能續善根。彼人定從地獄將歿。或即於彼(22)將受生時能續善根。非餘位故。言將生(23)位。謂中有中。將歿時言。謂彼將死。若由因(24)力彼斷善根將死時續。若由縁力彼斷善(25)根將生時續。由自他力應知亦爾。又意樂(26)壞非加行壞斷善根者。是人現世能續善根。 (27)若意樂壞加行亦壞斷善根者。要身壞後方(28)續善根。見壞戒不壞見壞戒亦壞斷善根者(29)應知亦爾。有斷善根非墮邪定。應作四句。(89c1)第一句者。謂布剌拏等。第二句者。謂未生(2)怨等。第三句者。謂天授等。第四句者謂除(3)前相。已乘義便辯斷善根。

. . . . . . . . . . . . .

karmapathaprasaṅga evāyaṃ vartate | tatra vaktavyaṃ katibhiḥ karmapathaiḥ saha cetanā yugapadutpannā vartata iti |

此中是義應説。幾種業道(244c1)故意。與彼相應倶起。

今應復明本業(4)道義。所説善惡二業道中。有幾並生與思(5)倶轉。

. .

yugapad yāvad aṣṭābhir aśubhaiḥ saha vartate |
cetanā

偈曰。故意倶乃至。與八(2)惡業道。

頌曰(6)業道思倶轉　不善一至八
(7)善總開至十　別遮一八五

.

ekena tāvat saha vartate | vinā ’nyenābhidhyādisaṃmukhībhāve akliṣṭacetaso vā tatprayogeṇa rūpiṇāmanyatamaniṣṭhāgamane | dvabhyāṃ saha vartate | vyāpannacittasya prāṇivadhe abhidhyāviṣṭasya vā ’dattādāne kāmamithyācāre saṃbhinnapralāpe vā | tribhiḥ saha vartate | vyāpannacittasya parakīya prāṇimāraṇāpaharaṇe yugapat | na tarhīdānīmadattādānasya lobhenaiva niṣṭā sidhyati | ananyacittasya tatsamāptau sa niyamo jñeyaḥ | abhidhyādyāviṣṭasya ca tatprayogeṇa rūpidvayaniṣṭhāgamane tribhir eva | caturbhiḥ saha vartate | bhedābhiprāyasyānṛta vacane paruṣavacane vā | tatra himānasa eko bhavati vācikāstrayaḥ | abhidhyādigatasya vā tatprayogeṇā nyarūpitraya niṣṭhāgamane | evaṃ paṇcaṣaṭsaptabhir yo jayitavyā | aṣṭābhiḥ saha vartate | ṣaṭsu prayoggaṃ kṛtvā svayaṃ kāmabhithyācāraṃ kurvataḥ samaṃ niṣṭhāgamane | evaṃ tāvad akuśalaiḥ |

釋曰。有時故意。與一惡業道倶起。離(3)餘業道。若貪欲等起現前。若人無染汚心。由(4)先教他作有色業道。隨一成就時。與二倶起(5)者。若人起瞋恚心殺生時。或貪欲所染心行。(6)盜及邪婬時。或説非應語。與三倶起者。若人(7)起瞋恚心。於他衆生倶時殺盜。若爾是時偸(8)盜不由貪欲成就。若人心不異成就業道時。(9)應知前決義。若人貪欲等所染。由教他有色(10)二業道成就時。如此等與三與四倶起者。若(11)人有欲破他和合意。説妄語惡語。此中意業(12)道隨一。口業道有三。有時貪欲等所染。由教(13)他別三成就時。餘五六七應知。合如此義。與(14)八倶起者。於六教他。自行邪婬。若彼共一時(15)倶成。由惡業道義極於此

(8)論曰。於諸業道思倶轉中。且不善與思從(9)一唯至八。一倶轉者。謂離所餘貪等三中(10)隨一現起。若先加行造惡色業不染心時隨(11)一究竟。二倶轉者。謂瞋心時究竟殺業。若起(12)貪位成不與取或欲邪行或雜穢語。三倶(13)轉者。謂以瞋心於屬他生倶時殺盜。若爾(14)所説偸盜業道由貪究竟理應不成。依不(15)異心所作究竟故作如是決判應知。若先(16)加行造惡色業貪等起時隨二究竟。四倶轉(17)者。謂欲壞他説虚誑言或麁惡語意業道(18)一語業道三。若先加行造惡色業貪等現前(19)隨三究竟。如是五六七皆如理應知。八倶(20)轉者。謂先加行造作所餘六惡色業。自行邪(21)欲倶時究竟。後三業道自力現前必不倶行(22)故無九十。如是已説不善業道與思倶轉(23)數有不同。

. . . . . . . . . . . . . . . .

daśabhir yāvac chubhaiḥ

偈曰。若善乃至十。

See the full verse quoted previously

.

kuśalaiḥ punaḥ karmapatharyāvat daśabhiḥ saha cetanā vartata ityutsargaṃ kṛtvā ’pavādaṃ karoti

(16)釋曰。若論故意與善業道相應不相應。乃至(17)得與十業道相應。已作如此通説。爲簡擇此(18)故。更作別説。

善業道與思總開容至十。別據(24)顯相

.

naikāṣṭapañcabhiḥ || 4.81 ||

偈曰。不共一八五。

See the full verse quoted previously

.

ekenāṣṭābhi pañcabhiś ca karmapathaiḥ saha na vartate | tatra dvābhyāṃ saha vartate | kuśaleṣu pañcasu vijñāneṣu | ārūpyasamāpattau ca kṣayānutpādajñānayoḥ | tribhiḥ samyagdṛṣṭisaṃprayukte manovijñāne | caturbhir akuśalāvyākṛtacittasyo pāsakaśrāmaṇerasaṃvarasamādāne | ṣaḍbhiḥ kuśaleṣu pañcaṣu vijñānakāyeṣu tatsamādāne | saptabhiḥ kuśale manovijñāne tatsamādāna eva akuśalāvyākṛtacittasya ca bhikṣusaṃvarasamādāne | navabhiḥ kuśaleṣu pañcaṣu vijñāneṣu | tatsamādāne kṣayānutpādajñānasaṃprayukte ca manovijñāne tasminn eva ca dhyānasaṃgṛhīte | daśabhistato ’nyatra kuśale manovijñāne bhikṣusaṃvarasamādāna eva | sarvā ca dhyānānāsrava saṃvarasahavartinī cetanā ’nyatra kṣayānutpādajñānābhyām saṃvaranirmuktena tvekena_ api saha syād anya cittasyaikāṅgaviratisamādāne | pañcāṣṭābhir api syāt kuśale manovijñāne dvipañcāṅgasamādāne yugapat |

釋曰。故意(19)無與一八五業道相應義。此中與二相應者。 (20)於善五識起時。入無色定時。盡智無生智起(21)時。與三相應者。與正見相應意識起時。與四(22)相應者。惡心無記心起時。正受優婆塞護及(23)沙彌護。與六相應者。善五識起時。受前二護。 (24)與七相應者。善意識起時。受前二護。或惡心(25)或無記心起時。受比丘護。與九相應者。善五(26)識起時。受比丘護。若意識與盡智無生智相(27)應。是盡智無生智相應心。與定相應。與十相(28)應者。異此於餘處善意識起時。受比丘護。一(29)切定護無流護相應故意。離盡智無生智。若(245a1)與非護所攝。亦得與一相應。若人異心受一(2)遠離分。亦得與五八相應。若人善意識起時。(3)一時受二遠離分。或受五遠離分。

遮一八五。二倶轉者。謂善五識及依(25)無色盡無生智現在前時無散善七。三倶轉(26)者。謂與正見相應意識現在前時無七色(27)善。四倶轉者。謂惡無記心現在前位。得近住(28)近事勤策律儀。六倶轉者。謂善五識現在(29)前時得上三戒。七倶轉者。謂善意識無隨轉(90a1)色。正見相應現在前時得上三戒。或惡無記(2)心現前時得苾芻戒。九倶轉者。謂善五識現(3)在前時得苾芻戒。或依無色盡無生智現在(4)前時得苾芻戒或靜慮攝盡無生智相應意(5)識現在前時。十倶轉者。謂善意識無隨轉色(6)正見相應現在前時得苾芻戒。或餘一切有(7)隨轉色正見相應心正起位。別據顯相所(8)遮如是。通據隱顯則無所遮。謂離律儀(9)有一八五。一倶轉者。謂惡無記心現在前時(10)得一支遠離。五倶轉者。謂善意識無隨轉(11)色正見相應現在前時得二支等。八倶轉(12)者。謂此意識現在前時得五支等。

. . . . . . . . . . . .

kasyāṃ gatau kati karmapathā akuśalā kuśalā vā saṃmukhībhāvataḥ samanvāgamato vā |

復於何道(4)幾業道。或惡或善。由現前及至得倶起。

善惡業道(13)於何界趣處。幾唯成就幾亦通現行。

.

bhinnapralāpapāruṣyavyāpādā narake dvidhā |

偈曰。(5)非應語惡語。瞋於地獄二。

頌曰(14)不善地獄中　麁雜瞋通二
(15)貪邪見成就　北洲成後三
(16)雜語通現成　餘欲十通二
(17)善於一切處　後三通現成
(18)無色無想天　前七唯成就
(19)餘處通成現　除地獄北洲

.

釋曰。是三種業道。(6)於地獄由二種義有。一由現前有。二由至得(7)有。由悲泣有非應語。由互相罵有惡語。由相(8)續惱互相憎故有瞋恚。

(20)論曰。且於不善十業道中。那落迦中三通二(21)種。爲麁惡語雜穢語瞋三種皆通現行成就。 See the previous record (22)由相罵故有麁惡語。由悲叫故有雜穢語。 (23)身心麁強&T014461;悷不調。由互相憎故有瞋恚。

. . . .

samanvāgamato ’bhidhyāmithyādṛṣṭī |

偈曰。由至得貪欲。(9)邪見。

See the full verse quoted previously

.

na saṃmukhībhāvataḥ | rañjanīyavastvabhāvātkarmaphalapratyakṣatvāc ca | karmakṣayeṇa maraṇānna prāṇātipātaḥ | dravyastrīparigrahābhāvānnadattādānakāmamithyācārau prayojanābhāvānna mṛṣāvādaḥ | ata eva na paiśunyaṃ nityabhinnatvāc ca |

釋曰。若由至得有貪愛邪見。不由現前(10)有。無可愛塵故。證知業果故。由業盡死故無(11)殺生。不攝財及婦故無偸盜邪婬。無用故無(12)妄語。恒自無和合故無破語。

(24)貪及邪見成而不行。無可愛境故。現見業(25)果故。業盡死故無殺業道。無攝財物及女(26)人故。無不與取及欲邪行。以無用故無虚(27)誑語。即由此故及常離故無離間語。

. . . .

kurau trayaḥ || 4.82 ||

偈曰。北洲三。

See the full verse quoted previously

.

samanvāgamata iti vartate | abhidhyāvyāpādamithyādṛṣṭayo na saṃmukhībhāvataḥ | amamāparigrahatvāt snigdha saṃtānatvād āghātavastvabhāvādapāpāśayatvāc ca |

釋(13)曰。由至得言流。貪欲瞋恚邪見。不由現前有。 (14)無我所無攝故。相續軟滑故。瞋恚類境無故。(15)無惡意故。

北倶(28)盧洲貪瞋邪見皆定成就而不現行。不攝(29)我所故。身心柔軟故。無惱害事故。無惡(90b1)意樂故。

. .

saptamaḥ svayam apy atra

偈曰。第七彼自有。

See the full verse quoted previously

.

asaṃbhinnapralāpaḥ saṃmukhībhāvato ’py asti | te hi kliṣṭacittāḥ kadācit gāyanti | apāpāśayatvāt na prāṇatipātādayaḥ | niyatāyuṣkatvād dravyastrīparigrahābhāvāt prayojanābhāvāc ca | katham eṣām abrahmacaryam | te khalu yayā striyā sārdhaṃ rantukāmā bhavanti tāṃ bāhau gṛhītvā vṛkṣamūlam upasarpanti | gamyā cet vṛkṣaśchādayati tāṃ te gacchanti | agamyā cenna chādayati tāṃ te na gacchanti |

釋曰。非應語於(16)彼現前有。何以故。彼人有時起染汚心歌。無(17)惡意故。無殺生等。壽命定故。不攝財及婦故。(18)無用故。彼人云何作非梵行。彼人若欲共此(19)女人和合戲。即執彼手倶往樹下。此女若堪(20)行。樹即密覆。便與交通。若不堪行樹則不覆。(21)即相背去。

唯雜穢語通現及成。由彼有時染(2)心歌詠。無惡意樂故。彼無殺生等。壽量定(3)故。無攝財物及女人故。身心軟故。及無用(4)故。隨其所應。彼人云何行非梵行。謂彼男(5)女互起染時。執手相牽往詣樹下。樹枝垂(6)覆知是應行。樹不垂枝並愧而別。

. . . . . . .

kāme ’nyatra daśāśubhāḥ |

偈曰。於餘欲十惡。

See the full verse quoted previously

.

svayamapīti vartate | narakottarakurubhyāmanyatra kāmadhātau daśākuśalāḥ karmapathāḥ saṃmukhībhāvato ’pi vidyante | tiryakpretadeveṣv asaṃvaranirmuktāḥ | manuṣyeṣv asaṃvarasaṃgṛhītā api | yady api devo devaṃ na mārayati anyagatisthaṃ tu mārayati | devā api śiromadhyacchedāt bhriyanta ity apare | uktā aśubhāḥ |

釋曰。自有言(22)流。除地獄及北洲。於餘處十種惡業道。由現(23)前亦有。於畜生鬼神天道中。有非不護業道。 (24)於人道中。不護所攝業道亦有。若天不能殺(25)餘天。能殺餘道衆生。諸天若斬首斬腰。即便(26)捨命。説惡業道已。

除前地(7)獄北倶盧洲餘欲界中十皆通二。謂於欲界(8)天鬼傍生及人三洲十惡業道皆通成現。然(9)有差別。謂天鬼傍生。前七業道唯有處中(10)攝無不律儀。人三洲中二種倶有。雖諸天(11)衆無有殺天。而或有時殺害餘趣。有餘師(12)説。天亦殺天。斬首截腰其命方斷。已説不(13)善。

. . . . . . .

śubhās trayas tu sarvatra saṃmukhībhāva lābhataḥ || 4.83 ||

偈曰。後三一切有。現前(27)至得故。

See the full verse quoted previously

.

pañcasu gatiṣu traidhātuke sarvatrānabhidhyā ’vyāpādasamyagdṛṣṭyaḥ saṃmukhībhāvataḥ samanvāgamataś ca vidyante |

釋曰。於五道及三界。一切處無貪無(28)瞋正見。由現前及至得皆有。

善業道中無貪等三於三界五趣皆通(14)二種。謂成就現行。

.

ārupyāsaṃjñisattveṣu lābhataḥ sapta

偈曰。無色無想(29)天。由至得七。

See the full verse quoted previously

.

kāyikavācikāḥ sapta kuśalā ārūpyeṣv asaṃjñisattveṣu samanvāgamata eva | ārūpyopapannānām āryāṇām atītānāgatān āsravasaṃvarasamanvāgamāt | asaṃjñisattvānāṃ ca dhyānasaṃvarasamanvāgamāt | yadbhūmyā śrayamāryeṇānāsravaṃ śīlamutpāditaṃ nirodhitaṃ bhavati tenārūpyeṣv atītena samanvāgato bhavati | pañca bhūmyāśrayeṇa tv anāgatena |

釋曰。身口七善業道。於無色界(245b1)及無想天中。但由至得有。聖人已生無色界。(2)與過去未來無流護至得相應故。無想天與(3)定護至得相應。隨所依止地。聖人所生及所(4)捨無流護。若生無色界。與此過去護相應。與(5)依五地未來護亦相應。

身語七支無色無想但(15)容成就必不現行。謂聖有情生無色界。成(16)就過未無漏律儀。無想有情必成過未第四(17)靜慮靜慮律儀。然聖隨依何地依止曾起(18)曾滅無漏律儀。生無色時成彼過去。若未(19)來世依五地身。無漏律儀皆得成就

. . . . .

śeṣite |
saṃmukhībhāvataścāpi hitvā sanarakān kurun || 4.84 ||

偈曰。餘。由現前亦有。(6)除地獄北洲。

See the full verse quoted previously

.

śesaḥ kṛtaḥ śeṣitaḥ | yo ’nyo dhātuḥ śeṣito gatirvā | tatraite sapta kuśalāḥ karmapathāḥ saṃmukhībhāvato ’pi saṃvidyante ’nyatra narakottarakurubhyaḥ | te punas tiryakpreteṣu saṃvaranirmuktā rūpadhātau tu saṃvarasaṃgṛhītā anyatrobhayathā | ta ete daśākuśalāḥ karmapathāḥ kuśalāś ca

釋曰。餘者謂別界別道。於餘界(7)餘道中。是七種善業道。由現前亦有。除地獄(8)及北洲。是餘者謂畜生鬼神。於中唯有非(9)護。於色界但護所攝。於餘處具有二種。復次(10)是十種惡業道。及善業道。

餘界趣(20)處除地獄北洲。七善皆通現行及成就。然(21)有差別。謂鬼傍生有離律儀處中業道。若(22)於色界唯有律儀。三洲欲天皆具二種。不(23)善善業道所得果云何。

. . . .

sarve ’dhipatiniṣyandavipākaphaladā matāḥ |

偈曰。一切皆能與。(11)増上流報果。

頌曰(24)皆能招異熟　等流増上果
(25)此令他受苦　斷命壞威故

.

akuśalais tāvat sarvair evāsevitabhāvitabahulīkṛtaiḥ narakeṣūpapadyate | tadeṣāṃ vipākaphalam | sa ced itthaṃ tvam āgacchati manuṣyāṇāṃ sabhāgatāṃ praṇātipātenālpāyur bhavati adattādānena bhogavyasanī bhavati kāmamithyācārena sa saṃpannadāraḥ mṛṣāvādenābhyākhyānabahulaḥ paiśunyena mitrabhedo ’sya bhavati pāruṣyeṇāmanojñaśabdaśravaṇaṃ saṃbhinnapralāpenānādeyavākyaḥ abhidhyayā tīvrarāgaḥ vyāpādena tīvradveṣaḥ mithyādṛṣṭyā tīvramohaḥ | tasyā mohabhūyastvāt | idameṣāṃ niḥṣyandaphalam | alpam apy āyur manuṣyeṣu kuśalaphalam | tat kathaṃ prāṇātipātasya niḥṣyandaphalaṃ bhavati | nocyate tad evāyus tasya phalam kiṃ tarhi | tenālpāyur bhavatīti | ato ’ntarāyahetuḥ prāṇātipātas tasyāyuṣo bhavatīti veditavyam | prāṇātipātenātyāsevitena bāhyā bhāvā alpaujaso bhavant_iti | adattādānenāśanirajobahulāḥ kāmamithyācāreṇa rajo ’vakīrṇāḥ mṛṣāvādena durgandhāḥ paiśunyenotkūlanikūlāḥ pāruṣyeṇoparajāṅgalā pratikuṣṭāḥ pāpabhūmayaḥ saṃbhinnapralāpena viṣamartupariṇāmāḥ abhidhyayā śuṣkaphalāḥ vyāpādena kaṭukaphalā mithyādṛṣṭyā ’lpaphalā aphalā vā | idam eṣām adhipatiphalam | kiṃ tenaiva karmaṇā ’yam ihālpāyur bhavaty athānyena | tenaivety eke | tadvipākaphalamidaṃ niṣyandaphalam iti | tatra prayogeṇeha maulelnetyeke | pare saparivāragrahaṇāt tu prāṇātipātenety uktam iti | yad apy etan niḥṣyandaphalam uktaṃ naitad dvayamativartate vipākaphalamadhipatiphalaṃ ca | sādṛśyaviśeṣāttu tathoktam | kiṃ punaḥ kāraṇam eṣāṃ karmapathānām etat trividhaphalam abhinivartate | prāṇātipātaṃ hi tāvat kurvatā māryamāṇasya duḥkhamutpāditaṃ māritamojo nāśimato ’sya

釋曰。今且論惡。由一切十惡所(12)事修習數起故。生於地獄。是名果報果。若受(13)地獄報竟。得如此類。謂人道等聚同分。由斷(14)命故。壽命短促。由偸盜故。有財物障難。由(15)邪婬故多怨憎。於妻妾有障礙。由妄語故。多(16)被誹謗。由破語故。親友不和穆。由惡語故。恒(17)聞不可愛聲。由非應語故。有理實言人不信(18)受。由貪欲故多重貪欲。由瞋恚故多重瞋恚。(19)由邪見故。闇鈍多癡此見多無明故。是名十(20)惡等流果。於人道中壽命若短促。亦是善業(21)果。此云何是殺生等流果。不説人壽命是等(22)流果。何者由惡業令壽命減少。殺生是人道(23)壽命障礙因。此義應知。増上果者。由殺生所(24)事修習數起。一切外資生具無復勢味。由偸(25)盜故。多霹靂多塵。由邪婬故多塵垢。由妄語(26)故多臭穢。由破語故。外器有高深。由惡語故(27)其地惡味。高燥相違不宜一切。由非應語故。(28)時節不調適。四大變異不平等。由貪欲故。一(29)切所種菓實少弱。由瞋恚故。一切所生皆悉(245c1)薟苦。由邪見故。一切資生或少果或無果。是(2)名十惡増上果。爲由此業今生壽命短促。爲(3)由別業。有餘師説即是此業。何以故。昔時此(4)業果報果已。成今時是其等流果。有餘師説。(5)昔時由前分。今時由根本。由執共伴類故是(6)所説。殺生等等流果者。非等流種類。由相似(7)差別故説如此。復次云何十業道。有三種果(8)生。若人作殺生事。生被殺者苦故。斷彼命故。(9)除彼勢味故。是故彼

(26)論曰。且先分別十惡業道各招三果。其三者(27)何。異熟等流増上別故。謂於十種若習若修(28)若多所作。由此力故。生那落迦是異熟果。 (29)從彼出已來生此間。人同分中受等流果。(90c1)謂殺生者壽量短促。不與取者資財乏匱。欲(2)邪行者妻不貞良。虚誑語者多遭誹謗。離間(3)語者親友乖穆。麁惡語者恒聞惡聲。雜穢語(4)者言不威肅。貪者貪盛。瞋者瞋増。邪見者増(5)癡。彼品癡増故。是名業道等流果別。人中短(6)壽亦善業果。如何可説是殺等流。不言人(7)壽即殺業果。但言由殺人壽量短。應知殺(8)業與人命根作障礙因令不久住。此十所(9)得増上果者。謂外所有諸資生具。由殺生故(10)光澤鮮少。不與取故多遭霜雹。欲邪行故多(11)諸塵埃。虚誑語故多諸臭穢。離間語故所居(12)險曲。麁惡語故田多荊棘磽确醎鹵稼穡匪(13)宜。雜穢語故時候變改。貪故果少。瞋故果(14)辣。由邪見故果少或無。是名業道増上果(15)別。爲一殺業感那落迦異熟果已復令人(16)趣壽量短促。爲更有餘。有餘師言。即一殺(17)業先感彼異熟後感此等流。有餘復言。二(18)果因別。先謂加行後謂根本。雖復總説一殺(19)生言。而實通收根本眷屬。此中所説等流果(20)言非越異熟及増上果。據少相似假説等(21)流。此十何縁各招三果。且初殺業於殺他(22)位令他受苦斷命失威。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

duḥkhanānmāraṇādojonāśanāttrividhaṃ phalam || 4.85 ||

偈曰。由困苦除命。滅勢(10)味果三。

See the full verse quoted previously

.

parasya duḥkhanādvipākaphalena narake duḥkhito bhavati | māraṇanniḥṣyandaphalenālpāyurbhavati | ojonāśanādadhipati phalenālpaujaso bāhyā auṣadhayo bhavanti | evam anyeṣv api yojyam | evaṃ kuśalānām api karmapathānāṃ phalatrayaṃ veditavyam prāṇātipātaviratyā āsevitayā bhāvitayā bahulīkṛtayā deveṣūpapadyate | sa ceditthantvamāgacchati manuṣyāṇāṃ sabhāgatāṃ dīrghāyurbhavatītyakuśalaviparyayeṇa sarvaṃ yojayitavyam |

釋曰。由困苦他故。有果報果故。於地(11)獄受害困苦。由行殺故。故有等流果。今生(12)可愛壽命短促。由減他勢味故。有増上果。(13)外草藥等勢味或無或弱。所餘業道三果。應(14)知亦爾。善業道三果。應知亦如此。

謂殺生時令他(23)受苦故墮於地獄受苦異熟果。斷他命故(24)來生人中受命短促爲等流果。壞他威故(25)感諸外物鮮少光澤爲増上果。餘惡業道(26)如理應思。由此應准知善業道三果。謂離(27)殺等若習若修若多所作。由此力故。生於(28)天中受異熟果。從彼歿已來生此間。人(29)同分中受等流果。謂離殺者得壽命長。餘(91a1)上相違如理應説。

. . . . . .

yad bhagavatā “mithyāvāṃimathyākarmānto mithyājīva” ity uktaṃ ko ’yamanyastābhyāṃ mithyājīvaḥ | nāyamanyo ’sti | tad eva tu

佛世尊所(15)説。有邪語邪業邪命。有何邪命。異於此二。無(16)異此二。

又契經説。八邪支中分(2)色業爲三。謂邪語業命。離邪語業邪命是(3)何。雖離彼無。而別説者。 See the previous record

. .

lobhajaṃ kāyavākkarma mithyājīvaḥ

偈曰。貪生身口業。別立爲邪命。

頌曰(4)貪生身語業　邪命難除故
(5)執命資貪生　違經故非理

.

dveṣamohajau tu kāyavākkarmāntau | sa caiṣa tābhyāṃ

釋(17)曰。若於衆生從瞋癡生身口二業。名邪語邪(18)業。異此二

(6)論曰。瞋癡所生語身二業。如次名爲邪語(7)邪業。從貪所生身語二業。

.

pṛthak kṛtaḥ |
duḥśodhatvāt

別立爲邪命。偈曰。難治。

以難除故別立(8)邪命。[See the also full verse quoted previously]

.

hārī hi lobhadharmaḥ | tatsamutthāt karmaṇaś cittaṃ na surakṣyam | ata ājīvo duḥkhaśodha ity ādarotpādanārthaṃ tatrāsau pṛthagnirdiṣṭaḥ | āha cātra

釋曰。貪(19)欲法通引衆生。是故從彼所生業。中心難可(20)禁護。是故正命不易可治。於中爲生他慇重(21)心故。今此二立爲第三。此中説偈

謂貪能奪諸有情心。彼所起業難可(9)禁護。爲於正命令殷重修故。佛離前別説(10)爲一。如有頌曰

. . .

“duḥśodhā gṛhiṇāṃ dṛṣṭirnityaṃ vividhadṛṣṭinā |
ājīvo bhikṣuṇā caiva pareṣvāyattadṛṣṭineti” ||

(22)在家見難治　恒執種種見
(23)比丘命難治　資生屬他故

(11)俗邪見難除　由恒執異見
(12)道邪命難護　由資具屬他

.

pariṣkāralobhotthaṃ cet

(24)偈曰。資貪生。若執。

See the full verse quoted previously

.

yo manyate jīvitpariṣkāralobhottham eva kāyavākkarma mithyājīvonānyat | na hy ātmaratinimittaṃ nṛttagītādi ājīvayoga iti tat

釋曰。若有人執命資糧。(25)貪欲所生身口二業。名邪命非餘。何以故。爲(26)自身遊戲於舞歌等。不立爲命資糧。

(13)有餘師執。縁命資具貪欲所生身語二業(14)方名邪命。非餘貪生。所以者何。爲自戲樂(15)作歌舞等。非資命故。

. .

na sūtrataḥ || 4.86 ||

偈曰。非(27)經故。

See the full verse quoted previously

.

śīlaskandhikāyāṃ hi bhagavatā hastiyuddha darśanādīny api mithyājīve nyastāni | kiṃ kāraṇam | mithyaviṣayaparibhogāt | gatam etat |

釋曰。是義不然。何以故。由經言。於戒(28)聚經中。看象鬪等事。佛世尊安立於邪命中。 (29)何以故。由邪受用塵故。此義已竟。

此違經故。理定不(16)然。戒蘊經中觀象鬪等。世尊亦立在邪命(17)中。邪受外境虚延命故。正語業命翻此應(18)知。

. .

yāni pūrvaṃ pañca phalānyuktāni teṣāṃ katamat karma katibhiḥ phalaiḥ prahāṇam |

先於前所(246a1)説五種果。於中何業由幾果有果。

如前所言果有五種。此中何業有幾果(19)耶。

.

prahāṇamārge samale saphalaṃ karma pañcabhiḥ |

偈曰。於滅(2)道有垢。業有果由五。

頌曰(20)斷道有漏業　具足有五果
(21)無漏業有四　謂唯除異熟
(22)餘有漏善惡　亦四除離繋
(23)餘無漏無記　三除前所除

.

prahāṇārthaṃ mārgaḥ prahīyante vā ’nena kleśā iti prahāṇamārgaḥ ānantaryamārgaḥ |

釋曰。爲得滅故修此道。(3)復由此道故惑滅故。説名滅道。謂次第道。

(24)論曰。道能證斷。及能斷惑。得斷道名。即無(25)間道。

.

tasmin sāsrave yat karma tat pañcabhiḥ phalaiḥ saphalam | tasya hi vipākaphalaṃ svabhūmāviṣṭo vipākaḥ | niḥṣyandaphalaṃ samādhijā uttare sadṛśā dharmāḥ | visaṃyogaphalaṃ visaṃyoga eva | yat tat prahāṇam | puruṣakāraphalaṃ tadākṛṣṭā dharmas tadyathā ’dhimuktimārgas tatsahabhuvaś ca | yac cānāgataṃ bhāvyate tac ca prahāṇam | adhipatiphalaṃ svabhāvādanye sarvasaṃskārāḥ pūrvotpannavarjyāḥ |

此(4)道若有流。於中所有業。有五種果爲果。何以(5)故。此業於自地中所得可愛果。是名果報果。 (6)後時或等或勝相似法。是等流果。相離果者。(7)謂擇滅心離諸結。 See the previous record 功力果者。是道所引生諸(8)法。謂解脱道及倶起諸法。未來應得餘法。及(9)此擇滅。増上果者。離自性所餘有爲法。除前(10)生。

此道有二種。謂有漏無漏。有漏道業具(26)有五果。異熟果者。謂自地中斷道所招可愛(27)異熟。等流果者。謂自地中後等若増諸相似(28)法。離繋果者。謂此道力斷惑所證擇滅無(29)爲。 See the previous record 士用果者。謂道所牽倶有解脱所修及斷。 See the previous record (91b1)増上果者。謂離自性餘有爲法。唯除前生。

. . . . . . . .

caturbhir amale

偈曰。於無垢由四。

See the full verse quoted previously

.

anāsrave prahāṇamārge yatkarma tac caturbhiḥ phalaiḥ saphalaṃ vipākaphalaṃ hitvā |

釋曰。於無流滅道中(11)業。由四果有果。除果報果。

(2)即斷道中無漏道業唯有四果。謂除異熟。

.

anyac ca sāsravaṃ yac chubhāśubham || 4.87 ||

偈曰。有流餘善(12)惡。

See the full verse quoted previously

.

yac cānyat prahāṇamārgāt sāsravaṃ kuśalaṃ karmaṃ yac cākuśalaṃ tad api caturbhir visaṃyogaphalaṃ hitvā |

釋曰。若善有流業。異於滅道及惡業。此二(13)由四果有果。除相離果。

餘(3)有漏善及不善業亦有四果。謂除離繋。

.

anāsravaṃ punaḥ śeṣāṃ tribhir avyākṛtaṃ ca yat |

偈曰。所餘無流業。由(14)三無記爾。

See the full verse quoted previously

.

prahāṇamārgād anyad anāsravaṃ karma avyākṛtaṃ ca karma tribhir vipākavisaṃyogaphale hitvā |

釋曰。所有無流業。若異滅道及無(15)記業。由三果有果。除果報果及相離果。

異前(4)斷道故説爲餘。次後餘言例此應釋。謂(5)餘無漏及無記業。唯有三果除前所除。謂(6)除前所除異熟及離繋。已總分別諸業有(7)果。次辯異門業有果相。於中先辯善等三(8)業。

.

catvāri dve tathā trīṇi kuśalasya śubhādayaḥ || 4.88 ||

偈曰。(16)四二及餘三。善業善等果。

頌曰(9)善等於善等　初有四二三
(10)中有二三四　後二三三果

.

anukramam iti paścād vakṣyati | kuśalsya karmaṇaḥ kuśalā dharmāś catvāri phalāni vipākaphalaṃ hitvā | akuśalā dve puruṣakārādhipatiphale | avyākṛtā strīṇi niḥṣyandavisaṃyogaphale hitvā |

釋曰。此義應知次(17)第。後當説之。有時善業以善法爲果則有四(18)果。除果報果。若以惡法爲果則有二果。謂功(19)力果増上果。若以無記法爲果則有三果。除(20)等流果及相離果。

(11)論曰。最後所説皆如次言。顯隨所應遍前(12)門義。且善不善無記三業一一爲因。如其次(13)第對善不善無記三法辯有果數。後例應(14)知。謂初善業以善法爲四果除異熟。以(15)不善爲二果。謂士用及増上。以無記爲三(16)果。除等流及離繋。

. . . .

aśubhasya śubhādyā dve trīṇi catvāry anukramam |

偈曰。若惡善等二。三四如(21)次第。

See the full verse quoted previously

.

yathākramam ity arthaḥ | akuśalasya karmaṇaḥ kuśalā dharmā dve puruṣakārādhipatiphale | akuśalāstrīṇi vipākavisaṃyogaphale hitvā | avyākṛtāś catvāri visaṃyogaphalaṃ hitvā | avyākṛte hi satkāyāntagrāhadṛṣṭī akuśalānāṃ sarvatragāṇāṃ duḥkhadarśana heyānāṃ ca niḥṣyandaphalam |

釋曰。此義應知次第。若惡業以善法爲(22)果則有二果。謂功力果増上果。若以惡法爲(23)果則有三果。除果報果及相離果。若以無記(24)法爲果則有四果。除相離果等流果。云何。謂(25)無記身見邊見。是見苦諦所滅。不善遍行惑(26)等流果。

中不善業以善法爲二(17)果。謂士用及増上。以不善爲三果。除異熟(18)及離繋。以無記爲四果。除離繋。等流云何。(19)謂遍行不善及見苦所斷餘不善業。以有身(20)見邊執見品諸無記法爲等流故。

. . . .

avyākṛtasya dve trīṇi trīṇi caite śubhādayaḥ || 4.89 ||

偈曰。無記有二三。三復於善等。

See the full verse quoted previously

.

avyākṛtasya karmaṇaḥ kuśalā dharmā dve puruṣakārādhipatiphalel | akuśalāḥ trīṇi vipākavisaṃyogaphale hitvā | akuśalā hi duḥkhadarśanādiheyā avyākṛtayor dṛṣṭyoniḥrṣyandaphalam | avyākṛtā dharmā etānyeva trīṇi |

釋曰(27)若無記業以善法爲果則有二果。謂功力果(28)及増上果。若以惡法爲果則有三果。除果報(29)果及相離果。云何如此。見苦諦所滅不善(246b1)＊惑。是無記二見等流果。若以無記法爲果則(2)有三果。

後無記(21)業以善法爲二果。謂士用及増上。以不善(22)爲三果。除異熟及離繋。等流云何。謂有身見(23)邊執見品諸無記業。以諸不善爲等流故。 (24)以無記爲三果。除異熟及離繋。已辯三性。(25)當辯三世。

. . . .

sarve ’tītasya catvāri

偈曰。過去一切四。

頌曰(26)過於三各四　現於未亦爾
(27)現於現二果　未於未果三

.

sarva iti traiyadhvikāḥ | atītasya karmaṇas traiyadvikāḥ dharmāś catvāri phalāni | visaṃyogaphalalṃ hitvā |

釋曰。一切謂三世(3)法。此法若爲過去業果。各有四果除相離果。

(28)論曰。過去現在未來三業一一爲因。如其所(29)應以過去等爲果別者。謂過去業以三世(91c1)法各爲四果。唯除離繋。

. . .

madhyamasyāpy anāgatāḥ |

(4)偈曰。中業來果爾。

See the full verse quoted previously

.

pratyutpannasyāpi karmaṇo ’nāgatā dharmāś catvāri phalāny etāny eva |

釋曰。若現世業。以未來(5)法爲。果則有四果。如前。

現在業以未來爲(2)四果如前説。

.

madhyamā dve

偈曰中。果二。

See the full verse quoted previously

.

pratyutpannā dharmāḥ pratyupannasya dve puruṣakāra_dhipatiphale |

釋曰(6)若現世法爲現世業果。但有二果。謂功力果(7)及増上果。

以現在爲二果。謂士用及増(3)上。

.

ajātasya phalāni triṇyanāgatāḥ || 4.90 ||

偈曰。來業。未來果有三。

See the full verse quoted previously

.

anāgatasyānāgatāni trīṇi phalāni | niḥṣyandavisaṃyogaphale hitvā |

釋曰。若(8)未來業以未來法爲果則有三果。除等流果(9)及相離果。

未來業以未來爲三果。除等流及離繋。(4)不説後業有前果者。前法定非後業果故。(5)已辯三世。當辯諸地。

.

svabhūmidharmāś catvāri

偈曰。同地法有四。

頌曰(6)同地有四果　異地二或三

.

svabhūmikasya karmaṇaḥ svabhūmikā dharmāś catvāri phalāni visaṃyogaphalaṃ hitvā |

釋曰。除相離(10)果。所餘皆有。

(7)論曰。於諸地中隨何地業以同地法爲四(8)果。除離繋。

.

trīṇi dve vā ’nyabhūmikāḥ |

偈曰。三二若異地。

See the full verse quoted previously

.

anyabhūmikā dharmā anāsravāścet trīṇi phalāni | vipākavisaṃyogaphale hitvā | dhātvapatitatvāt | sāsravāścet dve puruṣakārādhipatiphale |

釋曰。異地(11)業若無流則有三果。除果報果及相離果。由(12)不墮界故。若有流則有二果。謂功力果及増(13)上果。

若是有漏以異地法爲二果。謂(9)士用及増上。若是無漏以異地法爲三果。(10)除異熟及離繋。不墮界故不遮等流已辯(11)諸地。當辯學等。 See the previous record

. .

śaikṣasya trīṇi śaikṣādyāḥ

偈曰。有學三學等。

頌曰(12)學於三各三　無學一三二
(13)非學非無學　有二二五果

.

śaikṣasya karmaṇaḥ śaikṣā dharmāstrīṇi phalāni vipākavisaṃyogaphale hitvā | aśaikṣā apy evam | naivaśaikṣānāśaikṣā api vipākaniḥṣyandaphale hitvā |

釋曰。若有學業以有(14)學法爲果則有三果。除果報果及相離果。若(15)以無學法爲果亦爾。若以非學非非學法爲(16)果則有三果。除果報果及等流果。

(14)論曰。學無學非學非無學三業一一爲因。如(15)其次第各以三法爲果別者。謂學業以學(16)法爲三果。除異熟及離繋。以無學法爲三(17)亦爾。以非二爲三果。除異熟及等流。

. . .

aśaikṣasya tu karmaṇaḥ || 4.91 ||
dharmāḥ śaikṣādikā ekaṃ phalaṃ trīṇy api ca dvayam |

偈曰。無學(17)業學等。諸法但一果。或三果及二。

See the full verse quoted previously

.

aśaikṣasya karmaṇaḥ śaikṣā dharmāḥ ekam adhipatiphalam | aśaikṣāstrīṇi vipākavisaṃyogaphale hitvā | naivaśaikṣānāśaikṣā dve puruṣakārādhipatiphale |

釋曰。若無(18)學業以有學法爲果則有一果。謂増上果。若(19)以無學法爲果則有三果。除果報果及相離(20)果。若以非學非非學法爲果則有二果。謂功(21)力果及増上果。

無學(18)業以學法爲一果。謂増上。以無學爲三(19)果除異熟及離繋。以非二爲二果。謂士用(20)及増上。

. . .

tābhyām anyasya śaikṣād yā dve dve pañca phalāni ca || 4.92 ||

偈曰。異此二學等。二二及五(22)果。

See the full verse quoted previously

.

śaikṣāśaikṣābhyāmanyasya karmaṇo naivaśaikṣānāśaikṣasya śaikṣā dharmā dve puruṣakārādhipatiphale | aśaikṣā apy evam | naivaśaikṣānāśaikṣāḥ pañca phalāni |

釋曰。異學無學業。謂非學非無學業。若以(23)有學法爲果則有二果。謂功力果及増上果。 (24)以無學法爲果亦爾。若以非學非無學法爲果(25)則有五果。

非二業以學法爲二果。謂士用及(21)増上。以無學法爲二亦爾。以非二爲五(22)果。已辯學等。當辯見所斷等。

. .

trīṇi catvāri caikaṃ ca dṛgdheyasya tadādayaḥ |

偈曰。三四果及一。見滅業彼等。

頌曰(23)見所斷業等　一一各於三
(24)初有三四一　中二四三果
(25)後有一二四　皆如次應知

.

darśanaheyasya karmaṇodarśanaheyā dharmāstrīṇi phalāni vipākavisaṃyogaphalehitvā | bhāvanāheyāś catvāri visaṃyogaphalaṃ hitvā | apraheyā ekamadhipatiphalam |

釋(26)曰。若見諦所滅業。以見諦所滅法爲果則有(27)三果。除果報果及相離果。若以修道所滅法(28)爲果則有四果。除相離果。若以非所＊減法爲(29)果則有一果。謂増上果。

(26)論曰。見所斷修所斷非所斷三業一一爲因。(27)如其次第各以三法爲果別者。初見所斷(28)業以見所斷法爲三果。除異熟及離繋。以(29)修所斷法爲四果。除離繋。以非所斷法爲(92a1)一果。謂増上。

. .

te dve catvāryatha trīṇi bhāvanāheyakarmaṇaḥ || 4.93 ||

偈曰。二果四及三。修(246c1)道所滅業。

See the full verse quoted previously

.

bhāvanāheyasya karmaṇo darśanaheyā dharmā dve puruṣakārādhipatiphale | bhāvanāheyāś catvāri visaṃyogaphalaṃ muktvā | apraheyāstrīṇi vipākaniḥṣyandaphale muktvā |

釋曰。若修道所滅業。以見諦所滅(2)法爲果則有二果。謂功力果及増上果。若以(3)修道所滅法爲果則有四果。除相離果。若以(4)非所滅法爲果則有三果。除果報果及等流(5)果。

果修所斷業以見所斷法爲(2)二果。謂士用及増上。以修所斷法爲四果。(3)除離繋。以非所斷法爲三果。除異熟及等(4)流。

. . .

apraheyasya te tvekaṃ dve catvāri yathākramam |

偈曰。非滅業彼一。二四果次第。

See the full verse quoted previously

.

apraheyasya karmaṇo darśanaheyā dharmā ekamadhipatiphalam | bhāvanāheyā dve puruṣakārādhipatiphale | apraheyāś catvāri vipākaphalaṃ muktvā | punar yathākramagrahaṇamādyantavanmadhye ’pi jñāpanārtham | eṣa hi peyāladharmaḥ |

釋曰。非(6)所滅業。若以見諦所滅法爲果則有一果。謂(7)増上果。若以修道所滅法爲果則有二果。謂(8)功力果及増上果。若以非所滅法爲果則有(9)四果。除果報果。更説次第言者。應知於前中(10)後。爲顯因果重説諸義。

後非所斷業以見所斷法爲一果。謂増(5)上。以修所斷法爲二果。謂士用及増上。以(6)非所斷法爲四果。除異熟。皆如次者。隨其(7)所應遍上諸門。

. . . . .

karmanirdeśaprasaṅgenedam api paripraśnyate | śāstreṣu ayogavihitaṃ yogavihitam, naivayogavihitaṃ nāyogavihitaṃ ca karmoktam | tasya kiṃ lakṣaṇam |

由分別業相應義故。(11)此業體相亦應問。於阿毘達磨藏中。説有三(12)業。謂非理作。如理作。非理非非理作。此業其(13)相云何。

略法應爾。因辯諸業應(8)復問言。如本論中所説三業。謂應作業不應(9)作業。及非應作非不應作業。其相云何。

. . .

ayogavihitaṃ kliṣṭaṃ vidhibhraṣṭaṃ ca kecana || 4.94 ||

偈曰。非理作有染。餘説非方次。

頌(10)曰(11)染業不應作　有説亦壞軌
(12)應作業翻此　倶相違第三

.

釋(14)曰。若業有染汚。説名非理作。從不正思生故。(15)餘師説如此。或有師説。失方便次第名非理(16)作。若人應如此行。應如此住。應如此噉食。應(17)如此著衣。如此等事若作不如。此名非理作。(18)此業由非應理所造故。悉名非理作。一切善(19)業名如理作。及不失方便次第。亦名如理作。 (20)異此二名非理非非理作業。 See the previous record

(13)論曰。有説。染業名不應作。以從非理作意(14)所生。有餘師言。諸壞軌則身語意業亦不(15)應作。謂諸所有應如是行。應如是住。應如(16)是説。應如是著衣。應如是食等。若不如(17)是名不應作。由彼不合世俗禮儀。與此相(18)翻名應作業。有説。善業名爲應作。以從如(19)理作意所生。有餘師言。諸合軌則身語意(20)業亦名應作。倶違前二名爲第三。隨其所(21)應二説差別。 See the previous record

. . . . . . .

kim ekaṃ karma ekameva janmākṣipati atha naikam api | tathā kim ekam api karmaikaṃ janmākṣipatyathānekam | eṣa hi siddhāntaḥ |

爲一業引一生。(21)爲一業引多生。復次爲多業引一生。爲一業(22)引一生。若約此悉檀應説如此。

爲由一業但引一生。爲引(22)多生。又爲一生但一業引。爲多業引。

. . .

ekaṃ janmākṣīpatyekam

偈曰。一業引(23)一生。

頌曰(23)一業引一生　多業能圓滿

.

ekam eva janmākṣipatyekameva ca karma nānekaṃ janmeti nikāyasabhāgasyākhyā | tatra hi labdhe jāta ity ucyate | yat tarhi sthavirāniruddhenoktaṃ “so ’haṃ tasyaikapiṇḍapātasya vipākena saptakṛtvastrayastriṃśeṣu deveṣūpapanno yāvad etahyrādye śākyakule jāta” iti | tena hy asau samṛdviṃ labdvā jātismaraḥ punar anyat puṇyaṃ kṛtavān | tata utthānaṃ darśayati sma | yathā manuṣyo dīnārottho ’nena sahasraṃ nirviśyāha ekena dīnāreṇāhamaita dīśvaryaṃ prāpta iti | apare tvāhuḥ | tasya taṃ piṇḍapātamadhiṣṭhānaṃ kṛtvā dānacetanānāṃ pravāho mahānutpannaḥ kayācit kiñcitphalaṃ parigṛhītam iti | anekenāpyekamākṣipyate mā bhūt khaṇḍaśo nikāyasabhāgasyākṣepa iti | ekena tu karmaṇā kliṣṭasya nikāyasabhāgasyeṣyate karma |

釋曰。但一生＊唯一業能引。不能引多(24)生。生者是聚同分名。若得彼説名生。若爾大(25)徳阿尼婁馱。云何説言。我今由昔時所施一(26)食果報故。七反生三十三天。七反作轉輪王(27)已。乃至今猶於大富釋迦家生。由此業果報(28)得大富果。及得憶持宿住事。更生別業。欲顯(29)功能故説此言。譬如有人由一金錢作功力(247a1)得千金錢。方説此言。我今由一金錢故得大(2)富。復説此人。以此時施食爲依止。諸故意相(3)續最長大起。於中有諸故意。能引攝果報。不(4)得多業感一生。勿分分所引聚同分。成此聚(5)同分。由一業所引許餘業。

(24)論曰。依我所宗應作是説。但由一業唯引(25)一生。此一生言顯一同分。以得同分方説(26)名生。若爾何縁尊者無滅自言。我憶昔於(27)一時於殊勝福田一施食異熟便得七返(28)生三十三天。七生人中爲轉輪聖帝。最後(29)生在大釋迦家豐足珍財多受快樂。彼由(92b1)一業感一生中大貴多財及宿生智。乘斯更(2)造感餘生福。如是展轉至最後身生富貴(3)家得究竟果。顯由初力故作是言。譬如(4)有人持金錢一。展轉貿易得千金錢。唱如(5)是言。我本由有一金錢故獲大富樂。復有(6)説者。彼於昔時一施食。爲依起多勝思(7)願有感天上。有感人中。刹那不同熟有(8)先後。故非一業能引多生。亦無一生多業(9)所引。勿衆同分分分差別。雖但一業引一(10)同分。

. . . . . . . . . .

anekaṃ paripūrakam |

偈曰。多業能圓滿。

See the full verse quoted previously

.

yathā citrakara ekayā vartyā rūpamālikhya vahvībhiḥ paripūrayati | tathā hi tulye mānuṣye kaścit sakalendriyāṅgapratyaṅgo bhavativarṇakṛtipramāṇabalasaṃpadā vibhrājamānaḥ kaścid eṣāṃ kenacidvikalaḥ | na ca kevalaṃ karmaivākṣepakaṃ janmanaḥ | kiṃ tarhi | anyad api savipākam | sarvathā tu

(6)釋曰。譬如畫師由一色畫人形貌。以多色圓(7)滿。何以故。於世間中有衆生。同人聚同分。有(8)具足根身及。身分色形貌量力端正等相圓(9)滿故。於人聚中最分明可愛。有餘人於中不(10)具分。不但＊唯業能引生。何爲所餘有果報(11)法。若一切種。

而彼圓滿許由多業。譬如畫師先以(11)一色圖其形状後填衆彩。是故雖有同禀(12)人身。而於其中有具支體諸根形量色力(13)莊嚴。或有於前多缺減者。非唯業力能引(14)滿生。一切不善善有漏法有異熟故皆容(15)引滿。以業勝故但標業名。然於其中業倶(16)有者能引能滿。隨業勝故。若不與業爲倶(17)有者。能滿非引。勢力劣故。如是二類其體(18)是何。

. . . .

nākṣepike samāpattī acitte prāptayo na ca || 4.95 ||

偈曰。二定非能引。無心及至(12)得。

頌曰(19)二無心定得　不能引餘通

.

avipākābhyāmapyacittasamāpattibhyāṃ nikāyasabhāgo nākṣipyate | karmāsahabhūtatvāt | prāptibhiś ca karmaṇo ’nekaphalatvāt |

釋曰。二無心定亦有果報。不能引聚同分。 (13)與業不倶起故。至得亦爾。與業不同果故。

(20)論曰。二無心定雖有異熟而無勢力引衆(21)同分。以與諸業非倶有故。得亦無力引(22)衆同分。以與諸業非一果故。所餘一切皆(23)通引滿。

. . .

triṇyāvaraṇānyuktāni bhagavatā | karmāvaraṇaṃ kleśāvaraṇaṃ vipākāvaraṇaṃ ca | teṣāṃ kaḥ svabhāvaḥ |

佛(14)世尊説。障有三種。謂業障煩惱障果報障。此(15)三障體性云何。

薄伽梵説。重障有三。謂業障煩惱(24)障異熟障。如是三障其體是何

. .

ānantaryāṇi karmāṇi tīvrakleśo ’tha durgatiḥ |
kauravāsaṃjñisattvāś ca matamāvaraṇatrayam || 4.96 ||

偈曰。無間等重業。染住惑惡(16)道。北洲無想天。説此名三障。

頌曰(25)三障無間業　及數行煩惱
(26)并一切惡趣　北洲無想天

.

pañcānantaryāṇi karmāvaraṇam | tadyathā mātṛvadhaḥ pitṛvadho ’rhadvadhaḥ saṃghabhedaḥ tathāgataśrīre duṣṭacittarudhirotpādanam | tīvrakleśatā kleśāvaraṇam | dvividho hi kleśaḥ | tivraś ca ya abhikṣṇikaḥ tīkṣṇaś ca yo ’dhimātraḥ | tatra yastīvraḥ sa āvaraṇam | yathā śaṇṭhādīnām | śakto hy adhimatravego ’pi kleśaḥ kādācitko nihantuṃ natu samūho ’pyājasrikaḥ | ājasrike he kleśe tannirghātāya parākramakālaṃ na labhate | tasya mṛduṃ pratītya madhya upajāyate | madhyaṃ pratītyādhimātraḥ | tasmāt evāvaraṇaṃ trividhā durgatiḥ vipākāvaraṇaṃ sugateś ca pradeśaḥ auttarakauravā asaṃjñisattvāś ca | kasyaitānyāvaraṇāni | āryamārgasyāryamārgaprāyogikāṇāṃ ca kuśalamūlānām anyāny api hy apāyādiniyatāni aṇḍajasaṃsvedajastrītvāṣṭamabhavayatāni karmāṇi vaktavyāni syuḥ | yānyeva tu pañcabhiḥkāraṇaiḥ sudarśakāni pajñakāni adhiṣṭhānataḥ phalato gatitaḥ upapattitaḥ pudgalataś ca tānyevoktāni nānyāni | kleśāvaraṇaṃ caiṣāṃ sarvajaghanyam | tataḥ karmāvaraṇam | tāmyāṃ hi dvitīye ’pi janmanyacikitso bhavaty uttarottarāvāhanāditi vaibhāṣikāḥ |

釋曰。有五無間(17)業等。是名業障謂殺母殺父。殺阿羅漢。破僧(18)和合。於如來身有害意出血。是名業障。染住(19)惑名煩惱障。惑有二種。一染住。謂恒行。二強(20)利。謂重品。此中染住惑名煩惱障。譬如黄門(21)等。惑強利＊惑非障。何以故。若惑由重品故(22)強利。此惑有時起不恒故。有時可滅。非輕品(23)惑恒起。何以故。若惑恒起爲滅。此不得人功(24)時。此惑依輕品成中品。依中品成上品故。此(25)惑是正障。三種惡道名果報障。善道一分亦(26)爾。謂北洲人及無想天。此三障障何法。能障(27)聖道及障聖道加行善根。復有餘業於惡道(28)等報定。謂於卵生濕生。生女人身。生第八有(29)中定。亦應説爲業障。若業由五種因可了可(247b1)説。立此業爲障。何者爲五。一由依。二由果。三(2)由道。四由生。五由人。故但説五。於中惑障最(3)麁。業障次麁。何以故。由此二於第二生。是人(4)不可治。毘婆沙師説。後後能乘故。

(27)論曰。言無間業者。謂五無間業。其五者(28)何。一者害母。二者害父。三者害阿羅漢。四者(29)破和合僧。五者惡心出佛身血。如是五種名(92c1)爲業障。煩惱有二。一者數行。謂恒起煩惱。(2)二者猛利。謂上品煩惱。應知此中唯數行者(3)名煩惱障。如扇搋等。煩惱數行難可伏除(4)故説爲障。上品煩惱雖復猛利非恒起故(5)易可伏除。於下品中數行煩惱雖非猛(6)利而難伏除。由彼恒行難得便故。謂從下(7)品爲縁生中。中品爲縁復生上品。令伏除(8)道無便得生。故煩惱中隨品上下但數行(9)者名煩惱障。全三惡趣人趣北洲及無想天(10)名異熟障。此障何法。謂障聖道及障聖道(11)加行善根。又業障中理亦應説餘決定業。(12)謂餘一切定感惡趣卵生濕生及女人身第(13)八有等。然若有業由五因縁易見易知。此(14)中偏説。謂處趣生果及補特伽羅。於諸業中(15)唯五無間具此五種易見易知。餘業不然(16)故此不説。餘障廢立如應當知。此三障中(17)煩惱與業二障皆重。以有此者第二生内亦(18)不可治。毘婆沙師作如是釋。由前能引後(19)故後輕於前。

. . . . . . . . . . . . . .

故次第説。(5)無間者何義。於生果報中。無別業及別生果(6)能遮礙。復次作此業人。若捨壽命無間生地(7)獄果無法能礙。是人由與此法相應。於生地(8)獄中無間故。説爲無間。譬如沙門。

此無間名爲目何義。約異熟(20)果決定更無餘業餘生能爲間隔。故此唯目(21)無間隔義。或造此業補特伽羅從此命終(22)定墮地獄中無間隔故名無間。彼有無間(23)得無間名。與無間法合故名無間。如與沙(24)門合故名沙門。

. . . . . .

athaiṣām āvaraṇānāṃ katamat kasyāṃ gatau veditavyam | ekāntena tāvat

復次此三(9)種障。應知於何道中有。若決定者。

三障應知何趣中有。

.

triṣu dvīpeṣv ānantarya

偈曰。於三(10)洲無間。

頌(25)曰(26)三洲有無間　非餘扇搋等
(27)少恩少羞恥　餘障通五趣

.

nottarakurau nānyāsu gatiṣu | kuta evānyatra dhātau | tetṣv api stripuruṣāṇām eva |

釋曰。於北洲及餘道皆無。何況餘界。(11)於人道中男女二人能作此業。

(28)論曰。且無間業唯人三洲。非北倶盧餘趣餘(29)界。於三洲内。唯女男及造無間業。非扇搋等。

.

śaṇḍā dīnāṃ tu neṣyate |

偈曰。黄門等(12)不許。

See the full verse quoted previously

.

kiṃ kāraṇaṃ | tadevāsaṃvarābhāve kāraṇam uddiṣṭam | api ca

釋曰。何因是彼無。護因即是此因。復有(13)別因。

(93a1)所以者何。即前所説彼無斷善不律儀。因即(2)是此中無逆所以。

.

alpopakārālajjitvāt

偈曰。少恩少慚羞。

See the full verse quoted previously

.

yathākramaṃ mātāpitrosteṣāṃ ca | alpopakārau kilaiṣāṃ mātāpitarau | vikalātmabhāvādhipatitvādalpasnehatvāc ca | teṣām api na tīvraṃ hy apatrāpyaṃ mātāpitrorantike pratyupasthitaṃ yadvipādanādānantaryeṇa spṛśyeran | ata eva tiryavapretānām api neṣyate | paṭubuddhīnāṃ syād aśvājāneyavaditi bhadantaḥ | manuṣyasyāpyamānuṣau mātāpitarau mārayato na syād ānantaryam || uktaṃ karmāvaraṇam ||

釋曰。次第父母於(14)某。某於父母。父母於某恩少。由不具身分爲(15)増上故。愛念少故。＊某於父母不起重品慚羞。(16)由破此慚羞。爲無間罪所觸。由此因故。畜生(17)鬼神道中。不許有無間業。大徳説。若智慧明(18)了。有五無間。譬如聰慧馬故。若人殺非人父(19)母。無無間業。説業障已。

又彼父母及彼己身。如次(3)少恩少羞恥故。謂彼父母於彼少恩。爲彼(4)缺身増上縁故。又由於彼少愛念故。彼於(5)父母慚愧心微。以無現前増上慚愧可言(6)壞故觸無間罪。由此已釋。鬼及傍生雖害(7)母等而非無間。然大徳説。若覺分明亦成(8)無間。如聰慧馬。若有人害非人父母不成(9)逆罪。心境劣故。已辯業障唯人三洲。

. . . . . . .

śeṣe gatiṣu pañcasu || 4.97 ||

偈曰。餘障於五道。

See the full verse quoted previously

.

釋(20)曰。何者爲餘。謂惑障果報障。果報障者。於人(21)道中北洲人。於天道中無想天。此無間業體(22)性云何。四身業爲體。一口業爲體。三殺生爲(23)性。一妄語爲性。一殺生前分爲性。諸佛如來(24)不可殺害爲法。於因立果名故。説僧和合破(25)爲無間業。僧由此因破故因得破名。此破其(26)義云何。

餘障應(10)知五趣皆有。然於人趣唯北倶盧。在天趣(11)中唯無想處(12)説一切有部倶舍論卷第十七(13)(14)(15)(16)阿毘達磨倶舍論卷第十八(17)　　尊者世親造(18)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(19) 分別業品第四之六(20)於前所辯三重障中。説五無間爲業障體。(21)五無間業其體是何。頌曰(22)此五無間中　四身一語業
(23)三殺一誑語　一殺生加行(24)論曰。五無間中四是身業。一是語業。三是殺(25)生。一虚誑語根本業道。一是殺生業道加行。 (26)以如來身不可害故。破僧無間是虚誑語。(27)既是虚誑語何縁名破僧。因受果名。或能破(28)故。若爾僧破其體是何。能所破人誰所成(29)就。 See the previous record

. . . . . . .

saṃghabhedas tv asāmagrīsvabhāvo viprayuktakaḥ |
akliṣṭāvyākṛto dharmaḥ

偈曰。僧破非和合。性非相應法。無染(27)無記法。

頌曰(93b1)　　　　僧破不和合　心不相應行
(2)無覆無記性　所破僧所成

.

asāmagrī nāna cittaviprayuktaḥ saṃskāro ’nivṛtāvyākṛtaḥ saṃghabhedaḥ | sa kimānantaryaṃ bhaviṣyati naiva ca tena bhettā samanvāgataḥ | kiṃ tarhi |

釋曰。和合者。謂與心不相應行無覆(28)無記。僧破亦爾。此云何成無間業。能破人與(29)此不相應何爲

(3)論曰。僧破體是不和合性。無覆無記心不相(4)應行蘊所攝。豈成無間。如是僧破因誑(5)語生。故説破僧是無間果。

. . .

saṃghas tena samanvitaḥ || 4.98 ||

偈曰。衆與此相應。

See the full verse quoted previously

.

yo hi bhinnastasya bhedo na bhettuḥ | atha bhettā kena samanvāgataḥ |

釋曰。何(247c1)以故。是破屬所破不屬能破。若爾能破。與何(2)法相應。

非能破者成此(6)僧破。但是所破僧衆所成。此能破人何所(7)成就。破僧異熟何處幾時。

.

tad avadyamṛṣāvādas tena bhettā samanvitaḥ |

偈曰。依此妄語罪。能破與相應。

頌曰(8)能破者唯成　此虚誑語罪
(9)無間一劫熟　隨罪増苦増

.

saṃghabhedāvadyena bhettā samanvāgataḥ | tat punar mṛṣāvādaḥ | sa punaḥ saṃghabhedasahaje vāgvijñaptyavijñaptī | sa ca tenāvadyena samanvāgato bhettā |

釋(3)曰。能破人與破僧和合罪相應。此罪謂妄語。 (4)復次此妄語。與僧和合破倶起有教無教。能(5)破與此罪相應。

(10)論曰。能破僧人成破僧罪。此破僧罪誑語爲(11)性。即僧破倶生語表無表業。

. . .

avīcau pacyate kalpan

偈曰。毘指一劫熟。

See the full verse quoted previously

.

antarakalpamavīcau mahānarake vipacyate | anyaistu nāvaśyamavīcau | atha yena bahunyānantaryāṇi kṛtāni bhavanti anantarameva tāni vipacyante | kiṃ tu tais tasya bhavati |

釋曰。一別(6)劫果報。於阿毘指大地獄熟。所餘無間業不(7)決定。於阿毘指大地獄熟。若人作多無間業。(8)此多業悉無間熟。由此業是人何所得。

此必無間大地(12)獄中經一中劫受極重苦。餘逆不必生於(13)無間。若作多逆罪皆於次生熟如何多逆(14)同感一生。

. . .

adhikair adhikā rujaḥ || 4.99 ||

偈曰。(9)如増苦受増。

See the full verse quoted previously

.

sahi bhūyobhir ānantaryaistasminnavīcau ghanataraṃ sukumārataraṃ cāśrayaṃ labhate kāraṇāś ca bahutarāstīvratarāś ca yena dvitricatuṣpañcaguṇāṃ vedanāṃ vedayate | kaḥ punar eṣa saṃghaṃ bhanatti |

釋曰。此人由多無間業熟。於阿(10)毘指地獄。得最大最厚柔軟依止。是苦惱事(11)最多種最難忍。起由此二因。所受苦受。二三(12)四五分増。何人能破僧和合。

隨彼罪増苦還増劇。謂由多逆(15)感地獄中大柔軟身多猛苦具。受二三四五(16)倍重苦。誰於何處能破於誰。破在何時。經(17)幾時破。

. .

bhikṣur dṛkcarito vṛttī bhinatti |

偈曰。比丘見好(13)行。破。

頌曰(18)苾芻見淨行　破異處愚夫
(19)忍異師道時　名破不經宿

.

釋曰。在家不能破比丘。尼等亦不能(14)破。是比丘多見行。非貪愛行。住於正行。由行(15)不可訶。邪行不能破。何以故。此人教不可信(16)受故。何處得破。

(20)論曰。能破僧者要大苾芻。必非在家苾芻尼(21)等。唯見行者非愛行人。住淨行人非犯戒(22)者。以犯戒者言無威故。

. . .

anyatra

偈曰。餘處。

See the full verse quoted previously

.

na hi śāstur eva saṃnidhau śakyo bhettum | tathāgatānāṃ duṣprasahatvād ādeyavākyatvāc ca | kān bhinatti |

釋曰。若世尊在(17)此處。異此處故得破。不得親對世尊。諸佛如(18)來不可輕逼故。言教最可信受故。若破何人。

要異處破。非對大(23)師。以諸如來不可輕逼。言詞威肅對必無(24)能。

. .

bāliśān |

(19)偈曰。凡夫。

See the full verse quoted previously

.

pṛthagjanāneva nāryān pratyakṣadharmatvāt | tān api na kṣāntilābhina ity apare | kiyatā bhinnaḥ saṃgho bhavati |

釋曰。但破凡夫僧和合不能破聖(20)人。自證見正理法故。是凡夫未得忍前。餘師(21)説如此。由幾量僧得破。

唯破異生非破聖者。以諸聖者證法(25)性故。有説。得忍亦不可破。爲含二義説(26)愚夫言。

. .

śāstṛmārgāntarakṣāntau bhinnaḥ

偈曰。別師道忍時。已(22)破。

See the full verse quoted previously

.

yadā tebhyas tathāgatādanyaḥ śāstā kṣamate tadupadiṣṭāc ca mārgādanyo mārga iyatā bhinnaḥ saṃgho vaktavyaḥ | kiyantaṃ kālaṃ bhinna āste | tām eva rātriṃ

釋曰。是時彼僧忍受別師異如來。及信受(23)別道。異如來所説正道。由此量應説僧已破。 (24)破已幾時得住。此夜。

要所破僧忍師異佛。忍異佛説有(27)餘聖道。應説僧破在如是時。

. .

na vivasatyasau || 4.100 ||

偈曰。不宿住。

See the full verse quoted previously

.

aparyuṣita eva hi saṃghabhede saṃgho ’vaśyaṃ pratisaṃdhīyate | yo ’yaṃ saṃghabheda uktaḥ

釋曰。大(25)衆已破。不度此夜。必定更和合。是所説破僧(26)和合。

此夜必和不(28)經宿住。如是名曰破法輪僧。

.

cakrabhedaḥ sa ca mataḥ

偈曰。説此名破輪。

See the full verse quoted previously

.

dharmacakraṃ hi tadā bhagavato bhinnaṃ bhavati | mārgapravṛttiviṣṭhāpanāt | ata eva cakrādaś cocyate saṃghabhedaś ca | kva punaś cakrabhedo bhavati |

釋曰。何以故。是時(27)佛世尊法輪已破。能障礙聖道生起故。故名(28)輪破。或説僧破。此輪破何處得成。

能障聖道輪 (29)壞僧和合故。何洲人幾破法輪僧。破羯(93c1)磨僧何洲人幾。

. . .

jambūdvīpe

偈曰。剡(29)浮洲。

頌曰(2)贍部洲九等　方破法輪僧
(3)唯破羯磨僧　通三洲八等

.

nānyeṣu dvīpeṣu | katibhir bhikṣubhiḥ |

釋曰。但於剡浮洲破。餘處則無。由幾人(248a1)得破。

(4)論曰。唯贍部洲人。少至九。或復過此能破(5)法輪。非於餘洲。以無佛故。有世尊處方(6)有異師。

.

navādibhiḥ |

偈曰。九等。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。定取九爲破。過此無(2)定。八比丘是名僧第九爲能破。何以故。僧必(3)定應於二聚二助中住。若爾得破別有僧破。(4)從羯磨破成。 See the previous record 若於一別住不和合作羯磨。是(5)名羯磨破。此破

要八苾芻分爲二衆。以爲所破。能(7)破第九。故衆極少猶須九人。等言爲明過(8)此無限。唯破羯磨

. . . . .

karmabhedas triṣu dvīpeṣu

偈曰。三洲有破業。

See the full verse quoted previously

.

yeṣv eva śāsanam | katibhir bhikṣubhiḥ

釋曰。於(6)三洲等若有如來正教。此由幾比丘成。

通在三洲。極少八人。多(9)亦無限。通三洲者。有聖教故。

.

aṣṭābhir adhikaiś ca saḥ || 4.101 ||

偈曰。(7)此由八及餘。

See the full verse quoted previously

.

cakrabhedastu ṣaṭsu kāleṣu na bhavati | katameṣu |

釋曰。此中但作羯磨。不立十四(8)破類法故。以八爲定。是破輪於六時不得成。

要一界中(10)僧分二部。別作羯磨故須八人。過此無(11)遮故亦言等。於何時分無破法輪。

.

ādāvante ’rbudāt pūrvaṃ yugāc coparate munau |
sīmāyāṃ cāpy abaddhāyāṃ cakrabhedo na jāyate || 4.102 ||

(9)偈曰。初後頞浮前。雙前師滅時。未結別住時。(10)破輪不得成。

頌曰(12)初後皰雙前　佛滅未結界
(13)於如是六位　無破法輪僧

.

ādāvacirapravartite dharmacakre | ante parinirvāṇakāle bhagavataḥ | etayor hi dvayor avasthayoḥ saṃgha ekaraso bhavati | madhye ’pyarbudāt pūrvaṃ na bhidyate yāvacchāsane śīlārbudaṃ dṛṣṭyarbudaṃ ca notpannaṃ bhavati | yugāc ca pūrvaṃ na bhidyate yāvacchrāvakāgrayugaṃ notpannaṃ bhavati | bhinnanyāyaparivāsāttena ca pratisaṃdhānīyatvāt | uparate munau śāstari parinirvṛte pratidvandvābhāvāt | sīmāyāmabaddhāyāṃ yāvat sīmā na baddhā bhavati | ekasīmāyāṃ hi pakṣadvayāvasthānātsaṃghabheda ityeṣu kālesu cakrabhedona bhavati | na ca punaḥ sarveṣāṃ baddhānāṃ cakrabhedaḥ | karmādhīnatvāt |

釋曰。初者轉法輪未久。後者世(11)尊將般涅槃時。此二時中大衆恭敬修。同一(12)味故無破。於中間在頞浮陀前僧不破。於正(13)法中。乃至戒頞浮陀見頞浮陀未起時。於雙(14)前亦不破。乃至二弟子奢摩他毘鉢舍那雙(15)未起時。由已破不經宿故。由二更和合故。若(16)大師已般涅槃時。無相對立故無破。乃至未(17)結別住時亦無破。何以故。若共一別住安立(18)二助。則名僧破。於此六時破輪不成。非一切(19)佛皆有此破輪。此事依業成故。

(14)論曰。初謂世尊轉法輪未久。後謂善逝將般(15)涅槃時。此二時中僧一味故。於正戒見皰(16)未起時。要二皰生方可破故。 See the previous record 未立止觀第(17)一雙時。法爾由彼速還合故。佛滅後時無(18)眞大師爲敵對故。未結界時無一界中分(19)二部故。於此六位無破法輪。非破法輪諸(20)佛皆有。必依宿業有此事故。

. . . . . . . . .

kasmāt mātṛvadhādiṣvānantaryaṃ nānyatra |

云何殺母等(20)事中有無間業。於餘處無。

且止傍論(21)應辯逆縁。

.

upakāriyuṇakṣetranirākṛtivipādanāt |

偈曰。有恩功徳田。(21)由捨離除故。

頌曰(22)棄壞恩徳田　轉形亦成逆
(23)母謂因彼血　誤等無或有
(24)打心出佛血　害後無學無

.

釋曰。於殺父母中。由捨有恩人。(22)云何彼有恩。是自身生本故。云何捨彼。謂除(23)彼命根。功徳田者。謂阿羅漢。阿羅漢身是三(24)界惑擇滅。及戒等陰器故。故名功徳田。由除(25)此身故成無間業。若父母轉根。於此一依止(26)中。

(25)論曰。何縁害母等成無間非餘。由棄恩田(26)壞徳田故。謂害父母是棄恩田。如何有(27)恩。身生本故。如何棄彼。謂捨彼恩。徳田謂(28)餘阿羅漢等。具諸勝徳及能生故。壞徳所(29)依故成逆罪。父母形轉殺成逆耶。逆罪亦(94a1)成。依止一故。

. . . .

vyañjanāntarito ’pi syāt

偈曰。別根障亦有。

See the full verse quoted previously

.

ata evocyate “syāt puruṣaṃ jīvitād vacyaparopayen na pitaraṃ nārhantam | ānantaryāvadyena ca spṛśyeta | syānmāturvyañjanaṃ parivṛttaṃ syād iti | syāt strīṃ jīvitādvyaparopayenna mātaraṃ nārhantīm ānantaryāvadyena ca spṛśyeta | syāt piturvyañjanaṃ parivṛttaṃ syād ” iti | anyasyāḥ striyāḥ kalalaṃ prasrutamanyayā yonyā pītam | katarā tasya mātā yāṃ ghnataḥ syād ānantaryam |

釋曰。是故經中説云。(27)爲有如此不令男人離命根。非父非阿羅漢。 (28)而爲無間罪所觸不。有。若母轉根。令女人離(29)命根。非母非阿羅漢。而爲無間罪所觸不有。(248b1)若父轉根。有女人柯羅邏墮。有別女人。即取(2)安置産門中。此人以何女爲母。若殺於何女(3)成無間業。

由如是義故。有問。言頗有(2)令男離命根。非父阿羅漢而爲無間罪觸(3)不。曰有。謂母轉形。頗有令女離命根非(4)母阿羅漢而爲無間罪觸不。曰有。謂父轉(5)形。設有女人羯剌藍墮餘女收取置産門(6)中生子。殺何成害母逆。

. . . . . . .

mātā yacchoṇitodbhavaḥ || 4.103 ||

偈曰。從血生是母。

See the full verse quoted previously

.

yasyāḥ śoṇitādasāvudbhūtaḥ sattvaḥ sā ’sya mātā dvitīyā tu sarvakṛtyeṣv avalokyā | sā hy āpāyikā poṣikā saṃvardhikā ca | yadi mātari prayogaṃ kṛtvā ’nyāṃ mārayenna syād ānantaryam | amātṛprayogeṇa mārayet tathāpi na syāt | mañcatalāvalīnamātṛmāraṇaṃ cātrodāhārya dhāvakasya ca putreṇa masaka prayogeṇa piturmāraṇaṃ ca | ekena prahāreṇa mātaramanyāṃ ca mārayato dve avijñaptī bhavataḥ | vijñaptistvānantaryameva | tasya karmaṇo balīyastvāt | paramāṇusaṃcitatvād vijñaptir api dvidheti bhadantaghoṣakaḥ | anarhatsaṃjñayā ’pi arhadghāte bhavaty ānantaryam aham hanmītyāśrayāvadhāraṇāt | yaḥ pitaramarhantaṃ hiṃsyāttasyāpyekameva syād ānantaryamāśrayaikatvāt | idamavadānaṃ kathaṃ nīyate “gaccha śikhaṇḍinaṃ brūhi dve ānantarye bhavatā kṛte | yac ca pitā jīvitādvyaparopito yaccārhann” iti | dvābhyāṃ kāraṇābhyām iti vaktavyam | dvābhyāṃ vā mukhābhyāṃ paribhāṣitaḥ | kimavaśyaṃ tathāgatasyāsti kuṭuṣṭacittarudhirotpādanādānantaryam | vadhābhiprāyasya syāt |

釋曰。若從此(4)女人血成此人身。此女是其生母。於第二女(5)人。一切事中皆應問聽。何以故。此女能飮(6)此兒。及能長養教訓是非。若人於母行殺害(7)方便。誤殺餘人。無無間業。不於自母行殺(8)害方便。＊誤殺自母。亦無無間業。因子欲殺(9)方便母隱床中。父走餘處故死。此人成無間(10)業。若人行一害事。殺母及殺餘人。二無教(11)業並起。有教＊唯無間業。由此無間業力強(12)故。大徳瞿沙説。隣虚所成故。有教亦有二種。 (13)若不想是阿羅漢。殺阿羅漢。有無間業。謂(14)我今必殺。於此依止意決定故。若人殺父。父(15)是阿羅漢。此人但得一無間業。由依止一故。 (16)若爾此阿婆陀那經云何。將經云。汝去語始(17)看持。汝今造二無間業。由汝令父離命根。(18)亦令阿羅漢離命根。顯此無間業由二因縁(19)所成。故説此言。復次由此二門訶責彼人。故(20)説此言。爲決定於如來邊起惡心出血故。有(21)無間業爲不。若由殺意故有無間業。

因彼血者身生本(7)故。諸有所作應諮後母。能飮能養能長成(8)故。若於父母起殺加行誤殺餘人無無間(9)罪。於非父母起殺加行誤殺父母亦不(10)成逆。如子執杖撃父母蚊母隱在床(11)謂餘而殺。若一加行害母及餘二無表生。 (12)表唯逆罪。以無間業勢力強故。尊者妙音説(13)有二表。表是積集極微成故。若害阿羅漢(14)無阿羅漢想。於彼依止起定殺心。無簡別(15)故亦成逆罪。若有害父父是阿羅漢得一(16)逆罪。以依止一故。若爾喩説當云何通。佛(17)告始欠持。汝已造二逆。所謂害父殺阿(18)羅漢。彼顯一逆由二縁成。或以二門訶責(19)彼罪。若於佛所惡心出血。一切皆得無間(20)罪耶。要以殺心方成逆罪。

. . . . . . . . . . . . . . . .

buddhe na tāḍanecchasya

偈曰。於(22)佛打意無。

See the full verse quoted previously

.

yadi tāḍanābhitrāya utpādayenna syāt | yadyanarhati praharetsa ca prahārādūrdhvamarhan syāt

釋曰。若人＊唯有打故意出佛血。(23)則無無間業。若人於非阿羅漢行殺害事。害(24)後成阿羅漢。得無間業不。

打心出血無間(21)則無。若殺加行時彼非阿羅漢將死方得(22)阿羅漢果。能殺彼者有逆罪耶。

.

prahārān nordhvam arhati |

偈曰。害後無學無。

See the full verse quoted previously

.

syād ānantaryam iti vartate | na hi tena tatra prayogaḥ kṛtaḥ | kimānantarye prayogaṃ kṛtvā tasminn avyāvartite vairāgyaṃ phalaṃ vā na prāpnuyāt |

(25)釋曰。於此人無無間業。何以故。此殺方便不(26)於阿羅漢起故。若人已作無間方便。未轉方(27)便時。爲先得離欲及聖果不。

無。於無學(23)身無殺加行故。若造無間加行不可轉。(24)爲有離染及得聖果耶。

. .

nānantaryaprayuktasya vairāgyaphalasaṃbhavaḥ || 4.104 ||

偈曰。行無間前(28)人。無離欲及果。

頌曰(25)造逆定加行　無離染得果

.

anyakarmaphalapathaprayogaṃ tu kṛtvāryamārgotpattau na punaḥ karmapathotpattir āśrayasyātyantaṃ tadviruddhatvāt |

釋曰。若人作無間業。方便必(29)定應成。是方便時中。無離欲及得聖果。若不(248c1)定則不如。若人於餘業道。作前方便道生時。(2)得離欲及聖果。後業道不生。何以故。是今依(3)止與彼業一向相違故。

(26)論曰。無間加行若必定成中間決無離染得(27)果。餘惡業道加行中間。若聖道生業道不起。(28)依止與彼定相違故。

.

eṣām ānantaryāṇāṃ katamat mahāsāvadyam |

於五無間中何無間業(4)罪最重。

於諸惡行無間業中何(29)罪最重。於諸妙行世善業中何最大果。

.

saṃghabhede mṛṣāvādo mahāvadyatamo mataḥ |

偈曰。破僧和妄語。許最大重罪。

頌(94b1)曰(2)破僧虚誑語　於罪中最大
(3)感第一有思　世善中大果

.

yaḥ saṃghabhedanimittaṃ mṛṣāvādo dharmādharmajñasya viparyayadyotanāt sa sarveṣāṃ duścaritānāṃ mahāvadyatamaḥ | kiṃ kāraṇam | tathāgatadharmaśarīraprahāritatvāt lokānāṃ ca svargāpavargamārgāntarāyakatvāt | saṃghe hi bhinne lokasya niyāmāvakrantiphalaprāptivairāgyāsravakṣayāḥ pratibadhyante dhyānādhyayanasvādhyāyacintākarmāṇy api na pravartante sadevanāgamanuṣyaṃ jagaccākulaṃ vimanaskaṃ vartate yāvat punar na pratisaṃdhito bhavatiyasmāccāvicau kalpaṃ vipākaḥ | śeṣāṇām ānantaryāṇāṃ yathākramaṃ pañcamatṛtīyaprathamāni gurutarāṇi sarvalaghuḥ pitṛvadhaḥ | yat tarhi bhagavatā trayāṇāṃ daṇḍānāṃ manodaṇḍo mahāsāvadya uktaḥ punar mithyādṛṣṭiḥ paramavadyānām ity uktam ānantaryāṇi niyamasya saṃghabhedo mahāsāvadya uktaḥ | trīṇi karmāṇi niyamayya manodaṇdaḥ dṛṣṭīrniyamayya mithyādṛṣṭiḥ | athavā vipākavistaraṃ mahājanavyāpādanaṃ kuśalamūlasamucchedaṃ cādhikṛtya yathākramam |

釋(5)曰。了別法非法人。妄語是僧和合破。因顯翻(6)倒理故。於一切邪行是最大重罪。何以故。能(7)害諸如來法身故。能障礙世間天道及涅槃(8)道故。何以故。大衆正破時。世間入正定聚證(9)果。離欲流盡等悉皆被遮。修定讀誦一切正(10)思事並不得起。一切世間及人天。皆紛擾生(11)憂惱亂心。此事乃至僧未更和合。復次由(12)此業報。於阿毘指地獄熟具滿一劫。故言大(13)重。所餘無間業次第應知。第五第三第一爲(14)重。一切中第二最輕。若爾佛世尊説。於三種(15)治罰中。意治罰最重。復説。一切罪中邪見最(16)勝。於無間業中定判破僧爲最重罪。此言云(17)何。若約無間一劫果報。無勝破僧妄語。若決(18)判三業。意治罰最重。餘治罰隨此故。若決判(19)諸見邪見最重。非撥彼境界故。復次依大果(20)報。依殺害多衆生。依斷除善根。故説此言。次(21)第應知。

(4)論曰。雖了法非法。爲欲破僧而起虚誑語(5)顛倒顯示。此無間中爲最大罪。由此傷毀(6)佛法身故。障世生天解脱道故。謂僧已破(7)乃至未合。一切世間入聖得果離染盡漏(8)皆悉被遮。習定温誦思等業息。大千世界法(9)輪不轉。天人龍等身心擾亂故招無間一劫(10)異熟。由此破僧罪爲最重。餘無間罪如其(11)次第第五三一後後漸輕。第二最輕。恩等少(12)故。若爾何故三罰業中。佛説意罰爲最大(13)罪。又説罪中邪見最大。據五無間説破僧(14)重。約三罰業説意罪大。就五僻見説邪見(15)重。或依大果害多有情斷諸善根。如次説(16)重。

. . . . . . . .

sucaritānāṃ punaḥ katamat mahāphalatamam |

於善行中何善行果報最大。

.

bhavāgracetanā loke mahāphalatamā śubhe || 4.105 ||

偈曰。世(22)有頂故意善中最大果。

See the full verse quoted previously

.

kuśale punaḥ karmaṇi bhavāgracetanā sarveṣāṃ mahāphalatamā | tasyā aśītikalpasahasrāṇyatipraśānto vipākaḥ | vipākaphalaṃ cādhikṛtyaitad uktam | visaṃyogaphalaṃ tvadhikṛtya vajropamasamādhicetanā sarveṣāṃ mahāphalā sarvasamyojanaparyādānaphalatvāt | ata eva loka ity uktam |

釋曰。於善業中非想(23)非非想故意果報最大。何以故。於八萬大劫(24)微妙寂靜。是其果報故。此言約果報果説。若(25)約相離果。金剛三摩提故意。於一切中爲最(26)大果。一切結滅盡爲果故。是故説於世間爲(27)由無間業於地獄得無間生。

感第一有異熟果思。於世善中爲最大(17)果。感八萬大劫極靜異熟故。約異熟果故(18)説此言。據離繋果則金剛喩定相應思能(19)得大果。諸結永斷爲此果故。爲簡此故説(20)世善言。

. . . . .

kim ānantaryair evāvaśyaṃ narakeṣūpapadyate | ānantaryasabhāgairapyavaśyam upapadyate | natvanantaramevetyapare | katamāni tānītyāha

爲亦由無間同(28)類。由二種。有餘師説。＊唯由無間業必定得(29)無間生。由同類不定。何者爲無間同類。

爲唯無間罪定生地獄。諸無間同類(21)亦定生彼。有餘師説。非無間生。同類者何。

. .

dūṣaṇaṃ māturarhantyā niyatisthasya māraṇam |
bodhisattvasya śaikṣasya saṃghāyadvārahārikā || 4.106 ||
ānantaryasabhāgāni pañcamaṃ stūpabhedanam |

偈曰。(249a1)汚母阿羅漢。殺定地菩薩。及有學聖人。奪僧(2)和合縁。是無間同類。五破佛支提。

(22)頌曰(23)汚母無學尼　殺住定菩薩
(24)及有學聖者　奪僧和合縁
(25)破壞窣堵波　是無間同類

.

etāni pañca pañcānām ānantaryāṇāṃ yathākramam sabhāgāni | yadi mātaram arhantīṃ dūṣayaty abrahmacaryakaraṇāt niyatipatītaṃ bodhisattvaṃ mārayati śaikṣaṃ mārayati saṃghasya sukhāya dvārikaṃ harati stūpabhedaṃ karoti | anyad api tu karma savipākaṃ triṣu kāleṣv atyarthaṃ vighnayati | katameṣu trisu |

釋曰。如此(3)五業與五無間業。應知次第同類。若人汚壞(4)自母阿羅漢。由行非梵行故。若人殺至住定(5)地菩薩。若殺有學聖人。若奪大衆和合因縁。(6)若起佛支提想。破佛藪斗波。此業説名無間(7)同類。有餘業若有果報。於三時中最急起障。 (8)何者三時。

(26)論曰。如是五種隨其次第是五無間同類(27)業體。謂有於母阿羅漢尼行極汚染謂非(28)梵行。或有殺害住定菩薩。或殺學聖者。或(29)奪僧合縁。或破窣堵波。是五逆同類。有異(94c1)熟業於三時中極能爲障。言三時者。

. . . .

kṣāntyanāgāmitārhattvaprāptau karmātivighnakṛt || 4.107 ||

偈曰。忍那含羅漢。位中業起障。

頌曰(2)將得忍不還　無學業爲障

.

mūrdhabhyaḥ kṣāntimākirata āpāyikāni karmāṇi vighnāyopatiṣṭhante | tadvipākabhūmyatikramāt | yathā puruṣasya deśatyāgaṃ kurvato dhanikā upatiṣṭhante | anāgāmiphalaṃ prāpnuvataḥ kāmāvacarāṇi vighnāyopatiṣṭhante tathaiva sthāpayitvā dṛṣṭadharmavedanīyaṃ karma | arhattvaṃ prāpnuvato rūpārūpyāvacarāṇi tathaiva | yad uktaṃ “bodhisattvasya māraṇam” iti

釋(9)曰。若人從頂思想忍。是時一切引惡道果報(10)業。悉起爲障。由應過彼果報地故。譬如有人(11)應捨離自國土。一切債主皆起諸業亦爾。若(12)人應至阿那含果。一切欲界雜業。悉起爲(13)障。＊唯除現報業。若人應至阿羅漢果。一切色(14)界無色界業。悉起爲障。於前已説。若人殺定(15)地菩薩。

(3)論曰。若從頂位將得忍時感惡趣業皆極(4)爲障。以忍超彼異熟地故。如人將離本(5)所居國一切債主皆極爲障。若有將得不(6)還果時。欲界繋業皆極爲障。唯除隨順現(7)法受業。若有將得無學果時。色無色業皆(8)極爲障。亦除順現。二喩如前。如上所言住(9)定菩薩

. . . . . .

bodhisattvaḥ kuto yāvat

偈曰。菩薩從何位。

爲從何位得住定名。

.

kuta upādāya bodhisattvo vaktavyaḥ |

釋曰。取何位應説(16)此是菩薩。

彼復於何説(10)名爲定。

.

yato lakṣaṇa karmakṛt |

偈曰。從作相業時。

頌曰(11)從修妙相業　菩薩得定名
(12)生善趣貴家　具男念堅故

.

yataḥ prabhṛti lakṣaṇavipākāni karmāṇy ārabhate kartuṃ sa hi tadānīṃ niyatipatito bhavati | kathaṃ kṛtvā | sa hi tasmāt kālāt prabhṛti nityaṃ bhavati |

釋曰。從修行能(17)感三十二相八十隨相果報業時。何以故。此(18)人於此時中。已入菩薩正定位。云何如此。此(19)人從此時。向後恒爾。

(13)論曰。從修能感妙三十二大丈夫相異熟(14)果業。菩薩方得立住定名。以從此時乃至(15)成佛常生善趣及貴家等。

. .

sugatiḥ kulajo ’vyakṣaḥ pumān jātismaro ’nivṛt || 4.108 ||

偈曰。善道貴家具。男憶(20)宿不退。

See the full verse quoted previously

.

praśastā gatirasyeti sugatirdevamanuṣyopapatteḥ | tasyāṃ ca sugatau kṣatriyabrāhmaṇagṛhapatimahāśālakulajo bhavati nānyaḥ kulīnaḥ | vikalānyakṣāṇyasyeti vyakṣaḥ | na vyakṣo ’vyakṣaḥ avikalendriyaḥ ity arthaḥ | puruṣa eva na strī kuta eva śaṇḍhādiḥ | jātismaraś ca bhavati | sarvasyāṃ jātau nivartata iti nivṛt | na nivṛdanivṛt | anivartaka ity arthaḥ | sattvahitārthaṃ sarvaduḥkhaprakāraiḥ sarvasattvavipratipattibhiś cākheditatvāt | yattalloka ucyate “apaṇakrīto dāsa” iti | bodhisattvās te te hi mahātmānaḥ sarvasaṃpatprakarṣaviśeṣaprāptā api santo niṣkāraṇakaruṇāpāratantryāt sarvasattveṣu caṇḍālakumārakasadṛśam ātmānaṃ nirmānatayā vyavasthāpya sattvebhyaḥ sarvakadarthānāṃ soḍhāro bhavanti sarvaśramayantraṇānāṃ codvoḍhāraḥ | yaccaitallakṣaṇavipākaṃ karmetyuktam |

釋曰。善道者。最勝可讃故名善道。由(21)生於人天道中故。復於善道中。生刹帝利種(22)姓。婆羅門種姓。大長者種姓。於中生摩訶婆(23)羅家。 See the next record 此人已生貴家。有貴家人具根。有不具(24)根。此根有二種。謂色根法根。若不具此。是從(25)明向闇。若具此。是從明向明。恒得丈夫身。非(26)女人身。何況作黄門等。此人憶一切生中一(27)切宿住事。由聞思二慧圓滿故。於安樂利益(28)衆生事中。由一切苦品類。由一切他違逆惡(29)事不厭極故。是世間所説。非直買得陀婆。 (249b1)應知是菩薩。何以故。是諸大士。已至一切勝(2)徳最上上品位。無餘因縁。＊唯由繋屬大悲(3)故。於一切衆生。安立自身。似彼僕使。由無(4)憍慢故。於一切衆生。能忍受一切最難求。欲(5)恒荷負一切苦行事。由礙他故。不立自事。是(6)故説非直買得是所説。能感相果報業者。

生善趣者。謂生(16)人天。趣妙可稱故名善趣。於善趣内常生(17)貴家。謂婆羅門或刹帝利巨富長者大婆(18)羅家。 See the next record 於貴家中根有具缺。然彼菩薩恒(19)具勝根。恒受男身尚不爲女。何況有受(20)扇搋等身。生生常能憶念宿命。所作善事常(21)無退屈。謂於利樂有情事中。衆苦逼身皆(22)能堪忍。雖他種種惡行違逆。而彼菩薩心無(23)厭倦。如世傳有無價馱娑。當知此言目(24)彼菩薩。由彼大士雖已成就一切殊勝圓滿(25)功徳。而由久習無縁大悲任運恒時繋屬(26)他故。普於一切有情類中。以無慢心皆攝(27)同己。或常觀己如彼僕使。故於一切難求(28)事中皆能堪忍。及於一切勞迫事中皆能荷(29)負。修妙相業其相云何。

. . . . . . . . . .

jambūdvīpe pumāneva saṃmukhaṃ buddhacetanaḥ |
cintāmayaṃ kalpaśate śeṣa ākṣipate hi tat || 4.109 ||

偈(7)曰。剡浮洲丈夫。對佛佛故意。思慧類百劫。於(8)餘得引此。

頌曰(95a1)　　　　贍部男對佛　佛思思所成
(2)餘百劫方修　各百福嚴飾

.

jambūdvīpa eva bodhisattvo lakṣaṇavipākaṃ karmākṣipati | nānyatra | jāmbūdvīpakānāṃ tīkṣṇabuddhitvāt | puruṣa eva na strī | saṃmukhībhūta eva śāstari buddhālambanayaiva cetanayā cintāmayaṃ tatkarma na śrutamayaṃ na bhāvanāmayam | kalpaśate ca śeṣa ākṣipati na bahubhavesu | bhagavatā tu śākyamuninottaptavīryatayā nava kalpā apāvartitā ekanavatyā kalpairākṣiptam | ata eva cokta “mito ’haṃ grāmaṇīrekanavataṃ kalpamupādāya na samanusmarāmi nābhijānāmi yad ekakulam api pakṣabhikṣāpradānahetoḥ kṣataṃ vā syād upahataṃ veti” | tataḥ prabhṛti prakṛtijātismaratvāt prathamakalpāsaṃkhyeyaniryāta eva bodhisattva etāṃś caturo doṣān vyāvartayati dvau ca guṇo pratilabhata iti pūrvācāryāḥ | teṣāṃ ca lakṣaṇānām

釋曰。＊唯於剡浮洲菩薩修引相報(9)業。非餘洲何以故。剡浮洲人。智根最利故。 (10)唯丈夫非女人。過女人位故。此修於何時。(11)大師在現前時。由縁佛爲境故意故。此業(12)思慧爲類。非聞修慧。於餘時謂百大劫量。非(13)於多餘。一切佛皆爾。＊唯釋迦牟尼世尊。正(14)勤最熾盛故。能超九劫。於九十一劫引所餘(15)相業。是故如來説。土主我從此生前所經九(16)十一劫。不憶不見。昔時於一家生中。因施一(17)熟食。有間有損。何況大事。從此時自性念宿(18)住故。已出初阿僧祇。菩薩除滅四種過失。恒(19)得二種最勝徳。宿舊師説如此。於菩薩諸相(20)中。

(3)論曰。菩薩要在贍部洲中方能造修引妙(4)相業。此洲覺慧最明利故。唯是男子非女等(5)身。爾時已超女等位故。唯現對佛。縁佛起(6)思是思所成。非聞修類。唯餘百劫造修非(7)多。諸佛因中法應如是。唯薄伽梵釋迦牟(8)尼。精進熾然能超九劫。九十一劫妙相業成。 (9)是故如來告聚落主。我憶九十一劫以來。(10)不見一家因施我食有少傷損。唯成大(11)利。從此自性恒憶宿生。是故但言九十一(12)劫。宿舊師説。菩薩出初無數劫來。離四過(13)失得二功徳。如前所辯。一一妙相百福莊(14)嚴。

. . . . . . . . .

ekaikaṃ puṇyaśatajam

偈曰。一一百福生。

See the full verse quoted previously

.

kiṃ puṇyasya parimāṇam | saṃnikṛṣṭabodhisattvaṃ sthāpayitvā yāvat sarvasattvānāṃ bhogaphalam ity eke | yāvat sarvasattvānāṃ karmādhipatyena trisāhasramahāsāhasrako loko ’bhinivartata ity apare | buddhā eva ca tatparimāṇajñā ity apare | atha bodhisattvabhūto bhagavān kiyato buddhān paryupāsayāmāsa | pratheme kalpāsaṃkhyeye pañcasaptatisahasrāṇi dvitīye ṣaṭsaptatiṃ tṛtīye saptasaptatim |

釋曰。此福量云何。除(21)近行菩薩。一切十方衆生。能感富樂業爲量。(22)餘師説如此。如衆生業増上縁。能感三千大(23)千世界生。如此量。毘婆沙師説如此。有餘師(24)説。＊唯諸佛能知此業數量。復次今世尊。昔(25)在菩薩位中。事幾諸佛。於初阿僧祇事七十(26)五千佛。於第二阿僧祇事七十六千佛。於第(27)三阿僧祇事七十七千佛。

何等名爲一一福量。有説。唯除近佛菩(15)薩所餘一切有情所修富樂果業名一福量。 (16)有説。世界將欲成時。一切有情感大千土(17)業増上力爲一福量。有説。此量唯佛乃知。今(18)我大師昔菩薩位於三無數劫供養幾佛耶。 (19)頌曰(20)於三無數劫　各供養七萬
(21)又如次供養　五六七千佛(22)論曰。初無數劫中供養七萬五千佛。次無數(23)劫中供養七萬六千佛。後無數劫中供養七(24)萬七千佛。

. . . . . .

atha kasya kalpāsaṃkhyeyasyānte katamo buddha āsīt | pratilomānukrameṇa yathākramam |

一一阿僧祇最後(28)時。何佛世尊出。由逆時應知次第。

三無數劫一一滿時。及初發心各(25)逢何佛。 See the next commentary of the following verse

. .

asaṃkhyeyatrayāntyajāḥ |
vipaśyī dīpakṛdratnaśikhī

偈曰。三僧(29)祇後出。毘婆尸燃燈。寶光。

頌曰(26)三無數劫滿　逆次逢勝觀
(27)然燈寶髻佛　初釋迦牟尼

.

ratnaśikhini samyaksaṃbuddhe prathamo ’saṃkhyeyaḥ samāptaḥ | dīpaṅkare bhagavati dvitīyaḥ | vipaśyini tathāgate tṛtīyaḥ | sarveṣāṃ tu teṣāṃ

釋曰。於剌那尸棄(249c1)佛世尊。第一阿僧祇究竟。於燃燈佛世尊。第(2)二阿僧祇究竟。於毘婆尸佛世尊。第三阿僧(3)祇究竟。於一切佛。

(28)論曰。言逆次者。自後向前。謂於第三無數(29)劫滿所逢事佛名爲勝觀。第二劫滿所(95b1)逢事佛名曰然燈。第一劫滿所逢事佛名(2)爲寶髻。 See the previous record

. .

