Bibliotheca Polyglotta

caturṣv artheṣu pañcānām ādhipatyaṃ

偈曰。於四義五根。增上。

頌曰
傳説五於四　四根於二種
五八染淨中　各別爲増上

lṅa po rnams ni don bźi la dbaṅ byed |

cakṣuḥśrotrayos tāvat pratyekaṃ caturṣv artheṣv ādhipatyam | ātmabhāvaśobhāyām andhabadhirayor akāntarūpatvāt | ātmabhāvaparikarṣaṇe dṛṣṭvā śrutvā ca viṣamaparivarjanāt | cakṣuḥśrotravijñānayoḥ sasaṃprayogayor utpattau | rūpadarśanaśabdaśāravaṇayoś cāsādhāraṇakāraṇatve | ghrāṇajihvākāyānāmātmabhāvaśobhāyāṃ pūrvavat | ātmabhāvaparikarṣaṇe taiḥ kavaḍīkārāhāraparibhogāt | ghrāṇādivijñānānāṃ sasaṃprayogāṇām utpattau | gandhaghrāṇarasāsvādanaspraṣṭavyaspaṛśanānāṃ cāsādhāraṇakāraṇatva iti |

釋曰。眼耳二根隨一。於四義中增上。一於光飾自身增上。若人盲聾。形相則醜陋故。二於引護自身增上。若見若聞。能離不安吉處故。三於生眼耳識。及共相應法中增上。由識及相應法隨其増損有明昧故。四於見色聞聲不共因增上。非意識他識因故。鼻舌身根。光飾自身。如前二根。二於引護自身增上。由此三能用段食故。三於生鼻等三識及共相應法中增上。四於嗅香嘗味覺觸。不共因增上。

論曰。眼等五根各於四事能爲増上。一莊嚴身。二導養身。三生識等。四不共事。
且眼耳根莊嚴身者。謂若盲聾身醜陋故。
導養身者。謂因見聞避險難故。
生識等者。謂發二識及相應故。
不共事者。謂能見色聞聲別故。
鼻舌身根莊嚴身者。如眼耳説。導養身者。謂於段食能受用故。生識等者。謂發三識及相應故。不共事者。謂嗅甞覺香味觸故。

re źig mig daṅ | rna ba dag re re źiṅ don bźi la dbaṅ byed (5) pa ni loṅ ba daṅ ’on pa dag ni mi mdzes pa’i ṅo bo yin pa’i phyir lus mdzes par bya ba daṅ | mthoṅ ba daṅ | thos nas yaṅ ba yoṅs su spoṅ ba’i phyir lus yoṅs su bsruṅ ba daṅ | mig daṅ rna ba’i rnam par śes pa mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa dag skyed pa daṅ | gzugs blta ba daṅ sgra mñan pa (6) dag gi thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la dbaṅ byed pa’o || sna daṅ lce daṅ lus rnams ni sṅa ma bźin du mdzes par bya ba la dbaṅ byed pa daṅ | de dag gi kham gyi zas la yoṅs su loṅs spyod pa’i phyir lus yoṅs su bsruṅ ba la dbaṅ byed pa daṅ | sna la sogs pa’i rnam par śes pas mtshuṅs par (7) ldan pa daṅ bcas pa rnams skyed pa daṅ | dri bsnams pa daṅ ro myaṅ pa daṅ | reg bya reg pa rnams kyi thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la dbaṅ byed pa’o ||

dvayoḥ kila |
caturṇāṃ

偈曰。於二二四根。

[四根於二種]

bźi rnams gñis la lo ||

strīpuruṣajīvitamana-indriyāṇāṃ | dvayor arthayoḥ pratyekam ādhipatyam | strī puruśendriyayyos tāvat sattvabhedavikalpayoḥ | tatra sattvabhedaḥ stri puruṣa iti | sattvavikalpaḥ stanādisaṃsthānasvarācārān yathātvam | saṃkleśavyavadānayor ity apare | tathā hi tadviprayuktavikalpānāṃ ṣaṇḍhapaṇḍakobhayavyañjanānām asaṃvarānantāryakuśalamūlasamucchedā na bhavanti saṃvaraphalaprāptivairāgyāṇi ceti | jīvitendriyasya nikāyasabhāgasaṃbandhasādhāraṇayoḥ | mana-indriyasya punar bhavasaṃbandhavaśibhāvānuvarttanayoḥ | tatra punarbhavasaṃbandhe yathoktaṃ “gandharvasya tasmin samaye dvayoś cittayor anyatarānyataracittaṃ saṃmukhībhūtaṃ bhavaty anunayasahagataṃ vā pratighasahagataṃ veti” | vaśibhāvānuvarttane yathoktaṃ “cittenāyaṃ loko nīyata” iti vistaraḥ | yat punaḥ sukhādīndriyapañcakaṃ yāni cāṣṭau śraddhādīni teṣāṃ

釋曰。女根男根命根意根。於二於二隨一增上。女根男根。於眾生差別及相貌不同增上。差別謂分別。男女相貌不同。謂乳等形狀。音聲威儀各異。復有餘師說。於染污清淨增上。何以故爾。自性黃門。故作黃門。及二根人。不護無間業斷善根等不有。守護至果離欲亦不有。此二但於男女有。命根於聚同分相應及執持中增上。意根於託後有相應。及隨從自在中增上。此中後有相應者。如經言。是時乾(4)闥婆。於二意中隨一現前。或與欲相應。或與瞋相應。隨從者如偈言。
意引將世間意轉令變異
是意根一法　一切法隨行樂受等五根。及信等八根。增上云何。

女男命意。(3)各於二事能爲増上。且女男根二増上者。一有情異。二分別異。有情異者。由此二根令諸有情女男類別。分別異者。由此二根形相言音乳房等別。有説。此於染淨増上故言於二。所以者何。本性損壞(4)扇搋(5)半擇及(6)二形人無(7)不律儀無間斷善諸雜染法。亦無律儀得果離染諸清淨法。命根二者。謂於(8)衆同分能續及能持。意根二者。謂能續後有及自在隨行。能續後有者。如契經言。時健達縛於一心内隨一現前。謂或愛倶。或恚倶等。自在隨行者。如契經言。
心能導世間　心能遍攝受
如是心一法　皆自在隨行樂等五受。信等八根。

pho daṅ mo daṅ srog daṅ yid kyi dbaṅ po rnams ni re re źiṅ don gñis la dbaṅ byed de | re źig pho daṅ mo’i dbaṅ po dag ni (53b1) sems can gyi bye brag daṅ | khyad par dag la dbaṅ byed de | de la sems can gyi bre brag ni pho’o mo’o źes bya’o || sems can gyi khyad par ni nu ma la sogs pa dbyibs daṅ ṅa ro daṅ spyod pa gźan pa ñid do || gźan dag na re ni kun nas ñon moṅs pa daṅ rnam par byaṅ ba dag la dbaṅ byed de | ’di ltar de dag (2) daṅ mi ldan pa daṅ | ñams pa za ma daṅ ma niṅ daṅ | mtshan gñis pa rnams la sdom pa ma yin pa daṅ | mtshams med pa daṅ | dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa daṅ | sdom pa daṅ | ’bras bu ’thob pa daṅ | ’dod chags daṅ bral ba rnams med do źes zer ro || srog gi dbaṅ po ni ris mthun (3) par mtshams sbyor ba daṅ | yaṅ dag par ’dzin pa dag la dbaṅ byed do || yid kyi dbaṅ po ni yaṅ srid par mtshams sbyor ba daṅ | dbaṅ gi ṅo bo daṅ mthun par byed pa dag la dbaṅ byed de | de la yaṅ srid par mtshams sbyor ba la dbaṅ byed pa ni ji skad du | de’i tshe dri za’i sems gñis po rjes su (4) chags pa daṅ | lhan cig par gyur pa ’am | khoṅ khro ba daṅ lhan cig par gyur pa gaṅ yaṅ ruṅ ba źig mṅon du gyur na źes gsuṅs pa lta bu’o || dbaṅ gi ṅo bo daṅ mthun par byed pa la dbaṅ byed pa ni ji skad du | ’jig rten ’di ni sems kyis khrid do źes rgyas par gsuṅs pa lta bu’o || bde ba (5) la sogs pa’i dbaṅ po lṅa gaṅ yin pa daṅ | dad pa la sogs pa gaṅ dag yin pa |

pañcakāṣṭānaṃ saṃkleśavyavadānayoḥ || 2.1 ||

偈曰。五及八。於染污清淨。

[五八染淨中各別爲増上]

lṅa daṅ brgyad po de rnams ni || kun nas ñon moṅs rnam byaṅ la ||

釋曰。次第應知彼增上。樂受等五根。於染污增上。欲等諸惑。於彼隨(5)眼故。信等八根。於清淨增上。何以故。一切清淨。皆由彼成故。有餘師説。樂受等於清淨亦有増上。由安樂故。心則得定。佛說信以苦為資糧。復次有六喜等受。是出離所依。毘婆沙師作如此說。復有餘師說。不由眼耳二根引護自身。由先已知得離不安吉處故。此二但於識是增上。無有見色聞聲異於識。是故眼耳二根。於不共因中不應更立增上。是故眼等不應有如此增上。若爾彼增上云何。

於染淨中如次増上。樂等五受染増上者。貪等隨眠所隨増故。信等八根淨増上者。諸清淨法隨(9)生長故。有餘師説。樂等於淨亦爲増上。如契經説。樂故心定。苦爲信依。亦出離依喜及憂捨。毘婆沙師傳説如此。有餘師説。能導養身非眼等用。是識増上。(10)識了方能避於險難。受段食故。見色等用亦非異識。故不共事於眼等根。不可立爲別増上用。故非由此眼等成根。若爾云何。

go rims bźin du dbaṅ byed de || bye brag tu smra ba rnams na re | bde ba la sogs pa lṅa po dag ni kun nas ñon moṅs pa la dbaṅ byed de | de dag la (6) ’dod chags la sogs pa rgyas par ’gyur ba ñid kyi phyir ro || dad pa la sogs pa rnams ni rnam par byaṅ ba la dbaṅ byed de | de dag gis rnam par byaṅ bar byed do || gźan dag na re bde ba la sogs pa rnams ni rnam par byaṅ ba la yaṅ dbaṅ byed de | ’di ltar bde bar gyur pa’i sems mñam par ’jog (7) par ’gyur ro źes bya ba daṅ | sdug bsṅal gyi rgyu can gyi dad pa źes bya ba daṅ | yid bde ba la sogs pa ṅes par ’byuṅ ba la rten pa drug ces ’byuṅ ba’i phyir ro źes zer ro || gźan dag na re rnam par śes nas yaṅ ba yoṅs su spoṅ ba’i phyir mig daṅ rna ba dag gis lus yoṅs su bsruṅ ba ni ma (54a1) yin ba ñid kyi de gñis rnam par śes pa la ni dbaṅ byed do || gaṅ gi phyir de gñis thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la so sor dbaṅ byed par ruṅ bar ’gyur ba rnam par śes pa las gźan pa gzugs mthoṅ ba ’am skra thos pa yaṅ med pa de’i phyir de dag de lta bur ni dbaṅ po ñid ma yin (2) no || ’o na ji lta bu yin źe na |

svārthopalabdhyādhipatyāt sarvasya ca ṣaḍindriyam |

偈曰。得自塵增上。得一切六根。

頌曰
了自境増上　總立於六根
從身立二根　女男性増上
於同住雜染　清淨増上故
應知命五受　信等立爲根
未當知已知　具知根亦爾
於得後後道　涅槃等増上

.

