Bibliotheca Polyglotta

atha keyaṃ sabhāgatā |

何法名同分。

(7)如是已辯得非得相。同分者何。

yaṅ skal ba mñam pa źes bya ba ’di ci źe na |

sabhāgatā sattvasāmyaṃ

偈曰。同分衆生等。

頌曰。(8)同分有情等

skal mñam sems can ’dra ba’o ||

sabhāgatā nāma dravyam | sattvānāṃ sākṛśyaṃ nikāyasa bhāga ity asyāḥ śāstre saṃjñā | sā punar abhinnā bhinnā ca | abhinnā sarvasattvānāṃ sattvasabhāgatā | pratisattvaṃ sarveṣu bhāvāt | bhinnā punas teṣām eva sattvānāṃ dhātubhūmigatiyonijātistrīpuruṣopāsakabhikṣuśaikṣāśaikṣyādibhedena pratiniyatā dharmasabhāgatā | punaḥ skandhāyatanadhātutaḥ yadi satvasabhāgatā dravyam aviśiṣtaṃ na syāt anyonyaviśeṣabhinneṣu sattveṣu sattvasttva ity abhedena buddhir na syāt prajñaptiś ca | evaṃ skandhādibuddhiprajñaptayyo ’pi yojyāḥ | syāc cyavetopapadyeta na ca sattvasabhāgatāṃ vijahyān na ca pratilabheteti | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭiḥ yataś cyavate tatraivopapadyamānaḥ | dvitīyā niyāmam avakrāman | sa hi pṛthagjanasabhāgatāṃ vijahyād āryasabhāgatāṃ pratilabhate | tṛtīyā gatisaṃcārāt | caturthy etān ākārān sthāpayitvā |

釋曰。(21)有物名同分。謂衆生等類。於阿毘達磨藏説(22)此。名謂聚同分。此有不異異。不異謂一切衆(23)生與衆生同分。隨一衆生同分。於一切衆生(24)悉有故。異謂是一切衆生同分。由界地道雜(25)生男女優婆塞比丘有學無學等差別。各不(26)相應故。亦有法同分。由陰入界等故。不異如(27)前。若無聚同分。非別有實物。於衆生由種種(28)別類更互不同。此亦衆生。彼亦衆生。如此同(29)智。及同言説。不應得成。陰等同智及同言説(182c1)亦爾。有退亦生。不捨聚同分。不得同分。不(2)立此成四句。第一句者。從此退於中更受生。 (3)第二句者。入正定聚。何以故。此人捨凡夫(4)聚同分。得聖人聚同分。第三句者。由度餘道。(5)第四句者。除前三句。

(9)論曰。有別實物名爲同分。謂諸有情展轉(10)類等。本論説此名衆同分。此復二種。一無(11)差別。二有差別。無差別者。謂諸有情有情同(12)分。一切有情各等有故。有差別者。謂諸有情(13)界地趣生種姓男女近事苾芻學無學等各(14)別同分。一類有情各等有故。復有法同分。謂(15)隨蘊處界。若無實物無差別相名同分者。(16)展轉差別諸有情中。有情有情等無差別覺(17)及施設不應得有。如是蘊等等無差別覺(18)及施設如理應知。頗有死生不捨不得有(19)情同分。應作四句。第一句者。謂是處死還(20)生是處。第二句者。謂入正性。離生位時。捨(21)異生同分。得聖者同分。第三句者。謂是趣死(22)生餘趣等。第四句者。謂除前相。

skal ba mñam pa ñid (2) ces bya ba’i rdzas ni sems can rnams kyi ’dra ba yin te | bstan bcos las ni ’di’i miṅ ris mthun pa źes ’byuṅ ṅo || de yaṅ tha dad pa ma yin pa daṅ | tha dad pa ste | tha dad pa ma yin pa ni | sems can thams cad sems can du skal ba mñam pa ste | thams cad la yaṅ sems (3) can re re yod pa’i phyir ro || tha dad pa ni sems can de dag ñid khams daṅ sa daṅ ’gro ba daṅ | skye gnas daṅ | rigs daṅ | pho daṅ | mo daṅ | dge bsñen daṅ | dge sloṅ daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa la sogs pa’i bye brag gis so sor ṅes pa’o || chos kyi skal ba mñam (4) pa ni phuṅ po daṅ skye mched daṅ khams kyi sgo nas so || gal te skal pa mñam pa źes bya ba’i rdzas khyad par med pa źig med na phan tshun khyad par tha dad pa’i sems can rnams la bye brag med par sems can źes bya ba’i blo ’jug pa daṅ | ’dogs par yaṅ mi ’gyur te | phuṅ po la sogs (5) pa’i blo daṅ ’dogs pa dag la yaṅ de bźin du sbyor bar bya’o || ’chi ’pho bar yaṅ ’gyur źiṅ skye bar yaṅ ’gyur la | sems can gyi skal ba mñam pa ñid ’dor par yaṅ mi ’gyur thob par yaṅ mi ’gyur pa yod dam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni gaṅ nas ’chi ’pho ba de ñid du (6) skye ba na’o || gñis pa ni ṅes pa la ’jug pa na ste | de ni sems can gyi skal ba mñam pa ñid ’dor źiṅ | ’phags pa’i skal ba mñam pa ñid ’thob bo || gsum pa ni ’gro ba ’pho ba las so || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o ||

yadi pṛthagjanasabhāgatā nāma dravyam asti kiṃ punaḥ pṛthagjanatvena | na hi manuṣyasabhāgatāyā anyan manuṣyatvaṃ kalpyete | naiva ca lokaḥ sabhāgatāṃ paśyaty arūpiṇītvāt na caināṃ prajñayā paricchinatti pratipadyate ca satvānāṃ jātyabhedam iti satyā api tasyāḥ kathaṃ tatra vyāpāraḥ | api cāsattvasabhāgatā ’pi kiṃ neṣyate | śāliyavamudgamāsāmrapanasalohakāñcanādīnāṃ svajātisādṛśyāt tāsāṃ ca sabhāgatānām anyonyabhinnānāṃ katham abhedena sabhāgatā prajñaptiḥ kriyate | vaiśeṣikāś caivaṃ dyotitā bhavanti | teṣām api hy eṣa siddhāntaḥ | sāmānyapadārtho nāmāsti yataḥ samānapratyayotpattir atulyaprakāreṣv apīti | ayaṃ tu teṣāṃ viśeṣaḥ | sa eko ’py anekasmin varttate yadi dyotitā yadi na dyotitā | asty eṣā tu sabhāgatā sūtre vacanād iti vaibhāṣikāḥ | uktaṃ hi bhagavatā “sa ced itthantvam āgacchati manuṣyāṇāṃ sabhāgatām“ iti | uktam etan na tūktaṃ dravyāntaram iti | kā tarhi sā | ta eva hi tathābhūtāḥ saṃskārā yeṣu manuṣyādiprajñaptiḥ śālyādiṣu sabhāga tāvat | tattve tan na varṇayanti |

若有實物。名凡夫同(6)分。何用別立凡夫性。何以故。若離人同分。(7)無別人性可分別。復次世間亦不曾見有人(8)同分法。以無色故。智慧亦不能分別衆生生(9)類不異。但許如此衆生同分。若實有。於中何(10)所能作。復次云何不許非衆生有同分。如舍(11)利穀麥豆波那婆菴羅鐵金等。自性類等故。(12)如此等同分更互有異。云何可説不異同分。 (13)若爾鞞世師外道。由此執得顯成。何以故。此(14)執即是鞞世師悉檀。彼立六句義中。此執是(15)同異句義。由此法於不同物中生起同智。説(16)名同異。毘婆沙師説。彼執有異。彼謂同異唯(17)是一物遍在多物。衆生同分則不爾。若顯成(18)若不顯成。實有同分。由經所證。佛世尊説。若(19)此人還成此類。謂於人聚同分實有。如此説。(20)非説別有物。若爾此經所顯同分是何法。是(21)有爲法。如此生起。於中假説人天等。如説舍(22)利穀等同分。如此義非毘婆沙師所讃許。