śākyamuniḥ purā || 4.110 ||

偈曰。先釋迦。

See the full verse quoted previously

.

śākyamunir nāma samyaksaṃbuddhaḥ pūrvaṃ vabhūva | yatra bhagavatā bodhisattvabhūtenādyaṃ praṇidhānaṃ kṛtam evaṃprakāra evāhaṃ buddho bhaveyam iti no ’py evaṃ kaliyuga evotpannavān āryavat tasyāpy evaṃ varṣasahasrāntaṃ śāsanaṃ babhūva |

釋曰。有佛(4)世尊。號釋迦牟尼。昔已出世。於此世尊所。今(5)佛世尊求修菩薩行。初發菩提願。願我成佛。(6)皆同如此相。昔時世尊。如今末世時生。乃至(7)世尊正法住＊唯一千年内。

最初發心位逢釋迦牟尼。謂我世尊(3)昔菩薩位最初逢一佛號釋迦牟尼。遂對(4)其前發弘誓願。願我當作佛一如今世尊。(5)彼佛亦於末劫出世。滅後正法亦住千年。故(6)今如來一一同彼。

. .

atha kasyām avasthāyāṃ bodhisattvaḥ kāṃ pāramitāṃ paripūrayate |

菩薩在於何位。圓(8)滿何波羅蜜。

我釋迦菩薩於何位中(7)何波羅蜜多修習圓滿。

.

sarvatra sarvaṃ dadataḥ kāruṇyāddānapūraṇam |

偈曰。遍處施一切。由大悲施滿。

頌曰(8)但由悲普施　被折身無忿
(9)讃歎底沙佛　次無上菩提
(10)六波羅蜜多　於如是四位
(11)一二又一二　如次修圓滿

.

yadā sarvasmai sarvaṃ dadāti ā akṣṇaḥ ā majjāyāḥ kāruṇyānnābhyudayaviśeṣaṃ lipsamānaḥ iyatā dānapāramitā paripūrṇā bhavati |

(9)釋曰。是時於一切衆生。平等一切所應施類。(10)若施財乃至眼及骨髓。若施法無師祕密。若(11)施無畏現在未來二世救濟。＊唯有大悲無所(12)求。爲由此量施波羅蜜得圓滿。

(12)論曰。若時菩薩普於一切能施一切乃至眼(13)髓。所行惠捨但由悲心。非自希求勝生差(14)別。齊此布施波羅蜜多修習圓滿。

.

aṅgacchede ’pyakopāttu rāgiṇaḥ kṣāntiśīlayoḥ || 4.111 ||

偈曰。分斫身(13)無怪。有欲戒忍成。

See the full verse quoted previously

.

yadā ’yamavītarāgo ’pi cchidyamāneṣv aṅgeṣu nālpam api kupyati tadā ’sya kṣāntiśīlapāramite paripūrṇe bhavataḥ |

釋曰。若是時菩薩未得離(14)欲法。若被斬斫身分分斷。於自他無愛憎故。(15)最輕怪心亦不起。是時戒忍波羅蜜二倶圓(16)滿。

若時菩薩(15)被析身支。雖未離欲貪而心無少忿。齊(16)此戒忍波羅蜜多修習圓滿。

.

tiṣyastotreṇa vīryasya

偈曰。讃底沙精進。

See the full verse quoted previously

.

tiṣyaṃ tathāgataratnaguhāyāṃ tejodhātusamāpannadṛṣṭyā bhagavān bodhisattvabhūta ekena pādena sthitvā sapta divasān stutavān ekagāthayā

釋曰。昔有如來號底(17)沙。於寶山巖中入火界定。令佛世尊昔在菩(18)薩位。以別意行遇見此如來。一脚著地一脚(19)未下。於七日七夜。誦一偈讃歎已方坐。

若時菩薩勇猛(17)精進因行。遇見底沙如來坐寶龕中入火(18)界定威光赫奕特異於常。專誠瞻仰忘下(19)一足。經七晝夜無怠。淨心以妙伽他讃彼(20)佛曰

.

“na divi bhuvi vā nāsmin loke na vaiśravaṇālaye |
na marubhavane divye sthāne na dikṣu vidikṣu vā || caratu vasudhāṃ sphītāṃ kṛtsnāṃ saparvatakānanām | puruṣavṛṣabhastvattulyo ’nyo mahāśramaṇaḥ kuta” iti ||

偈(20)曰(21)地天梵靜處皆無　三世十方未曾有
(22)遍行尋此地山林　何人等尊由三徳

(21)天地此界多聞室　逝宮天處十方無
(22)丈夫牛王大沙門　尋地山林遍無等

.

tadā kila vīryapāramitā paripūrṇā nava ca kalpāḥ pratyudāvartitāḥ |

(23)是時精進波羅蜜已圓滿。九大劫已超究竟。

(23)如是讃已便超九劫。齊此精進波羅蜜多(24)修習圓滿。

.

dhīsamādhyor anantaram |

(24)偈曰。定慧覺無間。

See the full verse quoted previously

.

bodheḥ pūrvasamanantaraṃ dhyānaprajñāpāramitayoḥ paripūrirvajropamasamādhau svasyāḥ saṃpadaḥ pāragamanāt pāramitāḥ |

釋曰。先無上菩提。持訶那(25)波羅蜜。般若波羅蜜已圓滿。於金剛三摩提(26)位。此六云何名波羅蜜多。由至自圓徳際故。(27)復次波羅摩者。謂菩薩最上品故。是彼正行。(28)名波羅美眠履反是彼正行聚。名波羅美多。互(29)不相離故。

若時菩薩處金剛座將登無上(25)正等菩提。次無上覺前住金剛喩定。齊此(26)定慧波羅蜜多修習圓滿。能到自所往圓徳(27)彼岸。故此六名曰波羅蜜多。

.

sūtra uktaṃ “trīṇi puṇyakriyāvastūni | dānamayaṃ puṇyakriyāvastu śīlamayaṃ bhāvanāmayam” iti | kathametattrayaṃ puṇyakriyāvastu |

經中説有三福業類。一施性福業(250a1)類。二戒性福業類。三修性福業類。此三云何(2)名福業類

契經説。有三(28)福業事。一施類福業事。二戒類福業事。三修(29)類福業事。此云何立福業事名。

. . .

puṇyaṃ kriyā ’tha tadvastu trayaṃ karmapathā yathā || 4.112 ||

偈曰。福業福業類。此三如業道。

頌曰(95c1)　　　　施戒修三類　各隨其所應
(2)受福業事名　差別如業道

.

puṇyam apy etat trayaṃ kriyā ’pi vastv api yathāyogam iti puṇyakriyāvastu | tadyathā karma ca te panthānaś ca panthāna eva ca karmaṇa iti karmaṃpathā uktāḥ | tatra dānamaye tāvat puṇyakriyāvastuni kāyavākkarma tridhā bhavati | tatsamutthāpikā cetanā puṇyaṃ ca kriyā ca | tatsahabhuvo dharmāḥ puṇyameva | śīlamayaṃ tu kāyavākkarmaiveti tridhā bhavati | bhāvanāmayo maitrī puṇyaṃ ca puṇyakriyāyāś ca vastu | tatsaṃprayuktāyāścetanāyā maitrīmukhenābhisaṃskaraṇāt tatsahabhuvaścetanā śīlaṃ ca puṇyaṃ ca kriyā ca | anye tatsahabhuvaḥ puṇyameva puṇyasya vā kāraṇaṃ puṇyakriyā puṇyaprayogastasyā etāni trīṇi vastūni | eṣāṃ saṃpādanārthaṃ puṇyaprayogārambhāditi | kuśalacetanāparamārthena puṇyakriyā | tasyā etāni vastūnītyapare |

釋(3)曰。此施等三。亦福亦業亦類。如應次第。譬如(4)業道。彼亦業亦道。但業家道非業。故説業道。 (5)此三亦爾。於施性福業類中。身口業有三種。 (6)能發起故。意有二。亦福亦業。餘諸法共彼倶(7)起。但福非業非類。於戒性中但身口業故＊唯(8)有三種。於修性中慈無量修。但福亦是福業(9)類。與此相應故意。由慈門所生起故。與此觀(10)倶起故。意及戒亦福亦業。所餘信等相應法。(11)但福非餘。復次造作福名福業。謂福前分行。(12)此三是前分依止類。爲成就此三。是故作福 (13)眞實福業＊唯是故意。此三是故意所縁福業(14)類。餘師説如此。

(3)論曰。三類皆福。或業或事。隨其所應如業(4)道説。謂如分別十業道中有業亦道有道(5)非業。此中有福亦業亦事。有福業非事。有(6)福事非業。有唯是福非業非事。且施類中(7)身語二業具福業事三種義名。彼等起思唯(8)名福業。思倶有法唯受福名。戒類既唯身語(9)業性故。皆具受福業事名。修類中慈唯名福(10)事。業之事故。慈相應思以慈爲門。而造作(11)故。慈倶思戒唯名福業。餘倶有法唯受福(12)名。或福業名顯作福義。謂福加行事顯所依。(13)謂施戒修是福業之事。爲成彼三起福加(14)行故。有説。唯思是眞福業。福業之事謂施戒(15)修。以三爲門福業轉故。

. . . . . . . . . . .

kim idaṃ dānaṃ nāma | yad api dīyate daddānam | iha tu

施者是何法。或説所施名施。(15)此三中

何法名施。施招何(16)果。

.

dīyate yena taddānaṃ

偈曰。由此施是施。

頌曰(17)由此捨名施　謂爲供爲益
(18)身語及能發　此招大富果

.

bhavati sma | rāgādibhir api dīyate | na cātra tadiṣṭam | ato viśeṣaṇārthamāha

釋曰。若由此因施(16)事得成。説此因爲施。由怖畏求得愛欲等。施(17)事亦成。此中不許彼爲施因。爲簡別彼故説(18)此言。

(19)論曰。雖所捨物亦得施名。而於此中捨具(20)名施。謂由此具捨事得成故。捨所由是眞(21)施體。或由怖畏希求貪等捨事亦成。非此(22)意説。簡彼故説爲供益言。

.

pūjānugrahakāmyayā |

偈曰。欲供養利意。

See the full verse quoted previously

.

pareṣāṃ pūjānugrahakāmatābhyāṃ yena dīyate | kiṃ punas tatsyādyena dīyate |

釋曰。於他由欲作供(19)養及利益事故施。是故此二是施因。若爾則(20)施但因非業。雖然若正由此法起故施得成。(21)此正是施。此法何相。

謂爲於他供養(23)饒益而有所捨。此具名施。具名何謂。

.

kāyavākkarma sotthānaṃ

偈曰。身口及縁起。

See the full verse quoted previously

.

kiṃ punas tadutthānam | yena kalāpena tadutthāpyate | āha cātra

釋曰。(22)縁起是何法。是法聚能生起身口業。此名(23)縁起。此中説偈

謂身(24)語業及此能發。能發謂何。謂無貪倶能起(25)此聚。如有

.

śubhena manasā dravyaṃ svaṃ dadāti yadā pumān |
tat kṣaṇaṃ kuśalāḥ skandhāḥ dānamityabhidhīyate ||” iti |

(24)慧人由善心　若捨財於他
(25)此刹那善陰　説此名施業

頌曰(26)若人以淨心　輟己而行施
(27)此刹那善蘊　總立以施名

.

mahābhogyaphalaṃ ca tat || 4.113 ||

(26)偈曰。此大富爲果。

See the full verse quoted previously

.

tac caitaddānamayaṃ puṇyakriyāvastu mahābhogyaphalam | svabhāve caiṣa mayaḍveditavyaḥ | tadyathā tṛṇamayaṃ gṛhaṃ parṇamayaṃ bhājanam iti | tat khalv etaddānaṃ

釋曰。是施性福業類。能得(27)大富樂果報。此施復何爲。

(28)應知如是施類福業事。能招當現大財富(29)爲果。言施類福者。顯施爲體義。如葉類(96a1)器草類舍等。戒修類言准此應釋。爲何所(2)益而行施耶。

. .

svaparārthobhayārthāya nobhayārthāya dīyate |

偈曰。爲利自他二。(28)不爲二故施。

頌曰(3)爲益自他倶　不爲二行施

.

tatra yadavītarāgaḥ āryaḥ pṛthagjano vā vītarāgaś caitye dānaṃ dadāti tadasyātmana evārthāya | pareṣāṃ tenānugrahābhāvāt | yadāryo vītarāgaḥ parasattvebhyo dānaṃ dadāti sthāpayitvā dṛṣṭadharmavedanīyaṃ tatra dānaṃ pareṣām arthāya | tena teṣām anugrahāt | nātmano ’rthāya | tadvipākabhūmeratyantasamatikrāntatvāt | yadavītarāgaḥ pṛthagjano vā vītarāgaḥ parasattvebhyo dadāti taddānam ubhayeṣām arthāya | yadāryo vītarāgaś caitye dadāti sthāpayitvā dṛṣṭadharmavedanīyaṃ taddānamubhayeṣāṃ nārthāya | taddhi kevalaṃ gauravaṃ kṛtjñābhyāṃ dīyate | sāmānyena dānaṃ mahābhogyaphalamuktam |

釋曰。此中若未離欲聖人。及未(29)離欲凡夫。於支提施物。此施＊唯利益自身。(250b1)不爲利他。他由此無利益故若已離欲聖人。(2)以物施他衆生。除現報業。此施但爲利他。他(3)由此得利益故。不爲自身。此業果報地。永已(4)過故。若未離欲聖人。及未離欲凡夫。以物施(5)他衆生。此施爲二利。謂自他。若已離欲聖(6)人。於支提施物。除現報業。此業不爲二利。謂(7)自他。此施＊唯爲恭敬知恩故施。若約通義(8)説。此施以大富樂爲果報。

(4)論曰。此中一切未離欲貪及離欲貪諸異生(5)類。持己所有奉施制多。此施名爲唯爲自(6)益非他。由此有獲益故。若諸聖者已離(7)欲貪。施諸有情除順現受。此施名曰唯爲(8)益他。以他由此獲饒益故。非爲自益。超(9)果地故。若彼一切未離欲貪及離欲貪諸(10)異生類。持己所有施諸有情。此施名爲爲(11)二倶益。若彼聖者已離欲貪。奉施制多除(12)順現受。此施名曰不爲益二。以此唯爲恭(13)敬報恩。前已總明施招大富。今次當辯施(14)果別因。

. . . . . . . . .

tadviśeṣaḥ punar dātṛvastukṣetraviśeṣataḥ || 4.114 ||

偈曰。勝別由能(9)施。施類由勝故。

頌曰(15)由主財田異　故施果差別

.

tatra tāvat

釋曰。此中能施勝者。

(16)論曰。施有差別由三種因。謂主財田有差(17)別故。施差別故果有差別。且由施主差別(18)云何。

.

dātā viśiṣṭaḥ śraddhādyaiḥ

偈曰。(10)由信等人勝。

頌曰(19)主異由信等　行敬重等施
(20)得尊重廣愛　應時難奪果

.

śraddhāśīlaśrutādiguṇayukto dātā viśiṣṭo bhavati | tasya taddānadātṛviśeṣeṇa phaladānaṃ prativiśiṣyate | sa ca tādṛśo dātā

釋曰。由信戒聞等徳相應故爲(11)勝。此人所行施。由施主有勝徳。於與果最(12)勝。若施主有如此徳。

(21)論曰。由施主成信戒聞等差別功徳故名(22)主異。由主異故施成差別。由施差別與果(23)有異。諸有施主具如是徳。

. . .

satkṛtyādi dadāti

偈曰。以敬重等施。

See the full verse quoted previously

.

satkṛtya svahastaṃ kāle parānupahatya dadāti |

釋(13)曰。若敬重心行施。自手行施。應時行施。不損(14)惱行施。

能如法行敬(24)重等四施。如次便得尊重等四果。謂若施(25)主行敬重施。便感常爲他所尊重。若自手(26)施。便能感得於廣大財愛樂受用。若應時施(27)感應時財。所須應時不過時故。若無損(28)施

.

ataḥ |
satkārodārarucitā kālānācchedyalābhitā || 4.115 ||

是故偈曰。得尊重大樂。應時及難奪。

See the full verse quoted previously

.

ato ’sya dātustattādṛśaṃ dānaṃ dattvā yathākramaṃ catvāro viśeṣā bhavanti | satkāralābhī bhavati | udāreṣu ca bhogeṣu ruciṃ labhate | kālelna ca bhogān labhate nātikrāntikālena | anācchedyāṃś ca bhogān labhate | nāsya bhogāḥ parairācchādyante nāpy agnyādibhir vināśyante | uktaṃ yathā dātā viśiṣyate tadviśeṣāc ca dānaviśeṣaḥ |

(15)釋曰。若施主能行四徳施。次第得四種可愛(16)勝果。謂得他恭敬尊重。於大勝可愛塵起受(17)用意樂。應受用時即得財物。不過受用時。 (18)所得財物不可侵奪。謂怨親水火等。説施主(19)勝徳義已。由施主有勝徳故。施有勝類。

See the previous commentary which is the two records back See the previous commentary which is the three records back See the previous commentary which is the four records back See the previous commentary which is the five records back 便感資財。不爲他侵及火等壞。

. . . . . . .

atha vastu kathaṃ viśiṣyate |

復次(20)所施物有勝徳云何。

由所施(29)財差別云何。

.

varṇādisampadā vastu

偈曰。色等徳物勝。

頌曰(96b1)　　　　財異由色等　得妙色好名
(2)衆愛柔軟身　有隨時樂觸

.

viśiṣṭam iti vartate | yadi yaddīyate dadvarṇagandharasasparśānām anyatamena_ api saṃpannaṃ bhavati | evaṃ vastu viśiṣyate | tādṛśaṃ vastu dattvā kiṃ bhavati | yathākramam

釋曰。(21)若所施物色香味觸等徳隨一相應。此物由(22)此徳勝若施如此有徳物此施何。有次第應(23)知。

(3)論曰。由所施財或闕或具色香味觸。如次(4)便得或闕或具妙色等果。

. . .

surūpatvaṃ yaśasvi vā |
priyatā sukumārartusukhasparśāṅtā tataḥ || 4.116 ||

偈曰。妙色好名聞。可愛相軟滑。隨時樂觸(24)身。

See the full verse quoted previously

.

varṇasampannaṃ dattvā surūpo bhavati | gandhasaṃpannaṃ dattvā yaśasvī bhavati | gandhavadyaśaso dikṣu vidhāraṇāt | rasasaṃpannaṃ dattvā priyo bhavati | rasa iva svāduḥ | sparśasaṃpannaṃ dattvā sukumārāṅgāś ca bhavati ṛtusukhasparśāni cāsyāṅgāni bhavanti yathā strīratnasya |

釋曰。若施有色徳物。得端正可愛色報。若(25)施有香徳物得大好名聞。如香於四方名聞(26)遍覆。若施有味徳物。得報如美味。爲一切世(27)間所愛。若施有觸徳物。得柔軟細滑身。復得(28)隨時安樂觸身。譬如寶女身田。

謂所施財色具足(5)故便感妙色。香具足故便感好名。如香芬(6)馥遍諸方故。味具足故便感衆愛。如味美(7)妙衆所愛故。觸具足故感柔軟身及有隨(8)時生樂受觸。如女寶等。果有減者由因闕(9)故。如是亦由具色香等故名財異。由財(10)異故。施體及果皆有差別。

. . . .

atha kṣetraṃ kathaṃ viśipyate |

何徳爲勝。

由所施田差別(11)云何。

.

gatiduḥkhopakāritvaguṇaiḥ kṣetraṃ viśiṣyate |

偈(29)曰。由道苦恩徳。施田有勝徳。

頌曰(12)田異由趣苦　恩徳有差別

.

gativiśeṣā tāvad viśiṣyate | tathā hy uktaṃ bhagavatā “tiryagyonigatāya dānaṃ dattvā śataguṇo vipākaḥ pratikāṅkṣitavyaḥ | duḥśīlāya manuṣyabhūtāya dānaṃ dattvā sahasraguṇa” iti | duḥkhaviśeṣā dviśiṣyate | tathā hy aupadhikeṣu puṇyakriyāvastuṣu | glāne dānaṃ glānopasthāpake dānam | śītalikādiṣu ca dānam uktvoktame” bhiḥ saptabhiḥ auṣadhikaiḥ puṇyakriyāvastubhiḥ samanvāgatasya śrāddhasya kulaputrasya vā kuladuhiturvā na labhyaṃ puṇyānāṃ pramāṇam udgrahītum iti” | upakāritvaviśeṣād yathā mātāpitror anyeṣāṃ copakāriṇām ṛṣyamṛgajātakādyudāharaṇāt | guṇaviśeṣādyathā” śīlavate dattvā śatasahasraguṇo vipāka” ity evam ādi | sarveṣāṃ tu dānānām

釋曰。如世尊(250c1)説。若施物於畜生。應受百倍果報。若施物於(2)人道破戒衆生。應受千倍果報。由苦差別。田(3)有勝徳者。如有攝福業類中説。一於病人行(4)施。二於看治病人行施。三於寒時行施。説如(5)此等施。復説。若與此有攝七種福業類相應。(6)有信善男子善女人。所得福徳不可校量。 See the previous record See the previous record 由(7)恩差別田有勝徳者。如父母及餘有恩人。譬(8)如熊鹿本生經説。由徳差別田有勝徳者。如(9)經言。若施物於有戒人。應受百千倍果報。如(10)此等。於一切施中。

(13)論曰。由所施田趣苦恩徳各有差別故名(14)田異。由田異故施果有殊。由趣別者。如(15)世尊説。若施傍生受百倍果。施犯戒人受(16)千倍果。由苦別者。如七有依福業事中先(17)説應施客行病侍園林常食及寒風熱隨時(18)食等。復説。若有具足淨信男子女人成此(19)所説七種有依福業事者。所獲福徳不可(20)取量。 See the previous record See the previous record 由恩別者。如父母師及餘有恩。如(21)熊鹿等本生經説諸有恩類。由徳別者。如(22)契經言。若施持戒人受億倍果等。於諸施(23)福最勝者何。

. . . . . . . . .

agraṃ muktasya muktāya

偈曰。脱人施脱勝。

頌曰(24)脱於勝菩薩　第八施最勝

.

“yadvītarāgo vītarāgāya dattvā ’tidānami daṃ śreṣṭham āmiṣadāneṣu dānam ity uktaṃ bhagavatā |

釋曰。(11)若離欲人。施物於離欲人。此施於一切財施(12)中。佛世尊説最勝。

(25)論曰。薄伽梵説。若離染者於離染者施諸(26)資財。於財施中此爲最勝。

.

bodhisattvasya ca

偈曰。菩薩

See the full verse quoted previously

.

yad vā dānaṃ bodhisattve dadāti sarvasattvahitahetos tad amuktasyāpy amukte ’bhyādānam agram | tat sthāpayitvā yāni bhagavato ’nyāny aṣṭau dānāny uktāni teṣām

釋曰。菩薩所(13)行施。此施是一切衆生安樂利益事因故。此(14)施若非離欲人所行。及不於離欲人施。此施(15)於一切施最勝。除菩薩施。是佛世尊所説八(16)種施。於中

若諸菩薩所行(27)惠施。是普利樂諸有情因。雖不名爲脱施(28)於脱。而於施福亦爲最勝。除此更有八種(29)施中。第八施福亦爲最勝。

. .

aṣṭamam || 4.117 ||

偈曰。及第八。

See the full verse quoted previously

.

agram iti vartate | katamāny aṣṭau | āsādya dānaṃ bhayadānam adānme dānaṃ dāsyati me dānaṃ dattpūrvaṃ me dānaṃ pitṛbhiś ca pitāmahaiśceti dānaṃ dadāti svargārthaṃ dānaṃ kīrtyarthaṃ dānaṃ cittālaṅkārārthaṃ dānaṃ cittapariṣkārārthaṃ yiogasaṃbhārārtham uttamārthasya prāptaye dānaṃ dadāti | tatrāsādya dānaṃ yat āsannebhya upagatebhyo dānaṃ dadātīti paurāṇāḥ | bhayadānaṃ yadvināśābhimukhaṃ dṛṣṭvā varaṃ dadāmīti dadāti | śeṣaṃ sugamatvānna vibhaktam | srota āpattiphalapratipannakāya dānaṃ dattvā ’prameyavipākaḥ | tato ’prameyataraḥ srota āpannāyeti vistareṇoktaṃ sūtre | apitu

釋曰。最勝何者爲(17)八。一已至施。二怖畏施。三已施我施。四當施(18)我施。五昔已施施。謂父及先亡等。六爲得天(19)道施。七爲得好名聞施。八爲莊嚴心施。爲心(20)資糧施。爲應衆理施。爲得最上品己利施。已(21)至施者。先舊師解。於已至及親近人所行施。 (22)怖畏施者。此人見財物現前向滅壞。若施勝(23)自滅壞。由此意故行施。所餘易解故不分別。 (24)若施物於須陀洹向人。此施果報不可稱量。 (25)若施物於須陀洹。百倍無量。如此廣説。應知(26)如經。復次

八施者何。一隨(96c1)至施。二怖畏施。三報恩施。四求報施。五習先(2)施。六希天施。七要名施。八爲莊嚴心爲資(3)助心爲資瑜伽爲得上義而行惠施。隨(4)至施者。宿舊師言。隨近己至方能施與。怖(5)畏施者。謂見此財壞相現前寧施不失。習(6)先施者。謂習先人父祖家法而行惠施。餘(7)施易了故不別釋。如契經説。施預流向其(8)果無量。施預流果果量更増。乃至廣説頗(9)有施非聖果亦無量耶。

. . . . . . .

mātṛpitṛglānadhārmakathikebhyo ’ntyajanmane |
bodhisattvāya cāmeyā anāryebhyo ’pi dakṣiṇā || 4.118 ||

偈曰。父母病説法。人後生菩薩。雖(27)凡夫中施。果報無數量。

頌曰(10)父母病法師　最後生菩薩
(11)設非證聖者　施果亦無量

.

ebhyaḥ pañcabhyaḥ pṛthagjanabhūtebhyo ’pyaprameyā phalato dakṣiṇā bhavati | tatrāntyajanmā bodhisattvaś caramabhavikaḥ | dharmakathikaś caturvidhe kṣetraviśeṣe katamasmin pakṣe dikṣeptavyaḥ | upakāripakṣe | sa hi mahākalyāṇamitram avidyāndhāyāṃ prajāyāṃ prajñācakṣuṣo dātā samaviṣamasya prakāśayitā anāsravasya dharmakāyasyātinivartayitā samāsato buddhakṛtyasya kartā |

釋曰。此五人若皆是(28)凡夫。於彼行施。約果報無數無量。於中最後(29)生菩薩説法人。於四種勝田中。安立在何(251a1)田。入恩田攝。何以故。此人是善知識。世間無(2)明所闇。能施慧眼。能顯示平等不平等。能生(3)起無流法身。若略説此人能作佛所應作事。

(12)論曰。如是五種設是異生。但施亦能招無量(13)果。住最後有名最後生。法師四田中是何(14)田所攝。是恩田攝。所以者何。爲諸世間大(15)善友故。無明所盲者能施慧眼故。開示世(16)間安危事故。令有情生起無漏法身故。以(17)要説者。善説法師乃至能爲佛所作事故。(18)於彼行施便招無量果。

. . . . .

karmaṇāṃ tu gurulaghutvaṃ jñātukāmena samāsataḥ ṣaṭ kāraṇāni jñeyāni | tadyathā

(4)若人欲知諸業輕重相。略説應知。有六種因。

欲知諸業輕重相(19)者。應知輕重略由六因。其六者何。

.

pṛṣṭhaṃ kṣetramadhiṣṭhānaṃ prayiogaścetanāśayaḥ |
eṣāṃ mṛdvadhimātratvāt karmamṛdvadhimātratā || 4.119 ||

(5)偈曰。後分田及依。前分故意願。此下上品故。(6)故業有下上。

頌曰(20)後起田根本　加行思意樂
(21)由此下上故　業成下上品

.

pṛṣṭhaṃ nāma yatkṛtasya punar anukriyā | kṣetraṃ nāma yatra kārāpakārāḥ kriyante | adhiṣṭhānaṃ karmapathaḥ | prayogastadarthaṃ kāyavākkarma | cetanā yayā karmapathaṃ niṣṭhāpayati | āśayastadabhiprāya evaṃ caivaṃ ca kuryāmevaṃ caivaṃ ca na kariṣyāmīti | kasyacit pṛṣṭhaparigraheṇaiva tatkarma guru saṃpadyate | vipākanaiyamyenāvasthānāt | kasyacit kṣetravaśenaiva | tatraiva kṣetre punar adhiṣṭhānavaśāt guru saṃpadyate nānyathā | yathā mātāitroḥ prāṇātipātāt na tvevamadattādānādikāt | evam anyad api yojyam | yasya tu sarvāṇyadhimātrāṇi bhavanti tasyātyarthamadhimātraṃ guru karma veditavyam | yasya mṛdūni tasyātyarthaṃ mṛdu veditavyam ||

釋曰。後分者。若作此業已。復更(7)數數隨作。田者是處行損行益依者謂業道。(8)前分者。爲得業道。身口故意。若由此業道究(9)竟。故意者。如此如此我應作。如此如此我正(10)作。願者謂求當來用。有人由屬後分故。成重(11)品業。定安立果報故。復有人由屬田故業成(12)重品於田由屬依止。此業成重品不由。餘因(13)依止謂業道。譬如父母及餘衆生。由殺生依(14)止重。不由偸盜等重。所餘應知亦爾。若人作(15)業。此六因一切皆是上品。應知此業是最重(16)品。若人作業。此六因一切皆是下品。應知此(17)業是最輕品。

(22)論曰。後起者謂作已隨作。田謂於彼作損(23)作益。根本者謂根本業道。加行者謂引彼身(24)語。思謂由彼業道究竟。意樂者謂所有意趣。(25)我應造作如是如是。我當造作如是如是。 (26)或有諸業唯由後起所攝受故得成重品。 (27)定安立彼異熟果故。或有諸業由田成重。 (28)或有於田由根本力成重非餘。如父母田(29)行殺罪重非盜等業。由餘成重。例此應思。 (97a1)若有六因皆是上品。此業最重。翻此最輕。(2)除此中間非最輕重。

. . . . . . . . . . . .

kṛtaṃ copacitaṃ ca karmocyate | kathaṃ karmopacitaṃ bhavati | pañcabhiḥ karaṇaiḥ |

經中説業有二種。一所作。二所(18)長。云何業是所長。由五種因。

如契經説。有二種業。(3)一造作業。二増長業。何因説業名増長耶。(4)由五種因。何等爲五。

.

saṃcetanasamāptibhyāṃ niṣkaukṛtya vipakṣataḥ |
parivārādvipākāc ca karmopacitam ucyate || 4.120 ||

偈曰。故意作圓(19)滿。無憂悔對治。由伴類果報。説業所増長。

頌曰(5)由審思圓滿　無惡作對治
(6)有伴異熟故　此業名増長

.

釋(20)曰。云何由故意作。此業故意所作。非無意爲(21)先非怱促所作。熟研尋簡擇然後方作。云何(22)由圓滿。有人由一邪行墮惡道。有人乃至由(23)三。有人由一業道墮惡道。乃至有人由十墮(24)惡道。此中若人由此業量應墮惡道。此量未(25)圓滿。此業但是所作未是所長。若已圓滿方(26)是所長。云何由無憂悔對治。若人作業於中(27)無憂悔心。不受善行爲對治。云何由伴類。惑(28)作惡以惡爲伴類。云何由果報。此業已定能(29)與果報。善業亦應如此思。若異此相所作業。(251b1)但作非長。

(7)論曰。由審思故者。謂彼所作業非先全不(8)思。非率爾思作。由圓滿故者。謂諸有情中。(9)或由一惡行便墮惡趣。或乃至三。或由一(10)業道便墮惡趣。或乃至十。此中若有齊此(11)量業應墮惡趣。未圓滿時但名造作不(12)名増長。若此已圓滿亦得増長名。由無惡(13)作對治故者。謂無追悔無對治業。由有伴(14)故者。謂作不善業不善爲助伴。由異熟故(15)者。謂定與異熟善翻此應知。異此諸業唯(16)名造作。

. . . . . . . . . . .

caitye sarāgasyātmārthaṃ dānam ity uktam | tatrāsatyupabhoktari kathaṃ puṇyaṃ bhavati | dvividhaṃ hi puṇyaṃ tyāgānvayaṃ tyāgādeva yadupapadyate paribhogānvayaṃ ca deyadharmaparibhogādyadutpadyate |

前已説。未離欲人。於支提施物。(2)此施但爲自利不爲利他。此中若無能受用(3)施物。云何此業成福。福業有二種。一棄捨(4)爲類。若由捨物此福業生。二受用爲類。若(5)由受用所施物此福業生。此中

如前所明。未離欲等持己所有奉(17)施制多。此施名爲唯爲自益。既無受者福(18)如何成。 See the next commentary of the following verse

. . .

caitye tyāgānvayaṃ puṇyaṃ

偈曰。支提捨(6)類福。

頌曰(19)制多捨類福　如慈等無受

.

釋曰。於中無受用類福。彼若不受云何(7)有福。何因爲證。若有能受必有福。若無能受(8)則無福。隨一無利益故。此因不成證何以故。(9)若福由利他故。成修慈等無量及正見應無(10)福。是故應許此義。於支提福＊唯捨爲類。

(20)論曰。福有二類。一捨二受。捨類福者。謂由(21)善心但捨資財施福便起。受類福者。謂所(22)施田受用施物施福方起。於制多所奉施(23)供具雖無受類有捨類福。彼既不受福由(24)何生。復以何因知福生者要由彼受不(25)受不生。不受於他無攝益故。此非定證。 (26)若福要由攝益他成。則修慈等及正見等(27)應不生福。是故應許供養制多有多福(28)生。

. . . . .

maitryādivadagṛhṇati |

偈(11)曰。如慈雖不受。

See the full verse quoted previously

.

yathā maitryādiṣv antareṇa_ api pratigrāhakaṃ parānugrahaṃ vā puṇyaṃ bhavati svacittaprabhavaṃ tathābhyatīte ’pi guṇavati tadbhaktikṛtaṃ svacittāt puṇyaṃ bhavati | dānamānakriyā tarhi vyarthā prāpnoti | na | tatkarmasamutthāpikāyā bhakteḥ prakṛṣṭataratvāt | yathā hi śatruvadhābhiprāyasya tatsamutthāpitaṃ kāyavākkarma | śatrusaṃjñayā tasmin mṛte ’pi kurvato bahutaram apuṇyaṃ jāyate | nābhiprāyamātreṇa | tathābhyatīte śāstari tadbhaktisamutthāṃ dānamānakriyāṃ kurvato bahutaraṃ puṇyaṃ jāyate | na bhaktimātreṇa | yadi svakṣetre dānakriyāvījamiṣṭaphalaṃ bhavati tatkṣetre tarhy aniṣṭaphalaṃ bhaviṣyati |

釋曰。譬如於慈悲等觀中。雖(12)無能受及利益他事。有無量福生。從自心起。(13)如此若有徳人已滅。敬事心所作。從自心起(14)福。若爾施恭敬等業。應成無果。是義不然。何(15)以故。業生縁敬事心最勝故。譬如有人欲殺(16)怨家。怨家先已死。此人猶想怨家起故意。造(17)身口業生多非福。不但由欲殺意。 See the previous record See the previous record 如此大師(18)已去世。若人由敬事心起恭敬施等事。最生(19)多福。不但由敬事心。若於善田行施。及起恭(20)敬等業種子。得可愛報。若於惡田應得不可(21)愛報。

如修慈等。謂如有一修慈等定。雖無(29)受者及攝益他。而從自心生無量福。如是(97b1)有徳者雖已滅過去而追伸敬養福由自(2)心生。豈不唐捐此施敬業。不爾發業心方(3)勝故。謂如有一欲害怨家。彼命雖終猶懷(4)怨想發起種種惡身語業。生多非福非但(5)起心。 See the previous record See the previous record 如是大師雖已過去追伸敬養起身(6)語業。方生多福非但起心。若於善田殖(7)施業種可招愛果。若於惡田雖施但應(8)招非愛果。此不應爾。所以者何。

. . . . . . . . .

kukṣetre ’pīṣṭaphalatā phalabījāviparyayāt || 4.121 ||

偈曰。惡田有好菓。菓種不倒故。

頌曰(9)惡田有愛果　種果無倒故

.

kukṣetre ’pi phalasya bījādaviparyayo dṛṣṭo mṛdvīkābījānmṛdvīkāphalamevotpadyate madhuraṃ nimbavījānnimbameva tiktam | evaṃ kukṣetre ’pi parahitādhyāśayapravṛttasya dānabījasyeṣṭameva phalaṃ nirvartate nāniṣṭam | kṣetradoṣāt tu tadvījamalpaphalaṃ vā bhavaty aphalaṃ vā | gataṃ dānamayapuṇyakriyāvastu saprasaṅgam ||

釋曰。(22)於惡田見果。從種子無倒。謂從蒲桃種子。(23)＊唯蒲桃子生。其味甘美。從維婆種子。＊唯(24)＊維婆子生。其味薟苦。如此於惡田由安樂利(25)益他意。所生施業種子。＊唯可愛果報生。非(26)不可愛。惡行亦爾。由田過失此種子或少果(27)或無果。説施性福業類及有立破已。

(10)論曰。現見田中種果無倒。從末度迦種末(11)度迦果生。其味極美。從賃婆種賃婆果生。(12)其味極苦。非由田力種果有倒。如是施主(13)雖於惡田而益他心殖諸施種。但招愛果(14)不招非愛。然由田過令所殖種或生果少(15)或果全無。施類福業事傍論已了。

. . . .

śīlamayaṃ vaktavyam | tad ucyate

戒性今(28)當説。

今次應辯(16)戒類福業事。

.

dauḥśīlam aśubhaṃ rūpaṃ śīlaṃ tadviratiḥ

偈曰。邪戒謂惡色。正戒離此二。

頌曰(17)離犯戒及遮　名戒各有二
(18)非犯戒因壞　依治滅淨等

.

akuśalaṃ hi rūpaṃ dauḥśīlyam ucyate | tasmād viratiḥ śīlam | sā punar viratiḥ

釋曰。(29)惡性色。謂身口業説名惡戒。遠離此業説名(251c1)善戒。此遠離戒有二種。

(19)論曰。諸不善色名爲犯戒。

.

dvidhā |

See the full verse quoted previously

.

yayā ca viramyate vijñaptyā yac ca tadviramaṇam avijñaptiḥ | na ca kevalaṃ dauḥśīlyād viratiḥ śīlam | kiṃ tarhi |

有教身口業。能遠離(2)惡説名有教戒。但是遠離性類説名無教戒。 (3)不但遠離惡戒名善戒。何者

此中性罪立犯戒(20)名。

. . .

pratikṣiptāc ca buddhena

偈曰。及是佛遮(4)制。

.

yad api na prakṛtyā dauḥśīlayaṃ bhagavatā ca buddhena pratikṣiptam akālabhojanādikaṃ tasmād api dvidhā viratiḥ śīlam | samāttaśikṣasya tu tad adhyācārād dauḥśīlyaṃ jāyate || uktaṃ tamāsena śīlam ||

釋曰。此業雖非自性惡戒。爲守人及正法(5)故。佛世尊立遮制戒。如非時食等。遠離所遮(6)制名善戒。此戒有二種。謂有教無教。若人受(7)此戒。由犯事故得破戒罪。若由略義戒性已(8)説。

遮謂所遮非時食等。雖非性罪而佛爲(21)護法及有情別意遮止。受戒者犯亦名犯(22)戒。簡性罪故但立遮名。離性及遮倶説名(23)戒。此各有二。謂表無表。以身語業爲自性(24)故。 See the previous record 已略辯戒自性差別。

. . .

viśuddhaṃ tu caturguṇam || 4.122 ||

偈曰。此清淨四徳。

.

tattu śīlaṃ caturguṇaṃ bhavati | viparyayād aviśuddham | atha kathaṃ caturguṇam ity āha

釋曰。若具四徳名清淨(9)戒。若翻四徳名染汚戒。云何具四徳。

若具四徳得清淨(25)名。與此相違名不清淨。言四徳者。

.

dauḥśīlyataddhetvahataṃ tadvipakṣaśamāśritam |

偈曰。非(10)邪戒因汚。依對治寂滅。

See the full verse quoted previously

.

dauḥśītyena tāvad anupahataṃ bhavati yathoktena dauḥśīlyena | hetunā ’py anupahataṃ bhavati | lobhādibhiḥ kleśopakleśaiḥ dauḥśīlyavipakṣāśritaṃ ca bhavati | smṛtyupasthānasaṃniśritatvāt samāśritaṃ ca bhavati | nopapattiviśeṣāśritam | nirvāṇapariṇāmitavāt | pañcabhiḥ kāraṇaiḥ ity apare | maulaiḥ karmapathair viśuddhaṃ bhavati sāmantakair viśuddhaṃ vitarkair anupahataṃ smṛtyā ’nuparigahītaṃ nirvāṇapariṇāmitaṃ ceti | caturvidhaṃ śīlamity apare | bhayaśīlaṃ yadā jīvikāślokadaṇḍadurgatibhayāt pālyate | āśāstiśīlaṃ yadbhavabhogasatkāratṛṣṇākṛtam | bodhyaṅgānulomaṃ śīlaṃ yan mokṣārthaṃ samyagdṛṣṭikāṇām | pariśuddhaṃ śīlam anāsravaśīlaṃ nirmalatvād iti || gataṃ śīlam ||

釋曰。非邪戒所汚者。(11)如前所説。破戒相隨一所不毀犯。貪等諸煩(12)惱及利等染汚。皆所不觸。此戒依止。破戒對(13)治。謂依念處等故。此戒依止寂滅起。不依止(14)善道生勝類起。爲得涅槃所迴向故。有餘師(15)説。由五因故得清淨。一由根本業道清淨。二(16)由前分清淨。三非邪覺觀所侵觸。四四念處(17)所攝持。五於涅槃所迴向。有餘師説。戒有四(18)種。一怖畏戒。由無資糧憂惱重罰惡道怖畏所(19)得。二望得戒。謂生死樂具及他恭敬利養好(20)名貪欲所得。三順覺分戒。謂能引解脱。有正(21)見人。厭患生死。求出離所得。四無流戒。能對(22)治諸惑。是無垢清淨。説戒性已。修性福業類(23)今當説。

一者不(26)爲犯戒所壞。犯戒謂前諸不善色。二者不(27)爲彼因所壞。彼因謂貪等煩惱隨煩惱。三(28)者依治謂依念住等。此能對治犯戒及因(29)故。四者依滅。謂依涅槃迴向涅槃非勝(97c1)生故。等言爲顯復有異説。 See the previous record 有説。戒淨由五(2)種因。一根本淨。二眷屬淨。三非尋害。四念攝(3)受。五迴向寂。有餘師説。戒有四種。一怖畏(4)戒。謂怖不活惡名治罰惡趣畏故受護尸(5)羅。二希望戒。謂貪諸有勝位多財恭敬稱譽(6)受持淨戒。三順覺支戒。謂爲求解脱及正(7)見等受持淨戒。四清淨戒。謂無漏戒。彼能(8)永離業惑垢故。已辯戒類。修類當辯。

. . . . . . . . . . . .

samāhitaṃ tu kuśalaṃ bhāvanā

偈曰。寂靜地善業修。

頌曰(9)等引善名修　極能熏心故

.

kimidaṃ samāhitaṃ nāma | samādhisvabhāvaṃ sahabhū yat | kim artham etat bhāvanety ucyate |

釋曰。寂靜者何(24)法。業與定地自性法倶起。云何説此法名修。

(10)論曰。言等引善其體是何。謂三摩地自性倶(11)有。修名何義。

.

cittavāsanāt || 4.123 ||

(25)偈曰。能薫心故。

See the full verse quoted previously

.

taddhi samāhitaṃ kuśalam atyarthaṃ cittaṃ vāsayati | guṇais tanmayīkaraṇāt saṃtateḥ | puṣpais tilabhāvanāvat | dānaṃ tāvan mahābhogatāyai saṃvartata ity uktam | atha śīlaṃ bhāvanā ca

釋曰。云何薫習。此寂靜地(26)善業最極能薫習心。能令心與徳成一性故。(27)及相續亦爾。譬如以花熏麻。前已説。此施以(28)大富樂爲果報。戒修云何。

謂熏習心以定地善於心相(12)續極能熏習令成徳類。如花熏苣蕂。是(13)故獨名修。前辯施福能招大富。戒修二類(14)所感云何。

. . . .

svargāya śīlaṃ prādhānyāt visaṃyogāya bhāvanā |

偈曰。由勝戒感天。(29)修感相離果。

頌曰(15)戒修勝如次　感生天解脱

.

釋曰。施亦能感天道。戒由勝能(252a1)能感天道。亦能感相離果等。修由勝能能感(2)相離果。亦能感天道等。經中説。有四人能生(3)梵福業。何法名梵福。毘婆沙師説。爲校量(4)能感相報業故。説梵福業。隨一業菩薩所(5)修。能令得諸相中一相。此業量説名梵福。先(6)舊諸師説。

(16)論曰。戒感生天。修感解脱。勝言爲顯就勝(17)爲言。謂施亦能感生天果就勝説戒。持戒(18)亦能感離繋果就勝説修。經説四人能生(19)梵福。一爲供養如來䭾都建窣堵波於未(20)曾處。二爲供養四方僧伽造寺施園四事(21)供給。三佛弟子破已能和。四於有情普修(22)慈等。如是梵福其量云何。 See the next commentary which is the seven records ahead See the next commentary of the following verse

. . . . .

caturṇāṃ brāhmapuṇyatvaṃ kalpaṃ svargeṣu modanāt || 4.124 ||

偈曰。四業名梵福。劫生天樂故。

頌曰(23)感劫生天等　爲一梵福量

.

yāvat ā puṇyena kalpaṃ svargeṣu modate idaṃ brāhmaṃ puṇyam | brahmapurohitānāṃ kalpāyuṣkatvāt | nikāyāntare gāthāṃ paṭhanti

釋(7)曰。隨福業量。能感一劫天道生及樂報。此業(8)名梵福。説此業有四種。何者爲四。一若此地(9)處。未經建立如來支提。於中造立如來藪斗(10)波。二若此地處。未經建立僧伽藍。於中造立(11)僧伽藍。三世尊弟子衆已破。能更引攝令和(12)合。四於十方衆生。修四無量心觀。此四種人。(13)如梵先行壽量。於天道中生。受喜樂報。梵先(14)行天壽量一劫故。佛説此人業同彼福業。於(15)別部中彼師説此偈

(24)論曰。先軌範師作如是説。隨福能感一劫(25)生天受諸快樂是一福量。由彼所感受快(26)樂時同梵輔天一劫壽故。以於餘部有伽(27)他言

. . .

“brāhmaṃ puṇyaṃ prasavati kalpaṃ svargeṣu modata” iti |

(16)有信正見人　若修十勝行
(17)即生梵福業　劫生天樂故

(28)有信正見人　修十勝行者
(29)便爲生梵福　感劫天樂故

.

āmiṣadānamuktam | dharmadānaṃ vaktavyam | tad idam ucyate |

(18)説財施已。法施今當説。

(98a1)毘婆沙師作如是説。即於分別妙相業中。(2)所辯福量此即同彼。等言爲顯如是異説。(3)財施已説。法施云何。

.

dharmadānaṃ yathābhūtasūtrādyakliṣṭadeśanā |

偈曰。法施如實理。無(19)染説經等。

頌曰(4)法施謂如實　無染辯經等

.

sūtrādīnāṃ yathābhūtam akliṣṭadeśanā dharmadānam | ato mahatīṃ ta ātmanaḥ puṇyajyāniṃ kurvanti ye viparītadharmaṃ deśayanti | kliṣṭacittā vā lābhasatkāra yaśāṃsi vāñchantaḥ | uktaṃ puṇyakriyāvastubhedena trividhaṃ kuśalaṃ punaḥ

釋曰。修多羅等十二部正教如實(20)道理。無染汚心顯釋文義。是名法施。是故此(21)人自作最廣大。自福減失及損他福。若人顛(22)倒説法。或有染汚心。爲求利養恭敬名聞故(23)説法。此人亦爾。説福業類差別已。復有三種(24)業類差別。

(5)論曰。若能如實爲諸有情以無染心辯契(6)經等令生正解名爲法施。故有顛倒或染(7)汚心求利名譽恭敬辯者。是人便損自他(8)大福。前已別釋三福業事。今釋經中順三分(9)善。

. . . .

puṇyanirvāṇanirvedhabhāgīyaṃ kuśalaṃ tridhā || 4.125 ||

偈曰。福解脱決擇。能感善有三。

頌曰(10)順福順解脱　順決擇分三
(11)感愛果涅槃　聖道善如次

.

puṇyabhāgīyaṃ yad iṣṭavipākaṃ mokṣabhāgīyaṃ yasminn utpanne niyataṃ parinirvāṇadharmā bhavati | yasya saṃsārādīnavanairātmyanirvāṇaguṇadyotikāṃ kathāṃ śrutvā romaharṣāśrūpātau bhavatas tasyāsti mokṣabhāgīyaṃ kuśalamūlam ity avaseyaṃ pravṛṣīvāṅkuraprarohāt khalavileṣu bījāstitvam | nirvedhabhāgīyamuṣmādi caturvidhaṃ paścād vyākhyāsyāmaḥ |

釋(25)曰。復有別三種業類差別。一福徳分能。若此(26)業能感人天可愛報。二解脱分能。若業已起。(27)此人後時必定以涅槃爲法。若人聽聞生死(28)過失諸法無我涅槃功徳。諸佛恩徳相應正(29)説。毛竪涙落悲讃等事起。此人昔已有解脱(252b1)分能善根。應如此決。譬如於夏月由見芽生(2)知地坎坼中先有種子。三決擇分能。於暖等(3)位有四種。後當説。

(12)論曰。言順福分者。謂感世間可愛果善。順(13)解脱分者。謂定能感涅槃果善。此善生已。(14)令彼有情名爲身中有涅槃法。若有聞説(15)生死有過諸法無我涅槃有徳。身毛爲竪悲(16)泣墮涙。當知彼已殖順解脱分善。如見得(17)雨場有芽生知其穴中先有種子。順決擇(18)分者。謂近能感聖道果善。即煖等四。後當(19)廣説。

. . .

yad idaṃ loka ucyate lipimudrāgaṇanā kāvyaṃ saṃkhyeti ka eṣāṃ svabhāvaḥ |

是世間所説。謂字印算量(4)文章數。此五體相云何。

如世間所説書印算文數。此五自體云(20)何應知。

.

yogapravartitaṃ karma sasamutthāpakaṃ tridhā |
lipimudre sagaṇanaṃ kāvyaṃ saṃkhyā yathākramam || 4.126 ||

偈曰。如理所成業。(5)共縁起有三。字印及算量。文章數次第。

頌曰(21)諸如理所起　三業并能發
(22)如次爲書印　算文數自體

.

釋(6)曰。如理所成者。正方便所生。有三者。謂身口(7)意業。此中字印。若勝方便所作屬身業。此共(8)縁起。算量文章若勝方便所作屬口業。亦共(9)縁起。此四五陰爲性。數若勝方便所作屬意(10)業。亦共縁起。四陰爲性。此數即是心思。

(23)論曰。如理起者。正加行生。三業應知即身(24)語意。能發即是能起此三。如其所應受想(25)等法。此中書印以前身業及彼能發五蘊爲(26)體。次算及文以前語業及彼能發五蘊爲(27)體。後數應知。以前意業及彼能發四蘊爲(28)體。但由意思能數法故

. . . .

dharmāṇām idānīṃ kecit paryāyā ucyante |

諸法(11)衆名今當説。

今應略辯諸法異(29)名。

.

sāvadyā nivṛtā hīnāḥ kliṣṭā dharmāḥ

偈曰。有訶覆下性。染汚。

頌曰(98b1)　　　　善無漏名妙　染有罪覆劣
(2)善有爲應習　解脱名無上

.

kliṣṭānāṃ dharmāṇāṃ sāvadyā nivṛtā hīnā iti paryāyāḥ |

釋曰。(12)若法有染汚。有時説名有訶。或説爲有覆。或(13)説爲下劣性。

(3)論曰。善無漏法亦名爲妙。諸染汚法亦名(4)有罪有覆及劣。准此妙劣餘中已成。故頌(5)不辯。

.

śubhāmalāḥ |
praṇītāḥ

偈曰。善無。流美妙。

See the full verse quoted previously

.

kuśalānāsravāṇāṃ praṇītā iti paryāyaḥ | hīnapraṇītebhyo ’nye madhyā iti siddhaṃ bhavati |

釋曰。若善(14)無流説名美妙。異下性及美妙法。應知此名(15)中。

See the two records back

. .

saṃskṛtaśubhāḥ sevyāḥ

偈曰。有爲善。應事。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。若善有爲説此(16)名應事。所餘不應事此義自成。云何無爲不(17)應事。不可數習増長故。又無果故。一切事皆(18)爲得果。一切餘法皆有上。何法獨無上。

諸有爲善亦名應習。餘非應習義准(6)已成。何故無爲不名應習。不可數習令増(7)長故。又習爲果。此無果故。

. . .

mokṣas tv anuttaraḥ || 4.127 ||

偈曰。(19)脱無上。

See the full verse quoted previously

.

na hi nirvāṇād viśiṣṭataram asti | tac ca sarvebhyo viśiṣṭaṃ kuśalanityatvāt |

釋曰。涅槃是出離一切生死法。故名(20)解脱。此法於一切法無等。何以故。善眞實常(21)住故。尚無法等涅槃。何況有上

解脱涅槃亦名(8)無上。以無一法能勝涅槃是善是常超衆(9)法故。餘法有上義准已成

.

abhidharmakośabhāṣye karmanirddeśo nāma caturthaṃ kośasthānam iti ||

(22)阿毘達磨倶舍＊釋論卷第十三(23)(24)(25)(26)(27)(28)(29)

(10)説一切有部倶舍論卷第十八(11)(12)

.

pañcamaṃ kośasthānam

(252c1)(2)(3)阿毘達磨倶舍釋論卷第十四(4)　　＊婆藪盤豆造(5)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(6)　　＊中分別惑品第五

(13)(14)阿毘達磨倶舍論卷第十九(15)　　尊者世親造(16)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(17)　　分別隨眠品第五之一

.

oṃ namo buddhāya

.

“karmajaṃ lokavaicitryam” ity uktam | tāni karmāṇy anuśayavaśād upacayaṃ gacchanti antareṇa cānuśayān bhavābhinirvarttane na samarthāni bhavanti | ato veditavyāḥ

(7)前已説。世間多種異從業生。諸業由隨屬惑(8)故。至得生長。若離隨眠惑。於生諸有諸業。無(9)復功能。是故應知。

(18)前言世別皆由業生。業由隨眠方得生(19)長。離隨眠業無感有能。所以者何。隨眠有(20)幾。

. . .

mūlaṃ bhavasyānuśayāḥ

彼偈曰。隨眠惑有本。

頌曰(21)隨眠諸有本　此差別有六
(22)謂貪瞋亦慢　無明見及疑

.

kleśo hi pravartamāno daśa kṛtyāni karoti | mūlaṃ ca dṛḍhīkaroti saṃtatim avasthāpayati kṣetram āpādayati niḥṣyandaṃ nirvartayati karmabhavam abhinirharati svasaṃbhāraṃ arigṛhṇāti ālambane saṃmohayati vijñānasroto namayati kuśalapakṣād vyutkrāmati pandhanārthaṃ ca spharati dhātvanatikramayogeneti |

釋(10)曰。云何爲有本。若惑現在正起。能作十種事。 (11)一堅固根本。二安立相續。三數治自田。四生(12)起等流。五能引生業有。六圓滿自資糧。七令(13)迷境界。八引將識相續。九令離淨品善法類。(14)十成就縛義。由不得過自界故。

(23)論曰。由此隨眠是諸有本故業離此無感(24)有能。何故隨眠能爲有本。以諸煩惱現起(25)能爲十種事故。一堅根本。二立相續。三(26)治自田。四引等流。五發業有。六攝自具。七(27)迷所縁。八導識流。九越善品。十廣縛義。令(28)不能越自界地故。

. .

kati ceme ’nuśayāḥ | samāsena ṣaṭ | katame

彼隨眠惑有(15)幾種。若略説有。偈曰。六。釋曰。何者爲六。

由此隨眠能爲有本。(29)故業因此有感有能。此略應知差別有六。

.

ṣaḍrāgaḥ pratighastathā |
māno ’vidyā ca dṛṣṭiś ca vicikitsā ca

偈(16)曰。謂如欲瞋。憍慢無明見。心疑。[See also the previous record]

See the full verse quoted previously

.

athāgrahaṇaṃ rāgavaśenānyeṣām ālambanānuśāyitajñāpanārtham | etac ca paścāt pravedayiṣyāmaḥ |

釋曰。如欲(17)者。顯餘惑與欲同。由境界隨眠故。此義後當(18)説。

(98c1)謂貪瞋慢無明見疑。頌説亦言。意顯慢等亦(2)由貪力於境隨増。由貪隨増義如後辯。及(3)聲顯六體各不同。若諸隨眠體唯有六。何縁(4)經説有七隨眠。

. .

te punaḥ || 5.1 ||
ṣaḍrāgabhedāt saptoktāḥ

偈曰。復説彼。六由欲別七。

頌曰(5)六由貪異七　有貪上二界
(6)於内門轉故　爲遮解脱想

.

ta ete ṣaḍ anuśayāḥ sūtre rāgasya dvidhā bhedaṃ kṛtvā saptoktāḥ | kāmarāgānuśayaḥ pratighānuśayo bhavarāgānuśayo mānānuśyaḥ avidyānuśayo dṛṣṭyanuśayo vicikitsānuśaya iti | katham idaṃ jñātavyaṃ kāmarāga evānuśayaḥ kāmarāgānuśayaḥ āhosvit kāmarāgasyānuśayaḥ kāmarāgānuśayaḥ | kiṃ cātaḥ | kāmarāga evānuśayaś cet sūtravirodhaḥ | “ihaikatyo na kāmarāgaparyavasthitena cetasā bahulaṃ viharati | utpannasya kāmarāgaparyavasthānasyottari niḥsaraṇaṃ yathābhūtaṃ prajānāti | tasya tatkāmarāgaparyavasthānaṃ sthāmaśaḥ samyaktvasamavahataṃ sānuśayaṃ prahīyata” iti | kāmarāgasyānuśayaś ced viprayuktānuśayaprasaṅgād abhidharmavirodhaḥ “kāmarāgānuśayas tribhir indriyaiḥ saṃprayukta” iti | kāmarāga evānuśya iti vaibhāṣikāḥ | evaṃ yāvad vicikitsaivānuśaya iti | nanu coktam evaṃ sūtravirodha iti | nāsti virodhaḥ | sānuśayaṃ sānubandham ity arthaḥ | aupacāriko vā sūtre ’nuśayaśabdaḥ prāptau | yathā duḥkho ’gnir iti | lākṣaṇikas tv abhidharme kleśa evānuśayaśabdaḥ | tasmāt saṃyuktā evānuśayāḥ | katham idaṃ gamyate | anuśayānāṃ

釋曰。於前偈(19)中所説。六隨眠惑。於中分欲爲二。更説彼爲(20)七。謂欲欲隨眠。瞋隨眠。有欲隨眠。憍慢隨(21)眠。無明隨眠。心見隨眠。疑隨眠。此義云何(22)應知。爲隨眠即是欲欲。爲隨眠異欲欲。譬如(23)石子體及提婆達多衣。若爾何有。若欲欲(24)即是隨眠。則違佛經。經云。世間有人。非欲欲(25)上心惑所染心數數長時住。如實見知是欲(26)欲上心惑出離義。於此人是欲欲上心惑。由(27)根由力。正所斷除。及與隨眠永得滅離。若汝(28)執別欲別隨眠。由立隨眠與欲不相應。則與(29)阿毘達磨藏相違。彼藏云。欲欲隨眠與三根(253a1)相應。毘婆沙師説。欲欲即是隨眠。乃至疑即(2)是隨眠。前不説與經相違耶。無相違。何以故。(3)經云及與隨眠永得滅離者。與隨從法永得(4)滅離。復次於經中隨眠言。是方便語。或至得(5)語。譬如地獄苦天上樂及説火苦。阿毘達磨(6)藏言。皆依直相起。隨眠即是惑故。一切隨眠(7)皆與受相應。云何得知。由隨眠

(7)論曰。即前所説六隨眠中分貪爲二。故經(8)説七。何等爲七。一欲貪隨眠。二瞋隨眠。三(9)有貪隨眠。四慢隨眠。五無明隨眠。六見隨眠。(10)七疑隨眠。欲貪隨眠依何義釋。爲欲貪體(11)即是隨眠。爲是欲貪之隨眠義。於餘六義(12)徴問亦爾。苦爾何失。二倶有過。若欲貪體(13)即是隨眠。便違契經。如契經説若有一類。(14)非於多時爲欲貪纒纒心而住。設心暫爾(15)起欲貪纒尋如實知出離方便。彼由此故(16)於欲貪纒能正遣除并隨眠斷。若是欲貪之(17)隨眠義。隨眠應是心不相應。便違對法。如(18)本論説。欲貪隨眠三根相應。毘婆沙師作如(19)是説。欲貪等體即是隨眠。豈不違經。無違(20)經失。并隨眠者并隨縛故。或經於得假説(21)隨眠。如火等中立苦等想。阿毘達磨依實(22)相説。即諸煩惱説名隨眠。由此隨眠是相(23)應法。何理爲證知定相應。以諸隨眠

. . . . . . . . . . . . . . . .

“cittakleśakaratvād āvaraṇatvāc chubhair viruddhatvāt” |

起心染汚故。(8)能爲障故。與善相違故。

染惱(24)心故。覆障心故。能違善故。

.

由心爲隨眠惑所染(9)汚。未生善不得生。從已生善亦退故。故知隨(10)眠惑與心不相離。若由不相應。此義得成。無(11)時善法可得。由彼恒在故。由善法有時可得(12)故。

謂隨眠力能染(25)惱心。未生善不生。已生善退失。故隨眠體(26)非不相應。若不相應能爲此事則諸善法應(27)無起時。以不相應恒現前故。既諸善法容(28)有起時。

. . . .

“kuśalasya copalambhād aviprayuktāḥ atha ihānuśayāḥ” iti |

知隨眠與心相應。

故知隨眠是相應法。

.

經部師説此義非證。若(13)人執隨眠惑不與心相應。此三義彼不執爲(14)隨眠所作。但是上心所作。若作如此執。則無(15)過失。如經部執。隨眠者是欲欲隨眠。此隨眠(16)不與心相應。亦不與心相離。由非別類故。若(17)惑眠説名隨眠。若惑覺説名上心。此惑眠何(18)相。不在現前種子隨逐惑覺。何相正現前起。(19)何者惑種子。是身相續功能。從惑生能生惑。(20)説名種子。譬如牙等。從舍利子生。能生舍(21)利子。若人執諸惑種子是別法。謂隨眠不相(22)應。此人應立別法爲念種子。若説隨眠非相(23)應非非相應。於六六經中。此義云何。經言。此(24)惑於此人樂受成欲隨眠。由此等言。此惑是(25)時未得隨眠。若爾於何時。眠時是時。或於因(26)説果名。故稱隨眠。且置此論。應更顯本義。

此皆非證。所(29)以者何。若許隨眠非相應者。不許上三事(99a1)是隨眠所爲。然經部師所説最善。經部於此(2)所説如何。彼説欲貪之隨眠義。然隨眠體非(3)心相應。非不相應。無別物故。煩惱睡位説(4)名隨眠。於覺位中即名纒故。何名爲睡。謂(5)不現行種子隨逐。何名爲覺。謂諸煩惱現(6)起纒心。何等名爲煩惱種子。謂自體上差別(7)功能。從煩惱生能生煩惱。如念種子是證(8)智生能生當念功能差別。又如芽等有前(9)果生能生後果功能差別。若執煩惱別有(10)隨眠心不相應名煩惱種。應許念種非(11)但功能別有不相應能引生後念。此既不(12)爾。彼云何然。差別因縁不可得故。若爾六(13)六契經相違。經説於樂受有貪隨眠故。經(14)但説有。不言爾時即有隨眠。何所違害。 (15)於何時有。於彼睡時。或假於因立隨眠想。(16)傍論且止。應辯正論。

. . . . . . . . . . . . . .

ya eṣa sūtre rāgasya bhedaḥ kṛtaḥ kāmarāgo bhavarāga iti |

於(27)經中所説欲差別。謂欲欲有欲。

言貪分二。謂欲有貪。

.

ko ’yaṃ bhavarāgaḥ |

此有欲是何(28)法。

(17)此中有貪以何爲體。

.

bhavarāgo dvidhātujaḥ |

偈曰。有欲二界生。

See the full verse quoted previously

.

rūpārūpyadhātujo rāgo bhavarāgaḥ kṛṭaḥ | kiṃ kāraṇam evaṃ kṛtaḥ |

釋曰。色界無色界中生(29)欲。説名有欲。爲何因作如此名。

謂色無色二界中貪此。(18)名何因唯於彼立。

.

antarmukhatvāt tanmokṣasaṃjñāvyāvṛttaye kṛtaḥ || 5.2 ||

偈曰。内門起(253b1)故説斷彼解脱想。

See the full verse quote previously

.

samāpattirāgo hi teṣāṃ prāyeṇa | sa cāntarmukhapravṛttastasmāt bhavarāgaḥ | uktastayoḥ kila dhātvormokṣasaṃjñāvyāvyavarttanārthamekeṣām iti | ātmabhāva eva tu bhavaḥ | te ca sattvāḥ samāpattiṃ sāśrayā māsvādayanta ātmabhāvamevāsvādayanti kāmavītarāgatvāt | ataḥ sa rāgo bhavarāga ity uktaḥ | punar ete ṣaḍanuśayā abhidharme daśa kriyante | kathaṃ kṛtvā |

釋曰。於彼二界人。多起三(2)摩跋提欲。此欲依内門起故。説名有欲。復次(3)於此二界中。有餘人起涅槃想。爲除彼涅槃(4)想故。説此欲名有欲。有者謂身體。即是五陰。 (5)於彼衆生噉三摩跋提及依止味。離欲欲界(6)故。是故此欲名有欲。此六種隨眠。於阿毘(7)達磨藏中復分爲十。云何爲十。

彼貪多託内門轉故。謂(19)彼二界多起定貪。一切定貪於内門轉故。唯(20)於彼立有貪名。又由有人於上二界起解(21)脱想。爲遮彼故。謂於上界立有貪名。顯(22)彼所縁非眞解脱。此中自體立以有名。彼諸(23)有情多於等至及所依止深生味著故。説(24)彼唯味著自體。非味著境。離欲貪故。由(25)此唯彼立有貪名。既説有貪在上二界。義(26)准欲界貪名欲貪。故於頌中不別顯示。即(27)上所説六種隨眠。於本論中復分爲十。如(28)何成十。

. . . . . . .

dṛṣṭayaḥ pañca satkāyamithyāntagrāhadṛṣṭayaḥ |
dṛṣṭiśīlavṛtaparāmarśāviti punar daśa || 5.3 ||

偈曰。見五。(8)謂身見。邊見及邪見。見取戒執取。由此(9)復成十。

頌曰(29)六由見異十　異謂有身見
(99b1)邊執見邪見　見取戒禁取

.

ṣaṇṇām anuśayānāṃ dṛṣṭiṃ pañcadhā kṛtvā daśa bhavanti | pañca dṛṣṭisvabhāvāḥ satkāyadṛṣṭirantagrahadṛṣṭirmithyādṛṣṭirdṛṣṭiparāmarśaḥ śīlavṛtaparāmarśaś ca | yathā dṛṣṭisvabhāvāḥ rāgapratidhho māno ’vidyā vicikitsā | ete punar ete daśānuśayā abhidharme ’ṣṭānavatiḥ kriyante | kāmāvacarāḥ ṣaṭtriṃśad rūpāvacarā ekatriṃśat ārūpyāvacarā ekatriṃśat | kathaṃ kṛtvā | samāsato hy ete ’nuśayāstraidhātukā darśanaprahātavyā bhāvanāprahātavyāś ca | tatra tāvat kāmāvacarā darśanaprahātavyā dvātriṃśat | katame ta ity āha

釋曰。本立六爲隨眠惑。於中分見(10)爲五故成十。於中五以見爲自性。謂身見邊(11)見邪見見取戒執取。五以非見爲性。謂欲瞋(12)慢無明疑。復次此十隨眠惑。於阿毘達磨藏(13)中。更立爲九十八。於欲界中有三十六。色界(14)中有三十一。無色界中有三十一。若略説此(15)隨眠惑名三界惑。或説名見修所滅惑。於中(16)欲界見諦所滅有三十二。何者三十二。

(2)論曰。六隨眠中見行異爲五。餘非見五積(3)數總成十故於十中五是見性。一有身見。(4)二邊執見。三邪見。四見取。五戒禁取。五非(5)見性。一貪二瞋三慢四無明五疑。又即所説(6)六種隨眠。於本論中説九十八。依何義(7)説九十八耶。頌曰(8)六行部界異　故成九十八
(9)欲見苦等斷　十七七八四
(10)謂如次具離　三二見見疑
(11)色無色除瞋　餘等如欲説(12)論曰。六種隨眠由行部界有差別故成九(13)十八。謂於六中由見行異分別爲十。如前(14)已辯。即此所辯十種隨眠。部界不同成九十(15)八。部謂見四諦修所斷五部。界謂欲色無色(16)三界。且於欲界五部不同乘十隨眠成三(17)十六。謂見苦諦至修所斷。

. . . . . . . . .

daśaite saptasapta_Aṣṭau tridvidṛṣṭivivarjitāḥ | yathākramaṃ prahīyante kāme duḥkhādidarśanaiḥ || 5.4 ||

偈曰。(17)彼十七七八。三二見所離。次第倶斷滅。見欲(18)苦等故。

如次有十七七(18)八四。即上五部。於十隨眠一二一一如其(19)次第。具離三見二見見疑。[See the also full verse quoted previously]

.

ya ete daśānuśayā uktā ete kāmadhātau daśāpi duḥkhadarśanaheyāḥ santi | ebhya eva sapta samudayadarśanapraheyāḥ | sapta nirodhadarśanaheyāḥ satkāyadṛṣṭimantagrāhadṛṣṭiṃ śīlavrataparāmarśaṃ ca varjayitvā | aṣṭau mārgadarśanaheyāḥ | satkāyadṛṣṭimantagrāhadṛṣṭiṃ ca varjayitvā | ity ete kāmāvacarā dvātriṃśadanuśayā darśanaprahātavyāḥ | satyānāṃ darśanamātreṇa prahāṇāt |

釋曰。是所説十惑。於欲界具十見(19)苦所滅。於中七見集所滅。七見滅所滅。除身(20)見邊見戒執取故。八見道所滅。除身見邊見(21)故。如此欲界三十二惑説名見諦所滅。由唯(22)見諦除滅故。

謂見苦諦所斷具(20)十。見集滅諦所斷各七。離有身見邊見(21)戒取。見道諦所斷八。離有身見及邊執見。(22)修所斷四。離見及疑。如是合成三十六種。 (23)前三十二名見所斷。纔見諦時彼則斷故。

. . . . . . .

catvāro bhāvanāheyāḥ

偈曰。四惑名修滅。

最(24)後有四名修所斷。

.

tadyathā rāgaḥ pratigho māno ’vidyā ca | dṛṣṭasatyasya paścāt mārgābhyāsena prahāṇāt | tadevaṃ satkāyadṛṣṭirekaprakārā bhavati duḥkhadarśanaheyā | evam antagrāhadṛṣṭiḥ mithyādṛṣṭiś catuṣprakārā bhavati | duḥkhasamudayanirodhamārgadarśanaheyā | evaṃ dṛṣṭiparāmarśo vicikitsā ca | śīlavrataparāmaṛśo dviprakāraḥ duḥkhamārgadarśanaheyaḥ | rāgapratighamānāvidyāḥ pañcaprakārāś catuḥsatyadarśanaheyā bhāvanāheyāś ca | kīdṛśā ete duḥkhadarśanaheyāḥ kīdṛśā yāvad bhāvanāheyāḥ | ye yaddarśanaheyālambanāste taddarśanaheyā avaśiṣṭā bhāvanāheyāḥ | tā eva dvādaśa dṛṣṭayo bhavanti catasro vicikitsāḥ pañca rāgāḥ pañca pratighāḥ pañca mānāṃ pañcāvidyā ity ete kāmāvacarāḥ ṣaṭtriṃśadanuśayā bhavanti |

釋曰。四惑(23)者。謂欲瞋慢無明。彼云何是修所滅。若人先(24)已見四諦。後由數修習道。方能滅除如此身(25)見。於中但一品見苦所滅。邊見亦爾。邪見有(26)四品。見苦集滅道所滅。見取疑亦爾。戒執取(27)有二品。見苦道所滅。欲瞋慢無明有五品。見(28)四諦及修道所滅。於中彼何相見苦所滅。乃(29)至何相修道所滅。由見諦相彼滅。及能縁彼(253c1)故。説見諦滅。所餘名修道所滅。若立如此見(2)成十二。疑成四欲五瞋五慢五無明五。如此(3)欲界惑。合成三十六種。

見四諦已後後時中數(25)數習道彼方斷故。如是已顯。十隨眠中薩迦(26)耶見唯在一部。謂見苦所斷。邊執見亦爾。(27)戒禁取通在二部。謂見苦見道所斷。邪見通(28)四部。謂見苦集滅道所斷。 See the previous record 見取疑亦爾。 See the previous record (three records back) 餘貪(29)等四各通五部。謂見四諦及修所斷。此中(99c1)何相見苦所斷。乃至何相是修所斷。若縁(2)見此所斷爲境名見此所斷。餘名修所斷。 (3)如是六中見分十二。疑分爲四。餘四各五。(4)故欲界中有三十六。

. . . . . . . . . . .

ta evāpratighāḥ punaḥ |
rūpadhātau

偈曰。合彼＊唯除瞋。(4)色惑。

See the full verse quoted previously

.

pañcaprakāraṃ pratigham apahāya ta eva rūpāvacarā ekatriṃśadanuśayā bhavanti | yathā rūpadhātau

釋曰。除五品瞋。如此名色界惑。合三十(5)一。如色界惑。

色無色界五部各除瞋。(5)餘與欲同。故各三十一。

. .

tathārūpye

偈曰。無色爾。

See the full verse quoted previously

.

ekatriṃśad anuśayā bhavanti |

釋曰。無色界惑(6)亦三十一。

NO Chinese

.

ity aṣṭānavatir matāḥ || 5.5 ||

偈曰。故立九十八。

See the full verse quoted previously

.

ta evam ete ṣaḍanuśayā ākāraprakāradhātubhedairaṣṭānavatirmatāḥ āmidhārmikāṇām |

釋曰。如此六隨(7)眠惑。所縁法相及對治并界差別故。阿毘達(8)磨師。立爲九十八隨眠惑。

由是本論以六隨(6)眠行部界殊説九十八。

.

ya ime darśanaprahātavyānuśayā uktāḥ kimete niyataṃ darśanenaiva prahīyante | nety āha | kiṃ tarhi |

是見諦所滅隨眠(9)惑爲決定。＊唯由見四諦滅。爲非。説非。云何

於此所辯九十(7)八中八十八見所斷。忍所害故。十隨眠修所(8)斷。智所害故。如是所説見修所斷爲決定(9)爾。不爾云何。

. .

bhavāgrajāḥ kṣāntivadhyā dṛggheyā eva

(10)偈曰。有頂忍所滅。定見滅。

頌曰(10)忍所害隨眠　有頂唯見斷
(11)餘通見修斷　智所害唯修

.

ye bhavāgrabhūmijā anvayajñānakṣāntiheyā anuśayāste darśanaheyā eva na bhāvanāheyāḥ |

釋曰。此隨眠惑。(11)於有頂生類忍所滅。是彼必定見諦所滅。非(12)修道所滅。

(12)論曰。忍聲通説法類智忍。於忍所害諸(13)隨眠中有頂地攝唯見所斷。唯類智忍方能(14)斷故。餘八地攝通見修斷。謂聖者斷唯見非(15)修。

.

śeṣajāḥ |
dṛgbhāvanābhyām

偈曰。餘生。見修滅。

See the full verse quoted previously

.

kṣāntivadhyā iti vartate | śeṣāsu bhūmiṣu yathāyogaṃ dharmānvayajñānakṣāntiheyā anuśayā āryāṇāṃ darśanaheyāḥ pṛthagjanānāṃ bhāvanāheyāḥ |

釋曰。忍所滅(13)此言流。於所餘地如理法忍類忍所滅隨眠(14)惑。於聖人是見諦所滅。於凡夫是修道所滅。

法類智忍如應斷故。若異生斷唯修非(16)見。數習世俗智所斷故。

. .

akṣāntivadhyā bhāvanayaiva tu || 5.6 ||

(15)偈曰。非忍滅。必修道滅。

See the full verse quoted previously

.

sarvāsu bhūmiṣu ye ’nuśayā jñānavadhyāste ubhayeṣāṃ nityaṃ bhāvanāheyāḥ | naiva hi bāhyakānāṃ darśanaprahātavyāḥ prahīyanta ity apare | tathā hi mahākarmavibhāgasūtre pūrvāntakalpakānāṃ ca śāśvatavādināmekatyaśāśvatikānām ahetusamutpattikānāṃ ca vītarāgāṇāṃ ca kāmadhātvālambanānāṃ dṛṣṭīnāṃ samudācāra uktaḥ | na ca rūpāvacarāṇāṃ kleśānāṃ kāmadhāturālambanaṃ vītarāgatvāt | tasmāt kāmapratisaṃyuktā eva tā aprahīṇā iti | dṛṣṭyutpādasamakālaṃ te parihīṇā devadatta iveti vaibhāṣikāḥ |

釋曰。於一切地中(16)惑。凡是智所滅。於二人恒修道所滅。有餘師(17)説。見諦所滅惑。非外凡夫所滅。何以故。於大(18)分別業經中説。分別前際人説常住。或説隨(19)一常住。或説不由因生。此三離欲人。縁欲界(20)起諸見。説有通行。若色界惑。不能以欲界法(21)爲境。由離欲界欲故。是故知欲界相應諸見(22)不得滅。同諸見生時。彼已退定。猶如提婆達(23)多毘婆沙師説如此。

智所害諸隨眠。一(17)切地攝唯修所斷。以諸聖者及諸異生。如其(18)所應皆由數習無漏世俗智所斷故。有餘(19)師説。外道諸仙不能伏斷見所斷惑。如大(20)分別諸業契經説。離欲貪諸外道類有縁(21)欲界邪見現行。及梵網經亦説。彼類有縁(22)欲界諸見現行。謂於前際分別論者。有(23)執全常。有執一分。有執諸法無因生等。 (24)非色界惑縁欲界生。於欲界境已離貪故。 (25)定是欲界諸見未斷。毘婆沙師釋彼經義。起(26)見時暫退。如提婆達多。

. . . . . .

dṛṣṭayaḥ paṇca nāmato nirdiṣṭā na tu svabhāvatastat kastāsāṃ svabhāvaḥ |

此五見由名已説。不由(24)自性。彼自性云何。

由行有殊分見(27)爲五。名先已列。自體如何。

.

ātmātmīyadruvocchedanāstihīnāgradṛṣṭayaḥ |
ahetvamārge taddṛṣṭir etās tāḥ pañca dṛṣṭayaḥ || 5.7 ||

偈曰。我我所常斷。無於(25)下勝見。非因道此見。是名五見性。

頌曰(28)我我所斷常　撥無劣謂勝
(29)非因道妄謂　是五見自體

.

ātmadṛṣṭir ātmīyadṛṣṭir vā satkāyadṛṣṭiḥ | sīdatīti sat | cayaḥ kāyaḥ saṃghātaḥ skandha ity arthaḥ | saccāyaṃ kāyaśceti satkāyaḥ pañcopādānaskandhāḥ | nityasaṃjñāṃ piṇḍasaṃjñāṃ ca tyājayitumevaṃ dyotitā | etatpūrvako hi teṣvātmagrahaḥ | satkāye dṛṣṭiḥ satkāyadṛṣṭiḥ | sarvaiva sāsravālambanā dṛṣṭiḥ satkāye | ātmātmīyadṛṣṭir eva tu satkāyadṛṣṭiruktā | yathā gamyeta satkāyadṛṣṭiriyaṃ nātmani nātmīye veti | yathoktaṃ “ye kecid bhikṣavaḥ śramaṇā vā brāhmaṇā vā ātmeti samanupaśyantaḥ samanupaśyanti sarve ta imāneva pañcopādānaskandhān” iti | tasyaivātmābhimatasya vastuno dhruvadṛṣṭir ucchedadṛṣṭir vā ’ntagrāhadṛṣṭiḥ | śāśvatocchedāntagrahaṇāt | sati duḥkhādisatye nāstīti dṛṣṭir mithyādṛṣṭiḥ | sarvaiva hi viparītasvabhāvapravṛṭtā dṛṣṭirmithyādṛṣṭiḥ ekaiva tūktā | atiśayavattvāt durgandhakṣatavat | eṣā hy apavādikā anyāstu samāropikāḥ | hīne agradṛṣṭirdṛṣṭiparāmarśaḥ | kiṃ hīnam | sarvaṃ sāsravam | āryaiḥ prahīṇatvāt | tasyāgrato grahaṇaṃ dṛṣṭiparāmarśaḥ | dṛṣṭyādiparāmarśa iti vaktavye ādiśabdalopaḥ kṛtaḥ | ahetau hetudṛṣṭiramārge mārgadṛṣṭiḥ śīlavṛtaparāmarśaḥ | tadyathā maheśvaro na heturlokānām | taṃ ca hetuṃ paśyati prajāpatimanyaṃ vā | agnijalapraveśādayaś ca na hetuḥ svargasya tāṃś ca hetuṃ paśyati | śīlavratamātrakaṃ sāṃkhyayogajñānādayaś ca na mārgo mokṣāsya tāṃś ca mārgaṃ paśyati | atra_ api kilādiśabdalopaḥ kṛta ityetāstāḥ pañca dṛṣṭayo veditavyāḥ | satyakāraṇe kāraṇadṛṣṭiḥ śilavrataparāmarśaḥ | kasmād ayaṃ na samudayadarśanaprahātavyaḥ | yo hi kaścid īśvaraḥ prajāpatimanyaṃ vā kāraṇaṃ paśyati sa tannityamekaṃ cātmānaṃ kartāramabhiniviśya | tadyasmāt sa

釋曰。我及(26)我所見名身見。由刹那刹那壞故説滅。由聚(27)集故名身。以陰爲義。此法亦壞亦聚故名滅(28)身。謂五取陰。爲除彼計常想。及於聚執一想。(29)故説如此。何以故。彼我見於五陰以此想爲(254a1)先。於滅及身。不如執説名身見。一切見能縁(2)有流法爲境。悉縁滅身。而但立我我所見名(3)滅身見者。欲令彼知此見＊唯於滅於身起。非(4)於我我所。如經言。世間若有沙門婆羅門。起(5)見謂有我。是彼一切＊唯於五陰起。我見是類(6)彼所許爲我。或執見爲常。或執見爲斷。是名(7)邊見。由執常邊斷邊故。於實有苦等諦執見(8)爲無。故名邪見。一切見皆翻違理起。悉是邪(9)見。但説一見爲邪見者。由此見最惡能斷善(10)根故。故説爲邪見。譬如臭酥及惡旃陀羅。 (11)此一向非撥故。所餘諸見但有増益。於下品(12)法執爲最勝。説名見取。何法名下品。謂一切(13)有流法。聖人所棄捨故。執此法爲最勝。是名(14)見取。應説見等勝取見。此中除等見言。非因(15)中因見。非道中道見。名戒執取見。譬如摩醯(16)首羅非世間因。彼觀爲因。世主天等所餘諸(17)物亦爾。入火水等非生天因。彼觀爲因。＊唯(18)執僧佉踰伽等智非解脱道。彼觀爲道。此中(19)應知除等見言。如此五見性應知。若非因中(20)起因見。云何此見非見集所滅。若有人見自(21)在及世主爲因。此人必執此爲常爲一我作(22)者。是故此

(100a1)論曰。執我及我所是薩迦耶見。壞故名薩。 (2)聚謂迦耶。即是無常和合蘊義。迦耶即薩(3)名薩迦耶。此薩迦耶即五取蘊。爲遮常一(4)想故立此名。要此想爲先方執我故。毘婆(5)沙者作如是釋。有故名薩。身義如前。勿(6)無所縁計我我所。故説此見縁於有身。縁(7)薩迦耶而起此見。故標此見名薩迦耶。諸(8)見但縁有漏法者。皆應標以薩迦耶名。 (9)然佛但於我我所執摽此名者。令知此(10)見縁薩迦耶非我我所。以我我所畢竟無(11)故。如契經説。苾芻當知。世間沙門婆羅門(12)等。諸有執我等隨觀見一切。唯於五取蘊(13)起。即於所執我我所事執斷執常名邊執(14)見。以妄執取斷常邊故。於實有體苦等諦(15)中。起見撥無名爲邪見。一切妄見皆顛倒轉(16)並應名邪。而但撥無名邪見者。以過甚故。(17)如説臭酥惡執惡等。此唯損減。餘増益故。(18)於劣謂勝名爲見取。有漏名劣。聖所斷故。(19)執劣爲勝總名見取。理實應立見等取名。(20)略去等言但名見取。於非因道謂因道(21)見。一切總説名戒禁取。如大自在生主。或餘(22)非世間因妄起因執。 See the previous record 投水火等種種邪行。(23)非生天因妄起因執唯受持戒禁。數相應(24)智等。非解脱道妄起道執。理實應立戒禁(25)等取名。略去等言但名戒禁取。是謂五見(26)自體。應知。若於非因起是因見。此見何故(27)非見集斷。 See the next record after the following verse

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

īśvarādiṣu nityātmaviparyāsāt pravartate | kāraṇābhiniveśo ’to duḥkhadṛggheya eva saḥ || 5.8 ||

偈曰。於自在等處。從常我倒生。因(23)等虚妄執。是故見苦滅。

頌曰(28)於大自在等　非因妄執因
(29)從常我倒生　故唯見苦斷

.

duḥkhadarśanādeva hi teṣu tau nityātmagrāhau prahīyete | tasmāt tatkṛto ’pi kāraṇābhiniveśastata eva prahīyate | yas tarhi jalāgnipraveśādibhiḥ svargopapattiṃ paśyati śīlavṛtena vā śuddhiṃ so ’pi duḥkhadarśanaprahātavya eva | eṣa hi śāstrapāṭhaḥ | “ye caivaṃ dṛṣṭaya evaṃvādino yadayaṃ puruṣapudgalo gośīlaṃ samādāya vartate mṛgaśīlaṃ kukkuraśīlaṃ, sa tena śudhyati mucyate sukhaduḥkhaṃ vyatikrāmati sukhaduḥkhavyatikramaṃ cānuprāpnoti | akāraṇaṃ kāraṇataḥ pratyeti śīlavrataparāmarśo duḥkhadarśanaprahātavyaḥ” iti vistaraḥ | kiṃ punaḥ kāraṇam asau duḥkhadarśanaprahātavyaḥ | duḥkhe vipratipannatvāt | sarveṣāṃ sāsravālambanānāṃ duḥkhe vipratipannatvāt | kīdṛśo vā ’nyaḥ śīlavṛtaparāmarśo mārgedarśanaprahātvyaḥ | yo mārgadarśanaprahātavyālambanaḥ | so ’pi hi nāma duḥkhe vipratipannaḥ | yasya ca mārgālambanā mithyādṛṣṭirvicikitsā vā ’sti sa nāsti mokṣamārga iti paśyan vicikitsan vā kathaṃ tayā śuddhiṃ pratyeṣyati | athānyaṃ mokṣamārgaṃ parāmṛśya eṣa mokṣamārgo nāstītyāha | so ’pi tenaivānyena śuddhiṃ pratyeti na tayā mithyādṛṣṭyeti | tasyāpyasau mārgadarśanaprahātavyālambano na sidhyati | yaś cāpi samudayanirodhadarśanaprahātavyālambanayā mithyādṛṣṭyā śuddhiṃ pratyeti sa kasmānna taddarśanaheyaḥ | tasmāt parīkṣya eṣo ’rthaḥ |

釋曰。由見苦諦。於自(24)在等處。常執我執倶滅。非因執是二倒所作。(25)是故與此見共滅。若人由入火水等方便起(26)生天執。由戒及執計得清淨。此執亦見苦所(27)滅。阿毘達磨藏文言如此。復言。若有人執説(28)如此。是時善男子受持牛戒。行鹿戒狗戒。(29)由此行清淨解脱出離。過度苦樂得至過苦(254b1)樂處。若信非因爲因。戒執取見。見苦所滅。廣(2)説如彼藏。云何此執見苦所滅。於苦乖違故。(3)此執太過爲失。一切縁有流境。或於苦乖違。(4)與非因執因。復有何相。別戒執取。見道所(5)滅。縁見道所滅法爲境。此於苦亦乖違。若人(6)縁道起邪見及疑。或謂無解脱道。或思此道(7)爲是解脱道。爲非依此二。云何分別觀爲清(8)淨。若彼執別有解脱道故。撥無此解脱道。是(9)人由別解脱道。執計爲清淨。不由邪見。是故(10)此執不成縁見道。所滅惑爲境。若人由見集(11)滅二諦所滅邪見。計爲清淨。云何此戒執取。(12)非見集滅諦所滅。是故汝所執義更須簡擇。

(100b1)論曰。執大自在生主或餘爲世間因生世(2)間者。必先計度彼體是常一我作者方起(3)因執。纔見苦時於自在等。常執我執永斷無(4)餘故。彼所生因執亦斷。若爾有執投水火(5)等種種邪行是生天因。或執但由受持戒(6)禁等便得清淨。不應見苦斷。然本論説 (7)有諸外道。起如是見立如是論。若有士(8)夫補特伽羅受持牛戒鹿戒狗戒便得清淨(9)解脱出離。永超衆苦樂至超苦樂處。如是(10)等類非因執因。一切應知。是戒禁取見苦(11)所斷。如彼廣説。此復何因是見苦斷。迷苦(12)諦故有太過失。縁有漏惑皆迷苦故。復有(13)何相別戒禁取。可説彼爲見道所斷。諸縁(14)見道所斷法生。彼亦應名迷苦諦故。又縁(15)道諦邪見及疑。若撥若疑無解脱道。如何即(16)執此能得永清淨。若彼撥無眞解脱道。妄(17)執別有餘清淨因。是則執餘能得清淨。非(18)邪見等。此縁見道所斷諸法。理亦不成。又(19)若有縁見集滅諦所斷邪見等執爲清淨因。(20)此復何因非見彼斷。故所執義應更思擇。

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

yad uktaṃ “nityātmaviparyāsād” iti | kimetāveva dvau viparyāsau |

(13)是前所説。有常倒我倒爲＊唯此名倒。爲更有(14)餘説。

(21)如前所説。常我倒生。爲但有斯二種顛倒。

.