釋曰。眼等五根於得自塵中增上。意根於得一切塵中增上。是故此六。一一皆立為根。若爾諸塵於此中有增上。云何不立為根。無增上。何以故。為最勝主故名增上。眼於得色中。為主最勝。是得一切色通因故。由其增損。識隨明昧故。色則不爾。反此二義故。如此乃至意根及法。應知亦爾。

論曰。了自境者。謂六識身。眼等五根於能了別各別境識有増上用。第六意根於能了別一切境識有増上用。故眼等六各立爲根。豈不色等於能了識亦有増上應立爲根。境於識中無増上用。夫増上用謂勝自在。眼於所發了色識中最勝自在故名増上。於了衆色爲通因故。識隨眼根有明昧故。色則不然。二相違故。乃至意根於法亦爾。

raṅ gi don daṅ thams cad la || dmigs par dbaṅ byed phyir dbaṅ drug | mig la sogs pa lṅa po dag ni raṅ raṅ gi don la dmigs par bya ba la dbaṅ byed do || yid ni don thams cad la dmigs par bya ba la dbaṅ byed de | de’i phyir de dag ni so sor dbaṅ po (3) yin no || ’di la don rnams kyaṅ dbaṅ byed pa ma yin nam źe na | dbaṅ byed pa ma yin te | lhag par dbaṅ byed pa ñid ni dbaṅ byed pa ñid yin la | mig ni gzugs thams cad la dmigs par bya ba la thun moṅ gi rgyu yin pa’i phyir daṅ | dmigs pa de gsal ba daṅ mi gsal ba ñid la sogs (4) pa’i rjes su byed pa’i phyir gzugs la dmigs par bya ba la lhag par dbaṅ byed pa yin gyi | de las bzlog pa yin pa’i phyir gzugs kyi ni ma yin te | yid chos rnams la dbaṅ byed pa’i bar du yaṅ de bźin du sbyar ro ||

strītvapuṃstvādhipatyāt tu kāyāt strīpuruṣendriye || 2.2 ||

偈曰。女男性增上。從身立二根。

[從身立二根　女男性増上]

mo ñid pho ñid las dbaṅ phyir || lus las mo daṅ po’i dbaṅ dag

kāyendriyād eva strīpuruṣendriye pṛthak vyavasthāpyete | nārthāntarabhūte | kaścid asau kāyendriyabhāga upasthapradeśo yaḥ strīpuruṣendriyākhyāṃ paratilabhate | yathākramaṃ strītvapuṃstvayyor ādhipatyāt | tatra strībhāvaḥ stryākṛtiḥ svaraceṣṭā abhiprāyāḥ | etad dhi striyā strītvam | puṃbhāvaḥ puruṣākṛtiḥ svaraceṣṭā abhiprāyāḥ | etad dhi puṃsaḥ puṃstvam |

釋曰。復從身根更立女男二根。此二與身不異。是身根中有一分。於下門處次第得女男根名。於女男性為增上故。女男性謂女相聲行欲樂。是名女性。男相聲行欲樂。是名男性。由此身分。二性得成就。及可了別。於此二性是增上。故立為根。

從身復立女男根者。女男性中有増上故。女男根體不離身根。身一分中立此名故。如其次第。女男身中。此女男根有増上用。此處少異餘處身根故從身根別立爲二。女身形類音聲作業志樂差別。名爲女性。男身形類音聲作業志樂不同。名爲男性。二性差別由女男根故説女男根於二性増上。

lus (5) kyi dbaṅ po kho na las mo daṅ pho’i dbaṅ po dag rnam par bźag ste | don tha dad par gyur pa dag ni med kyi lus kyi dbaṅ po’i cha ’ga’ ste | mdoms kyi phyogs mo daṅ pho’i dbaṅ po’i miṅ ’thob pa gaṅ yin pa de ni rim bźin du mo ñid daṅ pho ñid dag la dbaṅ byed pa’i phyir ro | de la mo’i ṅo bo (6) ni raṅ bźin ṅa ro daṅ g-yo ba daṅ bsam ba dag ste | de ni mo’i mo ñid yin no || pho’i ṅo bo ni raṅ bźin ṅa ro daṅ g-yo ba daṅ bsam pa dag pa dag ste | de ni pho’i pho ñid yin no ||

nikāyasthitisaṃkleśavyavadānādhipatyataḥ |
jīvitaṃ vedanāḥ pañca śraddhādyāś cendriyaṃ matāḥ || 2.3 ||

偈曰。住同分染污。於清淨增上。壽命及五受。信等立為根。

於衆同分住中命根有増上用。於雜染中樂等五受有増上用。

rigs gnas kun nas ñon moṅs daṅ || rnam par byaṅ la dbaṅ byed phyir ||
srog daṅ tshor ba rnams daṅ ni || dad (7) sogs dbaṅ po lṅar ’dod do ||

nikāyasabhāgasthitau jīvitendriyasyādhipatyaṃ saṃkleśe vedanānām | tathā hi sukhāyāṃ vedanāyāṃ rāgo ’nuśete duḥkhāyāṃ pratigho ’duḥkhāsukhāyām avidyety uktaṃ sūtre | vyavadāne śraddhādīnāṃ pañcānām | tathā hi taiḥ kleśāś ca viṣkabhyante mārgaś cāvāhyate | ata ete ’pi pratyekam indriyam iṣṭāḥ |

釋曰。住聚同分中。壽命爲増上。於染汚五受爲増上。云何如此。於樂受欲隨眠。於苦受瞋。於不樂不苦受無明。經中説如此。於清淨信等五爲増上。云何如此諸惑是彼所伏。不能(6)上起。聖道由彼引生。是故許立彼一一爲根。

於衆同分住中命根有増上用。於雜染中樂等五受有増上用。所以者何。由契經説於樂受貪隨増。於苦受瞋隨増。於不苦不樂受無明隨増故。於清淨中信等五根有増上用。所以者何。由此勢力伏諸煩惱引聖道故。言應知者。勸許一一各能爲根。

srog gi dbaṅ po ni ris mthun par gnas par bya ba la dbaṅ byed do || tshor ba rnams ni kun nas ñon moṅs par bya ba la dbaṅ byed de | ’di ltar mdo las | bde ba’i tshor ba la ni ’dod chags rgyas par ’gyur | sdug bsṅal la ni khoṅ khro ba || sdug bsṅal (54b1) yaṅ ma yin bde ba yaṅ ma yin pa la ni ma rig pa źes gsuṅs so || dad pa la sogs pa lṅa po dag ni rnam par byaṅ bar bya ba la dbaṅ byed de | ’di ltar de dag gis ñon moṅs pa rnams kyaṅ rnam par gnon la lam yaṅ ’dren par byed do || de ñid kyi phyir de dag kyaṅ so sor dbaṅ po yin par ’dod (2) do ||

ājñāsyāmy ākhyam ājñākhyam ājñātāvīndriyaṃ tathā |
uttarottarasaṃprāptinirvāṇādyādhipatyataḥ || 2.4 ||

偈曰。未知欲知知。知已立根爾。至得後後道。涅槃等増上。

[未當知已知　具知根亦爾
於得後後道　涅槃等増上]

mya ṅan ’das sogs goṅ nas goṅ || ’thob pa la ni dbaṅ byed phyir ||
kun śes byed daṅ kun śes daṅ || de bźin kun śes ldan dbaṅ po ||

pratyekam indriyam ity upadarśanārthaṃ tathāśabdaḥ | tatrājñāsyāmīndriyasyājñendriyasya prāptāv ādhipatyam | ājñendriyasyājñātāvīndriyaprāptau ājñātāvīndriyasya parinirvāṇe | na hy avimuktacittasyāsti parinirvāṇam iti | ādiśabdo ’nyaparyāyadyotanārthaḥ | katamo ’nyaḥ pāryāyaḥ | darśanaheyakleśaparihāṇam pratyājñāsyāmīndriyasyādhipatyam | bhāvanāheyakleāśaprahāṇaṃ pratyājñendriyasya | dṛṣṭadharmasukhavihāraṃ pratyājñātāvīndriyasya | vimuktiprītisukhasaṃvedanād iti | ādhipātyād indriyatve ’vidyādīnām upasaṃkhyānaṃ karttavyam | avidyādīnām api hi saṃskārādiṣv ādhipatyam ata eṣām apīndriyatvam upasaṃkhyātavyam | vāgādīnāṃ ca | vākyāṇi pādapāyūpasthānām api cendriyatvam upasaṃkhyātavyam | vacanādānaviharaṇotsargānandeṣv ādhipatyāt | na khalūpasaṃkhyātavyam | yasmād iheṣṭam

釋曰。三中一一應立爲根。爲顯此義故言爾。未知欲知。於至得知中増上。故立爲根。知於至得知已中増上。知已於至得涅槃増上。故立爲根。何以故。若人心未解脱。無得涅槃義。等言爲顯別類義。何者別義。於見諦應除惑滅中。未知欲知根爲増上。於修道應除惑滅中。知根爲増上。於現世安樂住中。知已爲増上。能證受解脱喜樂故。若由増上義立根。無明等惑。亦應立爲根。何以故。無明等諸分。於行等中亦有増上。是故應立無明等爲根。能言等亦爾。謂舌手脚穀道男女陰。皆應立爲根。於言説執捉離向棄捨戲樂中増上。是故應立爲根。不可立爲根。何以故。由根用如此。