若別有實(23)物名異生同分。何用別立異生性耶。非異(24)人同分別有人性故。又非世間現見同分。(25)以非色故亦非覺慧所能了別無別用故。(26)世雖不了有情同分而於有情謂無差(27)別。故設有體亦何所用。又何因不許有無(28)情同分。諸穀麥豆金鐵菴羅半娜婆等。亦(29)有自類互相似故。又諸同分展轉差別。如何(24b1)於彼更無同分。而起無別覺施設耶。又應(2)顯成勝論所執。彼宗執有總同句義。於(3)一切法總同言智由此發生。彼復執有同(4)異句義。於異品類同異言智由此發生。毘(5)婆沙師作如是説。彼執與此義類不同。以(6)説一物於多轉故。又縱於彼若顯不顯。然(7)此同分必有實物。契經説故。如世尊言。若(8)還來此得人同分。乃至廣説。雖有是説而(9)不説言別有實物名爲同分。若爾所説同(10)分是何。即如是類諸行生時。於中假立人(11)同分等。如諸穀麥豆等同分。此非善説。違(12)我宗故。

gal te so so’i skye bo’i skal ba mñam pa (7) ñid ces bya ba’i rdzas śig yod na go so so’i skye bo ñid kyis ci źig bya ste | mi’i skal pa mñam pa las ni mi ñid gud na brtag tu med do || ’jig rten gyis ni skal ba mñam pa ñid gzugs can ma yin pa’i phyir mi mthoṅ ba ñid la | ’di śes rab kyis kyaṅ yoṅs su mi chod mod kyi | (74b1) sems can rnams kyi rigs tha mi dad pa yaṅ khoṅ du chud do || de yod du chug na yaṅ de las ji lta bu źig byed | gźan yaṅ sems can ma yin pa’i skal ba mñam pa ñid kyaṅ ci’i phyir mi ’dod de || s’a lu daṅ | nas daṅ | mon sran sde’u daṅ | mon sran gre’u daṅ | aa (2) mra daṅ | śiṅ pa nas daṅ | lcags daṅ | gser la sogs pa rnams raṅ gi rigs ’dra ba’i phyir ro || skal pa mñam pa phan tshun tha dad pa de dag kyaṅ ji ltar bye brag med par skal ba mñam pa ñid du ’dogs par byed | de lta na ni bye brag pa rnams kyis gsal pa byas pa (3) yin te | de dag gi grub pa’i mtha’ ni spyi źes bya ba’i dṅos po źig yod de | des na rnam pa mi ’dra ba rnams la yaṅ śes pa mtshuṅs pa skye’o źes bya ba ’di yin no || de dag gcig yin yaṅ du ma la ’jug pa ’di ni de dag gi khyad par yin no || bye brag tu smra ba rnams na re gal (4) te gsal bar byas kyaṅ ruṅ | gal te gsal bar ma byas kyaṅ ruṅ ste | mdo las ’byuṅ ba’i phyir skal ba mñam pa ni yod pa kho na ste | bcom ldan ’das kyis kyaṅ brgya la mi rnams daṅ skal ba mñam pa ’di lta bu ñid du ’oṅ na źes gsuṅs so źes zer ro || de skad gsuṅs mod (5) kyi rdzas gźan no źes ni ma gsuṅs so || ’o na ci źe na | gaṅ dag la mi la sogs par ’dogs pa’i ’du byed de lta bur gyur pa de dag kho nar zad de | s’a lu la sogs pa’i skal ba mñam pa daṅ ’dra’o || de skad du ni mi brjod do ||

atha kim idam āsaṃjñikaṃ nāma |

何(23)法名無想有。

已辯同分。無想者何。頌曰

yaṅ ’du śes med pa pa źes bya ba ’di ci źe na |

āsaṃjñikam asaṃjñiṣu |
nirodhaś cittacaittānāṃ

偈曰。無想於彼天。能滅心心法。

(13)無想無想中　心心所法滅
(14)異熟居廣果

(6) ’du śes med pa pa ’du śes ||
med par sems daṅ sems byuṅ rnams || ’gog pa’o ||

asaṃjñisattveṣu deveṣūpapannānāṃ yaś cittacaittānāṃ nirodhas tad āsaṃjñikaṃ nāma dravyaṃ yena cittacaittā anāgate ’dhvani kālāntaraṃ saṃnirudhyante notpattuṃ labhante | nadītoyasaṃnirodhavat | tat punar ekāntena

(24)釋曰。於無想衆生天中受生。有法能遮滅彼(25)心及心法。此説名無想有。由此法心及心法。(26)於未來中暫時不起。於生無有功能。如堰遏(27)江水。此法一向。

(15)論曰。若生無想有情天中。有法能令心心(16)所滅名爲無想。是實有物。能遮未來心心(17)所法令暫不起如堰江河。此法一向

’du śes med pa’i lha rnams kyi naṅ du skye ba dag gi sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa gaṅ yin pa de ni ’du śes med pa pa źes bya ba’i rdzas yin te | gaṅ gis ma ’oṅs (7) pa’i dus kyi sems daṅ sems las byuṅ ba rnams dus gźan gyi bar du kluṅ gi chu ’gog pa bźin du ’gog ciṅ skyer mi ster ba’o || de yaṅ gcig tu

vipākaḥ

偈曰。果報。

是異(18)熟果。

rnam par smin ||

kasya vipākaḥ | asaṃjñisamāpatteḥ | katame te sattvā yeṣv asaṃjñisattvāḥ |

釋曰。此是何業(28)果報。無想定業於何處衆生有此無想天。

誰之異熟。謂無想定。無想有情居在何(19)處。

gaṅ gi rnam par smin pa yin źe na | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa’i yin no || gaṅ dag na ’du śes (75a1) med pa’i sems can rnams ’khod pa’i sems can de dag gaṅ źe na |

te bṛhatphalāḥ || 2.41 ||

偈(29)曰。諸廣果。

居在廣果。

de ’bras che’aṅ |

bṛhatphalā nāma devā yeṣāṃ kecid asaṃjñisattvāḥ pradeśe bhavanti dhyānāntarikāvat | kiṃ punas tenaiva kadācit saṃjñino bhavanti | bhavanty upapattikāle cyutikāle ca | “prakṛṣṭam api kālaṃ sthitvā saha saṃjñotpādātteṣāṃ sattvānāṃ tatsthānāt cyutir bhavatīti” sūtre pāthaḥ | te ca tato dīrghasvapnavyutthitā iva cyutvā kāmadhātāv upapadyante nānyatra | pūrvasamāpattisaṃskāraparikṣayāt apūrvānupacayāc ca kṣiptā iva kṣīṇavegā iṣavaḥ pṛthivīṃ patanti | yena ca tatropapattavyaṃ tasyāvaśyaṃ kāmāvacaraṃ karmāparaparyāyavedanīyaṃ bhavati | yathottarakauravāṇāṃ devopapāttivedanīyam |

釋曰。有諸天名廣果。於彼一處有(183a1)衆生名無想天。如初定中間。彼衆生爲一向(2)無想。爲或暫一時有想故名無想。有時有想。(3)謂受生時退墮時。於長時起想故。彼衆生從(4)此處方退墮。經言如此。於彼衆生如久時熟(5)眠覺起。即便退墮。必欲界受生。更無餘處。 (6)由宿世定業功能盡故。不能生長未曾有業(7)故。譬如放箭速疾勢盡故即便墮地。若衆生(8)必應生彼天。此衆生定有欲界後報業。譬如(9)北鳩婁必有生天後報業。

謂廣果天中有高勝處如中(20)間靜慮名無想天。彼爲恒無想爲亦有想(21)耶。生死位中多時有想。言無想者。由彼有(22)情中間長時想不起故。如契經説。彼諸有情(23)由想起故從彼處沒。然彼有情如久睡覺。(24)還起於想。從彼沒已必生欲界。非餘處所。 (25)先修定行勢力盡故。於彼不能更修定故。(26)如箭射空力盡便墮。若諸有情應生彼處(27)必有欲界順後受業。如應生彼北倶盧洲(28)必定應有生天之業。

gaṅ dag gi phyogs gcig na sems can ’du śes med pa kha cig ’khod pa’i lha de dag ni ’bras bu che ba źes bya ba yin te | bsam gtan khyad par can bźin no || ci de dag (2) nam yaṅ ’du śes can du mi ’gyur ram źe na | skye ba’i dus daṅ ’chi ’phos pa’i dus na ’gyur te | mdo las | sems can de dag dus riṅ mo źig tu ’dug ste | ’du śes skyes nas gnas de nas ’chi ’pho bar ’gyur ro źes ’byuṅ ṅo || de dag kyaṅ yun riṅ por gñid kyis log pa (3) las saṅs pa bźin du de nas śi ’phos nas sṅon gyi sñoms par ’jug pa’i ’du byed yoṅs su zad pa’i phyir daṅ | sṅon med pa ma bsags pa’i phyir mda’ ’phaṅs pa śugs zad pa dag sa la ltuṅ ba bźin du ’dod pa’i khams su skye bar ’gyur te | gźan du ni ma yin no || gaṅ źig (4) der skye bar ’gyur ba de la ni gdon mi za bar ’dod pa na spyod pa’i lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba’i las yod de | dper na byaṅ gi sgra mi sñan pa rnams kyi lhar skye ba myoṅ bar ’gyur ba bźin no |

atha samāpattī iti yad uktaṃ katame te samāpattī | asaṃjñisamāpattir nirodhasamāpattiś ca | keyam asaṃjñisamāpattiḥ | yathaivāsaṃjñikam uktaṃ “nirodhaś cittacaittānām” iti |

阿毘達磨藏説。何(10)者爲二三摩跋提無想定及滅想受定。何法(11)名無想定。如前所説。無想有能滅心心法

已辯無想。二定者何。 (29)謂無想定及滅盡定。初無想定其相云何。 .