顛倒有四。謂於無常常顛倒。於苦樂顛(15)倒。於不淨淨顛倒。於無我我顛倒。此四種顛(16)倒體相云何。

(22)應知顛倒總有四種。一於無常執常顛(23)倒。二於諸苦執樂顛倒。三於不淨執淨顛(24)倒。四於無我執我顛倒。如是四倒其體云(25)何。

. . . .

dṛṣṭitrayādviparyāsacatuṣkaṃ

偈曰。從二見半生四倒。

頌曰(26)四顛倒自體　謂從於三見
(27)唯倒推増故　想心隨見力

.

釋曰。從(17)邊見中取常見爲常顛倒。從見取立樂顛倒(18)淨顛倒。從身見立我見爲我顛倒。餘師説。(19)見取云何以我所爲倒。彼見我於是處自在(20)故。於是處起我所見。是故此見皆是身見。由(21)二門起。若汝計我是第一執。我所是第二執。 (22)若我與帶物稱我。此二文應成別執。

(28)論曰。從於三見立四倒體。謂邊見中唯取(29)常見以爲常倒。諸見取中取計樂淨爲樂(100c1)淨倒。有身見中唯取我見以爲我倒。有(2)説。我倒攝身見全。我倒如何攝我所見。如何(3)不攝。由倒纒故。諸有計我。於彼事中有(4)自在力是我所見。此即我見由二門轉。是(5)我屬我。若是別見由我爲我見亦應別。

. . . . . . .

kasmād anye kleśā na viparyāsāḥ | yasmāt tribhiḥ kāraṇairviparyāsānāṃ vyavasthānam katamaistribhiḥ |

云何不(23)立餘惑爲顛倒。由以三因成立顛倒義故。何(24)者爲三。

何(6)故餘惑非顛倒體。要具三因勝者成倒。言(7)三因者。

. .

vīparītataḥ |
nitīr aṇāt samāropāt

偈曰。顛倒故。決度増益故。

See the full verse quoted previously

.

ekāntaviparyastatvād ālambane nitīrakatvāt samāropaṇāc ca | ucchedadṛṣṭirmithyādṛṣṭiś ca na samāropike | abhāvamukhapravṛttatvāt | śīlavrataparāmarśo naikāntaviparyastastanmātraśuddhyālambanatvāt | anye kleśā na santīrakā ato na viparyāsāḥ | yat tarhi sūtre ukta “manitye nityam iti saṃjñāviparyāsaḥ cittaviparyāso dṛṣṭiviparyāsa” iti | dṛṣṭir evātra viparyāsaḥ |

釋曰。此(25)二見半。一向顛倒故。於境界決定度故。増益(26)義故。斷見邪見不能増益。非有門起故。戒執(27)取非一向倒。隨分量清淨爲境界故。所餘諸(28)惑不能決度。是故不立爲顛倒。若爾於經中。(29)説於無常執常。是名想倒心倒見倒。此中云(254c1)何＊唯見爲倒。

一向倒故。推度性故。妄増益故。謂戒(8)禁取非一向倒。縁少淨故。斷見邪見非妄(9)増益。無門轉故。 See the previous record (two records before) 所餘煩惱不能推度。非見(10)性故。由具三因勝者成倒。是故餘惑非顛(11)倒體。若爾何故契經中言於無常計常。有(12)想心見倒。於苦不淨無我亦然。理實應知。(13)唯見是倒。

. . . . . . .

saṃjñācitte tu tadvaśāt || 5.9 ||

偈曰。想心隨見故。

See the full verse quoted previously

.

dṛṣṭiviparyāsavaśādeva tatsaṃprayukte saṃjñācitte viparyāsāvuktau | vedanādayo ’pi kasmānnoktāḥ | lokaprasiddhyā | loke hi viparyastasaṃjño viparyastacitta iti prasiddhaṃ na punar viparyastavedana iti | ta ete viparyāsāḥ sarve ’pi srota āpannasya prahīṇā bhavanti | darśanapraheyatvāt dṛṣṭīnāṃ sasaṃprayogāṇām | dvādaśa viparyāsāḥ | anitye nityam iti saṃjñādṛṣṭicittaviparyāsāstrayaḥ | evaṃ yāvad anātmanyātmeti | tatrāṣṭau darśanaprahātavyāś catvāro bhāvanāprahātavyāḥ | duḥkhe ca saṃjñā cittaviparyāsāvaśucau ceti nikāyāntarīyāḥ | itarathā hi kathamantareṇa sukhaśucisaṃjñāmavītarāgasyāryasya kāmarāgaḥ saṃbhavediti | tadetannecchanti vaibhāṣikāḥ | yadi hi sukhaśucisaṃjñācittasamudācārādāryasya tadviparyāsāvīkṣyete | sattvasaṃjñācittasamudācārāttadviparyāsāv api kiṃ neṣyete | na hi striyāmātmani ca vinā sattvasaṃjñāyā kāmarāgo yukta iti | sūtre ’pi coktaṃ “yataś ca śrutavānāryaśrāvaka idaṃ duḥkhamāryasatyam iti yathābhūtaṃ prajānāti | yāvat tasya tasmin samaye yo ’nitye nityam iti saṃjñāviparyāsaḥ cittaviparyāso dṛṣṭivīparyāsaḥ sa prahīyata” iti vistaraḥ | tasmād dṛṣṭisamutye eva saṃjñācitte viparyāsau nānye tatkāla bhrāntimātratvād alātacakracitra yakṣabhrāntivat | yat tarhi sthavirānandenārthaṃ vāgīśamadhikṛtyoktaṃ

釋曰。由隨(2)屬見倒與見倒相應。想及心亦説爲倒。云何(3)不説受等爲倒。由世間成故。於世間説。此人(4)顛倒想顛倒心。此義明了。不説顛倒受。如此(5)顛倒於須陀洹人一切皆滅。由諸見見諦所(6)滅故。餘相應法亦同滅。顛倒有十二種。於無(7)常計常。是想心見顛倒。乃至於無我計我。是(8)想心見顛倒。於中八倒見諦所滅。四倒修道(9)所滅。謂於苦計樂。是想心倒。於不淨計淨。是(10)想心倒。餘部説如此。若不爾。離樂想倒及淨(11)想倒。未離欲聖人。云何婬欲欲得起。毘婆沙(12)師不許此義。何以故。彼言。若由樂淨想心生(13)起故。於聖人立此二爲顛倒。衆生想心生起(14)故。云何不立此二爲我顛倒。何以故。於女人(15)及自身。若離衆生想。婬欲欲不應成。復於經(16)中説。由多聞聖弟子是苦聖諦如實已見已(17)知。乃至此聖弟子。於此時中於無常計常。想(18)倒心倒見倒。皆悉永滅。廣説如經。是故若從(19)見生想心。則成顛倒非餘。由暫時心亂故。譬(20)如於火輪心亂。及夜叉心亂。若爾大徳阿難(21)依婆耆舍大徳。説言

想心隨見亦立倒名。與見相應(14)行相同故。若爾何故不説受等。彼於世(15)間不極成故。謂心想倒世間極成。受等不(16)然。故經不説。如是諸倒預流已斷。見及相(17)應見所斷故。有餘部説。倒有十二。謂於無(18)常計常倒中有想心見三種顛倒。乃至於(19)無我計我倒亦爾。於中八唯見斷。四通見(20)修斷。謂樂淨想心。若謂不然。未離欲聖離(21)樂淨想。寧起欲貪。毘婆沙師不許此義。若(22)有樂淨想心現行。便許聖者有樂淨倒。聖(23)者亦起有情想心。是則亦應許有我倒。非(24)於女等及於自身離有情想心有起欲(25)貪故。由契經説。若有多聞諸聖弟子。於苦(26)聖諦如實見知。乃至爾時彼聖弟子。無常計(27)常想心見倒皆已永斷。乃至廣説。故知想心(28)唯取見倒相應力起。是倒非餘。然聖有時(29)暫迷亂故。率爾於境欲貪現前。如於旋火輪(101a1)畫藥叉迷亂。若爾何故尊者慶喜告彼尊(2)者辯自在言

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“viparyāse ca saṃjñānāṃ cittaṃ te paridahyate” |
nimittaṃ varjyatāṃ tasmācchubhaṃ rāgopasaṃhitam ||

(22)由起想顛倒　故汝心焦熱

(3)由有想亂倒　故汝心燋熱
(4)遠離彼想已　貪息心便淨

.

tasmāt sarva evāṣṭau saṃjñācittaviparyāsāḥ śaikṣasyāprahīṇā ity apare | te ’pi cāryasatyānāṃ yathābhūtaparijñānāt prahīyante | na vinā tenetyupāyasamā khyānānnāsti sūtravirodhaḥ |

(23)此言云何。將是故一切八想倒及心倒。於聖(24)人未滅。餘部説如此。若爾云何不違佛經。是(25)八終由如實見知四諦。方皆滅盡。離四諦觀(26)無得滅義。由説滅方便故。故不相違。

(5)故有餘師復作是説。八想心倒學未全斷。如(6)是八種纒。由如實見知聖諦方得永斷。 (7)離此無餘永斷方便。故此所説不違彼經。

. . .

atha kiṃ dṛṣṭyanuśayasya eva bhedo nānyasya | mānasyāpyasti | katham ity āha

爲＊唯(27)見倒有差別。爲餘惑亦有。慢亦有。云何有差(28)別。

(8)爲唯見隨眠有多差別。爲餘亦有。慢亦有。(9)云何。

.

sapta mānāḥ

偈曰。七慢。

頌曰(10)慢七九從三　皆通見脩斷
(11)聖如殺纒等　有脩斷不行

.

釋曰。何者爲七。一慢。二過慢。(29)三過過慢。四我慢。五増上慢。六下慢。七邪(255a1)慢。若不分別。但以心高爲慢。此心高由生起(2)差別故成七種。於下計自勝。或與等計自同。(3)若人如此分別起高心名慢。於等計自勝名(4)過慢。於上品計自勝名過過慢。於五取陰分(5)別計是我及我所名我慢。未至勝徳計自己(6)得名増上慢。於多量勝計自少量劣名下慢。 (7)實自無徳計自有徳名邪慢。若爾於阿毘達(8)磨藏中説慢類有九種。一我勝慢類。二我等(9)慢類。三我下慢類。四有勝我慢類。五有等我(10)慢類。六有劣我慢類。七無勝我慢類。八無等(11)我慢類。九無下我慢類。此義云何。此九從前(12)七慢生。

(12)論曰。且慢隨眠差別有七。一慢二過慢三慢(13)過慢四我慢五増上慢六卑慢七邪慢。令心(14)高擧總立慢名。行轉不同故分七種。於劣(15)於等如其次第謂己爲勝謂己爲等令心(16)高擧總説爲慢。於等於勝如其次第謂(17)勝謂等總名過慢。於勝謂勝名慢過慢。於(18)五取蘊執我我所令心高擧名爲我慢。於(19)未證得殊勝徳中謂已證得名増上慢。於(20)多分勝謂己少劣名爲卑慢。於無徳中謂(21)己有徳名爲邪慢。然本論説慢類有九。一(22)我勝慢類。二我等慢類。三我劣慢類。四有勝(23)我慢類。五有等我慢類。六有劣我慢類。七無(24)勝我慢類。八無等我慢類。九無劣我慢類。如(25)是九種從前七慢三中離出。

. . . . . . . . . . . . . . .

navavidhās tribhyaḥ

偈曰。九慢類。從三。

See the full verse quoted previously

.

katam ebhyas tribhyaḥ mānātimānonamānebhyaḥ | tatra prathamaṃ trayaṃ dṛṣṭisaṃniśritāstrayo mānāḥ | atimānamānonamānāḥ | dvitīyaṃ trayamūnamānamānātimānāḥ | tṛtīyaṃ trayaṃ mānātimānonamānāḥ | yuktas tāvad bahvantaraviśiṣṭādalpāntarahīno ’smītyūnamāna unnatisthānatvāt | nāsti me hīna ityatra kimunnati sthānam | asti sadṛśo yo ’bhiprete vare sattvarāśau nihīnamapyātmānaṃ bahu manyate | api cāstyeva jñānaprasthānavihito vidhiḥ | prākaraṇaṃ tu nirdeśaṃ parigṛhya śreyānasmītyekeṣu māno ’pi syād ati māno ’pi mānātimāno ’pi hīnasamaviśiṣṭāpekṣayā |

釋曰。何者爲三。(13)謂從過慢慢下慢。此中第一三慢。依止見起。(14)即是三慢。謂過慢慢下慢。下慢慢過慢。即是(15)第二三慢。慢過慢下慢。即是第三三慢。此義(16)相應。於多量爲勝。計自少量爲劣立爲慢。有(17)高處故。計無他下劣於自。此中何爲高處。有(18)如此高處。於自所樂最下劣衆生聚中。知自(19)最下。於自起尊重心。復次於發慧論中分明(20)説此事。如言我是王旃陀羅。若依分別道理(21)論説。計我勝此慢。或慢或過慢或過過慢。由(22)觀下等勝品人故。

從三者何。謂(26)從前慢過慢卑慢。如是三慢若依見生行。(27)次有殊成三三類。初三如次即過慢慢(28)卑慢。中三如次即卑慢慢過慢。後三如次(29)即慢過慢卑慢。於多分勝謂己少劣卑慢(101b1)可成。有高處故。無劣我慢高處是何。謂於(2)如是自所愛樂勝有情聚雖於己身知極(3)下劣而自尊重。如是且依發智論釋。依(4)品類足釋慢類者。且我勝慢從三慢出。(5)謂慢過慢慢過慢三。由觀劣等勝境別(6)故。

. . . . . . . . .

athaite sapta mānāḥ kiṃprahātavyā ity āha

復次此七種慢。何法所滅。(23)故説

如是七慢何所斷耶。

.

dṛgbhāvanākṣyāḥ |

偈曰。見修滅。

See the full verse quoted previously

.

dṛgbhāvanābhyām eṣāṃ kṣayaḥ | etaduktaṃ bhavati sarve darśanabhāvanāprahātavyā iti yadbhāvanāheyamaprahīṇaṃ kimavaśyaṃ tadāryāṇāṃ samudācarati | nāvaśyaṃ tadyathā vadhādiparyavasthānaṃ heyaṃ bhāvanayā yena kleśaparyavasthānena saṃcintya prāṇivadhaṃ kuryādyāvanmṛṣāvādaṃ tad bhāvanāheyaṃ bhāvanāheyadharmālambanatvāt |

釋曰。由見及修故説彼滅。 (24)一切七見諦修道所滅。是修道所滅。於聖人(25)未滅。爲必定於聖人現前起。爲不起。不定。譬(26)如偈曰。殺等上心惑。修滅如彼爾。釋曰。有上(27)心惑。能起故意爲作。殺生乃至説妄語。此皆(28)修道所滅。縁修道所滅法爲境界故。

一切皆通見修所(7)斷。諸脩所斷聖未斷時爲可現行。此不決(8)定。謂有脩所斷。而聖定不行。 See the previous record See the full verse quoted previously 如殺生纒(9)是脩所斷。而諸聖者必不現行。殺生纒者。(10)顯由此惑發起故思斷衆生命。等言爲顯(11)盜婬誑纒無有愛全有愛一分。無有名何法。(12)謂三界無常於此貪求名無有愛。有愛一(13)分謂願當爲藹羅筏拏大龍王等。此諸纒(14)愛一切皆縁脩所斷故唯脩所斷。

. . . . .

tathā || 5.10 ||

復次

See the full verse quoted previously

.

vibhavecchā

偈(29)曰。非有愛聖人不起。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。非有貪愛亦修道(30)所滅。此非有是何法。謂於三界不有。於中(255b1)起愛樂名非有愛。如言顯有愛一分。謂彼(2)願我生成伊羅槃那象王等。偈曰。慢類等。 (3)釋曰。九慢類中。有慢類修道所破。我慢亦(4)爾。

已説慢(15)類等。有是脩所斷。何縁聖者未斷不起。(16)頌曰(17)慢類等我慢　惡作中不善
(18)聖者而不起　見疑所増故 (19)論曰。等言爲顯殺等諸纒無有愛全有愛一(20)分。此慢類等我慢惡悔。

. . . .

na cāryasya saṃbhavanti vidhādayaḥ |
nāsmitā

如此等於聖人不現前起。九慢類非我(5)慢。

See the full verse quoted previously

.

ādigrahaṇena yāvad vibhavatṛṣṇāyā grahaṇam | kiṃ kāraṇam aprahīṇā apy ete na samudācaranti |

由等言乃至攝非有愛。何因如此等法(6)未滅。非現前起。

See the previous record [two records back]

. .

dṛṣṭipuṣṭatvāt

偈曰。無見所圓故。

是見及疑親所増(21)長。[See also the full verse quoted previously]

.

satkāyadṛṣṭipuṣṭā hi mānavidhā asmimānaś ca | ato bhagnapṛṣṭhatvāt notthātum punar utsahante | vadhādiparyavasthānaṃ mithyādṛṣṭipuṣṭatvāt | vibhavatṛṣṇā uccheddṛṣṭipuṣṭatvāt | bhavatṛṣṇāyāḥ pradeśaḥ śāśvatadṛṣṭipuṣṭatvāt |

釋曰。由(7)見圓滿故。故彼不起。此義云何。九慢類及(8)我慢。身見所圓滿。由背折故不能更起。 See the previous record 殺生(9)等上心惑。邪見所圓滿故。非有愛斷見所圓(10)滿故。有愛一分常見所圓滿故。

雖脩所斷而由見疑背已折故。聖不能(22)起。謂慢類我慢有身見所増。 See the previous record 殺生等纒邪(23)見所増。諸無有愛斷見所増。有愛一分常(24)見所増。

. . . . .

kaukṛtyaṃ nāpi cāśubham || 5.11 ||

偈曰。惡性(11)憂亦無。

See the full verse quoted previously

.

akukśalaṃ cāpi kaukṛtyaṃ bhāvanāprahātavyam | na cāryasya tatsaṃbhavati vicikitsā samutthitatvāt |

釋曰。憂悔心若是惡性。亦是修道所(12)滅。於聖人亦不得現前起。疑惑所圓滿故。

不善惡作是疑所増。故聖身中皆(25)定不起。

. .

athaiṣām aṣṭānavater anuśayānāṃ kati sarvatragāḥ katy asarvatragāḥ |

復(13)次於九十八惑中。幾惑遍行幾惑非遍行。

九十八隨眠中幾是遍行幾非遍行。

.

sarvatragā duḥkhahetudṛggheyā dṛṣṭayastathā |
vimatiḥ saha tābhiś ca yā ’vidyā ’veṇikī ca yā || 5.12 ||

偈(14)曰。遍行見苦集。滅惑謂諸見。疑共彼無明。及(15)獨行無明。

(26)頌曰(27)見苦集所斷　諸見疑相應
(28)及不共無明　遍行自界地
(29)於中除二見　餘九能上縁
(101c1)除得餘隨行　亦是遍行攝

.

duḥkhasamudayadarśanaprahātavyā dṛṣṭayo vicikitsā ca tābhiś ca saṃprayuktā avidyā āveṇikī ca duḥkhasamudayaprahātavye cāvidyā | itīme ekādaśānuśayāḥ sabhāgadhātusarvatragāḥ | sapta dṛṣṭayo dve vicikitse dve avidye sakalasvadhātvālambanatvāt | kimebhir yugapadālambate āhosvit krameṇa | yadi krameṇa anyeṣām api prasaṅga | atha yugapat kaḥ sakalena kāmadhātunā śuddhiṃ pratyetyakāraṇaṃ vā kāraṇataḥ | sakalaṃ nocyate sakalaṃ yugapadālambanta iti | api tu pañcaprakāram api sarvaṃ yugapat | evam api yatrātmadṛṣṭistatrātmatṛṣṇā yatrāgraśuddhidṛṣṭī tatra tatprārthanā tena ca māna iti tṛṣṇāmānayor api sarvatragatvaṃ prāpnoti | evaṃ sati darśanabhāvanāheyālambanatvād etadubhayaṃ kiṃprahātavyaṃ syāt | bhāvanāprahātavyaṃ vyāmiśrālambanatvāt | athavā punar astu darśanaprahātavyaṃ dṛṣṭibalādhānavartitvāt | svalakṣaṇakleśāvetau na sāmānyakleśau | tasmān na sarvatragāviti vaibhāṣikāḥ |

釋曰。見苦集所滅諸見及疑惑。與(16)彼共相應起無明及獨行無明。皆見苦集所(17)滅。此十一惑。於非同類部界中説名遍行。 (18)七見二疑二無明故成十一。縁具自界生起(19)故。有何人以具欲界計執爲清淨。以非因(20)縁計執爲因縁。 See the previous record 不説具由縁具自界及一時(21)起。雖不然能縁一切五品自界故。説能縁具(22)自界。若爾不可＊唯立十一爲遍行惑。是處(23)有我見必有我愛。是處有勝見清淨見。此中(24)必有樂得。由此等起高心。是故愛及慢應成(25)遍行惑。若爾此二惑。縁見滅修滅爲境界。(26)此二何道所滅。修道所滅。雜亂境界故。復次(27)或執見諦所滅。由見力所生立故。此二是別(28)相惑非通相惑。是故非遍行。毘婆沙師説如(29)此。

(2)論曰。唯見苦集所斷見疑及彼相應不共無(3)明力。能遍行自界地五部故。此十一皆得遍(4)行名。謂七見二疑二無明十一。如是十一(5)於自界地五部諸法遍縁。隨眠爲因遍生(6)五部染法。依此三義立遍行名。此中所言(7)遍縁五部。爲約漸次。爲約頓縁。若漸次縁(8)餘亦應遍。若頓縁者誰復普於欲界諸法頓(9)計爲勝能得清淨或世間因。 See the previous record 不説頓縁自(10)界地一切。然説有力能頓縁五部。雖爾遍(11)行亦非唯此。以於是處有我見行。是處(12)必應起我愛慢。若於是處淨勝見行。是處(13)必應希求高擧。是則愛慢應亦遍行。若爾頓(14)縁見脩斷故。應言此二何所斷耶。應言(15)脩所斷。雜縁境故。或應見所斷。見力引故。 (16)毘婆沙師作如是説。此二煩惱自相非共。(17)無頓縁力故非遍行。 See the previous record

. . . . . . . . . . . . .

ya ete sabhāgadhātusarvatragā ekādaśānuśayā uktāḥ

於非同類部界。是所説遍行惑有十一種。

是故遍行唯此十一。(18)餘非。准此不説自成。

.

navodhrvālambanā eṣāṃ dṛṣṭidvayavivarjitāḥ |

(255c1)於中偈曰。九惑上地境。於彼除二見。

See the full verse quoted previously

.

satkāyadṛṣṭimantagrāhadṛṣṭiṃ ca varjayitvā ’nye navānuśayā visabhāgadhātusarvatragāḥ | kadācittu visabhāgamekaṃ dhātumālambante kadācit dvau | “ye ’nuśayāḥ kāmapratisaṃyuktā rūpapratisaṃyuktālambanāḥ | kāmapratisaṃyuktā ārūpyapratisaṃyuktālambanāḥ kāmapratisaṃyuktā rūpārūpyapratisaṃyuktālambanā” iti vacanāt | yadā kāmadhātau sthito brahmaṇi sattvadṛṣṭiṃ nityadṛṣṭiṃ cotpādayati tadā kathaṃ satkāyānta grāhadṛṣṭī visabhāgadhātvālambane na bhavataḥ | ātmātmīyatvenāgrahaṇādantagrāhadṛṣṭiś ca tatsamutthitatvāt | kā tarhīyaṃ dṛṣṭiḥ | neyaṃ dṛṣṭirmithyājñānaṃ punaḥ etadityābhidhārmikāḥ | kuto nu khalv etadanyā tadālambanā dṛṣṭireṣā na dṛṣṭiriti siddhāntastu pramāṇayitayaḥ |

釋曰。於(2)十一中除身見邊見。所餘九惑説名遍行。非(3)同類界＊惑。有時能縁一不同類界爲境。或縁(4)二界。如阿毘達磨藏云。是惑於欲界相應。有(5)時能縁色界相應法爲境。是＊惑於欲界相應。(6)有時能縁無色界相應法爲境。是惑於欲界(7)相應。有時能縁色界無色界相應法爲境。由(8)此文句應知此義。若人生在欲界。於梵王起(9)衆生見及常見。云何身見及邊見。不立縁不(10)同類上界爲境。由不執爲自我及自我所故。(11)邊見從此起故。此是何見。此二執非見。但是(12)邪智。

於十一中除身邊見。(19)所餘九種亦能上縁。上言正明上界上地。兼(20)顯無有縁下隨眠。此九雖能通縁自上。(21)然理無有自上頓縁。於縁上中且約界(22)説。或唯縁一或二合縁。故本論言。有諸隨(23)眠是欲界繋縁色界繋。有諸隨眠是欲界(24)繋縁無色界繋。有諸隨眠是欲界繋縁色(25)無色界繋。有諸隨眠是色界繋縁無色界繋。 (26)約地分別准界應思。生在欲界若縁大梵(27)起有情見。或起常見。如何身邊見不縁上(28)界地。不執彼爲我我所故。邊見必由身見(29)起故。若爾計彼爲有情常是何見攝。對法(102a1)者言。此二非見是邪智攝。何縁所餘縁彼(2)是見。此亦縁彼而非見耶。以宗爲量故作(3)是説。

. . . . . . . . .

kiṃ khalv anuśayāḥ eva sarvatragāḥ | nety āha |

爲一切遍行皆是惑邪。説非。

爲遍行體唯是隨眠。不爾。

.

prāptivarjyāḥ sahabhuvo ye ’pyebhiste ’pi sarvagāḥ || 5.13 ||

偈曰。離至(13)得與彼。倶起亦遍行。

See the full verse quoted previously

.

sarvatragairanuśayaiḥ sahabhuvo ye ’pyanye dharmāste ’pi sarvatragāḥ prāptayastu naivam | aneka phalatvāt | ata eva syuḥ sarvatragānuśayā na sarvatrahetunā heturiti catuṣkoṭikaṃ kriyate | prathamā koṭiranāgatāḥ sarvatragā anuśayāḥ | dvitīyā ’tītapratyupannāstatsahabhuvaḥ | tṛtīyācatuthau yojye |

釋曰。與遍行惑倶起所(14)餘諸法皆是遍行至得。不爾果不一故。 See the previous record 是故説(15)四句。有遍行惑不由遍行因成因。此中應立(16)四句。初句者。謂未來世遍行惑。第二句者。過(17)去現世倶起餘法。第三第四。應自思立。

云何并隨(4)行法。謂上所説十一隨眠并彼隨行皆遍行(5)攝。然除彼得。非一果故。由此故有作是(6)問言。諸遍行隨眠皆遍行因不。答言。於此(7)應作四句。第一句者。謂未來世遍行隨眠。 (8)第二句者。謂過現世彼倶有法。第三第四(9)如理應辯。

. . . . . .

eṣām aṣṭānavater anuśayānāṃ kati sāsravālambanāḥ katy anāsravālambanāḥ |

於九(18)十八惑中。幾惑縁有流法爲境。幾惑縁無流(19)法爲境。

九十八隨眠中。幾縁有漏。幾縁(10)無漏。

.

mithyādṛgvimatī tābhyāṃ yuktā ’vidyā ’tha kevalā |
nirodhamārgadṛggheyāḥ ṣaḍanāsravagocarāḥ || 5.14 ||

偈曰。邪見疑與二。應無明獨行。見滅(20)道所滅。六無流爲境。

頌曰(11)見滅道所斷　邪見疑相應
(12)及不共無明　六能縁無漏
(13)於中縁滅者　唯縁自地滅
(14)縁道六九地　由別治相因
(15)貪瞋慢二取　並非無漏縁
(16)應離境非怨　靜淨勝性故

.

nirodhadarśanaprahātavyāstrayo ’nuśayā mithyādṛṣṭirvicikitsā ’vidyā ca tābhyāṃ saṃprayuktā ’ ’veṇikī ca | mārgadarśanaprahātavyā apy eta eva trayaḥ | ity ete ṣaḍanāsravālambanāḥ | śeṣāṃ sāsravālambanā iti siddham | tatra punaḥ

釋曰。見滅所滅三惑。謂(21)邪見疑與二相應無明。及獨行無明。見道所(22)滅。亦是此三如此六惑縁無流法爲境。所餘(23)諸惑縁有流爲境。此義自成。復次此中

(17)論曰。唯見滅道所斷邪見疑彼相應不共無(18)明。各三成六。能縁無漏。餘縁有漏准此(19)自成。

. . . .

svabhūmyuparamo mārgaḥ ṣaḍbhūminavabhūmikaḥ |
tadgocarāṇāṃ viṣayo mārgo hy anyo ’nyahetukaḥ || 5.15 ||

偈曰。(24)自地滅及道。六地及九地。縁無流惑境。由道(25)互爲因。

See the full verse quoted previously

.

nirodhālambanānāṃ mithyādṛṣṭyādīnāṃ svabhūminirodha evālambanaṃ kāmāvacarāṇāṃ kāmadhātoreva yāvat bhavāgrabhūmikānāṃ bhavāgrasyaiva | mārgālambanānāṃ kāmāvacarāṇāṃ ṣaḍbhūmiko dharmajñānapakṣo mārgaḥ sarva evālambanam | yo ’pi rūpārūpyapratipakṣaḥ rūpārupyāvacarāṇām apy adṛṣṭabhūmikānāṃ navabhūmikaḥ | sa evānvayajñānapakṣyo mārga ālambanaṃ mārgasyānyo ’nyahetukatvāt | yady api dharmajñānānvayajñāne apy anyonyahetuke natvanvayajñānaṃ kāmadhātupratipakṣa iti | na kāmāvacarā mārgālambanā anvayajñānapakṣānālambante | dharmajñānaṃ tarhi rūpārūpyapratipakṣatvāt tadbhūmikānāṃ mārgalambanānām ālambanaṃ bhaviṣyati | na tat sakalaṃ pratipakṣo duḥkhasamudayadharmajñānayoratatpratipakṣatvāt | nāpi sakalayo rūpārūpyayyordarśanaprahātavyānām apratipakṣatvād ityādyābhāvānna bhavaty ālambanam |

釋曰。邪見等諸惑。能縁滅諦爲境。自(26)地滅是其境。若行欲界欲界滅。乃至行有頂(27)有頂滅。縁道爲境。行欲界惑。一切六地法智(28)類道爲境。若色無色界對治。縁道爲境。行色(29)界無色界八地惑。一切九地類智類道爲境。何(256a1)以故。由道互相因故。 See the previous record 雖復法智類智更互相(2)因。類智非欲界對治故。縁道爲境。行欲界惑。(3)不能縁類智類道爲境。若爾法智是色無色(4)界對治故。縁道爲境。行色無色界惑。應成所(5)縁境。此法智類道非具對治。苦集法智。非色(6)無色界對治故。又非具色無色界惑對治故。(7)前後無故。是故非境。

於此六中縁滅諦者。各以自地滅爲(20)所縁。滅互相望非因果故。謂欲界繋三種隨(21)眠。唯縁欲界諸行擇滅。乃至有頂三種隨眠。 (22)唯縁有頂諸行擇滅。縁道諦者縁六九地。(23)謂欲界繋三種隨眠。唯縁六地法智品道。若(24)治欲界若能治餘皆彼所縁。以類同故。色(25)無色界八地各有三種隨眠。一一唯能通縁(26)九地類智品道。若治自地若能治餘皆彼(27)所縁。以類同故。 See the previous record 何故縁滅自地非餘。縁道(28)便通六九同類。以諸地道互相因故。雖法(29)類品亦互相因而類智品不治欲界。故類智(102b1)品道非欲三所縁。法智品既能治色無色。(2)應爲彼八地各三所縁。非此皆能治色無(3)色。苦集法智品非彼對治故。亦非全能治(4)色無色。不能治彼見所斷故。二初無故。非(5)彼所縁。即由此因顯遍行惑有縁苦集諸(6)地無遮。境互爲縁因。非能對治故。

. . . . . . . . .

atha kasmād rāgapratighamānā dṛṣṭiśīlavṛataparāmarśau cānāsravālambanā neṣyante |

復次云何欲瞋慢見取(8)戒執取。不許彼縁無流爲境。

何縁貪(7)瞋慢戒禁取見取見。無漏斷非無漏縁。

.

na rāgastasya varjyatvāt

偈曰。非欲所離(9)故。

See the full verse quoted previously

.

varjanīyo hi rāgaḥ yadi cānāsravālambanaḥ syānna varjanīyaḥ syāt kuśaladharmacchandavat |

釋曰。欲者必應捨離。若此縁無流爲境。則(10)不應可離。譬如欲樂善法。

以貪(8)隨眠應捨離故。若縁無漏便非過失。如善(9)法欲不應捨離。

.

na dveṣo ’napakārataḥ |

偈曰。非瞋非過故。

See the full verse quoted previously

.

apakāravastuni hi pratigha utpadyate | na caivaṃ nirodhamāgauṃ |

(11)釋曰。瞋者若起縁他過失起。滅道諦既非過(12)失故。瞋不縁此起。

縁怨害事起瞋隨眠。滅道(10)非怨故非瞋境。縁麁動事起慢隨眠。

.

na māno na parāmarśau śāntaśuddhayagrabhāvataḥ || 5.16 ||

偈曰。非慢非二取靜淨勝(13)性故。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。滅道二諦。寂靜爲性故。必不由此(14)二起於高心。由此二是自己眞實清淨故。於(15)二清淨執不成戒執取。此二法於一切法中(16)最勝。於下劣法中起勝執。説名見取。是故如(17)此等惑。不應縁無流法爲境。

滅道(11)寂靜故非慢境。於非淨法執爲淨因名戒(12)禁取。滅道眞淨故不應爲戒禁取境。於非(13)勝法執爲最勝名爲見取。滅道眞勝故亦(14)不應爲見取境。是故貪等不縁無漏。

. . . .

eṣām aṣṭānavateranuśayānāṃ katy ālambanato ’nuśerate kati saṃprayogata eva |

於九十八隨眠(18)惑中。幾惑由縁境隨眠。幾惑由相應隨眠。

九十(15)八隨眠中。幾由所縁故隨増。幾由相應故(16)隨増。

.

sarvatragā anuśayāḥ sakalām anuśerate |
svabhūmim ālambanataḥ svanikāyamasarvagāḥ || 5.17 ||

偈(19)曰。遍行隨眠惑。具自地隨眠。＊唯由縁縁故。

頌曰(17)未斷遍隨眠　於自地一切
(18)非遍於自部　所縁故隨増
(19)非無漏上縁　無攝有違故
(20)隨於相應法　相應故隨増

.

ye sarvatragā anuśayāste sakalāṃ pañcaprakārām api svāṃ bhūmimālambanato ’nuśerate | asarvatragāstu svasyāṃ bhūmau svam eva nikāyamālambanato ’nuśerate nānyam | tadyathā duḥkhadarśanaprahātavyā duḥkhadarśanaprahātavyameva nikāyam | evaṃ yāvad bhāvanāprahātavyā bhāvanāprahātavyameva nānyam | utsargaṃ kṛtvā ’pavādaṃ karoti

(20)釋曰。遍行諸惑。於自地縁自部及他部。得生(21)起増長。偈曰。非遍行自部。釋曰。所餘非遍行(22)惑。於自地中但縁自部隨眠。譬如見苦所滅(23)惑。縁見苦所滅惑部隨眠。乃至修道所滅惑。(24)縁修道所滅惑部隨眠。不縁餘部。作通説已(25)今更簡別。

(21)論曰。遍行隨眠。普於自地五部諸法所縁隨(22)増。以能遍縁自地法故。所餘五部非遍隨(23)眠。所縁隨増唯於自部。唯以自部爲所縁(24)故。 See the previous record [two records back] 此據總説。別分別者。

. . . . .

nānāsravordhvaviṣayāḥ

偈曰。非無流上境。

See the full verse quoted previously

.

anāsravālambanā anuśayā naivālambanato ’nuśerate | nāpy ūrdhvabhūmyālambanāḥ | kiṃ kāraṇam | tadālambanasya vastunaḥ

釋曰。此惑若縁(26)無流爲境。不由所縁境故。隨眠縁上地爲境(27)亦爾。何因如此是彼所縁法。

六無漏縁九上縁惑(25)於所縁境無隨増義。所以者何。無漏上境

. . .

asvīkārād vipakṣataḥ |

偈曰。非自取對(28)故。

See the full verse quoted previously

.

yad dhi vastvātmadṛṣṭitṛṣṇābhyāṃ svīkṛtaṃ bhavati tatrānye ’pyanuśayā anugamayitumutsahante | ārdra iva paṭe rajāṃsi saṃsthātum | na caivam anāsravā nāpy evamūrdhvā bhūmiḥ | ato na tadālambanāsteṣv anuśerate | yastvihasthastāṃ bhūmiṃ prārthayate | kuśalo ’sau dharmmacchandaḥ vipakṣabhūtau ca nirvāṇamārgau tadālambanānāṃ kleśānām ūrdhvā ca bhūmir adharāṇām | ato na teṣu pratiṣṭhāṃ labhante | tapta ivopale talāni pādānām | ānuguṇyārtho ’trānuśayārthaḥ | na ca te tadanuguṇā ity apare | vātikasya rukṣānanuśayanavat | ata uktā ālambanato ’nuśerate |

釋曰。若是法類我見我愛執取爲自依。於(29)此中餘惑亦能縁彼隨眠。譬如於濕衣埃塵(256b1)及於濕田種子。無流法不爾。上地亦不爾。是(2)故縁彼爲境。或於彼無隨眠義。若人在下界(3)求得上地。此是善法欲非惑。涅槃及道。是能(4)縁諸惑對治上地。亦是下地惑對治。是故彼(5)惑於此三境不得依住。譬如於熱石蹠下不(6)得住。隨眠言者。隨長爲義。雖可縁於中無有(7)隨長。不如風病服麁澁藥。若惑由縁境隨眠(8)已説。

非(26)所攝受及相違故。謂若有法爲此地中身(27)見及愛攝爲己有。可有爲此身見愛地中(28)所有隨眠所縁隨増理。如衣潤濕埃塵隨住。 (29)非諸無漏及上地法爲諸下身見愛攝爲己(102c1)有故縁彼下惑非所縁隨増。住下地心求(2)上地等是善法欲非謂隨眠。聖道涅槃及上(3)地法與能縁彼下惑相違故。彼二亦無所(4)縁隨増理。如於炎石足不隨住。有説。隨眠(5)是隨順義。非無漏上境順諸下隨眠故。雖(6)是所縁而無隨増理。如風病者服乾澁藥(7)病者於藥非所隨増。已約所縁辯隨増(8)義。今次應辯相應隨増。

. . . . . . . . . .

yena yaḥ saṃprayuktastu sa tasmin saṃprayogataḥ || 5.18 ||

偈曰。若彼與相應。於此由相應。

See the full verse quoted previously

.

anuśareta iti vartate | yo ’nuśayo yena dharmeṇa saṃprayuktastasmin saṃprayogato ’nuśete | yāvad aprahīṇa iti viśeṣaṇārthastuśabdaḥ | syuranuśayā nānāsravālambanā na visabhāgadhātusarvatragāḥ | te cānuśayāḥ saṃprayogato ’nuśayīrannālambanataḥ na syurvisabhāgabhūmisarvatragā anuśayāḥ |

釋曰。(9)隨眠言流。若惑與此法相應。彼惑於此法由(10)相應故得隨眠。乃至未滅。有諸惑不縁無流(11)爲境。非遍行不同分界。此惑但由相應得隨(12)眠。不由縁境不。有。謂遍行非同分地惑。

謂隨何隨眠於自(9)相應法由相應故於彼隨増。諸説隨増。謂(10)至未斷故。初頌首標未斷言。頗有隨眠(11)不縁無漏不縁上界而彼隨増但於相應(12)非所縁不。有。謂縁上地諸遍行隨眠。

. . . . .

eṣām aṣṭānavater anuśayānāṃ katy akuśalāḥ katy avyākṛtāḥ |

九十(13)八惑中。幾惑惡性。幾惑無記性。

九十(13)八隨眠中幾不善幾無記。

.

ūrdhvam avyākṛtāḥ sarve

偈曰。上界(14)惑無記。

頌曰(14)上二界隨眠　及欲身邊見
(15)彼倶癡無記　此餘皆不善

.

rūpārupyāvacarāstāvatsarva evāvyākṛtāḥ | kiṃ kāraṇam | kliṣṭānāṃ dharmāṇāṃ duḥkhavipākaḥ syāt | tacca tayoirnāsti paravyābādhahetvabhāvāt |

釋曰。一切色界無色界惑。無記爲(15)性。何以故。一切惡性染汚有苦受果報。此苦(16)報於彼無。非他逼惱因故。

(16)論曰。色無色界一切隨眠唯無記性。以染汚(17)法若是不善有苦異熟。苦異熟果上二界無。(18)他逼惱因彼定無故。

. .

kāme satkāyadarśanam |
antagrāhaḥ sahābhyāṃ ca mohaḥ

偈曰。於欲界身見。(17)邊見共無明。

See the full verse quoted previously

.

kāmadhātau satkāyāntagrāhadṛṣṭī tatsaṃprayuktā cāvidyā avyākṛtāḥ | kiṃ kāraṇam | dānādibhir aviruddhatvāt | ahaṃ pretya sukhī bhaviṣyāmīti dānaṃ dadāti śīlaṃ rakṣati | ucchedadṛṣṭir api mokṣānukūlā | ata evoktaṃ bhagavatā “etadagraṃ bāhyakānāṃ dṛṣṭigatānāṃ yaduta no ca syāṃ no ca me syāt na bhaviṣyāmi na me bhaviṣyatīti” | api cānayordṛṣṭyoḥ svadravyasaṃmūḍhatvād aparapīḍāpravṛttatvāc ca | svargatṛṣṇā ’smimānayorapyevaṃ prasaṅgaḥ | sahajā satkāyadṛṣṭiravyākṛtā | yā mṛgapakṣiṇām api varttate | vikalpitā tvakuśaleti pūrvācāryāḥ |

釋曰。於欲界中身見邊見。及與(18)二相應無明。此三無記爲性。何因如此。與施(19)等不相違故。謂我於未來世必應受樂故。今(20)世行善持戒修定。邊見既隨順解脱。是故世(21)尊説。於外五見中此見最勝。謂我不有我所(22)不有我。當不有我所亦爾。此二執無苦果報。(23)迷於自體故。不逼惱他生起故。若爾貪愛天(24)上。及我慢應同此義。生得身見是無記。若於(25)禽獸等有。若有分別則成惡。先舊諸師説如(26)此。

身邊二見及相應癡欲(19)界繋者亦無記性。所以者何。此與施等不(20)相違故。爲我當樂現在勤脩施戒等故。執(21)斷邊見能順解脱。故世尊説。於諸外道諸(22)見趣中此見最勝。謂我不有我所亦不有。(23)我當不有我所當不有。又此二見迷自事(24)故。非欲逼害他有情故。若爾貪求天上快(25)樂及起我慢例亦應然。先軌範師作如(26)是説。倶生身見是無記性。如禽獸等身見現(27)行。 See the previous record See the previous record

. . . . . . . . . . .

śeṣās tv ihāśubhāḥ || 5.19 ||

偈曰。所餘惑惡性。

See the full verse quoted previously

.

śeṣās tvaśubhā anuśayāḥ kāmadhātāvakuśalāḥ |

釋曰。於欲界異此二諸(27)惑皆不善。

若分別生是不善性。餘欲界繋一切隨眠(28)與上相違皆不善性。

.

katy akuśalamūlāni kati na |

幾惑非善根。幾惑非非善根。

於上所説不善惑中。幾(29)是不善根。幾非不善根。

.

kāme ’kuśalamūlāni rāgapratighamūḍhayaḥ |

偈曰。(28)於欲界惡根。貪欲瞋無明。

頌曰(103a1)　　　　不善根欲界　貪瞋不善癡

.

kāmadhātau sarvarāgaḥ sarvapratighaḥ sarvo moho ’nyatra satkāyāntagrāhadṛṣṭisaṃprayuktādyathākramam |

釋曰。於欲界中一(29)切欲一切瞋一切無明。除與身見邊見相應。(256c1)餘惑次第

(2)論曰。唯欲界繋一切貪瞋及不善癡不善根(3)攝。如其次第

.

trīṇy akuśalamūlāni

説爲三不善根。

世尊説爲貪瞋癡三不善根。

.

lobho ’kuśalamūlaṃ dveṣo moho ’kuśalamūlam | yaddhyakuśalaṃ cākuśalasya ca mūlaṃ tadevākuśalamūlamiṣṭam | śeṣā anuśayā nākuśalamūlānīti siddham |

謂貪欲不善根。瞋(2)恚不善根。無明不善根。若惑非善。又爲非善(3)法根。許此法爲不善根。所餘諸惑非非善根。(4)此義自成。

See the previous record (4)性唯不善煩惱爲不善法根立不善根。餘(5)則不爾。所餘煩惱非不善根。義准已成。故(6)頌不説。

. . .

katy avyākṛtamūlāni kati na | trīṇy avyākṛta mūlāni | katamāni trīṇi |

幾法爲無記根。幾法非。偈曰。無記(5)根有三。釋曰。何者爲三。

於上所説無記惑中。幾是無記根。(7)幾非記根。頌曰(8)無記根有三　無記愛癡慧
(9)非餘二高故　外方立四種
(10)中愛見慢癡　三定皆癡故

.

tṛṣṇā ’vidyā matiś ca sā || 5.20 ||

偈曰。愛無明及慧。

See the full verse quoted previously

.

setyavyākṛtatāṃ darśayati yā kācidavyākṛtā tṛṣṇā avidyā prajñā cāntato vipākajā api sarvā ’sāvavyākṛtamūlam iti kāśmīrāḥ |

(6)釋曰。隨有無記貪愛無明及果報生慧。如此(7)等一切是無記根。罽賓國師説如此。

(11)論曰。迦濕彌羅國諸毘婆沙師説無記根亦(12)有三種。謂諸無記愛癡慧三。下至異熟生(13)亦無記根攝。

.

dvaidhordhvavṛtter nāto ’nyau

偈曰。二(8)縁高生故。餘非。

See the full verse quoted previously

.

vicikitsā kila dvaidhavṛtterna mūlaṃ bhavitum arhati | calatvāt | unnatilakṣaṇenordhvavṛtterna māno mūlam | vividhasmṛtimūlāni hi sthirāṇyadhovṛttīni ca loke dṛṣṭānnīti |

釋曰。彼説疑者由二縁生。不(9)應成根。以轉動故。慢以高生爲相。由高生故。(10)非根異根法故。何以故。根者堅著下生。此義(11)世間所了。疑慢無此義故。不立爲根。

何縁疑慢非無記根。疑二趣轉。(14)慢高轉故。彼師謂疑二趣相轉。性動搖故不(15)應立根。慢於所縁高擧相轉。異根法故(16)亦不立根。爲根必應堅住下轉。世間共了(17)故彼非根。

. . .

catvāry eveti bāhyakāḥ |

偈曰。外(12)師説。四。

See the full verse quoted previously

.

bāhyakāś catvāry avyākṛtamūlānīcchanti |

釋曰。罽賓國外諸師説。無記根有(13)四。

外方諸師立此有四。

.

tṛṣṇādṛṅ mānamohās te

偈曰。謂愛見慢癡。

See the full verse quoted previously

.

ta ity avyākṛtā iti darśayati | avyākṛtā tṛṣṇā dṛṣṭirmāno ’vidyā ca | kiṃ kāraṇam etānyavyākṛtamūlānīcchanti |

釋曰。此四但無記。謂(14)無記愛無記見無記慢無記無明。何因此四(15)成無記根。

謂諸無記(18)愛見慢癡。無記名中遮善惡故。何縁此四(19)立無記根。

. .

dhyāyitritvādavidyayā || 5.21 ||

偈曰。三觀人由癡。

See the full verse quoted previously

.

yasmāt trayo dhyāyinaḥ | tṛṣṇādṛṣṭimānottaradhyāyinaḥ | te cāvidyāvaśādbhavantīti |

釋曰。由修定人(16)有三。謂由愛見慢修上觀行。此三人由依無(17)明故得成三。

以諸愚夫脩上定者不過依託(20)愛見慢三。此三皆依無明力轉。故立此四(21)爲無記根。

.

於經中所説。有十四種無記。類(18)爲彼無記故説無記。爲由別義。非。云何。若問(19)應遮斷説名無記。問有四種。一應一向記。二(20)應分別記。三應反問記。四應置記。此中次第(21)應知。

諸契經中説十四無記事。彼亦是(22)此無記攝耶。不爾。云何。彼經但約應捨置(23)問立無記名。謂問記門總有四種。何等爲(24)四。頌曰(25)應一向分別　反詰捨置記
(26)如死生殊勝　我蘊一異等(27)論曰。且問四者。一應一向記。二應分別記。(28)三應反詰記。四應捨置記。此四如次。

. . . .

ekāṃśato vyākaraṇaṃ vibhajya paripṛcchaya ca |
sthāpyaṃ ca maraṇotpattiviśiṣṭātmā ’nyatādivat || 5.22 ||

偈曰。一向記分別。反問及置記。譬如死(22)生勝。及我異等義。

See the full verse quoted previously [two records back]

.

kiṃ sarvasattvā mariṣyantītyekāṃśena vyākarttavyaṃ mariṣyantīti | kiṃ sarve janiṣyanta iti vibhajya vyākarttavyaṃ saṃkleśā janiṣyante na niḥkleśā iti | kiṃ manuṣyo viśiṣṭo hīna iti paripṛcchayya vyākattevyam | kānadhikṛtya praśnayasīti | yadi brūyād devāniti | hīna iti vyākarttavyam | atha brūyādapāyāniti | viśiṣṭa iti vyākarttavyam | kimanyaḥ skandhebhyaḥ sattvo ’nanya iti sthāpanīyaḥ | sattvadravyasyābhāvāt vandhyāputraśyāmagauratādivat |

釋曰。若問一切衆生皆應(23)死不。應一向記。定皆應死。若問已死一切更(24)生不。應分別記。若有惑則更生。無惑則不生。 (25)若問人道爲勝爲劣。應反問記。汝今依何問(26)此。若彼答依天。應記人劣。若彼答依惡道。應(27)記人勝。若問衆生與五陰爲一爲異。此應置(28)記。衆生非實有故。譬如石女兒黒白等色。

如有(29)問者問死生勝我一異等。記有四者。謂答(103b1)四問。若作是問。一切有情皆當死不。應一(2)向記一切有情皆定當死。若作是問。一切(3)死者皆當生不。應分別記有煩惱者當(4)生非餘。若作是問。人爲勝劣。應反詰記。 (5)爲何所方。若言方天應記人劣。若言方(6)下應記人勝。若作是問。蘊與有情爲一(7)爲異。應捨置記。有情無實故一異性不成。(8)如石女兒白黒等性。

. . . . . . . . .

katham etad vyākaraṇaṃ bhavati avyākṛtam etad iti | evaṃ vyākaraṇāt |

云(29)何此置成記。此不可記有此記故。

如何捨置而立記名。(9)以記彼問言此不應記故。

.

apara āha | idamapyekāṃśavyākaraṇaṃ yanna sarve janiṣyanta iti | yas tu pṛcchedye mariṣyanti kiṃ te janiṣyanta ityetadvibhajyavyākaraṇīyaṃ syāt | manuṣyeṣu cobhayam asti hīnatvaṃ viśiṣṭatvaṃ cāpekṣikamityubhayamekāṃśena vyākarttavyam | tadyathā vijñānaṃ kāryaṃ kāraṇaṃ ceti ekāntena tu pṛcchato naikāntavyākaraṇāt vibhajyavyākaraṇaṃ yujyate | skandhebhyo ’nyaḥ sattva ityetadavyākṛtameva | na cāvyākaraṇameva vyākaraṇaṃ yujyata iti | yas tu sthāpanīyaḥ praśnaḥ sthāpanīyatvena vyākriyate | kathaṃ na vyākṛto bhavati | ābhidharmikā āhuḥ | “tathāgato bhagavānarhan samyaksaṃbuddhaḥ svākhyāto ’sya dharmaḥ supratipannaḥ śrāvakasaṃghaḥ rūpamanityaṃ yāvad vijñāna duḥkhaprajñaptiryāvanmārgaprajñaptirekāṃśena vyākarttavyam arthopasaṃhitatvāt | vibhajjavyākaraṇaṃ nāma yadi kaścid brūyāddharmān vadeti sa vaktavyo bahavo dharmā atītā anāgatāḥ pratyutpannāḥ katamān vadāmīti | yadi brū yādatītāniti | sa vyaktavyo ’tītā api bahavo rūpaṃ yāvad vijñānam iti | athaṃ brūyādrūpam iti | sa vaktavyo rūpam api trividhaṃ kuśalamakuśalamavyākṛtaṃ ca | yady āha kuśalam iti | tad api saptaprakāraṃ prāṇātipātādviratiryāvat saṃbhinnapralāpāditi | yadyāha prāṇātipātādviratim iti | sā ’pi triprakārā alobhajā ’dveṣajā ’mohajā | yadyāhālobhajām iti | alobhajā ’pi dvividhā vijñāptyavijñaptibhedādityevaṃ vibhajya vaktavyam iti | etad eva ca śaṭhasya paripṛcchya vyākaraṇam | tasya vaktavyaṃ dharmā bahava iti | na tu vibhaktavyā yāvat tūṣṇim vā tiṣṭhati svayaṃ vā vyākarotīti | yadā tau na kiñcit pṛcchataḥ kevalamadhyeṣayataḥ tayoś ca na kiñcit vyākriyate kevalaṃ paripraśnyete tat kathamanayoḥ praśno bhavati kathaṃ vā vyākaraṇam | yo hi panthānaṃ brūhīty āha kim tena panthā na pṛṣṭo bhavati | paripṛcchayaiva vyākaraṇāt kathaṃ na paripṛcchāvyākaraṇaṃ bhavati | sthāpanīyas tu yathā antavān loko ’nantavān ity evamādi sūtrāntād eva tu praśnavyākaraṇānāṃ lakṣaṇaṃ draṣṭavyam | bhadantamahāsāṅghikāḥ sūtraṃ paṭhanti | “catvārīmāni bhikṣavaḥ praśnavyākaraṇānīti | katamāni catvāri | asti bhikṣava ekāṃśavyākaraṇīyaḥ praśnaḥ | asti yāvat sthāpanīyaḥ | katamaś ca bhikṣavaḥ ekāṃśavyākaraṇīyaḥ praśnaḥ | sarve saṃskārā anityā ityayaṃ bhikṣava ekāṃśavyākaraṇīyaḥ praśnaḥ | katamaś ca bhikṣavo vibhajyavyākaraṇīyaḥ praśnaḥ | saṃcetanīyaṃ karma kṛtvā kiṃ prativedayata ityayam vibhajyavyākaraṇīyaḥ praśnaḥ | katamaś ca bhikṣavaḥ paripṛcchyavyākaraṇīyaḥ praśnaḥ | saṃjñāsu puruṣasyātmā utāho ’nyāsaṃjñā anya ātmeti pṛṣṭena satā paripraṣṭavyaḥ katamaṃ punar āyuṣmānātmānaṃ pratyeti | sa cedevaṃ vadedau dārikaṃ khalv ahayāyuṣmannātmānaṃ pratyemi | evaṃ satyanyā saṃjñā anya ātmetyevaṃ vacanīyaḥ | ayaṃ hi paripṛcchya vyākaraṇīyaḥ praśnaḥ | katamaś ca bhikṣavaḥ sthāpanīyaḥ praśnaḥ | tadyathā śāśvato loko ’śāśvataḥ | śāśvataścāśāśvataś ca | naiva śāśvato nāśāśvataḥ | antavānantataḥ | antavāṃścānantaś ca | naivāntavānnānantavān | bhavati tathāgataḥ paraṃ maraṇānna bhavati tathāgataḥ paraṃ maraṇāt yāvad anyo jīvo ’nyaccharīramityayaṃ bhikṣavaḥ sthāpanīyaḥ praśna” iti | yasya pudgalasya yo ’nuśayo yasminnālambane ’nuśete sa tena tasmin saṃprayuktaḥ | idaṃ tu vaktavyamatīte na kasmin yāvat pratyupanne na kasmin niti |

復有餘師(257a1)説。此義亦一向應記。謂非一切應生。若有人(2)問若衆生當死彼爲更生不。此應分別記。於(3)人道中有二種。謂有劣有勝。此二各有所觀。(4)是故此二一向應記。譬如識亦因亦果。若人(5)一向問由不一向記。應成分別記。衆生與五(6)陰爲異不。説非所記。此非記不應成記。此應(7)置記問。由置如此應記。此云何不成記。阿毘(8)達磨師説。多他阿伽覩婆伽婆阿羅訶三若(9)三佛陀。此法正説。弟子衆正行。色無常乃至(10)識。説苦乃至説道。如此等應一向記。由與利(11)他相應故。分別記者。若有人言。請尊説法。此(12)人應問。彼諸法多。或過去現世未來。何法我(13)所應説。若彼言應説過去法。應問彼過去法(14)多。謂色乃至識。若彼言應説色。應問彼色有(15)多種。謂善惡無記。若彼言應説善色。應問彼(16)善色有七種。謂離殺生乃至離無義語。若彼(17)言應説離殺生。應問彼離殺生有三種。謂從(18)無貪無瞋無癡生。若彼言應説無貪。應問彼(19)從無貪生有二種。謂有教無教差別故。如此(20)名分別記。若諂曲心人作如此問。應如此分(21)別記。對彼應言。諸法多不應自分別。乃至彼(22)默然住。及彼自記。此二人無所問。一向互請(23)説。此二人無一有記。一向互相問。云何彼成(24)問此成記。此中二義皆成。何以故。若人言請(25)爲説道。此人爲不問道耶。由問彼故記彼問。(26)若爾此云何非反問記耶。置記者。謂世間有(27)邊及無邊等。復次依經應見有四問記相。大(28)徳摩訶僧祇説經言。比丘記問有四種。何者(29)爲四。比丘有問應一向記。乃至有問應置記。 (257b1)比丘。何者問應一向記。一切有爲無常。比丘。 (2)何者問應分別記。若人問若故意造業受何(3)果報。此問應分別記。比丘。何者問應反問記。 (4)若人問想爲即是我爲想異我。若彼此問應(5)反問。彼長老汝依何我作如此問。若答問麁(6)我。應記我異想異。比丘。是名反問記。比丘。(7)何者問應置記。謂十四非記類。世間常非常(8)亦常非常非常非非常。世間有邊無邊亦有(9)邊無邊非有邊非無邊。 See the previous record See the previous record See the previous record 如來異死不異死。亦(10)異死不異死。非異死非非異死。命者即是身。(11)命者異於身。若人隨眠惑於境界中生起。此(12)人由此惑於此境界相應。此義應説。由過去(13)惑於何境相應。乃至由現世惑於何境相應。

有作是説。彼(10)第二問亦應一向記非一切當生。然問者(11)言一切死者皆當生不。理應分別記彼所(12)問。總答不成。雖令總知仍未解故。又作(13)是説。彼第三問亦應一向記。人亦勝亦劣。(14)所待異故如識果因。然彼問者一向爲問。(15)非一向記故應成分別記。但此應詰問意(16)所方故此名爲應反詰記。又作是説。彼第(17)四問既全不記蘊與有情若異若一。云何(18)名記。然彼所問理應捨置。記言應捨置。如(19)何不名記。對法諸師作如是説。一向記者。(20)若有問言世尊是如來應正等覺耶。所説法(21)要是善説耶。諸弟子衆行妙行耶。色乃至識(22)皆無常耶。苦乃至道善施設耶。應一向記契(23)實義故。分別記者。若有直心請言。願尊爲(24)我説法。應爲分別。法有衆多。謂去來今。欲(25)説何者。若言爲我説過去法。應復分別。(26)過去法中亦有衆多色乃至識。若請説色。(27)應分別言。色中有三。善惡無記。若請説善(28)應分別言。善中有七。謂離殺生廣説乃至離(29)雜穢語。若彼復請説離殺生。應分別言。此(103c1)有三種。謂無貪瞋癡三善根所發。若彼請(2)説無貪發者。應分別言。此復有二。謂表無(3)表。欲説何者。反詰記者。若有諂心請言願(4)尊爲我説法。應反詰彼。法有衆多欲説(5)何者。不應分別。乃至令彼默然而住。或(6)令自記無便求非。豈不二中都無有問(7)唯有請説亦無有記唯反詰言欲説何(8)者。如何此二成問記耶。如有請言爲我説(9)道。豈非問道。即由反詰記彼所問。豈非(10)記道。若爾應倶是反詰記。不爾。問意直(11)諂有殊。記有分別無分別故。捨置記者。若(12)有問言。世爲有邊爲無邊等。此應捨置不(13)應爲説。今依契經辯問記相。如大衆部契(14)經中言。苾芻當知。問記有四。何等爲四。謂(15)或有問應一向記。乃至有問但應捨置。云(16)何有問應一向記。謂問諸行皆無常耶。此(17)問名爲應一向記。云何有問應分別記。謂(18)若有問諸有故思造作業已爲受何果。(19)此問名爲應分別記。云何有問應反詰記。 (20)謂若有問士夫想與我爲一爲異耶。應反(21)詰言。汝依何我作如是問。若言依麁我。(22)應記與想異。 See the previous record 此問名爲應反詰記。云何有(23)問但應捨置。謂若有問。世爲常無常亦常(24)亦無常非常非無常。世爲有邊無邊亦有邊(25)亦無邊非有邊非無邊。 See the previous record See the previous record See the previous record 如來死後爲有非有(26)亦有亦非有非有非非有。爲命者即身。爲(27)命者異身。此問名爲但應捨置 (28)説一切有部倶舍論卷第十九(29)(104a1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第二十(4)　　尊者世親造(5)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(6)　　分別隨眠品第五之二(7)諸有情類於此事中隨眠隨増名繋此事。 (8)應説過去現在未來何等隨眠能繋何事。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

samāsata ime dvividhāḥ kleśāḥ | svalakṣaṇakleśāś ca rāgaprativamānāḥ | sāmānyakleśāś ca dṛṣṭivicikitsāda ’vidyāḥ | tatra tāvat |

(14)若略説諸惑有二種。一別相惑。謂欲瞋慢。二(15)通相惑。謂見疑無明。於中

See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse

. .

rāgapratighamānaiḥ syād atītapratyupasthitaiḥ |
yatrotpannā ’prahīṇāste tasmin vastuni saṃyutaḥ || 5.23 ||

偈曰。由欲瞋高慢。(16)過去及現世。是處起未滅。於此類相應。

頌(9)曰(10)若於此事中　未斷貪瞋慢
(11)過現若已起　未來意遍行
(12)五可生自世　不生亦遍行
(13)餘過未遍行　現正縁能繋

.

atītāḥ pratyutpannāś ca rāgapratighamānā yasmin vastunyutpannā na ca prahīṇāstasmin vastuni taiḥ saṃyuktaḥ | ete hi svalakṣaṇakleśatvānna sarvasyāvaśyaṃ sarvatrotpadyante |

釋曰。(17)過去現世欲瞋慢。是處已起乃至未滅。於此(18)處中三是衆生與彼相應。何以故。此三是別(19)相惑。非必一切一切處起。

(14)論曰。且諸隨眠總有二種。一者自相。謂貪瞋(15)慢。二者共相。謂見疑癡。事雖有多此説所(16)繋。如應未斷流至後門。若此事中有貪瞋(17)慢。於過去世已生未斷。現在已生能繋此(18)事。以貪瞋慢是自相惑。非諸有情定遍起(19)故。

. .

sarvatrānāgatair ebhir mānasaiḥ

偈曰。一切中由當(20)心地。

See the full verse quoted previously

.

yatrāprahīṇāste iti varttate | anāgatairebhir eva rāgapratighamānairmanobhūmikaiḥ sarvatra vastuni saṃyutastraiyadhvike | mānasānāṃ tryadhvaviṣayatvāt

釋曰。已起未滅此言流。由未來欲瞋慢。(21)依心地起。一切類中相應。謂於三世。

若未來世意識相應貪瞋慢三遍於三世(20)乃至未斷皆能繋縛。 See the previous record

. . .

svādhvike paraiḥ |

偈曰。餘(22)自世。

See the full verse quoted previously

.

anyai rāgapratighairanāgatair anāgata eva vastuni saṃyuktaḥ | ke punar anye | ye pañca vijñānakāyikā rāgāś ca pratighāś ca | utpattidharmabhir eva | tair eva tu

釋曰。欲瞋慢異心地惑。在未來世。但於(23)未來境相應。云何爲餘。依五識起故。定生爲(24)法由彼惑。

未來五識相應貪瞋若(21)未斷可生唯繋未來世。未來五識相應

. . .

ajaiḥ sarvatra

偈曰不生一切中。

See the full verse quoted previously

.

anutpattidharmabhiḥ pañcavijñānakāyikair api sarvatra vastuni saṃyuktaḥ | traiyadhvike ’pi

釋曰。此三惑若(25)不生爲法依五識起。尚於一切類相應。謂三(26)世。

貪(22)瞋若未斷不生亦能繋三世。

.

śeṣais tu sarvaiḥ sarvatra saṃyutaḥ || 5.24 ||

偈曰。一切餘中應。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。何者爲餘。謂見(27)疑無明。此三若三世。於一切境及一切世中(28)與彼相應。彼是通相惑故。乃至未滅此言流 (29)過去未來爲實有物。爲假名有。若實有於一(257c1)切時有故。一切有爲法應成常住。若無於無(2)中由無物。云何相應及解脱。毘婆沙師。成立(3)一切有爲法非常住。由與行相相應故。彼成(4)立此義分明。

所餘一切見疑(23)無明去來未斷遍縛三世。由此三種是共相(24)惑一切有情倶遍縛故。若現在世正縁境時。(25)隨其所應能繋此事。應辯諸事過去未來。(26)爲實有無方可説繋。若實是有則一切行(27)恒時有故應説爲常。若實是無如何可説(28)有能所繋及離繋耶。毘婆沙師定立實(29)有。然彼諸行不名爲常。由與有爲諸相合(104b1)故。爲此所立決定増明應略標宗顯其理(2)趣。

. . . . . . . .

sarvakālāstitā

謂偈曰。三世有。

頌曰(3)三世有由説　二有境果故
(4)説三世有故　許説一切有

.

kiṃ kāraṇam |

釋曰。何因爲(5)證。

(5)論曰。三世實有。所以者何。

.

uktatvāt

偈曰。説故。

See the full verse quoted previously

.

uktaṃ hi bhagavatā ’tītaṃ ced bhikṣavo rūpaṃ nābhaviṣyanna śrutavānāryaśrāvako ’tīte rūpe ’napekṣo ’bhaviṣyat | yasmāt tarhyastyatītaṃ rūpaṃ tasmācchrutavānāryaśrāvako ’tīte rūpe ’napekṣo bhavati | anāgataṃ cedrūpaṃ nābhaviṣyat na śrutavānāryaśrāvako ’nāgataṃ rūpaṃ nābhyanandiṣyat | yasmāt tarhyastyanāgataṃ rūpam iti” vistaraḥ |

釋曰。佛世尊説。比丘過去色(6)若不有。多聞聖弟子。於過去色。不應成無所(7)觀惜。由過去色有。是故多聞聖弟子。於過去(8)色成不觀惜。未來色若不有。多聞聖弟子。於(9)未來色不應成無所求欲。由未來色有。是故(10)多聞聖弟子。於未來色成無所求欲。

由契經中世尊(6)説故。謂世尊説。苾芻當知。若過去色非有。(7)不應多聞聖弟子衆於過去色勤脩厭捨。 (8)以過去色是有故。應多聞聖弟子衆於過(9)去色勤脩厭捨。若未來色非有。不應多聞(10)聖弟子衆於未來色勤斷欣求。以未來色(11)是有故。應多聞聖弟子衆於未來色勤斷(12)欣求。

. . . .

dvayāt

復次偈(11)曰。由二。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。依二識生。此義是經所説。何(12)者爲二。謂眼及色。乃至意及法。彼經云。過去(13)未來若無。能縁彼識不由二生。如此由阿含(14)證。得知過去未來是有。若以道理爲證。

又具二縁識方生故。謂契經説。識二(13)縁生。其二者何。謂眼及色。廣説乃至意及諸(14)法。若去來世非實有者。能縁彼識應闕二(15)縁。已依聖教證去來有。當依正理證有(16)去來。

. . . .

sadviṣayāt

偈曰。(15)有境。

See the full verse quoted previously

.

sati viṣaye vijñānaṃ pravartate nāsati | yadi cātītānāgataṃ na syād asadālambanaṃ vijñānaṃ syāt | tato vijñānameva na syād ālambanābhāvāt |

釋曰。若有塵識得生非無塵。過去未來(16)塵若無。應有縁無爲境識。是故因此義。識亦(17)不應有。所縁境無故。

以識起時必有境故。謂必有境識乃(17)得生。無則不生。其理決定。若去來世境體(18)實無。是則應有無所縁識。所縁無故識亦(19)應無。

. . .

phalāt |

復次偈曰。果。

See the full verse quoted previously

.

yadi cātītaṃ na syāt śubhāśubhasya karmaṇaḥ phalamāyatyāṃ kathaṃ syāt | na hi phalotpattikāle varttamāno vipākaheturastīti | tasmād astyevātītānāgatam iti vaibhāṣikāḥ | avaśyaṃ ca kilaitatsarvāstivādena satā ’bhyupagantavyam | yasmāt

釋曰。過(18)去法若無。善惡二業於未來云何有果。何以(19)故。於果報生時。果報因必不在。是故知過去(20)未來是。有毘婆沙師立如此。若人自説我是(21)薩婆多部同學。此義必應信受。何以故。

又已謝業有當果故。謂若實無過去(20)體者。善惡二業當果應無。非果生時有現(21)因在。由此教理。毘婆沙師。定立去來二世(22)實有。若自謂是説一切有宗決定應許實(23)有去來世。

. . . .

tadastivādāt sarvāstivādā iṣṭāḥ

偈曰。(22)由執説一切。有許。

See the full verse quoted previously

.

ye he sarvam astīti vadanti atītamanāmataṃ pratyutpannaṃ ca te sarvāstivādāḥ | ye tu kecidasti yat pratyutpannamadattaphalaṃ cātītaṃ karma kiñcinnāsti yaddattaphalamatītamanāgataṃ ceti vibhajya vadanti te vibhajyavādinaḥ | kati caite sarvāstivādā ity āha

釋曰。若人説一切有。謂過(23)去未來現世。虚空擇滅。非擇滅。許彼爲説一(24)切有部。復有餘人説。現世法必有過去業。若(25)未與果是有。若過去業已與果。及未來無果(26)此皆是無。若如此分別故。説三世有。此人非(27)説一切有部攝。是説分別部所攝。説一切有(28)部中有幾種人。

以説三世皆定實有故。許是説(24)一切有宗。謂若有人説三世實有。方許彼(25)是説一切有宗。若人唯説有現在世及過去(26)世未與果業。説無未來及過去世已與果(27)業。彼可許爲分別説部。非此部攝。今此部(28)中差別有幾。誰所立世最善可依。

. . .

caturvidhāḥ || 5.25 ||
te bhāvalakṣaṇāvasthā ’nyathā ’nyathikasaṃjñitāḥ |

偈曰。彼四種。彼師有相位。異(29)異分別名。

頌曰(29)此中有四種　類相位待異
(104c1)第三約作用　立世最爲善

.

bhāvānyathiko bhadantadharmatrātaḥ | sa kilāha | dharmasyādhvasu, pravartamānasya bhāvānyathātvaṃ bhavati na dravyānyathātvam | yathā suvarṇabhājanasya bhittvā ’nyathā kriyamāṇasya saṃsthānānyathātvaṃ bhavati na varṇānyathātvam | yathā ca kṣīraṃ dadhitvena pariṇamadrasavīryavipākān parityajati na varṇam | evaṃ dharmo ’pyanāgatādadhvanaḥ pratyutpannamadhvānamāgacchannanāgatabhāvaṃ jahāti na dravyabhāvam | evaṃ pratyutpannādatītamadhvānaṃ gacchan pratyutpannabhāvaṃ jahāti na dravyabhāvam iti |

釋曰。大徳達磨多羅。分別有異故(258a1)安立三世。彼説若法行於世。＊唯有有異。非(2)物類異。譬如打破金器作別莊嚴具。有別形(3)相故有異。不由物類異故異。色等同故。復次(4)譬如乳變異成酪。捨味力熟等不捨。色法亦(5)如此。從未來世正行現世。捨未來有相。不(6)捨自物類。從現世正行過去世。捨現世有相。(7)不捨自物類。

(2)論曰。尊者法救作如是説。由類不同三世(3)有異。彼謂諸法行於世時。由類有殊非體(4)有異。如破金器作餘物時。形雖有殊而(5)體無異。又如乳變成於酪時。捨味勢等(6)非捨顯色。如是諸法行於世時。從未來(7)至現在。從現在入過去。唯捨得類非捨得(8)體。

. . . . . .

lakṣāṇānyathiko bhadantaghoṣakaḥ | sa kilāha |

大徳瞿沙説。由相別異故立三(8)世。彼説

尊者妙音作如是説。由相不同三世有(9)異。彼謂

.

dharmo ’dhvasu pravarttamāno ’tīto ’tītalakṣaṇayukto ’nāgatapratyutpannābhyāṃ lakṣaṇābhyāmaviyuktaḥ | anāgato ’nāgatalakṣaṇayukto ’tītapratyutpannābhyāmaviyuktaḥ | evaṃ pratyutpanno ’pyatītānāgatābhyām aviyuktaḥ | tadyathā puruṣa ekasyāṃ striyāṃ raktaḥ śeṣāsv avirakta iti |

若法行於世。若過去與過去相相應。 (9)與未來現世相亦不相離。若未來與未來相(10)相應。與過去現世相亦不相離。若現世與現(11)世相相應。與過去未來相亦不相離。譬如有(12)人愛著一婦。於餘亦不離欲。諸法亦爾。

諸法行於世時。過去正與過去相(10)合。而不名爲離現未相。未來正與未來相(11)合。而不名爲離過現相。現在正與現在相(12)合。而不名爲離過未相。如人正染一妻室(13)時。於餘姫媵不名離染。

. . . .

avasthā ’nyathiko bhadantavasumitraḥ | sa kilāha | dharmo ’dhvasu pravartamāno ’vasthāmavasthāṃ prāpyānyo ’nyo nidiśyate avasthāntarato na dravyāntarataḥ | yathaikā vartikā ekāṅke nikṣiptā ekam ity ucyate śatāṅke śataṃ sahasrāṅke sahasram iti |

大徳(13)婆須蜜多羅説。由位別異故立三世。彼説若(14)法行於世。至位位説爲異異。由位異故異。不(15)由物異故異。譬如一畫。安置一處説爲一。若(16)安置十印位説爲十。若安置百印位説爲百。(17)若安置千印位説爲千。法於三世亦爾。

尊者世友作如(14)是説。由位不同三世有異。彼謂諸法行於(15)世時。至位位中作異異説。由位有別非(16)體有異。如運一籌置一名一置百名百(17)置千名千。

. . .

anyathānyathiko bhadantabuddhadevaḥ | sa kilāha | dharmo ’dhvasu pravartamānaḥ pūrvāparamapekṣyānyo ’nya ucyate avasthāntarato na dravyāntarataḥ | yathaikā strī mātā vocyate duhitā veti | ity ete catvāraḥ sarvāstivādāḥ |

大徳(18)佛陀提婆説。由異異故立三世。彼説若法行(19)於世。觀前觀後。説異異。譬如一女或説爲子(20)或説爲母。法於三世亦爾。是薩婆多部師中。

尊者覺天作如是説。由待有別(18)三世有異。彼謂諸法行於世時。前後相待(19)立名有異。如一女人名母名女。此四種説(20)一切有中。

. . . .

eṣāṃ tu prathamaḥ pariṇāmavāditvāt sāṃkhyapakṣe nikṣeptavyaḥ |

(21)第一由説變異立世故。引置僧佉義中。

第一執法有轉變故。應置數論(21)外道朋中。

.

dvitīyasyādhvasaṃkaraḥ prāpnoti | sarvasya sarvakṣaṇayogāt | puruṣasya tu kasyāñcit striyāṃ rāgaḥ samudācarati kasyāñcit kevalaṃ samanvāgama iti kim atra sāmyam | caturthasyāpyekasmin nevādhvani trayo ’dhvānaḥ prāpnuvanti | atīte ’dhvani pūrvapaścimau kṣaṇāvatītānāgatau madhyamaḥ kṣaṇaḥ pratyutpanna iti | evam anāgate ’pi | ata eṣāṃ sarveṣāṃ

於第(22)二。三世義相雜。一切世與一切相相應故。彼(23)立人爲譬。謂此人於一婦起欲心。於餘婦＊唯(24)有至得。此中何義爲同。於第四。一世中三世(25)倶至。於過去世有前後刹那。名過去未來。中(26)刹那名現世。餘世亦爾。是故於四師中。

第二所立世相雜亂。三世皆有三(22)世相故。人於妻室貪現行時。於餘境貪唯(23)有成就。現無貪起何義爲同。第四所立前(24)後相待。一世法中應有三世。謂過去世前後(25)刹那。應名去來中爲現在。未來現在類亦(26)應然。故此四中

. . . . . .

tṛtīyaḥ śobhanaḥ

偈曰。(27)第三可。

See the full verse quoted previously

.

yo ’yamavasthā ’nyathikaḥ | tasya kila

釋曰。若師以位異立世。於此人。

第三最善。以約作用位有(27)差別。由位不同立世有異。

.

adhvānaḥ kāritreṇa vyavasthitāḥ || 5.26 ||

偈(28)曰。諸世。由功能立故。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。若是時諸法未作(29)功能説爲未來。是時正作功能説爲現在。是(258b1)時作功能已謝説爲過去。此師於功能執勝(2)於法體與彼同。彼執不過此義。此義汝今應(3)説。若法已過去。由物類實有。未來亦爾。云何(4)説名過去未來。爲前不已説耶。謂諸世由功(5)能所安立。若爾正現世非等分眼根有何功(6)能感果與果。復次是未來同類等因。由正感(7)果故。已立有功能。或立半功能。是故立世相(8)相雜。復次此義應説。謂此法由自體恒有。應(9)恒作功能。

彼謂諸法作用(28)未有名爲未來。有作用時名爲現在。作(29)用已滅名爲過去。非體有殊。此已具知。彼(105a1)應復説。若去來世體亦實有應名現在。何(2)謂去來。豈不前言約作用立。若爾現在有(3)眼等根彼同分攝有何作用。彼豈不能取(4)果與果。是則過去同類因等既能與果。應(5)有作用。有半作用世相應雜。已略推徴。(6)次當廣破。[See the next commentary of the following verse]

. . . . . . . . .

kiṃ vighnaṃ

偈曰。何礙。

頌曰(7)何礙用云何　無異世便壞
(8)有誰未生滅　此法性甚深

.

yena kadācit kāritraṃ karoti kadācinneti | pratyayānām asāmagrayam iti cet | na | nityamāstitvābhyupagamāt | yac ca tat kāritramatītānāgataṃ pratyutpannaṃ cocyate

釋曰。何法爲礙。由此(10)礙故。是法有時作功能。有時不作。偈曰。縁不(11)具。非常。釋曰。若汝言因縁不具故。是義不(12)然。由汝執彼體恒有故。

(9)論曰。應説若法自體恒有。應一切時能起(10)作用。以何礙力令此法體所起作用時有時(11)無。若謂衆縁不和合者。此救非理。許常(12)有故。又此作用云何得説爲去來今。

. .

tat kathaṃ

復次偈曰。此云何。

See the full verse quoted previously

.

kiṃ kāritrasyāpyanyadasti kāritram | atha tannaivātītaṃ nāpy anāgataṃ na pratyutpannamasti ca | tenāsaṃskṛtatvān nityam astīti prāptam | ato na vaktavyaṃ yadā karitraṃ na karoti dharmastadā ’nāgata iti |

釋(13)曰。由功能爲因故。説此法過去未來現世。此(14)功能於汝云何。爲更別有功能爲無。偈曰。壞(15)悉檀理故。釋曰。若汝言。此功能非過去未來(16)現世而有。若爾此功能。由非有爲故義至恒(17)有。是故不應説此言。謂是時諸法未作功能(18)説爲未來。是時正作功能説爲現世。是時(19)作功能已謝説爲過去。

豈作(13)用中而得更立有餘作用。若此作用非去(14)來今而復説言作用是有。則無爲故應常(15)非無故不應言作用已滅及此未有法名(16)去來。

. . . .

syād eṣa doṣo yadi dharmāt kāritramanyatsyāt | tattu khalu

偈曰。非能不異故。釋(20)曰。無如此失。若功能與法異可有此失。由功(21)能與法不異故無此失。

若許作用異法體者。可有此失。然無(17)有異。

.

nānyat

See the previous record

See the full verse quoted previously

.

ato na bhavaty eṣa doṣaḥ | evaṃ tahi sa eva

若爾終不免本失。[See the also previous record]

故不應言有此過失。若爾所立

.

adhvāyogaḥ

謂(22)偈曰。世義則不成。

See the full verse quoted previously

.

yadi dharma eva kāritraṃ kasmāt sa eva dharmastenaivātmanā vidyamānaḥ kadācid atīta ity ucyate kadācid anāgata ityadhvanāṃ vyavasthā na sidhyati | kim atra na sidhyati | yo hy ajāto dharmaḥ so ’nāgataḥ | yo jāto bhavati na ca vinaṣṭaḥ sa varttamānaḥ | yo vinaṣṭaḥ so ’tītaḥ iti | etadevātra vaktavyam | yadi yathā varttamānaṃ dravyato ’sti tathā ’tītamanāgataṃ cāsti | tasya

釋曰。若汝言。法即是功(23)能。此法由體恒有。云何有時説爲過去。有時(24)説爲未來。是故安立三世不成。此中何世義(25)不成。若法未生。是名未來世。若法已生未滅。(26)是名現在世。若法已謝滅。是名過去世此中(27)是義汝必應説。若如現世法是實有物。過去(28)未來亦爾者。

世(18)義便壞。謂若作用即是法體。體既恒有用亦(19)應然。何得有時名爲過未。故彼所立世義(20)不成。何爲不成。以有爲法未已生名未(21)來。若已生未已滅名現在。若已滅名過去。(22)彼復應説若如現在法體實有去來亦然。

. . . . . .

tathā sataḥ |
ajātanaṣṭatā kena

偈曰。未生滅云何。

See the full verse quoted previously

.

tenaiva svabhāvena sato dharmasya katham idaṃ sidhyatyajāta iti yo vinaṣṭaḥ iti veti | kimasya pūrvaṃ nāsīdyasyābhāvādajāta ity ucyate | kiṃ ca paścānnāsti yasyābhāvā dvinaṣṭa ity ucyate | tasmān na sidhyati sarvathā ’pyatrādhvatrayam | yadyabhutvā bhavatīti neṣyate bhūtvā ca punar na bhavatīti | yad apy uktaṃ “saṃskṛtalakṣaṇayogānna śāśvatatvaprasaṅga” iti | tadidaṃ kevalaṃ vāṅmātramutpādavināśayorayogāt | nityaṃ ca nāmāsti sa dharmo na ca nitya ityapūrvaiṣā vāco yuktiḥ | āha khalv api

釋曰。若法由(29)自體實有。此言云何成。謂此法未生。此法已(258c1)滅。於前世何法先不有。由此故説此法未生。 (2)復由何法後不有。由此故説此法已滅。是故(3)三世義一切種皆不成就。若不信受此義。謂(4)未有有已有方無。是汝所言。由行相相應故。(5)是法不應成常住。此言一向但有言與生滅(6)不相應故。此法恒有而非常住。此言及理所(7)未曾有。此中説偈

誰(23)未已生誰復已滅。謂有爲法體實恒有。如何(24)可得成未已生已滅。先何所闕。彼未有故(25)名未已生。後復闕何。彼已無故名爲已滅。 (26)故不許法本無今有有已還無則三世義。(27)應一切種皆不成立。 See the previous record 然彼所説恒與有爲(28)諸相合故。行非常者此但有虚言。生滅理(29)無故。許體恒有説性非常。如是義言所未(105b1)曾有。依如是義。故有頌言

. . . . . . . . .

“svabhāvaḥ sarvadā cāsti bhāvo nityaś ca neṣyate |
na ca svabhāvād bhāvo ’nyo vyaktamīśvaraceṣṭitam |”

(8)法體性恒有　而不許法常
(9)有法不異性　是眞自在事

(2)許法體恒有　而説性非常
(3)性體復無別　此眞自在作

.

yattūktamuktatvād iti | vayam api brūmo ’styatītānāgatam iti | atītaṃ tu yad bhūtapūrvam | anāgataṃ yatsati hetau bhaviṣyati | evaṃ ca kṛtvā ’stīty ucyate na tu punar dravyataḥ | kaś caivam āha | vartamānavat tad astīti | katham anyathā ’sti | atītā nāgatātmanā | idaṃ punas tavopasthitam | kathaṃ tadatītamanāgataṃ cocyate yadi nityam astīti | tasmāt bhūtapūrvasya ca hetorbhāvinaś ca phalasya bhūtapūratāṃ bhāvitāṃ ca jñāpayituṃ hetuphalāpavādadṛṣṭipratiṣedhārthamuktaṃ bhagavatā “astyatītamastyanāgatam” iti | astiśabdasya nipātatvāt | yathā ’sti dīpasya prāgabhāvo ’sti paścād abhāva iti vaktāro bhavanti yathā cāsti niruddhaḥ sa dīpo na tu mayā nirodhita iti | evam atītānāgatamapyastītyuktam | anyathā hy atītānāgatabhāva eva na sidhyet | yat tarhi laguḍaśikhīyakānparivrājakānadhikṛṭyoktaṃ bhagavatā “yatkarmābhyatītaṃ kṣīṇaṃ niruddhaṃ vigataṃ vipariṇataṃ tadastīti” | kiṃ te tasya tasya karmaṇo bhūtapūrvatvaṃ necchanti sma | tatra punas tadāhitaṃ tasyāṃ saṃtatau phaladānasāmarthyaṃ saṃdhāyoktam | anyathā hi svena bhāvena vidyamānamatītaṃ na sidhyet | itthaṃ caitadevaṃ yat paramārthaśūnyatayāmuktaṃ bhagavatā “cakṣurutpadyamānaṃ na kutaścidāgacchati nirudhyamānaṃ na kvacitsaṃnicayaṃ gacchati | iti hi bhikṣavaś cakṣurabhūtvā bhavati bhūtvā ca pratigacchatīti” yadi cānāgataṃ cakṣuḥ syānnoktaṃ syād bhūtvā na bhavatīti | varttamāne ’dhvanyabhūtvā bhavatīti cet na | adhvano bhāvādanarthāntaratvāt | atha svātmanyabhūtvā bhavati | siddhamidamanāgataṃ cakṣur nāstīti | yad apy uktaṃ “dvayaṃ pratītya vijñānasyotpādāditi idaṃ tāvad iha saṃpradhāryam | yanmanaḥ pratītya dharmaś cotpadyate manovijñānaṃ kiṃ tasya yathā manojanakaḥ pratyaya evaṃ dharmā āhosvidālambanamātraṃ dharmā iti | yadi tāvat janakaḥ pratyayo dharmāḥ kathaṃ yadanāgataṃ kalpasahasreṇa bhaviṣyati vā na vā tadidānīṃ vijñānaṃ janayiṣyati | nirvāṇaṃ ca sarvapravṛttinirodhājjanakaṃ nopapadyate | athālambanamātraṃ dharmā bhavanti | atītānāgatamapyālambanaṃ bhavatīti brūmaḥ | yadi nāsti kathamālambanam | atredānīṃ brūmaḥ | yadā tadālambanaṃ tathāsti kathaṃ tadālambanam abhūt bhaviṣyati ceti | na hi kaścid atītaṃ rūpaṃ vedanāṃ vā smarannastīti paśyati | kiṃ tarhi | abhūditi | yathā khalv api varttamānaṃ rūpamanubhūtaṃ tathā tadatītaṃ smaryate | yathā cānāgataṃ varttamānaṃ bhaviṣyati tathā buddhyā gṛhyate | yadi ca tattathaivāsti vartamānaṃ prāpnoti | atha nāsti | asadapyālambanaṃ bhavatīti siddham | tadeva tadvikīrṇam iti cet | na | vikīrṇasyāgrahaṇāt | yadi ca tattadeva rūpaṃ kevalaṃ paramāṇuśo vibhaktam | evaṃ sati paramāṇavo nityāḥ prāpnuvanti | paramāṇusaṃcaryāvabhāgamātraṃ caivaṃ sati prāpnoti | na tu kiñcidutpadyate nāpi nirudhyata ityājīvikavāda ālambito bhavati | sūtraṃ cāpaviddhaṃ bhavati “cakṣurutpadyamānaṃ na kutaścidāgacchatīti” vistaraḥ | aparamāṇusaṃcitānāṃ vedanādīnāṃ kathaṃ vikīrṇatvam | te ’pi ca yathotpannānubhūtāḥ smaryante | yadi ca te tathaiva santi nityāḥ prāpnuvanti | atha na santi | asadapyālambanam iti siddham | yadyasadapyālambanaṃ syāt trayodaśamapyāyatanaṃ syāt | atha trayodaśamāyatanaṃ nāstītyasya vijñānasya kimālambanam | etad eva nāmalambanam | evaṃ tarhi nāma eva nāstīti pratīyeta | yaś ca śabdasya prāgabhāvamālambate kiṃ tasyālambanam | śabda eva | evaṃ tarhi yaḥ śabdābhāvaṃ prārthayate tasya śabda eva kartavyaḥ syāt | anāgatāvasya iti cet | sati kathaṃ nāstibuddhiḥ | vartamāno nāstīti cet | na | ekatvāt | yāvat ā tasya viśeṣastasyābhūtvābhāvasiddhiḥ | tasmād ubhayaṃ vijñānasyālambanam bhāvaścābhāvaś ca | yat tarhi bodhisattvenoktam “yat tat loke nāsti tad ahaṃ jñāsyāmi vā drakṣyāmi vā nedaṃ sthānaṃ vidyata” iti | apare ābhimānikā bhavanty asantamapyavabhāsaṃ santaṃ paśyanti | ahaṃ tu santam evāstīti paśyāmītyayaṃ tatrābhiprāyaḥ | itarathā hi sarvabuddhīnāṃ sadālambanatve kuto ’sya vimarśaḥ syāt ko vā viśeṣaḥ | itthaṃ caitadevam | yadanyatra bhagavatoktam “etat bhikṣur mama śrāvako yāvat sa mayā kalpamavoditaḥ sāyaṃ viśeṣāya paraiṣyati | sāyamavoditaḥ kalpaṃ viśeṣāya paraiṣyati | sacca sato jñāsyati asaccāsataḥ sottarañca sottarataḥ anuttaraṃ cānurattarata” iti | tasmād ayamapyahetuḥ | sadālambanatvād vijñānasyeti | yadaṣyuktaṃ phalāditi | naiva hi sautrāntikā atītāt karmaṇaḥ phalotpatti varṇayanti | kiṃ tarhi | tatpūrvakātsaṃtānaviśeṣādityātmavādapratiṣedhe saṃpravedayiṣyāmaḥ | yasya tvatītānāgataṃ dravyato ’sti tasya phalaṃ nityam evāstīti kiṃ tatra karmaṇaḥ sāmarthyam | utpādane sāmarthyam | utpādastarhyabhūtvā bhavatīti siddham | atha sarvameva cāsti | kasyedānīṃ kva sāmarthyam | vārṣagaṇyavādaś caivaṃ dyotito bhavati | “yadastyastyeva tat | yannāsti nāsty eva tat | asato nāsti saṃbhavaḥ | sato nāsti vināśa” iti | vartamānīkaraṇe tarhi sāmarthyam | kimidaṃ varttamānīkaraṇaṃ nāma | deśāntarākarṣaṇam cet | nityaṃ prasaktam | arūpiṇāṃ ca kathaṃ tat | yac ca tadākarṣaṇaṃ tadabhūtvā bhūtam | svabhāvaviśeṣaṇaṃ cet siddhamabhūtvā bhavanam | tasmān naivaṃ sarvāstivādaḥ śāsane sādhurbhavati | yadatītānāgataṃ dravyato ’stīti vadati | evaṃ tu sādhurbhavati | yathā sūtre sarvamastītyuktaṃ tathā vadati | kathaṃ ca sūtre sarvamastītyuktam | “sarvam astīti brāhmaṇa yāvad eva dvādaśāyatanānīti” | adhvatrayaṃ vā | yathā tu tadasti tathoktaṃ athāsatyatītātānāgate kathaṃ tena tasminvā saṃyukto bhavati | tajjataddhetvanuśayabhāvāt kleśena tadālambane kleśānuśayabhāvādvastuni saṃyukto bhavati | asty eva tvatītānāgatam iti vaibhāṣikāḥ | yatra netum śakyate tatrātmakātmanaivaṃ veditavyam |

(10)是汝等所説。由佛説故。故三世是有。我等亦(11)説過去未來有。過去者。若法昔曾有。未來者(12)若有因法當有。若如此立義可得説有。不由(13)實有故説。何人説如此如現世有。過去未來(14)亦爾。若異此云何有。偈曰。由去來體故。釋(15)曰。由過去未來體故有此言。今復來。云何説(16)名過去未來。是故先曾有因。當應有果。爲令(17)他解。欲除彼撥因果邪見故。佛世尊説。有過(18)去有未來。如説有燈先無有燈後無。於世間(19)中有如此言。復有世言。如説有燈已滅非我(20)所滅。説過去未來有言亦如此。若不爾。過去(21)未來義則不得成。是汝所言。佛世尊爲杖勝(22)外道説。若業已謝滅盡過壞。此業亦有。爲彼(23)不許此業先時已有故。説是有爲已許。若爾(24)佛何故爲彼更説有。 See the previous record 此中佛世尊依自相續。(25)有宿業功能。能與今後二世果報故説此言。 (26)若不爾此業由自體性有。則不成過去。此義(27)汝必應然。由佛世尊於眞實空經中説。眼根(28)若生無所從來。若滅無所増集。比丘如此眼(29)根先未有有。有已後無。若未來眼根是有則(259a1)無此説。謂未有有等。若汝執此言。謂於現世(2)中未有有。是義不然。何以故。世與法義不異(3)故。 See the previous record 若汝執於自體未有有此義自成。謂未來(4)眼根無是汝所説由縁二識生故。此言今應(5)思。依意根縁法塵。是所生意識。爲如意根於(6)此識作生縁法塵亦爾。爲但作所縁境。若諸(7)法爲識作生縁。是未來法當來千劫應有。或(8)不有彼法。云何能生今識。復次涅槃能違一(9)切生。云何可立爲意識生縁。若執諸法但是(10)所縁境。我等亦説。未來諸法＊唯是所縁境。(11)若無云何作境界。此中我説。如成境界如此(12)有云何成境界。已有當有。何以故。無有人憶(13)念過去色受等觀此爲有。何爲已有。如人正(14)受現世色。若過去憶念亦如此。如彼於現世(15)應有。諸佛如來見彼亦爾。若彼法如今有。應(16)成現世。若不如今有。是故有縁無法爲境識。(17)此義應成。若汝執此法已散是義不然。何以(18)故。已散不可知故。若汝執彼色由隣虚分散。 (19)若爾隣虚應成常住。＊唯有隣虚和合及分散。 (20)無有一物能生能滅。汝今便信受裸形外道(21)執而棄捨佛經。經言。是眼根若生無所從來。(22)廣説如經。受等非隣虚聚成。云何分散。是彼(23)如正生所受如此憶念。若彼如昔今有。義至(24)應成常住。若不有縁無法爲境。此義自成。 See the previous record 若(25)無所有亦是識境界。應立爲第十三入以攝(26)此境。若無第十三入。此識以何入爲境。如此(27)名即是境界。若爾此智應縁名於名作無解 (28)若人縁聲先無爲境。於此人以何法爲境。聲(29)爲境。若爾若人未得無聲。此人必應作聲。 (259b1)若汝言此境在未來位。是義不然。何以故。此(2)是有於中云何作無解。若汝執未來無現世。(3)是義不然。何以故。此境一故。復次是未來境(4)差別。未有有則成。是故識境界成有二種。謂(5)有及無。若爾菩薩所説經云何。言若法於世(6)間無。我應知我應見無有是處。此證不然。非(7)經意故。經説諸外道起増上慢。定相實未有。(8)彼見已有我今不爾。若定相實有我則見有。(9)此是經意。若不爾。一切智以實有法爲境故。(10)疑及簡擇云何成。復有何差別。復次此義由(11)此證。必定應爾。於餘經中佛世尊説。善來比(12)丘。爲我弟子。若我朝教汝暮至證勝得。若暮(13)教汝朝至證勝得。若有汝應知有。若無汝應(14)知無。若有上汝應知有上。若無上汝應知無(15)上。是故此言非證。謂由識必有境故。是汝所(16)言。由業有果報故。過去世不無者。此中今共(17)論之。何以故。諸經部師不説。從過去業果報(18)得生。此云何從昔相續轉異勝類生。此義於(19)破説我品中當顯示。若人執過去未來實有(20)物。於此人果報恒有。於此果報業有何能。若(21)汝説於生有能。若爾生者以未有有義。是故(22)本無今有。此義自成。若如汝所執一切皆有。(23)今於何法何處。應有功能。若執如此婆沙乾(24)若義則被隨順。彼言若有必有。若無必無。若(25)無不生。若有不滅。令成現世因有功能。令成(26)現世是何法引至於餘處。若爾此法應成常(27)住。若無色於中云何是因引功能。未有有此(28)義自成。若汝執自性差別是因功能。未有有(29)此義亦自然成。是故於説一切有部法中。此(259c1)義不如道理。謂一切過去未來有。若如經中(2)説。一切有義。若執如此此執最勝。云何經中(3)説一切有。如經言。婆羅門若説一切有。＊唯(4)十二入。或＊唯三世。若如道理應有必如此(5)有。若過去未來無有實物。云何衆生由此於(6)此相應。從彼生以彼爲因＊惑生故。縁彼爲境(7)＊惑隨眠生故。故説於此二世類相應是故毘(8)婆沙師説。實有過去未來世。若義證比聖(9)言。可得了達。自愛人於中必應信受。

(4)又彼所言世尊説故。去來二世體實有者。我(5)等亦説有去來世。謂過去世曾有名有。未(6)來當有。有果因故。依如是義説有去來。(7)非謂去來如現實有。誰言彼有如現在世。(8)非如現世彼有云何。彼有去來二世自性。 (9)此復應詰。若倶是有如何可言是去來性。(10)故説彼有。但據曾當因果二性。非體實有。(11)世尊爲遮謗因果見據曾當義説有去(12)來。有聲通顯有無法故。如世間説有燈先(13)無有燈後無。又如有言有燈已滅非我(14)今滅。説有去來其義亦應爾。若不爾者去(15)來性不成。若爾何縁世尊依彼杖髻外道(16)説業過去盡滅變壞而猶是有。豈彼不許(17)業曾有性而今世尊重爲説有。 See the previous record 依彼所引現(18)相續中與果功能。密説爲有。若不爾者。彼(19)過去業現實有性過去豈成。理必應爾。以薄(20)伽梵於勝義空契經中説眼根生位無所(21)從來。眼根滅時無所造集。本無今有有已(22)還無。去來眼根若實有者。經不應説本無(23)等言。若謂此言依現世説此救非理。以現(24)世性與彼眼根體無別故。 See the previous record 若許現世本無(25)今有有已還無。是則眼根去來無體義已成(26)立。又彼所説。要具二縁識方生故。去來二(27)世體實有者。應共尋思。意法爲縁生意識(28)者。爲法如意作能生縁。爲法但能作所縁(29)境。若法如意作能生縁如何未來百千劫(105c1)後當有彼法。或當亦無爲能生縁生今時(2)識。又涅槃性違一切生。立爲能生不應正(3)理。若法但能爲所縁境。我説過未亦是所縁。(4)若無如何成所縁境。我説彼有如成所縁。(5)如何成所縁。謂曾有當有。非憶過去色受(6)等時。如現分明觀彼爲有。但追憶彼曾有(7)之相。逆觀未來當有亦爾。謂如曾現在所(8)領色相。如是追憶過去爲有。亦如當現在(9)所領色相如是逆觀未來爲有。若如現有(10)應成現世。若體現無。則應許有縁無境(11)識。其理自成。若謂去來極微散亂有而非現。(12)理亦不然。取彼相時非散亂故。又若彼色(13)有同現在。唯有極微散亂爲異。則極微色(14)其體應常。 See the previous record 又色唯應極微聚散竟無少分(15)可名生滅。是則遵崇邪命者論棄背善逝(16)所説契經。如契經説。眼根生位無所從來。(17)乃至廣説。又非受等極微集成。如何可言(18)去來散亂。然於受等追憶逆觀。亦如未滅(19)已生時相。若如現有體應是常。若體現無。 (20)還應許有縁無境識。理亦自成。若體全無(21)是所縁者第十三處應是所縁。諸有達無第(22)十三處。此能縁識爲何所縁。若謂即縁彼(23)名爲境。是則應撥彼名爲無。又若縁聲(24)先非有者。此能縁識爲何所縁。若謂即縁(25)彼聲爲境 See the previous record 求聲無者應更發聲。若謂聲(26)無住未來位。未來實有如何謂無。若謂去(27)來無現世者。此亦非理。其體一故。若有少(28)分體差別者。本無今有其理自成。故識通縁(29)有非有境。然菩薩説世間所無我知我見無(106a1)是處者。意説。他人懷増上慢亦於非有現(2)相謂有。我唯於有方觀爲有。若異此者則(3)一切覺皆有所縁。何縁於境得有猶豫。或(4)有差別理必應然。以薄伽梵於餘處説(5)善來苾芻。汝等若能爲我弟子。無諂無誑(6)有信有勤。我旦教汝令暮獲勝。我暮教汝(7)令旦獲勝。便知有是有。非有是非有。有上(8)是有上。無上是無上。由此彼説。識有境故(9)有去來者。亦不成因。又彼所言。業有果(10)故有去來者。理亦不然。非經部師作如是(11)説。即過去業能生當果。然業爲先所引相(12)續。轉變差別令當果生。彼我品中當廣顯(13)示。若執實有過去未來則一切時果體常(14)有業於彼果有何功能。若謂能生則所生(15)果本無今有其理自成。若一切法一切時有。(16)誰於誰有能生功能。又應顯成雨衆外道(17)所黨邪論。彼作是説。有必常有。無必常無。(18)無必不生。有必不滅。若謂能令果成現在 (19)如何令果成現在耶。若謂引令至餘方所(20)則所引果其體應常。又無色法當如何引。又(21)此所引應體本無。若謂但令體有差別。本(22)無今有其理自成。是故此説一切有部。若説(23)實有過去未來。於聖教中非爲善説。若欲(24)善説一切有者。應如契經所説而説。經如(25)何説。如契經言。梵志當知。一切有者。唯十(26)二處或唯三世。如其所有而説有言。若去(27)來無如何可説有能所繋及離繋耶。彼所(28)生因隨眠有故。説有去來能繋煩惱。縁彼(29)煩惱隨眠有故。説有去來所繋縛事。若隨眠(106b1)斷得離繋名。毘婆沙師作如是説。如現實(2)有過去未來。所有於中不能通釋。諸自愛(3)者應如是知。

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

gambhīrā khaludharmatā || 5.27 ||

若不爾。(10)自愛人於中應作如此知是法如最甚深。非(11)必定由自思量之所能解。

法性甚深非尋思境。

.