三無漏根於得後後道涅槃等有増上用。言亦爾者。類顯一一各能爲根。謂未知當知根於得已知根道有増上用。已知根於得具知根道有増上用。(14a1)具知根於得涅槃有増上用。非心未解脱能(2)般涅槃故。等言爲顯復有異門。云何異門。謂見所斷煩惱滅中。未知當知根有増(3)上用。於修所斷煩惱滅中已知根有増上用。於現法樂住中具知根有増上用。由此能領受解脱喜樂故。若増上故立爲根者。無明等性應立爲根。無明等因於行等果。各各別有増上用故。又語具等應立爲根。語具手足大小便處。於語執行棄樂事中如其次第有増上故。如是等事不應立根。由所許根有如是相。

de bźin źes bya ba’i sgra ni so sor dbaṅ po yin no źes bstan pa’i phyir ro || de la kun śes par byed pa’i dbaṅ po ni kun śes pa’i dbaṅ po ’thob (3) par bya ba la dbaṅ byed do || kun śes pa’i dbaṅ po ni | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po thob par bya ba la dbaṅ byed do || kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po ni yoṅs su mya ṅan las ’da’ bar bya ba la dbaṅ byed de | sems rnam par ma grol ba la yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba med pa’i phyir ro || sogs (4) pa źes bya ba’i sgra ni rnam graṅs gźan bstan par bya ba’i phyir te | rnam graṅs gźan gaṅ źe na | kun śes par byed pa’i dbaṅ po ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba’i ñon moṅs pa spoṅ ba la dbaṅ byed do || kun śes pa’i dbaṅ po ni bsgoms pas spaṅ bar bya ba’i ñon moṅs pa spoṅ ba la dbaṅ byed do || kun (5) śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po ni mthoṅ ba’i chos la bde bar gnas pa’i phyir dbaṅ byed de | rnam par grol bas dga’ ba daṅ bde ba la so sor yaṅ dag par myoṅ ba’i phyir ro || dbaṅ byed pa’i phyir dbaṅ po ñid yin na | ma rig pa la sogs pas kha bskaṅ dgos te | ma rig pa la sogs pa dag kyaṅ (6) ’du byed la sogs pa rnams la dbaṅ byed pas | de’i phyir de dag kyaṅ dbaṅ po ñid du kha bskaṅ bar bya la | ṅag la sogs pa dag daṅ | lag pa daṅ | rkaṅ pa daṅ | rkub daṅ | mdoms rnams kyaṅ tshig daṅ | len pa daṅ | ’gro ba daṅ | rtug pa daṅ | kun tu dga’ ba’i bya ba dag la dbaṅ byed (7) pa’i phyir dbaṅ po ñid du kha bskaṅ bar bya’o źe na | kha bskaṅ bar mi bya ste ’di ltar ’dir ni |¹

1. Cf. also previous record.

cittāśrayas tadvikalpaḥ sthitiḥ saṃkleśa eva ca |
saṃbhāro vyavadānaṃ ca yāvat ā tāvad indriyam || 2.5 ||

偈曰。心(7)依此差別。其住及染汚。資糧并清淨。如此量立根。

頌曰: 心所依此別　此住此雜染　此資糧此淨　由此量立根

sems kyi rten daṅ de’i bye brag || gnas daṅ kun nas ñon moṅs ñid ||
tshogs daṅ rnam byaṅ ji sñed pa || dbaṅ po dag kyaṅ de sñed du ||
’dod de |

tatra cittāśrayaḥ ṣaḍindriyāṇi | etac ca ṣaḍāyatanaṃ maulaṃ sattvadravyam | tasya strīpuruṣavikalpaḥ strīpuruṣendriyābhyāṃ sthitir jīvitendriyeṇa saṃkleśo vedanābhiḥ | vyavadānasaṃbharaṇaṃ pañcabhir vyavadānaṃ tribhiḥ | ato nāvidyādīnām indriyatvam iṣṭam |

釋曰。此中心依。謂眼等六根。衆生類以六入爲根本故。此六種依差別。由女男二根。此一期住由命根。此染汚由五受根。清淨資糧由信等五根。實清淨由三無流根。是故不許立無明等爲根。

論曰。心所依者。眼等六根。此内六處是有情本。此相差別由女男根。復由命根此一期住。此成雜染由五受根。此淨資糧由信等五。此成清淨由後三根。由此立根事皆究竟。是故不應許無明等及語具等亦立爲根。彼無此中増上用故。

de la sems kyi rten ni dbaṅ po drug dag yin te | skye mched (55a1) drug po de ni sems can gyi rdzas kyi gźi yin no || mo daṅ pho’i dbaṅ po dag gis ni de mo daṅ por bye brag tu ’byed do || srog gi dbaṅ pos ni gnas par byed do || tshor ba rnams kyis ni kun nas ñon moṅs par byed do || dad pa la sogs pa lṅas ni rnam par byaṅ ba’i tshogs sogs (2) par byed do || gsum gyis ni rnam par byaṅ bar byed de | de’i phyir ma rig pa la sogs pa ni dbaṅ po ñid du mi ’dod do ||

pravṛtter āśrayotpattisthitipratyupabhogataḥ |
caturdaśa tathā ’nyāni nivṛtterindriyāṇi vā || 2.6 ||

偈曰。復有生依生。生住生受用。立十四後八。約解脱立根。

復有餘師別説根相。頌曰: 或流轉所依　及生住受用　建立前十四　還滅後亦然

yaṅ na ’jug pa’i rten daṅ ni || skye daṅ gnas daṅ ñer spyod las ||
bcu bźi de bźin ldog pa la || dbaṅ po rnams ni gźan yin no ||

matavikalpārtho vāśabdaḥ | apare punar āhuḥ | pravṛtteraśrayaḥ ṣaḍindriyāṇi | utpattiḥ strīpuruṣendriye | tata utpatteḥ | sthitir jīvitendriyam | tenāvasthānāt | upabhogo vedanābhiḥ | ata etāni caturdaśendriyāṇi | tenaiva prakāreṇa nivṛtter anyāni | śraddhādīni hi nivṛtter āśrayāḥ | ājñāsyāmīndriyaṃ prabhavaḥ sthitir ājñendriyam upabhoga ājñātāvīndriyeṇety ata etāvanty evendriyāṇi | ata eva caiṣām eṣo ’nukramaḥ | vācas tu nendriyatvaṃ vacane śikṣāviśeṣāpekṣatvāt | pāṇipādasya cādānaviharaṇād ananyatvāt | tad eva hi tadanyathā ’nyatra cotpannam ādānaṃ viharaṇaṃ cocyate | vināpi ca pāṇipādenādānaviharaṇād uragaprabhṛtīṇām | pāyor api nendriyatvam utsarge gurudravyasyākāśe sarvatra patanāt | vāyunā ca tatpreraṇāt | upasthasyāpi nendriyatvam ānande strīpuruṣendriyakṛtaṃ hi tat saukhyam iti | kaṇṭhadantākṣivartmaparvaṇām api cābhyavaharaṇacarvaṇonmeṣanimeṣākuñcanavikāśana kriyāsv indriyatvaṃ prasajyeta | sarvasya vā kāraṇabhūtasya svasyāṃ kariyāyām ity ayukataṃ vāgādīnām indriyatvam ||

釋曰。復言爲顯諸部別執。餘部説。生死依者。所謂六根。此依生由何法。由女男二根。此住由命根。隨命根相續故。受用由五受。爲顯此義故。立(174a1)十四根。依此四義。約解脱所餘亦立爲根。信等五是解脱依。未知欲知是生。知是住。知已是受用。是故根量如此不増不減。是故次第亦爾。不可顛倒。舌不可於言説中立爲根。何以故。觀學勝能故。手脚不應於執捉及離向中立爲根。無異故。此物由異相於餘處生。説名執捉及離向離手離脚。蛇等亦能執捉能離向故。手脚於此二不可立爲根。穀道不可於棄捨立爲根。重物在空中一切處落。又由風引故出。女男陰不可於戲樂中立爲根。女男戲樂不由自陰成。互相發起故。 (2)喉齒眼臉節解。於呑嚼開閉屈伸事中増上故。應立爲根。一切因縁。於其自事増上。皆應立爲根。若不許如此舌等根義。此亦不成。

論曰。或言顯此是餘師意。約流轉還滅立二十二根。流轉所依謂眼等六。生由女男從彼生故。住由命根(4)仗彼住故。受用由五受因彼領納故。約此建立前十四根。還滅位中即約此四義類別故立後八根。還滅所依謂信等五。於三無漏由初故生。由次故住。由後受用。根量由此無減無増。即由此縁經立次第。不應語具於語爲根。待學差別語方成故。手足不應於執行事各立爲根。無異性故。謂即手足異處異相差別生時名執行故。又離手足亦有執行。如腹行類。是故手足不可於彼建立爲根。出大便處於能棄事不應立根。重物於空遍墮落故。又由風力引令出故。出小便處於生樂事不應立根。即女男根起此樂故。又諸喉齒眼瞼(5)支節應立爲根。於能呑嚼開閉屈申有力用故。或一切因於自所作有力用故皆應立根。彼雖有用非増上故不立根者。此語具等亦非増上不應立根。