yaṅ | sñoms ’jug dag ces gaṅ bśad pa || sñoms par ’jug pa de dag gaṅ (5) yin źe na | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa’o || ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ’di ci źe na | ji ltar sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa la ’du śes med pa par bśad pa |

tathā ’saṃjñisamāpattiḥ

偈(12)曰。如此無想定。

頌曰
(24c1)如是無想定　後靜慮求脱
(2)善唯順生受　非聖得一世

de bźin ’du śes med (6) sñoms ’jug |

asaṃjñināṃ samāpattir asaṃjñā vety asaṃjñisamāpattiḥ | so ’pi cittacaittānāṃ nirodhaḥ | etāvat tathāśabdenānvākṛṣyate | sā tu samāpattiḥ |

釋曰。無想觀行人。定名無(13)想定。又此定無想。名無想定。此定能遮滅心(14)及心法。是如此言所引。此定在何處。

(3)論曰。如前所説有法能令心心所滅名爲(4)無想。如是復有別法能令心心所滅名無(5)想定。無想者定名無想定。或定無想名無(6)想定。説如是聲。唯顯此定滅心心所與無(7)想同。此在何地。

’du śes med pa rnams kyi sñoms par ’jug pa’am ’du śes med pa can yin pas ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ste | de yaṅ sems daṅ sems las byuṅ ba rnams kyi ’gog pa yin no || de bźin źes bya ba’i sgras ni de tsam źig mthun par ’don (7) to || sñoms par ’jug pa de ni

dhyāne ’ntye

偈曰。後(15)定。

謂後靜慮。

bsam gtan tha mar |

antyadhyānaṃ caturthaṃ tatparyāpannā ’sau nānyabhumikā | kim artham enāṃ samāpadyante |

釋曰。最後定。謂第四定最上品。此定於(16)中相應。非於餘地何用修此定。

即在第四靜慮(8)非餘。修無想定爲何所求。

bsam gtan tha ma ni bźi pa ste | de ni der gtogs pa yin gyis gźan pa ni ma yin no | ci’i phyir ’di la sñoms par ’jug ce na |

niḥsṛtīcchayā |

偈曰。欲解(17)脱。

謂求解脱。

’byuṅ ’dod pas |

niḥsaraṇam eṣāṃ manyante | ato mokṣakāmatayā samāpadyante | āsaṃjñikaṃ vipākatvāt avyākṛtam iti siddham | iyaṃ tu

釋曰。諸外觀行人。執此定爲決定出離。(18)是故由求解脱故。修習此定。無想有是果報(19)故。成無記法此定

彼(9)執無想是眞解脱。爲求證彼修無想定。前(10)説無想是異熟故。無記性攝。不説自成。今(11)無想定。

’di la ṅes par ’byuṅ bar sems te | de’i phyir thar par ’dod (75b1) pas sñoms par ’jug go || ’du śes med pa pa ni rnam par smin pa yin pa’i phyir luṅ du ma bstan pa źes bya bar grub bo || ’di ni

śubhā

偈曰。善。

See the full verse quoted previously.

dge ba’o ||

kuśalaivāsaṃjñisamāpattiḥ | tasyā asaṃjñisattveṣu pañcaskandhako vipākaḥ | kuśalā satī

釋曰。此無想定一(20)向是。善此定於無想天五陰爲果報。若善於(21)三報位中是何位。

一向是善。此是善故。能招無想有情(12)天中五蘊異熟。既是善性

’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ni dge ba kho na yin no || de’i rnam par smin pa ni ’du śes med pa’i sems can (2) rnams kyi naṅ du phuṅ po lṅa ’grub pa’o || de dge ba yin yaṅ |

upapadyavedyaiva

偈曰。必有生報。

爲順何受。

skyes nas myoṅ ’gyur ñid |

upapadyavedanīyaiva | na dṛṣṭadharmaparyāyavedanīyā nāpi aniyatā | yo ’py enām utpādya parihīyate so ’pi kilāvaśyaṃ punar utpādyāsaṃjñisattveṣūpapadyata iti | ata eva tallābhī niyāmaṃ nāvakrāmati | seyaṃ pṛthagjanasyaiveṣyate |

釋曰。此定(22)唯生報。非現報及後報。亦非不定報。若人已(23)生起此定。後更退失。彼説此人必還更得受(24)無想天生。是故若人得此定。必不得入正定(25)聚。此定但凡夫所得。

唯順(13)生受。非順現後及不定受。若起此定後雖(14)退失。傳説現身必還能起。當生無想有情天(15)中。故得此定必不能入正性離生。又許此(16)定唯異生得

skyes nas myoṅ bar ’gyur ba kho na yin gyi mthoṅ ba’i chos daṅ lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba yaṅ ma yin la ma ṅes pa yaṅ ma yin no || gaṅ źig gis ’di bskyed nas yoṅs su (3) ñams pa de yaṅ gdon mi za bar yaṅ bskyed nas ’du śes med pa’i sems can rnams kyi naṅ du skye bar ’gyur ro || źes grag go || de ñid kyi phyir de thob pa ni ṅes pa la mi ’jug go || de yaṅ so so’i skye bo kho na’i yin par ’dod kyi |

nāryasya

偈曰。非聖。

非諸聖者。

’phags pa’i ma yin |

na hy āryāṃ asaṃjñisamāpattiṃ samāpadyante vinipātasthānam ivaitāṃ paśyantaḥ | niḥsaraṇasaṃjñino hi tāṃ samāpadyante | atha kim enām āryāś caturthadhyānalābhād atītānāgatāṃ pratilabhante dhyānavat | anye ’pi tāvan na pratilabhante | kiṃ kāraṇam | eṣā hy ucitā ’pi satī mahābhisaṃskārasādhyatvād acittakatvāc ca |

釋曰。聖人(26)不得修習此定。彼見此定如見深坑。何以故。(27)若人於此定起解脱心乃修此定。聖人於生(28)死不起解脱心。聖人若已得第四定。爲於過(29)去未來得此定。不猶如諸定。非聖亦不得。何(183b1)以故。此定若已曾數數所習。大功用所成故。(2)又無心故。

以諸聖者於無想(17)定如見深坑不樂入故。要執無想爲眞(18)解脱。起出離想而修此定。一切聖者不執(19)有漏爲眞解脱及眞出離故於此定必不(20)修行。若諸聖者修得第四靜慮定時。爲如(21)靜慮亦得去來無想定不。餘亦不得。所以(22)者何。彼雖曾習以無心故。要大加行方便(23)修得。

’phags pa (4) rnams ni ’di la rnam par ltuṅ ba’i gnas lta bur gzigs pas ’du śes med pa’i sñoms par mi ’jug gi ṅes par ’byuṅ ba’i ’du śes can dag ni de la sñoms par ’jug go || yaṅ ci ’phags pa bsam gtan bźi pa thob nas bsam gtan bźin du ’di ’das pa daṅ ma (5) ’oṅs pa dag kyaṅ ’thob bam źe na | re źig gźan dag gis kyaṅ mi ’thob po ci’i phyir źe na | ’di ni ’dris pa yin yaṅ mṅon par ’du bya ba chen pos bsgrub par bya ba yin pa’i phyir daṅ | sems med pa pa yin pa’i phyir ro ||

ekādhvikāpyate || 2.42 ||

偈曰。一世得。

See the full verse quoted previously.

dus gcig ’thob

ekakālikety arthaḥ | varttamānakālikaiva labhyate yathā prātimokṣasaṃvaraḥ | labdhayā tu dvitīyādiṣu kṣaṇeṣv atītayā ’pi samanvāgato bhavati yāvan na tyajati | acittakatvān nānāgatā bhāvyate |

釋曰。但一時得。謂(3)現在得。如波羅提木叉戒。得此定於第二刹(4)那有過去至得。乃至未捨此定。無心故於未(5)來無修。

故初得時唯得一世。謂得現在。如初(24)受得別解脱戒。得此定已。第二念等乃至(25)未捨。亦成過去。以無心故。無未來修。

dus gcig pa źes bya (6) ba’i tha tshig ste | so sor thar pa’i sdom pa ji lta ba bźin du da ltar gyi dus pa kho na ’thob po || skad cig ma gñis pa la sogs par ni ji srid mi gtoṅ bde srid du thob pa ’das pa daṅ yaṅ ldan pa yin no || sems med pa pa yin pa’i phyir ma ’oṅs pa ni mi ’thob po ||

nirodhasamāpattir idāniṃ katamā |

今滅心定其相云何。

次(26)滅盡定其相云何。頌曰

da ni (7) ’gog pa’i sñoms par ’jug pa gaṅ źe na |

nirodhākhyā tathaiveyaṃ yathaivāsaṃjñisamāpatthiḥ | tathāśabdena kaḥ prakāro gṛhyate | “nirodhaś cittacaittānām” iti | ayaṃ tv asyā viśeṣaḥ | iyaṃ

偈曰。滅定亦(6)如此。釋曰。如無想定。無心定亦如此。如此(7)言引何義。能滅心及心法。此二定異相云何。(8)此定

(27)滅盡定亦然　爲靜住有頂
(28)善二受不定　聖由加行得
(29)成佛得非前　三十四念故 (25a1)論曰。如無想定滅定亦然。此亦然聲爲例(2)何義。例無想定心心所滅。如説復有別法(3)能令心心所滅名無想定。如是復有別法(4)能令心心所滅名滅盡定。如是二定差別(5)相者。