是故不應非撥。有(12)別義是生即是滅。謂色生色滅。有別義別生(13)別滅。謂未來生現世滅。有別義世生。正生世(14)所攝故。從世生。未來世不同刹那故。未來世(15)應有未有。從應有至現有 (16)阿毘達磨倶舍＊釋論卷第十四(17)(18)(19)(20)阿毘達磨倶舍釋論卷第十五(21)　　＊婆藪盤豆造(22)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(23)　　＊中分別惑品之二(24)説世義已。由相應故來。

豈不能(4)釋便撥爲無。有異門故此生此滅。謂色等(5)生即色等滅。有異門故異生異滅。謂未來生(6)現在世滅。有異門故即世名生。以正生時(7)世所攝故。有異門故説世有生。未來世有(8)多刹那故。傍論已了。

. . . . . .

idānīm idaṃ vicāryate | yadvastu prahīṇaṃ visaṃyuktaḥ sa tasminvastuni | yatra vā visaṃ yuktaḥ prahīṇaṃ tasya tadvastviti | yatra tāvad visaṃyuktaḥ prahīṇaṃ tasya tadvastu | syāt u prahīṇaṃ na ca tatra visaṃyuktastadyathā

今應思此義。是類已(25)滅衆生於中得相離不。復次衆生於此類處(26)已得相離。此類爲已滅不。於中若已相離。(27)此類於此人必定已滅。若類已滅。於中衆生(28)或已相離或未相離。譬如

今應思擇。諸事已斷(9)彼離繋耶。設事離繋彼已斷耶。若事離繋(10)彼必已斷。有事已斷而非離繋。斷非離繋(11)其事云何。

. . . .

prahīṇe duḥkhadṛggheye saṃyuktaḥ śeṣasarvagaiḥ |
prāk prahīṇe prakāre ca śeṣaistadviṣayairmalaiḥ || 5.28 ||

偈曰。滅苦下惑(29)中。由餘遍行應。於前類已滅。餘同境＊惑應。

頌曰(12)於見苦已斷　餘遍行隨眠
(13)及前品已斷　餘縁此猶繋

.

duḥkhajñāne samutpanne samudayajñāne ’nutpanne duḥkhadarśanaprahātavyo nikāyaḥ prahīṇo bhavati | tasmin prahīṇe tadālambanaiḥ samudayadarśanaprahātavyaiḥ sarvatragaiḥ saṃyuktaḥ | bhāvanāprahātavye ’pi nikāye navānāṃ prakārāṇāṃ yaḥ prakāraḥ prāk prahīṇastasmin prahīṇe ’pi śeṣaistadālambanaiḥ kleśaiḥ saṃyukto veditavyaḥ |

(260a1)釋曰。苦智已生集智未生。見苦所滅類聚皆(2)已滅盡。由見集諦所滅縁彼爲境。餘遍行惑(3)於彼相應。於脩道所滅類聚中有九品惑。於(4)先已滅品中。由餘惑縁彼爲境。於彼相應(5)此義應知。

(14)論曰。且見道位。苦智已生集智未生。見苦所(15)斷諸事已斷。見集所斷遍行隨眠若未永斷(16)能縁此者於此猶繋。及脩道位隨何道生。九(17)品事中前品已斷。餘未斷品所有隨眠能縁(18)此者於此猶繋。斷非離繋如是應知。

. . .

kasmin vastuni katyanuśayā anuśerata iti etatpratipadamabhidhīyamānaṃ bahutaraṃ vaktavyaṃ jāyate | tasmāt piṇḍavibhāṣāṃ kurvanti | katham alpenālpena yatnena mahato mahataḥ praśnaughān pratipādyemahīti | samāsata ime ṣoḍaśa dharmāḥ kāmarūpārupyāvacarāḥ pañcaprakārāḥ anāsravāś ca | cittāny api ṣoḍaśa etānyeva | tatra katamo dharmaḥ kasya cittasyālambanam iti jñātvā amuṣminniyanto ’nuśayā anuśerata ityetadabhyūhitavyam | tatra tāvat

於何類中幾惑能縁彼類生。若句(6)句答此問。應説無數法。是故先舊師造略集(7)毘婆沙。彼云。云何。由少功力。我等應度最大(8)問流。若略説有十六種法。謂欲色無色界相(9)應各有五品。及無流心。亦有十六同此類。於(10)中何法爲何心境界。若人已了知如此。於中(11)如此多惑縁彼得生。此義方可思量。此中

何事(19)有幾隨眠隨増。若隨事別答。便費多言論。 (20)是故應造略毘婆沙。由此雖勞少少功力。(21)而能越渡大大問流。謂法雖多略爲十六(22)種即三界五部及無漏法。能縁彼識名數亦(23)然。但應了知何法何識境。易思何事何隨(24)眠隨増。此中且應知何法何識境。

. . . . . . .

duḥkhahetudṛgabhyāsapraheyāḥ kāmadhātujāḥ |
svakatrayaikarūpāptāmalavijñānagocarāḥ || 5.29 ||

偈(12)曰。見苦集修滅。是欲相應法。自界三一色。無(13)垢識境界。

頌曰(25)見苦集脩斷　若欲界所繋
(26)自界三色一　無漏識所行
(27)色自下各三　上一淨識境
(28)無色通三界　各三淨識縁
(29)見滅道所斷　皆増自識行
(106c1)無漏三界中　後三淨識境

.

svakaṃ ca tattrayaṃ ca svakatrayam | ekaṃ ca tadrūprāptaṃ ca ekarūpāptam | eṣā vigrahajātiḥ | kāmāvacarās tāvad duḥkhasamudayadarśanaheyā bhāvanāheyāś ca dharmāḥ pañcānāṃ cittānām ālambanam | svadhātukānāṃ trayāṇāṃ teṣām eva ūrdhvadhātukasyaikasya bhāvanāheyasyaiva anāsravasya ceti |

釋曰。此法是自界法。有三部故説(14)自界三。此法一部是色界法故説一色。 See the previous record 於欲(15)界相應行法。見苦集所滅。及修道所滅。皆是(16)五識境。於自界有三識。謂是前三。色界心一。(17)謂修道所滅及無流心。

NO Chinese (2)論曰。若欲界繋見苦見集脩所斷法。各五識(3)縁。謂自界三即如前説。及色界一即脩所斷。(4)無漏第五。皆容縁故。

. . . . .

svadādharatrayordhvaikāmalānāṃ rūpadhātujāḥ |

偈曰。自界下界三。上(18)一淨識境。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。於色界相應行。如前三部法。(19)是八心所縁境。謂自界心三如前。下界心三(20)亦如前。上界心一。謂修道所滅心及無流心。

若色界繋即前所説三(5)部諸法各八識縁。謂自下三皆如前説。及(6)上界一即脩所斷。無漏第八。皆容縁故。

. . . . .

ārupyajāstridhātvāptatrayānāsravagocarāḥ || 5.30 ||

(21)偈曰。無色三界三。無流識境界。

See the full verse quoted previously

.

ārūpyāvacarāsta eva triprakārā dharmā daśānāṃ cittānām ālambanam | traidhātukānāṃ triprakārāṇāṃ teṣām eva | anāsravasya ceti | uktāstraidhātukā duḥkhasamudayadarśanaheyā bhāvanāheyāś ca dharmāḥ |

釋曰。於無色(22)界相應行三部法。是十心所縁境。謂三界心(23)各三如前。無流心一。説三界見苦集所滅及(24)修道所滅已。

若無(7)色繋即前所説三部諸法各十識縁。謂三界(8)三皆如前説。無漏第十皆容縁故。

. . . .

nirodhamārgadṛggheyāḥ sarve svādhikagocarāḥ |

偈曰。見滅道所滅一切自長(25)境。

See the full verse quoted previously

.

nirodhamārgadarśanaheyānāṃ svaṃ cittaṃ nirodhamārgadarśanaheyam eva | tasyādhikasya te dharmā ālambanaṃ jñeyāḥ | kathaṃ kṛtvā | kāmāvacarā hi nirodhadarśanaheyā dharmāḥ ṣaṇṇāṃ vijñānānām ālambanam | pūrvoktānāṃ pañcānāṃ tasyaiva ca nirodhadarśanaprahātavyasyādhikasya | mārgadarśanaheyā apy evam | pañcānāṃ pūrvoktānāṃ tasyaiva ca mārgadarśanaprahātavyasyādhikasya | evaṃ rūpārūpyāvacarāṇi | nirodhamārgadarśanaprahātavyāstasyaiva nirodhamārgadarśanaprahātavyasyādhikasya cittasyālambanam iti navānām ekādaśānāṃ ca cittānām ālambanaṃ bhavanti | uktāstraidhātukāḥ pañcaprakārāḥ dharmāḥ |

釋曰。見滅道所滅法中是自心。謂見滅道(26)所滅心。此心爲長應知。彼法是此心境。云何(27)如此。欲界相應見滅所滅法。唯六識境界 (28)謂前所説五識及自長識。見道所滅法亦爾。 (29)謂前所説五識及自長識。如此色無色界見(260b1)滅道所滅法。是見滅道所滅。自長識境界故。(2)是故爲九識。及十一識境。説三界五部法已。

見滅見道(9)所斷諸法。應知一一増自識縁。此復云何。 (10)謂欲界繋見滅所斷爲六識縁。五即如前。(11)増見滅斷。見道所斷爲六識縁。五亦如前。(12)増見道斷。色無色界見滅道斷。隨應爲九(13)十一識縁。

. . . . . . . . . .

anāsravāstridhātvantyatrayānāsravagocarāḥ || 5.31 ||

(3)偈曰。無流三界後。三無流心境。

See the full verse quoted previously

.

anāsravā dharmā daśānāṃ cittānām ālambanam | traidhātukānām antyānāṃ triprakārāṇāṃ nirodhamārgadarśanabhāvanāheyānām anāsravasyeti | punar asyaivārthasyādhyardhena ślokena saṃgraho bhavati |

釋曰。若無流(4)法爲十心境界。謂三界後三部心。即見滅道(5)修所滅心。及無流心。復次爲攝此義故。造一(6)偈半

若無漏法爲十識縁。謂三界中各(14)後三部。即見滅道脩所斷識。無漏第十。皆容(15)縁故。爲攝前義。復説頌言

. . .

“duḥkhahetudṛgabhyāsaheyā dhātutraye ’malāḥ
pañcāṣṭadaśavijñānadaśavijñānagocarāḥ
nirodhamārgadṛggheyāḥ sarve svādhikagocarāḥ” | iti |

(7)見苦集修滅　於三界無流
(8)五八及十識　十識所縁境
(9)見滅道所滅　一切自長境

(16)見苦集脩斷　欲色無色繋
(17)應知如次第　五八十識縁
(18)見滅道所斷　各増自識縁
(19)無漏法應知　能爲十識境

.

evam eṣāṃ ṣoḍaśānāṃ cittānāṃ ṣoḍaśadharmālambanavyavasthāṃ viditvā kathamanuśayakāryāṃ yojayitavyam | diṅamātraṃ darśayiṣyāmaḥ |

(10)已解安立如此十六心。於十六境隨眠正事。(11)於中云何思量。我等爲安立此義故顯＊唯方。

(20)如是了知十六種法爲十六識所縁境已。(21)今應思何事何隨眠隨増。若別疏條恐文煩(22)廣。故我於此略示方隅。

. .

sukhendriyālambane vijñāne katyanuśayāḥ anuśerata iti praśna āgate vicārayitavyam | sukhendriyaṃ saptavidhaṃ kāmāvacaraṃ bhāvanāprahātavyaṃ rūpāvacaraṃ ca pañcaprakāramanāsravaṃ ceti | tadetatsamāsato dvādaśadharmasya vijñānasyālambanaṃ bhavati | kāmāvacarasya catuṣprakārasyānyatra nirodhadarśanaheyāt | rūpāvacarasya pañcaprakārasyārūpyāvacarasya dviprakārasya mārgadarśanabhāvanāheyasyānāsravasya ca | idaṃ dvādaśavidhaṃ sukhendriyālambanaṃ vijñānam | tatra yathāsaṃbhavaṃ kāmāvacarāś catvāro nikāyā rūpāvacarāś ca saṃskṛtālambanā ārūpyāvacarau ca dvau nikāyau sarvatragāścānuśayā anuśerata iti jñātavyam | sukhendriyālambanālambane vijñāne katyanuśayā anuśerate | tat punaḥ sukhendriyālambanālambanaṃ dvādaśavidhaṃ vijñānaṃ katamasya vijñānasyālambanam | tasyaiva dvādaśavidhāsyārūpyāvacarasya ca bhūyo dviprakārasya duḥkhasamudayadarśanaprahātavyasya | idaṃ caturdaśavidhaṃ sukhendriyālambanālambanaṃ vijñānaṃ tatrārūpyāvacarau dvau duḥkhasamudayadarśanaheyau vardhayitvā kāmāvacarā ārūpyāvacarāś catvāro nikāyā rūpāvacarāḥ saṃskṛtālambanā anuśayā anuśerata iti jñātavyam | anayā vartanyā ’nyadapyanugantavyam | yair anuśayairyaccittaṃ sānuśayaṃ te ’nuśayāstasmiścitte ’nuśerate | syur anuśerate | ye ’nuśayāstena cittena saṃprayuktā aprahīṇāstadālambanāścāprahīṇāṃ | syur nānuśerate | ye ’nuśayāstena cittena saṃprayuktāḥ prahīṇāstadālambanāś ca | tad evaṃ kṛtvā bhavati |

(12)於縁樂根爲境識中。幾隨眠惑依彼得生。若(13)有如此問來。應自思量。樂根有七種。於欲界(14)中＊唯有修道所滅。於色界五部及無流。此樂(15)根若略説。是十二心境界。欲界四心。除見滅(16)所滅心。色界心有五。無色有二心。謂見道修(17)道所滅心及無流心。如此十二識能縁樂根(18)爲境。於中如理。欲界部惑。色界部惑。縁有爲(19)境。無色界二部。并遍行諸惑。於中隨眠生。(20)應知如此。於縁能縁樂根爲境。心中幾隨眠(21)惑依彼得生。所説能縁樂根爲境。十二識復(22)爲何識境界。即是前所説十二識類。復次無(23)色界有二部謂見苦集所滅心。是十四心。應(24)知縁能縁受識爲境。此中更増無色界見苦(25)集所滅心。欲界有四心。縁有爲境。色界有五(26)心。縁有爲境。依此十四心隨眠惑得生。此義(27)應知。由此方所餘亦應知。若由此惑心則有(28)縛。此諸惑於此心中皆隨眠不。得隨眠。若惑(29)與心相應不滅。及能縁彼爲境亦不滅。有不(260c1)能隨眠。若惑與心相應已滅。若作如此義。

且有問言。所繋事(23)内樂根有幾隨眠隨増。應觀樂根總有七(24)種。謂欲界一即脩所斷。色界五部。無漏第七。(25)一切無漏非諸隨眠之所隨増。如前已説。(26)此中前六隨其所應欲脩所斷及諸遍行色(27)界一切隨眠隨増。若有問言。縁樂根識復(28)有幾種隨眠隨増。應觀此識總有十二。謂(29)欲界四除見滅斷。色界五部。無色界二。即見(107a1)道諦及脩所斷。無漏第十二。皆能縁樂根。此(2)隨所應欲界四部。色界有爲縁。無色界二部。(3)及諸遍行隨眠隨増。若復有問言。縁縁樂根(4)識復有幾種隨眠隨増。應觀此識總有十(5)四。於前十二更加二種。即無色界見苦集(6)斷。如是十四識能縁縁樂根。此隨所應欲(7)色如上。無色四部隨眠隨増。准此方隅餘(8)應思擇。若心由彼名有隨眠。彼於此心定(9)隨増不。此不決定。或有隨眠。謂與心相(10)應。及縁心未斷相應已斷則不隨増。 See the previous record [two records back] 依此(11)義門應作是説。

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

dvidhā sānuśayaṃ kliṣṭam akliṣṭam anuśāyakaiḥ |

偈(2)曰。有縛心二種。染無染由眠。

頌曰(12)有隨眠心二　謂有染無染
(13)有染心通二　無染局隨増

.

kliṣṭaṃ cittamanuśayānaiścānuśayaiḥ sānuśayaṃ tatsaṃprayuktatadālambanairaprahīṇairananuśayānaiś ca tatsaṃprayuktaiḥ prahīṇaistatsahitatvāt | akliṣṭaṃ tu cittamanuśayānair eva tadālambanairaprahīṇairiti |

釋曰。若心有染(3)汚。由惑能隨眠是故心有縛。及由與心相應。(4)縁彼爲境惑由不能隨眠。惑與彼相應未滅。(5)互相應故。若無染汚心。但由能隨眠惑及能(6)縁彼爲境。惑不滅爲縛。

(14)論曰。有隨眠心總有二種。有染無染心差別(15)故。於中有染或有隨増。謂相應縁隨眠未(16)斷。相應已斷則不隨増仍説有隨眠。以恒(17)相應故。若無染者。唯局隨増。縁此隨眠必(18)未永斷。此唯據隨増名有隨眠故。

. .

athaiṣāṃ daśānām anuśayānāṃ kathaṃ pravṛttir iti | ādita eva tāvad avidyāyyogātsatyeṣu sa muhyati | duḥkhamasmai na rocate yāvat mārgastataḥ

復次十種惑生起云(7)何。從初者由癡相應故。迷闇於諦境。彼人不(8)樂觀苦苦相。於彼人不顯現。乃至道亦爾。是(9)故

如上所(19)説十種隨眠次第生時。誰前誰後。 See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse

. . .

mohākāṅkṣā

偈曰。從癡疑。

頌曰(20)無明疑邪身　邊見戒見取
(21)貪慢瞋如次　由前引後生

.

mūḍhasya pakṣadvayaṃ śrutvā vicikitsotpadyate | duḥkhaṃ nvidaṃ natvidaṃ duḥkhamityevamādi |

釋曰。若人已癡聞。二義起(10)疑惑。謂此爲是苦。此爲非苦。乃至道亦爾。

(22)論曰。且諸煩惱次第生時。先由無明於諦不(23)了。不欲觀苦乃至道諦。由不了故。次引(24)生疑。謂聞二途便懷猶豫。爲苦非苦。乃至(25)廣説。

.

tato mithyādṛṣṭiḥ

偈(11)曰。邪見。

See the full verse quoted previously

.

vicikitsāyā mithyādṛṣṭiḥ pravartate | saṃśayitasya mithyāśramaṇacittānāṃ mithyāniś cayotpatteḥ | nāsti duḥkhamityevmādi |

釋曰。從疑惑起邪見。若人有疑心。(12)由邪聞邪思故。決定邪智起。乃至撥無苦等。

從此猶豫引邪見生。謂邪聞思生邪(26)決定撥無苦諦乃至廣説。

. . .

satkāyadṛktataḥ || 5.32 ||

(13)偈曰。從身見

See the full verse quoted previously

.

mithyādṛṣṭeḥ kila satkāyadṛṣṭiḥ pravartate | duḥkhataḥ skandhānapohyātmato ’bhiniveśāt |

釋曰。彼説從邪見身見生由苦(14)除五陰由我我所執故。

由撥無諦引身(27)見生。謂取蘊中撥無苦理。便決定執此是(28)我故

.

tato ’ntagrahaṇaṃ

偈曰。邊見。

See the full verse quoted previously

.

satkāyadṛṣṭerantagrāhadṛṣṭiḥ pravartate | ātmanaḥ śāśvatocchedāntagrahaṇāt |

釋曰從(15)身見邊見生。由執我斷常二邊故。

從此身見引邊見生。謂依我執斷(29)常邊故

.

tasmāc chīlāmarśaḥ

偈曰從此(16)戒執取。

See the full verse quoted previously

.

antagrahācchīlavrataparāmarśaḥ | yam evāntaṃ gṛhṇāti tena śuddhipratyāgamanāt |

釋曰。從邊見戒執取見生。何以故。若(17)人隨執一邊。由此邊計執清淨故。

從此邊見引生戒取。謂由於我隨(107b1)執一邊便計此執爲能淨故。

. .

tato dṛśaḥ |

偈曰。次見(18)取。

See the full verse quoted previously

.

āmarśa iti vartate | śīlavrataparāmarśāddṛṣṭiparāmarśaḥ pravartate | yena śuddhiṃ pratyeti tasyāgrato grahaṇāt | tato |

釋曰。從戒執取見見取生。何以故。若由此(19)法計執清淨。必執此法爲最勝。於下執勝爲(20)見取故。

從戒禁取(2)引見取生。謂計能淨已必執爲勝故。

. . .

rāgaḥ svadṛṣṭau mānaś ca

偈曰。自見。欲慢。

See the full verse quoted previously

.

tasyām abhiṣvaṅgāt tayā connatigamanāt |

釋曰。於自見愛著(21)心起故。由自見高心起故。是故從自見欲起(22)慢起。

從此(3)見取次引貪生。謂自見中情深愛故。從此(4)貪後次引慢生。謂自見中深愛著己。恃生(5)高擧&T020717;蔑他故。

.

dveṣo ’nyatra

偈曰。於他見瞋起。

See the full verse quoted previously

.

svadṛṣṭyadhyavasitasya tatpratyanīkabhūtāyāṃ paradṛṣṭau dveṣaḥ pravartate | apare svadṛṣṭāvevānyatra gṛhīte tyaktāyāṃ dveṣamicchanti darśanaheyānāṃ rāgādīnāṃ svāsāntānikadṛṣṭyālambanatvāt |

釋曰。若人愛著自(23)見。於他見能對治自見。則起瞋恚。有餘師説。(24)於自見已取已。捨中起瞋恚。

從此慢後次引生瞋。謂(6)自見中深愛恃己。於他所起違己見中情(7)不能忍必憎嫌故。有餘師説。於自見解取(8)捨位中起憎嫌故。

. .

ity anukramaḥ || 5.33 ||

偈曰。如次第。

See the full verse quoted previously

.

eṣa eṣāṃ daśānāṃ kleśānāṃ pravṛttikramaḥ |

釋(25)曰。見諦所滅欲等諸惑。縁依自相續見起故。(26)生起次第如此。

見諦所斷貪等生時。縁(9)自相續見爲境故。如是且依次第起。説越(10)次起者前後無定。

.

utpadyamānas tu tribhiḥ kāraṇair utpadyate |

若惑欲生起。必由三因縁得(27)起。能起因縁者。

諸煩惱起由幾因縁。

.

aprahīṇādanuśayādviṣayāt pratyupasthitāt
ayoniśo manaskārāt kleśaḥ

偈曰。從未滅隨眠。及對根現(28)塵由不正思惟惑起。

頌(11)曰(12)由未斷隨眠　及隨應境現
(13)非理作意起　説或具因縁

.

tadyathā rāgānuśayo ’prahīṇo bhavaty aparijñātaḥ kāmarāgaparyavasthānīyāś ca dharmā ābhāsagatā bhavanti tatra cāyoniśo manaskāra evaṃ kāmarāga utpadyate | tānyetāni yathākramaṃ hetuviṣayaprayogabalāni | evam anyo ’pi kleśa utpadyata iti veditavyo yaḥ

釋曰。惑者譬如欲隨眠。(29)此未滅未永離。欲惑相應。塵對根顯現。於中(261a1)起不正思惟。由具三故欲惑得起。此三次第。(2)謂因縁加行力。 See the next commentary of the following verse

(14)論曰。由三因縁諸煩惱起。且如將起欲貪(15)纒時。未斷未遍知欲貪隨眠故。順欲貪(16)境現在前故。縁彼非理作意起故。由此力故(17)便起欲貪。此三因縁如其次第即因境界加(18)行三力。餘煩惱起類此應知。

. . .

saṃpūrṇakāraṇaḥ || 5.34 ||

偈曰。具因縁。

See the full verse quoted previously

.

kadācitkial viṣayabalenaivotpadyante | na hetubalena | yathā parihāṇadharmakasyārhata iti | eta evānuśayāḥ sūtre bhagavatā traya āsravā uktāḥ kāmasravo bhavāsravo ’vidyāsrava iti | catvāra oghāḥ kāmaugho bhavaugho dṛṣṭyobho ’vidyaughaś ca | catvāro yogā eta eva | catvāryupādānāni kāmopādānaṃ dṛṣṭyupādānaṃ śīlavṛtopādānamātmavādopādānam iti | tatra tāvat

釋曰。若餘惑有(3)具因生。應知亦如此。彼説有時由塵力惑亦(4)生。起不由因。力譬如退法阿羅漢。是隨眠惑(5)於經中世尊説爲三流。謂欲流有流無明流。 (6)或説爲四暴河。謂欲暴河有暴河見暴河無(7)明暴河。或説爲四繋。即是四河或説爲四取。(8)謂欲取見取戒執取我言取。於中

謂此且據具(19)因縁説。或有唯託境界力生。如退法根阿(20)羅漢等。即上所説隨眠并纒。經説爲漏瀑(21)流軛取。漏謂三漏。一欲漏。二有漏。三無明(22)漏。言瀑流者。謂四瀑流。一欲瀑流。二有瀑(23)流。三見瀑流。四無明瀑流。軛謂四軛。如瀑(24)流説。取謂四取。一欲取。二見取。三戒禁取。(25)四我語取。如是漏等其體云何。

. . . . . . .

kāme saparyavasthānāḥ kleśāḥ kāmāsravo vinā |
mohena

偈曰。欲界(9)共倒起。煩惱名欲流。離癡。

頌曰(26)欲煩惱并纒　除癡名欲漏
(27)有漏上二界　唯煩惱除癡
(28)同無記内門　定地故合一
(29)無明諸有本　故別爲一漏
(107c1)瀑流軛亦然　別立見利故
(2)見不順住故　非於漏獨立
(3)欲有軛并癡　見分二名取
(4)無明不別立　以非能取故

.

avidyāṃ varjayitvā ’nye kāmāvacarāḥ kleśāḥ saha paryavasthānaiḥ kāmāsravo veditavya ekacatvāriṃśaddravyāṇi | ekatriṃśadanuśayāḥ pañcaprakārāmavidyāṃ hitvā daśa paryavasthānāni |

釋曰。除無明所餘(10)欲界行惑共諸倒起惑。應知名欲流有四十(11)一物。三十一隨眠惑。除五種無明并十倒起惑。(12)此但惑非隨眠。

(5)論曰。欲界煩惱并纒除癡四十一物總名欲(6)漏。謂欲界繋根本煩惱三十一并十纒。

. .

anuśayā eva rūpārūpye bhavāsravaḥ || 5.35 ||

偈曰。＊唯隨眠。色無色有流。

See the full verse quoted previously

.

vinā moheneti vartate | rūpārūpyāvacarā avidyāvarjyā anuśayā bhavāsravo dvāpañcāśaddravyāṇi | rūpāvacarāḥ ṣaḍviṃśatiranuśayāḥ pañcaprakārāmavidyāṃ hitvā | ārūpyāvacarāḥ ṣaḍviṃśatiḥ | nanu ca tatrāpyasti paryavasthānadvayaṃ styānamauddhatyaṃ ca | prakaraṇeṣu coktaṃ “bhavāsravaḥ katamaḥ | avidyāṃ sthāpayitvā yāni tadanyāni rūpārūpyapratisaṃyuktāni | saṃyojanabandhanānuśayopakleśaparyavasthānānīti” | kasmā diha tasyāgrahaṇam | asvātantryāditi kāśmīrāḥ |

(13)釋曰。除無明言流。一切色無色界行隨眠惑。(14)除無明名有流。有五十二物。色界惑二十六。(15)除五部無明。無色界亦爾。於上界爲不有疲(16)弱掉起二種倒起惑邪。如分別道理論説。何(17)者爲有流。除無明是所餘諸惑。與色無色界(18)相應。謂結縛隨眠小惑倒起惑。此中云何不(19)攝。罽賓國師云。由不自在故。

See the full verse quoted previously 色(7)無色界煩惱除癡五十二物總名有漏。謂上(8)二界根本煩惱各二十六。豈不彼有惛沈掉(9)擧二種纒耶。 See the previous record 品類足中亦作是説。云何有(10)漏。謂除無明餘色無色二界所繋結縛隨眠(11)隨煩惱纒。今於此中何故不説。迦濕彌羅(12)國毘婆沙師言。彼界纒少不自在故。

. . . . . . . . .

kiṃ punaḥ kāraṇaṃ rūpārūpyāvacarā anuśayāḥ samasyaiko bhavāgra uktaḥ |

復有何因縁。色(20)無色界合説一有流。

何縁(13)合説二界隨眠爲一有漏。

.

avyākṛtāntarmukhā hi te samāhitabhūmikāḥ |
ata ekīkṛtāḥ |

偈曰。無記内門起。依寂(21)靜地生。故合一。

See the full verse quoted previously

.

te hy ūbhaye ’pyavyākṛtā antarmukhapravṛttāḥ samāhitabhūmikāśceti trividhena sādhamyerṇaikatāḥ | yenaiva ca kāraṇena bhavarāga uktastenaiva bhavāsravaḥ ityavidyedānīṃ traidhātukyavidyāsrava iti siddham | tāni pañcadaśa dravyāṇi | kiṃ kāraṇam asau pṛthagvyavasthāpyate | sarveṣāṃ hi teṣāṃ

釋曰。是二界惑同無記性。依(22)内門起。依定地生。由此三法等。是故合立爲(23)一。由此因立有欲義。更由此因立有流義。今(24)三界無明立爲無明流。此義自成。有十五物。 (25)云何別立此無明爲流。一切流

同無記性於内(14)門轉。依定地生。由三義同故合爲一。如前(15)所説名有貪因。即是此中名有漏義。准(16)此三界十五無明義至已立爲無明漏。何縁(17)唯此別立漏名。

. . . . .

mūlamavidyetyāsravaḥ pṛthak || 5.36 ||

偈曰。爲根。立(26)無明別流。

See the full verse quoted previously

.

yathā caite āsravā uktā veditavyāḥ

釋曰。一切流無明爲根。是故別立(27)無明爲流。如説流應知餘亦爾。

無明能爲諸有本故。

.

tathaughayogā dṛṣṭīnāṃ pṛthagbhāvastu pāṭavāt |

偈曰。暴河繋(28)亦爾。別立見明故。

See the full verse quoted previously

.

kāmāsrava eva kāmaughaḥ kāmayogaś ca | evaṃ bhavāsrava eva bhavaugho bhavayogaś cānyatra dṛṣṭibhyaḥ | tāḥ kila paṭutvādoghayogeṣu pṛthak sthāpitāḥ |

釋曰。是所説欲流。即是欲(29)暴河。及欲繋。是所説有流。即是有暴河。及有(261b1)繋。除諸見。彼言由了別故。於暴河及繋。立見(2)爲別品。

瀑流(18)及軛體與漏同。然於其中見亦別立。謂前(19)欲漏即欲瀑流及欲軛。如是有漏即有瀑(20)流及有軛。析出諸見爲見瀑流及見軛者。

. . .

nāsraveṣv asahāyānāṃ na kilāsyānukūlatā || 5.37 ||

偈曰。非於流無伴。由非順流故。

See the full verse quoted previously

.

釋(3)曰。能令流故名流。流等名後當釋。彼説若見(4)獨無伴。不隨順流。由明了故。是故於流不立(5)爲別品。合立爲流品。是欲暴河。有二十九物。 (6)謂欲瞋慢有十五。疑有四并十倒起惑。有暴(7)河有二十八物。謂欲慢有二十。疑八見暴河(8)有三十六物。無明暴河有十五物。如暴河應(9)知繋亦爾。

(21)謂猛利故令住名漏。如後當説。見不順(22)彼。性猛利故。由此於漏不獨立名。但可(23)與餘合立爲漏。如是已顯二十九物名欲(24)瀑流謂貪瞋慢各有五種疑四纒十。二十(25)八物名有瀑流。謂貪與慢各十疑八。三十(26)六物名見瀑流謂三界中各十二見。十五物(27)名無明瀑流謂三界無明各有五。應知四(28)軛與瀑流同。四取應知體同四軛。

. . . . . . . . . .

yathoktā eva sā ’vidyā dvidhā dṛṣṭivivecanāt |
upādānāni

偈曰。如所説共癡。有二分見故名(10)取。

See the full verse quoted previously

.

kāmayoga evasahāvidyayā kāmopādānaṃ catustriṃśaddravyāṇi | rāgapratighamānā ’vidyāviṃśatirvicikitsāś catasro daśa paryavasthānāni | bhavayoga eva sahāvidyayā ātmavādopādānamaṣṭatriṃśaddravyāṇi | rāgamānāvidyāstriṃśadvicikitsā aṣṭau | dṛṣṭiyogācchīlavrataṃ niṣkṛṣya dṛṣṭyu pādānaṃ triṃśaddravyāṇi | śīlavratopādānaṃ ṣaḍdravyāṇi karmadṛṣṭibhyo niṣkṛṣṭam | mārgapratidvandvitvā dubhayapakṣavipralambhanāc ca | gṛhiṇo ’pyanena vipralabdhā anaśanādibhiḥ svargamārgasaṃjñayā pravrajitā apīṣṭaviṣayaparivarjanena śuddhipratyāgamanāditi | kiṃ kāraṇam avidyāṃ miśrayitvopādānamuktaṃ na pṛthak | bhavagrahaṇādupādānāni |

釋曰。是欲繋共無明立爲欲取。有三十四(11)物。謂欲瞋慢無明有二十。疑有四。并十倒起(12)惑。是有繋共無明立爲我言取。有三十八物。 (13)謂欲慢無明有三十。疑有八。是見繋除戒執(14)取。立爲見取。有三十物。是戒執取有六物。云(15)何從諸見中。離戒執取立爲別取。由對治聖(16)道故。由欺誑二部故。在家部由此惑遭誑計。(17)執自餓爲天道故。出家部由捨離可愛塵。修(18)習苦澁爲道。計應得解脱故。欲取及見取者。(19)是在家出家二部鬪諍因故。故立爲二取。在(20)家由取五塵故。與在家起鬪諍。出家由取諸(21)見各不同故。與出家起鬪諍。此二部取定及(22)定果。爲解脱道及解脱果故。故立二界惑。爲(23)我言取。云何合無明説取不別爲取。由能取(24)生死故立爲取。

然欲我(29)語各并無明。見分爲二與前軛別。即前欲(108a1)軛并欲無明三十四物總名欲取。謂貪瞋慢(2)無明各五疑有四并十纒。即前有軛并二界(3)無明三十八物總名我語取。謂貪慢無明各(4)十疑有八。於見軛中除戒禁取餘三十物(5)總名見取。所除六物名戒禁取。何縁別立(6)戒禁取耶。由此獨爲聖道怨故。雙誑在家(7)出家衆故。謂在家衆由此誑惑計自餓等(8)爲天道故。諸出家衆由此誑惑計捨可愛(9)境爲清淨道故。何縁無明不別立取。能取(10)諸有故立取名。

. . . . . . . . . .

avidyā tu grāhikā neti miśritā || 5.38 ||

偈曰。由無明。非能取故合。

See the full verse quoted previously

.

asaṃprakhyānalakṣaṇatayā ’paṭutvādavidyā na grāhikā bhavaty ataḥ kila miśritā | sūtre tu bhagavatoktaṃ “kāmayogaḥ katamaḥ | vistareṇa yāvad yo ’sya bhavati kāmeṣu kāmarāgaḥ kāmacchandaḥ kāmasnehaḥ kāmaprema kāmecchā kāmamūrcchā kāmagṛddhaḥ kāmaparigarddhaḥ kāmanandī kāmaniyantiḥ kāmādhyavasānaṃ tadanyacittam paryādāya tiṣṭhati | ayam ucyate kāmayogaḥ | evaṃ yāvad bhavayogaḥ” | cchandarāgaś copādānamuktaṃ sutrāntareṣv ato vijñāyate kāma hy upādānam api kāmādiṣu cchandarāga iti | uktamidamanuśayā evāsravaughayogopādānasaṃśabditāḥ sūtreṣviti |

(25)釋曰。無明以不了爲相故。昧鈍故故不能取。(26)是故共惑合爲取。於經中佛世尊説。何者爲(27)欲繋。廣説如經。乃至於欲塵。衆生欲染汚欲(28)求欲愛欲喜欲欲欲亂欲著欲遍著欲樂欲定(29)欲貪。此欲變異衆生心住。説此名欲繋。乃至(261c1)有繋等亦如此於餘經中説。愛欲亦名取。是(2)故知欲等取。於欲等中＊唯愛欲爲取。此義已(3)説。於經中＊唯隨眠惑説名流暴河繋取。

然諸無明非能取故。謂不(11)了相説名無明。彼非能取。非猛利故。但可(12)與餘合立爲取。然契經説。欲軛云何。謂諸(13)欲中欲貪欲欲欲親欲愛欲樂欲悶欲耽欲(14)嗜欲喜欲藏欲隨欲著纒壓於心。是名欲軛。 (15)有軛見軛應知亦爾。又餘經説。欲貪名取。(16)由此故知。於欲等四所起欲貪名欲等取。 (17)如是已辯隨眠并纒。經説爲漏瀑流軛取。

. . . . . . .

atha ko ’yamanuśayārthaḥ kaś ca yāvad upādānārthaḥ |

復次(4)隨眠名有何義。乃至取名有何義。

(18)此隨眠等名有何義。

.

aṇavo ’nugatāś caite dvidhā cāpy anuśerate |
anubadhnanti yasmāc ca tasmād anuśayāḥ smṛtāḥ || 5.39 || tatrāṇavaḥ sūkṣmapracāratvāt durvijñānatayā | anugatāḥ prāptyanuṣaṅgataḥ | anuśerate dvābhyāṃ prakārābhyāmālambanataḥ saṃprayogataś ca | anubadhnantyaprayogeṇa prativārayato ’pi punaḥ punaḥ saṃmukhībhāvāt | ebhiḥ kāraṇairanuśayā ucyante |

偈曰。微細(5)隨逐故。二種隨眠故。非功用恒故。故説彼隨(6)眠。釋曰。此中微細者。行相最細故。故非他可(7)知。隨逐者。由至得恒有故。二種隨眠者。隨流(8)行衆生相續中能作二種縛。謂境界縛相應(9)縛。非功用恒故者。若不作功用爲生。彼若作(10)對治爲遮。彼數數現前故。由此三義故。説彼(11)惑名隨眠。

頌曰(19)微細二隨増　隨逐與隨縛
(20)住流漂合執　是隨眠等義 (21)論曰。根本煩惱現在前時行相難知故名微(22)細。二隨増者。能於所縁及所相應増惛滯(23)故。言隨逐者。謂能起得恒隨有情常爲(24)過患。 See the previous record 不作加行爲令彼生。或設劬勞爲(25)遮彼起而數現起故名隨縛。由如是義故(26)名隨眠。

. . . . .

āsayantyāsravantyete haranti śleṣayantyatha |
upagṛhṇanti cety eṣām āsravādiniruktayaḥ || 5.40 ||

偈曰。令住及令流。能牽及能合。能(12)取故説彼。名流暴河等。

.

āsayanti saṃsāre āsravanti bhavāgrādyāvadavīciṃ ṣaṅbhir āyatanavraṇair ityāsravāḥ | harantītyoghāḥ | śleṣayantīti yogāḥ | upagṛhṇantīti upadānāni | evaṃ tu sādhīyaḥ syād | āsravatyebhiḥ saṃtatirviṣayeṣvityāsravāḥ | “tadyathā āyuṣmanto naurmahadbhir abhisaṃskāraiḥ pratisroto nīyate | sā teṣām eva saṃskārāṇāṃ gratiprasravdhyā ’lpakṛcchreṇānusrota uhyata ’ ’ iti sūtravādānusārāt | adhimātravegatvād oghāḥ | tarhi tadvānuhyate tadanuvidhānāt | nātimātrasamudācāriṇo ’pi yogā vividhaduḥkhasaṃyojanāt | ābhīkṣṇyānuṣaṅgato vā kāmādyupādānādupādānānīti |

釋曰。令住不護中從(13)六門漏能流生死。從有頂至阿毘指故名流。 (14)能牽引衆生。令入苦海故名瀑河。能合衆生(15)令不離苦故名繋。因此衆生取欲等及生生(16)具故説名取。又若如此解是爲最勝。 See the previous record 由彼故(17)相續於六塵中流。故説彼名流。如經言。長老。(18)譬如船由大功用牽引逆流。若捨功用此船隨(19)流而去則無復難。諸惑亦爾。由隨經文句。應(20)知流義過量猛疾。故説此惑名暴河。何以故。(21)由此惑衆生漂逝。＊唯得隨順不可違逆故。若(22)非過量行名繋。能令與種種苦和合故。或數(23)數相應故。能取欲等故。取所生故能。生取故(24)故。名爲取。由如此義故説彼名流。乃至名取。

稽留有情久住生死。或令流轉於(27)生死中。從有頂天至無間獄由彼相續於(28)六瘡門泄過無窮故名爲漏。極漂善品故(29)名瀑流。和合有情故名爲軛。能爲依執故(108b1)名爲取。若善釋者應作是言。 See the previous record 諸境界中流(2)注相續泄過不絶故名爲漏。如契經説。具(3)壽當知。譬如挽船逆流而上。設大功用行(4)尚爲難。若放此船順流而去。雖捨功用(5)行不爲難。起善染心應知亦爾。准此經(6)意。於境界中煩惱不絶説名爲漏。若勢増(7)上説名瀑流。謂諸有情若墜於彼。唯可隨(8)順無能違逆。涌泛漂激難違拒故。於現(9)行時非極増上説名爲軛。但令有情與種(10)種類苦和合故。或數現行故名爲軛。執欲(11)等故説名爲取(12)説一切有部倶舍論卷第二十(13)(14)(15)(16)阿毘達磨倶舍論卷第二十一(17)　　尊者世親造(18)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(19)　　分別隨眠品第五之三(20)如是已辯隨眠并纒。世尊説爲漏瀑流等。(21)爲唯爾所。爲復有餘。

. . . . . . . . .

saṃyojanādibhedena punas te pañcadhoditāḥ |

(25)偈曰。由結等差別。復説彼五種。

頌曰(22)由結等差別　復説有五種

.

ta evānuśayāḥ punaḥ saṃyojanabandhanānuśayopakleśaparyavasthānabhedena pañcadhā bhittvoktāḥ | tatra nava saṃyojanānyanunvayapratighamānāvidyādṛṣṭiparāmarśavicikitserṣyā mātsaryasaṃyojanāni | tatrānunayasaṃyojanaṃ traidhātuko rāgaḥ | evam anyāni yathāsaṃbhavam yojyāni | dṛṣṭisaṃyojanaṃ tisro dṛṣṭayaḥ | parāmarśasaṃyojanaṃ dve dṛṣṭī | ata evocyate syāt dṣṭisaṃprayukteṣu dharmeṣv anunayasaṃyojanena saṃyukto na dṛṣṭisaṃyojanena na ca tatra dṛṣṭyanuśayo nānuśayīta | āha syāt samudayajñāne utpanne nirodhajñāne ’nutpanne nirodhamārgadarśānaprahātavyeṣu dṛṣṭiśīlavrataparāmarśasaṃprayukteṣu dharmeṣu | teṣv anunayasaṃyojanena saṃyuktastadālambanena dṛṣṭisaṃyojanenāsaṃyuktaḥ |

釋曰。是隨眠(26)惑。由結縛隨眠染汚倒起差別更説五種。此(27)中結有九種。謂隨順結違逆結慢結無明結(28)見結取結疑結嫉姤結慳悋結。此中隨順結(29)者。謂三界欲。所餘諸結應如理思。見結者謂(262a1)三見。取結者謂二見。是故説此言。爲有此義(2)不。與見相應法中。但由隨順結相應。不由見(3)結。於中見結隨眠非非隨眠。説有。集智已生(4)滅智未生。於見滅道所滅法中。與見取戒執(5)取相應。何以故。彼法與隨順結相應。與見結(6)不相應。

(23)論曰。即諸煩惱結縛隨眠隨煩惱纒義差別(24)故。復説五種。且結云何。頌曰(25)結九物取等　立見取二結
(26)由二唯不善　及自在起故
(27)纒中唯嫉慳　建立爲二結
(28)或二數行故　爲賤貧因故
(29)遍顯隨惑故　惱亂二部故(108c1)論曰。結有九種。一愛結。二恚結。三慢結。四(2)無明結。五見結。六取結。七疑結。八嫉結。九(3)慳結。此中愛結謂三界貪。餘隨所應當辯(4)其相。見結謂三見。取結謂二取。依如是理(5)故。有説言。頗有見相應法爲愛結繋非見(6)結繋。非不有見隨眠隨増。曰有。云何。集智(7)已生滅智未生見滅道所斷二取相應法。彼(8)爲愛結爲所縁繋非見結繋。

. . . . . . . .

sarvatragasya prahīṇatvād asarvatragasya ca tadālambanasaṃprayogiṇo dṛṣṭisaṃyojanasyābhāvāt | dṛṣṭyanuśayaś ca teṣv anuśete | te eva parāmarśaḍṛṣṭī saṃprayogataḥ |

遍行已滅故。非遍行以彼爲境界故。(7)相應見結無有故。見隨眠於彼隨眠。謂二取(8)見。但由相應故。

遍行見結已(9)永斷故。非遍見結所縁相應二倶無故。然彼(10)有見隨眠隨増。二取見隨眠於彼隨増故。

. . .

kiṃ punaḥ kāraṇaṃ saṃyojaneṣu tisro dṛṣṭayo dṛṣṭisaṃprayojanaṃ pṛthaguktaṃ dve punar dṛṣṭī parāmarśāsaṃyojanaṃ pṛthak |

復有何因。於結中合三見立(9)爲別見結。復以二見別立爲取結。

何(11)縁三見別立見結二取別立爲取結耶。

.

dravyāmarśana sāmānyāddṛṣṭī saṃyojanāntaram || 5.41 ||

偈曰。物取(10)平等故。立見爲別結。

See the full verse quoted previously

.

aṣṭādaśa dravyāṇi tisro dṛṣṭayaḥ | aṣṭādaśaiva dve parāmarśadṛṣṭī | ataḥ kila dravya sāmānyādete saṃyojanāntaram kṛte | ete ca dve parāmarśasvabhāvena śeṣāiti parāmarśanasāmānyādapyete pṛthagvihite grāhyagrāhakabhedāt |

釋曰。三見＊唯十八物。(11)二取亦＊唯十八物。是故彼言。由物等故。離(12)見立爲二結。此二見以能取爲性。所餘不爾。(13)但是所取。由能取所取差別故。立爲二結。

三(12)見二取物取等故。謂彼三見有十八物。二取(13)亦然。故名物等。三等所取。二等能取。故名(14)取等。所取能取有差別故立爲二結。

. . .

atha kasmād īṣryāmātsarye saṃyojane pṛthaksaṃyojanadvayamuktaṃ nānyat paryavasthānam |

云(14)何嫉＊姤慳悋。於諸結中立爲二結。不立餘倒(15)起

何故(15)纒中嫉慳二種建立爲結非餘纒耶。

.

ekāntākuśalaṃ yasmāt svatantraṃ cobhayaṃ yataḥ |
īṣryāmātsaryameṣūktaṃ pṛthak saṃyojanadvayam || 5.42 ||

偈曰。由一向不善。由二自在故。於中惑＊姤(16)悋。別立爲二結。

See the full verse quoted previously

.

na hy anyat paryavasthānam evaṃjātīyakam asti yatraitad ubhayaṃ syād ekāntākuśalatvaṃ svatantratvaṃ ceti | yasyāṣṭau paryavasthānāni tasyevaṃ syāt | yasya punar daśa tasya krodhamrakṣāvapyubhayaprakārau | tasmān na bhavaty ayaṃ parihāra ity apare | punar anyatra bhagavatā saṃyojanamuktam

釋曰。無餘倒起惑。如此種(17)性。若二在於此處。此處則一向不善。此二又(18)自在起。不隨屬他。若人執＊唯八是倒起。於(19)此人可有如此答。若人立十爲倒起。於此人(20)忿恨及覆藏。亦有此二種性。是故此救不成(21)救難。偈曰。無貴重富財。因故遍相故。能損二(22)部故。別立＊姤悋結。釋曰。有餘師説於倒起(23)中妬悋。有三重失由嫉妬。得輕賤報由慳悋。(24)得貧窮報如偈言(25)無貴重乏財　非自親所敬(26)由憂喜相起故。能顯示諸惑相。由嫉＊姤能損(27)他部。由慳悋能損自部。他得利益事不能忍。(28)故自不能爲他作利益事故。是故立＊姤悋爲(29)二結。復有餘處。佛世尊説結。

二唯不(16)善自在起故。謂唯此二兩義具足。餘皆不然。(17)故唯立二。若纒唯八此釋可然。許有十纒(18)此釋非理。以忿覆二種亦具兩義故。由此(19)若許具有十纒。應言嫉慳過失尤重。謂此(20)二種數現行故。又二能爲賤貪因故。遍顯(21)慼歡隨煩惱故。惱亂出家在家部故。或惱(22)亂天阿素洛故。或惱人天二勝趣故。或惱(23)亂他及自部故。[See the also full verse quoted previously] 佛於餘處依差別門。即(24)以結聲説有五種。

. . . . .

pañcadhā ’varabhāgīyaṃ

偈曰。五種下分(262b1)結。

頌曰(25)又五順下分　由二不超欲
(26)由三復還下　攝門根故三
(27)或不欲發趣　迷道及疑道
(28)能障趣解脱　故唯説斷三

.

釋曰。何者爲五。謂身見戒執取疑貪欲瞋(2)恚。云何説彼爲下分結。於下分好故。下分者(3)謂欲界。此五惑於欲界隨順事故好。云何爲(4)好。

(29)論曰。何等爲五。謂有身見戒禁取疑欲貪瞋(109a1)恚。何縁此五名順下分。此五順益下分界(2)故。謂唯欲界得下分名。此五於彼能爲順(3)益。

. . . .

dvābhyāṃ kāmān atikramaḥ |
tribhistu punar āvṛttiḥ

偈曰。由二不過欲。由三更還下。

See the full verse quoted previously

.

kāmacchandavyāpādābhyāṃ kāmadhātuṃ nātikrāmati | satkāyadṛṣṭyādibhir atikrānto ’pi punar āvartyate dauvārikānucarasādharmyāt | tribhiḥ sattvāvaratāṃ nātikrāmati pṛthagjanatvaṃ dvābhyāṃ dhātvavaratāṃ kāmadhātum | ata eva tānyavarabhāgīyānītyapare | yadā srota āpannasya paryādāya trisaṃyojanaprahāṇāt ṣaṭkleśāḥ prahīṇāḥ kimarthaṃ tisro dṛṣṭīrapahāya trayamevāha satkāyadṛṣṭiṃ śīlavrataparāmarśaṃ vicikitsāṃ ca | sarvametadvaktavyaṃ syāt | kiṃ tūktaṃ

釋曰由貪(5)欲瞋恚。衆生不能出離欲界。由身見等三。若(6)已出離。更還欲界。譬如守門及尋叛。復由三(7)不得過下分衆生。所謂凡夫衆生。由二不得(8)過下分界。所謂欲界。故説此五爲下分結。若(9)須陀洹人。由三結滅盡故。六煩惱已滅。何因(10)除三見。但説滅三結。謂身見戒執取疑。若欲(11)説應説一切。今何爲

由後二種不能超欲界。設有能超由(4)前三還下。如守獄卒防邏人故。有餘師説。(5)言下分者。謂下有情即諸異生。及下界即欲(6)界。前三能障超下有情。後二能令不超下(7)界。故五皆得順下分名。諸得預流六煩惱(8)斷。何縁但説斷三結耶。理實應言斷六煩(9)惱。

. . . . . .

mukhamūlagrahāttrayam || 5.43 ||

偈曰。由執門根三。

See the full verse quoted previously

.

triprakārāḥ kila kleśā ekaprakārā dviprakārāś catuprakārāś ca | teṣām ebhis tribhir mukhaṃ gṛhītam iti | apicāntagrāhadṛṣṭiḥ satkāyadṛṣṭipravartitā | dṛṣṭiparāmarśaḥ śīlavrataparāmarśapravartitaḥ mithyādṛṣṭirvicikitsāpravatitā | mūlaṃ gṛhītam iti | apare punar āhuḥ |

釋(12)曰。諸惑有三類。謂一種二種四種。一切惑門(13)此三能執。復次邊見由身見生。見取由戒執(14)取生。邪見由疑惑生。是故彼爲能執根。有餘(15)師説。

攝門根故但説斷三。謂所斷中類有三(10)種。唯一通二通四部故。説斷三種攝彼(11)三門。又所斷中三隨三轉。謂邊執見隨身(12)見轉。見取隨戒取轉。邪見隨疑轉。説斷(13)三種攝彼三根。 See the previous record 故説斷三已説斷六。有(14)作是釋。

. . . . . .

agantukāmatāmārgavibhramo mārgasaṃśayaḥ |
ity antarāyā mokṣasya gamane ’tastrideśanā || 5.44 ||

偈曰。不欲去亂道疑道是三事是。障解(16)脱行故。説滅。三結

See the full verse quoted previously

.

trayo ’ntarāyā deśāntaragamane bhavanti | agantukāmatā mārgavibhramo ’nyamārgasaṃśrayaṇāt mārgasaṃśayaś ca | evaṃ mokṣagamane ’pyeta eva trayontarāyāḥ | tatra satkāyadṛṣṭyā mokṣādutrāsamāpannasyāgantukāmatā bhavati | śīlavrataparāmarśenānyamārgasaṃśrayaṇānmokṣavibhramaḥ | vicikitsayā mārgasaṃśayaḥ | eṣāṃ mokṣagamanāntarāyāṇāṃ prahāṇaṃ dyotayan bhagavān kleśatrayasyaiva prahāṇaṃ deśitavān | yathā bhagavatā pañcavidhamavarabhāgīyaṃ saṃyojanamuktam | evaṃ punaḥ

釋曰若人欲。行於餘處。有(17)三種障。一不欲去。二迷亂路。由取異路故。三(18)於路心有疑。若人欲行求解脱。即有如此三(19)障。此中由身見於解脱生怖畏心故不欲去。 (20)由戒執取捨聖道取餘道故於道心迷亂。由(21)疑惑於世出世道起二道心故不得進。由滅三(22)解脱行障故。得進至解脱道成須陀洹。佛世(23)尊爲顯須陀洹徳故説滅三結。如世尊已説(24)五種下分結。復如此説。

凡趣異方有三種障。一不欲發。(15)二迷正道。依邪道故。三疑正道。趣解脱(16)者亦有如斯相似三障。謂由身見怖畏解(17)脱不欲發趣。由戒禁取依執邪道迷失(18)正路。由疑於道深懷猶預。佛顯預流永斷(19)如是趣解脱障故説斷三。佛於餘經如(20)順下分。説順上分亦有五種。

. . . . . . . .

pañcadhaivordhvabhāgīyaṃ

偈曰。上分結有五。釋(25)曰。復有五結於上分好。

頌曰(21)順上分亦五　色無色二貪
(22)掉擧慢無明　令不超上故

.

katham ity āha

云何爲五。

.

dvau rāgau rūpyarūpijau

偈曰。二色(26)非色欲。

See the full verse quoted previously

.

tau

.

auddhatyamānamohāś ca

掉起慢無明。

See the full verse quoted previously

.

ity etāni pañcordhvabhāgīyāni saṃyojanāni | tadyathā rūparāga ārūpyarāga auddhatyaṃ māno ’vidyā ca | eṣām aprahāṇenordhvadhātvanatikramāt | samāptaḥ saṃyojanaprasaṅgaḥ |

釋曰。應知此五是隨順(27)上分結。謂色界欲無色界欲掉起慢無明。由(28)未滅此五。不能得出離上界。故説此五。於上(29)界好分別結義已。

(23)論曰。如是五種若未斷時。能令有情不超(24)上界。順益上界故名順上分結。已辯結。

. . .

bandhanāni katamāni | trīṇi bandhanāni | rāgo bandhanaṃ sarvaḥ dveṣo bandhanaṃ sarvaḥ moho bandhanaṃ sarvaḥ | kasmād etad eva trayaṃ bandhanamuktaṃ bhagavatā |

何者爲縛。縛有三。一欲縛。(262c1)謂一切欲。二瞋縛。三無明縛。謂一切無明。云(2)何説此三名縛。

縛(25)云何。[See the also next commentary of the following verse] See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse

. . .

vidvaśād bandhanatrayam || 5.45 ||

偈曰。因受説三縛。

頌曰(26)縛三由三受

.

釋曰。由隨(3)屬三受故説三縛。何以故。於樂受欲縛隨眠。(4)由縁縁及由相應故。於苦受瞋。於不苦不樂(5)受無明隨眠。欲瞋不爾。復次以自相續爲境(6)界故。定如此隨眠。義於前已釋。

(27)論曰。縛有三種。一貪縛。謂一切貪。二瞋縛。(28)謂一切瞋。三癡縛。謂一切癡。何縁唯説此(29)三爲縛。由隨三受説縛有三。謂於樂(109b1)受貪縛隨増。所縁相應倶隨増故。於苦受(2)瞋。於捨受癡。應知亦爾。雖於捨受亦有(3)貪瞋非如癡故。約自相續樂等三受爲(4)縛所縁作此定説。已分別縛。隨眠云何。頌(5)曰(6)隨眠前已説(7)論曰。隨眠有六。或七或十或九十八。如前(8)已説。隨眠既已説。

. . . . .

upakleśāḥ vaktavyāḥ | tatra ye yāvat kleśā upakleśā api te | cittopakleśanāt |

小分惑今當(7)説。是大分惑。應説名煩惱。能染汚心故。小(8)分惑亦爾。何者爲小分惑。

隨煩惱云何。[See the also next commentary of the following verse] See the next commentary of the following verse

. .

ye ’pyanye caitasāḥ kliṣṭāḥ saṃskāraskandhasaṃjñitāḥ |
kleśebhyaste ’pyupakleśāste tu na kleśasaṃjñitāḥ || 5.46 ||

偈曰。餘染汚心法。(9)説名爲行陰。於煩惱小分。説彼非煩惱。

頌曰(9)隨煩惱此餘　染心所行蘊

.

ye ’pyanye kleśebhyaḥ kliṣṭā dharmāḥ saṃskāraskandhasaṃgṛhītāś caitasikāsta upakleśāste punar ye kṣudravastuke paṭhitāḥ | iha tu paryasthānakleśamalasaṃgṛhītāneva nirdekṣyāmaḥ | kāni punaḥ paryavasthānānītyāha | kleśā apīhiparyavasthānaṃ kāmarāgaparyavasthānapratyayaduḥkham iti sūtre vacanāt | prakaraṇaśāstre tu

釋曰。(10)有染汚餘法異大煩惱。是行陰所攝。是心相(11)應法。説名小分惑非是大惑。是彼於麁類中(12)所説。此中倒起。煩惱垢所攝。我今當説。何法(13)爲倒起。煩惱亦名倒起。由經中説。欲欲倒起(14)所變心。於分別道理論説。

(10)論曰。此諸煩惱亦名隨煩惱。以皆隨心爲(11)惱亂事故。復有此餘異諸煩惱染汚心所(12)行蘊所攝。隨煩惱起故亦名隨煩惱。不名(13)煩惱非根本故。廣列彼相如雜事中。後(14)當略論纒煩惱垢攝者。且應先辯。纒相云(15)何。 See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse

. . . . .

āhrīkyam anapatrāpyam īrṣyāmātsaryamuddhavaḥ | kaukṛtyaṃ styānamiddhaṃ ca paryavasthānamaṣṭadhā || 5.47 ||

偈曰。無羞及無慚。(15)＊姤悋及掉起。憂悔疲弱睡。倒起惑有八。及(16)忿覆。

頌曰(16)纒八無慚愧　嫉慳并悔眠
(17)及掉擧惛沈　或十加忿覆
(18)無慚慳掉擧　皆從貪所生
(19)無愧眠惛沈　從無明所起
(20)嫉忿從瞋起　悔從疑覆諍

.

vaibhāṣikanyāyena punar daśa paryavasthānānyetāni cāṣṭau

釋曰。若隨毘婆沙道理説。有十種倒起。(17)八如前。

(21)論曰。根本煩惱亦名爲纒。經説欲貪纒爲(22)縁故。然品類足説有八纒。毘婆沙宗説纒(23)有十。謂於前八

.

krodhabhrakṣau ca

See the full verse quoted previously

.

并忿恨及覆藏爲十。此中無羞無慚。(18)於前已釋。於他圓徳心不安喜名嫉＊姤。與法(19)財施聰解相違心執名慳悋。心散不靜名掉(20)起。憂悔疲弱於前已釋。於持身無能。心細昧(21)名睡。安立彼必有染汚。憂悔亦爾。除瞋恚及(22)逼惱。於衆生非衆生心逆名忿恨。隱祕可訶(23)名覆藏。是十種倒起惑。

更加忿覆。無慚無愧如前(24)已釋。嫉謂於他諸興盛事令心不喜。慳謂(25)財法巧施相違令心悋著。悔即惡作。如前(26)已辯。眠謂令心昧略爲性。無有功力執持(27)於身。悔眠二纒唯取染汚。掉擧惛沈亦如前(28)釋。除瞋及害於情非情令心憤發説名爲(29)忿。隱藏自罪説名爲覆。於此所説十種纒(109c1)中

. . . . . . . .

rāgotthā āhrīkyauddhatyamatsarāḥ |

偈曰。欲生。無羞掉起(24)悋。

See the full verse quoted previously

.

ete traya upakleśā rāganiḥṣyandāḥ |

釋曰。此三小分惑。是貪欲等流。

無慚慳掉擧是貪等流。無愧眠惛沈是無(2)明等流。嫉忿是瞋等流。悔是疑等流。

.

mrakṣe vivādaḥ

偈曰。於(25)覆諍

See the full verse quoted previously

.

tṛṣṇāniḥṣyanada ity eke | avidyāniḥṣyanda ity apare | ubhayorityanye | yathā kramaṃ jñātājñātānām iti |

釋曰。有餘師説。覆藏是愛欲等流。有(26)餘師説。是無明等流。有餘師説。是欲癡等流。 (27)次第已知。未知

有説。覆(3)是貪等流。有説。是無明等流。有説。是倶等(4)流。有知無知如其次第。

. .

avidyātaḥ styānamiddhānapatrapāḥ || 5.48 ||

偈曰。癡生疲弱睡無慚。

See the full verse quoted previously

.

ete trayo ’vidyāniḥṣyandāḥ |

釋(28)曰。此三小惑是無明等流。

.

kaukṛtyaṃ vicikitsātaḥ kodherṣye pratighānvaye |

偈曰憂悔從疑生。(29)釋曰。若人於義不了故。疑必生憂悔心。偈曰。(263a1)忿＊姤瞋恚流。

See the full verse quoted previously

.

pratighasamutthe ity ete ca daśa kleśaniḥṣyandā upakleśāḥ |

釋曰。此二小惑從瞋恚生。如(2)此十種。由大惑流故説名小惑。

餘煩惱垢其相云何。

.

anye ca ṣaṭkleśamalāḥ

偈曰。復餘六(3)惑垢

(5)頌曰(6)煩惱垢六惱　害恨諂誑憍
(7)誑憍從貪生　害恨從瞋起
(8)惱從見取起　諂從諸見生

.

tadyathā

釋曰。復有六種小惑。説名惑垢。

.

māyā śāṭhyaṃ madastathā || 5.49 ||
pradāśa upanāhaś ca vihiṃsā ceti

謂偈曰。(4)誑諂醉如前。不捨及結過。逼惱。

See the full verse quoted previously

.

tatra paravañcanā māyā | cittakauṭilyaṃ śāṭhyaṃ yena yathābhūtaṃ nāviṣkaroti vikṣipatya parisphuṭaṃ vā pratipadyate | madaḥ pūrvoktaḥ | sāvadyavastudṛḍhagrāhitā pradāśo yena nyāyasaṃjñaptiṃ na gṛhṇāti | āghātavastuvahulīkāra upanāhaḥ | viheṭhnaṃ vihiṃsā yena prahārapāruṣyādibhiḥ parān viheṭhyate | eṣāṃ punaḥ ṣaṇṇāṃ kleśamalānāṃ

釋曰。此中於(5)他假僞名誑心。邪曲名諂曲。此惑不能如實(6)顯自意。作方便爲避不分明信受。於前已釋。 (7)醉亦如前釋。堅執有何類説名不捨。由此惑(8)如實所教不受正教。數思忿心所縁事名結(9)過。損辱他意名逼惱。由此惑故。行打罵等事(10)困苦於他。此六種惑垢中。

(9)論曰。惱謂堅執諸有罪事。由此不取如理(10)諫悔。害謂於他能爲逼迫。由此能行打罵(11)等事。恨謂於忿所縁事中數數尋思結怨不(12)捨。諂謂心曲。由此不能如實自顯。或矯非(13)撥。或設方便令解不明。誑謂惑他。憍前(14)已釋。 See the previous record See the previous record See the previous record See the previous record See the previous record 如是六種從煩惱生。穢汚相麁名煩(15)惱垢。於此六種煩惱垢中。

. . . . . . .

rāgajau
māyāmadau pratighaje upanāhavihiṃsane || 5.50 ||

偈曰。從欲生。誑醉。(11)釋曰。此二小惑。由自愛故欺誑。及不計他故。(12)是欲等流垢。偈曰。瞋恚生。結過及逼惱。釋(13)曰。此二小惑。於他損心所生故。故是瞋恚等(14)流垢。

誑憍是貪等流。害(16)恨是瞋等流。[See the also full verse quoted previously]

.

dṛṣṭyāmarśāt pradāśastu śāṭhyaṃ dṛṣṭisamutthitam |

偈曰。從見取不捨。從見諂曲生。釋曰。(15)若人於戒執取起見取。此人有二僻執。如理(16)教捨。由此二見不能捨此僻執故。是二見等(17)流垢。

惱是見取等流。諂是諸見等流。[See the also full verse quoted previously]

.

“kiṃ kuṭilaṃ pāpikā dṛṣṭiriti” gāthāvacanād yujyate | śāṭhyaṃ dṛṣṭiniḥṣyandaḥ |

如偈言(18)何法名邪曲　謂邪見等見 (19)是故諂曲是諸見等流垢。

(17)如言何曲謂諸惡見。故諂定是諸見等流。此(18)垢并纒從煩惱起。是故皆立隨煩惱名。

. .

ka eṣāṃ kiṃprahātavyaḥ | yāni tāvat daśa paryavasthānānyuktāni

於中何惑何道所(20)滅。前所説十倒起惑。

此(19)垢及纒爲何所斷。

.

tatrāhrīkyānapatrāpyastyānamiddhoddhavā dvidhā || 5.51 ||

偈曰。此中無差慚。疲(21)弱睡掉起。有二。

頌曰(20)纒無慚愧眠　惛掉見修斷
(21)餘及煩惱垢　自在故唯修

.

ete pañca dharmā dvividhā darśanabhāvanāprahātavyā ubhayaprakārakleśasaṃprayogāt | yaś ca yaddarśanaheyasaṃprayuktaḥ sa taddarśanaprahātavyaḥ |

釋曰。是五法有二種。或見諦(22)所滅。或修道所滅。與二部惑相應故。此惑隨(23)與見諦所滅相應。即由見此諦滅

(22)論曰。且十纒中無慚等五通見修斷。由此(23)通與二部煩惱相應起故。隨與見此諦所(24)斷相應。即説名爲見此諦所斷。

. .

tadanye bhāvanāheyāḥ

偈曰。餘修(24)滅

See the full verse quoted previously

.

tebhyo ’nye paryavasthānasaṃgṛhītā upakleśā bhāvanāheyā eva | irṣyāmātsaryakaukṛtyakrodhabhrakṣāḥ svatantrāś ca | svatantrāś caite pañcopakleśā adhimātrasaṃprayogitvāt | yathaite īrṣyādayaḥ pañcopakleśā bhāvanāheyāḥ

釋。曰餘。倒起惑異此五。必定修道所滅。謂(25)嫉＊姤慳悋憂悔忿恨覆藏。偈曰。及自在惑(26)垢。釋曰。此五小分惑。＊唯與無明相。應故如(27)嫉＊姤等。五小分惑修道所滅。

餘嫉慳悔忿(25)覆并垢自在起故唯修所斷。 See the previous record 唯與修斷他力(26)無明共相應故名自在起。

. . . .

svatantrāś ca tathā malāḥ |

自在惑垢亦(28)爾。

See the full verse quoted previously

.

ṣaṭkleśamalāstathaiva | ete punar yathoktā upakleśāḥ

是六種惑垢。由自在故。修道所滅。如前所(29)説。一切小惑。

此隨煩惱誰通何(27)性。

.

kāme ’śubhāḥ

偈曰。於欲惡。

頌曰(28)欲三二餘惡　上界皆無記

.

kāmadhātāv akuśalāḥ | tatrāpi

釋曰。若在欲界(263b1)皆悉是惡。

(29)論曰。欲界所繋眠惛掉三皆通不善無記二(110a1)性所餘一切皆唯不善。

.

trayo dvidhā

偈曰。三二。

See the full verse quoted previously

.

styānauddhatyamiddhāny akuśalāvyākṛtāni |

釋曰。疲弱掉起睡。或(2)惡或無記。

See the previous commentary [two records back]

.

pareṇāvyākṛtāstataḥ || 5.52 ||

偈曰。上界彼無記

See the full verse quoted previously

.

kāmadhātorurdhvamavyākṛtāḥ upakleśā yathāsaṃbhavam |

釋曰。從欲界上。(3)隨所有小分惑。皆是無記。

上二界中隨應所有(2)一切唯是無記性攝。

.

kati punar eṣāṃ kutastyā veditavyāḥ |

於中幾惑於何界(4)有。應知

此隨煩惱誰何界繋。

.

māyā śāṭhyaṃ ca kāmādyadhyānayoḥ

偈曰。誑諂從欲界。初定。

頌(3)曰(4)諂誑欲初定　三三界餘欲

.

etau dvau kāmadhātau prathame ca dhyāne | kathaṃ brahmaloke māyāḥ |

釋曰。此二(5)惑於欲界及初定有。云何知於梵處有欺誑。

(5)論曰。諂誑唯在欲界初定。寧知梵世有諂(6)誑耶。

.

brahmavañcanāt |

(6)偈曰。梵誑故。

See the full verse quoted previously

.

sa hi tatra mahābrahmā vitathātmasaṃdarśanatayā āyuṣmantamaśvajitaṃ vañcayituṃ pravṛttaḥ | uktam api śāṭhyaṃ prasaṅgāgataṃ punar evoktam |

釋曰。於色界大梵王。由不如顯(7)示自體故。欺誑淨命阿輸實。於前已説。諂曲(8)由義相應今更説。於中亦説有諂曲。由相應(9)至故。

以大梵王匿己情事現相誑惑馬(7)勝苾芻。此二於前雖已分別義相應故今(8)復重辯。

. .

styānauddhatyamadā dhātutraye

偈曰。疲掉醉三界。

See the full verse quoted previously

.

ete trayas traidhātukāḥ |

釋曰。此三小惑於三(10)界皆有。

惛掉憍三通在三界。

.

anye kāmadhātujāḥ || 5.53 ||

偈曰。餘惑＊唯欲界。

See the full verse quoted previously

.

ṣoḍaśabhyaḥ pañcāpanīyānya ekādaśopakleśāḥ kāmāvacarā eva | uktā kleśāḥ upakleśāś ca |

釋曰。於十六中(11)除五惑。所餘十一小惑但行於欲界。説惑及(12)小惑已。

所餘一切皆唯(9)在欲。謂十六中五如前辯。所餘十一唯欲界(10)繋。已辯隨眠及隨煩惱。

. .

athaiṣām anuśayānāṃ kati manobhūmikāḥ kati ṣaḍvijñānakāyikāḥ | saṃkṣepataḥ

於中幾惑依意識地起。幾惑依六識(13)地起。若略説。

於中有幾唯在意(11)地。有幾通依六識地起。

.

samānasiddhā dṛggheyā manovijñānabhūmikāḥ |

偈曰。見滅及慢睡。依意識地(14)生。

頌曰(12)見所斷慢眠　自在隨煩惱
(13)皆唯意地起　餘通依六識

.

darśanaprahātavyāḥ sarve manobhūmikāḥ saha mānasiddhābhyāṃ bhāvanāheyābhyām api | te hi sakale manobhūmike |

釋曰。一切見諦所滅惑皆依意地起。慢睡(15)亦爾。若此二修道所滅。何以故。此具起於心(16)地。

(14)論曰。略説應知。諸見所斷及修所斷。一切(15)慢眠隨煩惱中自在起者。如是一切皆依意(16)識。

. .

upakleśāḥ svatantrāś ca

偈曰。自在小分惑。

See the full verse quoted previously

.

ye ca kecidupakleśāḥ svatantrāste bhāvanāheyā api santo manobhūmikā eva draṣṭavyāḥ |

釋曰。隨有小分惑自在(17)起若是修道所滅應知。亦依心地。起

依五識身無容起故。

.

ṣaḍvijñānāśrayāḥ pare || 5.54 ||

偈曰餘(18)依六識。起

See the full verse quoted previously

.

釋曰。所餘大惑及小。惑應。知依六(19)識地。起何。者爲餘修道所滅欲瞋無明及餘(20)小分惑。與欲等相應。又無羞無慚疲弱掉起。 (21)及餘於惑大地所説。

所餘一切通依六(17)識。謂修所斷貪瞋無明及彼相應諸隨煩惱 (18)即無慚愧惛掉及餘大煩惱地法所攝隨煩惱(19)依六識身皆容起故。 See the previous record

. . . .

yānīmāni sukhādīni pañcendriyāṇi eṣāṃ katamenendriyeṇa katamaḥ kleśa upakleśo vā saṃprayuktaḥ |

是前所説。樂受等五根。(22)於中與何根有何惑。及小惑相應。

如先所辯樂等五受(20)根。今此所明煩惱隨煩惱。何煩惱等何根相(21)應。於此先應辯諸煩惱。

.

sukhabhyāṃ saṃprayukto hi rāgaḥ

偈曰。欲與(23)喜樂應

頌曰(22)欲界諸煩惱　貪喜樂相應
(23)瞋憂苦癡遍　邪見憂及喜
(24)疑憂餘五喜　一切捨相應
(25)上地皆隨應　遍自識諸受

.

sukhasaumanasyābhyāṃ rāgaḥ saṃprayuktaḥ |

釋曰。如理應知。欲與樂喜二根相應。

(26)論曰。欲界所繋諸煩惱中。貪喜樂相應。以歡(27)行轉遍六識故。

.

dveṣo viparyayāt |

(24)偈曰。瞋與憂苦應。

See the full verse quoted previously

.

duḥkhābhyām ity arthaḥ | duḥkhena daurmanasyena ca | harṣadainyākāravartitvāt ṣaṅvijñānabhūmikatvāc ca rāgadveṣayoḥ |

釋曰。瞋與苦憂二根相應。 (25)何以故。此二惑由歡喜憂惱相起故。由六識(26)爲地故。

瞋憂苦相應。以慼行轉遍(28)六識故。

. .

mohaḥ sarvaiḥ

偈曰。無明一切應。

See the full verse quoted previously

.

avidyāyāḥ sarvakleśasaṃprayogitvāt pañcabhir apīndriyaiḥ saṃprayogaḥ |

釋曰。無明與一切(27)惑相應故。是故與五根相應。

無明遍與前四相應。歡慼行轉遍(29)六識故。

.

asaddṛṣṭir manoduḥkhasukhena tu || 5.55 ||

偈曰。邪見憂喜(28)應

See the full verse quoted previously

.

manoduḥkhaṃ daurmanasyaṃ manaḥsukhaṃ saumanasyaṃ ca | tābhyaṃ mithyādṛṣṭiḥ saṃprayuktā puṇyakarmaṇāṃ pāpakarmaṇāṃ ca yathākramam |

釋曰。邪見依心地起故。是故與憂喜相(29)應。如次第於有福行無福行人。

邪見通與憂喜相應。歡慼行轉唯(110b1)意地故。何縁邪見歡慼行轉。如次先造罪福(2)業故。

. .

daurmanasyena kāṅkṣā

偈曰。疑憂應。

See the full verse quoted previously

.

saṃśayito hi niścayenārthī durmanāyate |

(263c1)釋曰。若人有疑心求得決知。是故由疑生憂。

疑憂相應。以慼行轉唯意地故。懷猶(3)預者求決定知心愁慼故。

.

anye saumanasyena

(2)偈曰。餘惑與喜應。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。所餘諸惑與喜相應。(3)何者爲餘。謂四見慢。由歡喜相故。如此分判(4)已。諸惑與何界相應。

餘四見慢與喜(4)相應。以歡行轉唯意地故。

. .

kāmajāḥ |

偈曰。欲生。

See the full verse quoted previously

.

evaṃ pratiniyataṃ saṃprayogamuktvā sāmānyenāha

釋曰。於欲(5)界生諸惑。應如此判。説決定相應惑已。通相(6)應今當説。

已約別相説受(5)相應。就通相説受相應者。

.

sarve ’py upekṣayā

偈曰。一切與捨應。

See the full verse quoted previously

.

sarve ’pyete ’nuśayā upekṣendriyeṇa saṃprayuktāḥ | pravāhacchedakāle kila kleśānām avaśyam upekṣā saṃtiṣṭhate | adhobhūmikāḥ katham ity āha

釋曰。一切隨眠(7)惑與捨根相應。相續斷時。彼説諸惑必定依(8)捨受起。若爾上地惑云何判。

一切皆與捨受(6)相應。以諸隨眠相續斷位勢力衰歇必住捨(7)受。欲界既爾。上地云何。

. . .

svaiḥ svairyathābhumyūrdhvabhūmikāḥ || 5.56 ||

偈曰。隨自自如(9)地上地惑相應。

See the full verse quoted previously

.

svaiḥ svairindriyairurdhvabhūmikā anuśayāḥ saṃprayujyante | yasyāṃ bhūmau yāvantīndriyāṇi | tatrāpi cāturvijñānakāyikāścāturvijñānakāyikair manobhūmikā manobhūmikair eva yathāsaṃbhavam | uktaḥ kleśānām indriyasaṃprayogaḥ |

釋曰。上地諸惑與自受根。相(10)應若於彼地隨根量多少。如於彼地。若惑依(11)四識地起。如理應知。與四識地受相應。説隨(12)眠惑與根相應已。

皆隨所應遍與自(8)地自識倶起諸受相應。謂若地中具有四識(9)彼一一識所起煩惱各遍自識諸受相應。若(10)諸地中唯有意識即彼意識所起煩惱遍與(11)意識識受相應。上諸地中識受多少如前(12)已辯。故不別説。 See the previous record 已辯煩惱諸受相應。

. . .

upakleśānāṃ punaḥ

小惑相應今當説

今次(13)復應辯隨煩惱。

.

daurmanasyena kaukṛtyamīrṣyā krodho vihiṃsanam |
upanāhaṃ pradāśaś ca

偈曰。憂(13)根應憂悔。嫉＊姤忿逼惱。結過不捨耶。

頌曰(14)諸隨煩惱中　嫉悔忿及惱
(15)害恨憂倶起　慳喜受相應
(16)諂誑及眼覆　通憂喜倶起
(17)憍喜樂皆捨　餘四遍相應

.

saṃprayuktānīti vartate | dainyākāravartitvādeṣāṃ manobhūmikatvāc ca |

釋曰。(14)如此等惑與憂根相應。縁憂惱相起故。依意(15)地起故。

(18)論曰。隨煩惱中嫉等六種一切皆與憂根相(19)應。以慼行轉唯意地故。

.

mātsaryaṃ tu viparyayāt || 5.57 ||

偈曰。慳悋翻此義。

See the full verse quoted previously

.

saumanasyenetyarthaḥ | lobhānvayatvena harṣākāravartitvāt |

釋曰。此惑與喜根(16)相應。由是貪愛等類故。縁歡喜相生故。

慳喜相應。以歡行(20)轉唯意地故。歡行轉者。慳相與貪極相似故。

.

māyā śāṭhyamathī bhrakṣo middhaṃ cobhayathā

偈曰。(17)欺誑及諂曲。覆藏睡三種。

See the full verse quoted previously

.

saumanasyadaurmanasyābhyāṃ saṃprayujyante | kadācid dhi sumanāḥ paraṃ vañcayate | kadācid durmanāḥ | evaṃ yāvat svapiti |

釋曰。此四惑與喜(18)憂二根相應。何以故。有時心歡喜欺誑他有 (19)時憂惱心。乃至睡亦爾。

(21)諂誑眠覆憂喜相應。歡慼行轉唯意地故。歡(22)慼行者。謂或有時以歡喜心而行諂等。或(23)時有以憂慼心行。

. . .

madaḥ |
sukhābhyām

偈曰。醉喜樂。

See the full verse quoted previously

.

tṛtīye dhyāne sukhenādhastātsaumanasyena ūrdhvamupekṣayā | yasmāt

釋曰。(20)若醉在第三定。與樂根相應。若在下地與喜(21)根相應。若在上地與捨根相應。何以故。

憍喜樂相應。歡行唯意(24)故。在第三靜慮與樂相應。若在下諸地與(25)喜相應。

.

sarvagopekṣā

偈曰。(22)捨遍

See the full verse quoted previously

.

atas tayā sarve ’nuśayāḥ saṃprayujyante |

釋曰。一切小分惑與捨受相應。

此上所説諸隨煩惱一切皆與捨受(26)相應。相續斷時皆住捨故。有通行在唯捨(27)地故。

.

na hi tasyāḥ kvacit pratiṣedho yathā ’vidyāyāḥ |

何以故。(23)捨根無遮處譬如無明。

捨於一切相應無遮。譬如無明遍相(28)應故。

.

cātvāry anyāni pañcabhiḥ || 5.58 ||

偈曰。餘四五根應

See the full verse quoted previously

.