yaṅ na źes bya ba’i sgra ni gźuṅ lugs (3) tha dad par bstan pa’i phyir te | gźan dag na re ’jug pa’i rten ni dbaṅ po drug yin no || skye ba ni mo daṅ po’i dbaṅ po dag yin te | de las skye ba’i phyir ro || gnas pa ni srog gi dbaṅ po yin te | des gnas par byed pa’i phyir ro || tshor ba rnams kyis ni ñe bar spyod par byed de | de’i phyir de dag ni (4) dbaṅ po bcu bźi yin no || rnam pa de ñid kyis gźan dag ni ldog pa yin te | ldog pa’i rten ni dad pa la sogs pa yin no || skye ba ni kun śes par byed pa’i dbaṅ po yin no || gnas pa ni kun śes pa’i dbaṅ po yin no || kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ pos ni ñe bar spyod par byed do źes zer te | (5) de’i phyir dbaṅ po dag ni de sñed cig yin la | de ñid kyi phyir de dag gi go rims kyaṅ de yin no || ṅag gi tshig smra bar bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | slob pa’i khyad par ltos pa’i phyir ro || lag pa daṅ | rkaṅ pa daṅ | len pa daṅ | ’gro ba las gźan ma yin pa’i phyir te | de dag ñid de (6) dag yin te | gźan daṅ gźan du ’byuṅ ba la len pa daṅ ’gro ba źes bya’o || sbrul la sogs pa la lag pa daṅ | rkaṅ pa med pa bźin du yaṅ len źiṅ ’gro ba’i phyir ro || rkub kyaṅ rtug par bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | nam mkha’ la gnas pa’i rdzas lci ba thams cad du ltuṅ ba’i (7) phyir daṅ | de rluṅ gis kyaṅ bro bar byed pa’i phyir ro || mdoms kyaṅ kun tu dga’ bar bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | dga’ ba de ni mo daṅ po’i dbaṅ pos byas pa yin pa’i phyir ro || lkog ma daṅ | so daṅ | mig gi lam daṅ tshigs rnams kyaṅ mid pa daṅ | bca’ ba daṅ | ’byed pa daṅ | (55b1) ’dzum pa daṅ | bskums pa daṅ | brkyaṅ ba’i bya ba dag la dbaṅ po ñid yin pa ’am | rgyur gyur pa thams cad raṅ gi bya ba la dbaṅ po ñid yin par thal bar ’gyur bas ṅag la sogs pa dbaṅ po ñid yin par rigs pa ma yin no ||

tatra cakṣurādīnāṃ puruṣendriyaparyantānāṃ kṛto nirdeśaḥ | jīvitendriyasya viprayuktatvād viprayukteṣv eva karisyate nirdeśaḥ | śraddhādīnāṃ caitteṣu kariṣyate | sukhādīnām ājñāsyāmīndriyādīnāṃ ca karttavyaḥ | so ’yaṃ kriyate |

此中眼根爲初。男根爲後。前已廣釋。命根是不相應行。於不相應法中當廣釋。信等五根於心法中當廣釋。樂受等未知欲知等。今當釋之。即如次第釋。偈曰。

此中眼等乃至男根如前已説。命根體是不相應故。不相應中自當廣辯。信等體是心所法故。心所法中亦當廣辯。樂等五受三無漏根。更無辯處故(6)今應釋。頌曰。

de la mig la sogs pa pho’i dbaṅ po la thug pa rnams ni (2) bstan zin to || srog gi dbaṅ po ni ldan pa ma yin ba yin pa’i phyir ldan pa ma yin pa dag gi naṅ kho na nas ’chad par ’gyur ro || dad pa la sogs pa rnams ni sems las byuṅ ba dag gi naṅ nas ’chad par ’gyur ro || bde ba la sogs pa daṅ kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa bśad (3) par bya ste de brjod par bya’o ||

duḥkhendriyam aśātā yā kāyikī vedanā

苦根非所愛。身受。

身不悦名苦　即此悦名樂　及三定心悦　餘處此名喜　心不悦名憂　中捨二無別　見修無學道　依九立三根

lus tshor sim pa ma yin gaṅ || sdug bsṅal dbaṅ po’o ||

aśātety upadhātikā duḥkhety arthaḥ |

釋曰。非所愛。謂能損惱由苦故。

論曰。身謂身受。依身起故。即五識相應受。言不悦是損惱義。於身受内能損惱者名爲苦根。

sim pa ma yin pa źes bya ba ni gnod par byed pa ste sdug bsṅal źes bya ba’i tha tshig go ||

sukham |
śātā

偈曰。樂根者。所愛。

.

sim pa ni bde ba’o ||

sukhendriyaṃ kāyikī śātā vedanā | śātety anugrāhikā sukhety arthaḥ |

釋曰。樂根謂所愛身受。能爲利益故。

所言悦者是攝益義。即身受内能攝益者名爲樂根。

lus kyi tshor ba sim pa ni bde ba’i dbaṅ po’o || sim pa źes bya ba ni phan ’dogs (4) pa ste bde ba źes bya ba’i tha tshig go ||

dhyāne tṛtīye tu caitasī sā sukhendriyam || 2.7 ||

偈曰。第三定。心受名樂根。

.

bsam gtan gsum pa na | sems kyi de ni bde dbaṅ po ||

tṛtīye tu dhyāne saiva śātā vedanā caitasī sukhendriyam | na hi tatra kāyikī vedanā ’sti | pañcavijñānakāyābhāvāt |

釋曰。於第三定是可愛(3)受。依心地起名樂根。何以故。於第三定中無有身(4)受。以無五識故。

及第三定心相應受能攝益者亦名樂根。第三定中無有身受。五識無故心悦名樂。

bsam gtan gsum pa na ni sems kyi tshor ba sim pa de ñid bde ba’i dbaṅ po yin te | de na rnam par śes pa’i tshogs lṅa med pa’i phyir lus kyi tshor ba ni med do ||

anyatra sā saumanasyaṃ

偈曰。此樂於餘處。喜根。

.

gźan na de yis bde ba yin ||

tṛtīyād dhyānād anyatra kāmadhātau prathame dvitīye ca dhyāne sā caiatasikī śātā vedanā saumanasyendriyam | tṛtīye tu dhyāne prītivītarāgatvāt sukhendriyam eva sā na saumanasyendriyam | prītir hi saumanasyam |

釋曰。除第三定於餘處。謂欲界及初定二定中。若在心地。立名喜根。於第三定由離欲喜故。但成樂根。不成喜根。何以故。喜麁濁故。但得喜根名。

即此心悦除第三定。於下三地名爲喜根。第三靜慮心悦安靜離喜貪故唯名樂根。下三地中心悦麁動有喜貪故唯名喜根。

(5) bsam gtan gsum pa las gźan pa ’dod pa’i khams daṅ | bsam gtan daṅ po daṅ | gñis pa na ni sems kyi tshor ba sim pa gaṅ yin pa de yid bde ba’i dbaṅ po yin no || bsam gtan gsum pa na ni dga’ ba’i ’dod chags daṅ bral ba’i phyir bde ba’i dbaṅ po kho na yin gyi yid bde ba ni ma yin te | (6) dga’ ba ni yid bde ba yin no ||

aśātā caitasī punaḥ |
daurmanasyam upekṣā tu madhyā

偈曰。心地苦。憂根。釋曰。非所愛受。若在心地名憂根。偈曰。捨根者。中。

意識相應能損惱受。是心不悦名曰憂根。

sems kyi sim pa ma yin pa | yid mi bde ba’o btaṅ sñoms ni bar ma’o ||

naiva śātāśātā aduḥkhāsukhā vedanā madhyety ucyate | sopekṣendriyam | kiṃ kāyikī caitasikīty āha |

釋曰。非所愛非非所愛。謂非樂非苦受。故名中立爲捨根。此爲是身受爲是心受。偈曰。

中謂非悦非不悦即是不苦不樂受。此處中受名爲捨根。如是捨根爲是身受爲是心受。應言

sim pa yaṅ ma yin sim pa ma yin pa yaṅ ma yin | sdug bsṅal yaṅ ma yin | bde ba yaṅ ma yin pa’i tshor ba ni bar ma źes bya ste | de ni btaṅ sñoms kyi dbaṅ po yin no || ci lus kyi ’am | (7) sems kyi źes bya źe na | smras pa |

ubhayī

二。

通二。

gñi ga’i yin no ||

kiṃ punaḥ kāraṇam iyam abhisamasyaikam indriyaṃ kriyate |

釋曰。或身受或心受。何因爲合。此二受立爲一根。

何因此二總立一根。

ci’i phyir ’di bsdus nas dbaṅ po gcig tu byas śe na |

avikalpanāt || 2.8 ||

偈曰。無別故。

此受在身心同無分別故。

mi rtog phyir |

caitasikaṃ hi sukhaduḥkhaṃ prāyeṇa vikalpanād utpadyate na tu kāyikam | viṣayavaśād arhatām apy utpatteḥ | atas tayor indriyatvena bhedaḥ | upekṣā tu svarasenāvikalpayata evotpadyate kāyikī caitasikī cety ekam indriyam kriyate | anyathā ca kāyikam sukham anugṛhṇāty anyathā caitasikam | evam duḥkham anyathā kāyikam upahanty anyathā caitasikam | upekṣāyāṃ tv eṣa vikalpo nāsty ata upekṣaṇaṃ praty avikalpanād abhedaḥ |

釋曰。心地苦樂多從分別生。身受則不爾。但隨塵生。於阿羅漢生亦如此。是故此二爲根有差別。捨受者。若人不分別。由自性生。或在身或在心地。故合二爲一根身樂利益有異。心樂亦爾。苦亦如此。身苦損害有異。心苦亦爾。此分別於捨受中無對捨。無此分別故。是故不分爲二根。

在心苦樂多分別生。在身不然。隨境力故。阿羅漢等亦如是生故。此立根身心各別。捨無分別任運而生。是故立根身心合一。 . 又苦樂受在身在心爲損爲益。其相各異故別立根。捨在身心同無分別。非損非益其相無異。故總立根。

sems kyi bde ba daṅ | sdug bsṅal ni phal cher rnam par rtog pa las skye’i lus kyi ni ma yin no || yul gyi dbaṅ gis ni dgra bcom pa rnams la yaṅ skye bas | (56a1) de’i phyir de dag dbaṅ po ñid du tha dad kyi lus kyi daṅ sems kyi btaṅ sñoms ni rnam par mi rtog pa kho nar raṅ gi ṅaṅ gis skye bas dbaṅ po gcig tu byas so || lus kyi bde ba yaṅ gźan du phan ’dogs la | sems kyi yaṅ gźan du phan ’dogs so || de bźin du lus kyi (2) sdug bsṅal yaṅ gźan du gnod pa byed la | sems kyi yaṅ gźan du gnod pa byed do || btaṅ sñoms la ni bye brag de med de | de bas na | btaṅ sñoms ni bye brag med pas tha dad pa med do ||

dṛgbhāvanā ’saikṣapathe nava trīṇi

偈曰見修無學道。九三。

.