’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ji lta bur | ’gog pa źes pa’aṅ de bźin ñid || de bźin źes bya ba’i sgras rnam pa gaṅ źig gzuṅ źe na | sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa’o źes bya ba gzuṅ ṅo| | (76a1) ’di’i khyad par ni ’di yin te | ’di

vihārārthaṃ

偈曰。爲靜住。

See the full verse quoted previously.

gnas don du |

śāntavihārasaṃjñāpūrvakeṇa manasikāreṇa enāṃ samāpadyante | tāṃ tu niḥsaraṇasaṃjñā pūrvakeṇa | sā khalv api caturthadhyānabhūmikā | iyaṃ tu

釋曰。寂靜住想爲思惟先(9)故。聖人修此定。彼定解脱想爲思惟先。彼與(10)第四定同地。此定

See the full verse quoted previously. 前無想定爲求解脱以出離想作意(6)爲先。此滅盡定爲求靜住

źi bar gnas pa’i ’du śes sṅon du btaṅ ba’i yid la byed pas ’di la sñoms par ’jug gi | de la ni ṅes par ’byuṅ ba’i ’du śes sṅon du btaṅ bas so || yaṅ de ni bsam gtan bźi pa’i sa pa yin gyi (2) ’di ni |

bhavāgrajā |

偈曰。有頂。

See the full verse quoted previously.

srid rtse skyes |

naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanabhūmikaiva | sā ceyaṃ

釋曰。此定以(11)非想非非想爲地。此定

以止息想作意(7)爲先。前無想定在後靜慮。此滅盡定唯在(8)有頂。即是非想非非想處。

’du śes med ’du śes med min skye mched kyi sa pa kho na yin no || ’di ni

śubhā

偈曰。善。

See the full verse quoted previously.

dge ba’o ||

kuśalaiva na kliṣṭā nāvyākāṛtā | kuśalā satī

釋曰。此定(12)必是善。無染汚故。非無記。雖復是善。

此同前定性唯是(9)善非無記染。善等起故。

dge ba kho na yin te | ñon moṅs pa can yaṅ ma yin la | luṅ du ma bstan pa yaṅ ma yin no || dge ba yin yaṅ |

dvivedyā ’niyatā ca |

偈曰(13)二報不定。

See the full verse quoted previously.

gñis su myoṅ ’gyur daṅ ma ṅes ||

dvayoḥ kālayor vedyā upapadyavedanīyā cāparaparyāyavedanīyā ca | aniyatā ca vipākaṃ prati kadācin na vipacyate | yadīha parinirvāyāt tasyā hi bhavāgre catuḥskandhako vipākaḥ | sā ceyam ekāntena

釋曰。此定由二因有二報。或生報(14)或後報。有時於果報不定有時無果報。若得(15)定人般涅槃。此定於有頂以四陰爲果報。此(16)定一向。

前無想定唯順生(10)受。此滅盡定通順生後及不定受。謂約異(11)熟有順生受。或順後受。或不定受。或全不(12)受。謂若於下得般涅槃。此定所招何地幾(13)蘊。唯招有頂四蘊異熟。 .

skye (3) nas myoṅ bar ’gyur ba daṅ | lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba ste | dus gñis su myoṅ bar ’gyur ba daṅ | rnam par smin pa’i phyir ma ṅes pa yaṅ yin te | gal te ’dir yoṅs su mya ṅan las ’da’ bar byed na nam yaṅ rnam par mi smin pa kho nar ’gyur ro || de’i (4) rnam par smin pa ni srid pa’i rtse mo’i phuṅ po bźi yin no || de yaṅ gcig tu

āryasya

偈曰。唯聖。

See the full verse quoted previously.

’phags pa’i

na hi pṛthagjanā nirodhasamāpattim utpādayituṃ śaknuvanty ucchedabhīrutvād āryamārgabalena cotpādanād dṛṣṭadharmanirvāṇasya tadadhimuktitaḥ | āryasyāpi ceyaṃ na vairāgyalabhyā | kiṃ tarhi |

釋曰。但聖人能得此定(17)非凡夫。何以故。凡夫不能得修此定。怖畏斷(18)絶故。又由聖道力所生起故。云何如此。於中(19)生現世涅槃願樂故。此定雖是聖人所得。非(20)離欲所得云何得。

前無想定唯異生得。(14)此滅盡定唯聖者得。非異生能起。怖畏斷(15)滅故。唯聖道力所能起故。現法涅槃勝解(16)入故。此亦如前。非離染得。由何而得。

so so’i skye bo rnams kyis ni ’gog pa’i sñoms par ’jug pa skyed mi nus te | chad pas ’jigs pa’i phyir daṅ | ’phags pa’i lam gyi stobs kyis bskyed pa’i yaṅ phyir ro || mthoṅ ba’i chos (5) la mya ṅan las ’das pa ni de la mos pa’i phyir ro || ’phags pa’i yaṅ ’di ni ’dod chags daṅ bral bas thob par bya ba ma yin te | ’o na ji lta bu źe na |

āpyā prayogataḥ || 2.43 ||

偈曰。由修得。

由加(17)行得。

sbyor bas ’thob |

釋曰。此定(21)由修習力得。非過去得。未來不可修。由心力(22)強故成。若爾於佛世尊。亦由修習得耶不。(23)云何。偈曰。

要由加行方證得故。又初得時唯得(18)現在。不得過去不修未來。要由心力方(19)能修故。第二念等乃至未捨亦成過去。世尊(20)亦以加行得耶。不爾。

’di ni sbyor bas ’thob par bya ba kho na yin pas | ’das pa yaṅ mi ’thob la ma ’oṅs pa yaṅ mi ’thob ste | de ni (6) sems kyi stobs kyis ’thob pa’i phyir ro || ci bcom ldan ’das kyi yaṅ sbyor ba las byuṅ ba yin nam źe na | smras pa | ma yin no || ’o na ji lta bu źe na |

bodhilabhyā muneḥ

菩提得。

云何。成佛時得。

thub pa’i byaṅ chub kyis thob bya ||

kṣayajñānasamanaṃ kālaṃ buddhā bhagavanta enāṃ labhante nāsti kiñcid buddhānāṃ prāyogikaṃ nāma | icchāmātrapratibaddho hi teṣāṃ sarvaguṇasaṃpātsaṃmukhībhāvaḥ | tasmād eṣāṃ sarvavairāgyalābhikam | kathaṃ khalv idānīm anutpāditāyāṃ nirodhasamāpattau kṣayajñānakāle bhagavān ubhayoto bhāgavimuktaḥ sidhyati | sidhyaty utpāditāyām iva tasyāṃ vaśitvāt prāgeva tāṃ bodhisattvaḥ śaikṣyāvasthāyām utpādayatīti pāścattyāḥ | atha kasmād evaṃ neṣyate | evaṃ ca sthaviropaguptasyāpīdaṃ netrīpadaṃ prāmāṇikaṃ bhaviṣyati | “nirodhasamāpattim utpādya kṣayajñānam utpādayatīti vaktavyaṃ tathāgata” iti |

釋曰。諸佛世尊。與盡智(24)同時得此定。何以故。諸佛無有一徳由功用(25)得。由一切圓徳現前。皆隨佛欲成故。是故(26)一切功徳。於佛悉是離欲所得。若爾先未(27)生滅心定。於盡智時。佛世尊云何成倶解(28)脱人。得成如於已生。此中得自在故。西國(29)諸師説。菩薩在有學位。先已生此定。後方得(183c1)菩提。云何不許如此。若爾與大徳優波掘多(2)所造道理足論。彼順成證。彼論説。先已起(3)滅想受定。後方得盡智。應説如來如此。

謂佛(21)世尊盡智時得。佛無一徳由加行得。暫起(22)欲樂現在前時。一切圓徳隨樂而起故。佛衆(23)徳皆離染得。世尊曾未起滅盡定。得盡智(24)時云何得成倶分解脱。於起滅定得自在(25)故。如已起者。成倶解脱。西方師説。菩薩學(26)位先起此定後得菩提。云何此中不許彼(27)説。若許彼説便順尊者鄔波毱多理目足(28)論。如彼論説。當言如來先起滅定後生盡(29)智。

saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams kyis ni ’di zad pa mkhyen pa daṅ dus mñam du brñes so || (7) saṅs rgyas rnams kyi ni sbyor ba las byuṅ ba źes bya ba cuṅ zad kyaṅ med de | de dag gi yon tan ’byor ba mṅon sum du ’gyur ba thams cad ni bźed pa tsam la rag lus pa yin pas de lta bas na de dag gi thams cad ni | ’dod chags daṅ bral bas brñes pa yin no || da ni yaṅ bcom ldan ’das (76b1) kyis ’gog pa’i sñoms par ’jug pa ma bskyed na zad pa mkhyen pa’i dus su gñi ga’i cha las rnam par grol bar ji ltar ’grub ce na | ’grub ste | bskyed zin pa bźin du de la mṅa’ ba’i phyir ro || nub phyogs pa dag na re de ni daṅ po kho nar byaṅ chub sems dpa’ slob pa’i gnas skabs (2) na skyed par byed do źes zer ro || yaṅ ’di ci’i phyir mi ’dod ce na | de ltar na gnas brtan ñe bsruṅs kyi lugs kyi tshig ni de bźin gśegs pa ni ’gog pa’i sñoms par ’jug pa bskyed nas zad pa mkhyen pa skyed par mdzad do źes brjod par bya’o || źes bya ba ’byuṅ ba ’di tshad mar (3) byas pa yin no ||

na prāk

偈曰。(4)非前。

See the full verse quoted previously.