āhlīkyamanapatrāpyaṃ styānamauddhatyaṃ caitānicatvāri paryavasthānāni pañcabhir apīndriyaiḥ saṃprayujyante | akuśalamahābhūmikatvāt kleśamahābhūmikatvāc ca |

釋(24)曰。無羞無慚疲弱掉起。此四惑與五根相應。 (25)屬惡大地故。屬惑大地故。

餘無慚愧惛沈掉擧四皆遍與五受(29)相應。前二是大不善地法攝故。後二是大煩(110c1)惱地法攝故。所説煩惱隨煩惱中。有依異(2)門佛説爲蓋。今次應辯。蓋相云何。

. .

yāni sūtre pañca nivaraṇāni uktāni kāmacchando vyāpādaḥ styānamiddhamauddhatyakaukṛtyaṃ vicikitsā ca | tatra kiṃ traidhātukyaḥ styānauddhatyavicikitsā gṛhyante | atha kāmapratisaṃyuktā eva | “kevalo ’yaṃ paripūrṇo ’kuśala rāśiryaduta pañca nivaraṇānīty” ekāntākuśalatvavacanāt sūtre |

經中所説五蓋謂(26)貪欲瞋恚睡弱掉悔疑。於此中爲並取三界(27)所攝睡弱掉悔疑。爲但取欲界所攝。是無雜(28)圓滿惡聚是五蓋。由經中説。彼一向惡故。

See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse See the next commentary of the following verse

. . . .

kāme nivaraṇāni

偈(29)曰。欲界中五蓋。

頌曰(3)蓋五唯在欲　食治用同故
(4)雖二立一蓋　障蘊故唯五

.

nānyatra dhātau | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ dve styānamiddhe ekaṃ nivaraṇamuktaṃ dve cauddhatyakaukṛtye ekam |

釋曰。於餘界不立五蓋故 (264a1)＊唯欲界中有五蓋。復有何因。立睡弱二小惑(2)爲一蓋。合掉悔亦爾。

(5)論曰。佛於經中説蓋有五。一欲貪蓋。二瞋(6)恚蓋。三惛眠蓋四掉悔蓋。五疑蓋。此中所説(7)惛掉及疑。爲如欲貪瞋恚眠悔唯在欲界。(8)通三界耶。應知此三亦唯在欲。以契經(9)説如是五種純是圓滿不善聚故。色無色(10)界無有不善。然此五種純不善故。唯在欲(11)界非色無色。何故惛眠掉悔二蓋各有二(12)體合立一耶。

. .

ekavipakṣāhārakṛtyataḥ |
dvekatā

偈曰。一對治食事。合二(3)一。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。此二雙同一對治故。同食故。同一事(4)故。故合爲一。經中説。睡弱一食一非食。何法(5)是睡弱蓋食。有五種法。謂惓不安頻申不節(6)食心沈下。何法非睡弱蓋。食謂光明想。彼事(7)亦一。謂此二小惑。能令心沈下。掉悔二小惑。(8)亦説同一食同一非食。何法是掉悔蓋食。有(9)四法。親屬覺。國土覺。不死覺。數憶昔所更(10)事。謂遊戲安樂給侍。何法非掉悔蓋食。謂(11)奢摩他。此二亦同一事。何以故。此二同能令(12)心不寂靜是故同一對治食事故。合二立一(13)蓋若一切惑皆是蓋。云何＊唯説五爲蓋。

食治用同故合立一。食謂所食。(13)亦名資糧。治謂能治。亦名非食。用謂事用。(14)亦名功能。由此經中作如是説。惛眠雖二(15)食非食同。何等名爲惛眠蓋食。謂五種法。一(16)&MT90116;瞢。二不樂。三頻申。四食不平性。五心昧劣(17)性。何等名爲此蓋非食。謂光明想。如是二(18)種事用亦同。謂倶能令心性沈昧。掉悔雖(19)二食非食同。何等名爲掉悔蓋食。謂四種(20)法。一親里尋。二國土尋。三不死尋。四隨念(21)昔種種所更戲笑歡娯承奉等事。何等名爲(22)此蓋非食。謂奢摩他。如是二種事用亦同。謂(23)倶能令心不寂靜。由此説食治用同故惛(24)眠掉悔二合爲一。諸煩惱等皆有蓋義。何故(25)如來唯説此五。

. . . . . . . . . . . . . .

pañcatā skandhavidhātavicikitsanāt || 5.59 ||

偈(14)曰。能破法聚起。疑故。

See the full verse quoted previously

.

kāmacchandavyāpādābhyāṃ śīlaskandhavidhātaḥ | styānamiddhena prajñāskandhasyauddhatyakaukṛtyena samādhiskandhasya samādhiprajñayorabhāve satyeṣu vicikitsako bhavatītyataḥ pañcoktāni | etasyāṃ tu kalpanāyāṃ samādhiskandhavirodhina auddhatyakaukṛtyanivaraṇasya pūrva grahaṇaṃ prāpnoti | ato yathāsaṃkhyam etābhyāṃ samādhiprajñāskandhopaghāta ity apare | samādhiprayuktasya hi styānamiddhād bhayam | dharmapravicayaprayuktasyauddhatyakaukṛtyād iti | anye tvanyathā varṇayanti | kathaṃ varṇayanti | cāragatasya priyāpriyarūpeṣu viṣayeṣu nimittagrāhādvihāragatasya tatpūrvakau kāmacchandavyāpādau samādhipraveśasyādito ’ntarāyaṃ kurutaḥ | tataḥ samādhipraviṣṭasyāprayogeṇa śamathavipaśyanā sevanāt styānamiddhamauddhatyakaukṛtyaṃ vicikitsā ca yathākramaṃ śamathavipaśyanayorantarāyaṃ kurutaḥ | vyutthitasyāpi dharmanidhyānakāle vicikitsāntarāyaṃ karoti | ataḥ pañca nivaraṇānyuktāni | idaṃ vicāryate | visabhāgadhātusarvatragāṇāṃ nirodhamārgadarśanaprahātavyānāṃ ca sāsravālambanānāṃ yadālambanaṃ parijñāyate tadā na prahīyante | yadā prahīyante tadālambanaṃ na parijñāyate iti kathameṣāṃ prahāṇam | nāvaśyamālambanaparijñānāt kleśānāṃ kṣayo bhavati | kim tarhi | caturbhiḥ prakāraiḥ | katamaiś caturbhiḥ | darśanaheyānāṃ tāvat

釋曰由貪欲瞋恚蓋。(15)戒法聚破壞。由睡弱蓋。慧法聚破壞。由掉悔(16)蓋。定法聚破壞。若定慧無則。於四諦起疑惑(17)心故。解脱解脱知見破壞。由此義故。説五爲(18)蓋。於此執中與定法聚相違。掉悔蓋應在慧(19)障前。是故餘師説。如其次第能破定聚及慧(20)聚。何以故。經中説。若人修行定觀。怖畏睡弱(21)若人修行簡擇法。怖畏掉悔。有餘師釋。蓋義(22)有異。云何釋。若人在六識行位。於可愛可憎(23)相塵中。由執相故。若在住位。是貪欲瞋恚。以(24)彼爲先因故起障。初正欲入定相心。次若已(25)入定。不如理修奢摩他毘鉢舍那。故起睡弱(26)掉悔疑。如次第障奢摩他毘鉢舍那。故解脱(27)解脱知見不得成。是故説五爲蓋。今應思此(28)義。是遍行不同分界惑。見滅道所滅。縁有流(29)法爲境諸惑。是時若觀察彼境。是時彼不滅。 (264b1)是彼滅時。彼境不可觀察。由此義。彼云何可(2)滅。非必定＊唯由了別境界諸惑得滅。何爲由(3)四種因諸惑得滅何者爲四。若約見諦所滅(4)惑。由三因。

唯此於五蘊能爲勝障故。(26)謂貪恚蓋能障戒蘊。惛沈睡眠能障慧蘊。掉(27)擧惡作能障定蘊。定慧無故於四諦疑。疑(28)故能令乃至解脱解脱智見皆不得起。故(29)唯此五建立爲蓋。若作如是解釋經意。掉(111a1)悔理應惛眠前説。以必依定方有慧生。定(2)障亦應先慧障故。依如是理。有餘師言。此(3)五蓋中。惛眠掉悔如次能障定蘊慧蘊。由(4)此契經作如是説。修等持者怖畏惛眠。修(5)擇法者怖畏掉悔。有餘別説。唯立五因。彼(6)説云何。謂在行位先於色等種種境中取(7)可愛憎二種相故。後在住位由先爲因。(8)便起欲貪瞋恚二蓋。此二能障將入定心。 (9)由此後時正入定位於止及觀不能正習。(10)由此便起惛眠掉悔如其次第障奢摩他(11)毘鉢舍那令不得起。由此於後出定位(12)中思擇法時疑復爲障。故建立蓋唯有此(13)五。今應思擇。他界遍行及見滅道斷有漏縁(14)諸惑於彼斷位不知彼所縁。知彼所縁時(15)而彼不斷。如是諸惑斷由何因。非要遍(16)知所縁故斷。若爾斷惑總由幾因由四種(17)因。何等爲四。

. . . . . . . . . . . . . . . .

ālambanaparijñānāttadālambanasaṃkṣayāt |
ālambanagrahāṇāc ca

偈曰。由了別。彼境。能縁境滅故。(5)境界惑滅故。

頌曰(18)遍知所縁故　斷彼能縁故
(19)斷彼所縁故　對治起故斷

.

tatrālambanaparijñānād duḥkhasamudayadarśanaheyānāṃ svabhūmyālambanānām anāsravālambanānāṃ ca | tadālambanasaṃkṣayād visabhāgadhātusarvatragāṇām | tadālambanā hi sabhāgadhātusarvatragāḥ | teṣu prahīṇeṣu te ’pi prahīṇā bhavanti | ālambanaprahāṇān nirodhamārgaheyānāṃ sāsravālambanānām | te hy anāsravālambanās teṣām ālambanam | atas teṣu prahīṇeṣu te ’piprahīṇā bhavanti | bhāvanāheyānāṃ punaḥ

釋曰。此中由了別彼境者。謂見(6)苦集所滅惑。能縁自地起。及縁無流法爲境。 (7)能縁境滅。故者謂遍行不同分界惑。何以故。(8)遍行同分界惑。是彼境。若所縁爲境。惑滅能(9)縁亦同滅。境界惑滅故。彼滅者謂見滅。道所(10)滅惑。縁有流境起。何以故。縁無流境起惑。是(11)彼境界。此惑若滅彼亦同滅。修道所滅惑。云(12)何得滅。

(20)論曰。且見所斷惑斷由前三因。一由遍知(21)所縁故斷。謂見苦集斷自界縁。及見滅道斷(22)無漏縁。二由斷彼能縁故斷。謂見苦集斷(23)他界縁。以自界縁能縁於彼。能縁若斷彼隨(24)斷故。 See the previous record See the previous record See the previous record See the previous record 三由斷彼所縁故斷。謂見滅道斷有(25)漏縁。以無漏縁能爲彼境所縁若斷彼隨斷(26)故。若修所斷惑斷由後一因。

. . . . . . .

pratipakṣodayāt kṣayaḥ || 5.60 ||

偈曰。對治起故盡。

See the full verse quoted previously

.

yasya hi kleśaprakārasya pratipakṣo mārga utpadyate sa prahīyate | kasya punaḥ kaḥ pratipakṣaḥ | adhimātrādhimātrasya mṛdumṛduriti vistāreṇa paścāt pravedayiṣyāmaḥ |

釋曰。此惑品若是(13)對治道起。此惑即滅。何惑是所對治。何道是(14)能對治。最上上品惑是所對治。最下下品道(15)是能對治。此義後當廣説。

謂但由第四對(27)治起故斷。以若此品對治道生則此品中諸(28)惑頓斷何品諸惑誰爲對治。謂上上品所有(29)諸惑。下下品道能爲對治。至下下品所有(111b1)諸惑。

. . .

katividhaś ca pratipakṣa ity āha

此對治有幾種。

上上品道能爲對治。如是義門後當(2)廣辯。所言對治總有幾種。

.

prahāṇādhārabhūtatvadūṣaṇāruyaś caturvidhaḥ |
pratipakṣaḥ

偈(16)曰。滅持能遠離。厭惡對治四。説次異。

頌曰(3)對治有四種　謂斷持遠厭

.

prahāṇapratipakṣaḥ ānantaryamārgaḥ | ādhārapratipakṣas tasmāt pareṇāryo mārgo yena tatprāpitaṃ prahāṇam ādhāryate | dūrībhāvapratipakṣo vimuktimārgāt pareṇa yo mārgaś chinnaprāptidūrīkaraṇāt | vimuktimārgo ’pītyapare | so ’pi hi tāṃ prāpti dūrīkaroti | vidūṣaṇāpratipakṣo yena mārgeṇa taṃ dhātum doṣato darśanād vidūṣayati | api tv eṣām iyamātupūrvīṃ sādhvī bhavet | vidūṣaṇāpratipakṣo duḥkhasamudayālambanaḥ prayogamārgaḥ | prahāṇapratipakṣaḥ sarva ānantaryamārgaḥ | ādhārapratipakṣo vimuktimārgaḥ | dūrībhāvapratipakṣo viśeṣamārga iti |

釋曰。(17)一滅對治。謂無間道。二持對治。謂次此後道。(18)由此道能持前道所得滅。三遠離對治。謂解(19)脱道。後所有諸道。能令已斷滅惑至得遠相(20)離故。有餘師説。此即是解脱。此道能令惑至(21)得最遠相離。四厭惡對治。謂由此道觀察諸(22)界所有過患。於中起厭離心。復次四對治應(23)如此次第。一厭惡對治。謂縁苦集所修方便(24)道。二滅對治。即是前無間道。三持對治。即是(25)解脱道。四遠離對治。謂勝徳道。

(4)論曰。諸對治門總有四種。一斷對治。謂無間(5)道。二持對治。謂此後道。由彼能持此斷得(6)故。三遠分對治。謂解脱道後所有道。由彼(7)道能令此所斷惑得更遠故。有餘師説。亦解(8)脱道。以解脱道如彼能令此所斷惑得更(9)遠故。四厭患對治。謂若有道見此界過失(10)深生厭患。然此對治若欲善説。理實應爲(11)如是次第。一厭患對治。謂縁苦集起加行(12)道。二斷對治。謂縁一切起無間道。三持對(13)治。謂縁一切起解脱道。四遠分對治。謂縁(14)一切起勝進道。

. . . . . . . . .

prahīyamāṇaḥ kleśaḥ kutaḥ prahātavyaḥ |

若惑正滅。何(26)處可滅。

諸惑永斷爲定從何。

.

prahātavyaḥ kleśa ālambanāt mataḥ || 5.61 ||

偈曰。應除。惑於自境界。

頌曰(15)應知從所縁　可令諸惑斷

.

釋曰。何以(27)故。諸惑若正滅。不可令與相續相離相應。處(28)不可知故。可令與境界相離。由此惑不能更(29)縁境生。若爾未來煩惱。可令與境相離。若已(264c1)過去。云何可令與境相離。若汝言。由了別境(2)界此惑可令相離。此義不必可定。是故應説(3)此義。有幾量應説此惑已滅。若惑依自相續(4)生。由至得斷絶。若惑依他相續生。一切色及(5)一切無染汚法。能縁彼等爲境。自相續惑滅(6)故。

(16)論曰。應知諸惑得永斷時。不可令其離相(17)應法。但可令彼遠離所縁。令於所縁不(18)復生故。斷未來惑理且可然。容令於境(19)不復生故。過去諸惑云何説斷。若謂頌説(20)從所縁言意顯遍知所縁故斷此亦非理。 (21)不決定故。由此應説煩惱等斷定何所從。 (22)自相續中煩惱等斷由得斷故。他相續中諸(23)煩惱等及一切色不染法斷。由能縁彼自相(24)續中所有諸惑究竟斷故。

. . . . . . .

dūrībhāva ity ucyate | katividhho dūrībhāvaḥ | caturvidhā kila dūratā |

説彼永所遠離。若爾遠義有幾種。

所言遠分遠性(25)有幾。

.

vailakṣaṇyādvipakṣatvād deśavicchedakālataḥ |
bhūtaśīlapradeśādhvadvayānām iva dūratā || 5.62 ||

偈曰。相(7)異對治故。各處別時故。四大戒處所。世二如(8)遠義。

頌曰(26)遠性有四種　謂相治處時
(27)如大種尸羅　異方二世等

.

釋曰。相遠者。譬如四大。由相不同故。(9)雖共生説互相遠。對治遠者。譬如戒於破戒。(10)破戒於戒亦爾。處遠者。最相去遠法。由處各(11)別故説名遠。譬如東西海。時遠者。譬如説過(12)去未來爲遠。此二於何世遠。於現世若無間(13)已滅。及向生。於現世云何遠。由世別異故遠。(14)不由久已滅及久方生。若爾亦應立現世爲(15)遠。不爾。由約功能故説遠。若爾無爲近義云(16)何成。於一切世中有至得故。若爾於過去未(17)來。亦應如此。虚空復云何。若爾過去未來更(18)互遠現世所隔故。現世於二近故成近。無爲(19)法無隔故近。若爾過去未來於現世近故。應(20)具二義。若作此執。是義可然。於法自體相未(21)來世遠。未得至故。過去已謝滅故遠。由急恒(22)修故。

(28)論曰。傳説。遠性總有四種。一相遠性。如四(29)大種。雖復倶在一聚中生以相異故亦名(111c1)爲遠。二治遠性。如持犯戒。雖復倶在一身(2)中行以相治故亦名爲遠。三處遠性。如東(3)西海。雖復倶在一世界中方處隔故亦名(4)爲遠。四時遠性。如過未世。雖復倶依一法(5)上立時分隔故亦名爲遠。望何説遠。望現(6)在世。無間已滅及正生時與現相隣。如何名(7)遠。由世性別故得遠名。非久曾當方得名(8)遠。若爾現在亦應得遠名。以望去來世性(9)亦別故。若謂去來法無作用離作用故名(10)爲遠者。諸無爲法作用説無。云何名近。若(11)謂由現遍得無爲故名近者。去來二世例(12)亦應然。虚空無爲如何名近。若謂過未更(13)互相望由隔現在故名爲遠。現望二世倶(14)極相隣。無爲無隔故皆近者。則應去來隣(15)現在世相望有隔故具二名。不應一向説(16)名爲遠。 See the next record 若依正理應説去來離法自相故(17)名爲遠。未來未得法自相故。過去已捨法(18)自相故。等言爲明擧事未盡。

. . . . . . . . . . . . . . . .

kim mārgaviśeṣagamanāt kleśānāṃ punaḥ prahāṇaviśeṣo bhavati | naitad asti | sarveṣāṃ hi kleśānāṃ

進勝道諸惑滅。亦漸漸轉勝爲。不爾無(23)如此。何以故。

前言惑斷(19)由治道生。道勝進時所斷諸惑爲再斷不。(20)所得離繋有重得耶。

. .

sakṛt kṣayaḥ

偈曰。諸惑同一滅。

頌曰(21)諸惑無再斷　離繋有重得
(22)謂治生得果　練根六時中

.

yasya yaḥ prahāṇamārgas tenaiva tasya kṣayaḥ |

釋曰。彼惑(24)若應滅。此道若是彼滅道。由此道彼則同一(25)滅。

(23)論曰。諸惑若得彼能斷道。即由彼道此惑(24)頓斷。必無後時再斷惑義。所得離繋雖無(25)隨道漸勝進理

.

visaṃyogalābhas teṣāṃ punaḥ punaḥ |

偈曰。重得彼永離。

See the full verse quoted previously

.

katiṣu kāleṣvity āha ṣaṭsu kāleṣu |

釋曰。有幾時中重得説(26)於六時。何者爲六。

而道進時容有重起彼勝(26)得義。所言重得總有幾時。總有六時。何等(27)爲六。

.

pratipakṣodayaphalaprāptīndriyavivṛddhiṣu || 5.63 ||

偈曰。對治生得果。練根六(27)時中。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。對治生者。此義中謂解脱道。得果(28)者。謂四沙門果。練根者。謂修増勝根道。於此(29)六時中數得諸惑永離。此得應如理知。有餘(265a1)人於六時得有餘人。乃至二時得此永離。

謂治道起得果練根。治道起時。謂解脱(28)道。得果時者。謂得預流一來不還阿羅漢果。 (29)練根時者。謂轉根時。此六時中諸惑離繋隨(112a1)道勝進重起勝得。然諸離繋隨應當知。有(2)具六時起勝得者。乃至亦有唯具二時。謂(3)欲界繋見四諦斷及色無色見三諦斷所有離(4)繋具六時得。色無色界見道諦斷所有離(5)繋唯五時得。由治生時即得果故。不應(6)於此分爲二時。欲界修斷五品離繋亦五時(7)得。除預流果。第六離繋唯四時得。謂於前(8)五又除一時。得果治生時無異故。第七八(9)品亦四時得。得果四中除前二故。第九離繋(10)唯三時得。謂於前四又除一時。亦治生時即(11)得果故。色無色界修所斷中。唯除有頂第九(12)離繋所餘離繋亦三時得。得果四中除前三(13)故。有頂第九唯二時得。謂前三内又除一時。(14)亦治生時即得果故。如是且説容有理説。(15)以利根者前諸位中一一皆除練根得故。諸(16)有超越入聖道者隨應有除預流等故。

. . . .

sa eva visaṃyogastāsu tāsvavasthāsu parijñāsaṃjñāṃ labhate |

於(2)別別位中得永斷智名。

即(17)諸離繋彼彼位中得遍知名。

.

永斷有二種。一智永(3)斷。二滅永斷。智永斷謂無流智。滅永斷＊唯(4)滅。合此名永斷智。於果説因故。爲一切滅悉(5)是永斷智不。説云何爲。

遍知有二。一智(18)遍知。二斷遍知。智遍知者。謂無漏智。斷遍(19)知者。謂即諸斷。此於果上立因名故。爲一(20)切斷立一遍知。不爾。云何。

. . . .

parijñā nava

偈曰。永斷九。

頌曰(21)斷遍知有九　欲初二斷一
(22)二各一合三　上界三亦爾
(23)餘五順下分　色一切斷三

.

tatra tāvat

釋曰。(6)云何九。此中

(24)論曰。諸斷總立九種遍知。謂三界繋見諦所(25)斷煩惱等斷立六遍知。所餘三界修道所斷(26)煩惱等斷立三遍知。且三界繋見諦所斷煩(27)惱等斷立六云何。

.

kāmādyaprakāradvayasaṃkṣayaḥ |
ekā

偈曰。欲界。初二部惑滅一。

See the full verse quoted previously

.

kāmadhātāvādyasya prakāradvayasya duḥkhasamudayadarśanaheyasya prahāṇamekā parijñā |

釋(7)曰。於欲界中初二部惑滅離。謂見苦集諦所(8)滅惑爲一永斷智。

謂欲界繋初二部斷立一(28)遍知。初二部言即顯見苦見集所斷。

.

dvayoḥ kṣaye dve te

偈曰。後二滅離二。

See the full verse quoted previously

.

kāmadhātāveva nirodhadarśanaheyasya prakārasyaprahāṇamekā parijñā | mārgadarśanaheyasyaikā | yathā kāmāvacarāṇāṃ darśanaprahātavyānāṃ prahāṇaṃ tisraḥ parijñāḥ

釋曰。(9)於欲界見滅所滅惑滅離爲二。見道所滅惑(10)滅離爲三。如欲界相應見諦所滅惑。有三永(11)斷智。

次二部(29)斷各立一遍知。次二部言顯見滅道斷。如(112b1)是欲界見諦所斷煩惱等斷立三遍知。

. . .

tathordhvaṃ nisra eva tāḥ || 5.64 ||

偈曰。上三亦爾。

See the full verse quoted previously

.

rūpārūpyāvacarāṇāṃ darśanaprahātavyānāṃ prahāṇaṃ tathaiva tisraḥ parijñā bhavanti | duḥkhasamudayadarśanaprahātavyānāṃ prahāṇamekā nirodhadarśanaheyānāṃ prahāṇaṃ dvitīyā mārgadarśanaheyānāṃ prahāṇaṃ tṛtīyeti traidhātukānāṃ darśanaheyānāṃ prahāṇaṃ ṣaṭ parijñā bhavanti |

釋曰。色無色界相應見(12)諦所滅惑滅離。立三永斷智亦如此。見苦集(13)所滅惑滅離爲一。見滅所滅惑滅離爲二。見(14)道所滅惑滅離爲三。如此三界見諦所滅惑(15)滅離。成六永斷智。

如(2)欲界三上界亦爾。謂色無色二界所繋。亦初(3)二斷一二各一合三。是見苦集見滅見道所(4)斷法斷合立三義。如是名爲三界見諦所斷(5)法斷六種遍知。

. .

anyā avarabhāgīyarūpasarvāsravakṣayāḥ |
tisraḥ parijñāḥ

偈曰。所餘下分色。一切惑(16)滅盡。更三永斷智。

See the full verse quoted previously

.

avarabhāgīyaprahāṇamekā parijñā | rūpāsravaprahāṇamekā rūparāgakṣayaparijñā | ārūpyāptānāṃ sarvāsravaprahāṇamekā sarvasaṃyojanaparyādāna parijñā | kasmād rūpārūpyāvacarāṇāṃ bhāvanāheyānāṃ prahāṇaṃ pṛthak parijñā na darśanaheyānām | bhāvanāheyānām atulyapratipakṣatvāt | ityetā nava parijñāḥ | āsāṃ pūrvikāḥ

釋曰。下分惑滅離爲一。色(17)流滅離爲二。謂色欲永斷一切流滅離爲三。(18)謂一切結滅盡永斷。云何色無色界修道所(19)滅惑滅離。立爲別永斷智。見諦所滅不爾。修(20)道所滅惑對治不同故。如此九永斷智。於前(21)

餘三界繋修道所斷煩惱等(6)斷立三云何。謂欲界繋修道所斷煩惱等斷(7)立一遍知。應知即是五順下分結盡遍知。并(8)前立故。色界所繋修道所斷煩惱等斷立一(9)遍知。應知此即是色愛盡遍知。無色界繋修(10)道所斷煩惱等斷立一遍知。即一切結永盡(11)遍知。此亦并前合立一故。如是名爲三界(12)修道所斷法斷三種遍知。以何因縁色無色(13)界修道所斷煩惱等斷別立遍知非見所斷。 (14)以修所斷治不同故。如是所立九種遍知。(15)應辯於中幾何道果。

. . . . .

ṣaṭ kṣāntiphalaṃ

偈曰。六忍果。

頌曰(16)於中忍果六　餘三是智果
(17)未至果一切　根本五或八
(18)無色邊果一　三根本亦爾
(19)俗果二聖九　法智三類二
(20)法智品果六　類智品果五

.

yā eva darśanaheyaprahāṇasvabhāvāḥ |

釋曰。見諦所滅惑滅離爲性。(22)是八忍果。

(21)論曰。於此九中且應先辯與忍智道爲果(22)差別。忍果有六。謂三界繋見斷法斷六種遍(23)知。

.

jñānasya śeṣitāḥ || 5.65 ||

偈曰。餘智果。

See the full verse quoted previously

.

釋曰。下分惑滅離(23)等。三永斷智。是修道果故。説名智果。若爾云(24)何説爲忍果。由忍是智伴類故。是故約忍説(25)智事。譬如於王伴類説王事。復次與智同果(26)故。

智果有三。謂順下分色愛一切結盡遍知。(24)由此三遍知是修道果故。如何忍果説爲遍(25)知。諸忍皆是智眷屬故。如王眷屬假立王名。 (26)或忍與智同一果故。今次應辯與靜慮地眷(27)屬根本爲果差別。

. . . .

anāgamyaphalaṃ sarvā dhyānānāṃ pañca vāthavā |
aṣṭau

偈曰。非至果一切。本定。五或八。

See the full verse quoted previously

.

vaibhāṣikamatena mauladhyānaphalaṃ pañca parijñā yā rūpārūpyāvacarakleśaprahāṇa svabhāvāḥ | kāmāvacarakleśaprahāṇasyānāgamyaphalatvāt bhadantaghoṣakasya matenāṣṭau | sa hi vītarāgasyāpi kāmāvacarāṇāṃ darśanaheyānāṃ prahāṇaṃ darśanamārgaphalamicchanti | anāsravavisaṃyogaprāptilābhāt | avarabhāgīyaprahāṇaparijñā tvanāgamyaphalameva | dhyānāntaraṃ dhyānavaddraṣṭavyam | ārupyāṇāṃ tu

釋曰。(27)若約毘婆沙意判。一切九品永斷智。是＊非至(28)定果。何以故。依此地能滅三界見修所滅二(29)部惑故。若論根本定果有五。謂色無色界相(265b1)應惑滅離爲性。一切欲界惑滅離。是＊非至定(2)果故。大徳瞿沙意云。八永斷智是根本定果。 (3)何以故。此師意明。已離欲人若入四諦觀。一(4)切欲界見諦惑滅離。是見道果。依此定成因。(5)此定得無流相離果故。此永斷智屬此地果。(6)下分惑滅離。但是＊非至定果。中間定應知如(7)定。若約無色定。

未至靜慮果具有九。謂(28)此爲依能斷三界見修所斷煩惱等故。根本(29)靜慮果五或八。所言五者。毘婆沙師説。根本(112c1)地唯能永斷色無色攝煩惱等故。欲界所繋(2)煩惱等斷彼唯許是未至果故。所言八者。(3)尊者妙音説。根本地亦與欲界諸煩惱等爲(4)斷對治。諸有先離欲界染者。依根本地入(5)見諦時。於欲界繋見斷法斷許別道引無(6)漏得故。由此亦是彼見道果。除順下分結(7)盡遍知。以彼唯是未至果故。無容修彼斷(8)對治故。中間靜慮如根本説。今次應辯與(9)無色地眷屬根本爲果差別。

. . . . .

sāmantakasyaikā

偈曰。無色定果一。

See the full verse quoted previously

.

ākāśānantyāyatanasāmantakasyaikā rūparāgakṣayaparijñā phalam |

釋曰。空(8)遍入道果。是一永斷智。謂離欲色界永斷智。

無色邊地果唯(10)有一。謂依空處近分地道得色愛盡遍知(11)果故。

.

maulārūpyatrayasya ca || 5.66 ||

(9)偈曰。本三無色一。

See the full verse quoted previously

.

maulānāṃ ca trayāṇām ārūpyāṇām ekaiva sarvasaṃyojanaparyādānaparijñā phalam |

釋曰。根本三無色定。＊唯(10)一永斷智爲果。謂一切結滅盡爲果。

前三根本果亦唯一。謂依無色前三根(12)本得一切盡遍知果故。今次應辯與世俗(13)道及諸聖道爲果差別。

.

āryamārgasya sarvāḥ

偈曰。聖(11)道果一切。

See the full verse quoted previously

.

nava parijñāḥ phalam |

釋曰。九永斷智皆是聖道果。

俗道果二。謂俗道(14)力唯能獲得順下分盡及色愛盡遍知果故。(15)聖道果九。謂聖道力遍能永斷三界法故。今(16)次應辯與法類智爲果差別。

.

dve laukikasya

偈曰。(12)世道二。

See the full verse quoted previously

.

laukikasya mārgasya dve avarabhāgīyarūparāgakṣayaparijñe phalam |

釋曰。若約世道論。下分惑及色界惑(13)滅離。此二永斷智。但是世道果。

See the previous record [two records back]

.

anvayasya ca |

偈曰。類爾。

See the full verse quoted previously

.

anvayajñānasyāpi dveparijñe phalaṃ paścime |

(14)釋曰。類智果亦有二。謂最後＊二。

法智果三。(17)謂法智力能斷三界修所斷故得後三果。類(18)智果二。謂類智力但能永斷色無色界修所(19)斷故。得後二果。今次應辯與法類智同品(20)諸道爲果差別。今次應辯與法類智同品(20)諸道爲果差別。

.

dharmajñānasya tisras tu

偈曰。法智(15)三。

See the full verse quoted previously

.

paścimā eva tridhātukabhāvanāheya pratipakṣatvāt |

釋曰。法智由通能對治三界修道所滅惑(16)故。以最後三永斷智爲果。

See the previous record [two records back]

.

ṣaṭ tatpakṣasya pañca ca || 5.67 ||

偈曰。二類。六五永(17)斷智。

See the full verse quoted previously

.

dharmajñānapakṣasya ṣaṭ parijñāḥ phalaṃ yā eva dharmajñāna kṣantijñānānām | anvayajñānapakṣasya pañca yā evānvayakṣāntijñānānām | pakṣagrahaṇena hi kṣāntijñānāni gṛhyante | kasmān naikaikaṃ prahāṇaṃ parijñā vyavasthāpyate | yasmāt kṣāntiphalaṃ tāvat prahāṇaṃ vyavasthāpyate |

釋曰。法智類道以六永斷智爲果。謂法(18)忍法智果類智類道。以五爲果。謂類忍類智(19)果。由説類故。通攝忍及智。云何不立一滅離(20)爲永斷智。由安立忍果爲滅故。是故

法智品果六。謂即是前法(21)智法忍所得六果。類智品果五。謂即是前類(22)智類忍所得五果。品言通攝智及忍故。何故(23)一一斷不別立遍知。唯就如前九位建立。 See the previous record

. . . . .

anāsravaviyogāpter bhavāgravikalīkṛteḥ |
hetudvayasamudghātāt parijñā

偈曰。得(21)無流離故。損有頂分故。拔除二因故。斷智。

(24)頌曰(25)得無漏斷得　及缺第一有
(26)滅雙因越界　故立九遍知

.

yatraitāni trīṇi kāraṇāni bhavanti tat prahāṇaṃ parijñocyate | pṛthagjanasya tāvad anāsravā visaṃyogaprāptirnāsti bhavāgravikalīkaraṇaṃ ceti nāsya prahāṇaṃ parijñākhyāṃ labhate | āryasyāpi yat kṣāntiphalaṃ tāvat prahāṇam | tatra yāvat duḥkhe ’nvayajñānakṣāntāvanāsravā visaṃyogaprāptirasti na tu bhavāgravikalīkṛṭam | duḥkhe ’nvayajñāne ubhayam asti na tu hetudvayasamudghātaḥ | samudayadarśanaprahātavyasya sarvatragahetor aprahīṇatvāt | anyeṣu dharmānvayajñāneṣu sarvaṃ trayam asti | atas tāsv avasthāsu prahāṇaṃ parijñākhyāṃ labhate | jñānaphalaṃ tu prahāṇam | ataś ca kāraṇatrayāt parijñākhyāṃ labhate | caturthāc ca

釋(22)曰。若於滅中具有三因。可説爲永斷智。凡夫(23)無有由無流得滅離。亦無損有頂分。是故凡(24)夫所得滅。不名永斷智。若聖人有忍果滅。(25)於此滅中乃至在苦類忍。有無流永離至得。(26)未有損有頂分。於苦類智具有此二義。無拔(27)除二因義。見集所滅遍行因未滅故。於餘法(28)類智中。具有三義。是故於此位中所有滅(29)離。得永斷智名。此滅是智果。由前三因及第(265c1)四因。説名永斷智。 See the previous record

(27)論曰。有漏法斷雖多體位。而四縁故立九遍(28)知。且由三縁立六忍果。謂得無漏離繋得(29)故。缺有頂故。滅雙因故。諸斷要具如是(113a1)三縁立遍知名。闕則不爾。如異生位有滅(2)雙因無無漏斷得。未缺有頂故。雖亦得斷(3)不名遍知。若聖位中從入見諦至苦類忍(4)現行以前。雖有已得無漏斷得未缺有頂(5)未滅雙因。至苦類智集法忍位。雖亦缺有(6)頂猶未滅雙因。未滅見集斷諸遍行因故。 (7)至後法智類智位中諸所得斷。三縁具故。 (8)於一一位建立遍知。具由四縁立三智果。(9)謂於前三加越界故。

. . . . . . . . . .

dhātvatikramāt || 5.68 ||

偈曰。過界故。

See the full verse quoted previously

.

yadā dhātuṃ samatikrāmati | kṛtsnadhātuvairāgyāt ubhayasaṃyogaviyogaṃ pañcamaṃ kāraṇam āhurapare | yaḥ prakāraḥ prahīṇo yadi tatrānyena tadālambanena kleśena visaṃyukto bhavatīti | sa tu nāsya ubhayahetusamudghātāt dhātusamatikramācceti na brūmaḥ |

釋曰。若人(2)出離界由離欲一切界故。得二結相離。彼説(3)是第五因。若於中與能縁。彼爲境別惑相離。(4)此義可然。此出離界不異拔除二因故。是故(5)不須立出離界義爲第五因。

言越界者。謂此界中(10)煩惱等法皆全離故。有立離倶繋亦是一(11)縁故。立遍知縁總有五種。離倶繋者。謂此(12)雖斷未立遍知。要離所餘縁此境。或方(13)可建立。此離倶繋與滅雙因及越界縁。用無(14)別故。雖義有異而不別説。雖諸越界位皆(15)滅雙因而滅雙因時非皆越界故。滅雙因(16)外別立越界縁。滅三地雙因未立遍知(17)故。

. . . .

kaḥ katibhiḥ parijñābhiḥ samanvāgataḥ |

何人得幾永斷(6)智相應。

誰成就幾遍知。

.

naikayā pañcabhir yāvaddarśanasthaḥ samanvitaḥ |

偈曰。無與一至五。在見位相應。

頌曰(18)住見諦位無　或成一至五
(19)修成六一二　無學唯成一

.

pṛthagjanastāvannaiva samanvāgataḥ |

釋(7)曰。凡夫人與永斷智無相應。

(20)論曰。異生定無成遍知理。

.

āryo ’pi darśanamārgastho yāvat samudayadharmajñānakṣāntiṃ naiva samanvāgataḥ | samudaye dharmajñāna ekayā samanvāgataḥ | samudaye ’nvayajñāne dvābhyām | nirodhe dharmajñāne tisṛbhir nirodhānvayajñāne catasṛbhir mārgadharmajñāne pañcabhiḥ |

若聖人在見諦(8)道中。乃至在集法忍。亦不與此相應。於集法(9)智與一相應。於集類智與二相應。於滅法智(10)與三相應。於滅類智與四相應。於道法智與(11)五相應。於道類忍亦與五相應。未離見位故。

若諸聖者住見(21)諦位。從初乃至集法忍時於諸遍知亦未(22)成就。至集法智集類忍時唯成就一。至集(23)類智滅法忍時便成就二。至滅法智滅類忍(24)時便成就三。至滅類智道法忍時便成就(25)四。至道法智道類忍時便成就五。

. . . .

bhāvanāsthaḥ punaḥ ṣaṅbhir ekayā vā dvayena vā || 5.69 ||

(12)偈曰。住修復與六。乃至與一二。

See the full verse quoted previously

.

bhāvanāmārgasthaḥ punar āryapudgalo mārgānvayajñāne ṣaḍibhiḥ parijñābhiḥ samanvāgato yāvat kāmavairāgyaṃ na prāptaḥ | parihīṇo vā tataḥ kāmavairāgyaṃ prāptaḥ pūrvaṃ paścād vā ekayā ’varabhāgīyaprahāṇaparijñayā | arhattvaṃ prāpta ekayaiva sarvasaṃyojanaparyādānaparijñayā | parihīṇo ’pi rūpāvacareṇa paryavasthānenaikayā ’varabhāgīyaprahāṇaparijñayā | rūpavairāgyaṃ prāpto dvabhyāmavarabhāgīyaprahāṇarūparāgakṣayaparijñābhyām | prahīṇo ’pyārūpyāvacareṇa paryavasthānenābhyāmeva | kiṃ punaḥ kāraṇam anāgāmyarhator ekaiva parijñā vyavasthāpyate na bhūyasyaḥ | yasmāt

釋曰。若聖(13)人在修位中。謂道類智等與六相應。乃至未(14)離欲欲界及已退。次從此位。若至離欲欲界(15)位。或前或後。與一下分惑滅離永斷智相應。 (16)若至阿羅漢果。更與一相應。謂一切結永斷(17)智相應。若退由色界上心惑。但與一下分惑(18)永斷智相應若至離欲色界位。與二相應。謂(19)與下分惑及色界惑永斷智相應。若退由無色(20)界上心惑。亦但與此二相應。何因＊唯阿那(21)含。及阿羅漢。安立與一一永斷智相應。不立(22)與多相應。由此義

住修道(26)位道類智爲初。乃至未得全離欲界染及(27)離欲退皆成就六。至全離欲色愛未盡。或(28)先離欲從道類智未起色盡勝果道前。(29)唯成一遍知。謂順下分盡。從色愛盡及無(113b1)學位起色纒退亦一如前。有色愛者從(2)色愛永盡先離色者從起色盡道至未全(3)離無色愛前成下分盡色愛盡二。從無學(4)退起無色纒成二遍知。名如前説。住無學(5)位唯成就一。謂一切結永盡遍知。何縁不還(6)阿羅漢果總集諸斷立一遍知。

. . . . . . . .

tāsāṃ saṃkalanaṃ dhātuvairāgyaphalalābhataḥ |

偈曰。算彼由離界。及至沙(23)門果。

頌曰(7)越界得果故　二處集遍知

.

dvābhyāṃ kāraṇābhyāṃ parijñānāṃ saṃkalanaṃ bhavaty ekatvena vyavasthāpanaṃ dhātuvairāgyāt phalaprāptitaś ca | tayoś cāvasthayor etad ubhayaṃ bhavati | ataḥ sarvaṃ prahāṇaṃ saṃkalayyaikā parijñocyate |

釋曰。由二種因計算。永斷智安立爲一。(24)何者爲二。由離欲諸界及得沙門果此二位(25)中。具有二因。是故合一切滅離。立爲一一永(26)斷智。

(8)論曰。具二縁故。於一切斷總集建立爲一(9)遍知。一者越界。二者得果。唯彼兩位具足二(10)縁。故彼遍知總集爲一。

. . .

atha kaḥ kati parijñās tyajati labhate vā |

復次何人捨幾永斷智及得亦爾。

誰捨誰得幾種遍(11)知。

.

ekāṃ dve pañca ṣaṭ kaścij jahāty āpnoti pañca na || 5.70 ||

偈曰。(27)有人捨一二。五六無得五。

頌曰(12)捨一二五六　得亦然除五

.

ekāṃ tyajati arhattvāt kāmavairāgyād vā parihīyamāṇaḥ | dve parijñe tyajatyanāgāmī rūpavītarāgaḥ kāmavairāgyāt parihīyamāṇaḥ | pañca tyajati vītarāgapūrvī mārgānvayajñāne | sa hy avarabhāgīyaprahāṇaparijñālābhe pūrvikāḥ pañca parijñāstyajati | ṣaṭ parijñāstyajatyānupoūrvikaḥ kāmavairāgyāt | lābhe ’pyevameva | kaścid ekāṃ parijñāṃ labhate | yaḥ kaścid apūrvā labhate | kaścid dve yaḥ kevalād ārūpyadhātuvairāgyāt parihīyate | kaścit ṣaṭ yo ’nāgāmiphalāt parihīyate | pañca tu nai kaścil labhate |

釋曰。捨一者。若從(28)阿羅漢果退。及從離欲欲界退。捨二者。阿那(29)含人。離欲色界已後退離欲欲界。捨五者。若(266a1)人先已離欲欲界。後在道類智位。何以故。此(2)人得下分惑滅離時。捨前五永斷智。捨六者。(3)若人次第修。由離欲欲界。如捨得亦爾。有人(4)得一。若人得未曾得。有得二。若人退無色界(5)離欲有得六。若人退阿那含果無退六還得(6)五。 See the previous record

(13)論曰。言捨一者。謂從無學及色愛盡全離(14)欲退。言捨二者。謂諸不還從色愛盡起欲(15)纒退。及彼獲得阿羅漢時。言捨五者。謂先(16)離欲後入見諦道類智時得下分盡捨前(17)五故。言捨六者。謂未離欲所有聖者得離(18)欲時。得亦然者。謂有得一得二得六。唯除(19)得五。言得一者。謂得未得。及從無學(20)起色纒退。言得二者。謂從無學起無色(21)界諸纒退時。言得六者。謂退不還。 See the previous record

. . . . . . . . . .

samāptaḥ parijñāprasaṅgaḥ ||
abhidharmakośabhāṣye ’nuśayanirddeśo nāma pañcamaṃ kośasthānaṃ samāptm iti ||
śrīlāmāvākasya yadatra puṇyam |

論永斷智竟(7)阿毘達磨倶舍＊釋論卷第十五(8)(9)

因辯(22)隨眠分別斷竟(23)説一切有部倶舍論卷第二十一(24)(25)(26)(27)(28)(29)

.

ṣaṣṭhaṃ kośasthānam

.

分別賢聖品第六

.

namo buddhāya

.

uktaṃ yathā prahāṇaṃ parijñākhyāṃ labhate | tad api ca

.

如是已說煩惱等斷於九勝位得遍知名。然斷必由道力故得，此所由道其相云何？頌曰：

.

kleśaprahāṇamākhyātaṃ satyadarśanabhāvanāt |

.

已說煩惱斷，由見諦修故，
見道唯無漏，修道通二種。

.

darśanaheyā bhāvanāheyāś ca kleśā iti vistareṇākhyātam | tāv idānīṃ darśanabhāvanāmārgau kim anāsravau sāsravāv iti vaktavyam | ata idam ucyate

. . .

論曰：前已廣說諸煩惱斷，由見諦道及修道故。道唯無漏亦有漏耶？ .

. . .

dvividho bhāvanāmārgo darśanakhyastvanāsravaḥ || 6.1 ||

.

[見道唯無漏，修道通二種。]

.

dvidho bhavanāmārgo laukikok lokottaraś ca | darśanamārgas tu lokottara eva traidhātukapratipakṣatvāt | navaprakārāṇāṃ darśana heyānāṃ sakṛtprahāṇāc ca | na hi laukikasya eṣā śaktir asti |

. . . .

. 見道應知唯是無漏，修道通二。所以者何？見道速能治三界故。頓斷九品見所斷故，非世間道有此堪能，

. . . .

satyadarśanādity uktam | kānīmāni satyāni kati ca |

.

故見位中道唯無漏。修道有異故通二種，如向所言由見諦故。此所見諦其相云何？頌曰：

.

satyānyuktāni catvāri

.

諦四先已說，謂苦集滅道，
彼自體亦然，次第隨現觀。

.

. . .

論曰：諦有四種，名先已說。於何處說？謂初品中分別有漏無漏法處。彼如何說？謂彼頌言：無漏謂聖道，此說道諦。擇滅謂離繫，此說滅諦。及苦集世間，此說苦集諦。此說苦集諦。四諦次第如彼說耶？不爾。云何？

. . .

duḥkhaṃ samudayas tathā |
nirodhamārga iti

.

[謂苦集滅道]

.

eṣa eṣām anukramaḥ | svabhāvas tu yathā pūrvam uktas tayaivetipradarśanārthas tathāśabdaḥ | sa punar ayam

. .

如先所辯，為顯體同彼，故說亦然聲。 .

. .

eṣāṃ yathā ’bhisamayaṃ kramaḥ || 6.2 ||

.

[彼自體亦然，次第隨現觀。]

.

yasya hi satyasyābhisamayaḥ pūrvasya pūrvanirdeśaḥ | itarathā hi pūrvaṃ hetunirdeśo ’bhaviṣyat paścāt phalanirdeśaḥ | keṣāñcidutpattyanukūlā deśanāḥ | yathā smṛtyupasthānadhyānādīnām | deṣāñcitprarūpaṇānukūlā deśanā yathā samyak prahāṇānām | na hy eṣa niyamo yat pūrvamutpannānāṃ prahāṇāya cchandaṃ janayati | paścād anutpannānām anutpādāyeti | satyānāṃ tvabhisamayānukūlā deśanā | kiṃ punaḥ kāraṇam evameṣāṃ satyānām abhisamayaḥ | yatra hi satto yena ca vādhyate yataś ca mokṣaṃ prarthayate tadevādau vyavacāraṇāvasthāyāṃ duḥkhasatyaṃ parīkṣyate | paścāt ko ’sya hetur iti samudayasatyaṃ ko ’sya nirodha iti nirodhasatyaṃ ko ’sya mārga iti mārgasatyam | vyādhiṃ dṛṣṭvā tannidānakṣayameṣajānveṣāṇavat | sūtre ’pyeṣa eva satyānāṃ dṛṣṭānto darśitaḥ | katamasmin sūtre | “caturbhir aṅgaiḥ samanvāgato bhiṣaktalpasarttety atra | yathā ca vyavacāraṇāvasthāyāṃ satyaparīkṣā tathābhisamayāvasthāyāṃ satyābhisamayaḥ | pūrvavedhāt | dṛṣṭabhūminiḥsaṃgāśvadhāvanavat | abhisamaya iti ko ’rthaḥ | abhisaṃbodha iṇo bodhanārthatvāt | karamādanāsrava eva na sāsravaḥ | sa hi nirvāṇābhimukhaḥ samyakbodhaḥ | samyag iti tattvena | tatra phalabhūtā upādānaskandhā duḥkhasatyam | hetubhūtāḥ samudayasatyam | samudetyasmāditi kṛtvā | ata eva tayoḥ phalahetubhāvānnāmato bhedo na dravyataḥ | nirodhamārgayostu dravyato ’pi | āryasatyānīti sūtra ucyante | ko ’syārthaḥ | āryāṇā metāni satyāni tasmād āryasatyānīti sūtra evoktam | kim anyeṣām etāni mṛṣā | sarveṣām etāni satyānyaviparītatvāt | āryais tu yathaitāni tathā dṛṣṭāni nānyaiḥ | ata āryāṇām etāni satyāny ucyante na tvanāryāṇāṃ vīparītadarśanāt |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“yad āryāḥ sukhataḥ prāhustat pare duḥkhato biduḥ |
yatpare sukhatḥ prāhustadāryā duḥkhato biduḥ ||”

.

iti gāthā | dve āryāṇāṃ satye dve ārye cāryāṇāṃ ca satye ity apare | yathā vedanaikadeśo duḥkhasvabhāvaḥ | kathaṃ sarve sāsravāḥ saṃskārā duḥkhamityucyante |

. . .

duḥkhāstriduḥkhatāyogādyathāyogamaśeṣataḥ |
manāṣā amanāpāś ca tadanye caiva sāsravāḥ || 6.3 ||

.

tisro hi duḥkhatā duḥkhaduḥkhatā saṃskāraduḥkhatā vipariṇāmaduḥkhatā ca | tābhir yathāyogamaśeṣataḥ sarva sāsravāḥ saṃskārā duḥkhāḥ | tatra manāṣā vipariṇāmaduḥkhatayā | amanāṣā duḥkhaduḥkhatayā | tebhyo ’nye saṃskāraduḥkhatayā | ke punar manāpāḥ ke ’manāṣāḥ ke knobhayathā | tisro vedanā yathākramaṃ tadvaśena sukhavedanīyādayo ’pi saṃskārā manāpādisaṃjñāṃ labhante | sukhāyā hi vedanāyā vipariṇāmena duḥkhatā | sūtra uktaṃ “sukhā vedanā utpādamukhā sthitisukhā vipariṇāmaduḥkham” iti | duḥkhāyāḥ duḥkhasvabhāvenaiva duḥkhatā | “duḥkhā vedanā utpādaduḥkhā sthitiduḥkhā” iti sūtre | aduḥkhāsukhāvedanāyāḥ saṃskāreṇaiva duḥkhatā | “pratyayābhisaṃskaraṇādyadanityaṃ tadduḥkham” iti | vedanāvattadvedanīyā api saṃskārā ucyante | duḥkhameva duḥkhatā duḥkhaduḥkhatā | evaṃ yāvat saṃskārā eva duḥkhatetyapare | asādhāraṇatvāt manāṣā ’manāpānāṃ vipariṇāmaduḥkhaduḥkhate ukte | sarve tusaṃskārāḥ saṃskāraduḥkhatayā duḥkhāḥ | tāṃstvāryā eva paśyanti || āha cātra |

. . . . . . . . . . . . . . . . .

“ūrṇāpakṣma yathaiva hi karatalasaṃsthaṃ na vedyate pumbhiḥ
akṣigataṃ tu tathaiva hi janayatyaratiṃ ca pīḍaṃ ca |
karatalasadṛśo bālo na vetti saṃskāraduḥkhatāpakṣma
akṣisadṛśastu vidvāṃs tenaivodvijyate gāḍham iti” ||

.

na hi bālānām āvīcikeṣv api skandheṣu tathā duḥkhabuddhiḥ pravartate yathāryāṇāṃ bhāvāgrikeṣv apīti | evaṃ tarhi mārgasyāpi saṃskāraduḥkhatāprasaṅgaḥ | saṃskṛtatvāt | pratikūlaṃ hi duḥkham iti lakṣaṇānna mārgo duḥkham | na hi tasyotpāda āryāṇāṃ pratikūlaḥ sarvaduḥkhakṣayāvāhanāt | yadāpi te nirvāṇaṃ śāntataḥ paśyanti tadāpi yadeva duḥkhato dṛṣṭaṃ tasyaiva nirodhaṃ śāntataḥ paśyantina mārgasya | yadāpi duḥkhamapyatrāsti tasmāt duḥkhamevāryasatyam ucyate | sukhasyālpatvāt mūdgādibhāve ’pi māṣarāśyapadeśavad ity eke | ko hi vidvān pariṣekasukhāṇukena gaṇḍasukham iti vyavasyet | āha khalv api

. . . . . . . . .

“duḥkhasya ca hetutvāt duḥkhaiścānalpakaiḥ samuditatvāt |
duḥkhe ca sati tadiṣṭerduḥkhaṃ sukham iti vyavasyanti” iti ||

.

sahaiva tu sukhena sarvaṃ bhavam āryā duḥkhataḥ paśyanti | saṃskāraduḥkhataikarasatvāt | ato duḥkhamevāryāsatyaṃ vyavasthāpyate na sukham | katham idānīṃ sukhasvabhāvāṃ vedanāṃ duḥkhataḥ paśyanti | anityatayā pratikūlatvāt | yathā rūpasaṃjñādīny api duḥkhataḥ paśyanti | na catānyevaṃ duḥkhāni yathā duḥkhavedaneti | yas tu manyate duḥkhahetutvāditi | tasyāsau samudayākāraḥ syānna duḥkhakāraḥ | āryāṇāṃ carūpārupyopapattau kathaṃ duḥkhasaṃjñā pravarteta | na hi punas teṣāṃ duḥkhavedanāhetuḥ skandhā bhavanti | saṃskāraduḥkhatā ca sūtre kimarthaṃ pṛthaguktā bhavet | yadi tarhy anityatvāt duḥkhataḥpaśyanti | anityaduḥkhākārayoḥ kaḥ prativiśeṣaḥ | udayavyayadharmitvādanityaṃ paśyanti | pratikūlatvāt duḥkham | anityaṃ tu dṛśyamānaṃ pratikūlaṃ bhavatītyanityākāro duḥkhākāramākarṣati | nāsty eva sukha vedanetyekīyā duḥkhaiva tu sarvā | katham idaṃ gamyate | sūtrādyuktitaś ca | kathaṃ tāvat sūtrāt | uktaṃ hi bhagavatā “yatkiñcidveditamidam atra duḥkhasyeti” | “duḥkhā vedanā duḥkhato draṣṭavyeti” | “duḥkhe sukham iti saṃjñāviparyāsa” iti | evaṃ tāvat sūtrāt | kathaṃ yuktitaḥ | sukhahetvavyavasthānāt | ya eva hi kecitpānabhojanaśītoṣṇādaya iṣyante sukhahetavasta evātyupayuktā akālopayuktāś ca punar duḥkhahetavaḥ saṃpadyante | na ca yuktā sukhahetubṛddhacyā samena vā ’nyasminkāle duḥkhotpattir ity ādita eva te duḥkhahetavo na sukhasya | ante tu tadduḥkhaṃ vṛddhimāpannaṃ vyaktimāpadyata iti | evam īryāpathavikalpe ’pi vaktavyam | duḥkhapratikāre ca sukhabuddherduḥkhavikalpe ca | na hi tāvat sukham iti vedyate kiñcidyāvanna duḥkhāntareṇopadruto bhavati kṣutpipāsāśītoṣṇaśramakāmarāgaprabhaveṇa | tasmāt pratīkāra evāviduṣāṃ sukhabuddhirnasukhe duḥkhavikalpe ca vālaḥ sukhabuddhimutpādaynti yathāṃśādaṃśaṃ bhāraṃ saṃcārayantaḥ | tasmānnāstyeva sukham iti | astyevetyābhivārmikāḥ | eṣa eva canyāyaḥ | kathaṃ kṛtvā | idaṃ hi tāvad ayaṃ praṣṭavyaḥ sukhāpavādī | kim idaṃ duḥkhaṃ nāma | yad vādhanātmakaṃ cet | katham iti vaktavyam | upaghātakaṃ cet | anugrāhakaṃ sukham iti siddham | anabhipretaṃ cet | abhipretaṃ sukham iti siddham | tadeva hy abhipretaṃ punar anabhipretaṃ bhavaty āryāṇāṃ naivālpakāle | tasmād aniṣpanam abhipretatvaṃ cet | na | anyathā ’nabhipretatvāt | yā hi vedanā svena lakṣaṇenābhipretā nāsau punas tenaiva jātv anabhipretā bhavati | tathā hy enām ākārāntareṇa vidūṣayanty āryāḥ pramādapadaṃ caināṃ paśyanti mahābhisaṃskārasādhyāṃ ca vipariṇāminīṃ cānityāṃ cayenānabhipretā bhavati | na tu khalu svalakṣaṇākāreṇa | yadi cāsau svenātmanānabhipretā bhavennaiva tasyāṃ kasyacidrāgo bhavedyato vairāgyārthaṃ prakārāntareṇāpi doṣavatīṃ paśyeyuḥ | tasmād asty eva svalakṣaṇataḥ sukha vedanā || yattu bhagavatoktaṃ “yatkiñcid veditam idam atra duḥkhasyeti” tadbhagavataiva nītārthaṃ “saṃskārānityatām ānanda mayā saṃghāya bhāṣitaṃ saṃskāravipariṇāmatāṃ ca yatkiñcid veditam idam atra duḥkhasyeti” | ato na duḥkha-dukhatāṃ saṃdhāyaitad uktam iti siddhaṃ bhavati | yadi ca svabhāvata eva sarvaṃ veditavyaṃ duḥkhamabhaviṣyatkimarthamāryānanda evaṃ bhagavantam aprakṣyat | tisra ime vedanā uktā bhagavatā sukhā duḥkhā ’duḥkhāsukhā ca | uktaṃ cedaṃ bhagavatā “yatkiñcidveditamidam atra duḥkhasyeti” | kiṃ nu saṃdhāya bhagavatā bhāṣitam yatkiñcidveditamidam atra duḥkhasyeti | evaṃ hi so ’prakṣyat kiṃ nu saṃdhāya bhāṣitaṃ tisro vedanā iti | bhagavān aṣy eva vyākariṣyat | idaṃ mayā saṃdhāya bhāṣitaṃ tisro vedanā iti | na tvevamāha | tasmāt santy eva svabhāvatas tisro vedanāḥ | idaṃ tu saṃdhāya mayā bhāṣitaṃ yatkimcid veditam idam atra duḥkhasyety ābhīprāyikam etad vākyaṃ darśayati | yadaṣyuktaṃ “sukhā vedanā duḥkheti draṣṭavyeti” | ubhayaṃ tasyāmasti | sukhatvaṃ ca svabhāvatomanāpatvād duḥkhatvaṃ ca paryāyato vipariṇāmānityadharmatvāt | sā tu sukhato dṛśyamānā bandhāya kalpate tadāsvādanāt | duḥkhato dṛśyamānā mokṣāya kalpate | tadvairāgyāditi | yathā dṛśyamānā mokṣāya kalpate tathaināṃ draṣṭum ājñāpayanti buddhāḥ | katham idaṃ gamyate svabhāvataḥ sā sukheti | yad āha

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

saṃskārānityatāṃ jñātvā atho vipariṇāmatām |
vedanā duḥkhataḥ proktā saṃbuddhena prajānaneti” ||

.

yad api coktaṃ “duḥkhe sukham iti saṃjñāviparyāsa” iti | ābhiprāyika eṣa nirdeśaḥ | lokasya hi sukhasaṃjñā vedanāyāṃ kāmaguṇeṣūpapattau ca | tatra sūkhaṃ vedanāṃ paryāyeṇa duḥkhaṃ satīmekāntasukhāṃ paśyato viparyāsaḥ | evam upapattim |

. . . .

tasmān nātaḥ sukhavedanā ’bhāvasiddhiḥ | yadi tu svabhāvata eva sarvaṃ veditaṃ duḥkham abhaviṣyat tisro vedanā iti vacane koguṇo ’bhaviṣyat | lokānuvṛttyeti cet na | sarvaveditaduḥkhatvasya saṃskāravipariṇāmānityatāṃ saṃdhāya bhāṣitavacanāt yathābhūtavacanāc ca | “yacca sukhendriyaṃ yac ca saumanasyendriyaṃ sukhaiṣā vedanā draṣṭavye” ti vistareṇoktvā “yenemāni pañcendriyāṇyevaṃ yathābhūtaṃ samyak prajñayā dṛṣṭāni trīṇi cāsya saṃyojanāni prahīṇāni bhavantī” tyevamādi | loko ’pi ca kathaṃ duḥkhāṃ vedanāṃ trividhāṃ vyavasyet | mṛdvadhimātramadhyāsu yathākramaṃ sukhādibuddhir iti cet | na | sukhasyāpi trividhatvāt mṛdvādiṣu duḥkheṣv adhimātrā disukhabuddhiḥ syāt | yadā ca gandharasaspraṣṭavyaviśeṣajaṃ sukhaṃ vedayate tadā katamat duḥkhaṃ mṛdubhūtaṃ yatrāsya sukhabuddhirbhavati | anutpannavinaṣṭe ca tasmin mṛduni duḥkhe sutarāṃ sukabuddhiḥ syāt | aśeṣaduḥkhāpagamāt | evaṃ kāmasukhasaṃmukhībhāve ’pi vaktavyam | kathaṃ ca nāmedaṃ yojyate yan mṛdunivedite suvyaktas tīvro ’nubhavo gṛhyate madhye punar avyakta iti | triṣu ca dhyāneṣu sukhavacanāt mṛdu duḥkhaṃ syāt | ūrdhvamaduḥkhasukhavacanānmadhyaṃ duḥkham iti na yujyate mṛdvādiṣu duḥkheṣu duḥkheṣu sukhādivedanāvyavasthānam | uktaṃ ca bhagavatā “rūpaṃ cen mahānāmann ekāntaduḥkham abhaviṣyan na sukhaṃ na sukhānugatam” ity evamādi | tasmād apy asti kiñcitsukham | evaṃ tāvanna sūtrātsukhavedanā ’bhāvaḥ sidhyati | yatpunaḥ sukhahetvavyavasthānādity uktam | hetvaparijñānādidam ucyate | āśrayaviśeṣāpekṣo hi viṣayaḥ sukhaheturvā bhavati duḥkhahetur vā | na kevalo viṣayaḥ | sa yāṃ kāmavasthāṃ prāpya sukhahetur bhavati na tāṃ punaḥ prāpya kadācin na bhavatīti vyavasthita eva sukhahetuḥ | tadyathā sa evāgniḥ pākyabhūtaviśeṣāpekṣaḥ svādupākahetur bhavati sa evāsvādapākahetuḥ na tu yāṃ pākyabhūtāvasthāṃ prāpya svadupākahetustāṃ punaḥ prāpya na hetur ity eṣa dṛṣṭāntaḥ | dhyāneṣu ca kathaṃ na vyavasthitaḥ sukhahetuḥ | yattu punaḥ duḥkhapratikāre sukhabuddhir ity uktaṃ tatra vihitaḥ pratīkāraḥ | yadā gandhādiviśeṣajaṃ sukhaṃ vedayate tadā kasya pratīkāreṣu sukhabuddhirbhavatyanutpannavinaṣṭe ca tasmin duḥkhe sutarāṃ sukhabuddhiḥ syāt | dhyānaje sukhe kaḥ kasya pratīkāra ity evam ādi | bhāvasaṃcāre ’pi cāvasthāntarajaṃ sukhamevotpadyate | yāvad asau tādṛśī kāyāvasthā ’ntarghīyate | anyathā hi paścād bhūyasī sukhabuddhiḥ syāt | evaṃ śrāntasyeryāpathavikalpeṣu veditavyam | “ante kuto duḥkhabuddhirārambho yadi nādita” iti cet | kāyapariṇāmaviśeṣān madyādīnām ante mādhuryaśukta tāvat | tasmād asty eva sukhā vedaneti siddham | triduḥkhatāyogādvā sarvaṃ sāsravaṃ duḥkham iti | yattu samudayasatyaṃ tadevocyate | idamutsūtram sūtre hi tṛṣṇaivoktā | pradhānyādasau sūtra uktā | anye ’pi tu samudayaḥ | katham idaṃ pratyetavyam | anyatrānyasyāpi vacanāt | uktaṃ hi bhagavatā |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“karma ca tṛṣṇā ca atho avidyā saṃskārāṇāṃ hetur abhisaṃparāya” iti |

.

punaś coktaṃ “pañca bījajātānīti sopādānasya vijñānasyaitadadhivacanam | pṛthivīdhāturiti catasṛṇāṃ vijñānasthitīnāmetadadhivacanam” iti | tasmād ābhiprāyikaḥ sūtreṣu nirdeśo lākṣaṇikastvabhidharme | api tvabhinirvṛttihetuṃ brūvatā samudayasatyaṃ tṛṣṇaivoktā | upapattyabhinirvṛttihetuṃ sahetukaṃ brūvatā gāthāyāṃ karma ca tṛṣṇā cāvidyoktā | “karmaheturūpapattaye tṛṣṇāheturabhinirvṛttaya” iti sūtre vacanāt | sahetusapratyayasanidānasūtrakrameṇa vā bījakṣetrabhāvaṃ pratipādayatā vijñānādayo ’ṣyuktāḥ | kā punar uṣapattiḥ kā cābhinirvṛttiḥ | dhātugatiyonyādiprakārabhedenātmabhāvasyoṣapadanam upapattiḥ | abhedena punar bhavapratisaṃdhānamabhinirvṛttiḥ | tayor yathākramaṃ karma ca bhavatṛṣṇā ca hetuḥ | tadyathā bījaṃ śālivādijātiprakārabhedenāṅkuroopapadanasya hetuḥ | āpaḥ punar abhedena sarvaṅkuraprarohamātrasyetyeva dṛṣṭāntaḥ | tṛṣṇā ’bhinirvṛttiheturiti kā ’tra yuktiḥ | vītatṛṣṇasya janmābhāvāt | ubhaye ’pi briyante | satṛṣṇā vītatṛṣṇāś ca | satṛṣṇā eva jātā dṛśyante na vītatṛṣṇā iti | vinā tṛṣṇayā janmābhāvāt | bhavasyābhinirvṛttau tṛṣṇāhetuṃ pratīmaḥ | saṃtatinamanāc ca | yatra ca satṛṣṇā tatrābhīkṣṇaṃ cittasaṃtatiṃ namantīṃ paśyāmaḥ | tasmāt punar bhave ’ṣyevam iti vyavasyāmaḥ | na cātmabhāva evaṃ kenacidāgṛhīto yathā tṛṣṇayā | śuṣkamasūropasnānalepāṅgavat | na cānyo heturevamanuṣatto yathātmasneha ityeṣā yuktiḥ |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

catvāry api satyānyuktāni bhagavatā | dve api satye saṃvṛtisatyaṃ paramārthasatyaṃ ca | tayoḥ kiṃ lakṣaṇam |

. . .

yatra bhinnena tadbuddhiranyāpohe dhiyā ca tat |
ghaṭārthavatsaṃvṛtisat paramārthasadanyathā || 6.4 ||

.

yasminn avayavaśo bhinne na tadbuddhirbhavati tat saṃvṛtisat | tadyathā ghaṭaḥ | tatra hi kapālaśo bhinne ghaṭabuddhirna bhavati | tatra cānyānapohya dharmān buddhacyā tadbuddhirna bhavati taccāpi saṃvṛtisadveditavyam | tadyathāmbu | tatra hi buddhacyā rūpādīndharmānaṣohyāmbubuddhirna bhavati | teṣv eva tu saṃvṛtisaṃjñā kṛteti saṃvṛtivaśāt ghaṭaścāmbu cāstīti brūbantaḥ satyamevāhurna mṛṣetyetatsaṃvṛtisatyam | atonyathā paramārtha satyam | tatra bhinne ’poi tadbudhirbhavatyeva | anyadharmāpohe ’pi buddhacyā tat paramārthasat | tadyathā rūpam | tatra hi paramāṇuśo bhinne vastuni rasārhān api ca dharmānapohya buddhacyā rūpasya svabhāvabuddhirbhavatyeva | evaṃ vedanādayo ’pi draṣṭavyāḥ | etat paramārthena bhāvāt paramārthasatyam iti | yathā lokottarena jñānena gṛhyate tat pṛṣṭhalabdhena vā laukikena tathā paramārthasatyam | yathānyena tathā saṃvṛtisatyam iti pūrvācāryāḥ | uktāni satyāni |

. . . . . . . . . . . . . . . .

kathaṃ punas teṣāṃ darśanaṃ bhavati | vaktavyam | ata ādiprāthānamārabhyocyate |

.

vṛttasthaḥ śrutacintāvānbhāvanāyāṃ prayujyate |

.

satyāni ha draṣṭukāma ādita eva śīlaṃ pālayati | tataḥ satyadarśanasyānulomaṃ śrutamudgṛhlātyarthaṃ vā śruṇeni | śrutvā cintayati aviparītaṃ cintayitvā bhāvanāyāṃ prayujyate | samādhau tasya śrutamayīṃ prajñāṃ niśritya cintāmayī jāyate | cintāmayīṃ niśritya bhāvanāmayī jāyate |

. . . . .

kiṃ punar āsāṃ prajñānāṃ lakṣaṇam |

.

nāmobhayārthaviṣayā śrutamayyādikā dhiyaḥ || 6.5 ||

.

nāmālambanā kila śrutamayī prajñā | nāmārthālambanā cintāmayī | kadācid vacyañjanenārthamākarṣati kadācid arthena vyañjanam | arthalamvanaiva bhāvanāmayī | sā hi vyañjananirapekṣā arthe pravartate | tadyathā ’mbhasi plotumaśikṣitaḥ plavanneva muñcati | kiyacchikṣitaḥ kadācit muñcet kadācid ālamvate | suśikṣitā plavan nirapekṣastaratītyeṣa dṛṣṭāntaḥ iti vaibhāṣikāḥ | asyāṃ tu kalpanāyāṃ cintāmayī prajñā na siddhacyatītyapare | yā hi nāmālambanā śrutamayī prāpnoti yā ’rthālambanā bhāvanāmayīti | idaṃ tu lakṣaṇaṃ nāniravadyaṃ vidyate | āptavacanaprāmāṇyajātaniścayaḥ śrutamayī | yuktinidhyānajaścintāmayī | samādhijjo bhāvanāmayīti | hetau mayaṭvidhānāt | yadyathā ’nnamayāḥ prāṇāḥ tṛṇamayyo gāyaḥ iti |

. . . . . . . . . . . . .

tasya punar evaṃ bhāvanāyāṃ prayuktasya kathaṃ bhāvanā saṃpadyata ity āha |

.

vyapakarṣadvayavataḥ

.

yadi hi kāyacittābhyāṃ vyapakṛṣṭo bhavati | saṃsargākuśalavitarkadūrīkaraṇāt | tattarhi vyapakarṣadvayaṃ kasya sukaraṃ bhavati | yo ’lpecchaḥ saṃtuṣṭaś ca |

. .

nāsaṃtuṣṭamahecchayoḥ |

.

kā punar iyam asaṃtuṣṭiḥ | kā ca mahecchatā |

.

labdhe bhūyaḥspṛhā ’tuṣṭiralabdhecchā mahecchātā || 6.6 ||

.

labdheṣu kila praṇīteṣu cīvarādiṣu bhūyaskāmata ’saṃtuṣṭiḥ | alabdheṣu tatkāmatā mahecchatetyābhidhārmikāḥ | nanu ca sā ’tibhūyaskāmatā ’labdha eva na labdhe bhavatīti ko ’nayorviśeṣa iti vaktavyametad | evaṃ tu yujyate | labdhenāpraṇītenāprabhūtena paritāpo ’saṃtuṣṭiḥ | alabdhapraṇītaprabhūtecchā mahecchatā |

. . . . . .

viparyāsāt tadvipakṣau

.

asaṃtuṣṭimahecchatāviparyayeṇa tatpratipakṣau veditavyau | saṃtuṣṭiścālpecchatā ceti |

. .

tridhātvāptāmalau ca tau |

.

tadvipakṣāviti vartate | tridhātukau ca poratisaṃyuktau ca | sāsravānāsravatvāt | asaṃtuṣṭimahecchate ca kāmāvacaryāveva |

. .

kaḥ punar anayoralpecchatāsaṃtuṣṭacyoḥ svabhāva ity āha |

.

alobhaḥ

.

alobhasvabhāve hy ete |

.

āryavaṃśāś ca

.

alobha iti vartate | āryāṇām ebhyaḥ prasavādāryavaṃśāś catvāraḥ | te ’pyalobhasvabhāvāḥ |

. .

teṣāṃ tuṣṭyātmakāstrayaḥ || 6.7 ||

.

saṃtuṣṭisvabhāvāḥ | cīvarapiṇḍapātaśayanāsanasaṃtuṣṭayaḥ | prahāṇabhāvanārāmatā caturtha āryavaṃśaḥ kathamalobhasvabhāvaḥ | bhavakāmarāgavaimukhyāt |

. . .

atha caturbhir āryavaṃśaiḥ kiṃ darśitaṃ bhagavatā |

.

karmāntena tribhir vṛttiḥ

.

dharmasvāminā hi bhagavatā parityaktasvavṛttikarmāntebhyaḥ śiṣyebhyo mokṣārthamabhyupagatebhyo dvayaṃ prajñaptaṃ vṛttiś ca karma ca | tribhir āryavaṃśairvṛttiś caturyena karma | anayā vṛttyedaṃ karma kurvāṇā bhavantī na cirānmokṣaṃ prāpsyantīti | kasmāt punar iyamīdṛśī vṛttiridaṃ ca karma prajñaptam |

. . . .

tṛṣṇotpādavipakṣataḥ |

.

catvārastṛṣṇotpādāḥ sūtra uktāḥ | “cīvarahetorbhikṣostṛṣṇotpadyamānā utpadyate pratitiṣṭhanti pratitiṣṭhati abhiniviśamānā ’bhiniviśate | piṇḍapātahetoḥ śayyāsanahetoriti | bhavavibhavahetorbhikṣostṛṣṇotpadyamānā utpadyata” iti vistaraḥ | eṣāṃ pratipakṣeṇa catvāra āryavaṃśā deśitāḥ |

. . . . .

mamāha kāravastvicchātatkālātyantaśāntaye || 6.8 ||

.

. . . . . .

tasya tvevaṃ pātrobhūtasya katham tasyāṃ bhāvanāyāmavatāro bhavati |

.

tatrāvatāro ’śubhayā cānāpānasmṛtena ca |

.

smṛtir eva smṛtam | keṣāṃ punar aśubhayā keṣām ānāpānasmṛtyā | yathākramam

.

adhirāgavitarkāṇām

.

adhiko rāgo vitarkaś caiṣāṃ ta ime adhirāgavitarkāḥ | yo hi pratyāsannamatyarthaṃ rāgacaritastasyāśubhayā | yo hi vitarkacaritas tasyānāpānasmṛtyeti | avicitrālambanatvād eṣāṃ vitarkopacchedāya saṃvartata ity eke | aśubhā tu yatra saṃsthānaviśeṣālambanatvād vitarkamāvahatīti | avahimukhatvād ity apare | aśubhā hi cakṣurvijñānavadbahirmukhī | tadviṣayopanidhyānāt | tatra punaś caturvidho rāgaḥ varṇarāgaḥ saṃsthānarāgaḥ sparśarāga upacārarāgaś ca | prathamasya pratipakṣeṇa vinolakādyālambanāmaśubhāṃ varjayanti | dvitiyasya vikhāditakavikṣiptālambanāṃ tṛtīyasya vipaṭumnā pūyanibaddhāsthyālambanāṃ caturthasya niśceṣṭamṛtkāyālambanām | abhadena tu śasyate

. . . . . . . . . . . .

śaṅkalā sarvarāgiṇām || 6.9 ||

.

asthisaṃkaklāyāṃ hi sarvametaccaturvidhaṃ rāgastu nāstīti adhimuktiprādeśikamanaskāratvād aśubhayā na kleśaprahāṇam viṣkambhaṇaṃ tu | sa punar ayam aśubhāṃ bhāvayan yogācāras trividha ucyate | ādikārmikaḥ kṛtaparijayo ’tikrāntamanaskāraś ca | tatra

. . .

āsamudrāsthivistārasaṃkṣepād ādikarmikaḥ |

.

aśubhāṃ bhāvayitukāma ādito yogācāraḥ | svāṅgāvayave cittaṃ nibadhnāti pādāṅguṣṭhe lalāṭe yatra cāsyābhir atiḥ | sa tatra māṃsakledapītā dhimokṣakrameṇāsthiviśodhayan sakalāmasthisaṃkalāṃ paśyati | tathaiva ca punar dvitīyāmadhimucyate yāvad vihārārāmakṣetrakrameṇa samudraparyantām pṛthivīmasthisaṃkalāṃ pūrṇāmadhimucyate ’dhimokṣābhivardhanārtham | punaś ca saṃkṣipanyāvadekāmeva svamasthisaṃkalāmadhimucyate cittasaṃkṣepārtham | iyatā kila kālenāśubhopariniṣpannā bhavati | ayam ādikarmiko yogācāraḥ |

. . . . . . .

pādāsthna ākapālārthatyāgāt kṛtajayaḥ smṛtaḥ || 6.10 ||

.

sa punaḥ cittasaṃkṣepaviśeṣārtha tasyāmasthiśaṅkalāyāṃ pādāsthīni hitvā śeṣaṃ manasi karoti | evaṃ krameṇa yāvat kapālasyārdhaṃ hitvā ’rdhaṃ manasi karoti kṣayakṛtaparijayaḥ |

. .

atikrāntamanaskāro brūmadhye cittadhāraṇāt |

.

so ’rdham api kapālasya muktvā brūvormadhye cittaṃ dhārayati | ayaṃ kilāśubhāyāmatikrāntamanaskāro yogācāraḥ | astyaśubhā ālalmbanaparīttatayā parīttā na vaśitāparīttatayā parītteti catuṣkoṭikam | jitājitamanaskārayorajitajitamanaskārayoś ca svakāyasamudraparyantālambanāt |

. . . .

atha kiṃsvabhāveyamaśubhā katibhūmikā kimālambanā kva cotpadyate | yathākramam |

. .

alobho daśabhūḥ kāmadṛśyālambā nṛjā ’śubhā || 6.11 ||

.

. . . .

anutpattidharmiṇī tu vyadhvālambanā |
adhimuktimanaskāratvāt sāsravā |

.

vairāgyalābhikī ca prāyogikī ca | ucitānucitatvāt | uktamaśubhāyāḥ saprabhedaṃ lakṣaṇam | ānāpānasmṛtiḥ prajñā pañcabhūrvāyurgīcarā | kāmāśrayā ānanamāna āśvāso yo vāyuḥ praviśati | apānanamapānaḥ praśvāso yo vāyuḥ niṣkrāmati | tayoḥ smṛtir ānāpānasmṛtiḥ | saiva prajñāsvabhāvā | smṛtivacanaṃ tu smṛtyupasthānavattadvalādhānavṛttitvāt | pañcasu bhūmisu triṣu sāmantakeṣu dhyānāntare kāmadhātau copekṣāsaṃprayogitvāt | vitarkānuguṇatvāt kila lsukhaduḥkhayostatpratipakṣasya tābhyāmasaṃprayogaḥ | sukhasaumanasyayoścāvadhānaparipanthitvāt tasyāścāvadhāne sādhyatvād iti | ye tu mauleṣv api dhyāneṣu samāpannasyopekṣām icchanti neṣām aṣṭabhūmikā | pareṇāśvāsapraśvāsānam abhūmitvāt | vāyvālambanā caiṣā kāmadhātvāśrayā | devamanuṣyeṣu prāyogikī vairāgyalābhiko ca | tatvamanaskāraś caiṣā | idaṃ dharmāṇām eva |

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

na bāhyānām

.

upadeśābhāvāt | svayaṃ ca sūkṣmadharmānabhisaṃbodhāt | sā ceyaṃ

.

ṣaḍvidhā gaṇanādibhiḥ || 6.12 ||

.

ṣaṭkāraṇayuktā caiṣā paripūrṇā bhavati | gaṇanayā ’nugamane sthāpanayā upalakṣaṇayā vivarttanā pariśūddhyā ca | tatra ca gaṇanā nāma āśvāsapraśvāseṣu cittaṃ dattvā ’nabhisamskāreṇa kāyaṃ cittaṃ cādhyupekṣya smṛtimātreṇa gaṇayatyekaṃ dvau yāvad daśa | cittābhisaṃkṣepa vikṣepabhayānnālpavahutarā | tasyāṃ tu trayo doṣāḥ | ūnagaṇanā yadi dvāvekaṃ gṛhlāti | adhikagaṇanā yadyekaṃ dvāviti | saṃkaro yadyāśvāsaṃ praśvāsato gṛhlāti viparyayādvā | ato ’nyathā samyaggaṇanā | antaravikṣepe punar ādito gaṇayitavyaṃ tāvad yāvat samādhi labhate | anugamo nāma anabhisaṃskāreṇāśvāsapraśvāsānāṃ gatimanugacchati | kiyaddūramete praviśanti vā niṣkrāmanti vā kimete sarvaśarīravyāopina ekadeśacāriṇa iti | tān praviśataḥ kaṇṭhahṛdayanābhikaṭyurujaṅghāpraveśakram4ṇa yāvat pādāvanugacchati | niṣkrāmato vitastivyāmāntaraṃ yāvad vāyumaṇḍalaṃ vairambhāś ca vāyava ity apare | tad etat tatvamanasikāratvān na yuktam | sthāpanā nāma nāsikāgre yāvat pādanṅguṣṭhe sthitāṃ paśyati | maṇisūtravat | kimanugrāhakā ete upadhātakāḥ śītā uṣṇā iti | upalakṣaṇā nāma naite kevalā vāyava eva | catvāryetāni mahābhūtāni mahābhūtābhinirvṛttamupādāyarūpaṃ tadāśritāścittacaittā iti pañcaskandhānupalakṣayati | vivarto nāma vāyvālambanāṃ vṛddhiṃ vivarttyottareṣu kuśalamūleṣu saṃniyojanaṃ yāvad agradharmeṣu | pariśuddhirdarśanamārgādiṣvavatāraḥ | smṛtyupasthānādivajropamasamādhyantā vivarta ity apare | kṣayajñānādiśuddhiriti |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“gaṇanānugamaḥ sthānaṃ lakṣaṇārthavivarttanā
pariśuddhiś ca ṣoḍheyamānāpānasmṛtirmatā” iti saṃgrahaślokāḥ |

.

tatra punar veditavyau

.

ānāpātau yataḥ kāyaḥ |

.

yadbhūmiko hi kāyaḥ tadbhūmikāvetai | kāyaikadeśatvāt | kāyacittaviśeṣasaṃniśritā āśvāsapraśvāsā vartante | ārupyakalalādigatānām abhāvāt acittacaturthadhyānasamāpannānāṃ ca | yadi hi kāyaḥ śuṣiro bhavati āśvāsapraśvāsabhūmikaṃ ca cittaṃ saṃmukhībhūtamevaṃ te varttante | jāyamānasya caturthadhyānādvyuttiṣṭhamānasya ca praviśanti bhiyamāṇasya caturthaṃ ca dhyānaṃ samāpadyamānasya niṣkrāmanti | etau cānāpānau |

. . . . . .

sattvākhyau

.

nāsattvasaṃkhyātau |

.

anupāttakau |

.

indriyavinirbhāgitvāt |

.

naiḥṣyandikau

.

naupacayikavipākajau | kāyopacayanānupacayāt chhinnānāṃ punaḥ pratisaṃdhānāc ca | na hy etadvipākarūpasyāsti |

. .

nādhareṇa lakṣayete manasā ca tau || 6.13 ||

.

svabhūmyuparibhūmikena ca tayościttenopalakṣaṇam | nāvareṇeryāpathika nairmāṇikena | ukte dve avatāramukhe | tābhyāṃ tu samādhilabdhā

. .

niṣpannaśamathaḥ kuryāt smṛtyupasthānabhāvanām |

.

vipaśyanāyāḥ saṃpādanārtham | kathaṃ ca punaḥ kuryāt |

.

kāyaviccittadharmāṇāṃ dvilakṣaṇaparīkṣaṇāt || 6.14 ||

.

kāyaṃ svasāmānyalakṣaṇābhyāṃ parīkṣate | vedanāṃ cittaṃ dharmāś ca | svabhāva evaiṣāṃ svalakṣaṇam | sāmānyalakṣaṇaṃ tu anityatā saṃskṛtānāṃ duḥkhatā sāsravāṇāṃ śunyatā ’nātmate sarvadharmāṇām | kāyasya punaḥ kaḥ svabhāvaḥ | bhūtabhautikatvam | dharmāstribhyo ’nye | sāmāhitasya kila kāyaṃ paramāṇuśaḥ kṣaṇikataś ca paśyataḥ kāyasmṛtyupasthāṇaṃ niṣpannaṃ bhavati |

. . . . . .

atha smṛtyupasthānānāṃ kaḥ svabhāvaḥ |

.

vividhasmṛtyupasthānaṃ svabhāvasaṃsrgālambanasmṛtyupasthānam | tatra svabhāvasmṛtyupasthānam |

. .

prajñā

.

kīdṛśī prajñā |

.

śrutādimayī

.

śrutamayī cintāmayī bhāvanāmayī ca | trividhāni smṛtyupasthānāni śrutacintābhāvanāmayāni |

. .

anye saṃsargālambanāḥ

.

anye tatsahabhuvo dharmāḥ saṃsargasmṛtyupasthānam | tadālambanā ālambanasmṛtyupasthānam | svabhāvasmṛtyupasthānaṃ prajñeti | kuta eva tat | “kāme kāyānupaśyanā smṛtyupasthānam” iti vacanāt | kā punar anupaśyanā | prajñā | tayā hi tadvānanupaśyaḥ kriyate | yataś cokta “madhyātmaṃ kāye kāyānupaśyī viharatīti” | anupaśyamasyāsti darśanamityanupaśyī | kāye ’nupaśyī kāyānupaśyī | kasmāt prajñā smṛtyupasthānamityuktā bhagavatā | smṛtyudrekatvād iti vaibhāṣikāḥ | smṛtivalādhānavṛttitvāditi yo ’rthaḥ | dārūpāṭana kīlasaṃdhāraṇavat | evaṃ tu yujyate | smṛtiranayopatiṣṭhata iti smṛtyupasthānaṃ prajñā yathādṛṣṭasyābhilapanāt | tadyathā hy uktamāyuṣmatā aniruddhena “tasya kāye kāyānupaśiyano viharataḥ kāyālalmbanānusmṛtistiṣṭhati saṃtiṣṭhata” iti vistaraḥ | bhagāvatā ’pi coktaṃ “tasya kāye kāyānupaśiyano viharata upasthitā smṛtirbhavatyasaṃmūḍheti” | yatra tūktaṃ “kathaṃ bhikṣavaś caturṇāṃ smṛtyupasthānānāṃ samudayaś ca bhavaty astaṅgamaś ca | āharasamudayātkāyasya samudayo bhavaty āhāranirodhātkāyasyāstaṅgama” ity atrālambanam eva smṛtyupasthānam uktam | smṛtiratropatiṣṭhata iti kṛtvā | yathālambanaṃ caiṣāṃ nāma svaparobhayasaṃtatyālambanatvāt pratyekam eṣāṃ traividhyam |

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

kramaḥ |
yathotpatti

.

kasmāt punar evam utpattiḥ | audārikasya pūrvaṃ darśanāt | yato vā kāmarāgasya kāyo ’dhaṣṭhānaṃ sa ca vedanā ’bhilāṣātsa ca cittasyādāntatvāt tatkleśāprahāṇāditi vaibhāṣikāḥ |

. .

catuṣkaṃ tu viparyāsavipakṣataḥ || 6.15 ||

.

śucisukhanityātmaviparyāsanāṃ caturṇāṃ pratipakṣeṇa catvāri smṛtyupasthā nānyuktāni yathākramaṃ nādhikanyūnāni evaṃ ca trīṇyasaṃbhinnālambanāni caturthamubhayathā | yadidharmāneva paśyatyasaṃbhinnālambanam | atha kāyādīnāṃ dve trīṇi catvāri vā samastāni paśyati saṃbhinnālambanam | evaṃ kāyādyālambanāni smṛtyupasthānānyabhyasya

. . . .

sa dharmasmṛtyupasthāne samastālambane sthitaḥ |
ānatyaduḥkhataḥ śūnyānātmatastānvipaśyati || 6.16 ||

.

saṃbhinnalambane dharmasmṛtyupasthāne sthitastān kāyādīn sarvānabhisamasya caturbhir ākāraiḥ paśyati | anityato duḥkhataḥ śūnyato ’nātmataś ca |

. .

tata ūṣmagatotpattiḥ

.

tasmād dharmasmṛtyupasthānādevamabhyastāt krameṇeṣmagataṃ nāma kuśāmūlamutpadyate | ūṣmagatamivoṣmagatam | kleśendhanadahanasyāryamārgāgneḥ pūrvarūpatvāt |

. .

tac catuḥsatyagocaram |

.

tadūṣmagataṃ prākarṣikatvāc catuḥsatyālambanam |

.

ṣoḍaśākāram

.

duḥkhaṃ caturbhir ākāraiḥ paśyatyanityato duḥkhatḥ śūnyato ’nātmataś ca | samudayaṃ caturbhir hetutaḥ samudayataḥ prabhavataḥ pratyayataś ca | nirodhaṃ caturbhiḥ nirodhataḥ śāntataḥ praṇītato niḥsaraṇataś ca | mārgaṃ caturbhir mārgato nyāyataḥ pratipattito nairyāṇikataś ca | eṣāṃ tu viśeṣaṇam paścād vakṣayāmaḥ |

. . . . .

ūṣmabhyo mūrdhānaḥ

.

te ’pi tādṛśāḥ || 6.17 ||

.

yādṛśā ūṣmāṇaś catuḥsatyālambanāḥ ṣoḍaśākārāś ca | utkṛṣṭataratvāt tu nāmāntaraṃ cala kuśalamūlamūrdhatvāt mūrdhānaḥ | ebhyo hi pāto ’tikramo vā |

. . .

ubhayākaraṇaṃ dharmeṇa

.

eṣāṃ punar ubhayeṣamūṣmagatamūrdhnāṃ dharmasmṛtyupasthānenākaraṇam | kim idam ākaraṇam | satyeṣv akārāṇāṃ prathamatovinyasanam |

. . .

anyair api tu vardhanam |

.

caturbhir api smṛtyupasthānair eṣāṃ vardhanam | vivardhayataḥ pūrvapratilabdhānām aṃsaṃmukhībhābo ’vahumānatvāt | mṛdumadhyādhimātrakramābhivṛddhebhyaḥ punar utpadyate

. . .

tebhyaḥ kṣāntiḥ

.

adhimātrasya kṣamaṇād aparihāṇitaḥ | sā ’pi triprakārā mṛdvī madhyā ’dhimātrā ca |

.

dvidhā tadvat

.

yathā mūrdhāna uktāḥ evaṃ mṛdumadhye kṣāntī tathaivākaraṇāt | vivardhane tvayaṃ viśeṣaḥ | sarvasyāḥ

. . .

kṣāntyā dharmeṇa vardhanam || 6.18 ||

.

smṛtyupasthānenaiva nānyena |

.

kāmāptaduḥkhaviṣayā tv adhimātrā

.

kṣāntir iti varttate | apradharmasaṃśleṣādasau kāmāvacaraduḥkhālambanaiva | ata evoṣmagatādīnāṃ traidhātukaduḥkhadyālambanatvasiddhir niyamāvacanāt | yadā kila rūpārupyapratipakṣādyekaikasatyālambanāpahlāsena yāvat kāvāvacaram eva dukhaṃ dvābhyāṃ kṣaṇābhyāṃ manasi karotyeṣā sarvaiva madhyā kṣāntiryadaikameva kṣaṇaṃ tadadhimātreti |

. . .

kṣaṇaṃ ca sā |

.

kṣaṇikā cāsau na prākarṣikī |

.

tathāgradharmāḥ

.

yathaivādhimātrā kṣāntiḥ | te ’pi hi kāmāvacaraduḥkhālambanāḥ kṣaṇikāś ca laukikāś caite ’grāś ca dharmāḥ | sarvalaukikaśreṣṭhatvād iti laukikāgradharmāḥ | vinā sabhāgahetunā mārgasya tatpuruṣakāreṇākarṣaṇāt | ta eta ūṣmagatādayaḥ smṛtyupasthānasvabhāvatvāt prajñātmakā ucyante |

. . . . .

sarve tu pañcaskandhāḥ

.

saparivāragrahaṇāt |

.

vināptibhiḥ || 6.19 ||

.

prāptayo noṣmagatādibhiḥ saṃgṛhyante | mā bhūdāryasya tatsaṃmukhībhāvād ūṣmagatādīnāṃ saṃmukhībhāva iti | tatra trisatyālambanoṣmagatākaraṇe dharmasmṛtyupasthānaṃ pratyutpannamanāgatāni catvāri bhāvyante | nirodhasatyālambane tadevobhayathā | sarvatrākārāḥ sabhāgāḥ | vivardhane caturṇāmanyatamadanāgatāni catvāri | tatraiva nirodhālambane ’ntyamanāgatānicatvāri ākārāḥ sarve | labdhatvād gotrāṇām | mūrdhākaraṇe catuḥsatyālambane ’pi nirodhālambanavardhane cāntyamanāgatāni catvāri ākārāḥ sarve | trisatyālambanavardhane caturṇāmanyatamadanāgatānicatvāri ākārāḥ sarve | kṣāntīnāṃ sarvatra cāntyam | anāgatāni catvāri ākārāḥ sarve | agradharmeṣv antyamanāgatāni catvāri ākārāś catvāra eva | anyābhāvāddarśanamārgasādṛśyāc ca |

. . . . . . . . . . . . .

iti nirvedhabhāgīyaṃ caturdhā

.

ityetāni catvāri nirvedhabhāgīyāni kuśalamūlāni yadutoṣmagataṃ mūrdhānaḥ kṣāntayo ’gradharmāś ca | eṣāṃ dve mṛdūnī calatvāt parihāṇitaḥ kṣāntayo madhyamagradharmā adhimātram | nirvedhabhāgīyānīti ko ’rthaḥ | vidha vibhāge | niścito vedhā nirvedhaḥ āryamārgastena vicikitsā prahāṇāt satyānāṃ ca vibhajanādidaṃ duḥkhamayaṃ yāvat mārga iti | tasya bhāgo darśanamārgaikadeśaḥ | tasyāvāhakatvena hitatvānnirvedhabhāgīyāni | taccaitaccaturvidhamapoi nirvedhabhāgīyam

. . . . . . .

bhāvanāmayam |

.

na śrutacintāmayam |

.

anāgamyāntaradhyānabhūmikam

.

. . . . . .

dve tvadho ’pi vā || 6.20 ||

.

vāśabdo matavikalpārthaḥ | bhadantaghoṣakasya tu dve prathame nirvedhabhāgīye saptabhūmike kāmāvacare api taḥ |

. .

sarvāṇy api tv etāni catvāri

.

kāmāśrayāṇi

.

. .

agradharmān dvayāśrayān labhate ’ṅganā |

.

agradharmāstu stryeva dvacyāśrayān labhate | puruṣaḥ puruṣāśrayāneva | strītva syāpratisaṃkhyānirodhalābhāt | kathaṃ nirvedhabhāgīyānāṃ tyāgaḥ |

. . .

bhūmityāgāt tyajaty āryastāni

.

yadbhūmikānyanena pratilabdhānibhavanti tāṃ bhūmi tyajannāryastāny api tyajati nānyathā bhūmityāgaḥ punar bhūmisaṃcārāt |

.

anāryastu mṛtyunā || 6.21 ||

.

pṛthagjanastu nikāyasabhāgatyāgenaiva tyajatisatyasati vā bhūmisaṃcāre |

.

ādye dveparihāṇyā ca

.

tyajati mṛtyunā ca pṛthagjana eva | āryasya tu nāsti tābhyāṃ parihāṇiḥ | kṣāntyagradharmābhyāṃ tu pṛthagjanasyāpi nāsti parihāṇiḥ |

. .

maules tatraiva satyadṛk |

.

yo mauladhyānabhūmikāni nirvedhabhāgīyānyutpādayati satatraiva janmāti satyānyavaśyaṃ paśyati | tīvrasaṃvegatvāt |

. .

apūrvāptir vihīneṣu

.

yadā vihineṣu punar lābhobhavatyapūrvāṇyeva tadā labhyante na pūrvaṃ tyaktāni | pratimokṣasaṃvaravadanucitayatnasādhyatvāt | sati pratisīmādaiśike pareṇotpādayatyasati mūlādeva |

. . .

ete punar vihīniparihāṇī kiṃsvabhāve |

.

hānī dve asamanvitiḥ || 6.22 ||

.

. . . .

mūrdhalābhī na mūlacchit

.

parihīṇo ’pi mūrdhalābhī kuśalamūlāni na samucchinatti | apāyāṃstu pāpādānantaryāṇy api kuryāt |

. .

kṣāntilābhyanapāyagaḥ |

.

vihīnāyām api kṣāntau na punar apāyānyāti tadbhūmikakarmakleśadūrīkaraṇāt | kṣāntilābhādeva hi gatiyonyupapattyāśrayāṣṭamādibhavakleśānāṃ keṣāñcidanutpattidharmatā pratilabhate | apāyagatīnāmaṇḍajasaṃsvedajayonyorasaṃjñisattvottarakurumahābrahmopapattināṃ śaṇḍhapaṇḍakobhayavyañjanāśrayāṇām aṣṭamādibhavānāṃ darśanaheyakleśānāṃ ca | tāṃ tu yathāyogaṃ mṛdvadhimātrāyāṃ ca | mṛdvacyāmapāyagatīnām | adhimātrāyāmitareṣām | nirvedhabhāgīyāni trigotrāṇi śrāvakādigotrabhedāt | tatra

. . . . .

śiṣyagotrān nivartya dve buddhaḥ syāt

.

ūṣmagataṃ mūrdhānaṃ ca śrāvakagotrādutpannaṃ vyāvartya punar buddhaḥ syād ityasti saṃbhavaḥ | kṣāntau tu labdhāyāṃ nāsty eva saṃbhavaḥ | kiṃ kāraṇam | apāyānāṃ kila vyāvṛttatvāt | bodhisattvāś ca parahitkriyāpāratantryādapāyānapyavagāhanta iti | tasyaiva tu gotrasyāvivartyatvād asaṃbhavaḥ |

. . . . .

trīṇyapītaraḥ || 6.23 ||

.

vivartya syād iti vartate | trīṇy api nirvedhabhāgīyāni śrāvakagotrādvacyāvartya buddhādibhavaḥ syāt pratyekabuddha ity arthaḥ | pratyekabuddhagotrāṇi tu vyāvartayitumaśakyāni |

. . .