mthoṅ bsgom mi slob lam la dgu || gsum yin |

manaḥ sukhasaumanasyopekṣāḥ śraddhādīni ca pañca | tāni navendriyāṇi triṣu mārgeṣu trīṇīndriyāṇy ucyante | darśanamārge anājñātam ājñāsyāmīndriyaṃ bhāvanāmārge ājñaendriyam aśaikṣamārge ājñātāvīndriyam iti | kiṃ kāraṇam | darśanamārge hy anājñātam ājñātuṃ pravṛttaḥ | bhāvanāmārge nāsty apūrvam ājñeyaṃ tad eva tv ājānāti śeṣānuśayaprahāṇārtham | aśaikṣamārge tv ājñātam ity avagama ājñātāvaḥ | so ’syāstīti ājñātāvī | ājñātamavituṃ śīlam asyeti vā | kṣayānutpādijñānalābhāt | “duḥkhaṃ me parijñātaṃ na punaḥ parijñātavyam iti” tathābhūtasyendriyam ājñātāvīndriyam |

釋曰。意樂喜捨信等五。是九根於三道中説名三根。於見道中(5)名未知欲知根。於修道中名知根。於無學道中名知已根。云何如此。於見道中爲知所未曾知實境。是故修行。於修道中無境先未曾知即方應知。是前所知今重知之。爲除所餘煩惱故。於無學道中。已知如此知。復次能護已知故。説已知護。何以故。由已得盡智無生智故。苦我已離不應更離。若人在此位所得根。或名已知(6)知根。或名已知護根。

意樂喜捨信等五根。如是九根在於三道。如次建立三無漏根。謂在見道依意等九立(1)未知當知根。若在修道即依此九立(2)已知根。在(3)無學道亦依此九立具知根。如是三名因何而立。謂在見道有未曾知當知行轉故。説彼名未知當知。若在修道無未曾知但爲斷除餘隨眠故。即於彼境復數了知。是故説彼名爲已知。在無學道知己已知故名爲知。有此知者名爲具知。或習此知已成性者名爲具知。謂得盡智無生智故如實自知。我遍知苦不復遍知。乃至廣説。彼所有根名爲未知當知根等。

yid daṅ | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ (3) sñoms rnams daṅ | dad pa la sogs pa lṅa daṅ dbaṅ po dgu po de dag ni lam gsum dag tu dbaṅ po gsum źes bya ste | mthoṅ ba’i lam la ni mi śes pa kun śes par byed pa’i dbaṅ po źes bya’o || bsgom pa’i lam la ni kun śes pa’i dbaṅ po źes bya’o || mi slob pa’i lam la ni kun śes (4) pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po źes bya’o || ci’i phyir źe na | mthoṅ ba’i lam la ni mi śes pa kun śes par bya bar źugs pa yin no || bsgom pa’i lam la ni sṅon ma mthoṅ ba kun śes par bya ba ni med kyi | phra rgyas lhag ma spaṅ bar bya ba’i phyir de ñid kun śes par byed do || mi slob pa’i lam la ni kun śes (5) so sñam du rtogs pa ni kun śes pa ste | de ’di la yod pas sam | ’di kun śes pa sruṅ ba’i daṅ tshul can yin pas na kun śes pa daṅ ldan pa’o || zad pa daṅ mi skye ba’i ye śes thob pa’i phyir bdag gis sdug bsṅal yoṅs su śes te yaṅ yoṅs su śes par byar med do sñam pa ste | de lta bu’i dbaṅ (6) po ni kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po yin no ||

svabhāvanirdeśāṃ kṛtvā prakārabhedo vaktavya kati sāsravāṇi katy anāsravāṇi indriyāṇīty evamādi | tatra tāvad yad etad anantaroktam ājñāsyāmīndriyādikam etat |

釋體性已。根類差別今當説。幾根有流幾根無流。如是等。此中是根無間已説。謂未知欲知等是根。偈曰。

如是已釋根體不同。當辯諸門義類差別。此二十二根中幾有漏幾無漏。頌曰

raṅ gi ṅo bo bstan nas zag pa daṅ bcas pa rnams ni du | zag pa med pa rnams ni du źes bya ba de lta bu la sogs pa rnam pa’i bye brag brjod par bya ste | de la re źig kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa bśad ma thag pa gaṅ dag yin pa de |

amalaṃ trayam |

無垢三。

唯無漏後三　有色命憂苦　當知唯有漏　通二餘九根

gsum ni (7) dri ma med pa |

anāsravam ity arthaḥ | malānām āsravaparyāyatvāt |

釋曰。無流是無垢義。垢者是流別名故。

論曰。次前所説最後三根體唯無漏。是無垢義。垢之與漏名異體同。

zag pa med pa źes bya ba’i tha tshig ste | dri ma rnams ni zag pa’i rnam graṅs yin pa’i phyir ro ||

rūpīṇi jīvitaṃ duḥkhe sāsravāṇi

偈曰。有色命二苦。有流。

See the full verse quoted previously.

gzugs can srog daṅ sdug bsṅal dag | zag daṅ bcas pa |

rūpīṇi saptendriyāṇi jīvitendriyaṃ dukhaḥdaurmanasyendriye caikāntasāsravāṇi | rūpīṇi punaḥ sapta cakṣuḥ śrotraghrāṇajihvākāyastripuruṣendriyāṇi rūpaskandhasaṃgrahāt |

釋曰。有色七根命根苦根憂根。一向有流。何以故。眼等有色七根。色陰攝故。故是有流。

七有色根及命憂苦一向有漏。七有色者。眼等五根及女男根。色蘊攝故。

dbaṅ po gzugs can bdun daṅ | srog gi dbaṅ po daṅ | sdug bsṅal daṅ | yid mi bde ba’i dbaṅ po dag ni gcig tu zag (56b1) pa daṅ bcas pa yin no || gzugs can bdun ni mig daṅ | rna ba daṅ | sna daṅ | lce daṅ | lus daṅ | mo daṅ po’i dbaṅ po rnams te | gzugs kyi phuṅ pos bsdus pa’i phyir ro ||

dvidhā nava || 2.9 ||

偈曰。九二種。

.

dgu rnam gñi se |

manaḥsukhasaumanasyopekṣāḥ śraddhādīni ca pañca etāni navendriyāṇi sāsravāṇy anāsravāṇy api | anāsravāṇy eva śraddhādīnīty eke | uktaṃ hi bhagavatā “yasyemāni pañcendriyāṇi sarveṇa sarvaṃ na santi tam ahaṃ bāhyaṃ pṛthagjanapakṣāvasthitaṃ vadāmīti” | nedaṃ jñāpakam anāsravāṇy adhikṛtya vacanāt | tathā hy āryapudgalavyavasthānaṃ kṛtvā yasyemānīty āha | pṛthagjano vā dvividhaḥ | ābhyantarakaś cāsamucchinna kuśalamūlo bāhyakaś ca samucchinnakuśalamūlaḥ | tam adhikāṛtyāha “bāhyaṃ pṛthagjanapakṣāvasthitaṃ vadāmīti” | uktaṃ ca sūtre “santi ca sattvā loke jātā loke vṛddhās tīkṣṇendriyā api madhyendriyā api mṛdvindriyā apīty” apravarttita eva dharmacakre | tasmāt santy eva sāsravāṇi śraddhādīni | punaś coktaṃ “yāvac cāham eṣāṃ pañcānām indriyāṇāṃ samudayaṃ cāstagamaṃ ca svādaṃ cādīnavaṃ ca niḥsaraṇaṃ ca yathābhūtaṃ nādhyajñāsiṣaṃ na tāvad aham asmāt sadevakāl lokād iti” vistaraḥ | na cānāsravāṇāṃ dharmāṇām eṣa parīkṣāprakāraḥ ||

釋曰。意樂喜捨根及信等五根。此九根或有流或無流。有餘師説。信等一向無流。何以故。佛世尊説。若人一切種。無有信等五根。我説此人在正法外。住凡夫衆類中。此經不足爲證。依無流説。此經云何知。佛世尊安立聖人已。方説此經。若人一切種。無信等五根。廣説如經。凡夫有二種。一在正法内不斷善根。二在正法外斷善根。佛依此人故説此言。謂我説此人在正法外住凡夫衆類中。於經中佛説。有諸衆生。生於世間。長於世間。若利根中根軟根。未轉無上法輪時。是故知有有流信等五根。佛復於經中説。乃至我未如實知。信等五根。集生及滅滋味過失及出離。我未能從此世(7)間有天有梵。廣説如經。若諸法無流。無如此簡擇品類。

意樂喜捨信等五根。此九皆通有漏無漏。有餘師説。信等五根亦唯無漏。故世尊説。若(4)全無此信等五根我説彼住外異生品。此非誠證。依無漏根説此言故。云何知然。先依無漏信等五根建立諸聖位差別已説此言故。或諸異生略有二種。一内二外。内謂不斷善根。外謂善根已斷。依外異生作如是説。若＊全無此信等五根。我説彼住外異生品。又契經説。有諸有情處在世間。或生或長。有上中下諸根差別。是佛猶未轉法輪時。故知信等亦通有漏。又世尊説。我若於此信等五根未如實知是集沒味過患出離。未能超此天人世間及魔梵等。乃至未能證得無上正等菩提。乃至廣説。非無漏法可作如是品類觀察故。信等五根通有漏無漏。

yid daṅ bde ba daṅ | yid bde ba daṅ btaṅ sñoms dag daṅ | dad pa la sogs pa lṅa daṅ | dbaṅ po dgu (2) po de dag ni zag pa daṅ bcas pa yaṅ yin la zag pa med pa yaṅ yin no || kha cig na re dad pa la sogs pa rnams ni zag pa med pa kho na yin te | bcom ldan ’das kyis gaṅ la dbaṅ po lṅa po ’di dag thams cad du thams cad med pa de ni phyi rol so so’i skye bo’i phyogs la gnas par ṅa smra’o źes gsuṅs (3) so źes zer ro || de ni khuṅs su mi ruṅ ste | zag pa med pa rnams kyi dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa’i phyir ro || ’di ltar ’phags pa’i gaṅ zag rnam par gźag pa mdzad nas gaṅ la dbaṅ po ’di dag ces gsuṅs pa’i phyir ro || yaṅ na so so’i skye bo ni rnam pa gñis te | naṅ pa daṅ | phyi rol pa’o || (4) naṅ pa ni dge ba’i rtsa ba kun tu ma chad pa’o || phyi rol pa ni dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa ste | de’i dbaṅ du mdzad nas phyi rol so so’i skye bo’i phyogs la gnas par ṅa smra’o źes gsuṅs pa yin no || mdo las kyaṅ sems can ’jig rten du skyes śiṅ ’jig rten du rgas pa rnams la dbaṅ po rnon po dag kyaṅ (5) mchis | dbaṅ po ’briṅ po dag kyaṅ mchis | dbaṅ po rtul po dag kyaṅ mchi sa so źes chos kyi ’khor lo ma bskor ba kho na’i tshe gsuṅs te | de’i phyir dad pa la sogs pa zag pa daṅ bcas pa dag kyaṅ yod pa ñid do || yaṅ ṅas ji srid du dbaṅ po lṅa po ’di dag gi kun ’byuṅ ba daṅ | mi snaṅ ba daṅ | (6) ro myoṅ ba daṅ | ñes dmigs daṅ | ṅes par ’byuṅ ba yaṅ dag pa ji lta ba bźin ma śes pa de srid du ṅa ’jig rten lha daṅ bcas pa ’di las źes rgyas par gsuṅs te | zag pa med pa rnams la ni yoṅs su brtag pa’i rnam pa ’di med do ||