daṅ por ma yin |

na hi pūrvaṃ tasyā utapādanaṃ yujyata iti kāśmīrakāḥ | kiṃ kāraṇam |

釋曰。罽賓國毘婆沙師説。先入無心定(5)後得盡智。是義不然。何以故

迦濕彌羅國毘婆沙師説。非前起滅定(25b1)後方生盡智。所以者何。

kha che ba rnams na re de ltar bskyed du mi ruṅ ṅo źes zer ro || ci’i phyir źe na |

catustriṃśatkṣaṇāptitaḥ |

偈曰。三十四念(6)得故。

See the full verse quoted previously.

skad cig ma | sum cu rtsa bźis ’thob phyir ro ||

catusriṃśatā kila cittakṣaṇair bodhisattvo bodhim anuprāptaḥ | satyābhisamaye ṣoḍaśabhir bhavāgravairāgye cāṣṭādaśabhir navaprakārāṇāṃ kleśānāṃ prahāṇāya navānantaryavimuktimārgotpādanāt | ta ete catustriṃśat bhavanti | ākiñcanyāyatanavītarāgasyāsya niyāmāvakramaṇād adhobhūmikā na punaḥ praheyā bhavanti | ata etasminn antare visabhāgacittāsaṃbhavān nirodhasamāpatter ayoga iti | kiṃ punaḥ syād yadi visabhāgacittam antarā saṃmukhīkuryāt | vyutthānāśayaḥ syād avyutthānāśayāś ca bodhisattvāḥ | satyam avyutthānāśayā na tu āsravamārgāvyutthānāt | kathaṃ tarhi “na tāvat bhetsyāmi paryaṅkam aprāpte āsravakṣaya” iti | asyāśayasyāvyutthānād ekāyana eva sarvārthaparisamāpter iti bahirdeśakāḥ | pūrvam eva tu varṇayanti kāśmīrāḥ | yady apy anayoḥ samāpattyor bahuprakāro viśeṣaḥ |

釋曰。彼説三十四心刹那中菩薩得無(7)上菩提。在四諦觀有十六心刹那。於離欲有(8)頂有十八心刹那。爲除有頂九分惑。由修九(9)品次第道九品解脱道故。合此心足三十四(10)刹那。菩薩先已離欲無所有處。後方入正定(11)聚。下地諸惑不復更除滅。是故於此中間不(12)同類心不生起故。無道理得入滅心定。此何(13)所爲。若於中間不同類心生起現前。有更起(14)心。諸菩薩無更起心。實如此無更起心。不由(15)無流道不更起。若爾立不更起。云何佛説。我(16)未壞金剛座。乃至未得諸流盡。如此意無改(17)故。是故説無更起。於一坐時一切事究竟故。 (18)此義如前。是外國諸師所説。若此二定。多種(19)別異相。

傳説。菩薩三十四念(2)得菩提故。諦現觀中有十六念。離有頂(3)貪有十八念。謂斷有頂九品煩惱起九無(4)間九解脱道。如是十八足前十六成三十(5)四。一切菩薩決定先於無所有處已得離(6)貪方入見道。不復須斷下地煩惱。於此中(7)間無容得起不同類心。故諸菩薩學位不(8)應起滅盡定。外國諸師作如是説。若中間(9)起不同類心。斯有何過。若爾便有越期心(10)過。然諸菩薩不越期心。理實菩薩不越期(11)心。然非不越無漏聖道。若爾期心如何不(12)越。謂我未得諸漏永盡終不解斯結加(13)趺坐。決定不越如是期心。唯於一坐時諸(14)事究竟故。前説爲善我所宗故。雖已説二(15)定有多同異相而於其中復有同異。頌曰

byaṅ chub sems dpa’ ni sems kyi skad cig ma sum cu rtsa bźis byaṅ chub rjes su ’thob pa ste | bden pa mṅon par rtogs pa (4) na bcu drug daṅ | srid pa’i rtse mo’i ’dod chags daṅ bral ba na ñon moṅs pa’i rnam pa dgu spoṅ bar byed pa na bar chad med pa daṅ rnam par grol ba’i lam dgu dgu skye ba’i phyir bco brgyad de | de dag ni sum cu rtsa bźir ’gyur ro || ci yaṅ med pa’i skye mched kyi ’dod chags daṅ bral ba de ṅes pa la (5) ’jug pa’i phyir sa ’og ma pa’i ñon moṅs pa rnams ni yaṅ spaṅ bar bya ba ma yin no || de’i phyir bar skabs ’dir mi ’dra ba’i sems mi srid pas ’gog pa’i sñoms par ’jug pa mi ruṅ ṅo źes zer ro || źes grag go || gal te bar skabs su mi ’dra ba’i sems mṅon du byas na cir ’gyur źe na | (6) bsam ba ldaṅ ba can du ’gyur te | byaṅ chub sems dpa’ rnams ni bsam ba mi ldaṅ ba can yin no || ñi ’og pa rnams na re bsam pa mi ldaṅ ba can yin ba bden mod kyi | zag pa med pa’i lam las ni ma yin no || ’o na ci źe na | zag pa zad pa ma thob kyi bar du re źig skyil mo kruṅ mi (7) gźig go sñam pa’i bsam pa ’di mi ldaṅ ba’i phyir te | stan gcig kho na la don thams cad yoṅs su rdzogs pa’i phyir ro źes zer ro || sṅa ma kho na yin no źes ni brjod do || sñoms par ’jug pa ’di gñis kyi rnam ba’i bye brag ma yin mod kyi | gñi ga

kāmarūpāśraye bhūte

偈曰。二依欲色。

(16)二定依欲色　滅定初人中

’dod daṅ gzugs (77a1) rten can ||

ubhe api tv ete asaṃjñinirodhasamāpattī kāmadhātau rūpadhātau cotpatsyete | ye tv asaṃjñisamāpattiṃ rūpadhātau necchanti teṣām ayaṃ grantho virudhyate | syād rūpabhavo na cāsau bhavaḥ pañcavyavacāraḥ | syād rūpāvacarāṇāṃ sattvānāṃ saṃjñināṃ devānāṃ visabhāge citte sthitānām asaṃjñisamāpattiṃ nirodhasamāparttiṃ ca samāpannānām asaṃjñināṃ ca devānām āsaṃjñike pratilabdhe yo bhava” iti | ata ubhe apy ete kāmarūpāśraye | tatrāpi tvayaṃ viśeṣaḥ |

釋曰。此二定。謂無(20)想定無心定。依欲色二界修得。若人不許於(21)色界修得無色定。是伽蘭他。於此人相違。或(22)時色有不成有。此中有五種判。一色界衆生。(23)二有想諸天。住於不同分心。三入無想定。四(24)入無心定。五無想諸天。已得無想天生。各(25)是彼有。由此文句。是故此二定。決定依止(26)欲色二界。此中是二定差別。

(17)論曰。言二定者。謂無想定及滅盡定。此二(18)倶依欲色二界而得現起。若有不許亦(19)依色界起無想定。便違此文。謂本論言。或(20)有是色有此有非五行。謂色纒有情或生有(21)想天住不同類心。若入無想定。若入滅盡(22)定。或生無想天已得入無想。是謂是色(23)有此有非五行。由此證知。如是二定倶依(24)欲色而得現起。是名同相。言異相者。

’du śes med pa daṅ ’gog pa’i sñoms par ’jug pa ’di gñi ga yaṅ ’dod pa’i khams daṅ gzugs kyi khams su skyed do || gaṅ dag ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa gzugs kyi khams su mi ’dod pa de dag gi ltar na chos mṅon pa’i gźuṅ gzugs (2) kyi srid pa yin la | srid pa de rnams daṅ ’drid pa can lṅa ma yin pa yod dam źe na | yod de | gzugs na spyod pa’i sems can lha ’du śes can sems mi ’dra ba la gnas pa rnams daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa la (3) sñoms par źugs pa rnams daṅ | lha ’du śes med pa ’du śes med pa pa thob pa rnams kyi srid pa gaṅ yin pa’o źes ’byuṅ ba ’di daṅ ’gal te | de’i phyir ’di gñi ga yaṅ ’dod pa daṅ gzugs la brten pa dag yin no || de la yaṅ khyad par ni ’di yod do ||

nirodhākhyādito nṛṣu || 2.44 ||

偈曰。滅定初人(27)道。

See the full verse quoted previously.