ābodheḥ sarvam ekatra dhyānāntye śāstṛkhaḍgayoḥ |

.

śāstā budhaḥ khaḍgaviṣāṇakalpaḥ pratyekabuddhaḥ | tayor ekatraivāsane caturthameva dhyānaṃ niśrityaniñjyapaṭusamādhitvānnirvedhabhāgīyānyārabhya yāvad bodhir utpadyate | kṣayānutpādajñāne hi bodhiriti paścād upapādayiṣyāmaḥ | aśubhāmārabhya yāvad vodhirity apare | yeṣāṃ tu khaḍgādanyo ’pi pratyekabuddho ’stitadgotrāṇāṃ vyāvartanāpratiṣeṣaḥ | kiṃ punaḥ prathama eva janmani kṛtaprayogo nirvedhabhāgīyānyutpādayet | naitad asti avaśyaṃ hi

. . . . . . .

prāktebhyo mokṣabhāgīyaṃ

.

utpādayitavyam | sarvasvalpaṃ hi

.

kṣipraṃ mokṣas tribhir bhavaiḥ || 6.24 ||

.

ekasmin janmani mokṣabhāgīyaṃ kuśalamūlamutpādayet | dvitīye nirvedhabhāgīyāni | tṛtīye āryamārgam | bījaviropaṇa sasyābhivṛddhiphalotpattikramavat | krameṇa hi saṃtānasyāsyāṃ dharmatāyāmavatāraparipākavimuktayo bhavant_iti | tacca punar mokṣabhāgīyaṃ varṇayanti |

. . . .

śrutacintāmayaṃ

.

na bhāvanāmayam | kati karmāṇi |

.

trīṇi karmāṇi

.

prādhānyena tu manaskarmma | tatpraṇidhanaparigrahāttu kāyavākkarmāpi mokṣabhāgoyaṃ bhavati | kaścid ekabhikṣām api dattvaika śikṣām api cādāya mokṣābhilāṣavalādhānānmokṣabhāgīyānyākṣipati | tat tv etat |

. . . .

ākṣipyate nṛṣu |

.

manuṣyeṣv eva triṣu dvīpeṣu | nānyatra | prajñānirvedayorabhāvādyathāyogam | uktaṃ prasaṅgena mokṣabhāgīyam |

. .

abhisamayakramas tu vaktumārabdhaḥ | tatra ca yāvad agradharmā uktāḥ | śeṣaṃ vaktavyam | ata idam ucyate |

. . .

laukikebhyo ’gradharmebhyo dharmakṣāntiranāsravā || 6.25 ||

.

laukikāgradharmānantaramanāsrava dharmajñānakṣāntir utpadyate | kasmin nālambane |

.

kāmaduḥkhe |

.

. . . . . . . . . . . .

tato ’traiva dharmajñānaṃ

.

tataḥ punar duḥkhe dharmajñānakṣānteranantaramatraia kāmāvacare duḥkhe dharmajñānamutpadyate | tat duḥkhe dharmajñānam ity ucyate | anāsravādhikāraḥ sarvatra veditavyaḥ | yathā ca kāmāvacare duḥkhe dharmajñānakṣāntirdharmajñānaṃ cotpadyate

. . .

tathā punaḥ |
śeṣe duḥkhe ’nvayakṣāntijñāne

.

duḥkhe dharmajñānānantaraṃ rūpārupyāvacare duḥkhe samastālambanānvayajñānakṣāntir utpadyate | sā duḥkhe ’nvayajñānakṣāntirity ucyate | tato ’nvayajñānamutpadyate | tat duḥkhe ’nvaya jñānam ity ucyate | prathamato dharmatattvajñānād dharmajñānam | tadanvayādūrdhvaṃ duḥkhālambanamanvayajñānam | tathaivānugamanāt | yathā caitāni duḥkhasatye catvāri kṣāntijñānāny utpadyante

. . . . . . .

satyatraye tathā || 6.26 ||

.

duḥkhānvayajñānādanantaraṃ kāmāvacare samudaye dharmajñānakṣāntir utpadyate | tataḥ samudaye dharmajñānam | evaṃ samanantarotpattikrameṇa śeṣe samudaye ’nvayajñānakṣāntiḥ samudaye ’nvayajñānam kāmāvacaraduḥkhanirodhe dharmajñānakṣāntirnirodhe dharmajñānaṃ śeṣe nirodhe ’nvayajñānakṣāntirnirodhe ’nvayajñānaṃ kāmavacaraduḥkhapratipakṣamārge dharmajñānakṣāntirmārge dharmajñānaṃ śeṣe mārge ’nvayajñānakṣāntirmārge ’nvayajñānam |

. . .

iti ṣoḍaśacitto ’yaṃ satyābhisamayaḥ

.

ity anena krameṇāyaṃ satyānām abhisamayaḥ ṣoḍaśacittako bhavati | ye tarhi nikāyāntarīyāḥ satyānām ekābhisamayaṃ varṇayanti | abhiprāya eṣa draṣṭavyaḥ | abhedena hy abhisamaya ucyate satyeṣu

. . . .

tridhā |
darśanālambakāryākhyaḥ

.

darśanābhisamayo ’nāsravayā prajñayā satyānām | ālambanābhisamayastatsaṃprayuktairvedanādibhir api | kāryābhisamayo viprayuktair api śīlajātyādibhiḥ | duḥkhe hi dṛśyamāne tasya trividho ’bhisamayaḥ samudayādīnāṃ kāryābhisamayaḥ | prahāṇasākṣātkaraṇabhāvanāt | tadyadi satyānāṃ darśanābhisamayaṃ pratyekābhisamayaṃ brūyāt | ayuktaṃ brūyādākārabhedāt | athāpyanātmākāreṇa sarveṣāṃ darśanam iti brūyāt | na tarhi satyānāṃ duḥkhādito darśanaṃ syāt | evaṃ ca sūtravirodhaḥ | “ihāryaśravakasya duḥkhaṃ vā duḥkhato manasi kūrvataḥ samudayaṃ vā samudayato yāvat mārga vā mārgato manasi kurvato ’nāsraveṇa manasikāreṇa saṃprayukto yo dharmāṇo pravicaya” iti | bhāvanāmārga evam iti cet | na | yathādarśanaṃ bhāvanāt | athāpyekasya darśanāccheṣeṣu va4itvalābhādekābhisamayaṃ brūyānna doṣaḥ syāt | antarā tu vyutthānamasti nāstīti vicāryaṃ syāt | atha punar brūyāt duḥkhameva parijānansamudayaṃ prajahāti nirodhaṃ sākṣāt karoti mārgaṃ bhāvayati | ata ikābhisamaya iti | evam api na doṣaḥ syād ekasya darśane śeṣāṇāṃ kāryābhisamayavacanāt | darśanābhisamayaṃ tu prati sūtre satyānāṃ krameṇābhisamaya ukto lakṣyate | “na haiva gṛhapate satyānām ekābhisamayo ’pi pūrvābhisayaya” iti vistareṇa sadṛṣṭāntāni trīṇi sūtrāṇi | “yo duḥkhe niṣkāṅkṣo nirvicikitso buddhe ’pi sa” iti sūtrādekābhisamaya iti cet | na | asaṃmudācārāvaśyaṃ prahāṇābhisaṃdhivacanāt | ya eṣa uktaḥ ṣoḍhaśacittako ’bhisamayaḥ

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

so ’gradharmaikabhūmikaḥ || 6.27 ||

.

yadbhūmiko ’gradharmas tadbhūmikāny etāni ṣoḍaśa cittāni | ta punaḥ ṣaḍbhūmikā ity uktaṃ prāk | kasmāt punaḥ kṣāntayo jñānāni cavaśyaṃ bhavanti | yasmāt

. . .

kṣāntijñānāny anantaryamuktimārgā yathākramam |

.

anantaryamārgāḥ kṣāntayaḥ kleśaprāptivicchedaṃ pratyantarayitumaśakyatvāt | vimuktimārgāstu jñānāni | kleśaprāptivimuktānāṃ visaṃyogaprāptisahotpādāt | ata ubhayairavaśyaṃ bhavitavyam | dvābhyāṃ cauraniṣkāsanakapāṭapidhānavat | yadi punar dvitīyenānantaryamārgeṇaiva saha visaṃyogaprāptirutpadyeta kiṃ syāt | prahīṇavicikitsaṃ jñānaṃ tatraivālambane notpannaṃ syāt | kṣāntibhiḥ kleśaprahāṇānnava saṃyojananikāyā jñānavadhyā iti śāstravirodha iti cet | na | kṣāntīnāṃ jñānaparivāratvāt | rājaparivārakṛtasya rājakṛtavyapadeśavat |

. . . . . . . . . .

kiṃ punaḥ sarvāṇi ṣoḍaśacittāni satyadarśanāddarśanamārgaḥ | nety āha | kiṃ tarhi |

.

adṛṣṭadṛṣṭerdṛṇṭṅmārgas tatra pañcadaśa kṣaṇāḥ || 6.28 ||

.

duḥkhadharmajñānakṣāntimārabhya yāvat mārge ’nvayajñāna kṣāntirete pañcadaśa kṣāṇā darśanamārgaḥ | ki kāraṇam | adṛṣṭasatyadarśanāt | ṣoḍaśe tu nāsty apoūrvaṃ dravyam iti | yathādraṣṭābhyasanādbhāvanāmārga eva | nanu ca tenāṣyadṛṣṭaṃ paśyati mārge ’nvayajñānakṣāntim | satyaṃ prati cintā na kṣaṇam | na hi kṣaṇenādṛṣṭena satyamadṛṣṭaṃ bhavati | yathā naikena luṅgenālūnena dedāramalūnaṃ bhavati | phalatvād aṣṭajñānaṣoḍaśākārabhāvanāt pūrvamārgavihāneḥ pravandhikatvāc ca mārgānvayajñānaṃ bhāvanāmārgaḥ | aparihāṇistudarśanaheyakleśaprahāṇasaṃdhāraṇāt | ata eva darśanamārga iti cet | na | atiprasaṅgāt | sapta jñānāni kasmād darśanamārgaḥ | darśanasyāsamāptatvāt | na hi sarvaṃ satyadarśanaṃ samāptam iti tadantarālatvāt tanyappi darśanamārgaḥ | uktaṃ yathā darśanamārgo bhāvanāmārgaś cotpadyate |

. . . . . . . . . . . . . . .

yathedānīmutpannāryamārgāṇāṃ pudgalānāṃ vyavasthānaṃ tathā vakṣyāmaḥ | ya ete darśanamārgasvabhāvāḥ pañcādaśa kṣaṇa uktā veditavyau

. .

mṛdutīkṣṇendriyau teṣu śraddhādharmānusariṇau |

.

. . . . . .

ahīnabhāvanāheyau phalādyapratipannakau || 6.29 ||

.

phalānām ādyaṃ srota āpattiphalaṃ sarvaphalaprāptau tasya prathamatvāt | tāveva śraddhādharmānusāriṇau yadi pūrvaṃ laukikena mārgeṇāprahīṇabhāvanāheyau bhavataḥ sakalavandhanau to srota āpattiphalapratipannakāvucyete |

. .

yāvat pañcaprakāraghnau

.

yadi pūrvaṃ laukikena mārgeṇa kāmāvacarāṇaṃ bhāvanāheyānāṃ yāvat pañca prakārāḥ prahīṇā bhavanti | tathaiva prathamaphalapratipannakāv ucyete |

. .

dvitīye ’rvāṅn avakṣayāt |

.

. . . .

kāmādviraktāburdhva vā tṛtīyapratipannakau || 6.30 ||

.

yadi punar navamasyāpi prakārasya prahāṇāt kāmadhātorvītarāgau bhavata ūrdhvaṃ vā yāvad ākiñcanyāyatanāt tau tṛtīya pratīpannakāvucyete | katamacca tṛtīyam | anāgāmiphalam |

. . .

ṣoḍaśe tu phalasthau tau yatra yaḥ pratipannakaḥ |

.

. . . . . . .

śraddhādhimuktadṛṣṭacyāptau mṛdutīkṣṇendriyau tadā || 6.31 ||

.

tasmin kāle yo mṛdvindriyaḥ śraddhānusāripūrvī sa śraddhādhimukta ity ucyate | yastīkṣṇendriyo dharmānusāripūrvī sa dṛṣṭiprāpta ity ucyate | śraddhāprajñādhikatvenādhimokṣadṛṣṭiprabhāvitatvāt | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ prahīṇapañcaprakāro ’pi ṣoḍaśe citte srota āpanna evocyate na sakṛdāgāmiphalapratipannakaḥ | yasmāt

. . . . .

phale phalaviśiṣṭasya lābho mārgasya nāsty anaḥ |
nāprayukto viśeṣāya phalasthaḥ pratipannakaḥ || 6.32 ||

.

phale hi labhyamāne phalaviśiṣṭo mārgo na labhyata ityeṣa niyamaḥ | ataḥ phalastho yāvanna viśeṣāya prayujyate phalāntaraprāptau tāvat pratipannako nocyate | evam anyatrāpi phale veditavyam | yas tu tṛtīyadhyānavītarāgo ’dharāṃ bhūmi niśritya niyāmamavakrāmati so ’vaśyaṃ phalaviśiṣṭaṃ mārga saṃmukhīkaroti | anyathā hi sa tasmād ūrdhvopapannaḥ sukhendriyeṇāsamanvāgataḥ syāt | evaṃ tāvad bhūyaḥ kāmavītarāgāṇāṃ niyāmāvakrāntau pudgalavyavasthānam |

. . . . . .

ānupūrvikaṃ tu vaktavyam | ata idaṃ tāvad vacyavasthāpyate | yathaite kāmadhātau navaprakārāḥ kleśā upadiṣṭā evaṃ

. .

navaprakārā doṣā hi bhūmau bhūmau

.

yāvad bhavāgre | yathā ca doṣāḥ

.

tathā guṇāḥ |

.

tatpratipakṣā apy ānantaryavimuktimārgākhyā guṇā bhūmau bhūmau navaprakārā eva | kathaṃ kṛtvā |

. .

mṛdumadhyādhimātrāṇāṃ punar mṛdvādibhedataḥ || 6.33 ||

.

mṛdumadhyādhimātrā hi trayo mūlaprakārāḥ | teṣāṃ punaḥ pratyekaṃ mṛdumadhyādhimātratvena trividhatvāt nava vyavasthāpyante | tadyathā mṛdumṛduḥ prakāro mṛdumadhyo mṛdvadhimātro madhyamṛdurmadhyamadhyo madhyādhimātro ’dhimātramṛduradhimātramadhyo ’dhimātrādhimātraśceti | tatra mṛdumṛdunāmārgeṇādhimātrādhimātrasya kleśasya prahāṇam | evaṃ yāvad adhimātrādhimātreṇa mṛdumṛdoḥ | ādita evādhimātramārgasaṃbhavādutpannādhimātramārgasya cādhimātrakleśāsaṃbhavāt audāriko hi malaścelātpūrvaṃ nirdūyate paścāt sūkṣmaḥ | audārikaṃ ca tamaḥ sūkṣmeṇālokena hanyate sūkṣmaṃ cādhimātreṇetyeṣa dṛṣṭāntayogaḥ | śuklā hi dharmā valavanto durbalāstu kṛṣṇāḥ | kṣaṇikamṛdukenāpyāryamārgeṇānādisaṃsāraparaṃparāpyāyitādhimātrāṇāṃ kleśānām unmūlatvāt | bahukālasaṃvarddhitānāṃ doṣāṇāṃ trivṛtkarṣavat kṣaṇikālpapradīpamahātamopaghātavacya | evaṃ navaprakāreṣu kleśeṣu sarvatra

. . . . . . . . . . .

akṣīṇabhāvanāheyaḥ phalasthaḥ saptakṛtparaḥ |

.

yasya hi phalasthasyaiko ’pi bhāvanāheyaḥ prakāro ’prahīṇaḥ sa srota āpanaḥ | saptajanmāni karotīti saptakṛta | paraḥ sarvāntyaḥ | na hi sarvasaptakṛditi | saptakṛtvaḥparama iti sūtrapāṭhaḥ | saptakṛtvaḥ paramaṃ janmā ’syetyarthaḥ | prakarṣe paramaśabdaḥ | nirvāṇasroto hi mārgastena tatra gamanāt | tadasāvāpanna āgataḥ prāpta iti srota āpannaḥ | kathamāpannaḥ | ādyamārgalābhāccet aṣṭamako ’pi syāt | ādyaphalalābhāccet bhūyo vītarāgo ’pi syāt | kāmavītarāgaḥ | sarvaphalaprāpiṇamadhikṛtyādyaphalalābhāt | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ sa eva nāṣṭamakaḥ | pratipannakaphalamārgalābhāt darśanabhāvanāmārgalābhāt sakalasroto ’bhisamayāc ca mārgānvayajñāne | sa eva tasmād anyānsaptopapattibhavānmanuṣyeṣu pratisaṃdadhāti saptāntarābhavān | evaṃ deveṣvityaṣṭāviṃśatiyavān pratisaṃdadhāti | saptakasāmānyāttu saptakṛtvaḥ | parama uktaḥ | saptasthānakauśalasaptaparṇavaditi vaibhāṣikāḥ | yattarhhi sūtra uktaṃ “asthānamanavakāśo yaddaṣṭisaṃpannaḥ pudgalo ’ṣṭamaṃ bhavamabhinirvartayiṣyati | nedaṃ sthānaṃ vidyata” iti | ekasyāṃ gatāvityabhiprāyaḥ | yathārutaṃ vā kalpyamāne ’ntarābhavo ’pi na syāt evam apyūredhvasrotaso bhavāgraparamasyaikasyāṃ gatāvaṣṭama upapattibhāvo na prāpnoti | kāmadhātvabhi saṃdhivacanādadoṣaḥ | kim atra jñāpakaṃ sūtraṃ yuktirvā | iha caiva kiṃ jñāpakaṃ pratyekaṃ devamanuṣyeṣu saptakṛtvo na pounarubhayeṣv eva saptakṛtva iti | evaṃ hi paṭhacyate | “saptakṛtvo devāś ca manuṣyāś ceti” | pratyekam api tu kāśyapīyāḥ paṭhanti | “saptakṛtvo devān saptakṛtvo manuṣyān” iti | nātrābhiniveṣṭavyam | yaś ca manuṣyesu srota āpanno bhavati sa tānevāgamya parinirvāti | yo deveṣu sa tāneva | kiṃ punaḥ kāraṇam aṣṭamaṃ bhavaṃ nābhinirvartayati | tāvat ā kakalenāvaśyaṃ saṃtatiparipākāt | mārgo hi sa tajjātīyaḥ | saptapadāśīviṣa daṣṭavaccāturthakajvaravacca | saptasaṃyojanāvaśeṣatvāc ca | dve avarabhāgīye pañca cordhvabhāgīyānīti | antareṇāpyāryamārgaṃ saṃmukhīkurvāṇo na parinirvāti | tāvat bhavavedanīyasya karmaṇo valādhānāt | asati buddhotpādagrahastha evārhattvaṃ prāpnoti | agāraṃ tu pounarnādhyāvasati | dharmatāpratilambhikaṃ tu bhikṣuliṅga pratilabhate | anyāśramikaṃ liṅgenetyapare | kasmād avinipātakadharmā bhavati | tadgāmi karmānupacayādupacitavipākadānavaiguṇyāc ca saṃtaterbalavatkuśalā dhivāsanātprayogāśayaśuddhitaḥ | apāyanipāte tu karmaṇyasau kṣāntim api notpādayet | āha cātra

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“kṛtvā budho ’lpam api pāpamadhaḥ prayāti
kṛtvā budho mahad api prajahāty anartham
majjanyadho ’lpam api vāriṇi saṃhataṃ hi
pātrikṛtaṃ mahad api plavate tadeva” iti |

.

. . . . . .

tricaturvidhamuktastu dvitrijanmā kulaṅkulaḥ || 6.34 ||

.

sa eva srota āpannastribhiḥ | kleśaprahāṇatastricatuḥporakāraprahīṇatvāt | indriyatastatpratipakṣānāsravendriyalābhāt | janmato dvitrijanmāvaśeṣatvāt | śloke tu dvayorgrahaṇaṃ srota āpannasya paścātprahīṇe sati tatpratipakṣānāsravendriyasyānuktasiddhatvāt | janma tu kadācid alpīyaḥ syāt |35715 ::: pareṇa bhavyatvād | ato ’sya grahaṇam | kasmānna pañcaprakāraprahāṇāt | tatprahāṇe ṣaṣṭhasyāvaśyaṃ prahāṇāt na hi tasyaikaḥ prakāraḥ phalaṃ vighnayituṃ samarthaḥ | ekavīcikasyeva dhātvanatikramāt | sa eva kulaṅkulo dvividhaḥ | devakulaṅkulo yo deveṣa dve trīṇi vā kulāni saṃśritya parinirvāti tatra vā ’nyatra vā devanikāye | manuṣyakulaṅkulo yo manuṣyeṣu tatra vā ’nyatra va dvīpe parinirvāti | sa eva punaḥ phalasthaḥ

. . . . . . . . . . . . . .

āpañcamaprakāraghno dvitīyapratīpannakaḥ |

.

yasya phalasthasyaikaprakāroyāvat pañcamaḥ prahīṇo bhavati asau dvitīyaphalapratipannako veditavyaḥ |

.

kṣīṇaṣaṣṭhaprakārastu sakṛdāgāmyasau punaḥ || 6.35 ||

.

. . . .

kṣīṇasaptāṣṭadoṣāṃśa ekajanmaikavīcikaḥ |
tṛtīyapratipannaś ca

.

tribhiḥ kāraṇaiḥ | sa eva sakṛdāgāmyekavīcido veditavyaḥ | saptāṣṭaprakāraprahāṇāt | tatpratipakṣānāsravendriyalābhādekajanmāvaśeṣatvāt | kathamasyaikaḥ prakāraḥ phalaṃ vidhnayitum śaknoti | dhātvatikramāt | avasthātraye hi karmāṇi vidhnāyopatiṣṭhanta” ity uktaṃ prāk | yathā karmāṇy evaṃ kleśā api veditavyā iti | vipākaniḥṣyandaphalabhūmyatikramāt | vīcirnāmāntaraṃ tasya caikajamavyavahitatvāt nirvāṇasya ekakleśaprakāravyavahitatvād vā ’nāgāmiphalasyaiko vīcirasyetyekavīcikaḥ | tṛtīyaphalapratipannakaś caikavīciko veditavyaḥ prahīṇasaptāṣṭaprakāraḥ | pūrvaprahīṇaprakārastu phalaprāptau na tāvat kulaṅkulo bhavaty ekavīciko vā yāvat phalaviśiṣṭo mārgo na samukhīkṛtaḥ |

. . . . . . . . . .

so ’nāgāmī navakṣayāt || 6.36 ||

.

sa evapunaḥ phalastho navaprakāraprahāṇādanāgāmī upadiṣṭaḥ | kāmadhātvanāgamanāt | “pañcānām avarabhāgīyānāṃ saṃyojanānāṃ prahāṇād” ity ucyate prahāṇasaṃkulanāt | avaśyaṃ dve trīṇi vā pūrvaṃ prahīṇāni bhavanti |

. . . .

so ’ntarotpannasaṃskārāsaṃskāraparinirvṛtiḥ |
ūrdhvasrotāś ca

.

antarā parinirvṛtirasyety antarāparinirvṛtiḥ | evam utpannasya saṃskāreṇāsaṃskāreṇeti yojyam | sa evānāgāmī punaḥ pañcadhā bhavati | antarāparinirvāyī yo ’ntarābhave parinirvāti | upapadyaparinirvāyī ya upapannamātrī na cirāt parinirvātyabhiyuktavāhimārgatvāt | sopadhiśeṣanirvāṇena | so ’pi nirūpadhiśeṣeṇetyapare | nāyurutsargāvaśitvāt | sābhisaṃskāraparinirvāyī kila upapadyāprati prasrabdhaprayogaḥ | sābhisaṃskāraṃ parinirvātyabhiyuktāvāhimārgatvāt | anabhisaṃskāraparinirvāyī tvaṃnabhisaṃskāreṇābhiyogavāhimārgābhāvāt | saṃskṛtāsaṃskṛtālambanamārganirvāṇādity apare | tattu na | atiprasaṅgāt | sūtre tvanābhisaṃskāraparinirvāyī pūrva paṭhacyate | tathaiva ca yujyate | vāhyavāhimārgayoranabhisaṃskārābhisaṃskārasādhyatvād ayatnayatnaprāptitaḥ | upapadyaparinirvāyiṇastu vāhitaro ’dhimātrataraś ca mārgo mṛdutarāścānuśayā iti | ūrdhvasrotā yasyordhvaṃ gatirna tatriva parinirvāṇaṃ yatropapannaḥ | sroto gatirityeko ’rthaḥ |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

sa dhyāne vyavakīrṇo ’kaniṣṭhagaḥ || 6.37 ||

.

ūrdhvasrotā dvivadho hetutaḥ phalataś ca | hetuto vyavakorṇāvyavakīrṇadhyānatvāt | phalato ’kaniṣṭhabhavāgraparamatvāt tatra yena dhyānaṃ vyavakīrṇaṃ so ’kaniṣṭhān gatvā parinirvāti |

. .

sa pluto ’rdhaplutaḥ sarvacyutaś ca

.

sa punar eṣo ’kaniṣṭhaparama ūrdhvaṃsrotāstrividhaḥ | plutādibhedāt | tatra pluto nāma ya iha dhyānāni vyayakīrya dhyānacyāt oparihīṇaṃ prathamaṃ dhyānamāsvādya brahmakāyikeṣūpapannaḥ pūrvābhyāsavaśāc caturthaṃ dhyānaṃ vyavakīrya tasmāt pracyuto ’kaniṣṭheṣūpapadyate | eṣa himadhyānimajjanāt plutaḥ | ardhpluto nāma yastataḥ śuddhāvāseṣūpapadya madhyādekam api sthānāntaraṃ vilaṅghacyākaniṣṭhān praviśati | mahābrahmasvāryo nopapadyate dṛṣṭisthānatvād ekanāyakatvācceti | sarvacyuto nāma yaḥ sarvāṇi sthānāntarāṇi saṃcaryākaniṣṭhān praviśati | na ca dakācidanāgāmī | tatraivolpatyāyatane dvitīyaṃ janmābhinirvartayati | viśeṣagāmitvāt | evaṃ cāsya paripūrṇamanāgāmitvaṃ bhavati | yatropapannastasyādhas tatra cātyantamanāgamanāt | evaṃ tāvad dhacyāne vyavakīrṇe ’kaniṣṭago veditavyaḥ | tataḥ

. . . . . . . . . . . . .

anyo bhavāgragaḥ |

.

avyavakīrṇadhyāna ūrdhvaṃsrotā bhavāgraniṣṭho bhavati | sa hi samāpattyantarāṇyāsvādayan sarvasthānāntareṣūpapadyāpraviśyaiva śuddhāvasānārupyakramotpattito bhavāgraṃ gatvā parinirvāti | śamathacarito hy eṣaḥ | pūrvakastu vipaśyanācaritaḥ | antarāpi tu parinirvāṇamūrdhvaṃsrotaso yujyamānaṃ paśyāmaḥ | akaniṣṭhabhavāgraparamatvaṃ tu pareṇa gatyabhāvād yathā sapta kṛtvaḥparamatvaṃ srota āpannasyeti | ime tāvat pañca rūpopagā anāgāminaḥ |

. . . . . . .

ārūpyagaś caturdhānyaḥ anya ārūpyago ’nāgāmī yo rūpavītarāga itaś ca cyutvā _ārūpyeṣ_uupapadyate | sa punaś caturvidha upapadyādiparinirvāyibhedāt | ta ete ṣaḍanāgāmino bhavanti | tataḥ

. . . .

iha nirvāpako ’paraḥ || 6.38 ||

.

ihaiva janmanyaparaḥ parinirvāti | sa dṛṣṭadharmaparinirvāyo saptamaḥ |

.

punas trīṃstrividhān kṛtvā nava rūpopagāḥ smṛtāḥ |

.

punas trayāṇām anāgāmināṃ tridhā bhedād rūpopagā navānāgāmino bhavanti | katameṣāṃ trayāṇām | antaropapadyaparinirvāyiṇorurdhvasrotasaś ca | kathaṃ tridhābhedāt | antarāparinirvāyiṇas tāvad āśvanāśuciraparinirvāṇāt dṛṣṭāntatrayeṇa | upapadyaparinirvāyiṇa upapadyābhisaṃskārānabhisaṃskāraparinirvāṇāt | sarve hy ete trayo ’pyupapanna parinirvāṇādupapadyaparinirvāyiṇaḥ | ūrdhvaṃsrotasaḥ plutādibhedāt | sarveṣāṃ vā trayāṇām āśvanāśuciraparinirvāṇāditi tritvam |

. . . . . . .

tadviśeṣaḥ punaḥ karmakleśendriyaviśeṣataḥ || 6.39 ||

.

teṣāṃ punas trayāṇāṃ navānāṃ cānāgāmināṃ karmakleśenriyaviśeṣādviśeṣaḥ | trayāṇāṃ tāvad abhinirvṛttyupapadyāparaparyāyavedanīyakarmopacitatvād yathākramaṃ mṛdumadhyādhimātra kleśasamudācāra tvādadhimātramadhyamudvindriyatvāc ca | teṣām api navānāṃ prtyekamata eva yathāyogaṃ viśeṣaḥ | prathamayostrikayoḥ kleśendriyaviśeṣāt pūrvavat | paścimasya trikasyāparaparyāyavedanīyakarmaviśeṣācceti | ta ete navaprakārakleśendriyatvānnavānāgāmino bhavanti | kathaṃ tarhi sūtre sapta satpuruṣagatayo deśitāḥ |

. . . . . . .

ūrdhvaṃsrotur abhedena sapta sadgatayo matāḥ |

.

ūrdhvaṃ sravaṇadharmā ūrdhvaṃsrotā | tasyābhedanirdeśātsapta satpuruṣagatayaḥ sūtre ’bhihitāḥ | kasmāt punar etā eva satpuruṣagatayo nānyāḥ śaikṣagatayaḥ | etā hi gatayo yeṣāṃ teṣāṃ satyeva karmāṇi vṛttiḥ kuśale asatyavṛttirakuśale | etāś ca gatīrgatānāṃ na punaḥ pratyāgatirasti | natvetadyathoktamanyatrāsti | ataḥ

. . . . . .

sadasadvṛttyavṛttibhyāṃ gatāopratyāgateś ca tāḥ || 6.40 ||

.

sapta satpuruṣagatayo nānyā iti | yat tarhi sūtre evoktaṃ “satpuruṣāḥ katamaḥ | śaikṣyaḥ samyagdṛṣṭacyā samanvāgata” iti vistaraḥ | anyeṣām apy asti poāryāyikaṃ satpuruṣatvam | pañcavidhasya pāpasyātyantamakaraṇasaṃvarapratilambhāt prāyeṇākuśalaprahāṇāc ca | yeṣāṃ tu niṣparyāyeṇa teṣām ihādhikāraḥ |

. . . . . .

kiṃ punaḥ parivṛttajanmano ’pyanāgāmina eṣa bhedo ’sti | yasmāt

.

na parāvṛttajanmāryaḥ kāme dhātvantaropagaḥ |

.

kāmadhātau parāvṛttajanmāntara āryo na dhātvantaraṃ gacchati | anāgāmi phalaṃ prāpya tatraiva janmani parinirvāṇāt | rūpadhātau tu parāvṛttajanma kadācid ārupyānpraviśati | ya ūrdhvaṃsrotā bhavāgraparamaḥ | yat tarhi śakreṇoktaṃ “ye te devā akaniṣṭhā iti viśrutāḥ | ante me hīyamānasya tatropapattirbhaviṣyati” | abhidharmā nabhijñatvād iti vaibhāṣikāḥ | bhavatā “pyanivāraṇaṃ saṃharṣaṇīyatvā” diti |

. . . . . . . .

sa cordhvajaś ca naivākṣasaṃcāraparihāṇibhāk || 6.41 ||

.

sa ca kāmadhātau parivṛttajanmā ūrdhvadhātūpapannaścāryo naivendriyāṇi saṃcarati nāpi kathañcit parihīyate | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ parivṛttajanmāntāsyāryasya rūpārupyapraveśendriyasaṃcāraparihāṇayo neṣyante | yasmānna santi | kasmānna santi | janmāntaraparivāsenendriyāṇāṃ paripakvataratvād āśrayaviśeṣalābhāc ca | atha kasmād vītarāgaḥ śaikṣo nāntarāye parinirvāyī bhavati | mārgasyājitatvād asaṃmukhībhāvataḥ anuśayānāṃ ca nātimandatvāt duḥsamatikrāmatvāt kāmavātoriti vaibhāṣikāḥ | bahu hy anena kartavyaṃ bhavati | akuśalāmyākṛtakleśaprahāṇaṃ dvitriśrāmaṇyaphalaprāptistridhātusamatikramaś ca | taccāntarābhavastho na śaktaḥ kartum iti |

. . . . . . . . .

yad uktaṃ “sa dhyāne vyavakīrṇe ’kaniṣṭhaga” iti | atha katamaddhacyānaṃ prathamato vyavakīryate |

. .

ākīryate caturthaṃ prāk

.

sa hi sarvakarmaṇyaḥ samādhiḥ sukhapratipadāmagracyatvāt | evaṃ ca punaḥ vyavakīryate | arhannanāgāmī vā pravāhayuktamanāsravaṃ caturthaṃ dhyānaṃ samāpadyate | tasmād vacyutthāya pravāhayuktaṃ tadeva sāsravaṃ samāpadyate punaś cānāsravam | evaṃ pravāhāprahāsena yadā kila dvau kṣaṇāvanāsravau samāpadyate dvau sāsravau punaś cānāsravāvayaṃ vyavakiraṇasya prayogaḥ |

. . . . .

niṣpattikṣaṇamiśraṇāt |

.

yadā tvanāsravasya kṣayasyānantaraṃ sāsravaṃ saṃmukhīkaroti sāsravasyānāsravam | evaṃ sāsravasya kṣaṇasyānāsravābhyāṃ miśraṇāt vyavakiraṇaṃ niṣpannaṃ bhavatīti vaibhāṣikāḥ | dvau hi kṣaṇāvānantaryamārgasadṛśau tṛtī yo vimuktimārgasadṛśa iti | evaṃ caturthaṃ dhyānaṃ vyavakīrya tadvalelnānyāny api vyavakīryante | kāmadhātau triṣu dvīpeṣu prathamaṃ vyavakīryate | paścāt parihīṇena rūpadhātau | aśakyaṃ tu kṣaṇavyavakiraṇamanyatra buddhāt | ata icchātaḥ pravāhatrayasamāpattito niṣpannaṃ bhavatīti paśyāmaḥ |

. . . . . . . .

kim arthaṃ punar dhyānaṃ vyavakīryate |

.

upapattivihārārthaṃ kleśabhīrutayā ’pi ca || 6.42 ||

.

tribhiḥ kāraṇairdhyānaṃ vyavakiranti | tīkṣṇendriyā anāgāminaḥ śuddhāvāsopapattyarthaṃ dṛṣṭadharmasukhavihārārthaṃ ca | mṛdvindriyāḥ kleśabhir utayā cāsvādanāsaṃprayuktasamādhidūrīkaraṇādaparihīṇārtham | arhantas tu tīkṣṇendriyā dṛṣṭadharmasukhavihārārtham | mṛdvindriyāḥ kleśabhīrutvāccāparihīṇārtham |

. . . . .

atha kasmāt pañcaiva śuddhāvāsopapattayaḥ | yad etad vacyavakīrṇabhāvitaṃ caturthaṃ dhyānam uktam

. .

tatpāñcavidhyāt pañcaiva śuddhāvāsopapattayaḥ |

.

. . . . . . .

nirodhalābhyanāgāmī kāyasākṣī punar mataḥ || 6.43 ||

.

nirodhalābho ’syāstīti nirodhalābhī | yo hi kaścid anāgāmī nirodhasamāpattilābhī sa kāyasākṣīty ucyate | nirvāṇasadṛśasya dharmasya kāyena sākṣātkaraṇāt | kathaṃ punaḥ kāyena sākṣātkaroti | cittābhāvāt kāyāśrayotpatteḥ | evaṃ tu bhavitavyam | sa hi tasmād vyutthāyāpratilabdhapūrvā savijñānakāṃ kāyaśāntiṃ pratilabhate | yato ’syaivaṃ bhavati śāntā vata nirodhasamāpattirnirvāṇasadṛśī vata nirodhasamāpattiriti | evam anena tasyāḥ śāntatvaṃ kāyena sākṣatkṛtaṃ bhavati | prāptijñānasākṣātkriyābhyāṃ pratyakṣīkāro hi sākṣātkriyā | aṣṭādaśa śaikṣā” ityatra sūtre ki kāraṇaṃ kāyasākṣī noktaḥ | kāraṇābhāvāt | ki punaḥ kāraṇam | anāsravāstisraḥ śaikṣāstatphāṃ ca | tadviśeṣeṇa hi śaikṣāṇāṃ vyavasthānam | nirodhasamāpattiś ca naivaśaikṣānāśikṣā phalam | ato na tadyogācdhaikṣaviśeṣa uktaḥ | eṣa tāvad anāgāmināṃ yathāsthūlaṃ bhedaḥ | sūkṣmaṃ tu bhidyamānāḥ sahasraśo bhidyante | antarāparinirvāyiṇastrayo mṛdumadhyādhimātrendriyabhedāt | bhūmibhedāc catvāraḥ | parihāṇadharmādigotrabhedāt ṣaṭ | sthānāntarabhedāt ṣoḍaśa bhūmivairāgyabhedāt ṣaṭtriṃśat | rūpadhatau sakalābandhano yāvaccaturthadhyānāṣṭaprakāravītarāgaḥ | sthānāntaragotravairāgyendriyabhedādvānavatāni pañcaviṃśatiḥ śatāni | kathaṃ kṛtvā | ekasmin sthāne ṣaṭ gotrāṇi | gotre gotre nava pudgalāḥ sakalabandhano yāvad aṣṭaprakāravītarāgaḥ svasmātsthānāt ṣaṇṇṇavakāni catuṣpañcāśat ṣoḍaśa catuṣpañcāśatkāni catuḥṣaṣṭānyaṣṭau śatāni | indriyabhedāt punas triguṇā ityevaṃ kṛtvā yo ’dharadhyāne navaprakāravītarāgaḥ sa uttare sakalabandhana uktaḥ | samagaṇanārtham | yathāntarāparinirvāyiṇa evaṃ yavadūrdhvasrotasa ityabhisamasya sarve catvāriṃśadūnāni trayodaśasahasrāpyanāgāmināṃ bhavanti |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ābhavāgrāṣṭabhāgakṣidarhattve pratipakṣakaḥ |

.

anāgāmīty adhikṛtam | sa khalv ayamanāgāmī prathamadhyānaikaprakāravairāgyāt prabṛti yāvat bhavāgrāṣṭaprakāraprahāṇādarhattvapratipannako bhavanti |

. .

navamasyāpy ānantaryapathe

.

navamasya_ api bhāvāgrikasya prakārasya prahāṇāyānantaryamārge so ’rhattvapratipannaka eva |

.

vajropamaś ca saḥ || 6.44 ||

.

sa cānantaryamārgo vajropamaḥ samādhirityucyeta | sarvānuśayabheditvāt | bhinnatvād asau na punaḥ sarvān bhinatti | sarvāstu bhettuṃ samarthaḥ | sarvānantaryamārgāṇām adhimātratamatvāt | vajropamānāṃ tu bahubhedaṃ varṇayanti | anāgāmyasaṃgṛhītā bhāvāgrikaduḥkhasamudāyālambanairduḥkhasamudayānvayajñānākāraiḥ saṃprayuktā aṣṭau | nirodhamārgadharmajñānākāraiḥ saṃprayuktā aṣṭau | nirodhānvayajñānākāraiḥ saṃprayuktāḥ prathamadhyānanirodhālambanāś catvāraḥ | evaṃ yāvat bhavāgranirodhālambanāś catvāraḥ | mārgānvayajñānākāraiḥ saṃprayuktāś catvāraḥ | kṛtsnasyānvayajñānapakṣasyālambanāt | ta ime jñānākārālambanabhedabhinnā dvāpañcāśadvajropamā bhavanti | yathā ’nāgāmyasaṃgṛhītā evaṃ yāvaccaturthadhyānasaṃgṛhītāḥ | ākāśavijñānānantyākiñcanyāyatanasaṃgṛhītā yathāsaṃkhyamaṣṭāviṃśatiś caturviṃśativiṃśatiś ca bhavanti | teṣu dharmajñānasyādhobhūminirodhālambanasya cānvayajñānasyābhāvāt | adhobhūmipratipakṣālambanaṃ tu bhavati | tasyānyo ’nyahetutvāditi | yeṣāṃ tu mārgānvayajñānamapyekaikabhūmipratipakṣālambanamiṣṭaṃ teṣām aṣṭāviṃśatimadhikān prakṣīpyānāgamyasaṃgṛhītā aśītirvajropamā bhavanti | evaṃ yāvaccaturthadhyāna saṃgṛhītāḥ | ākāśānantyāyatanādiṣu yathākramaṃ catvāriṃśat dvātriṃśaccaturviśatiś ca bhavanti | punar gotrendriyabhedāt bhūyāṃso bhavanti |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

yas tv asau bhāvāgriko navamaḥ prakāra ukto yasya vajropamena prahāṇaṃ

.

tatkṣayāptyā kṣayajñānaṃ

.

tasya punar navamasya prakārasya saha kṣayaprāptyā kṣayajñānamutpadyate | vajropamasamādheranantaraṃ paścimo vimuktimārgaḥ | ata eva tatkṣayajñānaṃ sarvāsravakṣayaprāptisahajatvāt prathamataḥ |

. . .

aśaikṣo ’rhann asau tadā |

.

utpanne ca punaḥ kṣayajñāne so ’rhattvapratipannakaḥ aśaikṣo bhavaty arhaścārhattvaphalaprāptaḥ | phalāntaraṃ prati punaḥ śikṣitavyābhāvādaśaikṣaḥ | ata eva sa paramārtaṃ karaṇārthatvāt sarvasarāgapūjārhattvāccārhanniti siddhaṃ bhavaty anye sapta pūrvoktāḥ pudgalāḥ śaikṣā iti | kena te śaikṣāḥ | āsravakṣayāya nityaṃ śikṣaṇaśīlatvācchikṣātraye adhiśīlamadhicittamadhiprajñaṃ ca | tāḥ punaḥ śīlasamādhiprajñāsvabhāvāḥ | pṛthagjano ’pi śaikṣaḥ prāpnoti | na | yathābhūtaṃ satyāprajñānāt punaś cāpaśikṣaṇāt | ata eva dvirabhidhānaṃ sūtre “śikṣāyāṃ śikṣate śikṣāyāṃ śikṣata iti śivakatasmācchaikṣa ityucyata” iti | yaḥ śikṣata eva nāpaśikṣate sa śaikṣa ityavadhāraṇaṃ yathā vijñāyeta | prakṛtistha āryaḥ kathaṃ śikṣaṇaśīlaḥ | āśayataḥ | sthitādhvagavat prāptyanuṣaṅgataś ca ṣikṣātrayasya | atha śaikṣā dharmāḥ katame | śaikṣasyānāsravāḥ | aśaikṣāḥ katame | aśaikṣasyānāsravāḥ | nirvāṇaṃ kasmānna śaikṣam | aśaikṣapṛthagjanayor api tadyogāt | kasmānnāśaikṣam | śaikṣapṛthagjanayor api tadyogāt | ta ete sarva evāṣṭāvāryapudgalā bhavanti | pratipannakāś catvāraś ca phale sthitāḥ | tadyathā srota āpattiphalasākṣātkriyāyai pratipannakaḥ srota āpannaḥ | evaṃ yāvad arhattvaphalasākṣātkriyāyai pratiṃpannako ’rhanniti | nāmata ete ’ṣṭau bhavanti | dravyatastu pañca | prathamaḥ pratipannakaś catvāraś ca phalasthāḥ | śeṣāṇāṃ pratipannakānāṃ triphalasthāvyatirekāt | anupūrvādhigamaṃ pratyevam ucyate | bhūyaḥkāmavītarāgau tu syāt āṃ darśanamārge sakudāgāmyanāgāmiphalapratipannakau na ca srota āpanna sakṛdāgāmināviti |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

dvividho hi bhāvanāmārga ukto laukiko lokottaraśceti | kenāyaṃ śaikṣaṃḥ kuto vairāgyaṃ prāpnoti |

. .

lokottareṇa vairāgyaṃ bhavāgrāt

.

na laukikena | kiṃ kāraṇam | tata ūrdhva laukikābhāvāt svabhūmikasya vā pratipakṣatvāt | kasmānna pratipakṣaḥ | tatkleśānuśayitatvāt | yo hi kleśo yatra vastunyanuśete na tasya tadvastu oprahāṇāya saṃvartate yasya ca yaḥ pratipakṣo na tatra sa kleśo ’nuśete iti |

. . . . .

anyato dvidhā || 6.45 ||

.

bhavāgrādanyataḥ sarvato bhūmelaukikenāopi vairāgyaṃ lokottareṇāpi | tatra punaḥ

.

laukikenāryavairāgye visaṃyogāptayo dvidhā |

.

laukikena mārgeṇāryavairāgyaṃ gacchato dvividhā visaṃyogaprāptaya utpadyante laukikyo lokottarāś ca |

.

lokottareṇa cety eke

.

lokottareṇāpyevamity apare | kiṃ kāraṇam |

.

tyakte kleśāsamanvayāt || 6.46 ||

.

yadi hy āryamārgeṇa vairāgyaṃ prāpnuvato laukikī visaṃyogaprāpotirnotpadyate evaṃ sati ya āryamārgeṇākiñcanyāyatanādvītarāgo dhyānaṃ niśrityendriyāṇi saṃcarati sakṛtsnapūrvamārgatyāgātkevalaphalamārgalābhāc cordhvabhūmikleśavisaṃyogenāsamanvāgataḥ syāt | tyakte ca tasmin taiḥ kleśaiḥ samanvāgataḥ syād iti |

. .

bhavāgrādhavimuktor dhvajātavattvasamanvayaḥ |

.

asatyām api tu tasyāṃ laukikyāṃ visaṃyogaprāptau na taiḥ samanvāgamaḥ syāt | tadyathā bhavāgrādardha prakāravimuktasyāsatyām api tu laukikyāṃ tadvisaṃyogaprāptau tyaktāyām api cendriyasaṃcāreṇa lokottarāyāṃ na punas taiḥ kleśaiḥ samanvāgamo bhavati | yathā ca pṛthagjanasya prathamadhyānabhūmerurdhvaṃ jātasya kāmāvacarakleśavisaṃyogaprāptityāgānna punas taiḥ samanvāgamo bhavatītyajñāpakametat |

. . .

katamayā punar bhūmyā kuto vairāgyaṃ bhavati |

.

anāsraveṇa vairāgyamanāgāmyena sarvataḥ || 6.47 ||

.

ābhavāgrāt | atha yaḥ sāmantakaṃ niśrityādharabhūmivairāgyaṃ prāpnoti kimasyānantaryamāgavatsarve vimuktimārgāḥ sāmantakādbhavanti | nety āha | kiṃ tarhi |

. . .

dhyānāt sāmantakād vā ’ntyo mukti mārgas tribhūjaye |

.

nava hy apapattibhūmayaḥ | sarvakāmadhāturaṣṭau ca dhyānārupyāḥ | tatra yāvat dvitīyadhyānavairāgyaṃ tribhūmijayaḥ | tasmin paścimo vimuktimārgaḥ sāmantakādbhavati dhyānādvā maulāt |

. . .

nordhvaṃ sāmantakāt

.

tribhūmijayādūrdhvaṃ maulādeva na punaḥ sāmantakād upekṣendriyasāmānyāt | triṣu hi dhyāneṣu sāmantakamaulayorindriyabhedāt kaścinna śaknoti maulaṃ dhyānaṃ praveṣṭum | indriyasaṃcārasya duṣkaratvāt | atastribhūmivairāgye dhyānasāmantakādapyanyo vimuktimārgo bhavati |

. . . .

“anāsraveṇa vairāgyam anāgamyena sarvata” ity uktam anyais tu noktam | ata ucyate

.

āryair aṣṭābhiḥ svordhvabhūjayaḥ || 6.48 ||

.

anāsravairaṣṭābhir dhyānadhyānāntarārupyaiḥ svasyā ūrdhvāyāś ca bhūmervairāgyaṃ nādharāyā vītarāgatvāt | tatra lokottarā ānantaryavimuktimārgāḥ satyālambanatvāt satyākārapravṛttā iti siddham |

. .

vimuktyānantaryapathā laukikās tu yathākramam |
śāntādyudārādyākārāḥ

.

vimuktimārgāḥ śāntādyākārā ānantaryamārgā audārikādyākārāḥ | te punar yathākramam

. .

uttarādharagocarāḥ || 6.49 ||

.

vimuktimārgā uttarāṃ bhūmiṃ śāntataḥ praṇītato niḥsarṇataścākārayanti saṃbhavataḥ | ānantaryamārgā adharāṃ bhūmimaudārikato duḥkhilataḥ sthūlabhittikataś ca | aśāntatvād audarikato mahābhisaṃskārataratvāt | apraṇītatvāt duḥkhilato bahudauṣṭhulyataratvena pratikūlabhāvāt | sthūlabhittikatastayaiva tadbhūmyaniḥsaraṇāt bhittyaniḥsaraṇavat | eṣāṃ viparyayeṇa śāntapraṇītaniḥsaraṇākārāḥ | gata mānuṣaṅgikam | idaṃ tu vaktavyam |

. . . . . . .

atha kṣayajñānākanantaraṃ kim utpadyate

.

yady akopyaḥ kṣayajñānād anutpādamatiḥ

.

akopyadharmā cedarhanbhavati kṣayajñānātsamanantaramanutpādajñānamasyotpadyate |

.

na cet |

.

kṣayajñānam aśaikṣī vā dṛṣṭiḥ

.

na ced akopyadharmā bhavati kṣayajñānāt kṣavajñānamevotpadyate aśaikṣī vā samyagdṛṣṭiḥ | na tvanutpādajñānaṃ parihāṇisaṃbhavāt | kiṃ punar akopoyadharmaṇaḥ sā naivotpadyate |

. . .

sarvasya sā ’rhataḥ || 6.50 ||

.

akopyadharmaṇo ’pyanutpādajñānātkadācidanutpādajñānamevotpadyate kadācid aśaikṣī samyagdṛṣṭiḥ |

.

yāny etāni catvāri phalānyuktāni kasyaitāni phalāni | śramaṇyaphalāni | kimidaṃ śrāmaṇyaṃ nāma |

. .

śrāvaṇyam amalo mārgaḥ

.

anāsravo mārgaḥ śramaṇyam | tena hhi śramaṇo bhavati | kleśasaṃśamanāt | “śamitā anena bhavanti anekavidhāḥ ṣāpakā akuśalā dharmā vistareṇa yāvajjarāmaraṇīyāstasmācchramaṇa ityucyata” iti sūtre vacanāt | anatyantaśamanānna pṛthagjanaḥ paramārthaśramaṇaḥ | tasya punaḥ śrāmaṇyasya |

. . . .

saṃskṛta_saṃskṛtaṃ phalam |

.

saṃskṛtāsaṃskṛtāni hi śrāmaṇyaphalāni punaś catvāryuktāni sūtre | api tu

.

ekānnanavatistāni

.

kāni punas tāni

.

muktimārgāḥ saha kṣayaiḥ || 6.51 ||

.

darśanaheyaprahāṇāyāṣṭāvānantryamārgā aṣṭau vimuktimārgā bhāvanāheyaprahāṇāya navasu bhūmiṣu pratyekaṃ nava prakārāṇāṃ kleśānāṃ prahāṇāya tāvanta evānantaryamārgā vimuktimārgāś ca | tatrānantaryamārgāḥ śrāmaṇyaṃ vimuktimārgāḥ saṃskṛtāni śrāmaṇyaphalāni | tanniṣyandapuruṣakāraphalatvāt | teṣāṃ kleśānāṃ prahāṇānyasaṃskṛtāni śrāmaṇyaphalāni | evam ekānnanavatirbhavanti | evaṃ tarhi buddhasyopasaṃkhyānaṃ kartavyaṃ jāyate | na kartavyam | yady api bhūyāṃsi phalāni

. . . . . . .

catuṣphalavyavasthā tu pañcakāraṇasaṃbhavāt |

.

yasyāṃ hi prahāṇamārgāvasthāyāṃ pañca kāraṇāni saṃbhavanti tasyāṃ kia bhagavatā phalaṃ vyavasthāpitam | katamāni pañca |

. .

pūrvatyāgo ’nyamārgāptiḥ kṣayasaṃkalanaṃ phale || 6.52 ||
jñānāṣṭakasya lābho ’tha ṣoḍaśākārabhāvanā |

.

pūrvamārgatyāgo ’pūrvamārgāptiḥ pratipannakaphalamārgatyāgalābhāt | prahāṇasaṃkalanaṃ sarvasyaikaprāptilābhāt | yugapadaṣṭajñānalābhaś caturvidhanāṃ dharmānvayajñānānām | ṣoḍaśākārabhāvanā anityādyākārāṇām | imāni hi pañca kāraṇāni phale phale bhavanti |

. . . . .

yady anāsravo mārgaḥ śrāmaṇyaṃ kathaṃ laukikamārgaprāptaṃ phaladvayaṃ śrāmaṇyaphalaṃ yujyate |

.

laukikāptaṃ tu miśratvānāsravāptiḥ dhṛteḥ phalalm || 6.53 ||

.

na hi tatra laukikamārgaphalamev prahāṇaṃ sakṛdāgāmiphalaṃ vā bhavaty anāgāmiphalaṃ vā | kiṃ tarhi | darśanamārgaphalam api prahāṇaṃ tatra miśrīkriyate | sarvasya tatphalasaṃgṛhītaikavisaṃyogaprāptilābhāt | ata eva hi sūtra uktaṃ “sakṛdāgāmiphalaṃ katamat | yattrayāṇāṃ saṃyojanānāṃ prahāṇaṃ rāgadveṣamohānāṃ ca tatutvam iti | anāgāmiphalaṃ katamat | yaduta pañcānām avarabhāgīyānāṃ samyojanānāṃ prahāṇam” iti | anāsravayā ca visaṃyogāprāptyā tatprahāṇaṃ sadhāryate | tadvalena parihīṇāmaraṇāt | ato ’pyasya maraṇaṃ yuktaṃ śrāmaṇyaphalam | yadeva caitacchrāmaṇyayuktaṃ |

. . . . . . . . . . . .

brāhmaṇyaṃ brahmacakraṃ ca tad eva

.

kleśānāṃ vāhanādvāhmaṇyaṃ brahmacakraṃ tu

.

brahmāvartanāt |

.

anuttarabrahmaṇyayogāt bhagavānbrahmā | “eṣa hi bhagavān brahmā ity api śāntaḥ śītībhūta ityapīti” sūtrāt | tasyedaṃ cakram iti brāhmaṃ tena prartitatvāt |

. . .

dharmacakraṃ tu dṛṅmārgaḥ

.

caṅkramaṇāc cakraṃ tatsādharmyāddarśanamārgo dharmacakram | katham asya sādharmyam |

.

āśugatvād yarādibhiḥ || 6.54 ||

.

āśugatvāt tyajanakramaṇāt ajitajayajitādhyavasanādutpatananipattanāc ca | evam āśugatvād ibhiḥ arādibhiḥ sādharmyādāryāṣṭāṅṅgo mārgaś cakram iti bhadantaghoṣakaḥ | samyagdṛṣṭisaṃkalpavyāyāmasmṛtayo hy arasthānīyāḥ | samyagvākkarmāntājīvā nābhisthānīyāḥ samādhirnemisthānīya iti darśanamārgo dharmacakram iti | kuta etat āryakauṇḍinyasya tadutpattau “pravarttitaṃ dharmacakram” iti vacanāt | kathaṃ tattriparivartaṃ dvādaśākāraṃ ca | idaṃ duḥkhamāryasatyam | tat khalu parijñeyaṃ tat khalu parijñātamityete trayaḥ parivartāḥ | ekaikasmiṃś ca parivarte cakṣur udapādi jñānaṃ vidyā buddhir udapādi ity ete dvādaśākārāḥ | pratisatyemevaṃ bhavanti | trikadvādaśakasādharmyāttu triparivartaṃ dvādaśākāramuktam | dvayasaptasthānakauśalādeśanāvat | ebhiś ca parivartairdarśanabhāvanāśaikṣamārgā yathāsaṃkhyaṃ darśatā iti vaibhāṣikāḥ | yady evaṃ na tarhi darśanamārga eva triparivartto dvādaśākāra iti kathamasau dharmacakraṃ vyavasthāpyate | tasmāt sa eva dharmaparyāyo dharmacakraṃ triparirtaṃ dvādaśākāraṃ ca yujyate | kathaṃ ca punas triparivartam | satyānāṃ triḥ parivarttanāt | kathaṃ dvādaśākāram | caturṇāṃ satyānāṃ tridhākaraṇāt | duḥkhaṃ samudayo nirodho mārga iti | parijñeyaṃ praheyaṃ sākṣātkartavyaṃ bhāvayitavyam iti | parijñātaṃ prahīṇaṃ sākṣātkṛtaṃ bhāvitam iti | tasya punaḥ pravartanaṃ parasaṃtāne gamanamarthajñāpanāt | athavā sarva evāryamārgo dharmacakraṃ veneyasaṃtānakramaṇāt | tattu parasaṃtāne darśanamārgotpādanādvartayitumārabdhamataḥ pravartitam ity ucyate | atha kasmin dhātau kati śrāmaṇyaphalāni prāpyante |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

kāme trayāptiḥ

.

kāmadhātāveva trayāṇāṃ śrāmaṇyaphalānāṃ prāptir nānyatra |

.

antyasya triṣu

.

antyaṃ śrāmaṇyaphalamarhatvaṃ tasya triṣu dhātuṣu prāptiḥ | phaladvayasya tāvad avītarāgaprāpyatvād ūrdhvamaprāptiryuktā | tṛtīyasya tu kasmād aprāptiḥ |

. . .

nordhvaṃ hi dṛkpathaḥ |

.

ūrdhvaṃ hi kāmadhātordarśanamārgo nāsti | na ca tena vinā ’sti vītarāgasyānāgāmi phalaprāptirityetat kāraṇam | kiṃ punaḥ kāraṇaṃ tatra darśanamārgo nāsti | ārupyeṣu tāvat śravaṇābhāvādadhodhātvanālambanāc ca | rūpadhātau tu

. . . .

asaṃvegād iha vidhā tatra niṣṭheti cāgamāt || 6.55 ||

.

rūpāvacarā hi pṛthagjanāḥ samāpattimukhasaṅgā duḥkhavedanābhāvāc ca na saṃvijante | na ca vinā saṃgenāryamārgaḥ śakto labdhum | iyaṃ tāvad yuktiḥ | āgamo ’pyayaṃ “pañcānāṃ pudgalānām iha vidhā tatra niṣṭhā antarāparinirvāyiṇo yāvad ūrdhvaṃsrotasa” iti | vidhā hi mārgarambho nirvāṇopāyatvāt |

. . . . .

idam uktaṃ “yadyakopyaḥ kṣayajñānādanutpādamati” riti | tatra kimarhatamapyasti bhedaḥ | astīty ucyate |

. . .

ṣaḍ arhanto matāḥ

.

sūtra uktaṃ ṣaḍarhantaḥ parihāṇadharmā cetanādharmā anurakṣaṇā dharmā sthitākampoyaḥ prativedhanābhavyo ’kopyadharmā ceti |

.

teṣāṃ pañca śraddhādhimuktijāḥ |

.

akokpyadharmāṇaṃ varjayitvā ’nye pañca śraddhādhimukti pūrvakāḥ |

.

vimuktiḥ sāmayikyeṣām |

.

eṣāṃ ca pañcānāṃ sāmayikī kānta cetovimuktirveditavyā | nityānurakṣyatvāt | ata evaite samayavimuktā ucyante | samayāpekṣāś caite ’dhimuktāśceti samayavimuktā madhyapadalopāt dhṛtaghaṭavat | eṣāṃ hi samayāpekṣāsamādhisaṃmukhībhāva upakaraṇārogyadeśaviśeṣāpekṣatvāt |

. . . . .

akopyākopyadharmaṇaḥ || 6.56 ||

.

akopyadharmaṇastvakopyā vimuktiḥ | kopayitumaśakyatvād aparihāṇitaḥ |

.

ato ’samayamukto ’sau

.

ata evāsamayavimukti ucyate | sa hy asamayāpekṣāvimuktiś ca | icchātaḥ samādhisaṃmukhībhāvāt | kālāntarātyantavimuktito vā kopyākopyadharmaṇoḥ samayāsamaye vimuktatvaṃ parihāṇisaṃbhavāsaṃbhavataḥ |

. . .

dṛṣṭipraptānvayaś ca saḥ |

.

sa cākopyadharmā dṛṣṭiprāptapūrvako veditavyaḥ |

.

kiṃ punar ete ṣaḍarhanta ādita eva tadgotrā bhavanty atha paścāt |

.

tadgotrā āditaḥ kecitkeciduttāpanāgatāḥ || 6.57 ||

.

kaścit prathamata eva cetanādharmagotrako bhavati | kaścitpunaḥ parihāṇadharmā bhūtvendriyāṇām uttāpanayā cetanādharmatāṃ gataḥ | evaṃ yāvad akoopyadharmatāṃ gato veditavyaḥ | tatra parihāṇadharmā yaḥ parihātuṃ bhavyo na cetanādidharmā | cetanādharmā yaścetayituṃ bhavyaḥ | anurakṣaṇādharmā yo ’nurakṣituṃ bhavyaḥ | sthitākampyo yaḥ parihāṇipratyayaṃ balavantamantareṇānurakṣann api sthātuṃ bhavyo na hātuṃ nāpi vardhayituṃ vinābhiyogena | prativedhanābhavyo yo ’kopyaḥ prativeddhaṃ bhavyaḥ | akopyadharmā yo naiva parihātuṃ bhavyaḥ | prathamau dvau pūrvam eva śaikṣāvasthāyāṃ sātatyasatkṛtyaprayogavikalau | tṛtīyaḥ sātatyaprayogī | caturthaḥ satkṛtyaprayogī | pañcama ubhayathāprayogī mṛdvindriyastu | ṣaṣṭha ubhayathāprayogī tīkṣṇendriyaś ca | nacāvaśyaṃ varihāṇadharmā parihīyate nāpi yāvat prativedhanābhavyaḥ pratividhyati | saṃbhavaṃ tu pratyevam ucyate | evaṃ kṛtvā dhātutraye ’piṣaḍarhanto yujyante | yeṣāṃ tvavaśyaṃ parihīyate yāvat pratividhyati teṣāṃ kāmadhātau ṣaṭ rūpārupyadhātvoḥ sthitākampyo ’kopyadharmā ca | tayoḥ parihāṇicetanendriyasaṃcārābhāvāt |

. . . . . . . . . . . . . . . . .

kaḥ punar eṣāṃ kutaḥ parihīyate | phalāt gotrādvā |

.

gotrāc caturṇāṃ pañcānāṃ phalād dhāniḥ

.

cetanādharmādīnāṃ caturṇāṃ gotrātparihāṇiḥ | na hi parihāṇadharmā punaḥ svagotrāt parihīyate | parihāṇadharmādīnāṃ pañcānāṃ phalāt parihāṇiḥ | teṣām api tu

. . . .

na pūrvakāt |

.

yasya yat prathamagotraṃ sa tasmān na parihīyate | śaikṣāśaikṣamārgābhyāṃ dṛḍhīkutatvāt | śaikṣastu laukikalokattarābhyāṃ dṛḍhīkṛtatvāt na parihīyate svagotrāt | yattu paścāt pratilabdhamuttāpanayā tasmāt parihīyate | yasya ca yat prathamaṃ phalaṃ sa tasmānā parihīyate | śeṣāt parihīyate | ata eva srota āpattiphalānnāsti parihāṇiḥ | evaṃ ca kṛtvā parihāṇadharmaṇastrayaḥ prakārā bhavanti | tadavasthasya parinirvāṇamindriyasaṃcāraḥ | parihāya vā śaikṣatvam | cetanādharmaṇaś catvāraḥ | eta eva trayaḥ parihāṇadharmagotrapratyāgamanaṃ ca | evam anyeṣāṃ trayāṇām ekaikaprakāravṛddhacyā yathākramaṃ pañca ṣaṭ sapta prakārā veditavyāḥ | yasya ca yat prathamaṃ gotraṃ sa parihāya śaikṣobhūtastatraivāvatiṣṭhate nānyasmin | anyathā hi tadgotraviśeṣa labhād vṛddhirevāsya syānna parihāṇiḥ |

. . . . . . . . . . . . .

kiṃ punaḥ kāraṇaṃ prathamānām nāsti parihāṇiḥ | darśanaheyānām avastukatvāt | ātmādhiṣṭhānapravṛttā hy ete | satkāyadṛṣṭimūlakatvāt | sa cātmā nāstīti | asadālambanās tarhi prāpnuvanti | nāsadālambanāḥ | satyālambanatvāt | vitathālambanāstu | katamaś ca kleśo naivamasti viśeṣaḥ | ātmadṛṣṭihi rūpādike vastuni kārakavedakavaśavartitvenātmatvamabhūtamadhyāropayati tadadhiṣṭhānānuvṛttāścāntagrāhadṛṣṭacyādaya ityavastukā ucyante | bhāvanāheyāstu rāgapratighamānāvidyā rūpādike vastuni kevalaṃ saktyāghātonnatyasaṃprakhyānabhāvena vartanta iti savastukā ucyante | asti ca tacdhrātādimātraṃ yatra teṣāṃ pravṛttayaḥ na tvātmādileśo ’pi | tathā hi bhāvanāheyānām asti pratiniyataṃ vastumanāpāmanāpalakṣaṇaṃ na tu darśanaheyānām ātmādilakṣaṇam | tasmād apy avastukā ucyante | api khalv āryasyānupanidhyāyataḥ smṛtisaṃpramoṣāt kleśa utpadyate nopanidhyāyato rajjvām iva sarpasaṃjñā | na cānupanidhyāyata ātmadṛṣṭavyādīnām upapattir yujyate santīrakatvād iti nāsti darśanaheyakleśa prahāṇāt parihāṇiḥ | arhatvād api nāsti parihāṇiriti sautrāntikāḥ | eṣa eva canyāyaḥ | katham idaṃ gamyate | āgamādyuktitaś ca | kathamāgamāt | “taddhi bhikṣavaḥ prahīṇaṃ yadāryayā prajñayā prahīṇam” ity uktam | ādyantayoś ca phalayorāryayaiva prajñayā ’dhigamaḥ | “śaikṣasya cāpramādakaraṇiye ’pramādakaraṇīyaṃ vadāmīty” uktaṃ nā ’rhataḥ | “arhato ’pyahamānanda lābhasatkāramantrāyakaraṃ vadāmīty” atra sūtre dṛṣṭadhame sukhavihāramātrād eva parihāṇir uktā | “yā tvanenākopyacetovimuktiḥ kāyena sākṣātkṛtā | tato ’haṃ na kenacit paryāyeṇa parihāṇaṃ vadāmīti” coktam | sāmayikyā astīti cet | vayam apy evaṃ brūmaḥ | sā tu vicāryā | kimarhattvamāhosviddhacyānānīti | maulo hi dhyānasamādhiḥ samaye saṃmukhībhāvātsāmayikī cimuktirity ucyate | dṛṣṭadharmasukhavihārārthaṃ ca punaḥ punar eṣaṇīyatvāt kāntety ucyate | āsvādanīyatvād ity apare | arhattvavimuktistu nityānugatatvānna yujyate |sāmayikī apunaḥprarthanīyatvānna kānteti | yadi cārhattvāt parihaṇisaṃbhavo ’bhaviṣyat kimarthaṃ bhagavānādhicetasikebhya eva dṛṣṭadharmasukhavihārebhyaḥ parihāṇimavakṣyat | ato gamyate sarvasyaivārhato vimuktirakopyādṛṣṭadhrmasukhavihāretyustu | kaścit lābhasatkāravyākṣepadīṣāt parihīyate vaśitvabrhaśādyo mṛdvindriyaḥ | kaścin na parihīyate yas tīkṣṇendriyaḥ | tatra yaḥ parihīyate sa parihāṇadharmā | yo na parihīyate so ’parihāṇadharmā | evaṃ cetanādharmādayo ’pi yojyāḥ | aparihāṇadharmasthitākampyākopyadharmaṇāṃ ko viśeṣaḥ | aparihāṇadharmā ’nuttāpanāgataḥ | akopyadharmā tūttāpanāgataḥ | tau hi yaṃ yameva samāpattiviśeṣamutpādayatastasmān na parihīyete | sthitākampyastu yasminneva guṇe sthitastasmātkevalaṃ na parihīyate na tvanyamutpādayati | utpādayati vā tasmāt tu kampata ityeva viśeṣo lakṣyate | āyuṣmānbhautikaḥ śaikṣībhūtaḥ sāmayikyā vimukteratyāsvādanānmṛdvindriyatvāc cabhīkṣṇaṃ parihīyamāṇo nirviṇnaḥ śastramādhārayan kāyajīvitanirapekṣatvānmaraṇakāla evārhattvaprāptaḥ parinirvṛttaś ca | tasmāt so ’pi nārhattvāt parihīṇaḥ | daśottare coktam | “eko dharma utpādayitavyaḥ sāmayikī kāntā cetovimuktiḥ | eko dharmaḥ sākṣātkartavyaḥ akopyā cetovimuktir” iti | yadi cārhattvaṃ sāmayikī kāntā cetovimuktirabhaviṣyat kimarthaṃ tatraiva daśake ’rhattvasya dvigrahaṇamakariṣyāt | na ca kvacidarhattvamutpādayitavyamuktam | kiṃ tarhi | sākṣātkartavyaṃ mṛdvindriyasaṃgṛhītaṃ cārhattvamutpādayitavyam iti | kimanena jñāpitaṃ bhavati | yadi tāvad utpādayituṃ śakyamityad api śakyam | athotpādanamarhatīti | anyatsutarāmarhati | tasmān na sāmayikī vimuktirarhattvam | kathaṃ tarhi samayavimukto ’rhannucyate | yasya mṛdvindriyatvāt samayāpekṣaḥ samādhisamukhībhāvaḥ | viparyayādasamayavimuktaḥ | abhidharme ’pi coktaṃ “tribhiḥ sthāneḥ kāmarāgānuśayasyotpādo bhavati | kāmarāgānuśayio ’prahīṇo bhavaty aparijñātaḥ kāmarāgaparyavasthānīyāś ca dharmā ābhāsagatā bhavanti tatra cāyoniśo manaskāra” iti | paripūrṇotpattir evam iti cet | kasya vā paripūrṇakāraṇasyotpattiḥ | evaṃ tāvad āgamāt | kathaṃ yuktitaḥ | yadi tāvad arhatastadrūpaḥ pratipakṣa utpanno yena kleśā atyantamanutpattidharmatāmāpannāḥ kathaṃ punaḥ parihīyate | atha notpannaḥ | kathaṃ kṣīṇāsravo bhavati | atyantamanayoddhratāyāṃ tadbījadharmatāyāmakṣīṇāsravo vā punaḥ kathamarhanbhavatītyevaṃ yuktiḥ | aṅgārakarṣūpomaṃ sūtraṃ tarhi parihāryam | yatredamuktaṃ “tasya khalu śrutavata āryaśrāvakasyaivaṃ carata evaṃ viharataḥ kadācitkarhicit smṛtisaṃpramoṣādutpadyante pāpakā akuśalā vitarkā” iti | sa hi tatrārhanneva jñāpitaḥ | “dīrgharātra vivekanimnaṃ cittaṃ bhavati yāvannirvāṇaprāgbhāram” iti vacanāt | arhato hy etadbalamanyatroktam | “sarvairāsravasthānīyairdharmaiḥ śītībhūtaṃ vāntībhūtam” iti cābhidhānāt asty etadevam | yāvat tu cāro na supratibaddhas tāvad evaṃ carato ’pi śaikṣasyāsti saṃbhavaḥ kleśotpattāviti śaikṣāvasthāmadhikṛtyaivaṃ vacanādadoṣaḥ | pratijñāyate hi laukikamārgapratilabdhātphaladvayātparihāṇiḥ | arhattvād api tu parihāṇiṃ varṇayanti vaibhāṣikāḥ |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

kiṃ punar ime ’rhanta eva ṣaḍgotrā bhavanti athānye ’pi ṣaḍgotrā bhavanti |

.

śaikṣānāryāś ca ṣaḍgotrāḥ

.

śaikṣapṛthagjanā apy evaṃ ṣaḍgotrāḥ | tatpūrvakāṇyeva hy arhatāṃ gotrāṇi | api tu

.

saṃcāro nāsti darśane || 6.58 ||

.

darśanamārgād anyatrendriyasaṃcāro bhavati | prayogāsaṃbhavānna darśanamārge | kaścit pṛthagjanāvasthāyāmindriyāṇi saṃcarati | kaścicchaddhādhimuktāvasthāyām |

. . .

yad idaṃ sūtra uktaṃ “ye tvanena catvāra ādhicaitasikā dṛṣṭadharmasukhavihārā adhigatāstato ’hamasyānyatamānyatamasmāt parihāṇiṃ vadāmi yā tvanenaikākinā yāvad akopyā cetovimuktiḥ kāyena sākṣātkṛtā tato ’haṃ na kenacit paryāyeṇa parihāṇiṃ vadāmīti” | kathamakopyadharmaṇo dṛṣṭdharmasukhavihārebhyaḥ parihāṇiḥ |

. .

parihāṇis tridhā jñeyā prāptāprāptopabhogataḥ |

.

prāptaparihāṇiryadi pratilabdhāt guṇāt parihīyate | aprāptaparihāṇiryadi prāpyaṃ guṇaṃ na prāpnoti | upabhogaparihāṇiryadi prāptaguṇaṃ na saṃmukhīkaroti | āsāṃ punaḥ parihāṇīnām

. . . .

antyā śāsturakopyasya madhyā cānyasya tu tridhā || 6.59 ||

.

. . . . .

atha yo ’rhatphalātparihīyate kimasau punar jāyate | nāsty etat | yasmāt

.

mriyate na phalabhraṣṭaḥ

.

naiva hi kaścitphalāt parihīṇaḥ kālaṃ karoti | “dhandhā bhikṣava āryaśrāvakasya smṛtisaṃpramoṣā atha ca punaḥ kṣipramevāntaṃ parikṣayaṃ sapadi saṃgacchanīti sūtre vacanāt | anyathā hy anāśvāsikaṃ brahmacaryaṃ syāt | yataś ca phalāt parihīyate tatphalasthena yadakāryaṃ

. . . .

tad akāryaṃ karoti na |

.

parihīṇo ’pi saṃstatphalaviruddhāṃ kriyāṃ na karoti | śūrapraskhalanāpatanavat |

.

athendriyāṇi saṃcaratāṃ katyānantaryavimuktimārgā bhavanti |

.

vimuktyānantaryapathā navākopye

.

akopyagotre pratividhyamāne pritivedhabhāvanābhavyasya navānantaryamārgā vimuktimārgāś ca bhavanti | yathārhattvaṃ prāpnuvataḥ | kiṃ kāraṇam |

. .

atisevanāt || 6.60 ||

.

tasya mṛdvindriyagotraṃ bhavatīti nālpena vyāvarttayituṃ śakyate | śaikṣāśaikṣa mārgabhyāṃ dṛḍhīkṛtatvāt |

. .

dṛṣṭyāptatāyām ekaikaḥ

.

dṛṣṭiprāptāyāṃ pratividhyamānāyāmeka evānantaryamārgo bhavaty eko vimuktimārgaḥ | prayogamārgastu sarvatraika eva | te punaḥ sarva evānantaryavimuktimārgāḥ

. .

anāsravāḥ

.

na hi sāsraveṇa mārgeṇāryāṇām indriyasaṃcāraḥ | kva punar indriyāṇi vardhante |

.

nṛṣu vardhanam |

.

manuṣyeṣv evendriyasaṃcāro nānyatra | parihāṇyasaṃbhavāt |

.

kaḥ punaḥ katamāṃ bhūmi niśrityendriyāṇi saṃcarati |

.

aśaikṣo nava niśritya bhūmīḥ

.

anāgamyasyānantaraṃ catvāri dhyānāni trīṇi cārupyāṇi |

.

śaikṣas tu ṣaṭ

.

ārupyavarjyaḥ | kiṃ kāraṇam |

.

yataḥ || 6.61 ||
saviśeṣaṃ phalaṃ tyaktvā phalamāpnoti vardhayan |

.

indriyāṇi hi saṃcaran phalaṃ phalaviśiṣṭaṃ ca mṛdvindriyam ārgaṃ tyaktvā tīkṣṇendriyagotrakaṃ phalamārgameva pratilabhate | na cānāgāmiphalamārupyabhūmisaṃgṛhītamastītyetat kāraṇam |

. .

ta ete ṣaḍevārhanto nava bhavanti | indriyabhedāt | kathaṃ kṛtvā |

.

dvau buddhau śrāvakāḥ sapta navaite navadhendriyāḥ || 6.62 ||

.

katame sapta śrāvakāḥ | parihāṇadharmādayaḥ pañca | akopyadharmā ca dvividha uttāpanāgata āditaś ca tadgotraḥ akopyabheda eva | dvau buddhau pratyekabuddho buddhaś ca | ityate mṛdumṛdvādinavaprakārendriyabhedān nava pudgalā bhavanti |

. . . .

sarva eva tvāryapudgalāḥ sapta bhavanti | śraddhānusārī dharmānusārī śraddhādhimukto dṛṣṭioprāptaḥ kāyasākṣī prajñāvimukta ubhayatovimuktaś ca | ete punaḥ

. . .

prayogākṣasamāpattivimuktyubhayataḥ kṛtāḥ |
pudgalāḥ sapta

.

prayogataḥ śraddhādharmānusāriṇau | pūrvam eva parapratyayadharmānusārābhyāmartheṣu prayogāt | indriyata śraddhādhimuktadṛṣṭiprāptau | mṛdutīkṣṇendriyatvāt śraddhādhimokṣaprajñādhikyataḥ | samāpattitaḥ kāyasākṣī nirodhasamāpatti sākṣātkaraṇāt | vimuktitaḥ prajñāvimuktaḥ | samāpattivimuktitaḥ ubhayatobhāgavimuktaḥ |

. . . . .

nāmata ete sapta pudgalāḥ |

.

ṣaṭ tv ete |

.

dravyatas tv ete ṣaṭ bhavanti |

.

dvau dvau mārgatraye yataḥ || 6.63 ||

.

. . . . . . . .

ko ’yam ubhayatobhāgavimukta ity ucyate kaś ca prajñāvimuktaḥ |

.

nirodhalābhyubhayatovimuktaḥ prajñayetaraḥ |

.

yo nirodhasamāpattilābhī sa ubhayatobhāgavimuktaḥ | prajñāsamādhibalābhyāṃ kleśavimokṣāvaraṇavimuktatvāt | itaraḥ prajñāvimuktaḥ | prajñābalena kevalaṃ kleśāvaraṇavimuktatvāt |

. . . .

yad uktaṃ bhagavatā “kleśān prahāyeha hi yas tu pañca ahāryadharmā paripūrṇaḥ śaikṣa” iti | kiyatā paripūrṇaḥ śaikṣo bhavati |

. .

samāpattindriyaphalaiḥ pūrṇaḥ śaikṣo ’bhidhīyate || 6.64 ||

.

trividhā śaikṣasya parīpūriḥ | phalataḥ indriyataḥ samāpattitaś ca | phalata eva śraddhādhimuktasyākāyasākṣiṇo ’nāgāminaḥ | indriyata eva dṛṣṭiprāptasyāvītarāgasya | phalendriyato dṛṣṭiprāptasya kāyasākṣiṇo ’nāgāminaḥ | phalasamāpattitaḥ śraddhādhimuktasya kāyasākṣiṇaḥ | phalendriyasamāpattito dṛṣṭiprāptasya kāyasākṣiṇaḥ | samāpattita eva samāpattīndriyaś ca paripūrṇatvaṃ nāsti vina phalena |

. . . . . . .

aśaikṣaparipūrṇatvaṃ dvābhyām

.

indriyataḥ samāpattiś ca | phalena tvaparipūrṇasyāśaikṣatvameva nāstīti nāsya punaḥ phalena paripūrṇaparipūrṇatvaṃ vyavasthāpyate | indriyat evāsamayavimuktasya prajñāvimuktasya | samāpattita eva samayavimuktasyobhayabhāgavimuktasya | indriyasamāpattibhyāmasamayavimuktasyobhayatobhāgavimuktasya |

. . . . .

bahava ime mārgabhedā uktā laukikalokokttaradarśanabhāvanā ’śaikṣamārgāḥ prayogānantaryavimuktiviśeṣamārgā iti | katividha eṣa samāsato mārga iti |

. .

mārgaḥ samāsataḥ |
viśeṣamuktyānantaryaprayogākhyaś caturvidhaḥ || 6.65 ||

.

prayogamārgo yasmād anantarmānantaryamārgotpattiḥ | ānantaryamārgo yenāvaraṇaṃ prajahāti | vimuktimārgo yastatpraheyāvaraṇavinirmuktastat prathamata utpadyate | viśeṣamārgo ya ebhyo ’nyo mārgaḥ | kasmāt mārga ity ucyate | eṣa hi nirvāṇasya panthā etena tadgamanāt | nirvāṇaṃ mārgayantyaneneti vā | vimuktiviśeṣamārga yoḥ kathaṃ mārgatvam | tajjātīyādadhimātrataratvād uttarottaraprāpaṇāt nirūpadhiśeṣapraveśādvā |

. . . . . . . .

. . . .

dhyāneṣu mārgaḥ pratipat sukhā

.

caturdhyāneṣu mārgaḥ sukhā pratipadaṅgaparigraha śamathavipaśyanā samatābhyāmayiatnavāhitvāt |

.

duḥkhā ’nyabhūmiṣu |

.

anyāsvanāgamyadhyānāntarārupyabhūmiṣu mārgo duḥkhā pratidaṅgāparigrahācchamathavipaśyanānyūnatvāc ca yatnavāhitvāt śamathanyūne hy anāgamyadhyānāntare vipaśyanānyūnā ārupyā iti | sā punar dvividhā ’pi pratipat

. .

dhandhābhijñā mṛdumateḥ kṣiprābhijñetarasya tu || 6.66 ||

.

. . . . . . . . .

anutpādakṣayajñāne bodhiḥ

.

. . . .

tādanulomyataḥ |
saptatriṃśattu tatpakṣyāḥ

.

bodheranulomatvād bodhipakṣyāḥ saptatriṃśadutpadyante |

.

nāmato dravyato daśa || 6.67 ||

.

daśa dravyāṇi sarve bodhipakṣyāḥ | katamāni daśa |

.

śraddhā vīryaṃ smṛtiḥ prajñā samādhiḥ prītyupekṣaṇe |
praśrabdhiśīlasaṃkalpāḥ

.

ity etāni daśa dravyāṇi | kathaṃ kṛtvā |

.

prajñā hi smṛtyupasthitiḥ || 6.68 ||
vīryaṃ samyakprahāṇākhyamṛddhipādāḥ samādhayaḥ |

.

prajñāvīryasamādhisvabhādhā hi smṛtyupasthānasamyakprahāṇarddhipādāḥ ata indriyāṇi tāvad valāni ca nāmagrāhikayā śraddhāvīryasmṛtisamādhiprajñādravyāṇi ca smṛtyupasthānāni dharmapravicayasaṃbodhyaṅgaṃ samyagṛṣṭiś ca prajñaiva | samyakprahāṇāni vīryasaṃbodhyaṅgaṃ samyagvyāyāmaś ca vīryameva | ṛddhipādāḥ samādhisambodhyaṅgaṃ samyak samādhiś ca samādhir eva | smṛtisaṃbodhyaṅgaṃ samyak smṛtiś ca smṛtir eva | kimavaśiṣyate | prītiprasrabdhyupekṣasaṃbodhyaṅgāni samyaksaṃkalpaḥ śīlāṅgani ca | tānyetāni pañca dravyāṇi evam ete bodhipakṣyā daśa dravyāṇi bhavanti | vaibhaṣikāṇā mekādaśa | kāyavākkarmaṇorasaṃbhinnatvāt śīlāṅgāni dve dravye iti |

. . . . . . . . .

yat tv etad uktaṃ “prajñāvīryasamādhisvabhāvāḥ smṛtyupasthānādaya” iti | atra veditavyam |

. .

pradhānagrahaṇaṃ sarve gunāḥ prāyogikāstu te || 6.69 ||

.

pradhānagrahaṇenaivamuktam | sarve tu prāyogikā guṇāḥḥ smṛtyupasthānasamyakprahāṇarddhipādāḥ | kasmād vīrya samyakpradhānamuktam | tena samyakkāyavāṅmanāṃsi pradhīyante | samādhiḥ kasmād ṛddhipāda uktaḥ | tatpratiṣṭhatvāt sarvaguṇasaṃpatteḥ | ye tvāhuḥ “samādhirevarddhiḥ pādāśchandādaya” iti | teṣāṃ dravyatastrayodaśa bodhipakṣyāḥ prāpnuvanti | cchandacittayoirādhikyātsūtraṃ ca virudhyate | “ṛddhim ca vo bhikṣavo darśayiṣyāmi ṛddhipādāṃśaca yāvad ṛddhiḥ katamā | iha bhikṣur anekavidhamṛddhiviṣayaṃ pratyanubhavati | eko bhūtvā bahudhā bhavatīti” vistaraḥ | kasmād indriyāṇyeva valānyuktāni | mṛdvadhimātrabhedādavamardanīyānavamardanīyatvāt | indriyāṇāṃ kiṅkṛto ’nukramaḥ | śraddadhāno hi phalārthaṃ vīryamārabhate | ārabdhavīryasya smṛtirūpatiṣṭhate | upasthitasmṛteravikṣepāccittaṃ samādhīyate | samāhitacitto yathābhūtaṃ prajānātīti |

. . . . . . . . . . . . . . . .

kasyām avasthāyāṃ katame te bodhipakṣyāḥ prabhāvyante |

.

ādikarmikanirvedhabhāgīyeṣu prabhāvitāḥ |
bhāvane darśane caiva sapta vargā yathākramam || 6.70 ||

.

ādikarmikāvasthāyāṃ kāyādyupalakṣaṇārthaṃ smṛtyupasthānāni | viśeṣādhigamena vīryasaṃbadhaṃnādūṣmagateṣu samyakpradhānāni | aparihāṇīyakuśalamūlapraveśatvāt mūrdhaṣvṛddhipādāḥ | apunaḥparihāṇita ādhipatyaprāptatvāt kṣāntiṣvindriyāṇi | kleśānavamardanīyatvād gradharmeṣu balāni laukikānyadharmānavamardanīyatvād vā | bodhyāsannatvāt bhāvanāmārge bodhyaṅgāni | gamanaprabhāvitvāddarśanamārge mārgāṅgānī | tasyāśugāmitvāt | saṃkhyānupūrvīvidhānārthaṃ tu pūrva saptoktāni paścād aṣṭau | tatra dharmapravicayasaṃbodhyaṅgaṃ bodhirvodhyaṅgaṃ ca samyagdṛṣṭirmārgo mārgāṅgaṃ ceti vaibhāṣikāḥ | apare punar abhittvaiva kramaṃ bodhipakṣyāṇām ānupūrvī varṇayanti | “ādita eva tāvad vahuvidhaviṣapavyāsekavisāriṇīnāṃ buddhīnāṃ nigrahārya smṛtyupasthānāni cetasa upanibaddhāni bhavanti yāvad eva gardhāśritānāṃ smarasaṃkalpānāṃ prativinodanāyeti” sūtre vacanāt | tadvalena vīryasaṃvardhanāc caturvidhakāryasaṃpādanāya samyakcittaṃ pradadhātīti samyakpradhānāni | tataḥ samādhiviśodhanādṛddhipādāḥ | samādhisaṃniśrayeṇa lokottaradharmādhipatibhūtāni śraddhādīnīndriyāṇi | tāny eva ca nirjitavipakṣasamudācārāṇi balāni | darśanamārge bodhyaṅgāni | prahamato dharmatattvāvalokāt ubhayormārgāṅgāni | tathā hy uktam “āryāṣṭāṅge khalu mārge bhāvanāparipūri gacchati | catvāri smṛtyupasthānāni bhāvanāparipūriṃ gacchanti yāvat sapta bodhyaṅgānīti” | punaś coktaṃ “yathābhūtavacanārocanam iti bhikṣavaś caturṇāmāryasatyānām etadadhivacanaṃ yathāgatena mārgeṇa prakramaṇam iti bhikṣo āryāṣṭāṅgasya mārgasyaitadadhivacanam” iti | tasmād ubhayorāryāṣṭāṅgo mārga eṣṭavyaḥ | siddho ’nukramaḥ |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

idaṃ tu vaktavyam | kati bodhipakṣā dharmāḥ sāsravā iti katyanāsravā iti |

. .

anāsravāṇi bodhyaṅgamārgāṅgāni

.

bhāvanādarśanamārga yostadvacyavasthāpanāt | laukikā api hi samyagdṛṣṭacyādayaḥ santi | te tu nāryamārgaśabdaṃ labhante |

. . .

dvidhetare |

.

anye bodhipakṣāḥ sāsravāḥ | kasyāṃ bhūmau kati bodhipakṣāḥ |

.

sakalāḥ prathame dhyāne

.

sarve saptatriṃśatprathame dhyāne |

.

anāgamye prītivarjitāḥ || 6.71 ||

.

kasmād anāgamye prītyabhāvaḥ |

.

sāmantakānāṃ balavāhanīyatvād adharabhūmisāśaṅkatvāc ca |

.

dvitīye ’nyatra saṃkalpāt

.

dvitīye dhyāne samyaksaṃkalpavarjyāḥ ṣaṭtriṃśadeva | tatra vitarkābhāvāt |

.

dvayos taddvayavarjitāḥ |

.

tṛtīyacaturthayordhyānayoḥ prītisaṃkalpābhyāṃ varjitāḥ pañcatriṃśat |

.

dhyānāntare ca

.

tābhyām eva dvābhyāṃ varjitāḥ pañcatriṃśad eva |

.

śīlāṅgaistābhyāṃ ca triṣvarupiṣu || 6.72 ||

.

varjitā iti vartate | ārupyesu samyagvākkarmāntājīvaiḥ prītisaṃkalpābhyāṃ ca varjitā dvātriṃśat |

. .

kāmadhātau bhavāgre ca bodhimārgāṅgavarjitāḥ |

.

dvārviśatirbodhipakṣyāstayor anāsravamārgābhāvāt |

.

bodhipakṣeṣu vartamānasya kasyāmavasthāyāmavetyaprasādalābho veditavyaḥ |

.

trisatyadarśane śīladharmāvetyaprasādayoḥ || 6.73 ||lābho mārgābhisamaye buddhatatsaṃghayior api |

.

duḥkhasamudayanirodhasatyānyabhisamayan dharme cāvetyaprasādamāryakāntāni ca śīlāni pratilabhate | mārgasatyamabhisamayan buddhe tasya ca śrāvakasaṃghe ’vetyaprasādaṃ pratilabhete | yo hi tayoḥ prasādaḥ so ’śaikṣyeṣu buddhakarakeṣu dharmeṣu śaikṣāyāśaikṣeṣu ca saṃghakarakeṣu prasādaḥ | api śabdācchīladharmāvetyaprasādau ca pratilabhate |

. . . .

ko ’yamiha dharmo ’bhipretaḥ |

.

dharmaḥ satyatrayaṃ bodhisattvapratyekabuddhayoḥ || 6.74 ||
mārgaś ca

.

ataś catvāry api satyāny abhisamayato dharmāvetyaprasādalābhaḥ | ta ete śraddhādhiṣṭhānabhedānnāmataś catvāro ’vetyaprasādā ucyante |

. .

dravyatas tu dve śraddhā śīlaṃ ca

.

buddhadharmasaṃghāvetyaprasādāḥ śraddhāsvabhāvāḥ āryakāntāni ca śīlāni śīlam iti dve dravye bhavataḥ | kiṃ punar ete sāsravānāsravā ekāntenāvetyaprasādāḥ |

. .

nirmalā |

.

avetyaprasādā iti ko ’rthaḥ | yathābhūtasatyānyavabudhya saṃpratyayo ’vetyaprasādaḥ | yathā ca vyutthitaḥ saṃmukhīkaroti tathaiṣām ānupūrvīm | kathaṃ vyutthitaḥ saṃmukhī karoti | samyaksaṃbuddho vata bhagavān svākhyāto ’sya dharmavinayaḥ supratipanno ’sya śrāvakasaṃgha iti vaidyabhaiṣajyopasthāpakabhūtatvāt | cittaprasādakṛtaś ca śīlaprasāda ity ucyate caturtha uktaḥ | evaṃ prasannasyaiṣā pratipattiriti | ārogyabhūtatvād vā deśika mārga sārthikayānavadvā | sūtra uktam ”aṣṭābhir aṅgai samanvāgataḥ śaikṣo darśabhir aṅgaiḥ samanvāgato ’śaikṣa” iti | kasmācchaikṣasya samyak vimuktiḥ samyagjñānaṃ ca noktam |

. . . . . . . . .

noktā vimuktiḥ śaikṣāṅga baddhatvāt |

.

baddho hi śaikṣaḥ kleśabandhanairadyāpīti | kathaṃ baddhasyaiva sato vimuktirvyavasthāpyeta | na hi bandhanaikadeśānmukto mukta ity ucyate | binā ca vimuktacyā kathaṃ vimuktijñānam vyavasthāpyate | aśaikṣastu sarvakleśabandhanātyantanirmokṣādvimuktitatpratyātmajñānābhyāṃ prabhāvita iti tasyaiva tadvacanaṃ nyāyyam | keyaṃ vimuktirnāma |

. . . . . .

sā punar dvidhā || 6.75 ||

.

saṃskṛtā cāsaṃskṛtā ca | tatra |

.

asaṃskṛtā kleśahānamadhimuktastu saṃskṛtā |

.

kleśaprahāṇamasaṃskṛtā vimuktiḥ | aśaikṣādhimokṣaḥ saṃskṛtā vimuktiḥ |

.

sāṅgaḥ

.

saivāsaṃskṛtā vimuktiraśaikṣāṅgayuktā | aṅgānāṃ saṃskṛtatvāt |

.

saiva vimuktī dve

.

saiva saṃskṛtā vimuktirdve vimuktī sūtra ukte | ceto vimuktiḥ prajñāvimuktiś ca | vimuktiskndho ’pi sa eva draṣṭṭavyaḥ | yat tarhi sūtra uktaṃ “katamacca vyāgrābodhyāyanā vimuktipariśuddhipradhānam | iha bhikṣavo rāgāccittaṃ viraktaṃ bhavati vimuktaṃ dveṣānmohāccittaṃ viraktaṃ bhavati vimuktamityaparipūrṇasya vā vimuktiskandhasya paripūraye paripūrṇasya cānugrahāya cchandovīryam” iti vistaraḥ | tasmānādhimokṣa eva vimuktiḥ | kiṃ tarhi | tattvajñānāpanīteṣu rāgādiṣu cetaso vaimalyaṃ vimuktirity apare | uktā vimuktiḥ |

. . . . . . . .

samyagjñānaṃ tu samyagdṛṣṭiḥ | vyatiriktaṃ katamat |

.

jñānaṃ bodhiryathoditā || 6.76 ||

.

yaiva hi pūrvaṃ bodhiruktā saiveha samyagjñānaṃ veditavyam | yaduta kṣayajñānamanutpādajñānaṃ ca |

. .

katamat punaś cittaṃ vimucyate kimatītamanāgataṃ pratyutpannam |

.

vimucyate jāyamānasaśaikṣaṃ cittam āvṛteḥ |

.