katīndriyāṇi vipākaḥ kati na vipākaḥ | ekāntena tāvat

幾根是果報。幾根非果報。一向是果報者。偈曰。

如是已説有漏無漏。二十二根中幾是異熟幾非異熟。頌曰。

dbaṅ po du ni rnam par smin pa dag yin | du ni rnam par (7) smin pa ma yin pa dag yin źe na | re źig gcig tu

vipāko jīvitaṃ

命果報。

命唯是異熟　憂及後八非　色意餘四受　一一皆通二

srog ni rnam smin |

atha yad arhan bhikṣur āyuḥsaṃskārān sthāpayati tajjīvitendriyaṃ kasya vipākaḥ | śāstra uktaṃ “katham āyuḥsaṃskārān sthāpayati | arhan bhikṣuḥ ṛddhimāṃś cetovaśitvaṃ prāptaḥ saṃghāya va pudgalāya vā pātraḥ vā cīvaraṃ vā anyatamānyatamaṃ vā śrāmaṇakaṃ jīvitapariṣkāraṃ vā dattvā tat praṇidhāya prāntakoṭikam caturthaṃ dhyānaṃ samāpadyate | sa tasmāt vyutthāya cittam utpādayati vācaṃ ca bhāṣate yan me bhogavipākaṃ tadāyurvipākaṃ bhavatv iti | tasya yat bhogavipākaṃ tadāyurvipākaṃ bhavati | yeṣāṃ punar ayam abhiprāyo vipākoccheṣaṃ vipacyata iti | ta āhuḥ pūrvajātikṛtasya karmaṇo vipākoccheṣaṃ | sa bhāvanābalenākṛṣya pratisaṃvedayata” iti | katham āyuḥsaṃskārān utsṛjati | tathaiva dānaṃ dattvā praṇidhāya prāntakoṭikaṃ caturthaṃ dhyānaṃ samāpadyate | yan me āyurvipākaṃ tat bhogavipākaṃ bhavatv iti tasya tathā bhavati | bhadantaghoṣakas tv āha | tasminn eva āśraye rūpāvacarāṇi mahābhūtāni dhyānabalena saṃmukhīkaroty āyuṣo ’nukūlāni vairodhikāni ca | evam āyuḥsaṃskārān sthāpayaty evam utsṛjatīti | evaṃ tu bhavitavyam | samādhiprabhāva eva sa teṣāṃ tadṛśo yena pūrvakam ajaṃ ca sthitikālāvedham indriyamahābhūtānāṃ vyāvrttayanty apūrvaṃ ca samādhijam āvedham ākṣipanti | tasmān na tajjīvitendriyaṃ vipākaṃ tato ’nyat tu vipākaḥ |

釋曰。(8)若爾阿羅漢比丘引命行。令住此命行。亦是命根。是何法果報。於阿毘達磨藏中説。云何引命行。令住阿羅漢比丘。有聖如意成通慧。至得心自在位。或於大衆。或於一人。捨施若鉢若袈裟。或隨一沙門命資糧。因此發願。入第四定遠際三摩提觀。從此定起。作如是心。説如是言。凡是我業應熟感富樂。願此業熟生我壽命。是時此阿羅漢業。應感富樂。轉生壽命。復有餘師執。殘業果報轉熟。彼説宿生所作業。有殘果報。由修習力。引取受用。云何棄捨命行。如此捨施發願。入第四定遠際三摩提觀。從此定起。作如是心。説如是言。凡是我業應熟感壽命。願此業熟生我富樂。如彼欲樂。如此轉熟。大徳瞿沙説。於自依止中。由定力。引色界四大令現前。能隨順壽命。或相違四大。由如此方便。引命行令住。及以棄捨。應如此成。諸阿羅漢。有如此定自在力。由此力宿業所生。諸根四大。引住時量。皆悉迴轉。先未曾有三摩提引住時量。今則引接。是故如此壽命非果報。異此名果報。

論曰。唯一命根定是異熟。若如是者。諸阿羅漢留多壽行此即命根。如是命根誰之異熟。如本論説。云何苾芻留多壽行。謂阿羅漢成就神通得心自在。若於僧衆若於別人以諸命縁衣鉢等物隨分布施。施已發願。即入第四邊際靜慮。從定起已心念口言。諸我能感富異熟業。願皆轉招壽異熟果。時彼能感富異熟業。則皆轉招壽異熟果。復有欲令引取宿業殘異熟果。彼説前生曾所受業有殘異熟。由今所修邊際定力引取受用。云何苾芻捨多壽行。謂阿羅漢成就神通得心自在。於僧衆等如前布施。施已發願。即入第四邊際靜慮。從定起已心念口言。諸我能感壽異熟業。願皆轉招富異熟果。時彼能感壽異熟業。則皆轉招富異熟果。尊者妙音作如是説。彼起第四邊際定力引色界大種令身中現前。而彼大種或順壽行或違壽行。由此因縁或留壽行或捨壽行。應如是説。彼阿羅漢由此自在三摩地力轉去曾得宿業所生諸根大種住時勢分。(5)引取未曾定力所起諸根大種住時勢分。故此命根非是異熟。所餘一切皆是異熟。

’o na dge sloṅ dag dgra bcom pa’i tshe’i ’du byed dag ’jog par byed pa’i srog gi dbaṅ po gaṅ yin pa de gaṅ gi rnam par smin pa źe na | bstan bcos las | tshe’i ’du byed dag ji ltar ’jog par byed ce na | dge sloṅ dgra bcom pa rdzu (57a1) ’phrul daṅ ldan pa sems la dbaṅ thob pas dge ’dun nam gaṅ zag la lhuṅ bzed dam chos gos sam | dge sbyoṅ gi ’tsho ba’i yo byad gaṅ yaṅ ruṅ ba phul nas | de bsams te rab kyi mtha’ pa’i bsam gtan bźi pa la sñoms par ’jug ciṅ de de las laṅs nas | bdag (2) gi loṅs spyod kyi rnam par smin pa gaṅ yin pa de | tshe’i rnam par smin par gyur cig sñam du sems skyed par byed ciṅ tshig tu yaṅ smra bar byed do | de’i loṅs spyod kyi rnam par smin pa gaṅ yin pa de’i tshe’i rnam par smin par ’gyur ro źes ’byuṅ ṅo || gaṅ dag rnam par smin pa’i lhag (3) ma rnam par smin par byed do sñam du sems pa de dag na re ni ṅes tshe rabs sṅa ma la las byas pa’i rnam par smin pa bsgoms pa’i stobs kyis draṅs nas so sor myoṅ bar byed do źes zer ro || de’i tshe’i ’du byed dag ji ltar gtoṅ źe na | de bźin du sbyin pa byin nas bsams te rab kyi mtha’ pa’i bsam (4) gtan bźi pa la sñoms par ’jug ciṅ de de las laṅs nas bdag gi tshe’i rnam par smin pa gaṅ yin bde loṅs spyod kyi rnam par smin par gyur cig sñam du sems skyed par byed ciṅ tshig tu yaṅ smra bar byed de | de’i de lta bur ’gyur ro || btsun pa dbyaṅs sgrogs na re ni des lus de ñid la gzugs (5) na spyod pa’i ’byuṅ ba chen po tshe daṅ mthun pa’am ’gal bdag bsam gtan gyi stobs kyis mṅon du byed do || de ltar tshe’i ’du byed dag ’jog par byed ciṅ | de ltar gtoṅ bar byed do źes zer ro || ’di lta bu yin te | de dag gi de lta bu de ni | tiṅ ṅe ’dzin gyi mthu kho na ste | des sṅon gyi las las (6) skyes pa dbaṅ po’i ’byuṅ ba chen po rnams kyi gnas pa’i dus ’phen pa ni zlog par byed la | sṅon med pa tiṅ ṅe ’dzin las skyes pa’i ’phen pa ni ’phen par byed de | de lta bas na srog gi dbaṅ po de ni rnam par smin pa ma yin la | de las gźan pa ni rnam par smin pa yin no ||

. 或爲利益他。或爲令正法久住。是諸阿羅漢。已見自身壽命將盡。於此二中不見他有此能復以何因棄捨壽命。於有命時。見利益他事少。自身疾苦所逼如偈(1)言

. 謂爲利益安樂他故。或爲聖教久住世故。觀知自身壽行將盡。觀他無此二種堪能(6)復何因縁捨多壽行。彼阿羅漢自觀住世於他利益安樂事少。或爲病等苦逼自身。如有頌言。

dri ba las dri ba gźan (7) ’byuṅ ste | ci’i phyir tshe’i ’du byed dag byin gyis rlob par byed ce na | gźan la phan pa’i don tam | bstan pa gnas par bya ba’i don du ste | de dag ni bdag ñid tshe zad par mthoṅ źiṅ de las gźan nus pa yaṅ ma mthoṅ ba yin no || ’o na ci’i phyir gtoṅ bar byed ce na | gson na gźan (57b1) la phan pa chuṅ ba daṅ | lus nad la sogs pa lta bur mthoṅ ba yin te | ji skad du |

“sucīrṇe brahmacarye ’smin mārge caiva subhāvite |
tuṣṭa āyuḥkṣayāt bhavati rogasyāpagame yathā ||"