’gog pa daṅ por mi’i naṅ (4) du |

nirodhasamāpattiḥ prathamato manuṣyeṣūtpādyate paścād rūpadhātau parihīṇapūrvaiḥ | kim ato ’py asti parihāṇiḥ | astīty āha | anyathā hi udāyisūtraṃ virudhyeta | “ihāyuṣmanto bhikṣuḥ śīlasaṃpannaś ca bhavati samādhisaṃpannaś ca prajñāsaṃpannaś ca | so ’bhīkṣṇaṃ saṃjñāvedayitanirodhaṃ samāpadyate ca vyuttiṣṭhate cāsti caitat sthānam iti yathābhūtaṃ prajānāti sa na haiva dṛṣṭa eva dharme pratipattye vājñām ārāgayati nāpi maraṇakālasamaye bhedāc ca kāyasyātikramya devān kavaḍīkārāhāra bhakṣān anyatarasmin divye manomaye kāya upapadyate | sa tatropapanno ’bhīkṣṇaṃ saṃjñāveditanirodhaṃ samāpadyate ca vyuttiṣṭhate cāsti caitat sthānam iti yathābhūtaṃ prajānātīti” | atra hi divyo manomayaḥ kāyo rūpāvacara ukto bhagavatā | iyaṃ ca samāpattir bhāvāgrikī | tat katham aparihīṇasya tallābhino rūpadhātau syād upapattiḥ | caturthadhyānabhūmikām api nirodhasamāpattiṃ nikāyāntarīyā icchanti | teṣāṃ vināpi parihāṇyā sidhyaty etat | etad eva tu na sidhyati | caturthadhyānabhūmikā ’py asāv astīti | kiṃ kāraṇam | “navānupūrvasamāpattaya” iti sūtre vacanāt | yady eṣa niyamaḥ kathaṃ vyutkrāntasamāpattayo bhavanti | prāthamakalpikaṃ praty eṣa niyamaḥ | prāptaprakāmavāśitvās tu santo vilaṅghyāpi samāpadyante | evam anayoḥ samāpattyor bhūmito ’pi viśeṣaḥ | caturthadhyānatayā ’grābhūmikatvāt | prayogato ’pi niḥsaraṇavihārasaṃjñāpūrvakamanasikāraprayogāt | saṃtānato ’pi pṛthagjanāryasaṃtānatvāt | phalato ’py āsaṃjñikabhavāgraphalatvāt | vedanīyato ’pi niyatāniyatopapadyobhayathāvedanīyatvāt | prathamotpādanato ’pi dvidhātumanuṣyotpādanāt | kasmāt punar ete cittatacaittanirodhasvabhāve satyāv asaṃjñisamāpattiḥ saṃjñāveditanirodhasamāpattiś cocyate | tatprātikūlyena tatsamāpattiprayogāt | vedanādijñāne ’pi paracittajñānavacanavat | katham idānīṃ bahukālaṃ niruddhāc cittāt punar api cittaṃ jāyate | atītasyāpy astitvāt iṣyate vaibhāṣikaiḥ samanantarapratyayatvam | apare punar āhuḥ | kathaṃ tāvad rūpopapannānāṃ ciraniruddhe ’pi rūpe punar api rūpaṃ jāyate | cittād eva hi taj jāyate na rūpāt | evaṃ cittam apy asmād eva sendriyāt kāyāj jāyate na cittāt | anyonyabījakaṃ hy etad ubhayaṃ yaduta cittaṃ ca sendriyaś ca kāya iti pūrvācāryāḥ | bhadantavasumitras tv āha paripṛcchāyāṃ “yasyācittikā nirodhasamāpattis tasyaiṣa doṣo mama tu sacittikā samāpattir” iti | bhadantaghoṣaka āha tad idaṃ nopapadyate | “sati hi vijñāne trayāṇāṃ saṃnipātaḥ sparśaḥ | sparśapratyayā ca vedanā saṃjñā cetanety” uktaṃ bhagavatā | ataḥ saṃjñāvedanayor apy atra nirodho na syāt | athāpi syāt | yathā vedanāpratyayā tṛṣṇety” uktam | satyām api tu vedanāyām arhato na tṛṣṇotpattir evaṃ saty api sparśe vedanādayo na syur iti | tasyāviśeṣitatvāt | avidyāsaṃsparśajaṃ hi veditaṃ pratītyotpannā tṛṣṇety uktaṃ na tu vedanotpattau sparśo viśeṣita ity asamānam etat | tasmād acittikā nirodhasamāpattir iti vaibhāṣikāḥ | katham acittikāyāḥ samāpattitvam | mahābhūtasamatāpādanāt | samāpatticittena ca tāṃ samāpadyante samāgacchantīti samāpattiḥ | kiṃ punar ete samāpattī dravyataḥ sta utāho prajñaptitaḥ | dravyata ity āha | cittotpattipratibandhanāt | na | samāpatticittenaiva tatpratibandhanāt | samāpatticittam eva hi taccittāntaraviruddham utpadyate yena kālāntaraṃ cittasyā pravṛttimātraṃ bhavati | tadviruddhāśrayāpādanāt | yā ’sau samāpattir iti prajñapyate tac cāpravṛttimātraṃ na pūrvam āsīn na paścāt bhavati vyutthitasyeti saṃskṛtā ’sau samāpattiḥ prajñapyate | athavā āśrayasyaiva tathā samāpādanaṃ samāpattiḥ | evam āsaṃjñikam api draṣṭavyam | cittam evāsau tatra cittapravṛttiviruddhaṃ labhate tac cāpravṛttimātramāsaṃjñikaṃ prajñapyata iti tad etan na varṇayanti | vyākhyāte samāpattī ||

釋曰。此滅心定。初於人道中修得已。昔(28)經退人後方於色界修得。於滅心定爲退不(29)説有。若不爾。則與大徳優陀夷經相違經言(184a1)淨命。有諸比丘。在正法内。具清淨戒。具清(2)淨定。具清淨慧。是人數數入觀。修滅想受(3)定。數數出觀。則有是處。應如實知。此人於(4)現法。先若不得知已根。及於臨死時。由身破(5)滅故。過段食諸天。隨一意生諸天中。或於中(6)受生。此人於中生已。數數入無心定觀。不更(7)出此定。無有是處。應如實知。此中意生天(8)者。世尊説是色界。是定與有頂相應。若人得(9)此定不退。云何得於色界受生。有餘部執。此(10)滅心定。以第四定爲地。於此部若離退墮。是(11)義亦成。是義不得成。謂無心定。以第四定(12)爲地。何以故。由經言故。經説有九種次第(13)定。若有如此決定超越定云何得成此定次(14)第決定。約初學人。若觀行人。已至定自在位(15)超越亦得。修如此二定。約地有差別。一以第(16)四定爲地。一以有頂爲地。復由加行有異。謂(17)解脱靜住想。爲思惟先所修習故。復由相續(18)有異。謂生在凡夫聖人相續中故。復由果有(19)異。謂無想有及有頂爲果故。復由受報有異。(20)謂定受報不定受報。及二受報故。復由初生(21)有異。謂於二界。及於人道初生故。云何此(22)二定。同滅離心及心法爲自性。説第一爲(23)無想定。説第二爲滅想受定。由違逆想違(24)逆想受故。此二修觀得成。譬如於他心通(25)中亦知他受等。但説名知他心通。今云何從(26)久久時滅心後更生心。毘婆沙師説。雖復過(27)去。以是有故。是故前滅成後次第縁。有餘師(28)説。云何於無色界生衆生。色久久時斷盡。後(29)時更生色。此色定從心生。不從色生。若爾(184b1)心亦從此有根身更生。不從心生。何以故。此(2)二更互爲種子。謂心及有根身。宿舊諸師皆(3)説如此。大徳婆須蜜多羅。於問中説。若人執(4)滅心定無心。此人則有如此失。我今執滅心(5)定有心。大徳瞿沙説。此執不然。若識有從三(6)和合有觸。佛世尊説。依觸生受想作意等。是(7)故於此定中想受等法不應滅。若汝言佛世(8)尊説縁受生愛。今有受於阿羅漢愛不生。如(9)此於無心定雖復有觸。受想等不生。是義不(10)然。有簡別故。縁無明觸所生受則貪愛生(11)起。於生受中不簡別觸。是故此義不平。是故(12)毘婆沙師説。滅想受三摩跋提。必定無心。若(13)無心云何成三摩跋提。由成立四大平等義。 (14)復由三摩跋提心故至此定。此二定爲由實(15)物有。爲由假名有。彼説實有物。由能遮礙(16)心相續生故。是義不然。由三摩跋提心此心。(17)相續斷故。三摩跋提心與餘心相違生起。由(18)此心生起。於中間時唯餘心不生起爲相故。(19)無有別物。此定能引與餘識相違。相續爲依(20)止故。名三摩跋提。此定唯心心法不起爲相(21)若觀行人出定。此定先無後無故。此定假説(22)名有爲。復次此定唯能令依止如此平等故。(23)名三摩跋提。應知無想有亦如此。此定但心(24)於此位中與心生起相違。此心唯不起。假説(25)爲無想。有毘婆沙師不説如此。彼執實有物(26)阿毘達磨倶舍釋論卷第三(27)(28)(29)(184c1)(2)(3)阿毘達磨倶舍釋論卷第四(4)　　＊婆藪盤豆造(5)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(6)　　釋論中分別根品之三 (7)説二定已。