. . . . . . . . . . . .

nirudhyamāno mārgastu prajahāti tadāvṛtim || 6.77 ||

.

vartamāna ity arthaḥ |

.

yā cāsaṃskṛtā vimuktiruktā ye ca trayodhātava ucyante prahāṇadhāturviṃrāgadhātunirodhadhāturiti | ka eṣāṃ viśeṣaḥ |

. .

asaṃskṛtaiva dhātvākhyā

.

saivāsaṃskṛtā vimuktistrayo dhātavaḥ | tatra punaḥ

.

virāgo rāgasaṃkṣayaḥ |

.

rāgasya prahāṇaṃ virāgadhātuḥ |

.

prahāṇadhātur anyeṣāṃ |

.

saṃkṣaya iti vartate | rāgādanyeṣāṃ kleśānāṃ prahāṇaṃ prahāṇadhātuḥ |

.

nirodhākhyastu vastunaḥ || 6.78 ||

.

. .

nirvidyate duḥkhahetukṣāntijñānaiḥ

.

duḥkhe samudayakṣāntijñānair eva nirvidyate nānyaiḥ |

.

virajyate |
sarvair jahāti yaiḥ

.

sarvair api duḥkhasamudayanirodhamārga kṣāntijñānair virajyate | yaiḥ kleśān prajahāti |

. .

evaṃ catuṣkoṭikasaṃbhavaḥ || 6.79 ||

.

evaṃ catuṣkotikaṃ sidhyati | nirvidyata eva duḥkhasamudayakṣāntijñānaiḥ | kleśān prajahat nirvedavastvālambanatvāt | virajyata eva nirodhamārgakṣāntijñānaiḥ kleśān prajahat | prāmodyavastvālambanatvāt | ubhayaṃ pūrvaiḥ kleśān prajahat | nobhayamuttaraiḥ kleśānaprajahaditi | tatra vītarāgaḥ satyāni paśyandharmajñānakṣāntibhiḥ kleśānna prajahāti | jñānais tu prayogavimuktiviśeṣamārgasaṃgṛhītair na prajahātīti |

. . . . . . . .

abhidharmakośabhāṣye mārgapudgalanirdeśo nāma ṣaṣṭhaṃ kośasthānaṃ samāptam iti
||śrī lāmāvākasya yadatra puṇyam ||

.

saptamaṃ kośasthānam

.

namo buddhāya

.

kṣāntayaś cocyante jñānāni ca samyagdṛṣṭiḥ samyagjñānaṃ ca | kiṃ punaḥ kṣāntayo na jñānaṃ samyagjñānaṃ ca na dṛṣṭiḥ |

. .

nāmalā kṣāntayo jñānaṃ

.

tatpraheyasya vicikitsā ’nuśayasyāgrahīṇatvāt | dṛṣṭayastu tā santiraṇātmakattvāt yathā ca kṣāntayo dṛṣṭirna jñānamevaṃ punaḥ

. .

kṣayānutpādadhīr na dṛk |

.

kṣayānamanutpādajñānaṃ ca na dṛṣṭirasantīraṇāparimārgaṇāśayatvāt |

.

tadanyobhayathāryā dhīḥ

.

kṣāntikṣayānutpādajñānebhyo ’nyā ’nāsravā prajñā dṛṣṭiḥ jñānaṃ ca |

.

anyā jñānaṃ

.

laukikī prajñā sarvaiva jñānam |

.

dṛśaś ca ṣaṭ || 7.1 ||

.

. . . .

sāsravānāsravaṃ jñānaṃ

.

tayoḥ punaḥ

.

ādyaṃ saṃvṛtijñāpakam |

.

yat sāsravaṃ tat saṃvṛtijñānam | prāyeṇa ghaṭapaṭastrīpuruṣādisaṃvṛtigrahāt | ajñānasaṃvṛtatvāt ity apare |

. .

anāsravaṃ dvidhā dharmajñānamanvayameva ca || 7.2 ||

.

anāsrvaṃ jñānaṃ dvidhā bhidyate | dharmajñānamanvayajñānaṃ ca | evagete dve jñāne trīṇi bhavanti | saṃvṛtijñānaṃ dharmajñānaṃ ca | tatra

. . .

sāṃvṛtaṃ sarvaviṣayaṃ

.

saṃvṛtijñānasya sarvadharmāḥ saṣkṛtāsaṃskṛtā ālambanaṃ saṃbhavataḥ |

.

kāmaduḥkhādigocaram |
dharmākhyam

.

dharmajñānasya kāmāvacaraṃ dukhaṃ tatsamudayanirodhapratipakṣāścālambanam |

.

anvayajñānaṃ tūrdhvaduḥkhādigocaram || 7.3 ||

.

anvayajñānasya rūpārupyāvacaraṃ duḥkhaṃ tatsamudayanirodhapratipakṣāścālambanam |

.

te eva satyabhedena catvāri

.

te eva dharmajñānānvayajñāne satyabhedena punaś catvāri jñānāni bhavanti | duḥkhasamudayanirodhamārgajñānāni | tadālambanatvāt |

. . .

ete caturvidhe |
anutpādakṣayajñāne

.

ete eva dharmajñānānvayajñāne caturvidhe adṛṣṭisvabhāve kṣayajñānamanutpādajñānaṃ cocyate |

.

te punaḥ prathamodite || 7.4 ||
duḥkhahetvanvayajñāne

.

prathamotpanne tu kṣayajñānānutpādajñāne duḥkhasamudayānvayajñāne duḥkhasamudayākārairbhāvāgrikaskandhālambanatvāt | kim khalu vajropamo ’pi tābhyāmekālamvano ’sti | yadi duḥkhasamudayālamvano bhavati | atha nirodhamārgālambano naikālambanaḥ |

. . .

caturbhyaḥ paracittavit |

.

vettīti vit jñānam | paracittajñānaṃ caturbhyo jñānebhyo draṣṭavyam | dharmānvayajñānamārgaḥ saṃvṛtijñānebhyaḥ | tasya punar ayaṃ niyamaḥ

. . .

bhūmyakṣapudgalotkrāntam naṣṭājātaṃ na veti tat || 7.5 ||

.

bhūmyatikrāntaṃ na jānātīti | adharadhyānabhūmikenottaradhyānabhūmikamindriyātikrāntaṃ na jānāti | śraddhādhimuktasamayamuktamārgeṇa dṛṣṭiprāptāsamayavimuktārga pudgalotkrāntaṃ na jānāti | anāgāmyahañcchāvaka pratyekabuddhabuddhamārggaṇāmadhareṇottaraṃ naṣṭājātaṃ na jānāti | atītānāgataṃ vartamānapara cittacaittaviṣayatvāt | kiṃ ca bhūyaḥ

. . . . . .

na dharmānvayadhīpakṣyamanyo ’nyaṃ

.

dharmajñānapakṣyaṃ paracittajñānamanvayajñānapakṣyaṃ cittaṃ na jānāti | anvayajñānapakṣyaṃ ca dharmajñānapakṣyaṃ na jānāti | kāmadhāturdhvadhātupratikṣālambanatvāt tayoḥ | darśanamārge paracittajñānaṃ nāsti | tadālambanaṃ tvasti | tatra paracittajñānena darjñanamārga jñātukāmaḥ prayogaṃ kṛtvā prathamau

. . . . . .

darśanakṣaṇau |
śrāvako vetti khaṅgastrīn sarvānbuddho ’prayogataḥ || 7.6 ||

.

śrāvako darśanamārgāt paracittajñānena dvau kṣaṇau jānāti | duḥkhe dharmajñānakṣāntiṃ dharmajñānaṃ ca | anvayajñānapakṣālambanasyānyaprayogasādhyatvāt | yāvac ca sa tatra prayogamāra mate tāvad ayaṃ ṣoḍaśacittamanuprāpto bhavatītyantarā na jānāti | pratyekabuddhastrīn kṣaṇān | prathamau ca dvāvaṣṭamaṃ ca samudayānvayajñānaṃ mṛduprayogatvāt | prathamadvitīyapañcadaśānity apare | buddhastu sarvāneva darśanamārgakṣaṇānaprayogeṇa jānāti |

. . . . . . . .

atha kṣayajñānānutpādajñānayoḥ ko viśeṣaḥ |

.

kṣayajñānaṃ hi satyeṣu parijñātādiniścayaḥ |
na parijñeyamity ādiranutpādamatirmatā || 7.7 ||

.

kṣayajñānaṃ katamat | duḥkhaṃ me parijñātam iti jānāti | samudayaḥ prahīṇo nirodhaḥ sākṣātakṛto mārgo bhāvita iti jānāti | tadupādāya yat jñānaṃ darśanaṃ vidyā buddhirbodhiḥ prajñā āloko ’bhisamayamidam ucyate kṣayajñānam | anutpādajñānaṃ katamat | duḥkhaṃ me parijñātaṃ na pounaḥ parijñeyam iti jānāti yāvat mārgo bhāvito na punar bhāvayitavya iti | tadupādāyeti” vistareṇoktaṃ śāstre | kathamanāsraveṇa jñānenaivaṃ jānāti | tatpṛṣṭhalabdhena vyutthita evaṃ jānāti | atastadviśeṣeṇa tayor viśeṣaḥ | śāstre jñāpiota iti kāśmīrāḥ | anāsraveṇāpyevaṃ jānātītyapare darśanavacanaṃ tu bhāṣyākṣepāt | jpratyakṣavṛttitvādvā | ata evoktaṃ “yāvat jñānaṃ darśanam api tad” iti | ityetāni daśa jñānāni bhavanti yaduta dharmajñānamanvayajñānaṃ saṃvṛtijñānaṃ duḥkhajñānaṃ samudayañṇyānaṃ nirodhajñānaṃ mārgajñānaṃ paracittajñānaṃ kṣayajñānamanutpādajñānaṃ ca | tatra saṃvṛtijñānamekaṃ jñānamekasya ca bhāgaḥ | dharmajñānamekaṃ jñānaṃ saptānāṃ ca bhāgaḥ | duḥkhasamudayanirodhamārga kṣayānutpādaparacittajñānānām | evam anvayajñānam | duḥkhajñānamekaṃ jñānaṃ caturṇā ca bhāgaḥ | dharmānvayakṣayānutpādajñānānām | evaṃ samudayanirodhajñāne caturṇāṃ bhāgaḥ | mārgajñānamekaṃ jñānaṃ pañcānāṃ ca bhāgaḥ | caturṇāmanantaroktānāṃ paracittasya ca | paracittajñanamekaṃ jñānaṃ caturṇāṃ ca bhāgaḥ | dharmānvayamārga saṃvṛtijñānānām | kṣayajñānamekaṃ jñānaṃ ṣaṇṇāṃ ca bhāgaḥ | dharmānvayaduḥkhasamudayanirodhamārgajñānānām | evam anutpādajñānam |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

kasmāt punar etāni vīṇi santi daśa vyavasthāpyante |

.

svabhāvapratipakṣānyāmākārākāragocarāt |
prayogakṛtakṛtyatvahetūpacayoto daśa || 7.8 ||

.

. . . . . . . . .

sakalasya sakalapratipakṣatvāt kāmadhātupratīpakṣo dharmajñānam ity uktam | api tu

. .

dharmajñānanirodhe yanmārge vā bhāvanāpathe |
tridhātupratipakṣastat

.

nirodhamārgajñāne bhāvanāmārgasaṃgṛhīte tridhātupratipakṣaḥ |

.

kāmadhātos tu nānvayam || 7.9 ||

.

anvayajñānam tu sarvathā nāsti kāmadhātuporatipakṣaḥ

.

eṣāṃ daśānāṃ jñānānāṃ

.

dharmajñānānvayajñānaṃ ṣoḍḍaśākāram

.

tān purastād upadekṣyāmaḥ |

.

anyathā |
tathā ca sāṃvṛtaṃ

.

saṃvṛtijñānaṃ ṣoḍaśākāramanyathākāraṃ ca sarvadharmāṇāṃ svasāmānyalakṣaṇādigrahaṇāt |

.

svaiḥ svaiḥ satyākāraiś catuṣṭayam || 7.10 ||

.

duḥkhasamudayanirodhamārga jñānāni svaiḥ svaiḥ satyākāraiḥ pravartanta ityekaikaṃ caturākāraṃ bhavanti |

.

tathā paramatojñānaṃ nirmalaṃ

.

anāsravaṃ paracittajñānaṃ tatheva | svasatyākāratvāccuturākāraṃ mārgajñānatvāt |

.

samalaṃ punaḥ |
jñeyasvalakṣaṇākāraṃ

.

sāsravaṃ paracittajñānaṃ jñeyānāṃ cittacaittānāṃ yat svalakṣaṇam tadākārayati | svalakṣaṇagrāhakatvāt | labhayam api tu

. .

ekaikadravyagocaram || 7.11 ||

.

yadā cittaṃ gṛhlāti na tadā cittānāṃ yadā vedanāṃ na tadā saṃjñāmityevamādi | yat tarhi bhagavatīktam “sarāgaṃ cittaṃ sarāgaṃ cittam iti yathābhūtaṃ prajānātīty” evamādi | na tayor dugapadgrahaṇam | vastramalāyugāpadgrahaṇavat | sarāgaṃ cittam iti dvidhā sarāgatā | saṃsṛṣṭasarāgatā saṃyoiga sarāgatā ca | tatra sarāgaṃ saṃprayuktaṃ cittaṃ dvābhyāṃ sarāgaṃ tato ’nyatsāsravaṃ saṃyogasarāgatayā sarāgam | atra tu sūtre rāgasaṃprayuktaṃ sarāgaṃ rāgapratipakṣī vigatarāgam ity eke | yadi hi rāgeṇāsaṃprayuktaṃ vigatarāgaṃ syād anyakleśasamprayuktam api syāt | evaṃ tarhi tadapratipakṣaḥ sāsravaṃ cittamakliṣṭaṃ naiva sarāgaṃ na vigatarāgaṃ syād ityevamādi | tasmād rāgasaṃprayuktatayā ’pi sarāgaṃ cittamatreṣṭavyamity apare | evaṃ yāvat samohaṃ vigatamohaṃ ca veditavyam | saṃkṣiptaṃ kuśalamālambanābhisaṃkṣepāt | vikṣiptaṃ kliṣṭaṃ vikṣepasaṃprayogāt | saṃkṣiptaṃ middhasaṃprayuktaṃ vikṣiptamanyata kliṣṭam iti pāścāttyāḥ | tadetanna varṇayanti | tadeva hi cittaṃ saṃkṣiptavikṣiptaṃ syāt kliṣṭamiddhasaṃprayīgāt | śāstravirodhaś ca syāt | “saṃkṣiptaṃ cittaṃ yathābhūtaṃ prajānāti | tajjñānaṃ catvāri jñānāni dharmajñānamanvayajñānaṃ saṃvṛtijñānaṃ mārgajñānam” iti | līnaṃ cittaṃ kliṣṭaṃ kauśīdyasaṃprayogāt | pragṛhītaṃ kuśalaṃ vīryasaṃprayogāt | parītāṃ kliṣṭaṃ vyavadānaparīttairniṣevitatvāt | mahadgataṃ kuśalaṃ tadviparyayāt | mūlamūlyaparivārānuparivartakavalālpavahutvāc ca | kliṣṭacittaṃ dvābhyāmakuśalamūlābhyāṃ samulam | kuśalaṃ tribhiḥ kuśalamūlaiḥ | kliṣṭamalpamūlyamayatna-sādhyatvāt | kuśalaṃ bhumūlyaṃ vahābhisaṃskārasādhyatvāt | kliṣṭaṃ tajjātīyānāgatabhāvanā ’bhāvānna mahāparivāraṃ tribhiś ca skandhaiḥ sānuparivartam | kuśalaṃ tu mahāparivāraṃ caturbhiś ca skandhaiḥ sānuparivartam | alpabalaṃ khalv api kliṣṭaṃ bahubalaṃ kuśalam | ekayā hi duḥkhe dharmajñānakṣāntyā daśānuśayātyantasamudghātaḥ kriyate | tasmād api kliṣṭam parīttaṃ kuśalaṃ mahadgatam | uddhataṃ kliṣṭamauddhatyasaṃprayogāt | anuddhataṃ kukśalaṃ tatpratipakṣatvāt | evam abyupaśāntṃ vyupaśāntaṃ ca | asamāhitaṃ kliṣṭaṃ vikṣepasaṃprayogāt | samāhitaṃ kuśalaṃ tatpratipakṣatvāt | abhāvitaṃ kliṣṭaṃ pratilambhatiṣevaṇabhāvanābhyāmabhāvitatvāt | bhāvitaṃ kuśalaṃ tābhyāṃ bhāvitatvāt vimuktaṃ kliṣṭaṃ svabhāvasaṃtānavimuktibhyāmavimuktatvāt | vimuktaṃ kuśalaṃ tābhayaṃ vimuktatvād iti vaibhāṣikāḥ | evaṃ tu sūtraṃ nānulomitaṃ bhavati | eṣāṃ ca padānāṃ nārthaviśeṣa ukto bhavati | sūtra uktaṃ “kathaṃ cittamadhyātmaṃ saṃkṣiptaṃ bhavati | yaccittam styānamiddhasahagatamadhyātmaṃ saṃnirodhasahagataṃ no tu vipaśyanayā samanvāgatam | kathaṃ vahirvikṣiptaṃ bhavati | yaccittaṃ pañcasu kāmaguṇeṣv anuvikṣiptaṃ bhavaty anuvisṛtam” iti | nanu coktaṃ tadeva cittaṃ saṃkṣiptaṃ syād vikṣiptaṃ ceti | uktamidamayuktaṃ tūktaṃ viddhasahagatasya kliṣṭasya vikṣiptatvāpratijñānāt | nanu coktaṃ śāstravirodhaḥ syād iti | varaṃ śāstravirodho na sūtravirīdhaḥ | kathameṣāṃ padānāṃ nārthaviśeṣa ukto bhavati | vikṣiptalilinoddhatāvyupaśāntāsamāhitābhāvitāvimuktānāṃ cittānām abhinnalakṣaṇavacanāt saṃkṣiptapragṛhītādīnāṃ ca | na vai noktaḥ padānām arthaviśeṣo bhavati | kliṣṭasāmānye ’pi taddoṣasaṃdarśanāt | ityapyetat kliṣṭaṃ cittaṃ vikṣiptaṃ līnam iti vistaraḥ | evaṃ kuśalasyāpi guṇaviśeṣasaṃdarśanādukta evarthaviśeṣo bhavati | sūtravirodhasyāparihārānnaiṣa eṣāṃ padānām arthaḥ | yadi ca sūtre tadeva līnaṃ cittaṃ tadevoddhatamityabhipretaṃ syāt idaṃ noktaṃ syāt | “yasminsamaye līnaṃ cittaṃ bhavati layābhir śaṅka vā akālastasminsamaye prasrabdhisamādhyupekṣāsaṃvodhyaṅgānāṃ bhāvanāyāḥ | yasminsagaye uddhātaṃ cittaṃ bhavati auddhatyābhiś aṅki vā akālastasminsamaye dharmavicayavīryaprītisaṃvodhyaṅgānāṃ bhāvanāyā” iti | kiṃ punar vodhyaṅgānāṃ vyagrā bhāvanā | manasikaraṇaṃ teṣāṃ bhāvaneṣṭā na saṃmukhībhāva ityadoṣa eṣaḥ | kauśīdyādhikamatra cittaṃ līnam ity uktam | auddhatyādhikaṃ coddhatamityavirodhaḥ | tayostu sahabhāvāttadeva cittaṃ līnaṃ tadevoddhatam iti brūmaḥ | nābhiprayikaṃ vacanaṃ vāryate | sūtre tu nāyamabhiprāya iti brūmaḥ | yattūktaṃ “sarvameva rāgasaṃprayuktaṃ cittaṃ sarāgam” iti | katamac cittaṃ rāgasaṃprayuktam | rāgaprāptisahitaṃ cet | asāsravam iti sarāgaṃ prāpnoti śaikṣacittam | rāgālambanaṃ cet | arhato ’pi sāsravaṃ cittaṃ sarāgam iti gṛhlīyāt | rāgālambanatvāt kathaṃ vā tatsāsravam | sāmānya kleśālambanatvād iti cet | evam api samohaṃ gṛhlīyānmohālambanatvāt | na ca paracittajñānaṃ prāptyālambanaṃ nāpi taccittālambanaṃ rāgālambanam | tasmān na rāgasaṃprayogātsarāgaṃ cittamatreṣṭam | kiṃ tarhi | rāgasaṃprayuktaṃ cittaṃ sarāgamasaṃprayuktaṃ vigatarāgam iti sūtrābhigrāyo dṛśyate | yat tūktaṃ “vigatarāgamasya taccittaṃ bhavati vigatadveṣaṃ vigatamohamanāvarttikadharmi kāmabhave rūpabhave ārupyabhave” iti | tatra tatpraptivigamaṃ saṃdhāyoktam | nanu coktam anyakleśasaṃprayuktam api cittaṃ rāgaviprayuktatvād vigatarāgaṃ syād ” iti | etenābhisaṃdhinā na doṣaḥ | na tu tadvigatarāgam iti kṛtvā gṛhyate | kiṃ tarhi | sadveṣaṃ samohamityevamādi | alaṃ prasaṅgena siddhānto varṇyatām |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

kiṃ paracittajñānaṃ paracittasyākāramālambanaṃ vā gṛhlāti | na gṛhlāti ākāralambananirapekṣaṃṃ hi tadraktamidaṃ cittam iti jānāti natvamuṣmin rupe raktam iti jānāti | anyathā hi tadrūpālambanam api syāt tadālambanaṃ ca paracittaṃ gṛhlataḥ svabhāvagrahaṇaṃ prāpnuyāt | sarvaṃ ca paracittajñānaṃ dravyasvalakṣaṇacittacaittapratyutpannaparasaṃtatikāmarūpapratisaṃyuktāpratisaṃyuktaviṣayaṃ darśanamārgapratiṣiddhaṃ bhāvanāmārga upalabhyate | śūnyatā ’nimittasamādhi viprayuktaṃ kṣayānutpādajñānāsaṃgṛhītamānantaryamārga pratiṣiddhaṃ ca vedittavyam | uktaṃ paracittajñānam |

. . . . . .

śeṣe caturdaśākāre śūnyānātmavivarjite |

.

kṣayānutpādajñāne śeṣe te caturdaśākāre śūnyānātmakārau varjayitvā | pāramārthikayor api saṃvṛtibhajanāt śīṇā me jātirnāparamasmādbhavaṃ prajānāmīti tadvalānuvyavahārataḥ |

. .

kim anāsravaḥ svalakṣaṇākāro ’styatha na | kāśmīrāṇāṃ tāvat

.

nāmalaḥ ṣoḍaśabhyo ’nya ākāraḥ

.

nāsty anāsravākāraḥ ṣoḍaśākāranirmuktaḥ |

.

anye ’sti śāstrataḥ || 7.12 ||

.

śranye punar astītyāhurvahirdeśakāḥ | kathaṃ gamyate | śāstrataḥ iti | śāstre hy evamāha | “syādapratisaṃyuktena cittena kāmapratisaṃyuktāndharmānvijānīyāt | anityato duḥkhataḥ śūnyato ’nātmataḥ hetutaḥ samudayataḥ prabhavataḥ pratyayataḥ | astyetasthānamasty etadvastviti | yogavihitatī vijānoyād” iti | nāsyāyamartho yadastyetatsthānamasty etadvastvityevaṃ vijānīyāditi api tvastyetat sthānamasty etadvastu yadanity ādito vijānīyāditi cet | na | anyatrāvacanāt | eṣa cecchāstrārtho ’bhaviṣyat | yad idaṃ paṭhacyate “syāddarśanaprahātavyena cittena kāmapratisaṃyuktāndharmānvijānīyāditi | āha | vijānīyāt | ātmata ātmīyata ucchedataḥ śāśvatataḥ ahetuto ’kriyāto ’pavādato ’grataḥ śreṣṭhato viśiṣṭataḥ paramataḥ śuddhito muktito nairyāṇikataḥ kāṅkṣāto vimatito vicikitsātaḥ | rajyeta dviṣyānmanyeta muhyedayogavihitato vijānīyād” iti | atrāpyevaṃ pāṭho ’bhaviṣyat | astyetat sthānamasty etadvastviti | na tvevaṃ paṭhacyate | tasmānnāsyāyamarthaḥ |

. . . . . . . . . . . . . . . .

kiṃ punar ime ṣoḍaśākārā nāmata āhosvit dravyataḥ | sapta dravyato nāmataḥ ṣoḍaśetyeke | duḥkhakārāś catvāraḥ samudayanirodhamārgākārāṇām ekakadravyatvāt | evaṃ tu varṇayanti |

. . . .

draṣyataḥ ṣoḍaśākārāḥ

.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“eṣa mārgo hi nāsty anyo darśanasya viśuddhaya” iti

.

atyantaniryāṇān nairyāṇikaḥ | atha vā nityasukhātmīyātmadṛṣṭicaritānāṃ pratipakṣeṇānityaduḥkhaśunyānātmākārāḥ | ahetvekahetupariṇāmabuddhipūrvakadṛṣṭicaritānāṃ pratipakṣeṇa hetusamudayaprabhavapratyayākārāḥ | nāsti mokṣa iti dṛṣṭicaritānāṃ nirodhākāraḥ | duḥkho mokṣa iti dṛṣṭicaritānāṃ śāntākāraḥ | dhyānasukhapraṇītadṛṣṭicaritānāṃ praṇītākāraḥ | punaḥ punaḥ parihāṇito nātyantiko mokṣa iti dṛṣṭicaritānāṃ niḥsaraṇākāraḥ | nāsti mārgaḥ kumārgo ’yamanyo mārgaḥ punar āvartī mārga iti dṛṣṭicaritānāṃ mārganyāyapratipannairyāṇikākārā iti |

. . . . . . . .

ākāro nāma ka eṣa dharmaḥ |

.

prajñākāraḥ

.

. . .

tayā saha |
ākāraynti sālambāḥ

.

prajñā cānye ca sarve sālambanā dharmā ākārayanti |

.

sarvam ākāryate tu sat || 7.13 ||

.

yat kiñcid asti sarvam ākāryate | tad evaṃ kṛtvā siddhaṃ bhavati prajñā ākāraś cākārayati cākāryante ca | ālambanā ākāryanta eveti |

. . .

ataḥ parameṣāṃ jñānānāṃ kuśalādibhedaṃ nirvekṣyāmaḥ |

.

tridhādyaṃ kuśalāny anyāni

.

saṃvṛtijñānaṃ ślokādau bhavatvād ādyam | tattrividham | kuśalākuśalāvyākṛtam | anyāni nava jñānāni kuśalānyeva |

. . .

ādyaṃ sarvāsu bhūmiṣu |

.

kāmadhātau yāvad bhavāgre |

.

dharmākhyaṃ ṣaṭsu

.

dharmajñānaṃ caturṣu dhyāneṣv anāgamye dhyānāntare ca |

.

navasu tv anvayākhyaṃ

.

anvayajñānaṃ tāsveva ca ṣaṭsu bhūmiṣvārupyatraye ca |

.

tathaiva ṣaṭ || 7.14 ||

.

duḥkhasamudayanirodhamārgakṣayānutpādajñānāny apy etāsv eva navasu bhūmiṣv abhedena | bhedena punrdharmajñānasaṃgṛhītāni ṣaṭsu anvayajñāna saṃgṛhītāni navasu |

. .

dhyāneṣv anyamanojñānaṃ

.

paracittajñānaṃ caturṣv eva dhyāneṣu nānyatra |

.

kāmarūpāśrayaṃ ca tat |

.

kāmarūpadhātvoś ca tat paracittajñānaṃ saṃmukhīkriyate |

.

kāmāśrayaṃ tu dharmāruyam

.

dharmajñānaṃ tu kāmadhātvāśrayameva | na rūpārupyadhātvoḥ saṃmukhīkriyate |

.

anyattraidhātukāśrayam || 7.15 ||

.

kiṃ punar anyat | paracittajñānaṃ dharmajñānanirmuktam | kṛto bhūmyaśrayanirdeśaḥ |

.

smṛtyupasthānasaṃgraho vaktavyaḥ | so ’yam ucyate |

.

smṛtyupasthānam ekaṃ dhīr nirodhe

.

dhīḥ prajñā jñānam iti paryāyāḥ | nirodhajñānamekaṃ dharmasmṛtyupasthānam |

.

paracittadhīḥ |
trīṇi

.

paracittajñānaṃ trīṇi vedanācittadharmasmṛtyupasthānāni |

.

catvāri śeṣāṇi

.

nirodhaparacittajñānābhyāmanyāni jñānāni catvāri smṛtyupasthānāni

.

katamasya jñānasya kati jñānānyālambanam |

.

dharmadhīgocaro nava || 7.16 ||

.

dharmajñānasya nava jñānānyālambanamanyatrānvayajñānāt |

.

nava mārgānvayadiyoḥ

.

anvayajñānasyāpi nava jñānānyālambanamanyatra dharmajñānāt | mārgajñānasyāpi nava jñānānyālambanamanyatra saṃvṛtijñānāt |

. .

duḥkhahetudhiyor dvayam |

.

duḥkhasamudayajñānayordve saṃvṛtiparacitajñāne ālambanam |

.

caturṇāṃ daśa saṃvṛtiparacittakṣayānutpādajñānānāṃ daśa jñānānyālambanam |

. .

naikasya

.

ekasya nirodhajñānasya naiva jñānamālambanam |

.

yojyā dharmāḥ punar daśa || 7.17 ||

.

katame daśa |

.

traidhātu kāmalā dharmā akṛtāś ca dvidhā dvidhā |

.

. . . . . . . . . . . . .

syād ekena jñānena sarvadharmān jānīyāt | na syāt | api tu

.

sāṃvṛtaṃ svakalāpānyadekaṃ vidyādanātmataḥ || 7.18 ||

.

saṃvṛtijñānaṃ svasmātkalāpādanyān sarvadharmānanātvato jānīyāt sarvadharmā anātmāna iti | svabhāvastatsahabhuvaś ca dharmāstasya svakalāpaḥ | teṣām agrahaṇaṃ viṣayaviṣayibhedādekālambanatvād iti | saṃnikṛṣṭatvāc ca | tacca kāmāvacaraṃ śrutacintāmayaṃ rūpāvacaraṃ śrutamayam bhāvanāmayam | tasya vyavacchinnabhūmyālambanatvāt | anyathā hi yugapatsarvato vairāgyaṃ syāt | gatametat |

. . . . . . .

. . .

ekajñānānvito rāgīprathame ’nāsravakṣaṇe |

.

kāmāvītarāgo duḥkhadharmajñānakṣāntavekenaiva saṃvṛtijñānena samanvāgato bhavati |

.

dvitīye tribhiḥ

.

duḥkhadharmajñāne tribhiḥ saṃvṛtijñānadharmajñānaduḥkhajñānaiḥ |

.

ūrdhvas tu catuṣrv ekaikavṛddhimān || 7.19 ||

.

ataḥ paraṃ caturṣu kṣaṇeṣu ekaikajñānavṛddhirasya jñātavyā | duḥkhe ’nvayajñāne ’nvayajñānaṃ vardhate | samudayanirodhamārgadharmajñāneṣu samudayanirodhamārgajñānāni vardhanta iti mārgadharmajñāne saptabhir jñānaiḥ samanvāgato bhavati | vītarāgastu sarvatrādhikena paracittajñānena samanvāgato veditavyaḥ |

. . . .

atha kasyāmavasthāyāṃ kati jñānāni bhavyante |

.

yathotpannāni bhāvyante kṣāntijñānāni darśane |
anāgatāni

.

darśanamārge yadyadevotpadyate kṣāntirjñānaṃ vā tajjātīyamanāgataṃ bhāvanāṃ gacchati tadākārā eva catvāraḥ | kasmād darśanamārge sabhāgajñānākārabhāvanaiva gotrāṇām aporatilabdhatvāt |

. .

tatraiva sāṃvṛtaṃ cānvayatraye || 7.20 ||

.

tatraiva darśanamārge saṃvṛtijñānaṃ cāpi bhāvyate triṣu duḥkhasamudayanirodhānvayajñāneṣu | na dharmajñāneṣv akṛtsnasatyābhisamayāt |

. .

ato ’bhisamayāntyākhyaṃ

.

ata eva tadābhisamayāntikaṃ saṃvṛtijñānam ākhyāyate | ekaikasatyābhisamayānte bhāvanāt | kasmānna mārgānvayajñāne bhāvanāṃ gacchati | mārgasatyasya pūrva laukikena mārgeṇānabhisamitatvāt akṛtsnābhisamayāc ca | kṛtsnaṃ hi duḥkhaṃ śakyate parijñātuṃ samudayaḥ prahātuṃ nirodhaḥ sākṣātkartu na tu mārgaḥ śakyate kṛtsno bhāvayitum ityabhisamayāntābhāvānna tasminnābhisamayāntikaṃ bhāvyate | samudayo ’pi na tadā sarvaḥ prahīṇo bhavatīti na syād ābhisamayāntikam | na | tatsatyadarśanaheyaḥ sarvaḥ prahīṇno bhavati | mārgastaddarśanaheyapratipakṣo na sarvaḥ śakyate bhāvayituṃ vahugotratvāt ityasti mahānviśeṣaḥ | darśanamārgaparivāratvād ity apare | tad idaṃ sādhyatvād ajñāpakam | kiṃ punas tadābhisamayāntikaṃ samvṛtijñānaṃ kadācitsaṃmukhīkriyate | na kadācit ekāntena hi

. . . . . . . . . . . . .

tadānutpattidharmakam |

.

kathaṃ punas tadbhāvitaṃ bhavati | alabdhalābhāt katham idānīṃ tatpratilabdhaṃ yadi naiva saṃmukhīkartu śakyate | prāptitaḥ | yasmāllabdhaṃ tasmāllabdhamityapūrvaiṣā nirdeśajātiḥ | tasmān naivaṃ bhāvanā sidhyati | evaṃ tu sidhyati yad āhuḥ pūrvācāryāḥ | kathaṃ ca pūrvācāryā āhuḥ | lokottaramārga-sāmarthyāt saṃvṛtijñānaṃ bhāvyate yad vyutthitaḥ satyālambanam viśiṣṭataraṃ laukikaṃ jñānaṃ saṃmukhīkaroti | eṣa eva ca tasya lābho yat-tat-saṃmukhībhāva-samarthāśrayalābhaḥ | gotre hi labdhe labdhaṃ gautrikaṃ bhavati | eva tu necchanti vaibhāṣikāḥ |

. . . . . . . . . .

katibhūmikaṃ punas tatsaṃvṛtijñānaṃ bhāvyate | darśanamārgasya

.

svadhobhūmi

.

yadbhūmiko darśanamārgo bhavati tadbhūmikam cāvarabhūmikaṃ ca saṃvṛtijñānaṃ bhāvyate | ānāgamyabhūmikaścedbhavati dvibhūmikaṃ bāvyate | anāgamyabhūmikaṃ kāmāvacaraṃ ca | evaṃ yāvaccaturthadhyānabhūmike darśanamārge saptabhūmikaṃ saṃvṛtijñānaṃ bhāṣyate |

. . .

tatra punaḥ kati smṛtyupasthānāni |

.

nirodhe ’ntyaṃ

.

nirodhe ’bhisamite yat saṃvṛtijñānaṃ tadantyaṃ smṛtyupasthānaṃ dharmasmṛtyupasthānam | ekasya parisaṃkhyānātsiddhaṃ bhavati śeṣaṃ catvāri smṛtyupasthānānīti | taccaitadābhisamayāntikaṃ saṃvṛtijñānaṃ

. . .

svasatyākāraṃ

.

yat satyābhisamayāllabhyate tatsatyākārameva | tadākāravacanādālambanasya tadeva satyam ity uktaṃ bhavati | darśanamārgalabhyatvāc ca tat |

. . .

yatnikam || 7.21 ||

.

prāyogikam ity arthaḥ | saparivāragrahaṇātkāmarūpāvacārāṇi catuṣpañcaskandhasvabhāvāni |

. .

ṣoḍaśe ṣaṭ sarāgasya

.

. . . .

vītarāgasya sapta tu |

.

vītarāgasya paracittajñānaṃ saptamaṃ bhāvyate |

.

sarāgabhāvanā mārge tadūrdhvaṃ saptabhāvanā || 7.22 ||

.

ṣoḍaśāt kṣaṇādurdhvaṃ bhāvanāmārge yāvanna vītarāgo bhavati tāvat sarveṣu prayogāntaryavimuktiviśeṣamārgeṣu sapta jñānāni bhāvyante | dharmānvayaduḥkhasamudayanirodhamārgasaṃvṛtijñānāni | laukikaścet bhāvanāmārgaḥ saṃvṛtijñānaṃ pratyutpannam | lokottaraścet caturṇāṃ dharmajñānānām anyatamat |

. . . .

saptabhūmijayā ’bhijñākopyāptyākīrṇabhāvite |
ānanataryapatheṣūrdhvaṃ muktimārgāṣṭake ’pi ca || 7.23 ||

.

saptajñānāni bhāvyante iti vartate | sapta bhūmayaḥ catvāri dhyānāni trayaścārupyāḥ | tāsāṃ jayaḥ vairāgyaṃ tasmin saptabhūmike vairāgye pañcasu cābhijñāsu akopyaprativedhe ca vyavakīrṇabhāvite ca dhyāne śaikṣasya yāvantaḥ ānantaryamārgāsteṣv api sarveṣu sapta jñānāni bhāvyante tāny eva | laukikeścet bhāvnāmārgaḥ saṃvṛtijñānaṃ pratyutpannam | lokottaraśceccaturṇāmanvajñānānāṃ dvayoś ca dharmajñānayoranyatamat | akopyaprativedhe tu saṃvṛtijñānaṃ na bhāvyate | bhavāgrāprati pakṣatvāt | tatra jayajñānaṃ saptamaṃ veditavyam | saptabhūmivairāgyād api cordhvaṃbhavāgravairāgye vimuktimārgeṣv aṣṭāsu saptaiva jñānāni bhāvyante | dharmānvayaduḥkhasamudayanirodhamārgaparacittajñānāni | saṃvṛtijñānaṃ na bhāvyate | bhavāgrāpratipakṣatvāt | pratyutpannaṃ tu caturṇāmanvayajñānānāṃ dvayoś ca dharmajñānayoranyatamat |

. . . . . . . . . . . .

śaikṣottāpanam uktau vā ṣaṭsaptajñānabhāvanā |

.

śaikṣasyendriyottāpanāyāṃ vimuktimārge sarāgasya ṣaṇṇāṃ bhāvanā dharmānvayaduḥkhasamudayanirodhamārgajñānānāṃ vitarāgasya saptānāṃ paracittajñānaṃ prakṣipya | saṃvṛtijñānasyāpyubhayoriti kecit | tatra matavikalpajñāpanārtho vāśabdhaḥ | prayogamārge tu tayoḥ saṃvṛtijñānasyāpi bhāvanā |

. . .

ānantaryapatha ṣaṇṇāṃ

.

. . . .

bhavāgravijaye tathā || 7.24 ||

.

bhavāgravairāgye ’pyānantaryamārgeṣu ṣaṇṇāṃ bhāvanā tathaiva |

.

navānāṃ tu kṣayajñāne

.

bhavāgravairāgye navamo vimuktimārgaḥ kṣayajñānam | tatra navānāṃ jñānānāṃ bhāvanā anyatrānutpādajñānāt |

. .

akopyasya daśa bhāvanā |

.

yas tv akopyadharmā bhavati tasya daśānāṃ jñānānāṃ bhāvanā | anutpādajñānalābhāt |

. .

tatsaṃcare ’ntyamuktau ca

.

yo ’py akopyatāṃ saṃcarati tasyāpy antye vimuktimārge daśānāṃ bhāvanā |

.

proktaśeṣe ’ṣṭabhāvanā || 7.25 ||

.

kiṃ punaḥ śeṣam | kāmavairāgye navamo vimuktimārgaḥ saptabhūmivairāgyābhijñāvyavakīrṇabhāviteṣu vimuktimārgaḥ akopyaprativedho ’ṣṭau vimuktimārgāḥ sarve ca vītarāgasya prayogaviśeṣamārgāḥ | teṣu sarveṣv aṣṭau jñānāni bhāvyante | anāgatabhāvanayā kṣayānutpādajñāne hitvā | śaikṣasyaivam | aśaikṣasya punar abhijñādiprayogavimuktaviśeṣamārgeṣu nava jñānāni daśa vā | abhijñāvyavakīrṇabhāvitānantaryavimuktimārgeṣu tvaṣṭau nava vā dvayostvabhhijñāvimuktimārgayoravyākṛtatvānna kicidanāgate bhāvyate | pṛthagjanasya tu kāmatridhyānavairāgyāntyavimuktimārgeṣu dhyānabhūmikeṣu ca prayogābhijñātrayavimuktimārgāpramāṇādiguṇābhinirhāreṣu saṃvṛtijñānamanāgataṃ bhāvyate paracittajñānaṃ cānyatra nirvedhabhāgīyebhyaḥ | teṣu hi paracittajñānaṃ na bhāvyate | darśanamārgaparivāratvāt | anyatrāpūrvamārgalābhe saṃvāṛtijñānamevānāgataṃ bhāvyate |

. . . . . . . . .

atha kasmin mārge katibhūmikaṃ jñānaṃ bhāvyate | saṃvṛtijñānaṃ tāvad yadbhūmiko mārgo yāṃ ca prathamato bhūmi labhate tadbhūmikamanāgataṃ bhāvyate | anāsravaṃ tu na kevalaṃ yadbhūmiko mārgaḥ | kiṃ tarhi |

. . . .

yad vairāgyāya yal lābhas tatra cādhaś ca bhāvyate |

.

yadbhūmivairāgyāyāpi hi dvividho ’pi mārgo bhavati prayogamārgādiḥ yāṃ ca bhūmi labhate vairāgyatastdbhūmikānyadhobhūmikāni cānāsravāṇi jñānāni bhāvanāṃ gacchanti |

.

sāsravāś ca kṣayajñāne

.

kṣayajñāne tu sarvabhūmikāḥ sāsravā api guṇāḥ kṣayajñānalābhikā bhāvanāṃ gacchanti a4ubhānāpānasmṛtismṛtyupasthānāpramāṇavimokṣādayaḥ rajjucchedāducchvasantīva peḍāsādharmyeṇa | svacittādhirājyaprāptasya prāptibhiḥ sarvakuśaladharmapratyudgamanādādhirājyaporaptau prābhṛtena viṣayapratyudgamanavat | yat kicillabhyate tatsarva bhāvyate | yadapūrva labhyate tat bhāvyate |

. . .

labdhapūrva na bhāvyate || 7.26 ||

.

yad vihīnaṃ punar labhyate na tat bhāvyate | bhāvitotsṛṣṭatvāt |

.

kiṃ khalu pratilambha eva bhāvanā nety ucyate | caturvidhā hi bhāvanā | pratilambhabhāvanā niṣevaṇabhāvanā pratipakṣabhāvanā vinirdhāvanabhāvanā ca | tatra

. .

pratilambhaniṣevākhye śubhasaṃskṛtabhāvane |
pratipakṣavinirdhavabhāvane sāsravasya tu || 7.27 ||

.

pratilambhaniṣevaṇabhāvane kujñalasaṃskṛtānāṃ dharmāṇām anāgatānām ekā pratyutpannānām ubhe | pratipakṣavinirdhāvanabhāvane sāsravāṇāṃ dharmāṇām | tadevaṃ kuśalasāsravāṇāṃ catasro bhāvanā bhavanti | anāsravāṇāṃ dve kliṣṭāvyākṛtānāṃ ca | bāhyābhidharmikāṇāṃ ṣaṭ bhāvnāḥ | etāś catasraḥ saṃvarabhāvanā vibhāvana ca | indriyāṇāṃ pūrvī kāyasyottarā | “ṣaḍigānīndriyāṇi sudāntāni yāvat subhāvitāni tathā santyasminkāye kleśā” iti vistaraḥ | te tu pratipakṣanirdhāvabhāvanāntarbhūte iti kāśmīrāḥ | sāmānyena sarveṣāṃ pudgalānāṃ kṣayajñāne guṇabhāvanoktā |

. . . . . . . . . .

aṣṭādaśāveṇikāstu buddhadharmā balādayaḥ |

.

ye buddhasyaiva bhagavataḥ kṣayajñāne bhāvanāṃ gacchanti nānyasya | katame ’ṣṭādaśa | daśa balāni catvāri vaiśāradyāni trīṇi smṛtyupasthānāni mahākaruṇā ca | asādhāraṇaṃ hy āveṇikam ity ucyate | tatra

. . . .

sthānāsthāne daśa jñānāni

.

sthānāsthānajñānabalaṃ daśa jñānāni |

.

aṣṭau karmaphale

.

kamavipākajñānabalamaṣṭī jñānāni | nirodhamārgajñāne hitvā |

.

nava || 7.28 ||
dhyānādyakṣādhhimokṣeṣu dhātau ca

.

dhyānavimokṣasamādhisamāpattijñānabalaṃ nava jñānāni | nirodha jñānaṃ hitvā | evam indriyaparāparajñāna balaṃ nānādhimuktijñānabalaṃ nānādhātujñānabalaṃ veditavyam |

. .

pratipatsu tu |
daśa vā

.

. . .

saṃvṛtijñānaṃ dvayoḥ

.

pūrvanivāsānusmṛtijñānabalaṃ ca saṃvṛtijñānam |

.

ṣaṭ daśa vā kṣaye || 7.29 ||

.

āsravakṣayajñānabalaṃ saḍ jñānāni dharmānvayanirodhakṣayānutpādasaṃvṛtijñānāniṃ | yadi nirodhajñānamevāsravakṣayajñānam | atha kṣīṇasravasaṃtāne jñānamāsravakṣayajñānaṃ tato daśa jñānāni |

. . .

uktaḥ svabhāvo bhūmir idānīm ucyate |

.

prāṅinavisacyutotpādabaladhyāneṣu

.

cyutir eva cyutam | pūrvanivāsacyutyupapatījñānaṃ balaṃ caturdhyānabhūmikam |

.

śeṣitam |
sarvabhūmiṣu

.

. . . . .

kenāsya balamavyāhatam yataḥ || 7.30 ||

.

yasmād asya sarvatra jñeye jñānabhavyāhataṃ vartate tasmād valam | aneṣāṃ tu vyāhanyate | jñānaṃ vavacidicchatām apy apravṛtter iti nārhati tadbalādhyāṃ labdhum | sthaviraśāriputreṇa pravrajyāpekṣapuruṣapratyākhyānaṃ śyenopadrutasya pakṣiṇa upapattyādīparyantājñānaṃ cātrodāharaṇam | evaṃ tāvad avyāhatajñānatvād buddhānāṃ jñeyavadanantaṃ mānasaṃ balam |

. . . . .

nārāyaṇabalaṃ kāye

.

kāye punar buddhasya nārāyaṇaṃ balaṃ varṇayati

.

saṃdhiṣv anye

.

sandhau sandhau nārāyaṇabalamity apare | mānasavat kāyikamapyasyāna taṃ balam iti bhadantaḥ | anyathā hy ananatajñānabalasahiṣṇu naṃ syād iti | nāgagrandhiśaṅkalāśaṅkusaṃdhayaś ca budhapratyekabuddhacakravartinaḥ |

. . . .

kiṃ punar nārāyaṇasya balasya pramāṇam |

.

daśādhikam |
hastyādisaptakabalam

.

yaddaśānāṃ prākṛtahastināṃ balaṃ tadekasya gandhahastinaḥ | evaṃ mahānagnapraskandivarāṅgacānūranārāyaṇānāṃ daśottaravṛddhirvattavyā | prākṛtagandhahastimahānagnapraskandināṃ daśāttaravṛddhacyārdhanārāyaṇaṃ balaṃ tat dviguṇaṃ nārāyaṇa mity apare | yathā tu vahutara tathā yujyate |

. . . .

spraṣṭavyāyatanaṃ ca tat || 7.31 ||

.

taccatatkāyikaṃ balaṃ sarvasyaiva spraṣṭavyāyatanasvabhāvaṃ mahābhūtaviśeṣa eva | upādāyarūpaṃ saptabhyo ’rthāntaramity apare | uktāni valāni |

. .

vaiśāradhyaṃ caturdhā tu

.

yathāsūtram | etāni punaś catvāri vaiśāradyāni

.

yathādyadaśame bale |
dvitīyasaptame caiva |

.

yathā sthānāsthānajñānabalamevaṃ samyaksaṃbuddhasya vata me sate ityetadvaiśāradyaṃ veditavyam | yathāsravakṣayajñānabalamevaṃ kṣīṇāsravasya vata me sata ityetadvaiśāradyam | yathā karmasvakajñānavalamevaṃ ye vā punar mayā śrāvakāṇām antarāyikā dharmā ādhyātā ityetadvaiśāradyam | yathā sarvatragāminī pratipajjñānaṃ valamevaṃ yo va punar mayā śrāvakāṇāṃ niryāṇāya mārga ādhyāta ityetadvaiśāradyaṃ veditavyam | kathaṃ na jñānameva vaiśārdyam | nirbhayatā hi vaiśāradyam | ebhiś ca nirbhayo bhavati | jñānakṛtaṃ vaiśāradyaṃ yujyate | na jñānameva |

. . . . . . . .

trīṇi smṛtyupasthānāni parṣadbhedāt bhavanti yathāsūtram | tattvetat

.

smṛtiprajñātmakaṃ trayam || 7.32 ||

.

smṛtisaṃprajñānasvabhāvānyetāni trīṇi smṛtyupasthānāni | yadā śrāvakasyāpi śuśrūṣamāṇāśuśrūpamāṇobhayeṣvānandī na bhavaty āghāto vā |

. .

kasmād ete āveṇikā buddhadharmā ucyante | savāsanaprahāṇāt | atha vā yasya śrāvakās tasya cacchūśrūṣamāṇāśuśrūṣamāṇobhayeṣu saumanasyādyavakāśaḥ sutarāṃ na tathā ’nyasyeti tasyaiva tān utpādād āścaryaṃ vyavasthāpyate nānyasyeti | mahākaruṇedānīṃ vaktavyā | seyam ucyate |

. . .

mahākṛpā saṃvṛtidhīḥ

.

saṃvṛtijñānātmikā mahākaruṇā | anyathā hi na sarvasattvālambanā sidhyet na ca triduḥkhatākārā | karuṇāvat | kasmād iyaṃ mahākaruṇety ucyate |

. . .

saṃbhārākāragocaraiḥ |
samatvād ādhimātryāc ca

.

. . . .

karuṇāmahākaruṇayoḥ kiṃ nānākaraṇam |

.

nānākaraṇamaṣṭdhā || 7.33 ||

.

. . . . . . .

kiṃ punaḥ sarve buddhāḥ sarvaprakārasāmānyā bhavanti | nety āha |

.

saṃbhāradharmakāyābhyāṃ jagataś cārthacaryayā |
samatā sarvabuddhānāṃ nāyurjātipramāṇataḥ || 7.34 ||

.

tribhiḥ kāraṇaiḥ sāmyaṃ sarvabuddhānām | sarvapuṇyajñānasaṃbhārasamudāgamataḥ dharmakāyapariniṣpattitaḥ arthacaryayā ca lokasya | āyurjātigotrapramāṇakṛtastu bhedo bhavati | cirālpatarajīvanāt kṣatriyavrāhmaṇajātibhedāt kāśyapagautamādigotrabhedāt alpānalpapramāṇabhedāc ca yathakālam iti | etāmeva ca trividhāṃ saṃpadaṃ manasikurvāṇena viduṣā śakyaṃ buddhānāṃ bhagavatāmantike tīvraprema gauravaṃ cotpādayituṃ yaduta hetusaṃpadaṃ phalasaṃpadam upakārasaṃpadaṃ ca | tatra caturdhā hetusaṃpat | sarvapuṇyajñānasaṃbhārābhyāso dīrghakālābhyāso nirantarābhyāsaḥ satkṛtyābhyāsaś ca | caturvidhā phalasaṃpat | jñānasaṃpat prahāṇasaṃpat prabhāvasaṃpadrūpakayasaṃpacva | caturvidhopakārasaṃpat | apāyatrayasaṃsāraduḥkhātyantanirmokṣasaṃpat yānatrayasugati pratiṣṭhāpanasaṃpadvā | jñānasaṃpat punaś caturvidhā | anupadiṣṭajñānaṃ sarvatrajñāna sarvathājñānamayatnajñānaṃ ca | caturvidhā prahāṇasaṃpat | sarvakleśaprahāṇam atyantaprahāṇaṃ savāsanaprahāṇaṃ sarvasamādhisamāpattyāvaraṇaprahāṇaṃ ca caturvidhā prabhāvasaṃpat | bāhyaviṣayanirmāṇapariṇāmanā dhiṣṭhānavaśityasaṃpat āyurutptargādhiṣṭhānavaśitvasaṃpat āvṛtākāśadūrakṣīpragamanālpavahutvapraveśana vaśitvasaṃpat vividhanijāś caryadharmasaṃpac ca | caturvidhā rūpakāyasaṃpat | lakṣaṇasaṃpat anuvyañjanasaṃpat balasaṃpat vajrasārāsthisaṃpat | ity etat sāmāsikaṃ buddhānāṃ māhātmyam | anantaprabhedaṃ tu tadbhidyamānaṃ jāyate | tacca punar buddhā eva sakalaṃ jñātuṃ baktuṃ ca samarthāḥ yadyanekāsaṃkhyeyaṃ kalpaṃ jīvitamadhitiṣṭheyuḥ | evaṃ ca tāvad anantādbhūtaguṇajñānaprabhāvopakāramāharatnākarāstathāgatāḥ | atha ca punar bālāḥ svaguṇadāridracyahatādhimokṣāḥ śruṇvanto ’pi tāṃ tādṛśīṃ guṇasamṛddhiṃ buddhaṃ ca nādriyante tasya ca dharmam | paṇḍitāstu punar majjābhir api taṃ bhagavantam abhiprapadyante tasya ca dharmam | te he śraddhāmātrakeṇāpyekāntikenābhiprasannā aniyatavipākānāṃ pāpānāṃ rāśīnabhibhūya daivīṃ mānuṣīṃ ca śriyamabhibhūya nirvāṇaparāyaṇāḥ saṃvartante | ata eva tathāgatā anuttaraṃ puṇyakṣetramucyante | avandhyeṣṭhaporakṛṣṭāśusvantaphalatvāt | uktaṃ hi bhagavatā

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“ye ’nyān api jine kārānkariṣyanti vināyake |
vicitraṃ svargamāgamya te lapsyante ’mṛtaṃ padam” iti |

.

ime tāvad aṣṭādaśa buddhānām āveṇikā dharmā ucyante ||

.

śiṣyasādhāraṇā anye dharmāḥ

.

śrāvakasādhāraṇāstvanye guṇā buddhānām |

.

kecit pṛthagjanaiḥ |

.

ke punas ta iti yathāyogam

.

araṇāpraṇidhijñānapratisaṃvidguṇādayaḥ || 7.35 ||

.

araṇapraṇidhijñānapratisaṃvidabhijñādhyānārupyāṃpramāṇavimokṣābhibhvāyatanakṛtsnāyatanādayaḥ | tatrāraṇā nāma kaścid evārhan kleśaprabhavaṃ sattvānāṃ duḥkhaṃ viditvātmānaṃ ca dakṣiṇīyaviśeṣaṃ pareṣāṃ tadālambanaṃ kleśotpādaṃ parihartukāmastādṛśaṃ jñānamutpādayati bhena pareṣāṃ sarvathā ’pi raṇaṃ notpādayati | na kasyacittadālambano rāga utpadyate dveṣo māno vā | naiṣā pratipat kañcideva raṇayatītyaraṇā | sā punar eṣā

. . . .

saṃvṛtijñānamaraṇā

.

ayamasyā svabhāvaḥ |

.

dhyāne ’ntye

.

caturthadhyāna bhūmikā sukhapratipadāmagratvāt |

.

akopyadharmaṇaḥ |

.

nānyasyārhataḥ | anyo hi svasaṃtānād api kadācit kleśaraṇaṃ parihartu na śaknoti |

. .

nṛjā

.

manuṣyeṣvevotpadyate triṣu dvīpeṣu |

.

anutpannakāmāptasavastukleśagocarāḥ || 7.36 ||

.

anāgatāḥ kāmāvacarāḥ savastukāḥ kleśāḥ asyā ālambanaṃ nāpareṣāṃ kleśa udapādītyevaṃ pravṛttatvāt | avastukāstu kleśā na śakyāḥ parihartuṃ sarvatragāṇāṃ sakalasvabhūmyālambanatvāt | yathā cāraṇoktā

. . .

tathaiva praṇidhijñānaṃ

.

tad api hi saṃvṛtijñānaṃ dhyāne ’ntye ’kopyadharmaṇaḥ manuṣyāśrayaṃ ca

.

sarvālambaṃ tu tat

.

. . . . . .

tathā |
dharmārthayorniruktau ca pratibhāne ca saṃvidaḥ || 7.37 ||

.

catasro hi pratisaṃvidaḥ | dharmapratisaṃvidarthapratisaṃvinniruktipratisaṃvitpratibhānapratisaṃvicca | tā api dharmārthaniruktipratibhānapratisaṃvidastathaiva yathā ’raṇā | kimāsāṃ tathaiva akopyadharmamanuṣyāśrayatvam | ālambanabhūmisvabhāvaviśeṣastvāsāṃ pṛthagucyate |

. . . . .

tisro nāmathavāgjñānamavivartya yathākramam |

.

nāmapadavyañjanakāyeṣv arthavācitā avivartyajñānaṃ dharmāthaṃniruktipratisaṃvido yathākramam |

.

caturthīyuktomuktābhilāpamārgavaśitvayoḥ || 7.38 ||

.

avivartyaṃ jñānam iti vartate | yuktamutābhilāpitāyāṃ samādhivaśisaṃprakyāne cāvivartyaṃ jñānaṃ pratibhānasaṃvit |

. .

vāṅmārgālambanā cāsau

.

vāk ca mārgaś ca tasyāḥ ālmvanam |

.

nava jñānāni

.

navajñānasvabhāvā pratibhānapratisaṃvidanyatra nirodhajñānāt |

.

sarvabhūḥ |

.

sarvabhūmikā cāsau kāmadhātau yāvat bhavāgre vāṅmārgayoranyatarālambanāt |

.

daśa ṣaḍvā ’rthasaṃvit

.

arthapratibhānasaṃvit sarvadharmāśccedarthā daśa jñānāni | nirvāṇaṃ cedarthaḥ ṣaṭ jñānāni | dharmānvayanirodhakṣayānutpādasaṃvṛtijñānāni |

. . .

sā sarvatra

.

sā punar eṣā ’rthapratisaṃvit sarvabhūmikā |

.

anye tu sāṃvṛtam || 7.39 ||

.

anye tu dve dharmaniruktipratisavidau saṃvṛtijñānasvabhāve nāmakāyādivāgālambanasvabhāvatvāt |

.

kāmadhyāneṣu dharme vit

.

dharmapratisaṃvit pañcabhūmikā kāmadhātucaturthadhyānasaṃgṛhītā ūrdhvaṃ nāmakāyābhāvāt |

.

vāci prathamakāmayoḥ |

.

vāṅniruktir ity eko ’rthaḥ | niruktipratisaṃvitkāmadhātuprathamadhyānabhūmikā ūrdhvaṃ vitarkābhāvāt | prajñaptau tu pratisaṃvidāmeva nirdeśaḥ | “padavyañjane tasyaivarthe tasyaikadvivahustrīpuruṣādyadhivacane tasyāsaktatāyāmavivartyajñānaṃ dharmāvipratisaṃvida” ityata evāsāṃ kramasiddhiḥ | nirvacanaṃ niruktiḥ | yathā rupyate tasmād rūpamityevamādi | uttarottarapratibhā pratibhānamity apare | āsāṃ ca kila pratisaṃvidāṃ gaṇitaṃ buddhavacanaṃ śabdavaidyā hetuvidyā ca pūrvaprayogo yathākramam | nāpy eteṣv akṛtakauśalastā utpādayituṃ śaknotīti | buddhavacanameva tu sarvāsāṃ prayogaṃ varṇayanti | yasya caikā tasyāvaśyaṃ catasraḥ pratisaṃvidī bhavanti |

. . . . . . . . . . .

vikalābhir na tallābhī

.

na hi vikalābhistābhiḥ pratisaṃvillābhī bhavati |

.

ye caita upadiṣṭā araṇādayo guṇāḥ |

.

ṣaḍete prāṇtakoṭikāḥ || 7.40 ||

.

prāntakoṭikadhyānavalenaiṣāṃ lābhaḥ |

.

tatṣaḍivadhaṃ

.

tad api prāntakoṭikaṃ caturtha dhyānaṃ ṣaḍātmakam | araṇāpraṇidhijñānaṃ tisraḥ pratisaṃvidaḥ | tad eva prantakoṭikam | niruktipratisaṃvidastadvalena lābho na tu sā caturthadhyānabhūmikā |

. . . .

kiṃ punar idaṃ prāntakoṭikaṃ nāma | dhyānamantyaṃ caturthaṃ dhyānam |

. .

sarvabhūmyanulomitam |
vṛddhikāṣṭāgataṃ tac ca

.

kathaṃ sarvabhūmyanulomitam | kāmāvacarāccittātprathamaṃ dhyānaṃ samāpadyate | tato dvitīyamevaṃ krameṇa yāvannaivasaṃjñānāsaṃjñāyatanam | pratilomaṃ punar yāvat kāmāvacaraṃ cittaṃ tataḥ punar anulomaṃ yāvaccaturthadhyānamevaṃ sarvabhūmyanulomitam | katham vṛddhikāṣṭāgatam | tathābhāvitānmṛduno madhyaṃ madhyādadhimātraṃ samāpadyate | vṛddhiprakarṣo hi vṛddhikāṣṭā | idamīdṛśaṃ prāntakoṭikaṃ pragatā ’nta koṭirasyeti kṛtvā | koṭiḥ punar atra vṛddhiḥ prakāro vā | catuṣkoṭikavat |

. . . . . . . . .

ete punaḥ buddhatuṇāḥ

.

buddhānyasya prayogajāḥ || 7.41 ||

.

buddhādanyasya prāyogikā na vairāgyalābhikāḥ | buddhasya nāsti kiñcit prāyogikam | tasya sarvadharmeśvaratvād icchāmātra pratibadhaḥ sarvaguṇasaṃpatsaṃmukhībhāvaḥ | ime tāvacchrādakasādhāraṇaguṇā abhijñādayaḥ pṛthagjanair api |

. . .

keyam abhijñā nāma |

.

ṛddhhiśrotramanaḥpūrvajanmacyutyudayakṣaye |
jñānasākṣīkriyā ’bhijñā ṣaḍvidhā

.

ṛddhiviṣaye jñānasākṣātkriyā abhijñā | divyaśrotracetaḥparyāyapūrvanivāsānusmṛticyutyutpapādāsravakṣayajñānasākṣātkriyā abhijñāḥ | etāḥ ṣaḍabhijñā | āsāṃ pañca pṛthagjanaiḥ sādhāraṇāḥ | sarvāstvetāḥ

. . . . .

muktimārgadhīḥ || 7.42 ||

.

vimuktimārgaprajñāsvabhāvāḥ | śrāmaṇyaphalavat |

.

catasraḥ saṃvṛtijñānaṃ

.

cetaḥparyāyāsravakṣayajñānābhijñe hitvā |

.

cetasi jñānapañcakam |

.

cetaḥparyāyābhijñā pañca dharmānvayamārgasaṃvṛtiparacittajñānāni |

.

kṣayābhijñā balaṃ yadvat

.

yathāsravakṣayajñānavalamuktaṃ tathā veditavyā | ṣaḍ daśa jñānānīti | sarvabhūmikā ’pyeṣā tathaiva jñātvyā | śeṣās tu

. . .

pañca dhyānacatuṣṭaye || 7.43 ||

.

pañcābhijñāḥ caturthadhyānabhūmikāḥ | kasmād ārupyabhūmikā na santi | tisrastāvanna santi | rūpālambanatvāt | cetaḥparyāyābhhijñāpi nāsti rūpatīrthābhiniṣpādyatvāt | pūrvanivāsasmṛtirapyanupūrvāvasthāntaramaraṇābhiniṣpatteḥ | sthānagotrādyālambanatvāc ca | paracittaṃ hi jñātukāma ātmanaḥ kāyacittayor nimittamudgṛhlāti | kīdṛśe ’pi me kāye kīdṛśaṃ cittam bhavaty evaṃ pareṣām apy ābhujataścittajñānādabhiniṣpannā bhavati | abhiniṣpannāyāmabhijñāyāṃ rūpanirapekṣo jānāti | pūrvanivāsaṃ samanusmartukāmaḥ samanantaraniruddhamanovijñāno nimittamudgṛhya tatsamanantaraprātilomyenāvasthāntarāṇi manasikaroti | yāvat saṃdhicittam | tato ’ntarābhavasyaikakṣaṇaṃ maraṇe ’pi niṣpanno bhavati | evaṃ parasyāpi smarati | abhiniṣpannāyāṃ vilaṅghyāpi smaraṇam | anubhūtapūrvasyaiva smaraṇam | śuddhāvāsānāṃ katham smaraṇam | śravaṇenānubhūtatvāt | ārupyacyutasyehopapannasya parasaṃtatyadhiṣṭhānenotpādanam | anyeṣāṃ svasaṃtatyadhiṣṭhānena | ṛddhyādīnāṃ tu laghatvaśabdālokamanasikaraṇaṃ prayogaḥ | tāḥ punar etāḥ pañcābhijñāḥ

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

svādhobhūviṣayāḥ

.

yadbhūmikā ṛddhacyabhhijñā bhavati tāṃ bhūmi tayā gacchati | nirmiṇoti vā adharāṃ noktarām | evaṃ divyaśrotrābhijñayā svabhūmikameva śabdaṃ śṛṇotyadharabhūmikaṃ vā nordhvabhūmikam | cetaḥ paryāyābhijñayā nordhvabhūmikaṃ cittaṃ jānāti | pūrvanivāsānusmṛtyā na smarati | cyutopapādābhijñayā na paśyati | ata evārupyabhumikaṃ cittaṃ cetaḥparyāyapūrvanivāsabhijñābhyāṃ na gṛhlātyurdhvabhūmikatvāt |

. . . . . . .

katham etā labhyante | anucittāḥ prayogataḥ

.

labhyā ucitāstu virāgataḥ |

.

janmāntarābhyastā abhijñā vairāgyato labhyante vaiśeṣikyaḥ prayogataḥ | sarvāsāṃ tu prayogeṇotpādanam |

. .

tṛtīyā trīpyupasthānāni

.

cetaḥparyāyābhijñā trīṇi vedanācittadharmasmṛtyupasthānāni | cittacaittālambanatvāt |

. .

ādyaṃ śrotrardvivakṣuṣi || 7.44 ||

.

abhijñeti vartate | ṛddhidivyaśrotradivyacakṣurabhijñā ādyaṃ smṛtyupasthānam ity arthaḥ | rūpālambanatvāt | ṛddhiś caturbāhyāyatanālambanā ’nyatra śabdāt | divyaśrotracakṣurabhijñe śabdarūpāyatanālambane | kathaṃ tarhi “cyutopapādajñānenaiva jānāti amī bhavantaḥ sattvāḥ kāyaduścaritena samanvāgatāḥ” ity evam ādi | na tattena jānāti | abhijñāparivārajñānaṃ tu tadanyadāryāṇām utpadyate yenaivaṃ jānanti | anirdhāraṇāccheṣe catuḥsmṛtyupasthānasvabhāve iti siddham |

. . . . . . . .

avyākṛte śrotracakṣurabhijñe itarāḥ śubhāḥ |

.

. . . . . . . .

tisro vidyāḥ

.

pūrvanivāsacyutyupapādāsravakṣayajñānasākṣātkriyāstisraḥ aśaikṣyo vidyā ucyante | kasmād etā eva nānyāḥ |

. .

avidyāyāḥ pūrvāntādau nivarttanāt || 7.45 ||

.

etā hi pūrvāparāntamadhyasaṃmohaṃ vyāvartayanti yathākramam | āsāṃ paramārthena

.

aśaikṣyantyā

.

āsravakṣayajñānasākṣātkriyaivāśaikṣī vidyā |

.

tadākhye dve tatsaṃtānasamudbhavāt |

.

anye dve aśaikṣyasaṃtānasaṃbhūtatvād aśaikṣyāvucyete | naiva tu te śaikṣyo nāśaikṣyau | kiṃ punar ete abhijñe śaikṣyasya nocyete | yataḥ śaikṣyau vidye nocyete |

. . .

iṣṭe śaikṣsya nokte tu vidye sāvidyasaṃtateḥ || 7.46 ||

.

na hi sāvidyasaṃtāne vidyāvyavasthānaṃ yujyate | punar apy avidyābhibhavāt | āsāṃ cābhijñānām

. .

ādyā tṛtīyā ṣaṣṭhī ca prātihāryāṇi

.

ṛddhicetaḥparyāyāsravakṣayābhijñāstrīṇi prātihāryāṇi yathākramam ṛddhacyādeśanānuśāsanaprātihāryāṇi | vineyamanasāmādito ’tyartha haraṇāt prātihāryāṇi prātiśabdayorādikarmabṛśārthatvāt | pratihatamadhyasthānāṃ manāṃsyebhiḥ pratiharantīti prātihāryāṇi vā | eṣāṃ punaḥ

. . . .

śāsanam |
agryam

.

anuśāsanaṃ pratihāryamagryam |

.

avyabhicāritvād dhiteṣṭaphalayojanāt || 7.47 ||

.

ṛddhacyādeśane hi vidyayā vikeiyete | asti hi ca gāndhārī nāma vidyā yayāphāśena gacchati īkṣaṇikā ca nāma vidyā yayā paracittaṃ jānāti | na tu yathābhūtānuśāsanam anyathā śakyaṃ kartumavybhicāritvāt | pradhānamāvarjanamātraṃ ca tābhyāmanuśāsanaprātihāryeṇa tu hitena iṣṭenaphalena yogo bhavaty upāyopadeśādityevāvaśyam ṛddhirity ucyate |

. . . .

keyam ṛddhiḥ | vaibhāṣikanyāyena

.

ṛddhiḥ samādhiḥ

.

ṛdhyatyaneneti kṛtvā yojayitavyam | kiṃ tena samṛdhyati |

.

gamanaṃ nirmāṇaṃ ca

.

tatas tatra

.

gatis tridhā |

.

śarīravāhinī ādhimokṣikī manojavā ca tatra gatiḥ |

.

śāstur manojavā

.

manasa ivāsyā rava iti manojavā gatirbuddhasyaiva nānyasya | sudūram api deśaṃ cittotpādakālelna gamanāt | ata evācintyo buddhānāṃ buddhaviṣaya” ity uktaṃ bhagavatā | itare tu gatī buddhasyānuktasiddhe |

. . . .

anyeṣāṃ vāhinyapyādhimokṣikī || 7.48 ||

.

. . .

kāmāptaṃ nirmitaṃ bāhyaṃ caturāyatanaṃ

.

kāmāvacaraṃ nirmāṇaṃ rūparasagandhaspraṣṭavyāyatanasvabhāvam | tat punar

.

dvidhā |

.

svaparaśarīrasaṃbaddham |

.

rūpāptaṃ dve tu

.

. . . . . . . .

nirmāṇacittais tāni caturdaśa || 7.49 ||

.

tāni punaś caturdaśa nirmāṇacittāni

.

yathākramaṃ dhyānaphalaṃ dve yāvat pañca |

.

prathamadhyānaphalaṃ dve kāmadhātuprathamadhyānabhūmike nirmāṇacitte | dvitīyadhyānaphalaṃ trīṇi kāmadhātuprathamadvitīyadhyānabhūmikāni | evaṃ tṛtīyacaturthadhyānabhūmikāni catvāri pañca ca yojyāni | svabhūmikādharabhūmikaṃ nirmāṇacittaṃ dhyānaphalaṃ veditavyam |

. . . .

nordhvajam |

.

nordhvabhūmikaṃ nirmāṇacittamadharadhyānaphalamasti | dvitīyādidhyānaphalaṃ kāmāvacaraṃ nirmāṇaṃ prathamadhyānabhūmikādgatito viśiṣyate |

. .

tallabho dhyānavat

.

teṣāṃ ca nirmāṇacittānāṃ dhyānavallābhaḥ | ki khalu nirmāṇacittādeva syāt vyutthānam | nāsty etat | yasmād utpadyate |

. . .

śuddhāt tatsvataś ca

.

śuddhakāddhacyānādantaraṃ nirmāṇacittamutpadyate nirmāṇacittadvā nānyataḥ |

.

tato ’pi te || 7.50 ||

.

nirmāṇacittād api śuddhakaṃ dhyānaṃ nirmāṇacittaṃ cotpadyate nānyat | na hi samādhiphalasthitasvāpraviśya punaḥ samādhiṃ tasmāt vyutthānamasti | sarvasya ca nirmitasya

. . .

svabhūmikena nirmāṇaṃ

.

nānyabhūmikena nirmāṇacittenānyabhūmikaṃ nirmāṇaṃ nirmīyate |

.

bhāṣaṇaṃ tv adhareṇa ca |

.

svabhūmikena ceti caśabdaḥ | kāmadhātuprathamadhyānabhūmiko hi nirmitaḥ svabhūmikenaiva cittena bhāṣyate | ūrdhvabhūmikastu prathamadhyānabhūmikena | ūrdhvaṃ vijñaptisamutthāpakābhāvāt | vahūnāṃ nirmitānāṃ bhāṣaṇaṃ

. . . . .

nirmātraiva sahāśāstuḥ

.

buddhādanyasya nirmāṇaṃ nirmātrā saha bhāṣate | yadā ca vahavo nirmitā bhavanti tadā yugapat bhāṣante |

. .

“ekasya bhāṣamāṇasya bhāṣante saha nirmitāḥ |
ekasya tūṣṇīṃbhūtasya sarvetūṣṇīṃ bhavanti ta” iti gāthā |

.

buddhasya pūrva paścād vā yathecchaṃ nirmitā bhāṣante | yadā bhāṣaṇacittaṃ tadā nirmāṇacittābhāvo nirmāṇacittābhāvānnirmitābhāva iti kathamenaṃ bhāṣayanti |

. .

adhiṣṭhāyānyavarttanāt || 7.51 ||

.

nirmāṇamadhiṣṭhāyāvasthānakāmatayā ’nyena manasā vācaṃ pravartayanti | kiṃ jīvita evādhiṣṭhānamanuvartate atha mṛtaścāpi |

. .

mṛtasyāpy asty adhiṣṭhānaṃ

.

āryamahākaśyapādhiṣṭhānena tadasthisaṃkalāvasthānāt | tattu

.

nāsthirasya

.

asthirasya tu bhāvasya nāsty adhiṣṭhānam | āryakāśyapena māṃsādīnām adhiṣṭhānāt |

.

apare tu na |

.

apare punar āhur nāsti mṛtasyādhiṣṭhānam | asthiśaṅkalāvasthānaṃ tu devatānubhāvāditi | kimekena cittenaikameva nirmita nirmiṇoti |

. . .

ādāvekamanekena jitāyāṃ tu viparyayāt || 7.52 ||

.

ādita ekaṃ nirmitamanekena nirmāṇacittena nirmiṇoti | jitāyāṃ tvabhijñāyāmekena cittenānekaṃ nirmiṇoti yāvannirmātumiṣṭaṃ bhavati | atha kiṃ sarvanirmāṇacittamavyākṛtaṃ bhavati |

. . .

avyākṛtaṃ bhāvanājaṃ

.

yadbhāvanāphalaṃ tadavaśyamavyākṛtaṃ bhavati |

.

trividhaṃ tūpapattijam |

.

upapattipratilambhikaṃ tu nirmāṇacittaṃ kuśalākuśalamavyākṛtaṃ bhavati devanāgapiśācādīnām | tatkṛtaṃ ca svaparaśarīranirmāṇaṃ navāyatanikaṃ bhavaty aśabdarupyāyatanatvād indriyāvinirbhūtatvāt | na tv indriyaṃ nirmīyate | kimeṣaiva dvividharddhibhāvanāmayī copapattilābhikā ca | eṣā ca dvividhā

. . . . .

ṛddhirmantrauṣadhābhyāṃ ca karmajā ceti pañcadhā || 7.53 ||

.

samāstaḥ pañcavidhāmṛddhhiṃ varṇayanti | bhāvanāphalam upapattilābhikaṃ mantrajāmauṣadhajāṃ karmajāṃ ca | yathā māndhāturantarābhavikānāṃ ca |

. . .

yad idaṃ divyaśrotram uktaṃ cakṣuś ca | kim ete divye eva āhosvit divye eva divye | yathā bodhisattvacakravartigṛhapatiratnānām |

. . .

divyaśrotrākṣiṇī

.

yasmāt te

.

rūpaprasādau dhyānabhūmikau |

.

dhyānasamāpannasya śabdālokābhogaprayogeṇa dhyānabhūmikāni bhūtānyupādāya rūpaprasādau nirvartete cakṣuḥśrotrasāmantake rūpaśabdyordarśanaśravaṇahetū iti dhyānabhūmikatvāt divye eva te cakṣuḥśrotre | te ca punaḥ

. .

sabhāgāvikale nityaṃ dūrasūkṣmādigocare || 7.54 ||

.

nāsti divyaṃ cakṣuḥ śrotraṃ ca tatsabhāgaṃ nityaṃ vijñānasahitatvāt nāpi vikalaṃ kāṇavibrāntābhāvāt | rūpāvacarasattvavat | dūrasūkṣmavatāny api rūpāṇi śabdhāś ca tayiorviṣyaḥ |

. . .

āha cātra dūrasthamāvṛtaṃ sūkṣmaṃ sarvataś ca na paśyati |
māṃsacakṣuryato rūpamato divyaṃ dṛgiṣyate ||

. .

kiyad dūraṃ punar divyena cakṣuṣā paśyati | yasya yādṛśaṃ cakṣurbhavati | śrāvakapratyekabuddhabuddhāstvanabhhisaṃskāreṇa sāhasradvisāhasratrisāhasrakān lokadhātūn yathāsaṃkhyaṃ paśyanti | abhisaṃskāreṇa tu

. . .

dvitrisāhasrakāsaṃkhyadṛśo ’rhatkhaṅgavaiśikāḥ |

.

sarvābhhisaṃskāreṇa saha śrāvako ’pi dvisāhasra lokadhātuṃ divyena cakṣuṣā paśyati | trisāhasraṃ khaṅgaviṣāṇakalpaḥ | buddhastu bhagavānasaṃkhyeyān lokahātūn paśyati yāvad evecchati |

. . .

kim ṛddhir evopapattilābhikā bhavaty arhān yad api |

.

anyad apy upapattyāptaṃ

.

divyaśrotrādikam api catuṣṭayam upapattipratilabhyam asti | na tūpapattyāptaṃ kiñcidabhijñākhyāṃ labhate | yattūpapattipratilambhikaṃ divyaṃ cakṣuḥ

. . .

taddṛśyo nāntarībhavaḥ || 7.55 ||

.

abhijñācakṣuṣaiva hy antarābhavo dṛśyate | nopapattipratilabdhena |

.

cetojñānaṃ tu tat tredhā

.

upapattyāptam iti vartate | paracittajñānaṃ tūpapattipratilabdhaṃ trividhaṃ veditavyaṃ kuśalākuśalāvyākṛtam |

. .

tarkavidyākṛtaṃ ca yat |

.

yac cāpi tārkikaṃ paracittajñānaṃ naimittikānāṃ yac ca vidyākṛtaṃ tad api trividhaṃ veditavyam | na yathā bhāvanāphalaṃ kuśalameva | upapattipratilambhikābhyāṃ tu paracittajñānapūrvanivāsānusmṛtibhyāṃ

. . .

jānate nārakā ādau

.

yāvan na duḥkhavedanābhyāhatā bhavanti | anyagatisthā nityaṃ jānate |

.

nṛṇāṃ notpattilābhikam || 7.56 ||

.

mānuṣyāṇām etad yathoktam ṛddhacyādikaṃ nāsty upapattiprātilambhikam | yat tarhi prakṛtijātismarā bhavanti | karmaviśeṣajā ’sau teṣām | trividhā hi pūrvanivāsānusmṛtirbhāvanāphalam upapattilabdhā karmajā ceti ||

. . . .

||*|| abhidharmakośabhāṣye jñānanirdeśo nāma saptamaṃ kośasthānam ||* || yadidaṃ sthaviraśrīlāmāvākasya yadatra puṇyam |

.

aṣṭamaṃ kośasthānam

.

oṃ namo buddhāya

.

jñānādhikāreṇa jñānamayānāṃ guṇānāṃ kṛto nirdeśaḥ | asya svabhāvānāṃ tu kartavya ity ādita eva dhyānānyārabhyante sarvaguṇāśrayatvāt |

. .

dvidhā dhyānāni

.

samāsato dvividhāni dhyānānyupapattisamāpattidhyānabhedāt | tāni punaḥ

.

catvāri

.

prathamaṃ dhyānaṃ yāvaccaturtham | tatra dhyānopapattayaḥ punar na vaktavyāḥ | lokanirdeśakośasthāne hi

. .

proktās tad upapattayaḥ |

.

kathaṃ proktāḥ |

.

“pṛthak pṛthak |

.

dhyānaṃ tribhūmikaṃ tatra caturtha tvaṣṭabhūmikam” iti |

.

samāpattidhyānaṃ tu vaktavyam | ata ucyate

.

samāpattiḥ śubhaikāgyraṃ

.

abhedena kuśalacittaikāgratā dhyānam | samādhisvabhāvatvāt |

.

pañcaskandhāstu sānugam || 8.1 ||

.

saparivāraṃ tu pañcaskandhasvabhāvaṃ veditavyam | keyamekāgratā nāma | ekālambanatā | evaṃ tarhi cittānyevaikālambanāni samādhirna caitasikaṃ dharmāntaram iti prāpnoti | na cittānyeva samādhiḥ | yena tu tānyekāgrāṇi vartante sa dharmaḥ samādhiḥ | saiva cittaikāgratā | nanu ca kṣaṇikatvāt sarvaṃ cittamekāgraṃ dvitīyasya tasmād avikṣepa iti cet | saṃprayukte samādhivaiyarthyam | yata eva ca smādhistata eva cittānām ekālambanatvaṃ kiṃ neṣyate | mahābhūmikatvāc ca samādheḥ sarvacittānām ekāgratāprasaṅgaḥ | na durbalatvāt samādheḥ | cittānyevaikāgrāṇi samādhiḥ | tathā hy adhicittaṃ śikṣā cittapariśuddhipradhānaṃ ca sūtre catvāri dhyānānyuktānītyapare |

. . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

kīdṛśaṃ punaḥ kuśalamaikāgyraṃ prathamaṃ dhyānaṃ kīdṛśaṃ yāvaccaturtham | prathamaṃ tāvat

. .

vicāraprītisukhavat

.

vicāraprītisukhasaṃyuktaṃ kuśalamaikāgyraṃ tat prathamaṃ dhyānam | vicāravacanādvitarko ’pyukto bhavati | sāha caryāddhūmāgnivat | na hi prītisukhavānvicāro vinā vitarkeṇāsti | śeṣaṃ punrdhyānatrayaṃ

. . . . .

pūrvapūrvāṅgavarjitam |

.

śubhaikāgryam iti vartate | vicāravivarjitaṃ prītisukhavat dvitīyaṃ vicāraprītivarjitaṃ tṛtīyaṃ vicāraprītisukhavarjitaṃ caturtham iti | yathā dhyānāni

. . .

tathārūpyāḥ

.

kena prakāreṇa | ete ’pi hi dvidhā upapattisamāpattitaḥ | catvāraś ca eṣām api copapattaya uktāḥ | samāpattyārupyāsvabhedena kuśalaikāgratāsvabhāvā ityanena prakāreṇa saparivārāḥ

. . .

catuskandhāḥ

.

anuparivartirūpābhāvāt

.

adhobhūmivivekajāḥ || 8.2 ||

.

. . . . . . .

vibhūtarūpasaṃjñākhyāḥ saha sāmantakaistribhiḥ |

.

ākāśānantyāyatanasāmantakaṃ caturthadhyānālambanatvād vibhūtarūpasaṃjñākhyāṃ na labhate | na hi tatra rūpasaṃjñā vibhūtā na vigatetyarthaḥ | yad uktaṃ “catuskandhā” iti sādhyaṃ tāvad etadārupyeṣu rūpaṃ nāstīti | yadi hi syāt kathamārupyā ucyeran | īṣadrūpatvā dāpiṅgalavat | kīdṛśaṃ tāvad īṣadrūpaṃ tatreṣyate | yadi kāyavāk saṃvaramātraṃ kathaṃ tadabhāve tatsaṃvarau bhaviṣyataḥ | na cāsati bhūte bhautikaṃ yujyate | anāsravasaṃvaravaccet | sāsravabhūtasadbhāvāt | smāpattāv api tatpratiṣedha uktaḥ | atha kāyo ’pyastīndriyāṇy api rūpīṇi | kathaṃ tadīṣadrūpā iṣyante | parimāṇālpatvāccet | udakajantukeṣv apy adṛśyarupeṣu prasaṅgaḥ | acchatvāccet | antarābhavarūpāvacareṣv api prasaṅgaḥ | yato nācchataraṃ cet | bhavāgramevārupyaṃ syāt | samāpattivattadupapattiviśeṣāt | dhyānopapattirūpasyāpi cādharabhūmikendriyāgrahaṇāt kas tatra viśeṣaḥ | dvayoranvarthā saṃjñā nārupyadhātoriti cet | kā ’tra yuktiḥ | āyuruṣmaṇoḥ saṃsṛṣṭavacanānnaḍakalāpīdvayavannāmarūpayoranyonyaniśritavacanā “dvijñānapratyayaṃ nāmarūpam” iti vacanāt anyatrarūpādyāvat saṃskārebhyo vijñānasyāgatigatipratiṣedhāccārūpyeṣu rūpāstitvasiddhiriti cet | na | saṃpradhāryaṃ tāvad etadyadidamāyuruṣmaṇoḥ saṃsṛṣṭatvamuktam | kimidaṃ kāmāvacaramāyuḥ saṃdhāyoktamāhosvitsarvam iti | yac ca nāmarūpayoranyonyāśritatvamuktaṃ kimidaṃ kāmarūpāvacaraṃ nāma saṃdhāyoktamāhosvitsarvam iti | yac ca vijñānapratyayaṃ nāmarūpamuktaṃ kim atra sarva vijñānaṃ nāmarūpasya pratyayamuktamāhosvitsarve nāmarūpaṃ vijñānapratyayam iti | yaccānyatra rūpādibhyo vijñānasyāgatipratiṣedhaḥ | kim atra sarvair eva tairvinā tatpratiṣedha āhosvit ekenāpīti | aviśeṣavacanānna saṃpradhāryam iti cet | atiprasaṅgaḥ | bāhyasyāpi hy aṣmaṇa āyuṣā binā bhāvo na prāpnoti | bāhyasyāpi ca rūpasya nāmāśritatvamaviśeṣavacanāt | caturvijñānasthitivaccāhāracatuṣkavacanādrūpārupyadhātvor api kavaḍīkārāhāraprasaṅgaḥ | “atikramya devān kavaḍīkārā hārabhakṣān” iti vacanāt prītyāhāravacanāccāprasaṅga iti cet | ārupyeṣv api rūpasyāprasaṅgaḥ | “rūpāṇāṃ niḥsaraṇamārupyāḥ” | “ye te śāntā vimokṣā atikramya rūpāṇyārupyāḥ” | “arupiṇaḥ santi sattvāḥ sarvaśo rūpasaṃjñānāṃ samatikramād” iti vacanāt | sati hi rupe svaṃ rūpamavaśyaṃ saṃjānīranniti | audārikamadhobhūmikaṃ rūpamabhisaṃdhāyoktam iti cet | kavaḍīkāre ’pi tulyam | dhyānānām api cādhobhūminiḥsaraṇatvād ārupya prasaṅgaḥ | vedanādiniḥsaraṇaṃ ca kiṃ noktāḥ | adhobhūmikavedanāniḥsaraṇāt | rūpajātiṃ tu kutsnāmatikrāntā na vedanādijātim | ato rūpāṇāṃ niḥsaraṇamuktāḥ | bhavena bhavasyāniḥsaraṇavacanaṃ tu tenaiva tasyāniḥsaraṇādasarvānatyanta niḥsaraṇāc ca | dhyānesu coktaṃ bhagavatā “yattatra bhavati rūpagataṃ vā yāvad vijñānagataṃ veti | ārupyeṣu tūktaṃ “yattatra bhavati vedanāgataṃ vā yāvad vijñānagataṃ veti” | satyāṃ tesu rūpajātau kasmād rūpagataṃ veti nāvakṣyat | tasmāt

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

nārupye rūpasadbhāvaḥ

.

katham idānīm analpakalpocchinnād rūpāt punar api rūpotpattis tataḥ pracyutānām |

.

rūpotpattistu cittataḥ || 8.3 ||

.

. . . . . . .

kim eṣām ākāśānantyāyatanādīnām ākāśādaya evālambanaṃ yata evaṃ samākhyāyate | na hi | kathaṃ tarhi | trayas tāvat |

. .

ākāśānantyavijñānānantyākiñcanyasaṃjñakāḥ |
tathāprayogāt

.

anantamākāśamanantaṃ vijñānaṃ nāsti kiñcidityeva manasikurvāṇasteṣu prayujyante yathāsaṃkhyam | ata eṣām etāḥ saṃjñā iti |

. .

māndyāt tu nasaṃjñānāpy_asaṃjñakaḥ || 8.4 ||

.

mṛdutvāt tu saṃjñāyā naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanamuktam | na hi sā paṭvī saṃjñā na ca punar naiva saṃjñeti | “yady api tatrāpyevaṃ prayujyante saṃjñārogaḥ saṃjñāgaṇdaḥ saṃjñāśalyaḥ āsaṃjñikasaṃmohaḥ etacchāntametatpraṇītaṃ yaduta naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanam iti | kasmāt tu tais tadevaṃ gṛhyata ityavaśyamidaṃ vaktavyaṃ jāyate | mṛdutvātsaṃjñāmityetadevoktam |

. . . .

iti maulaṃ samāpattidravyamaṣṭavidhaṃ

.

ityetānyaṣṭau maulāni samāpattidravyāṇi yaduta catvāri dhyānāni catvāra ārupyā iti | teṣāṃ punaḥ

. .

tridhā |
sapta

.

bhavāgrādanyāni sapta trividhāni |

.

āsvādanāvacchūddhānāsravāṇi

.

āsvādanāsaṃprayuktāni śuddhakānyanāsravāṇi ca |

.

aṣṭamaṃ dvidhā || 8.5 ||

.

bhavāgramāsvādanāsaṃprayuktaṃ śuddhakaṃ ca | anāsrava nāsti | tatra punaḥ

.

āsvādanāsaṃprayuktaṃ satṛṣṇaṃ

.

tṛṣṇā hy āsvādanā |

.

laukikaṃ śubham |
śuddhakaṃ

.

laukikaṃ kuśalaṃ samāpattidravyaṃ śuddhakamuccayate ’lobhādi śuddhadharmayogāt | kiṃ punas tenāsvādanāsaṃprayuktenāsvādyate |

. .

tat tad āsvādyaṃ

.

tacchuddhakaṃ samāpattidravyaṃ tenāsvādyate samanantarātītam | yadāsvādayati tasmād vyutthito yenāsvādayati tatsamāpannaḥ |

. .

lokottaram anāsravam || 8.6 ||

.

yal lokottaraṃ samāpattidravyaṃ tadanāsravam | eṣāṃ ca samāpattidravyāṇāṃ dhyānānyeva bhavanti nārupyāḥ | tatra

. . .

pañcādye

.

prathame bhāge pañcāṅgāni |

.

tarkacārau ca prītisaukhyasamādhayaḥ |

.

vitarko vicāraḥ prītiḥ sukhaṃ cittaikāgratā cetyetāni pañcāṅgāni samādhiḥ kilāṅgaṃ dhyānaṃ ca | śeṣāṇyaṅgānīti | yathā caturaṅgā senā evaṃ pañcāṅgaṃ dhyānam |

. . .

prītyādayaḥ prasādaś ca dvitīye ’ṅgacatuṣṭayam || 8.7 ||

.

dvitīye dhyāne catvāryaṅgāni | adhyātmasaṃprasādaḥ prītiḥ sukhaṃ cittekāgratā ca |

. .

tṛtīye pañca tūpekṣā smṛtiḥ prajñā sukhaṃ sthitiḥ |

.

. . .

catvāry ante ’sukhāduḥkhopekṣāsmṛtisamādhayaḥ || 8.8 ||

.

. . . . .

dravyato daśa caikaṃ ca

.