修梵行已竟　聖道已善修　由捨命歡喜　如人病得差

梵行妙成立　聖道已善修　壽盡時歡喜　猶如捨衆病

tshaṅs spyod ’di la legs spyad ciṅ || lam la’aṅ śin tu bsgoms na ni ||
tshe zad pa la dga’ ’gyur te ||

iti | athaitad āyuḥ saṃskārāṇāṃ sthāpanārtham utsarjanaṃ vā kva kasya vā veditavyam | manuṣyeṣv eva triṣu dvīpeṣu strīpuruṣayor asamayavimuktasyārhataḥ prāntakoṭikadhyānalābhinaḥ | tasya hi samādhau vaśitvam | kleśaiś cānupastabdhā santatiḥ | sūtra uktam “bhagavān jīvitasaṃskārān adhiṣṭhāyāyuḥsaṃskārān utsṛṣṭavān” | teṣāṃ ko viśeṣaḥ | na kaścid ity eke | tathā hy uktam “jīvitendriyaṃ katamat | traidhātukam āyur iti” | pūrvakarmaphalam āyuḥsaṃskārāḥ pratyutpannakarmaphalaṃ jīvitasaṃskārā ity apare | yair vā nikāyasabhāgasthitis ta āyuḥsaṃskārāḥ | yais tu kālāntaraṃ jīvati te jīvitasaṃskārā iti | bahuvacanaṃ bahūnām āyurjīvitasaṃskārakṣaṇānām utsarjanādhiṣṭhānāt | na hy ekasya kṣaṇasyotsarjanam adhiṣṭhanaṃ cāsti | na ca kālāntarasthāvaram ekam āyurdravyam iti dyotanārtham ity eke | bahuṣv eva saṃskāreṣv āyur ākhyā nāsty ekam āyur dravyam | anyathā naiva saṃskāragrahaṇam akariṣyad ity apare | kim arthaṃ punar bhagavatā āyuhsaṃskārā utsṛṣṭāś cādhiṣṭitāś ca | maraṇavaśitvajñāpanārtham utsṛṣṭājīvitavaśitvajñāpanārtham adhiṣṭitāḥ | traimāsyam eva nodhrvam vineyakāryābhāvāt | yac cāpi tat pratijñātam “evaṃbhāvitair ahaṃ caturbhir ṛddhi pādair ākāṅkṣan kalpam api tiṣṭheyaṃ kalpāvaśeṣam apīti” | tasya_ api saṃpādanārtham | skandhamaraṇamārayor nirjayārtham iti vaibhaṣikāḥ | bodhimūle kleśadevaputramārau nirjitāv iti | niṣṭhitam ānuṣaṅgikam ||

若爾。此引壽行(2)命住及棄捨。應知何處何人。能爲此事。於人道中。於三洲。於男女。非時解脱阿羅漢。倶解脱人。得遠際三摩提。何以故。此人於諸定有自在。其相續非惑所熏。經中説。世尊願留諸命行。捨諸壽行。命壽二行差別云何。餘師説。無有差別。云何知。經中説。何者爲命根。謂三界壽。復有餘師説。宿業果報名壽行。現世業果名命行。復有師説。若由此得住聚同分中名壽行。若由此得暫時住名命行。諸言者。由願留多壽命行生起故。何以故。於一刹那生起無願留能故。復有餘師説。無有一物名壽命得暫時住。爲顯此義故有諸言。復有餘師説。於多行中假立壽命名。無別一物名壽命。若不爾。佛不應説行(3)問云何世尊(4)捨棄壽行願留命行。爲顯於死有自在故棄捨。爲顯於壽命有自在故願留。云何但三月不過。受化弟子利益事畢竟故。復次世尊建立義言。若比丘修習數行四如意足。若欲住可得一劫。或過一劫。爲顯所建立義故。留捨命壽。毘婆沙師説。於五陰及死。爲顯自勝能故。先於菩提樹下。已破煩惱魔及天魔得勝能。隨應論且止。

此中應知。依何處所誰能如是留捨壽行。謂三洲人女男相續。不時解脱得邊際定諸阿羅漢。由彼身中有自在定無煩惱故。經説。世尊留多命行捨多壽行。命壽何別。有言。無別。如本論言。云何命根。謂三界壽。有餘師説。先世業果名爲壽行。現在業果名爲命行。有説。由此衆同分住名爲壽行。由此暫住名爲命行。多言爲顯留捨多(7)念命行壽行非一刹那。命行壽行有留捨故。有説。此言爲遮有一命壽實體經多時住。有説。此言爲顯無一實命壽體。但於多行假立如是命壽二名。若謂不然。不應言行。世尊何故捨多壽行留多命行。爲顯於死得自在故捨多壽行。爲顯於活得自在故留多命行。唯留三月不増減者。越此更無所化事故。減此利生不究竟故。又爲成立先自稱言我善修行四神足故。欲住一劫或一劫餘。如心所期則便能住。 . 毘婆沙師作如是説。顯今能伏蘊死二魔。世尊先於菩提樹下。已伏天魔煩惱魔故。傍論已竟。

dper na nad daṅ bral ba bźin || źes gsuṅs pa lta bu’o || ’o na gaṅ du’am | gaṅ źig gi tshe’i ’du byed (2) dag ’jog pa’am | gtoṅ ba de rig par bya źe na mi’i naṅ kho na dag tu ste gliṅ gsum po dag tu’o || gaṅ źig gi źe na | dgra bcom pa pho mo rab kyi mtha’i bsam gtan thob pa dus daṅ mi sbyor bar rnam bar grol ba ste | de ni tiṅ ṅe ’dzin la yaṅ dbaṅ źiṅ ñon moṅs pa dag gis kyaṅ rgyu ñe bar ma (3) bstan pa yin no || mdo las bcom ldan ’das kyis | srog gi ’du byed dag byin gyis brlabs nas tshe’i ’du byed dag btaṅ ṅo źes gsuṅs pa de dag la khyad par ci źig yod ce na | kha cig na re cuṅ zad kyaṅ med de | ’di ltar srog gi dbaṅ po gaṅ źe na | khams gsum pa’i tshe yin no (4) źes gsuṅs so źes zer ro || kha cig na re ni sṅon gyi las kyi ’bras bu ni tshe’i ’du byed dag yin la | da ltar byuṅ ba’i las kyi ’bras bu ni srog gi ’du byed dag yin no źes zer te | gaṅ dag gis ris mthun par gnas par ’gyur ba de dag ni tshe’i ’du byed dag yin la | gaṅ dag gis dus gźan gyi (5) bar du ’tsho ba de dag ni srog gi ’du byed dag yin no || maṅ po’i tshig ni tshe daṅ srog gi ’du byed kyi skad cig ma rnam pa maṅ po rnams la gtoṅ źiṅ byin gyis rlob pa’i phyir te | skad cig ma gcig la ni gtoṅ ba’am byin gyis rlob pa med do || kha cig na re dus gźan gyi bar du ’dug pa tshe’i rdzas gcig (6) pu ni med do źes bstan pa’i phyir ro źes zer ro || kha cig na re ’du byed maṅ po rnams la tshe źes bya ba’i tshe’i rdzas gcig pu ni med do || de lta ma yin na ’du byed smos pa mi mdzad par ’gyur ro źes zer ro || yaṅ ci’i phyir bcom ldan ’das kyis tshe’i ’du byed dag btaṅ źiṅ byin gyis brlabs śe na | (7) ’chi ba la mṅa’ ba ñid du bstan pa’i phyir ni btaṅ la | tshe la mṅa’ ba ñid du bstan pa’i phyir ni zla ba gsum kho na byin gyis brlabs te | phyin chad ni gdul ba’i don med pa’i phyir ma yin no || gaṅ yaṅ ṅas rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa bźi po de ltar bsgoms pa dag gis ’dod na bskal pa’am bskal (58a1) ba bas lhag par bźugs par bya’o źes dam bcas pa de yaṅ sgrub pa’i phyir ro || bye brag tu smra ba rnams na re ni phuṅ po daṅ ’chi bdag gi bdud dag las rgyal bar bstan pa’i phyir ro źes zer te | byaṅ chub kyi śiṅ druṅ du ni ñon moṅs pa daṅ lha’i bu’i bdud dag las rgyal lo || (2) źar la ’oṅs pa rdzogs so | || |

prakṛtam evārabhyate |

所依本義今應説。

正論應辯。

dkyus ma ñid brtsam par bya ste |

dvedhā dvādaśa

偈曰。十二二種。

bcu gñis gñis |

katamāni dvādaśa |

釋曰。何者爲十二。

.

bcu gñis gaṅ źe na |

antyāṣṭakād ṛte |
daurmanasyāc ca

偈曰。除後八。及憂根。

.

tha ma brgyad daṅ yid mi bde || ma gtogs pa ste |

antyam aṣṭakaṃ śraddhādīni daurmanasyaṃ ca varjayitvā | jīvitendriyād anyāni dvādaśa dvividhāni vipākaś cāvipākaś ca | tatra cakṣurādīni saptaupacayikāni avipākaḥ | śeṣāṇi vipākaḥ | manoduḥkhasukhasaumanasyopekṣendriyāṇi kuśalakliṣṭāny avipākaḥ | airyāpathikaśāilpasthānikanairmāṇikāni ca yathāyogam | śeṣāṇi vipākaḥ | jīvitendriyaṃ cakṣurādīni dvādaśa hitvā śeṣāṇy avipāka iti siddham | yadi daurmanasyendriyaṃ na vipāka iti sūtraṃ kathaṃ nīyate “trīṇi kāryāṇi | saumanasyavedanīyaṃ karma daurmanasyavedanīyaṃ karma upekṣā vedanīyaṃ karmeti” saṃprayogavedanīyatām adhikṛtyoktam | daurmasyena saṃprayuktaṃ karma daurmanasyavedanīyam | yathā sukhasaṃparayuktaḥ sparśaḥ sukhavedanīyaḥ | saumanasyopekṣāvedanīye api tarhi karmaṇī evaṃ bhaviṣyataḥ | yathecchasi tathā ’stu | saṃprayoge ’pi na doṣaḥ vipāke ’pi na doṣaḥ | agatyā hy etad evaṃ gamyeta | kā punar atra yuktir daurmanasyaṃ na vipāka iti | daurmanasyaṃ hi parikalpaviśeṣair utpādyate ca vyupaśāmyate ca | na caivam vipākaḥ | saumanasyam apy evaṃ na syād vipākaḥ | yadi tarhi daurmanasyaṃ vipākaḥ syād ānantaryakāriṇāṃ tannimittaṃ daurmanasyotpādāt tatkarma vipakvaṃ syāt | saumanasyam apy evam | yadi saumanasyaṃ vipākaḥ syāt puṇyakāriṇāṃ tan nimittaṃ saumanasyotpādāt tatkarma vipakvaṃ syāt | vītarāgāṇāṃ tarhi daurmanasyāsaṃbhavāt | na caivaṃ vipākaḥ | saumanasyam apy eṣām avyākṛtaṃ kodṛśaṃ vipākaḥ syāt | yādṛśaṃ tādṛśam astu | sati tu saṃbhave saumanasyasyāsti vipākāvakāśī na dauarmanasyasya | sarvathā ’samudācārād iti nāsty evaṃ daurmanasyaṃ vipāka iti vaibhāṣikāḥ | tatra jīvitendriyāṣṭamāni sugatau kuśalasya vipāko durgatāv akuśalasya | mana-indriyam ubhayor ubhayasya | sukhasaumanasyopekṣendriyāṇi kuśalasya | duḥkhendriyam akuśalasya | sugatāv ubhayavyañjanasyākuśalena tatsthānapratilambhaḥ | na tv indriyasya kuśalākṣepāt | gatam etad |