謂無(25)想定欲色二界皆得初起。滅定初起唯在人(26)中。此在人中初修起已由退爲先方生色(27)界。依色界身後復修起。此滅盡定亦有退耶(28)應言亦有。若不爾者即便違害鄔陀夷經。(29)經言。具壽有諸苾芻先於此處具淨尸(25c1)羅具三摩地具般羅若能數入出滅受想(2)定斯有是處。應如實知。彼於現法或臨(3)終位。不能勤修令解滿足。從此身壞超段(4)食天。隨受一處意成天身。於彼生已復數(5)入出滅受想定亦有是處。應如實知。此意(6)成天身。佛説是色界。滅受想定唯在有頂。 (7)若得此定必無退者。如何得往色界受(8)生。有餘部執第四靜慮亦有滅定。依彼所(9)執滅定無退。此義亦成。第四靜慮有滅盡(10)定義必不成。所以者何。九次第定契經説(11)故。此若必然如何得有超越定義。此定次第(12)依初學説。得自在時隨樂超入。如是二定(13)有多種異。謂地有異。第四靜慮有頂地故。 (14)加行有異。出離止息想作意爲先故。相續有(15)異。異生聖者相續起故。異熟有異。無想有(16)頂異熟果故。順受有異。順定不定生二受故。 (17)初起有異。二界人中最初起故。二定總以心(18)心所滅爲其自性。何縁但説名爲無想滅受(19)想耶。二定加行中唯厭逆此故。如亦知受(20)等唯名他心智。今二定中心久時斷。如何於(21)後心復得生。毘婆沙師許過去有前心爲(22)後等無間縁。有餘師言。如生無色色久時(23)斷。如何於後色復得生。彼生定應由心非(24)色。如是出定心亦應然。由有根身非由心(25)起。故彼先代諸軌範師咸言。二法互爲種子。(26)二法者。謂心有根身。尊者世友問論中(27)説。若執滅定全無有心可有此過。我説滅(28)定猶有細心故無此失。尊者妙音説。此非(29)理。所以者何。若此定中猶有識者三和合(26a1)故。必應有觸。由觸爲縁應有受想。如世(2)尊説。意及法爲縁生於意識。三和合觸倶起(3)受想思。則此定中受想等法亦應不滅。若(4)謂如經説受縁愛。然阿羅漢雖有諸受而(5)不生愛。觸亦應爾。非一切觸皆受等縁。此(6)例不然。有差別故。經自簡言。若無明觸所(7)生諸受爲縁生愛。曾無有處簡觸生受(8)故有差別。由此道理。毘婆沙師説。滅定中(9)諸心皆滅。若都無心如何名定。此令大種平(10)等行故説名爲定。或由心力平等至此故(11)名爲定。如是二定爲是實有。爲是假有。應(12)言實有。能遮礙心令不生故。有説。此證(13)理不應然。由前定心能遮礙故。謂前定心(14)與所餘心相違而起。由此起故。唯令餘心(15)暫時不轉。此能引發違心所依令相續故。 (16)唯不轉位假立爲定。無別實體。此唯不轉(17)分位假定。入前出後兩位皆無。故假説此是(18)有爲攝。或即所依由定心引令如是起。假(19)立爲定。應知無想亦復如是。謂由前心與(20)所餘心。相違而起。由此起故。唯令餘心暫(21)時不轉。唯不轉位假立無想。餘説如前。此(22)非善説違我宗故。已辯二定。

’gog pa’i sñoms par ’jug pa ni daṅ po ñid du mi dag gi naṅ du skyed do || phyis ni sṅar yoṅs su ñams pa dag gis gzugs kyi khams su yaṅ skyed do || ci ’di las kyaṅ yoṅs su ñams pa yod dam źe na | smras pa yod do || de lta ma yin na ’char byed kyi mdo las (5) tshe daṅ ldan pa dag ’di na dge sloṅ tshul khrims phun sum tshogs pa yaṅ yin | tiṅ ṅe ’dzin phun sum tshogs pa yaṅ yin | śes rab phun sum tshogs pa yaṅ yin pa de ni yaṅ daṅ yaṅ du ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa la sñoms par ’jug pa daṅ ldaṅ ba’i gnas de yod do źes bya bar yaṅ dag pa (6) ji lta ba bźin rab tu śes so || de ni mthoṅ ba’i chos kho na la daṅ po ñid du kun śes pa thob par yaṅ mi byed ciṅ ’chi ba’i dus kyi tshe yaṅ ma yin la lus źig nas kyaṅ kham gyi zas za ba’i lha las ’das te | yid las byuṅ ba’i lha’i lus gaṅ yaṅ ruṅ ba źig tu skye bar ’gyur ro || de der (7) skyes nas yaṅ daṅ yaṅ du ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa la sñoms par ’jug pa daṅ ldaṅ pa’i gnas de yaṅ yod do źes bya bar yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so źes ’byuṅ ba daṅ ’gal lo || der yaṅ bcom ldan ’das kyis yid las byuṅ ba’i lus can gyi lha ni gzugs na (77b1) spyod pa yin par gsuṅs la | sñoms par ’jug pa ’di ni srid pa’i rtse mo pa yin na de ji ltar de thob pa yoṅs su ma ñams pa gzugs kyi khams su skye bar ’gyur | sde pa gźan dag ’gog pa’i sñoms par ’jug pa bsam gtan bźi pa’i sa pa yaṅ yin par ’dod pa de dag gi ltar na (2) ’di yoṅs su ñams pa med bźin du yaṅ ’grub pa ’dra mod kyi | ’di bsam gtan bźi pa’i sa pa yaṅ yod do źes bya ba ’di ni mi ’grub bo || ci’i phyir źe na | mdo las mthar gyis gnas pa’i sñoms par ’jug pa dgu źes ’byuṅ ba’i phyir ro || gal te de ṅes pa yan na ji ltar thod rgal (3) du sñoms par ’jug pa dag yin źe na | ’di ni rtsom pa daṅ po pa las ṅes pa yin te | dga’ mgu’i dbaṅ thob pa dag yin na ni rnam par rgal te yaṅ sñoms par ’jug go || de ltar na sñoms par ’jug pa ’di gñis ni sa las kyaṅ khyad par yod de | bsam gtan bźi pa daṅ (4) srid pa’i rtse mo’i sa pa yin pa’i phyir ro || sbyor ba las kyaṅ ṅes par ’byuṅ ba daṅ gnas pa’i ’du śes sṅon du btaṅ ba’i yid la byed pas sbyor ba’i phyir ro || rgyud las kyaṅ so so’i skye bo daṅ ’phags pa’i rgyud la skye ba’i phyir ro || ’bras bu las kyaṅ ’du śes med pa pa daṅ (5) srid pa’i rtse mo’i ’bras bu yin pa’i phyir ro || myoṅ bar ’gyur ba las kyaṅ myoṅ bar ’gyur bar ṅes pa daṅ gñi ga yin pa’i phyir ro || daṅ po skyed pa las kyaṅ khams gñis daṅ mi’i naṅ du skyed pa’i phyir ro || yaṅ ci’i phyir ’di dag sems daṅ sems las byuṅ ba ’gog pa’i (6) raṅ bźin yin na ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa’i sñoms par ’jug pa źes bya źe na | de dag daṅ mi mthun pas de dag la sñoms par ’jug par sbyor ba’i phyir te | tshor ba la sogs pa yaṅ śes mod kyi gźan gyi sems (7) śes pa źes bya ba bźin no || da ni ji ltar ’gags nas yun riṅ du lon pa’i sems las yaṅ sems skye bar ’gyur źe na | bye brag tu smra ba rnams ni ’das pa yaṅ yod pa’i phyir mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du ’dod de | sṅon gyi slob dpon gźan dag na re ni re źig gzugs (78a1) med par skyes pa rnams kyi gzugs ’gags nas riṅ du lon na yaṅ gzugs ji ltar skye źe na | de ni sems kho na las skye’i gzugs las ni ma yin | de bźin du sems kyaṅ dbaṅ po daṅ bcas pa’i lus ’di kho na las skye’i sems las ni ma yin te | ’di (2) lta ste | sems daṅ dbaṅ po daṅ bcas pa’i lus gñis ni phan tshun sa bon can yin no źes zer ro || btsun pa dbyig bśes kyis ni yoṅs su dris pa las | ’di ni gaṅ gi ltar na ’gog pa’i sñoms par ’jug pa sems med pa pa yin pa de la skyon du ’gyur gyi kho bo ni (3) ’gog pa’i sñoms par ’jug pa sems daṅ bcas pa yin no źes zer ro || btsun pa dbyaṅs sgrogs na re de ni mi ’thad de | bcom ldan ’das kyis rnam par śes pa yod na gsum ’dus pa las reg pa | reg pa’i rkyen gyis tshor ba daṅ ’du śes daṅ sems pa źes (4) gsuṅs te | de’i phyir ’di la ’du śes daṅ tshor ba dag kyaṅ ’gag par mi ’gyur ro || ’on te tshor ba’i rkyen gyis sred pa źes gsuṅs mod kyi dgra bcom pa la tshor ba yod bźin du sred pa mi skye ba de bźin du reg pa yod bźin du tshor ba las sogs pa mi ’byuṅ ṅo źe na | khyad par (5) du byas pa’i phyir de ni ma yin te | ma rig pa’i ’dus te reg pa las skyes pa’i tshor ba la brten nas sred pa skyes so źes gsuṅs kyi | tshor ba skyes pa la reg pa ni bye brag tu ma byas pas ’di ni mi ’dra’o || de lta bas na bye brag tu smra ba rnams ni ’gog pa’i sñoms par ’jug (6) pa ni sems med pa pa yin no źes zer ro || ji ltar na sems med pa’i sñoms par ’jug pa ñid yin źe na | ’byuṅ ba chen po mñam pa ñid du sgrub pa’i phyir ram | yaṅ na sñoms par ’jug pa’i sems kyis de la sñoms par ’jug ciṅ ’thob par ’gyur bas na sñoms par (7) ’jug pa yin no || yaṅ ci sñoms par ’jug pa ’di dag rdzas su yod dam ’on te btags par yod ce na | sems skye ba la bgegs byed pa’i phyir rdzas su yod do źes zer ro || ma yin te | sñoms par ’jug pa’i sems kho na de la bgegs byed pa’i phyir ro || sñoms (78b1) par ’jug pa’i sems kho na de daṅ ’gal ba’i rten skyed pa’i phyir gaṅ gis na dus gźan gyi bar du sems mi ’jug pa tsam du ’gyur ba de las gźan pa’i sems daṅ ’gal bar skye ste | de la sñoms par ’jug pa źes gdags so || mi ’jug pa tsam ste yaṅ sṅon ma byuṅ ba daṅ phyis (2) laṅs pa la med pa yin pas sñoms par ’jug pa ’di ni ’dus byas su btags so || yaṅ na rten ñid de ltar mñam par bsgrubs pas na sñoms par ’jug pa yin no || ’du śes med pa pa yaṅ de bźin du blta bar bya ste | ’dis des sems kho na sems ’jug pa (3) daṅ ’gal ba thob ste | mi ’jug pa tsam de yaṅ ’du śes med pa par gdags so || de skad du ni mi brjod do || sñoms par ’jug pa dag bśad zin to ||