. . . . . . . . . . .

prasrabdhisukhamādyayoḥ |

.

pratham advitīyayos tu dhyānayoḥ prasrabdhisukham ity uktam | iha prasrabdhisukhaṃ tatra vedanāsukham iti kuta etat | dvayor dhyānasamāpattyoḥ sukhendriyāyogāt | na hi tattayoḥ kāyikaṃ yujyate | samāpannasya vijñānakāyābhāvāt | nāpi caitasikaṃ prītivacanāt | prītir hi saumanasyam | na ca sukhasaumanasyayoryaugapadyamasti | na cāpi tayoḥ paryāyeṇa dhyāne vṛttiryuktā pañcāṅgavacanāditi | apare punar āhuḥ | nāsty eva caitasikaṃ sukhendriyaṃ triṣv api hi dhyāneṣu | kāyikameva sukhamaṅgaṃ vyavasthāpitam iti | yat tarhi sutra uktaṃ “sukhendriyaṃ katamat | yatsukhavedanīyena sparśena spṛṣṭasyotpadyate kāyikaṃ caitasikaṃ sātaṃ veditaṃ vedanāgatamidam ucyate sukhendriyam ” iti | adhyāropita eṣa pāṭhaḥ | kena_ api sarvanikāyāntareṣu kāyikamityeva pāṭhāt | “sukhaṃ ca kāyena pratisaṃvedayata” iti svaśabdena vacanāc ca | manaskāyeneticet | evam uktvā ko guṇaḥ | caturthe dhyāne prasrabdhibhūyastve ’pi sukhāvacanāc ca | sukhavedanānukūlā prasrabdhiḥ sukham iti cet | tṛtīye prasrabdhisukhāvacanaṃ kasmāt | upekṣopahatatvād iti cet | na upekṣayaiva tadvṛddhiḥ | pūrvikābhyastādviśeṣāt | “yasminsamaye āryaśrāvakaḥ pravivekajāṃ prītiṃ kāyena sākṣātkṛtvopasaṃpadya viharatīty” atra sūtre prasrabdhisukhayoḥ pṛthagvacanānna prasrabdhir eva sukham | samāpannasya katham kāyavijñānam iti cet | samādhiviśeṣajena prasrabdhisaṃjñakena sukhavedanīyena vāyunā kāyasphuraṇāt | bahirvikṣepāssamādhibraṃśa iti cet | na | samādhijasyāntaḥkāyasaṃbhūtasya kāyasukhasya samādhyanukūlatvāt | kāyavijñā nakāle vyutthitaḥ syād iti cet | na | ata eva | kāmāvacareṇa kāyendriyeṇa rūpāvacaraspraṣṭavyavijñānānutpattir iti cet | na | prasrabdhivijñānasyotpatteḥ | anāsrave api spraṣṭavyakāyavijñāne syāt ām | mā bhūtkiñcidaṅgaṃ sāsravaṃ kiñcidanāsravam iti cet | kāyikaprasrabdhivodhyaṅga vacanāt | iṣṭe bodhyaṅgānukūlatvād iti cet | anāsravatvamapyevam | “sāsravā dharmāḥ katame | cakṣuryāvadeva spraṣṭavyam” ity asya sūtrasya virodhād iti cet | na | anyaspraṣṭavya kāyavijñānābhisaṃdhivacanāt | na cānāsrave kiñcidaṅgaṃ sāsravaṃ kicidanāsravaṃ syād iti cet | ayaugapadyātko doṣaḥ sukhaprītyasamavadhānānna pañcāṅgaṃ syād iti cet | na saṃbhavaṃ pratyupadeśāndvitarkavicāravat | sādhyam iti cet | siddhaṃ cittasyaudārikasūkṣmatayor virodhāt doṣāvacanāc ca | tasmād yānyeva prathamadhyāne pañcāṅgāni teṣāṃ dvitricaturaṅgāpakarṣeṇa dvitīyādidhyānavyavasthānam | ata eva ca prathame dhyāne pañcānām aṅgatvam uktam | tadapakarṣeṇottaradhyānavyavasthāpanāt | na tu saṃjñādīnām aṅgatvam uktam | kimartha vā pañcānām evāṅgatvam uktam | upakārakatvād iti cet | na | vitarkavicārābhyāṃ smṛtiprajñayor apakārakataratvāt | asty eṣa ekeṣāṃ vādaḥ | naiva tu pūrvācāryā evaṃ nirdiśanti sma yāvantaḥ prajñāntam | tasmād vicāryam etat | adhyātmasaṃprasādo nāma ka eṣa dharmaḥ | vitarkavicārakṣobhavirahāt praśāntavāhitā saṃtater adhyātmasaṃprasādaḥ | sormikeva hi nadī vitarkavicārakṣobhitā saṃtatir aprasannā vartate iti | na tarhi sa dravyāntaram iti kathaṃ dravyata ekādaśāṅgāni bhavanti | tasmāt tarhi

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

śraddhā prasādaḥ

.

tasya hi dvitīyadhyānalātsamāhibhūminihsaraṇe saṃpratyaya utpadyate | so ’tradhyātmasaṃprasāda iti | naiva hi vitarkavicārasamādhayo nāpy adhātmasaṃprasādo dravyāntarāṇītyapare | kathamasati dravyāntaratve caitasikatvaṃ siddhyati | avasthāviseso hi nāma cetasaścetasiko bhavati | natveṣa śastrasiddhāntaḥ | yad uktaṃ “prītirhi saumanasyam” iti | katham idaṃ gamyate | kimanyat bhavatu | yathecchanti nikāyāntarīyāḥ dharmāntarameva caitasikaṃ prītiḥ saumanasyaṃ tu triṣv api dhyāneṣu sukham iti | yathecchanti nikāyāntarīyāḥ dharmāntarameva caitasikaṃ prītiḥ saumanasyaṃ tu triṣv api dhyānesu sukham iti | na vai sukhaṃ dhyāneṣu saumanasyaṃ yujyate |

. . . . . . . . . . .

prītis tu saumanasyaṃ dvidhāgamāt || 8.9 ||

.

uktaṃ hi bhagavatā aviparītakasūtre tṛtīyaṃ dhyānamuktvā “atrāsyotpannaṃ saumanasyendriyam apariśeṣaṃ nirudhyata iti | caturthe ca dhyāne sukhendriyaṃ nirudhyata” ity uktam | punaś coktaṃ “sukhasya ca prahāṇāt duḥkhasya ca prahāṇāt pūrvam eva ca saumanasyadaurmanasyayor astaṅgamād” ity ato ’pi na tṛtīye dhyāne saumanasyendriyam asti | tasmāt prītir eva saumansyaṃ na sukham |

. . . .

kiṃ punaḥ kliṣṭeṣv api dhyāneṣu yathā vihitāny aṅgāni bhavanti | na hi kiṃ teṣu na vidyate |

. .

kliṣṭeṣv asatprītisukhaṃ prasādaḥ saṃpradhīḥ smṛṭiḥ |
upekṣāsmṛtiśuddhiś ca

.

. . . . .

kecit prasrabdhyupekṣaṇe || 8.10 ||

.

. . . . .

aṣṭāpakṣālamuktatvād āniñjaṃ tu caturthakam |

.

ke punas te ’pakṣālāḥ |

.

vitarkacārau śvāsau ca sukhādi ca catuṣṭayam || 8.11 ||

.

vitarkavicārau sukhaduḥkhe saumanasyadaurmanasye śvāsapraśvāsāś ca | eṣām aṣṭānām eko ’py apakṣālaś caturthe nāsty atas tad āneñjyam uktam | vitarkavicāraprītisukhair akampanīyatvād āneñjyaṃ caturthaṃ dhyānaṃ sūtre nirvāta pradīpanidarśanādity apare |

. . .

. . .

saumanasyasukhopekṣā upekṣāsumanaskate |
sukhhopekṣe upekṣā pravido dhyānopapattiṣu || 8.12 ||

.

. . . . . . .

yadi dvitīyādiṣu dhyāneṣu trayo vijñānakāyā na saṃvidyante vitarkavicārau ca katham te paśyanti yāvat spṛśanti katham cāvijñapti samutthāpayanti | na vaikeṣūpapannānāṃ cakṣurvijñānādayona santi | na tu svabhūmikāḥ | kiṃ tarhi |

. . .

kāyākṣiśrotravijñānaṃ vijñaptyutthāpakaṃ ca yat |
dvitīyādau tadādyāptaṃ

.

prathamadhyānabhūmikaṃ cakṣuḥśrotrakāyavijñānaṃ vijñaptisamutthāpakaṃ ca dvitīyādiṣu ca dhyāneṣu saṃmukhīkurvanti | nirmāṇacittavadyena te paśyanti yāvad vijñapti samutthāpayanti |

. .

akliṣṭāvyākṛtaṃ ca tat || 8.13 ||

.

anivṛtāvyākṛtaṃ ca tat prathamadhyānabhūmikaṃ vijñānaṃ veditavyaṃ yatte saṃmukhīkurvanti | na kliṣṭaṃ vītarāgatvānna kuśalaṃ hīnatvād iti | avasitaṃ dhyānakāryam | atha śuddhakādīnāṃ dhyānārupyāṇāṃ kathaṃ lābhaḥ |

. . . .

atadvān labhate śuddhaṃ vairāgyeṇopapattitaḥ |

.

. . . . . . . . . . .

anāsravaṃ tu vairāgyāt

.

atadvān labhate iti vartate | tadvāṃstu kṣayajñānato ’pyaśaikṣaṃ labhate indriyasaṃcārato ’pi śaikṣaśaikṣam | nanu ca niyāmā vakrāntito ’pyanāsravaṃ prathamato labhate | nāvaśyamānupūrvikeṇālābhāt | yathā tvavaśyaṃ labhate tathoktam |

. . . .

kliṣṭaṃ hānyupapattitaḥ || 8.14 ||

.

atadvān labhata ityevānuvartate | parihāṇito yadi tadvairāgyāt parihīyate | upapattito yady uparibhūmer adharāyām upapadyate |

. . .

katamasmāt samāpattidravyād anantaraṃ katy upapadyante | anāsravaprathamadhyānāntaraṃ ṣaḍ utpadyante | svabhūmike śuddhakānāsrave dvitīyatṛtīyadhyānabhūmike ca | ākiñcanyāyatanānantaraṃ sapta | svabhūmike śuddhakānāsrave vijñānākāśānantyāyatanabhūmike ca | bhavāgraṃ śuddhakam evānāsravābhāvāt | dvitīyadhyānāntaram aṣṭau | svabhūmike śuddhakānāsrave tṛtīyacaturthaprathamadhyānabhūmike ca | vijñānānantyāyatanānantaraṃ nava | svabhūmike dve ākāśānantyāyatanacaturthadhyānabhūmikāni catvāri ākiñcanyāyatanabhavāgrabhūmikāni trīṇīti | evam anyadhyānārupyānantaraṃ daśa dravyāṇi yojyāni | eṣa tu saṃkṣepaḥ |

. . . . . . . . . . .

tṛtīyād yāvad ūrdhvādho ’nāsravānantaraṃ śubham |
utpadyate

.

śubhagrahaṇena śuddhamanāsravaṃ ca gṛhyate kuśalatvāt anāsravasya samāpatti dravyasyānantaraṃ svabhūmike ca śuddhānāsrave utpadyete | ūrdhvādhobhūmike ca tṛtīvādyāvat | vyutkrāntakasamāpattāro hi tṛtīyāt pareṇa laṅghayituṃ notsahante | anvayajñānānantaraṃ cārupyān samāpadyante na dharmajñānānantaram | tasyādharāśrayālambanatvād iti | yathā cānāsravād anantaramuktam veditavyam |

. . . . . .

tathā śuddhāt kliṭaṃ cāpi svabhūmikam || 8.15 ||

.

svabhūmikaṃ kliṣṭamadhikaṃ śuddhakādanantaramutpadyate | śeṣaṃ yathaivānāsravāt | anāsravasya hi samanantaraṃ kliṣṭotpattir nāstīti |

. .

kliṣṭāt svaṃ śuddhakaṃ kliṣṭaṃ

.

kliṣṭātsamāpattidravyādanantaraṃ svabhūmike śuddhakakliṣṭe utpadyete |

.

evaṃ cādharaśuddhakam |

.

kleśotpīḍito hy adharam api samāpattiṃ śuddhakaṃ bahu manyate | yadi kliṣṭaṃ paricchidyādhaḥ saṃcarati | kuśalāt saṃcarito bhavati na kliṣṭāt | athāparicchidya kathaṃ saṃcarati | pūrvāvedhāt pūrvaṃ hi sa evaṅkāmo bhavati varamadhastāt śuddhakaṃ nopariṣṭāt kliṣṭam iti | pūrvābhiprāyaṃ ca saṃtatiranuvartate sattvānām | praṇidhāya suptasyābhipretakālaprabodhavat | anāsravaṃ tu kliṣṭādanantaraṃ sarvathā notpadyate | samāpattikālaṃ pratyetad uktam | śuddhakāt kliṣṭāc ca samanantaraṃ svabhūmikameva kliṣṭamutpadyate nānyabhūmikam iti |

. . . . . . . . .

cyutau tu śuddhakāt kliṣṭaṃ sarvaṃ

.

cyutikāle tu upapattilābhikāc chuddhakād anantaraṃ sarvabhūmikaṃ kliṣṭam utpadyate |

.

kliṣṭāt tu nottaram || 8.16 ||

.

kliṣṭāt tu dhyānārūpyād anantaraṃ cyutikāle svādharabhūmikaṃ kliṣṭam utpadyate |

.

nordhvabhūmikam | na ca sarvasmāc chuddhakādanāśravaṃ samāpattidravyam utpadyate | kiṃ tarhi |

. . .

caturdhā śuddhakaṃ hānabhāgīyādi

.

hānabhāgīyaṃ viśeṣabhāgīyaṃ sthitibhāgīyaṃ nirvedhabhāgīyamciti caturvidhaṃ śuddhakam | bhavāgraṃ tu trividhamcanyatra viśeṣabhāgīyāt | kimcasya lakṣaṇam |

. .

yathākramam |
kleśotpattisvabhūmyūrdhvānāsravānuguṇaṃ hi tat || 8.17 ||

.

kleśotpattyanuguṇaṃ hānabhāgīyaṃ svabhūmyanuguṇaṃ sthitibhāgīyamūrdhnabhūmyanuguṇaṃ viśeṣabhāgīyam anāsravānuguṇaṃ nirvedhabhāgīyam | tasmād anāsravam utpadyate |

. .

athaiṣāṃ caturṇā kati kasmād anantaram utpadyante |

.

dve trīṇi trīṇi caikaṃ ca hāna bhāgādyanantaram |

.

hānabhāgīyaṃ hānabhāk | tasmād anantaraṃ dve utpadyete | hānisthitibhāgīye | sthitibhāgīyānantaraṃ trīṇy anyatra nirvedhabhāgīyāt | viśeṣabhāgīyād anantaraṃ trīṇy anyatra hānabhāgīyāt nirvedhabhāgīyād anantaraṃ tad evaikam iti |

. . .

kathaṃ vyutkrāntakasamāpattir utpadyate |

.

gatvāgamya dvidhā bhūmīraṣṭau śliṣṭaikalaṅghitāḥ || 8.18 ||
vyutkrāntakasamāpattirvisabhāgatṛtīyagā |

.

gatvety anulomaṃ samāpadya | āgamyeti pratilomaṃ samāpadya | dvidheti sāsravānāsravā bhūmīḥ | aṣṭāv iti dhyānārupyasamāpattīḥ | śliṣṭā ity anukrameṇa | ekalaṅghitā ity ekām ekām utkramya | sāsravā aṣṭau bhūmir anulomapratilomasamāpattito nirjitya anāsravāś ca sapta | paścāt sāsravāt prathamād dhyānāt sāsravaṃ tṛtīyaṃ samāpadyate | tasmād ākāśānantyāyatanaṃ tasmād ākiṃcanyāyatanam | evaṃ punaḥ pratilomaṃ nirjitya anāsravā apy ekalaṅghitā anulomapratilomaṃ ca samāpadyate | ayaṃ prayogo vyutkrāntakasamāpatteḥ | yadā tu prathamātsāsravāt tṛtīyamanāsravaṃ dhyānaṃ samāpadyate tasmāt sāsravamākāśānantyāyatanaṃ tasmād anāsravamākiñcanyāyatanam | evaṃ punaḥ pratilomam | tadā visabhāgatṛtīyadravyagamanādabhiniṣpannā bhavati | ativiprakṛṣṭatvān na caturthī samāpadyate | tāṃ ca triṣu dvīpeṣu asamayavimukta evārhann utpādayati | niḥkleśatvāt samādhivaśitvāc ca | dṛṣṭiprāptasya yady api tīkṣṇendriyatvāt samādhau vaśitvaṃ na tu niṣkleśaḥ | samayavimukto yady api niḥkleśo natvasya samādhau vaśitvam iti |

. . . . . . . . . . . . . . . .

kenāśrayeṇa kati dhyānārupyāḥ saṃmukhīkriyante |

.

svādhobhūmyāśrayā eva

.

dhyānāśrayā eva

.

dhyānārūpyāḥ

.

bhavāgraṃ bhavāgre ca saṃmukhīkriyate adhaś ca yāvat kāmadhātau | śeṣāṇi svasyāṃ bhūmāv adhaś ceti | kiṃ kāraṇam ūrdhvopapanno nādharāṃ samāpatti saṃmukhīkaroti | tasmāt tasya

. . . .

vṛthā ’dharam || 8.19 ||

.

na hi tasyādhareṇa samāpattidravyeṇa kiñcit prayojanaṃ vidhīyate | nihīnatvāt | utsarga kṛtvā ’pavādaṃ karoti

. . .

āryākiñcanyasāṃmukhyāt bhavāgre tv āsravakṣayaḥ |

.

bhavāgre tūpapannasyānāsravākiñcanyāyatanasaṃmukhībhāvādāsravakṣayo bhavati | kathaṃ tatropapannasya tatsaṃmukhībhāvaḥ | svasyābhāvāttasya cābhyāsāt |

. . .

athaiṣāṃ dhyānārūpyāṇāṃ kim ālambanam |

.

satṛṣṇāḥ svabhavālambāḥ

.

āsvādanāsaṃprayuktāḥ svabhūmikaṃ bhavam ālambante | bhavagrahaṇena sāsravaṃ vastu gṛhyate | nādharamālambante vītarāgatvān nottaraṃ tṛṣṇāparichinnatvāt bhūmīnām | nānāsravaṃ kuśalatvaprasaṅgāditi |

. . .

dhyānaṃ sadviṣayaṃ śubham || 8.20 ||

.

kuśalaṃ dhyānaṃ śubhakamanāsravaṃ ca | tat sarvālambanaṃ yatkiñcidasti saṃskṛtamasaṃskṛtaṃ vā |

.

na maulāḥ kuśalārūpyāḥ sāsravādharagocarāḥ |

.

maulānāṃ kuśalārūpyāṇām adhobhūmikaṃ sāsravaṃ vastu nālambanaṃ svordhvabhūmyālambanatvāt | anāsravaṃ tv ālambanam | sarvānvayajñānapakṣyo na dharmajñānapakṣo nādhobhūminirodhaḥ | sāmantakānantaryamārgāṇāṃ tv adharā bhūmir ālambanam | eṣāṃ ca punas trividhānāṃ dhyānānāṃ rūpyārūpyāṇām

. . . . .

anāsraveṇa hīyante kleśāḥ

.

. . .

samantakena ca || 8.21 ||

.

dhyānārūpyasāmantakena ca kleśāḥ prahīyante śuddhakena_ api | adhobhūmipratipakṣatvāt | kati punaḥ sāmantakāni |

. .

aṣṭau sāmantakāny eṣāṃ

.

ekaikasyaikaikaṃ yena tatpraveśaḥ | kiṃ tāny api trividhāni tathaiva ca teṣu vedanā | nety ucyate |

. .

śuddhāduḥkhāsukhāni hi |

.

śuddhakāni ca tāny upekṣendriyasaṃprayuktāni ca yantabāhyatvād adhobhūmyudvegānapagamāt vairāgyapathatvāc ca nāsvādanāsaṃprayuktāni |

.

āryaṃ cādyaṃ

.

ādyaṃ sāmantakamanāgamyaṃ tacchuddhakaṃ cānāsravaṃ ca yady api sāmantakacittena pratisaṃdhibandhaḥ kliṣṭo bhavati | samāhitasya tu kliṣṭatvaṃ pratiṣidhyate |

. .

tridhā kecit

.

kecit punar icchanti | āsvādanāsaṃprayuktam apy anāgamyaṃ sāmantakaṃ cocyate dhyānāntaraṃ ca | kim idam ekārtham āhosvin nānārtham | sāmantakaṃ hi vairāgyamārgaḥ |

. . .

atarka dhyānamantaram || 8.22 ||

.

dhyānam eva hi vitarkāsaṃprayuktaṃ dhyānāntaraṃ dhyānaviśeṣatvāt | ata eva dvitīyādiṣu dhyāneṣu na vyayasthāpyate viśeṣābhāvāditi | tat punar dhyānāntaraṃ

. . .

tridhā

.

āsvādanāsaṃprayuktam śuddhakamanāsravaṃ ca |

.

aduḥkhāsukhaṃ tac ca

.

nātra sukhaṃ duḥkham ity aduḥkhāsukham upekṣendriyasaṃprayuktam ity arthaḥ | na prītisaṃprayuktaṃ sābhisaṃskāravāhitvāt | ata eva duḥkhā pratipat | tasya tarhi dhyānāntarasya kaḥ phalaviśeṣaḥ | taddhi

. . . . .

mahābrahmaphalaṃ ca tat |

.

. . . . . .

savitarkavicāro ’dhaḥsamādhiḥ

.

tasmād dhyānāntarādadhaḥsamādhiḥ savitarkaḥ savicāraḥ | prathamaṃ dhyānamanāgamyaṃ ca |

.

parato ’dvayaḥ || 8.23 ||

.

. . . . .

ānimittaḥ samākāraiḥ

.

nirodhasatyākāraiḥ saṃprayuktaḥ samādhirānimittaś caturākāraḥ | nirvāṇaṃ hi daśanimittāpagatatvād animittam | tadālambanaḥ samādhirānimittaḥ | pañcaviṣayastrīpuruṣatrisaṃskṛtalakṣaṇanimittāni daśa |

. . . .

śūnyatānātmaśunyataḥ |
pravartate

.

anātmaśūnyatākārābhyāṃ saṃprayuktaḥ śūnyatāsamādhidvaryākāraḥ |

.

apraṇihitaḥ satyākārairataḥ paraiḥ || 8.24 ||

.

paraiḥ śeṣaiḥ satyākāraiḥ saṃprayuktaḥ samādhipraṇihito daśākāraḥ | anityaduḥkhataddhetubhya udvegāt mārgasya ca kolopamatayā ’vaśyatyājyatvāt tadākāraḥ samādhirapraṇihitaḥ | tadatikramābhimukhatvāt śūnyatānātmatābhyāṃ tu nodvego nirvāṇasāmānyāt | ta ete trayaḥ samādhayo dvividhāḥ |

. . . .

śuddhāmalāḥ

.

śuddhakāś cānāsravāś ca | laukikalokottaratvāt | laukikā ekādaśasu bhūmiṣu | lokottarā yatra mārgaḥ |

. .

nirmalās tu te vimokṣamukhatrayam |

.

anāsravāstvete trayaḥ samādhayastrīṇi vimokṣamukhāny ucyante | śūnyatā vimokṣamukhamapraṇihitamānimittaṃ vimokṣamukham iti | mokṣadvāratvāt | punaś cocyante |

. . .

śūnyatāśūnyatādyākhyāstrayo ’parasamādhayaḥ || 8.25 ||

.

śūnyatāśūnyatā apraṇihitāpraṇihitaḥ ānimittānimittaś ca | śūnyatādyālambanatvāt tannāma | teṣāṃ punaḥ

. . .

ālambete akṣaikṣaṃ dvau śūnyataś cāpy anityataḥ |

.

aśaikṣaṃ samādhiṃ dvāvaparasamādhī ālambete | śūnyatāśūnyatā aśaikṣaṃ śūnyatāsamādhimālambate śūnyatākāreṇa | apraṇihitāpraṇihito ’pyaśaikṣamapraṇihitamanityākāreṇa | na duḥkhato na hetvādito ’nāsravasyātallakṣaṇatvānna mārgākāraiḥ dūṣaṇīyatvāt |

. . . .

ānimittānimittastu śāntato ’saṃkhyayā kṣayam || 8.26 ||

.

ānimittānimittastu samādhiraśaikṣasyānimittasyāpratisaṃkhyānirodhamālambate | śāntākāreṇa | anāsravasya pratisaṃkhayānirodhābhāvāt | na nirodhapraṇītaniḥsaraṇākārairanityatānirodhasādhāraṇatvād avyākṛtatvā davisaṃyogāc ca | ekāntena caite parasamādhayaḥ

. . . .

sāsravāḥ

.

āryamārgadveṣitvāt na hy evamanāsravā iti | kutrotpadyante |

.

nṛṣu

.

manuṣyeṣv eva na deveṣu | kasyotpadyante |

.

akopyasya

.

nānyasyārhataḥ | katibhūmikāḥ |

.

saptasāmantavarjitāḥ |

.

sapta sāmantakāni hitvānyāsvekādaśasu bhūmiṣu | kāmadhātvanāgamyadhyānāntaradhyānārupyeṣu | punaś catasraḥ samādhibhāvanā ucyante | asti samādhibhāvanā āsevitā bhāvitā vahulīkṛtā dṛṣṭadharmasukhavihārāya saṃvartate” iti vistaraḥ | tatra

. . . . .

samādhibhāvanā dhyānaṃ śubhamādyaṃ sukhāya hi || 8.27 ||

.

kuśalaṃ prathamaṃ śuddhakamanāsravaṃ vā dṛṣṭadharmasukhavihārāya samādhibhāvanā | tadādikatvād anyāny api jñeyāni | nāvaśyaṃ saṃparāyasukhavihārāyāparihiṇordhvopapannaparinirvṛtānāṃ tadabhāvāt |

. . .

darśanāyākṣyabhijñeṣṭā

.

divyacakṣurabhijñā jñānadarśanāya samādhibhāvanā |

.

dhībhedāya prayogajāḥ |

.

prayogajāḥ sarve guṇāstraidhātukā anāsravāḥ prajñāprabhedāya samādhibhāvanā |

.

vajropamo ’ntye yo dhyāne sāsravakṣayabhāvanā || 8.28 ||

.

yaś caturthadhyāne vajropamaḥ samādhiḥ sa āsravakṣayāya samādhibhāvanā | ātmopanāyikī kilaiṣā bhagavato dharmadeśanā | ataś caturbhya evāha | kṛtaḥ samādhīnāṃ kālagato nirdeśaḥ |

. . . .

idānīṃ samādhisaṃniśritānāṃ guṇānāṃ nirdeśakāla iti vyākhyāyante

.

apramāṇāni catvāri

.

maitrī karuṇā muditopekṣā ca | apramāṇasattvālambanatvāt | kimarthaṃ catvāryeva |

.

vyāpādādivipakṣataḥ |

.

vyāpādaviṃhisā ’ratikāmarāgavyāpādabahulānāṃ tatprahāṇāya catvāri yathāsaṃkhyam | aśubhopekṣayoḥ kāmarāgapratipakṣatve ko viśeṣaḥ | varṇarāgasyāśubhā maithunarāgasyopekṣeti vaibhāṣikāḥ | evaṃ tu yujyate | maithūnarāgasyāśubhā mātāpitṛputrajñātirāgasyopekṣeti | tatra

. . . . . .

maitryadveṣaḥ

.

adveṣasvabhāvā maitrī

.

api karuṇā

.

karuṇāpy evam |

.

muditā sumanaskatā || 8.29 ||

.

saumanasyasvabhāvā muditā |

.

upekṣā ’lobhaḥ

.

alobhātmikopekṣā | kathaṃ vyāpādapratipakṣaḥ | tasya lobhākṛṣṭatvāt | ubhayasvabhāvā tvasau yujyate | eṣāṃ tu maitryādīnāṃ

. . .

ākāraḥ sukhitā duḥkhitā vata |
modantām iti sattvāś ca

.

sukhitā vata sattvā iti manasikurvan maitrīṃ samāpadyate | duḥkhitā vata sattvā iti karuṇāṃ modantāṃ vata sattvā iti muditāṃ sattvā ityeva manasi kurvannupekṣāṃ samāpadyate | mādhyasthyāt | atadvatāṃ sukhādhimokṣatvāt kathaṃ na viparītatvaṃ bhavati | santvityabhiprāyāt | āśayasyāviparītatvād vā ’dhimuktisaṃjñānāt | athavā ka evaṃ viparītatve doṣaḥ | akuśalatvam iti cet | na kuśalamūlatvād vyāpādādipratipakṣatvāc ca | ukta eṣām ākāraḥ |

. . . . . . . .

kāmasattvās tu gocaraḥ || 8.30 ||

.

kāmāvacarāḥ sattvā eṣām ālambanam | tadālambanānāṃ vyāpādādīnāṃ pratipakṣatvāt | yattūktamekāṃ diśamadhimucyeteti tadbhājanena bhājanagataṃ darśitam | katibhūmikānyetāni |

. . .

dhyānayor muditā

.

prathamadvitīyadhyānayor muditā | saumanasyatvāt |

.

anyāni ṣaṭsu

.

anyāni trīṇi apramāṇāni ṣaṭsu bhūmiṣu | anāgamye dhyānāntaredhyāneṣu ca | saprayogamaulagrahaṇāt |

. . .

kecit tu pañcasu |

.

kecit punaḥ anāgamyaṃ hitvā pañcasvetānīcchanti | daśasvity apare | kāmadhātuṃ sāmantakāni ca prakṣipya samāhitāsamāhitamaulalprayogagrahaṇāt | yad uktaṃ “vyāpādādivipakṣata” iti kimapramāṇair api kleśagrahaṇaṃ bhavati |

. . .

na taiḥ prahāṇaṃ

.

mauladhyānabhūmikatvād adhimuktimanaskāratvāt sattvālambanatvāc ca | tatprayogeṇa tu vyāpādādiviṣkambhaṇāttatpratipakṣatvamuktam | prahāṇa dūrīkaraṇāc ca | kāmadhātvanāgamyabhūmikāni hi maitryādīni maulāpramāṇasadṛśāni saṃvidyante | tais tānviṣkambhya prahāṇamārgaiḥ prajahāti | tato vītarāgāvasthāyāṃ maulāpramāṇalābhāt | balavatpratyayalābhe ’pi tair anādhṛṣyo bhavati | kathaṃ punar ādikarmiko maitryāṃ prayujyate | yathā sukhitam ātmānaṃ manyate parān vā śṛṇoti buddhabodhisattvāryaśrāvakāṃs tathā sattvānāṃ tat sukham adhimucyate evaṃ sukhitā vata santu sattvā iti | na cecchaknoti kleśasyodbhatavṛttitvāt sa mitrapakṣaṃ tridhā bhittvā ’dhimātre tatsukhamadhimucyate | tato madhye mṛdau ca | teṣu cetsamāṃ maitrīṃ labhate tata udāsīnapakṣe | tataḥ śatrūpakṣaṃ tridhā bhittvā mṛdau tat sukhamadhimucyate | tato madhye ’dhimātre ca | tataścedadhimātra iva mitrapakṣe sukhādhimokṣo na vyāvartate | tataḥ krameṇa grāmarāṣṭrasukhādhimokṣo yāvad ekāṃ diśaṃ yāvat sarva lokaṃ maitryā sphurati | yas tu sarvaguṇagrāhī samaitrīṃ kṣipramutpādayati | śakyaṃ hi samucchinna kuśalamūle ’pi guṇagrāhiṇā bhavituṃ pratyekabuddhe ca doṣa grāhiṇā pūrvaṃ puṇyāpuṇyaphalasaṃdarśanāt | evaṃ karuṇāyāṃ muditāyāṃ ca prayujyate amī sattvā bahuvidhavyasanīdhanimagnā apy evaṃ duḥkhādvimucyeran apy evātipramoderann ity adhimucyamāna upekṣāṃ tūdāsīnapakṣād ārabhate | etāni cāpramāṇāni

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

nṛṣv eva janyante

.

manuṣyeṣūtpādyante | nānyatra |

.

kiṃ punar ya ekenāpramāṇena samanvāgataḥ so ’vaśyaṃ sarvaiḥ | kintu

.

tryanvito dhruvam || 8.31 ||

.

tṛtīyacaturthadhyānopapanno muditayā na samanvāgato bhavati | tribhis tv apramāṇalābhī nityaṃ samanvāgato bhavati |

. .

aṣṭau vimokṣāḥ

.

. . . .

prathamāv aśubhā

.

prathamau dvau vimokṣāv aśubhāsvabhāvau | vinīlakādyākāratvāt | ata etayor aśubhāvannayo veditavyaḥ | etau ca

. . .

dhyānayor dvayoḥ |

.

prathamadvitīyayor dhyānayor nānyasyāṃ bhūmau | kāmāvacaraprathamadhyānabhūmikayor varṇarāgayoḥ pratipakṣeṇa yathāsaṃkhyam |

. .

tṛtīyo ’ntye

.

śubho vimokṣaś caturthadhyāne |

.

sa cālobhaḥ

.

so ’py alobhasvabhāvo na tv aśūbhāsvabhāvaḥ | śubhākāratvāt | saparivārās tv ete pañcaskandhasvabhāvāḥ | ārupyavimokṣāstu

. . .

śubhārupyāḥ samāhitāḥ || 8.32 ||

.

kuśalāḥ samāhitā eva cārūpyavimokṣākhyāṃ labhante na kliṣṭā nāpy asamāhitāstadyathāmaraṇabhave | anyadāpyasamāhitāḥ santītyapare | sāmantakavimukti mārgā api vimokṣākhyāṃ labhante | nānantaryamārgā adharālambanatvāt | vaimukhyārtho hi vimokṣārtha iti |

. . . . .

nirodhas tu samāpattiḥ

.

. . .

sūkṣmasūkṣmād anantaram |

.

bhavāgraṃ hi saṃjñā sūkṣmaṃ tat punaḥ sūkṣmataraṃ kṛtvā nirodhaṃ samāpadyante | samāpannānāṃ tu

.

svaśuddhakādharāryeṇa vyutthānaṃ cetasā tataḥ || 8.33 ||

.

bhāvāgrikeṇa vā śuddhakena cetasā tato vyutthānaṃ bhavaty ākiñcanyāyatana bhūmikena vā sāsraveṇa | tadevaṃ tasyāḥ sāsravaṃ samāpatticittaṃ bhavati sāsravānāntarya tu vyutthānacittam iti | eṣāṃ ca vimokṣāṇāṃ

. . .

kāmāptadṛśyaviṣayāḥ prathamāḥ

.

kāmāvacarameṣāṃ rūpāyatanamālambanamamanojñaṃ manojñaṃ ca yathāyogam |

.

ye tv arūpiṇaḥ |
te ’nvayajñānapakṣordhvasvabhūduḥkhādigocarāḥ || 8.34 ||

.

ārūpyavimokṣāṇāṃ svabhūmikordhvabhūmikaṃ duḥkhaṃ taddhetunirodhau cālambanaṃ sarvaścānvayajñānapakṣo mārgaḥ | apratisaṃkhyānirodhaśceti vaktavyamākāśaṃ caikasyeti | kasmānna tṛtīye dhyāne vimokṣaḥ | dvitīyadhyānabhūmikavarṇarāgābhāvāt sukhamaṇḍeñjitatvāc ca | tasmācchubhaṃ vimokṣamutpādayati | aśubhayā līnaṃ saṃtatiṃ pramodayituṃ jijñāsanārthaṃ vā | kaccidaśubhāvimokṣau niṣpannāviti | evaṃ ca punas tau niṣpannau bhavato yadi śubhato ’pi manasi kurvataḥ kleśo notpadyata iti | dvābhyāṃ hi kāraṇābhyāṃ yogino vimokṣādīnutpādayanti | kleśadūrīkaraṇārthaṃ samāpattivaśitvārthaṃ ca | araṇādiguṇābhinirhārāya āryāyāśca rddheḥ | sā punar yayā vastupariṇāmādhiṣṭhānāyurutsargādīni kriyante | kasmāt tṛtīyāṣṭamayoreva sākṣātkaraṇamuktaṃ nānyeṣām | pradhānatvād dhātubhūmiparyantāvasthitatvāc ca |

. . . . . . . . . . . . . .

abhibhvāyatanāny aṣṭau

.

adhyātmaṃ rūpasaṃjñī vahirdhā rūpāṇi paśyati parīttāni suvarṇāni durvarṇāni tāni khalu rūpāṇyabhibhūyajānātyabhibhūya paśyatītyevaṃsaṃjñī bhavatīdaṃ prathamamabhibhvāyatanam | evam adhimātrāṇi | adhyātmamarūpasaṃjñyevam eva | ity etāni catvāri | adhyātmam arūpasaṃjñyeva punar nīlapītalohitāvadātāni paśyatīty aṣṭau bhavanti | teṣāṃ

. . . .

dvayam ādyavimokṣavat |

.

yathā prathamo vimokṣa evaṃ dve abhibhvāyatane prathamadvitīye |

.

dve dvitīyavat

.

yathā dvitīyo vimokṣa evaṃ dve abhibhvāyatane tṛtīyacaturthe |

.

anyāni punaḥ śubhavimokṣavat || 8.35 ||

.

yathā śubho vimokṣa evam anyāni catvāri | ayaṃ tu viśeṣaḥ tairvaimukhyamātram | ebhistvālambanābhibhavanaṃ yathecchamadhimokṣāt kleśānutpādāc ca |

. .

daśa kṛtsnāni

.

daśa kṛtsnāyatanāni nirantarakṛtsnaspharaṇāt | pṛthivyaptejovāyunīlapītalohi tāvad ātakṛtsnāni | ākāśavijñānānantyāyatanakṛtsne ca | teṣām

. . .

alobhāṣṭau

.

prathamāny aṣṭāv alobhasvabhāvāni

.

dhyāne ’ntye

.

caturtha eva dhyāne |

.

gocaraḥ punaḥ |
kāmāḥ

.

kāmāvacararūpāyatanam eṣām ālambanam | vāyoḥ spraṣṭavyāyatanam ity eke |

.

dve śuddhakārūpye

.

dve paścime kṛtsne śuddhakārūpyasvabhāve |

.

svacatuḥskandhagocare || 8.36 ||

.

svabhūmikāś catvāraḥ skandhā anyorālambanam | vimokṣaprāveśikānyabhibhvāyatanāni | abhibhvāyatanaprāveśikāni kṛtsnāyatanāni | uttarottaraviśiṣṭatvāt | sarvāṇi caitāni vimokṣādīni pṛthagjanāryasāṃtānikāni sthāpayitvā nirodhavimokṣam |

. . . .

nirodha uktaḥ

.

nirodhavimokṣaḥ pūrvam evoktaḥ sarvaiḥ prakāraiḥ |

.

vairāgyaprayogāptaṃ tu śeṣitam |

.

nirodhād anyāni vimokṣādīni vairāgyalābhikāni prāyogikāṇi ca | ucitānucitatvāt |

. .

tridhātvāśrayam ārūpyasaṃjñaṃ śeṣaṃ manuṣyajam || 8.37 ||

.

ārupyavimokṣā ārupyakṛtsne ca traidhātukāśrayāṇi śeṣaṃ manuṣyāśrayam eva | upadeśasāmarthyenotpādanāt | kathaṃ rūpārupyadhātvorārūpyadhyānaviśeṣotpādanam | tribhiḥ kāraṇairdhyānārūpyasamāpattīnām upapattir hetukarmadharmatābalaiḥ | tatra

. . .

hetukarmabalād dhātvor ārūpyotpādanaṃ dvayoḥ |

.

dvayo rūpārūpyadhātvor ārūpyasamāpattyutpādanam | hetubalād āsannābhīkṣṇābhyāsāt karmabalāc cordhvabhūmikasyāparaparyāyavedanīyasya karmaṇaḥ pratyupasthitavipākatvāt | na hy adhastād avīta rāgeṇordhva śakyam utpattum iti |

. . .

dhyānānāṃ rūpadhātau tu tābhyāṃ dharmatayāpi ca || 8.38 ||

.

rūpadhātau dhyānotpādanam etābhyāṃ hetukarmabalābhyāṃ dharmatayā ca saṃvartanīkāle | tadānīṃ hi sarvasttvā evādharabhūmikāstaddhyānamutpādayanti | kṛtsnānāṃ dharmāṇām udbhūtavṛttitvāt | kiyacciraṃ punar ayaṃ saddharmaḥ sthāsyati | yatreme īdṛśānām dharmāṇāṃ prakārāḥ prajñāyante |

. . . . .

saddharmo dvividhaḥ śāstur āgamādhigamātmakaḥ |

.

tatrāgamaḥ sūtravinayābhidharmā adhigamo bodhipakṣyā ity eṣa dvividhaḥ saddharmaḥ |

.

dhātāras tasya vaktāraḥ pratipattāra eva ca || 8.39 ||

.

. . . .

yo ’yam iha śāstre ’bhidharma uktaḥ kimeṣa eva śāstrābhidharmo deśitaḥ |

.

kāśmīravaibhāṣikanīti siddhaḥ
prāyo mayā ’yaṃ kathito ’bhidharmaḥ |
yaddurgṛhītaṃ tad ihāsmadāgaḥ
saddharmanītau manayaḥ pramāṇam || 8.40 ||

.

prāyeṇa hi kāśmīravaibhāṣikāṇāṃ nītyādisiddha eṣo ’smābhir abidharma ākhyātaḥ | yad atrāsmābhir durgṛhītaṃ so ’smākam aparādhaḥ | saddharmanītau tu punar buddhā eva pramāṇaṃ buddhaputrāś ca |

. . .

nimīlite śāstari lokacakṣuṣi
kṣayaṃ gate sākṣijane ca bhūyasā |
adṛṣṭatattvairniravagrahaiḥ kṛtaṃ
kutārkikaiḥ śāsanametadākulam || 8.41 ||

.

gate ’tha śāntiṃ paramāṃ svayaṃbhuvi
svayaṃbhuvaḥ śāsanadhurdhareṣu ca |
jagaty anāthe gunaghātibhir mataiḥ
niraṅkuśaiḥ svairamihādya caryate || 8.42 ||

.

iti kaṇṭhagataprāṇaṃ viditvā śāsanaṃ muneḥ | balakālaṃ malānāṃ ca na pramādyaṃ mumukṣubhiḥ || 8.43 ||

.

|| abhidharmakośabhāṣye samāpattinirdeśo nāmāṣṭamakośasthānam iti ||

.

navamaṃ kośasthānam

.

namo buddhāya

.

kiṃ khalv ato ’nyatra mokṣo nāsti | nāsti | kiṃ kāraṇam | vitathātmadṛṣṭiniviṣṭatvāt | na hi te skandhasaṃtāna evātmaprajñaptiṃ vyavasyanti | kiṃ tarhi | dravyāntaram evātmānaṃ parikalpayanti ātmagrāhaprabhavāś ca sarvakleśā iti | kathaṃ punar idaṃ gamyate skandhasaṃtāna evedam ātmābhidhānaṃ vartate nānyasminn abhidheya iti | pratyakṣaumānābhāvāt | ye hi dharmāḥ santi teṣāṃ pratyakṣam upalabdhir bhavaty asaty antarāye | tadyathā ṣaṇṇāṃ viṣayāṇāṃ manasaś ca | anumānaṃ ca | tadyathā pañcānām indriyāṇām | tatredam anumānam | sati kāraṇe kāraṇāntarasyābhāve kāryasyābhāvo dṛṣṭo bhāve ca punar bhāvas tadyathāṅkurasya | satyeva cābhāsaprāpte viṣaye manaskāre ca kāraṇe viṣayagrahaṇasyābhāvo dṛṣṭaḥ punaś ca bhāvo ’ndhavadhirādīnām anandhāvadhirādīnāṃ ca | atas tatrāpi kāraṇāntarasyābhāvo bhāvaś ca niścīyate | yac ca tatkāraṇāntaraṃ tad indriyam ity etad anumānam | na caivam ātmano ’stīti nāsty ātmā |

. . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . .

naiva hi dravyato ’sti nāpi prajñaptitaḥ | kiṃ tarhi | ādhyātmikānupāttānvarttamānān skandhānupādāya pudgalaḥ prajñapyate | tadidamandhavacanamanunmīlitārthaṃ na budhyāmahe | kim idam upādāyeti | yadyayamarhtaḥ skandhānāṃ lakṣyate teṣv eva pudgalaprajñaptiḥ prāpnoti | yathā rūpādīnālamvyateṣv eva kṣīraprajñaptiḥ | athāyamarthaḥ skandhān pratīyeti | skandhānāṃ pudgalaprajñaptikāraṇatvāt | sa eva doṣaḥ | na sa evaṃ prajñapyate | kathaṃ tarhi yathendhanamupādāyāgniḥ | kathaṃ cendhanam upādāyāgniḥ prajñapyate | na hi vinendhanenāgniḥ prajñapyate na cānya indhanād agniḥ śakyate prajñapayituṃ nāpy ananyaḥ | yadi hānyaḥ syād anuṣṇam indhanaṃ syāt | athānanyaḥ syād dāhyam eva dāhakaṃ syāt | evaṃ na ca vinā skandhaiḥ pudgalaḥ prajñapyate | na cānyaḥ skandhebhyaḥ śakyate pratijñātuṃ śāśvataprasaṅgāt | nāpy ananya ucchedaprasaṅgaditi |

. . . . . . . . . . . . . . . . .

aṅga tāvad brūhi kigindhanaṃ ko ’gnir iti | tato jñāsyāmaḥ katham indhanam upādāyāgniḥ prajñapyata iti | kim atra vaktavyaṃ dāhyam indhanaṃ dāhako ’gniḥ | etad evātra vaktavyaṃ kiṃ dāhyaṃ kok dāhaka iti | loke hi tāvad apradīptaṃ kāṣṭḥādikam indhanam ucyate dāhyaṃ ca | pradīptam agnir dāhakaś ca | yac ca bhasvaraṃ coṣṇaṃ ca bhṛśaṃ ca tena hi tad idhyate dhyate ca | saṃtativikārāpādānāt | tac cobhayam aṣṭadravyakaṃ tac cendhanaṃ pratītyāgnir utpadyate | yathā kṣīraṃ pratītya dadhi madhu pratītyaśuktam | tasmād higdhanam upādāyety ucyate | anyaś ca sa tasmād bhinnakālatvāt | yadi caiyaṃ pudgalaḥ skandhān pratītyotpadyate sa tebhyo ’nyaś cānityaś ca prāpnoti | atha punas tatraiva kāṣṭhādau pradīpte yadīṣṇyaṃ tad agnis tatsahajātāni trīṇi bhūtānīndhanam iṣyante | tayor api siddham anyatvaṃ lakṣaṇabhedāt |

. . . . . . . . . . . . . .

upādāyārthas tu vaktavyaḥ | kathaṃ tadindhanamupādāya so ’gniḥ prajñapyata iti | na hi tattasya kāraṇaṃ nāpi tat prajñapteḥ | agnir eva hi tatprajñapteḥ kāraṇam | yady āśrayārtha upādāyārthaḥ sahabhāvārtho vā | skandhā apy evaṃ pudgalasyāśrayasahabhūtāḥ prāpnuvantīti vispaṣṭam anyatvaṃ pratijñāyate | tadabhāve ca pudgalābhāvaḥ prāpnoti | indhanabhāva ivāgnyabhāvaḥ |

. . . . . .

yat tu tad uktaṃ yadīndhanādanyo ’gniḥ syād anuṣṇamindhanaṃ syād iti | kim idam uṣṇaṃ nāma | yadi tāvādīṣṇyam anuṣṇamevendhanamanyabhūtasvabhāvatvāt | atha yadauṣṇyavat | anyad api taduṣṇasvabhāvādagneruṣṇaṃ sidhyatyīṣṇyayogāditi | nāsty anyatve doṣaḥ | atha punaḥ sarvameva tat pradīptaṃ kāṣṭhādikamindhanaṃ cāgniśceṣyate |

. . . . . . .

tad upādāyārthaś ca vaktavyaḥ | skandhā eva ca pudgalā ityananyatvamanivāryaṃ prāpnoti | tasmān na sidhyatyetat | yathendhanam upādāyāgniḥ prajñapyate evaṃ skadhān upādāya pudgalaḥ iti | yadi cāyamanyaḥ skandhebhyo na vaktavyaḥ “pañcavidhaṃ jñeyam atītānāgataṃ pratyupannamasaṃskṛtamavaktavyam” iti na vaktavyaṃ prāpnoti | naiva hi tadatītādibhyaḥ pañcamaṃ nāpañcamaṃ vaktavyam | yadā ca pudgalaḥ prajñapyate ki tāvat skandhānupalabhya prajñapyate āhosvit pudgalam | yadi tāvat skandhāṃs teṣv eva pudgalaprajñaptiḥ prāpnoti | pudgalasyānupalambhāt | atha pudgalaṃ katham asya skandhān upādāya prajñaptir bhavati | pudgala eva hi tasyā upādānaṃ prāpnoti | atha mataṃ satsu skandheṣu pudgala upalabhyate tataḥ skandhān upādāyāsya prajñaptir ucyata iti | tadevaṃ rūpasyāpi cakṣurmanaskārālokeṣu satsūpalambhāt tānupādāya prajñaptirbaktavyā | rūpavacca pudgalasyānyatvaṃ spaṣṭam |

. . . . . . . . . . . . .

idaṃ tāvad vaktavyam | ṣaṇṇāṃ vijñānānāṃ katamena pudgalo vijñeyaḥ | ṣaḍbhir apīty ucyate | kathaṃ kṛtvā | cakṣurvijñeyāni cedrūpāṇi pratītyapudgalaṃ pratibhāvayati cakṣurvijñeyaḥ pudgalo vaktavyaḥ no tu vaktavyo rūpāṇi vāno vā | evaṃ yāvat manovijñeyān ceddharmān pratītya pudgalaṃ prativibhāvayati manovijñeyaḥ pudgalo vaktavyo no tu vaktavyo dharmā vā no vā | evaṃ tarhi kṣīrādibhiḥ samānaḥ prāpnoti | cakṣurvijñeyāni cedrūpāṇi pratītya kṣīraṃ vibhāvayatyudakaṃ vā cakṣurvijñeyaṃ kṣīramudakaṃ ceti vaktavyaṃ no tu vaktavyaṃ rūpāṇi vā no vā | evaṃ ghrāṇajihvākāyavijñeyaṃ vaktavyaṃ no tu vaktavyaṃ spraṣṭavyāni vā no vā | mābhūt kṣīrodakayoś catuṣṭvaprasaṅga iti | ato yathā rūpādīnyeva kṣīramudakaṃ vā prajñapyate samastānyevaṃ skandhāḥ pudgala iti siddham |

. . . . . . . . . .

yac cocyate cakṣurvijñeyāni rūpāṇi pratītya pudgalaṃ prativibhāvayatīti | ko ’sya vākyasyārthaḥ | kiṃ tāvad rūpāṇi pudgalopalabdheḥ kāraṇaṃ bhavatiti āhosvidrūpāṇyupalabhamānaḥ pudgalam upalabhata iti | yadi rūpāṇi pudgalopalabdheḥ kāraṇaṃ bhavanti sa ca tebhyo ’nyo na vaktavyaḥ | evaṃ tarhi rūpamapyālokacakṣurmanaskārebhyo ’nyanna vaktavyam | teṣāṃ tadupalabdhikāraṇatvāt | atha rūpāṇyupalabhamānaḥ pudgalam upalabhate | kiṃ tayaivopalabdhyopalabhate āhosvidanyayā | yadi tayaiva | rūpādabhinnasvabhāvaḥ pudgalaḥ prāpnoti rūpa eva vā tatprajñāptiḥ | idaṃ ca rūpamayaṃ pudgalaḥ katham idaṃ gamyate | athaivaṃ na paricchidyate | katham idaṃ pratijñāyate rūpamapyasti pudgalo ’pyastīti | upalabdhivaśena hi tasyāstitvaṃ pratijñāyate | evaṃ yāvad dharmebhyo vaktavyam | athānyayā bhinnakālo palambhādanyo rūpātprāpnoti | nīlādiya pītaṃ kṣaṇādiva ca kṣaṇāntaram | evaṃ yāvad dharmebhyo vaktavyam | atha rūpapudgalavaktadupalabdhyorapyanyānanyatvamavaktavyam | tena tarhi saṃskṛte ’pyavaktavyaṃ bhavatīti siddhāntabhedaḥ | yadi cāyamasti no tu vaktavyo rūpāṇi vā to vā | kiṃ tarhi bhagavatoktaṃ “rūpamanātmā yāvad vijñānamanātmeti” |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

yena cāyaṃ cakṣurvijñānena pudgala upalabhyate | kiṃ tadrūpāṇi pratītyotpadyate āhosvit pudgalamubhayaṃ vā | yadi rūpāṇi pratītyotpadyate | notsahiṣyate pudgalaṃ vijñātuṃ śabdādivat | yameva hi viṣayaṃ cakṣurvijñāneṣu pratītyotpadyate vijñānaṃ sa eva tasyālambanapratyayaḥ | atha pudgalaṃ pratītyotpadyate ubhayaṃ vā | idamutsūtram | sūtre hi nirdhāritaṃ dvayaṃ pratītya vijñānasyotpādo bhavatīti | “tathā cakṣurbhikṣo hetū rūpāṇi pratyayaś cakṣurvijñānasyotpādāya | tatkasya hetoḥ | yatkiñcit bhikṣo cakṣurvijñānaṃ sarvaṃ taccakṣuḥ pratītya rūpāṇi ceti | anityaś ca pudgala evaṃ prāpnoti | “ye hi hetayo ye pratyayā vijñānasyotpādāya te ’pyanityā” iti sūtre vacanāt | atha pudgalo na tasyālambanaṃ na tarhi tena vijñeyaḥ |

. . . . . . . . . . . . . .

yadi ca pudgalaḥ ṣaḍvijñānavijñeyaḥ pratijñāyate | sa śrotravijñānavijñeyatvād rūpādanyaḥ prāpnoti śabdhavat | caturvijñānavijñeyatvācchabdādanyaḥ prāpnoti rūpavat | evam anyebhyo ’pi yojyam | idaṃ ca sūtrapadaṃ vādhitaṃ bhavati | “yānīmāni brāhmaṇa pañcendriyāṇi nānāgocarāṇi nānāviṣayāṇi svaṃ svaṃ gocaraviṣyaṃ pratyanubhavanti | nānyadanyasya gocaraviṣyaṃ pratyanubhavati | tadyathā cakṣurindriyaṃ śrotrendriyaṃ ghrāṇendriyaṃ jihvendriyaṃ kāyendriyam | mana eṣaṃ pañcānām indriyāṇāṃ gocaraviṣayaṃ pratyanubhavati manaś caiṣāṃ pratisaraṇam” iti | na vā pudgalo viṣayaḥ | na ced viṣayo na tarhi vijñeyaḥ | yady evaṃ manaindriyasyāpyavyabhicāraḥ prāpnoti | ṣaḍ imānīndriyāṇi nānāgocarāṇi nānāviṣayāṇi svaṃ svaṃ gocaraviṣayam ākāṅkṣantīty uktaṃ ṣaṭprāṇakopame | na ttrendriyam evendriyaṃ kṛtvoktam | pañcānāṃ darśanādyā kāṅkṣaṇāsaṃbhavāt tadvijñānānāṃ ca | atas tadādhipatyādhyākṛtam atra manovijñānendriyaṃ kṛtvoktam | yac ca tatkevalaṃ mana ādhipatyādhyākṛtaṃ manovijñānaṃ naivaṃ tadanyeṣāṃ viṣayamākāṅkṣatyato nāsty eṣa doṣaḥ | uktaṃ ca bhagavatā “sarvābhijñeyaṃ vo bhikṣavo dharmaparyāyaṃ deśayiṣyāmīty” uktvā cakṣurabhijñeyaṃ rūpāṇi cakṣurvijñānaṃ cakṣuḥsaṃsparśo yad api taccakṣuḥsaṃsparśapratyayamadhyātmamutpadyate veditaṃ suḥkhaṃ vā aduḥkhāsukhaṃ vā yāvat manaḥsaṃsparśapratyayam | ayam ucyate sarvābhijñeyaparijñeyo dharmaparyāyaḥ iti | ata e tāvad evābhijñeyaṃ pratijñeyaṃ cetyavardhāryate na pudgalaḥ | tasmād vijñeyo ’pyasau na bhavati | prajñāvijñānayoḥ samānaviṣayatvāt | cakṣuṣa ca pudgalaṃ paśyām iti paśyanta paudgalikā anātmanā ātmānaṃ paśyāma iti dṛṣṭisthānamāpannā bhavanti | sūtre ca bhagavatā nītametat | “skandheṣv eva pudgalādhyeti” mānuṣyakasūtram | “cakṣuḥpratītya rūpāṇi cotpadyate cakṣurvijñānaṃ trayāṇāṃ saṃnipātaḥ sparśaḥ sparśasahajātā vedanā saṃjñā cetanā itīme catvāro rupiṇaḥ skandhāśvakṣurindriyaṃ ca rūpametāvanmanuṣyatvam ucyate | atreyaṃ saṃjñā sattvo naro manuṣyo mānavaś ca poṣaḥ puruṣaḥ pudgalo jīvo janturiti | atreyaṃ pratijñā ahaṃ cakṣuṣā rūpāṇi paśyāmīti | atrāyaṃ vyavahāra ity api sa āyuṣmānevaṃnāmā evañjātya evaṅgotra evam āhāra evaṃsukhaduḥkhapratisaṃvedī evandīrghāyurevañcirasthitika evam āyuḥparyanta iti | iti hi bhikṣavaḥ saṃjñāmātrakamevaita dvyavahāramātrakamevaitat | sarva ime dharmāḥ anityāḥ saṃskṛtāśceti tāḥ pratītyasamutpannā iti | nītārthaṃ ca sūtraṃ pratisaraṇamuktaṃ bhagavatā | tasmān na punaḥ parīkṣyate | tathā coktaṃ “sarvam astīti brāhmaṇa yāvad eva dvādaśāyanānīti” | yadi cāyaṃ pudgalo nāyatanaṃ na sostīti siddham | athāyatanaṃ na tarhy avaktavyaḥ | teṣām api caivaṃ paśyato “yāvat ā bhikṣo cakṣuryāvat ā rūpāṇi vistareṇa etāvatā bhikṣo tathāgataḥ sarvaṃ ca prajñāpayati sarvaprajñaptiṃ ceti” | bimbisārasūtre coktam “ātmā ātmeti bhikṣavo bālo ’śrutavān pṛthagjanaḥ prajñaptimanupatito na tvātrā tmā vā ātmīyaṃ vā duḥkhamidamutpadya mānamutpadyate” iti vistaraḥ | śailayāpy arhantyā māramārabhyoktaṃ |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“manyase ki nu sattveti māradṛṣṭigataṃ hi te |
śūnyaḥ saṃskārapuñjo ’yaṃ na hi sattvjotra vidyate ||
yathaiva hy aṅgasaṃbhārātsaṃjñā ratha iti smṛtā |
evaṃ skandhānupādāya saṃvṛtyā sattva ucyate” || iti |

.

kṣudrake ’pi cāgame dāridrabrāhmaṇamathikṛtyoktaṃ

.

śṛṇu tvaṃ svādare dharmaḥ sarvagranthipramocanam |
yathā saṃkliśyate cittaṃ yathā cittaṃ viśudhyati ||

.

ātmaiva hy ātmano nāsti viparītena kalpyate |
nāstīha sattva ātmā vā dharmāstvete sahetukāḥ ||

.

dvādaśaiva bhavāṅgāni skandhāyatanadhātavaḥ |
vicintya sarvāṇyetāni pudgalo nopalabhyate ||

.

śūnyamadhyātmakaṃ paśya śūnyaṃ paśya bahirgatam |
na labhyate so ’pi kaścid yo bhāvayati śūnyatām” iti |

.

. . . . . . . . . . . . . .

syāt matam | naiva hi pudgalo dharma ucyate nāpy anyo dharmāditi | evaṃ tarhi na manovijñeyaḥ sidhyati | dvayaṃ pratītya vijñānasyotpādaḥ ityavadhāraṇāt | iha caivaṃ vikalpyate “anātmanyāteti saṃjñāviparyāsa ścittaviparyāso dṛṣṭiviparyāsa” iti | anātmanyātmeti viparyāso na tvātmani kiṃ ca punaḥ | “nātmā skandhāyatanadhātavaḥ” yat tāvad uktaṃ prāk “no tu vaktavyaṃ rūpāṇi vā no veti” tat tāvad aśocam | uktaṃ ca sūtrāntare “ye kecit bhikṣavaḥ śramaṇā vā brāhmaṇā vā ātmeti samanupaśyantaḥ samanupaśyanti sarve ta imāneva pañcopādānaskandhān” iti | tasmāt sarva evānātmanyātmagrāhaḥ | tathoktaṃ “ye kecidanekavidhaṃ pūrvanivāsaṃ samanusmarantaḥ samanusmārṣuḥ samanusmaranti samanusmariṣyanti vā punaḥ sarve ta imān eva pañcopādanaskandhān” iti |

. . . . . . . . .

yady evam idaṃ kasmād āha “rūpavānahamabhūvamatīte adhvanīti” | evam anekavidhaṃ ye samanusmarantīti pradarśayati | yadi tu rūpavantaṃ pudgalaṃ paśyetsatkāyadṛṣṭiprasaṅgaḥ syāt | apāṭha eva tvanna śaraṇaṃ syāt | tasmāt prajñāptisatpudgalo rāśidhārāvat | yady evaṃ tarhi na buddhaḥ sarvajñaḥ prapnoti | na hi kiñcictrittamasti caittā vā yatsarvaṃ jānīyāt | kṣaṇikatvāt | pudgalastu jānīyāt | evaṃ tarhi cittavināśe pudgalasyāvināśābhyupagamāt nityatvamasyābhyupetaṃ bhavati | naiva ca vayaṃ sarvatra jñānasaṃmukhībhāvād buddhaṃ sarvajñamācakṣmahe | kiṃ tarhi | sāmarthyāt yā hy asau buddhākhyā saṃtatistasyā idamasti sāmarthyaṃ yadābhogamātreṇāviparītaṃ jñānamutpadyate yatreṣṭam | āha cātra |

. . . . . . . . . . . . .

saṃtānena samarthatvād yathāgniḥ sarvabhuṅmataḥ
tathā sarvavideṣṭavyo ’sakṛtsarvasya vedanāt |

.

katham idaṃ gamyate | atītādivacanāt |

.

“ye cābhyatītāḥ saṃbuddhā ye ca buddhā anāgatāḥ |
yaś ca etarhi saṃbuddho bahūnāṃ śokanāśana” iti |

.

skandhā eva ca traiyadhvikā iṣyante na pudgalā yuṣmābhiḥ | yadi skandhā eva pudgalāḥ kasmād idamāha | “bhāraṃ ca vo bhikṣavo deśayiṣyāmi bhārādānaṃ ca bhāranikṣepaṇaṃ ca bhārahāraṃ ceti” | kasmād idaṃ na vaktavyaṃ syāt | na hi bhāra eva bhārahāro yuktaḥ | kiṃ kāraṇam | na hy evaṃ dṛśyata iti | avaktavyo ’pi na yuktaḥ | kiṃ kāraṇam | na hy evaṃ dṛśyate | bhārādānasyāpi skandhāsaṃgrahaprasaṅgāc ca | ity arthameva bhārahāraṃ nirdideśa bhagavān | “yo ’sāvāyupmānevaṃnāmā yāvad evañcirasthitika evam āyuḥparyantaḥ” sa eṣa yathā vijñāyeta | mānyathā vijñāyi nityo vā avaktavyaṃ veti | skandhā eva ca skandhānām upadhātāya saṃvartante pūrvakā uttareṣām iti bhāraṃ ca bhārahāraṃ ca kṛtvoktāḥ | upaghātārtho hi bhāra iti |

. . . . . . . . . . . .

asty eva pudgalo yasmād uktaṃ “nāsti sattva upapāduka iti mithyādṛṣṭiḥ” | kaś caivam āha nāsti sattva upapāduka iti | sattvastu yathā ’sti tathā vibhakto bhagavateti brūmo mānuṣyakasūtre | tasmād yaḥ paratropapādukasattvākhyaskandhasaṃtānāpavādaṃ karoti tasyaiṣā mithyādṛṣṭir nāsti sattva upapāduka iti | skandhānām upapādukatvāt | athaiṣā mithyādṛṣṭiḥ pudgalāpavādikā satī kiṃprahātavyā bhavet | na hy eṣā darśanabhāvanāprahātavyā yujyate | pudgalasya sattveṣv antarbhāvāt | “ekaḥ pudgalo loka utpadyamāna utpadyate” iti vacanāt na skandhā iti cet | na | samudāye ’pyekopacārād ekatilaikataṇḍulavat ekarāśyekavacanavac ca |

. . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

yadi ca skandhānām apūrvotpādo na pudgalasyeṣyate so ’nyaś ca tebhyo nityaś ca sphuṭaṃ dīpito bhavati | pañca skandhā ekaḥ pudgala iti brūvatā katham anyatvaṃ nocyate | kathaṃ tāvat bhūtāni catvāri rūpaṃ tvekaṃ na ca bhūtebhyyo ’nyad rūpam | pākṣika eṣa doṣaḥ | katamasmin pakṣe | bhūtamātrikapakṣe | tathāpi tu yathā bhūtamātraṃ rūpam evaṃ skandhamātraṃ pudgala ity abhyupetaṃ bhavati | yadi skandhamātraṃ pudgalaḥ kasmāt bhagavatā sa jīvas taccharīrakanyo veti navyākṛtam | praṣṭurāśayāpekṣayā | sa hi jīvadravyam ekam antarvyāpāra puruṣam adhikṛtya pṛṣṭavān | sa ca kasmiścin nāstīti kathamasyānyatvam ananyatvaṃ vā vyākriyatām | kaurmasyeva romṇo ’ntaḥkharatā mṛdutā vā | eṣa ca granthaḥ pūrvakair eva nirmocitaḥ | sthāviro hi nāgasenaḥ kaliṅgena rājñopasaṃkramyoktaḥ | “pṛccheyam ahaṃ bhadantam bahuvollakāś ca śravaṇā bhavanti | yadi yad eva pṛccheyaṃ tad eva vyākuryā iti | pṛcchety uktaḥ pṛṣṭavān | kiṃ nu sa jīvas taccharīram anyo jīvo ’nyac charīram iti | avyākṛtam etad ity avocat sthaviraḥ | sa āha | nanu bhadantaḥ pūrvam eva pratijñāṃ kārito nā ’nyad vacyākartavyam iti | kim idam anyad evoktam avyākṛtam etad iti | sthavira āha | aham api mahārājaṃ pṛccheyaṃ bahuvollakāś ca rājāno bhavanti | yadi yad eva pṛccheyaṃ tad eva vyākuryā iti | pṛcchetyuktaḥ pṛṣṭavān | yaste ’ntaḥpure ābhravṛkṣastasya kimamlāni phalāni āhosvit madhurāṇīti | naiva mamāntaḥpure kaścid ābhravṛkṣo ’stītyāha | nanu mayā pūrvam eva mahārājaḥ pratijñāṃ kārito nānyadvacyākartavyam iti | kim idam anyad evoktam ābhra eva nāstīti | sa āha katham asato vṛkṣasya phalānām amlatāṃ madhuratāṃ vā vyākaromīti | evam eva mahārāja sa eva jīvo nāsti kuto ’sya śarīrādanyatāmananyatāṃ vā vyākaromīti |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

kasmāt bhagavatā ’pi noktaṃ nāsty eveti | praṣṭurāśayāpekṣayā | sa hi yasyāpi skandhasaṃtānasya jīva ityākhyā tasyāpy abhāvaṃ pratīyād iti mithyādṛṣṭiṃ pātitaḥ syāt | pratītya samutpādasyājñānāt | sa ca taddeśanāyā akṣamaḥ | itaś caitad evaṃ niścīyate | yat bhagavatoktam “astyātmetyānanda vatsasagotrāya parivrājakāya praśnaṃ pṛṣṭo vyākuryāṃ nanvakalpaṃ syād vacanāya sarvadharmā anātmāna iti | nāsty ātmetyānanda vatsasagotrāya parivrājakāya praśnaṃ pṛṣṭo vyākuryāṃ nanu vatsasagotraḥ parivrājakaḥ pūrvam eva saṃmūḍho bhūyasyā mātrayā saṃmohamāpadyeta abhūt me ātmāsa me etarhi nāstīti | astyātmetyānanda śāśvatāya pareti | nāsty ātmetyānandocchedāya paretīti vistaraḥ | āha cānna

. . . . . . . . .

dṛṣṭidaṃṣṭrāvabhadaṃ ca braṃśaṃ cāpekṣya karmaṇām |
deśayanti jinā dharma vyāgrīpītāpahāravat ||

.

ātmāstitvaṃ hy upagato bhinnaḥ syād dṛṣṭidaṃṣṭrayā
bhraṃśaṃ kukśalapotasya kuryādaprāpya saṃvṛtim” iti |

.

punar āha
asattvādbhagavān jīvaṃ tattvānyatvena nāvadat |
nāstīty api ca nāvocanmābhūt prājñaptikopyasan ||

.

yatra hi skandhasaṃtāne śubhāśubhaphalāstitā |
jīvākhyā tatra sā na syāt jīvanāstitvadeśanāt ||

.

prajñaptimātraṃ skandhesu jīva ityapināvadat |
abhavyaḥ śūnyatāṃ boddhuṃ tadānīṃ tādṛśo janaḥ ||

.

tathā hy ātmāsti nāstīti pṛṣṭo vāstyeva nāvadat |
āśayāpekṣāyā praṣṭuḥ sati tv astīti nāha kim ||

.

śāśvatalokādīnām apy avayākaraṇaṃ praṣṭur āśayāpekṣayā | yadi hi tāvad ātmā loka iṣṭaḥ syāt tasyābhāvād ayuktaṃ caturdhā vyākaraṇam | atha sarva eva saṃsāro lokas tasyāpy ayuktam | śāśvate loke na kasyacit parinirvāṇaṃ prāpnuyāt | śāśvate loke na kasyacit parinirvāṇaṃ prāpnuyāt | aśāśvate sarveṣām ucchedaḥ prāpnuyāt | ubhayathātve niyamata ekeṣāṃ parinirvāṇaṃ prāpnuyāt ekeṣāṃ na | anubhayathātve naiva parinirvāṇaṃ nāparinirvāṇaṃ prāpnuyāt | ato mārgadhīnatvāt parinirvāṇasya caturdhāpi niyamo na vyākriyate nirgrantha4rāvakacaṭakavat | ata evāntavān loka iti catuṣkāvyākaraṇam | tulyārtho hy eṣa catuṣkaḥ | tathā hi muktikaḥ parivrājaka eva catuṣkaṃ pṛṣṭvā punaḥ pṛṣṭavān kiṃ nu sarvo loko ’nena mārgeṇa niryāty āhosvid ekadeśo lokasyeti” | sthavira ānanda āha “yameva tvaṃ muktika tatprathamato bhagavantaṃ praśnaṃ pṛṣṭavāṃstame vaitarhi pṛcchasyanena paryāyeṇeti” sarvam | bhavati tathāgataḥ paraṃ maranādity api catuṣkaḥ praṣṭurāśayāpekṣayā na vyākṛtaḥ | sa hi muktvāmānaṃ tathāgataṃ kṛtvā pṛṣṭavān |

. . . . . . . . . . . . .

paudgalikastu paryanuyojyaḥ kiṃ kāraṇaṃ bhagavān jīvantaṃ pudgalam astīti vyākaroti paraṃ maraṇānna vyākarotīti | śāśvata doṣaprasaṅgaḥ | idaṃ tarhi kasmād vacyākaroti “bhaviṣyasi tvaṃ maitreyānāgate ’dhvani tathāgato ’rhan saṃyaksaṃbuddha” iti | kasmāc ca śrāvakamabhyatītaṃ kālagatam upapattau vyākaroty amuko ’mutropapanna iti | evam api hi śāśvatatvaprasaṅgaḥ | yadi ca bhagavān pūrvaṃ pudgalaṃ dṛṣṭvā parinirvṛtaṃ punaḥ na paśyatyajñānānna vyakarotīti sarvajñatvaṃ śāsturutpāditaṃ bhavati na vā so ’stītyabhyupagantavyam | atha paśyatyanucyamāno ’pyasāvasti śāśvataśceti siddhaṃ bhavati | arthatad api na vaktavyaṃ paśyati vā naveti | evaṃ tarhi idam api śanaiḥ śanairavaktavyaṃ kriyatāṃ sarvajño vā na vā bhagavānna veti | asty eva pudgalo yasmāt satyataḥ sthitito nāsti me ātmeti dṛṣṭisthānamuktam | astīty api dṛṣṭisthānamuktam | tasmād ajñāpakametat | ubhayam api tvetadantagrāhadṛṣṭi śāśvatocchedadṛṣṭisaṃgṛhītamityābhidharmikāḥ | tathaiva ca yuktam | “astyātmetyānanda śāśvatāya paraiti nāsty ātmetyānandocchedāya paraitīti” vātsyasūtre vacanāt |

. . . . . . . . . . . . . . .

yadi tarhi pudgalo nāsti ka eṣa saṃsarati | na hi saṃsāra eṣa saṃsaratīti yuktam | uktaṃ ca bhagavatā “avidyānivaraṇānāṃ sattvanāṃ saṃdhāvatāṃ saṃsaratām” iti | atha pudgalaḥ kathaṃ saṃsarati | skandhāntaratyāgopādānāt | uktottara eṣa pakṣaḥ | yathātu kṣaṇiko ’gniḥ saṃtatyā saṃsaratīty ucyate tathā sattvākhyaḥ skndhasamudāyastṛṣṇopādānaḥ saṃsaratīty ucyate | yadi skandhāmātramidaṃ kasmād āha bhagavān “grahameva sa tena kālena tena samayena sunetro nāma śāstā ’bhūvam” iti | kasmānna vaktavyaṃ syāt | anyatvāt skandhānām | atha kiṃ pudgalaḥ | sa evāsau | śāśvato hi syāt | tasmād ahameva sa ityekasaṃtānatāṃ darśayati | yathā sa evāgnir dahann āgata iti | yadi cātmā bhavettthāgatā eva suvyaktaṃ paśyeyuḥ | paśyatāṃ cātmagrāho dṛḍhataraḥ syād ātmasnehaś ca | “ātmani ca satyātmīyaṃ bhavatīti” sūtre vacanādātmagrāho ’pyeṣāṃ skandheṣv adhikaṃ pravarteta | saiṣā syāt satkāyadṛṣṭi | ātmīyadṛṣṭau ca satyāmātmīyasnehaḥ | evam eṣāṃ dṛḍhatarātmātmīyasnehaparisāditavandhanānāṃ mokṣo dūratarībhavet | atha mataṃ naivātmani pravartate sneha iti | tat ka idānīmeṣa yogo yadanātmanyātmadhimokṣāt sneha utpadyate ātmanyeva tu notpadyate | tasmāt dṛṣṭacyarvudametasmin śāsane utpannaṃ ya eṣa ekeṣāṃ pudgalagrāha ekeṣāṃ sarvanāstitāgrāhaḥ | ye ’pi ca dravyāntaramevātmānaṃ manyante tīrthakārāstepāmeva mokṣābhāvadoṣo niṣkampaḥ |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

yadi tarhi sarvathāpi nāsty ātmā kathaṃ kṣaṇikeṣu citteṣu cirānubhūtasyārthasya smaraṇaṃ bhavati pratyabhijñānaṃ vā | smṛtiviṣayasaṃjñānvayāccittaviśeṣāt | kīdṛśāccittaviśeṣāt yato ’nantaraṃ smṛtirbhavati | tadābhogasadṛśasamvandhisaṃjñādimato ’nupahata prabhāvādāśrayaviśeṣaśokavyākṣepādibhiḥ | tādṛśo ’pi hy atadanvayaścittaviśeṣo na samarthaḥ tāṃ smṛtiṃ bhavayituṃ tadanvayo ’pi cānyādṛśo na samarthastāṃ smṛtiṃ bhavayitum | labhayathā tu samartha ityevaṃ smṛtirbhavatyanyasyāṃ sāmarthyādarśanāt | kathamidānīmanyena cetasā dṛṣṭamanyatsmarati | evaṃ hi devadattacetasā dṛṣṭaṃ yajñadattacetaḥ smaret | nāsambandhāt | na hi tayoḥ saṃbandho ’sti akārya kāraṇabhāvādyathaikasaṃtānikayoḥ | na ca brūmo ’nyena cetasā dṛṣṭamanyatsmaratīti | api tu darśanacittātsmṛticittamanyadutpadyate | saṃtatipariṇatyā yathoktam iti ka evaṃ sati doṣaḥ | smaraṇādeva ca pratyabhijñānaṃ bhavati | asatyātmanika eṣa smarati | smaratīti ko ’rthaḥ | smṛtyā viṣayaṃ gṛhlāti | kiṃ tadgrahaṇamanyatsmaraṇāt | smṛtiṃ tarhi kaḥ karoti | uktaḥ sa yastāṃ karoti smṛtihetucittaviśeṣaḥ | yat tarhi caitraḥ smaratīty ucyate | tato caitrākhyātsaṃtānāttāṃ bhavantīṃ dṛṣṭvocyate caitraḥ smaratīti | asatyātmani kasyevaṃ smṛtiḥ | kiṃarthaiṣā ṣaṣṭhī | svāmyarthā | yathā kasya kaḥ svāmī | yathā goś caitraḥ | kathamasau tasyāḥ svāmī | tadādhīno hi tasyā vāhadohādiṣu viniyogaḥ | kva ca punaḥ smṛtirviniyoktavyā va evaṃ tasyāḥ svāmī mṛgyate | smartavye ’rthe | kimartha viniyoktavyā | smaraṇārtham | aho sūktāni sukhaidhitānām | saiva hi nāma tadarthaṃ viniyoktavyeti | kathaṃ ca viniyoktavyā | utpādanata ahosvitsaṃpreṣaṇataḥ | smṛtigatyayogādutpādanataḥ | hetureva tarhi svāmī prāpnoti phalameva ca svam | yasmād dhetorādhipatyaṃ phale phalena ca tadvān heturiti | yo hy eva hetuḥ smṛtestasyaivāsau | yaś cāpi sa caitrābhidhānaḥ saṃskārasamūhasaṃtāna ekato gṛhītvā gavākhyasvāmīty ucyate sa cāpi tasya deśāntaravikārotpattau kāraṇabhāvaṃ cetasi kṛtvā na tu khalu kaścid ekaś caitro nāmāsti na cāpi gauḥ | tasmāt tatrāpi na hetubhāvaṃ vyatītyāsti svāmihbāvaḥ | evaṃ ko vijānāti kasya vijñānamityevamādiṣu vaktavyam | tasya heturindriyārthamanaskārā yathāyogamityeṣa viśeṣaḥ |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

yo ’py āha bhāvasya bhavitrapekṣatvāt sarvo hi bhāvo bhavitāram apekṣate | yathā devadatto gacchatītyatra gatirbhāvo gantāraṃ devadattamapekṣate | tathā vijñānaṃ bhāvaḥ | tasmād yo vijānāti tena bhavitavyam iti | sa vaktavyaḥ | ko ’yaṃ devadatta iti | yadyātmā sa eva sādhyaḥ | atha vyavahārapuruṣaḥ | so ’pi na kaścid ekaḥ saṃskārā hi ta evaṃnāmānaḥ | tatra yathā devadatto gacchati yathā vijānāti | kathaṃ ca devadatto gacchati | kṣaṇikā hisaṃskārā abhinnasaṃtānā devadatta iti bālairekasattvapiṇḍagraheṇādhimuktāḥ svasya saṃtānasya deśāntare kāraṇaṃ bhavanta ucyante gacchati devadatta iti | sā ca deśāntaropattirgatirita | jvālāśabdasaṃtānayorgacchatigamanābhidhānavat | ta eva ca punar vijñānasya kāraṇaṃ bhavanta ucyante jānāti devadatta iti | āryair api teṣāṃ saṃjñayā tathocyante vyavahārārtham |

. . . . . . . . . . . . .

yat tarhi “vijñānaṃ vijānātīti” sūtra uktaṃ kiṃ tatra vijñānaṃ karoti | na kiñcitkaroti | yathā tu kāryaṃ kāraṇam anuvidhīyata ity ucyate | sādṛśyenātmalābhād akurvad api kiñcit | evaṃ vijñānam api vijānātīty ucyate | sādṛśyenātmalābhād akurvad api kiñcit | kiṃ punar asya sādṛśyam | tadākāratā | ata eva tadindriyādapyutpannaṃ viṣayaṃ vijānātīty ucyate nendriyam | athavā tathā ’trāpi vijñānasaṃtānasya vijñāne kāraṇabhāvādvijñānaṃ vijānātīti vacanānnirdoṣaṃ kāraṇe dartṛśabdanirdeśāt | ghaṇṭā rautīti yadvat | api khalu yathā pradīpo gacchati tathā vijñānaṃ vijānātīti | kathaṃ ca pradīpo gacchati | pradīpa ity arciṣāṃ saṃtāna upacaryate | sa deśāntareṣūtpadyamānas taṃ deśaṃ gacchatīty ucyate | evaṃ vijñānam api cittānāṃ saṃtāna upacaryate | tadviṣayāntareṣūtpadyamānaṃ taṃ viṣayaṃ vijānātīty ucyate | yathā cābhijāyate tiṣṭhati rūpamityatra bhaviturbhāvādanarthantaratvamevaṃ vijñānasyāpi syāt | yadi vijñānādvijñānamutpadyate nātmānaḥ kasmānna nityaṃ tādṛśamevotpadyate na ca kramaniyamenāṅkurakāṇḍapatradivat | sthityanyathātvasya saṃskṛtlakṣaṇatvāt | eṣa hi saṃskṛtasya svabhāvo yadavaśyaṃ prabandhasyānyathātvaṃ bhavati | anyathā hi nikāmadhyānasamāhitānāṃ sadṛśakāyacittotpattau prathamakṣaṇaniṃrviśeṣatvāt paścād api na syāt svayaṃ vyutthānam | kramo ’pi hi cittānāṃ niyata eva | yato nūtpattavyaṃ tata eva tasyotpādāt | tulyākāram api hi kiñcid utpādane samarthaṃ bhavati | gotraviśeṣāt | yadyathā strīcittānantaraṃ yadi tatkāyavidūṣaṇācittam utpannaṃ bhavati tatpatiputrādicittaṃ vā punaś ca paścātsaṃtatipariṇatyā strīcittamutpadyate tat samartha bhavati tatkāyavidūṣaṇācittotpādane tatpatiputrādicittotpādane vā | tadgotratvāt | anyathā na samartham | atha punaḥ paryāyeṇa strīcittād bahuvidhaṃ cittam utpannaṃ vahutara māsannataraṃ vā tadevotpadyate | tadbhāvanāyā valīyastvāt | anyatra tatkālikātkāyabāhyapratyayaviśeṣāt | saiva balīyasī bhāvanā kasmānnityaṃ na phalati | sthityanyathātvasya saṃskṛtalakṣaṇatvāt tasya cānyathātvasyānyabhāvanāphalotpattāvānuguṇyāt | etad dhi sarvacittaprakāreṣu diṅmātram | nirantarakāraṇajñāne tu buddhānāṃ prabhutvam || evaṃ hy āhuḥ |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

sarvākārakāraṇam ekasya mayūracandrakasyāpi |
nāsarvajñairjñeyaṃ sarvajñabalaṃ hi tajjñānam” iti ||

.

prāgevārupiṇāṃ cittabhedānām |

.

ya eva tv ayam ekīyas tīrthika ātmaprabhavāṃ cittotpattiṃ manyate tasyaivedaṃ sphuṭaṃ codyam āpadyate kasmānna nityaṃ tādṛśamevotpadyate na ca kramaniyamenāṅkurakāṇḍapatrādivaditi | manaḥsaṃyogaviśeṣāpekṣatvād iti cet | na | anyasaṃyogāsiddheḥ | saṃyoginostu paricchinnatvād aprāptipūrvikā prāptiḥ samyoga iti lakṣaṇavyākhyānāccātmānaḥ paricchedaprasaṅgaḥ | tato manaḥsamcārādātmanaḥ saṃcāraprasaṅgo virāgasya vā | pradeśasaṃyoga iti cet | na | tasyaiva tatpradeśatvāyogāt | astu vā saṃyogas tathāpi nityamaviśiṣṭe manasi kathaṃ saṃyogaviśeṣaḥ | buddhiviśeṣāpekṣa iti cet | sa eva paricodyate kathaṃ buddhiviśeṣa iti | saṃskāraviśeṣāpekṣād ātmamanaḥ saṃyogād iti cet | cittād evāstu saṃskāraviśeṣāpekṣatvāt | na hi kiñcid ātmanaḥ upalabhyate sāmarthm auṣadha kāryasiddhāv iva kuhakavaidyaphuḥsvāhānām | saty ātmani tayoḥ saṃyoga iti cet | vāṅmātram | āśrayaḥ sa iti cet | yathā kaḥ kasyāśrayaḥ | na hi te citravadarādivadādhārye nāpi sa kuḍacyakuṇḍādivadādhāro yuktaḥ | pratighātiyutadoṣāt naiva sa evam āśrayaḥ | kathaṃ tarhi | yathā gandhādīnāṃ pṛthivīti cet | atiparitoṣitāḥ smaḥ | idam eva hi naḥ pratyāyakaṃ nāsty ātmeti | yathā na gandhādibhyo ’nyā pṛthivīti | ko hi sa gandhādibhyo ’nyāṃ pṛthivīṃ nirdhārayati | vyapadeśastu pṛthivyā gandhādaya iti viśeṣaṇārtham | te hy eva tadākhyā gandhādayo yathā pratīyeran nānya iti | kāṣṭhapratimāyāṃ śarīravyapadeśavat | saty api ca saṃskāraviśeṣāpekṣatve kasmānna yugapatsarvajñānotpattiḥ | yo hi baliṣṭhastenānyeṣāṃ prativandhaḥ | sa eva valiṣṭhaḥ kasmānnityaṃ na phalati | yo ’sya nyāyaḥ so ’stu bhāvanāyāḥ | ātmā tu nirarthakaḥ kalpyate |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . .

ātmany asati kim arthaḥ karmārambhaḥ | ahaṃ sukhī syām ahaṃ duḥkhī na syām ity evam arthaḥ | ko ’sāv ahaṃ nāma yad viṣayo ’yam ahaṅkāraḥ | skandhaviṣayaḥ | kathaṃ jñāyate | teṣu snehāt | gaurādibuddhibhiḥ sāmānādhikaraṇyāt tu | gauro ’ham ahaṃ śyāmaḥ sthūlo ’ham ahaṃ kṛśaḥ jīrṇo ’hama haṃ yuveti gaurādibuddhibhiḥ sāmānādhikaraṇo ’yamahaṅkāro dṛśyate | na cātmana ete prakārā dṛśyante | tasmād api skandheṣv ayam iti gamyate | ātmana upakārake ’pi śarīra ātmopacāro yathā ya evāyaṃ sa evāhaṃ sa evāyaṃ me bṛtya iti bhavaty upakārake ’pi ātmopacāro natvahaṅkāraḥ | sati śarīrālambanatve paraśarīrālamvano ’pi kasmānna bhavati | asaṃvandhāt | yenaiva hi sahāsya saṃvandhaḥ kāyena cittena vā yatraivāyam ahaṅkāra utpadyate nānvatra | anādau saṃsāra evam abhyāsāt | kaś ca saṃbandhaḥ | kāryakāraṇabhāvaḥ | yady ātmā nāsti kasyāyam ahaṅkāraḥ | idaṃ punas tadeāyātaṃ “kim arthaiṣā ṣaṣṭhīti | yāvad ya evāsya hetus tasyaivāyam” iti | kaścānyo hetuḥ | pūrvāhaṅkāraparibhāvitaṃ svasaṃtativiṣayaṃ sāvadyaṃ cittam |

. . . . . . . . . . . . . . . . .

asaty ātmani ka eṣa sukhito duḥkhito vā | yasminn āśraye sukham utpannaṃ duḥkhaṃ vā | yathā puṣpito vṛkṣaḥ phalitaṃ vanam iti | kaḥ punar anayorāśrayaḥ | ṣaḍāyatanam | yathā kṛtvā tathoktam | asatyātmani ka eṣāṃ karmaṇāṃ kartā kaś ca phalānāṃ bhoktā bhavati | karteti ka eṣa vāhyarthaḥ | karotīti kartā | bhuṅkta iti bhoktā | paryāya ucyate nārthaḥ | “svatantraḥ karteti” kartṛ lakṣaṇamācakṣate lākṣaṇikāḥ | asti punaḥ kvacideva kārye kasyacit svātantryam | loke dṛṣṭaṃ devadattasya snānāsanagamanādau | kaḥ punar bhavān devadattamudāharati | yadyātmānaṃ sa eva sādhyaḥ | atha pañcaskandhakaṃ sa ev kartā | trividhaṃ cedaṃ karma kāyavāṅmanaskarma | tatra kāyakarmaṇi tāvat kāyasya cittaparatantrā vṛttiḥ | cittasyāpi kāye svakāraṇaparatantrā vṛttistasyāpyevam iti nāsti kasyacit svātantryam | pratyayaparatantrā hi sarve bhāvāḥ pravartante | ātmano ’pi ca nirapekṣasyākāraṇatvābhyupagamātra svātantryaṃ sidhyati | tasmān naivaṃlakṣaṇam upalabhyate kaścitkartā | yattu yasya pradhānaṃ kāraṇaṃ tattsya kartety ucyate | na ca ātmanaḥ kvacid api kāraṇatvaṃ dṛśyate | tasmāt sa evam api na kartā yujyate | smṛtijo hi cchandaḥ cchandajo vitarko vitarkātprayatnaḥ prayatnādvāyustataḥ karmeti kimatrātmā kurute | phalasyāpi ca ka upabhogo yam ayam ātmā kurvann upabhoktā kalpyate | upalabhir iti cet | nātmanaḥ upalabdhau sāmarthyaṃ vijñāne pratipedhāt |

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

asatyātmani kasmād asattvādhiṣṭhānaḥ pāpapuṇyopacayo na bhavati | vedanādyanāśrayatvāt tadāśrayaś ca ṣaḍāyatanaṃ nātmā yathā tathoktam |

. .

kathama satyātmani venaṣṭātkarmaṇa āyatyāṃ phalotpattiḥ | ātmany api sati kathaṃ vinaṣṭāt karmaṇa āyatyāṃ phalotpattiḥ | tadāśritāddharmādharmāt | yathā kaḥkimāśrita ityuktottaraiṣā vāco yuktiḥ | tasmād anāśritādeva dharmādharmāt bhavatu | naiva tu vayaṃ vinaṣṭāt karmaṇa āyatyāṃ phalotpattiṃ brūmaḥ | kiṃ tarhi | tatsaṃtatipariṇāmaviśeṣādvījaphalavat | yathā vījātphalamutpadyata ity ucyate | na ca tadvinaṣṭādvījādutpadyate | nāpy anantarameva | kiṃ tarhi | tatsaṃtatipariṇāmaviśeṣādaṅkurakāṇḍapatrādikramaniṣpannāt puṣpāvasānāt | tat punaḥ puṣpānniṣpannaṃ kasmāt tasya bījasya phalam ity ucyate | tadāhitaṃ hi tat parayāpuṣpe sāmarthyam | yadi hi tatpūrvikān na bhaviṣyat tat tādṛśasya phalasyotpattau na samarthamabhaviṣyat | evaṃ karmaṇaḥ phalamutpadyata ity ucyate | na ca tadviniṣṭātkarmaṇa utpadyate nāpy anantarameva | kiṃ tarhi | tatsaṃtatipariṇāmaviśeṣāt | kā punaḥ saṃtatiḥ kaḥ pariṇāmaḥ ko viśeṣaḥ | yaḥ karmapūrva uttarottaracittapravasaḥ sā saṃtatistasyā anyathotpattiḥ pariṇāmaḥ | sa punar tho ’ntaraṃ phalotpādanasamarthaḥ so ’ntapariṇāmaviśiṣṭatvāt pariṇamaviśeṣaḥ | tadyāthā sopādānaṃ maraṇacittaṃ punar bhavasya | trividhakarmapūrvakatve ’pi yatkarma guru vā bhavaty āsannam abhyastaṃ vā yatkṛtaṃ sāmarthyaṃ dyotyate natvanyasya | āha ca

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

“yat guru yac cāsannaṃ yac cābhyastaṃ kṛtaṃ ca yat |
pūrvaṃ pūrvaṃ pūrvaṃ vīpacyate karmasaṃsāre” ||

.

tatra vipākahetvāhitaṃ tu vipākaphaladānasāmarthyaṃ vipākaṃ dattvā vinivartate | sabhāgahetvāhitaṃ tu niṣyandaphaladānasāmarthyaṃ kliṣṭānāṃ pratipakṣodayād vinivartate | akliṣṭānāṃ cittasaṃtānātyantavinivṛtter yadā parinirvāti | atha kasmād vipākād vipākāntaraṃ notpadyate bījaphalād iva phalāntaram | na tāvat dṛṣṭāntena sarvaṃ samānaṃ bhavati | tatrāpi tu na phalād eva punaḥ phalāntaram utpadyate | kiṃ tarhi | viklittiviśeṣajād vikāraviśeṣāt | yo hi tatra bhūtaprakārāṅkuraṃ nirvartayati sa tasya bījaṃ nānyaḥ | bhāvinyā tu saṃjñāyā sādṛśyādvā pūrvako ’pi saṃtāno bījamityākhyāyate | evam iha_ api tasmād vipākād yadi sadasaddharmaśravaṇā dipratyayaviśeṣajaḥ kuśalasāsravo ’kuśalo vā cittavikāra utpadyate tasmāt punar vikārāntaramutpadyate nānyatheti samānametat | athavā punar etad evaṃ vijñātavyam | yathā lākṣārasarañjitāt mātuluṅgapuṣpātsaṃtatipariṇāmaviśeṣajaḥ phale raktaḥ keśara upajāyate na ca tasmāt punar anyaḥ evaṃ karmajādvipākāt na punar vipākāntaram iti | yathāsthūlam idam asmadbuddhigamyaṃ darśitam | nānāvidhaśaktibhinnais tu karmabhir adhivāsitāḥ saṃtataya etām avasthāṃ gatā īdṛśaṃ phalam abhinivartayantīti buddhānām eva viṣayaḥ | āha khalv api

. . . . . . . . . . . . . . . .

“karma tadbhāvanāṃ tasyāvṛttilābhaṃ tataḥ phalam |
niyamena prajānāti buddhādanyio na sarvathā ||

.

ity etāṃ suvihitahetumārgaśuddhāṃ buddhānāṃ pravacanadharmatāṃ niśamya |
andhānāṃ vividhakudṛṣṭiceṣṭitānāṃ tīrthyānāṃ matamapavidhya yāntyanandhāḥ ||

.

imaṃ hi nirvāṇapuraikavartinīṃ tathāgatādityavaco ’śubhāsvatīm |
nirātmatāmāryasahasravāhitāṃ na mandacakṣurvivṛtāmapīkṣate ||

.

iti diṅmātram evedam upadiṣṭaṃ sumedhasām |
vraṇadeśo viṣasyeva svasāmarthyavisarpaṇa iti |

.

pudgalakośamabhidharmakośabhāṣyaṃ samāptam iti |
kṛtir iyam ācāryavasubandhupādānām iti ||

.

ye dharmahetuprabhavā hetuṃ teṣāṃ tathāgato hy avadat |
teṣāṃ ca yo nirodha evaṃvādī mahāśramaṇaḥ ||

.

devadharmo ’yaṃ pravaramahāyāna sakalatathāgataśāsanadhūrddharasya uttarāpathikapaṇḍitasthaviraśrīlāmāvākasya yad atra puṇyam ity ādi |
|| śubham astu ||

.

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=bf38a294-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