. 釋曰。又除命根。所餘十二有二種。有是果報。有非果報。此中眼等七根。若是増長果。非果報。所餘皆是果報。意苦樂喜捨根。若善若染汚。非果報。若威儀工巧變化相應。亦非果報。所餘是果報。除命根及眼(5)等十二根。所餘非果報。此義至得成。若憂根非果報此經云何。將經言。有業於喜受好。有業於憂受好。有業於捨受好。依相應好。故説此言。若業與憂受相應。名於憂受好。譬如觸與樂受相應。説觸於樂受好。若爾業於喜受捨受好。亦應成如此。如汝所欲。我亦許之。於相應無失。於果報亦無失。若爾由無能故皆許如此。有何別道理。能立憂非果報。憂受由分別差別所生。及分別所息。果報則不然。若爾於喜受亦應然。不應立喜爲果報。若憂是果報。作無間業人。因無間業生憂受故。此業應熟。喜亦應爾。若喜是果報。作福業人。因福業生喜受故。是福業應熟。是義不然。復有別證。諸離欲人(6)無憂受故。果報則不爾。諸離欲人亦無無記喜根。若爾果報有何相。隨其相若有宿業應位。雖復如此。喜根可有殘果報。憂根則無。餘一切種不行起故。故毘婆沙師説。憂非果報。以命根爲第八。於善道中善業果報。於惡道中惡業果報。意根於二道二業果報。樂喜捨三根。是善業果報。苦根是惡業果報。於善道二根人。由惡業得。如此位此論已説。 .

憂根及後信等八根皆非異熟。是有記故。餘皆通二。義准已成。謂七色意根除憂餘四受十二一一皆通二類。七有色根若所長養則非異熟。餘皆異熟。意及四受若善染汚。若(1)威儀路及(2)工巧處。并(3)能變化。隨其所應亦非異熟。餘皆異熟。 . 若説憂根非異熟者。此經所説當云何通。如契經言。有三種業。順喜受業。順憂受業。順捨受業。依受相應言順無過。謂業與憂相應故名順憂受業。如觸與樂相應説名順樂受觸。若爾順喜順捨受業亦應如是。一經説故。隨汝所欲於我無違。異熟相應理皆無失。無逃難處。作此通經理實何因。憂非異熟。以憂分別差別所生。止息亦然。異熟不爾。若爾喜根應非異熟。亦由分別生及止息故。若許憂根是異熟者。造無間業已因即生憂。此業爾時應名果已熟。亦應如是徴難喜根。若許喜根是異熟者。造勝福業已因即生喜。此業爾時應名果已熟。毘婆沙師咸作是説。已離欲者無憂根故。異熟不然故非異熟。若爾應説離欲有情異熟喜根何相知有。隨彼有相此相亦然。謂善喜根此位容有。無記異熟應類非無。於此位中憂一切種無容有故定非異熟。眼等八根。若在善趣是善異熟。若在惡趣是惡異熟。意根隨在善趣惡趣。是倶異熟。喜樂捨根隨在何趣是善異熟。苦根隨在善趣惡趣是惡異熟。於善趣中有二形者唯根處所。不善業招善趣色根。善業引故。

dad pa la sogs pa tha ma brgyad daṅ | yid mi bde ba ma gtogs pa srog gi dbaṅ po las gźan pa bcu gñis ni rnam pa (3) gñis te | rnam par smin pa yaṅ yin la | rnam par smin pa ma yin pa yaṅ yin no || de la mig la sogs pa bdun rgyas pa las byuṅ ba rnams ni rnam par smin pa ma yin no || lhag ma rnams ni rnam par smin pa yin no || yid daṅ | sdug bsṅal daṅ | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ (4) sñoms kyi dbaṅ po rnams ni dge ba daṅ ñon moṅs pa can rnams daṅ | spyod lam pa daṅ bzo’i gnas pa daṅ | sprul pa rnams ni ci rigs par rnam par smin pa ma yin no || lhag ma rnams ni rnam par smin pa yin no || srog gi dbaṅ po daṅ | mig la sogs pa bcu gñis ma gtogs pa lhag (5) ma rnams ni rnam par smin pa ma yin pa źes bya bar grub po || gal te yid mi bde ba rnam par smin pa ma yin na las ni gsum ste | yid bde ba myoṅ bar ’gyur ba’i las daṅ | yid mi bde ba myoṅ bar ’gyur ba’i las daṅ | btaṅ sñoms myoṅ bar ’gyur ba’i las źes gsuṅs pa’i mdo ’di (6) ji ltar draṅ źe na | mtshuṅs par ldan pa myoṅ bar ’gyur ba’i dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa yin te | yid mi bde ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i las ni yid mi bde ba myoṅ bar ’gyur ba ste | dper na bde ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i reg pa bde ba myoṅ bar ’gyur ba yin pa bźin no || ’o na ni yid bde (7) ba daṅ btaṅ sñoms myoṅ bar ’gyur ba’i las dag kyaṅ de daṅ ’dra bar ’gyur ro źe na | ji ltar dga’ ba de ltar yin la rag ste | mtshuṅs par ldan pa yin na yaṅ ñes pa med la | rnam par smin pa yin na yaṅ ñes pa med do || go skabs med pas na de ni de ltar śes so || yid mi bde ba rnam par (58b1) smin pa ma yin no źes bya ba ’di la rigs pa ci źig yod ce na | yid mi bde ba ni kun tu rtog pa’i khyad par dag gis skyed par byed pa yin gyi rnam par smin pa ni de lta ma yin no || yid bde ba yaṅ de daṅ ’dra bas rnam par smin pa ma yin par ’gyur ro || ’o na gal te yid mi bde ba rnam par smin par gyur (2) na mtshams med pa byed pa rnams de’i phyir yid mi bde bskyed pas las de rnam par smin par ’gyur ro źe na | yid mi bde ba yaṅ de daṅ ’dra ste | gal te yid bde ba rnam par smin par gyur na bsod nams byed pa rnams de’i phyir yid bde ba skyed pas las de rnam par smin par ’gyur ro || ’o na ’dod chags (3) daṅ bral ba rnams la yid mi bde ba mi srid pa’i phyir te | rnam par smin pa ni de lta ma yin no źe na | de dag gi yid bde ba luṅ du ma bstan pa rnam par smin pa yaṅ ji lta bu źig yin | bye brag tu smra ba rnams na re | ci ’dra yaṅ ruṅ ste | yid bde ba la rnam par smin pa’i go skabs yod ji srid du zin (4) kyaṅ | yid mi bde ba ni rnam pa thams cad du yaṅ kun du mi ’byuṅ bas yid mi bde ba la rnam par smin pa med ces zer ro || de la brgyad pa srog gi dbaṅ po daṅ | gźan rnams bde ’gro na ni bde ba rnam par smin pa yin la | ṅan ’gro ba ni mi bde ba’i rnam par smin pa yin no || yid kyi (5) dbaṅ po ni gñis kar gñi ga’i rnam par smin pa yin no || bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ sñoms kyi dbaṅ po rnams ni dge ba’i rnam par smin pa yin no || sdug bsṅal gyi dbaṅ po ni mi dge ba’i rnam par smin pa yin no || bde ’gro na mi dge bas mtshan gñis po de’i gnas rñed pa (6) yin gyi dbaṅ po ni ma yin te | dge bas ’phaṅs pa yin pa’i phyir ro || de ni rdzogs so | || |

idaṃ nu vaktavyam | katīndriyāṇi savipākāni katy avipākāni | yad etat daurmanasyam anantaroktaṃ

所餘應説。幾根有果報。幾根無果報。此中憂根。於前無間已説。

如是已説是異熟等。二十二根中幾有異熟幾無異熟。 .

’di brjod par bya ste | dbaṅ po du ni rnam par smin pa daṅ bcas pa dag yin | du ni rnam par smin pa med pa dag yin źe na | gaṅ ’di yid mi bde ba bśad ma thag pa |

tat tv ekaṃ savipākaṃ |

偈曰。一定有報。

頌曰
憂定有異熟　前八後三無
意餘受信等　一一皆通二

de gcig ni rnam (7) par smin bcas

tad ekaṃ savipākam eva | tuśabda eva kārārtho bhinnakramaś ca veditavyaḥ | na hi tad avyākṛtam asti nāpy anāsravam asamāhitatvāt | ato nāsty avipākaṃ daurmanasyam |

釋曰。此一憂根有果報。定言爲決。憂根異於餘法。此根無無記。亦無無流。在散動地故。是故憂根無無果報。

論曰。如前所諍憂根。當知定有異熟。依唯越義頌説定聲。謂顯憂根唯有異熟兼具二義故越次説。具二義者。憂非無記。強思起故。亦非無漏。唯散地故。由此越次先説憂根定有異熟。

de gcig pu ni rnam par smin pa daṅ bcas pa kho na yin no || ni źes bya ba’i sgra ni kho na źes bya ba’i don daṅ rim pa gźan du sbyar ba yin par rig par bya ste | de ni luṅ du ma bstan pa yaṅ med la | mñam par gźag pa ma yin pa’i phyir zag pa med pa yaṅ med de | de’i phyir (59a1) yid mi bde ba rnam par smin pa med pa ma yin no ||

daśa dvidhā || 2.10 ||

偈曰。十二種。

See the full verse quoted previously.

bcu rnam gñis |

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a2831d74-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