jīvitaṃ katamat |

何法爲命。

命根者何。頌(23)曰

srog gaṅ źe na |

āyur jīvitam

偈曰。壽即命。

(24)命根體即壽　能持煖及識

srog ni tshe yin |

evaṃ hy uktam abhidharme jīvitendriyaṃ katamat | traidhātukam āyur” iti | etac caiva na jñāyate āyur nāma ka eṣa dharma iti |

釋曰。云(8)何如此。阿毘達磨藏中説。何者爲命根。謂三(9)界壽。此非可知。此壽是何法。

(25)論曰。命體即壽。故對法言。云何命根。謂三界(26)壽。此復未了。何法名壽。

chos mṅon pa las ’di skad du | srog gi dbaṅ po gaṅ źe na | khams (4) gsum pa’i tshe yin no źes ’byuṅ ṅo || tshe źes bya ba’i chos de gaṅ yin pa de yaṅ mi śes pas |

ādhāra ūṣmavijñānayor hi yaḥ |

偈曰。能持身(10)暖及意識。

謂有別法能持煖(27)識説名爲壽。

drod daṅ ni | rnam śes rten gaṅ yin pa’o ||

idam uktaṃ bhagavatā

釋曰。此偈是佛世尊所説。

故世尊言

bcom ldan ’das kyis ’di skad du ||

“āyur ūṣmātha vijñānaṃ yadā kāyaṃ jahaty amī |
apaviddhas tadā śete yathā kāṣṭham acetana” iti ||

壽暖及(11)意識。此三捨身時。所捨身即眠。如枯木無意。

(28)壽煖及與識　三法捨身時
(29)所捨身僵仆　如木無思覺

tshe daṅ drod daṅ rnam śes ’dis || gaṅ tshe lus ni ’dor byed ciṅ ||
bor nas de tshe ’dug pa (5) ni || sems med ji ltar śiṅ bźin no ||
źes gsuṅs te |

tad ya ūṣmaṇo vijñānasya cādhārabhūto dharmaḥ sthitihetus tad āyuḥ | tasyedānīm āyuṣaḥ ka ādhārabhūtaḥ | evaṃ tarhi parasparāpekṣya vṛttitvād eṣāṃ kaḥ pūrvaṃ nivartiṣyate | yad vaśādibhavau vivarttiṣyete iti nityānivṛttiprasaṅgaḥ | āyuṣas tarhi karmādhārabhūtaṃ yāvad ākṣiptaṃ karmaṇā tāvad anuvarttanāt | ūṣmavijñānayor api kim arthaṃ karmaivādhārabhūtaṃ neṣyate | mā bhūt sarvaṃ vijñānam ā maraṇād vipāka iti | ūṣmaṇas tarhi karmādhārabhūtaṃ bhaviṣyati ūṣmā ca vijñānasya | evam apy ārūpyeṣv anādhāraṃ vijñānaṃ syād ūṣmābhāvāt | tasya punaḥ karmādhāro bhaviṣyati | na vai labhyate kāmacāro yat kvacid evoṣmā vijñānasyādhāro bhaviṣyati kvacid eva karmeti | uktaṃ cātra | kim uktam | “mā bhūt sarvaṃ vijñānam ā maraṇād vipāka” iti | tasmād asty eva tayor ādhārabhūtam āyuḥ | na hi nāstīti brūmo natu dravyāntaram | kiṃ tarhi | traidhātukena karmaṇā nikāyasabhāgasya sthitikālāvedhaḥ | yāvad dhi karmaṇā nikāyasabhāgasyāvedhaḥ kṛto bhavaty etāvantaṃ kālam avasthātavyam iti tāvat so ’vatiṣṭhate tad āyur ity ucyate | sasyānāṃ pākakālāvedhavat kṣipteṣu sthitikālāvedhavac ca | yas tu manyate saṃskāro nāma kaścin guṇaviśeṣa iṣau jāyate yadvaśād gamanam āpatanād bhavatīti | tasya tad ekatvāt pratipannābhāvāc ca deśāntaraiḥ śīghra taratam aprāptikālabhedānupapattiḥ patanānupapattiś ca | vāyunā tatpratibandha iti cet | arvākpatanaprasaṅgo na vā kadācid vāyor aviśeṣāt | evaṃ tu varṇayanti dravyāntaram evāyur astīti |

(12)是故此法能持暖及識。爲相續住因。説名爲(13)壽。若爾有何別法。能持此壽。此暖及識。還持(14)此壽。若爾此三法。互相持起故。於中何法先(15)謝。由此法謝餘法後謝。若執如此。應立三法(16)恒起無謝。是義不然。此壽以業爲持。如業所(17)引。相續隨生住故。若爾是暖及識。何故不許(18)以業爲持。勿執諸識從始至終皆是果報。若(19)爾此暖應以業爲持。此識應以暖爲持。如此(20)於無色界識應無持。以暖觸無故。此識於彼(21)以業爲持。君不可隨意作。或説暖爲識持。(22)或説業爲識持。汝前已許何所許。勿執諸識(23)從始至終皆是果報。若爾是故唯有壽於二(24)爲持。我亦説此不無但非別實物。若爾汝立(25)壽是何法是。三界業所引聚同分住時。何以(26)故。此聚同分。速疾隨宿業所作。謂應住如(27)量時。是聚同分。得如此時住。説名爲壽。譬(28)如稻等所引熟時。又如放箭所引住時。若有(29)人執。有別徳名速疾。生在箭上。由隨此徳(185a1)故。箭行乃至墮。時於此人是徳由唯一故。及(2)無礙故。於餘處急緩至時。差別不應成。若(3)汝説由風此徳有礙。是義不然。放時即應墮。(4)或無墮時。風不異故。毘婆沙師強説如此。此(5)壽有實別物。

(26b1)故有別法。能持煖識相續住因説名爲壽。 (2)若爾此壽何法能持。即煖及識還持此壽。若(3)爾三法更互相持。相續轉故。何法先滅。由此(4)滅故餘二隨滅。是則此三應常無謝。既爾(5)此壽應業能持。隨業所引相續轉故。若爾(6)何縁不許唯業能持煖識而須壽耶。理不(7)應然。勿一切識從始至終恒異熟故。既爾(8)應言業能持煖煖復持識。何須此壽。如(9)是識在無色界中應無能持。彼無煖故。 (10)應言彼識業爲能持。豈得隨情數爲轉計。(11)或説此識唯煖能持。或復説言唯業持識。 (12)又前已説。前説者何。謂前説言。勿一切識從(13)始至終皆是異熟。是故定應許有別法。能(14)持煖識説名爲壽。今亦不言全無壽體。但(15)説壽體非別實物。若爾何法説名壽體。謂(16)三界業所引同分住時勢分説爲壽體。由三(17)界業所引同分住時勢分相續決定隨應住(18)時。爾所時住故。此勢分説爲壽體。如穀種(19)等所引乃至熟時勢分。又如放箭所引乃至(20)住時勢分。有謂有行是徳差別依箭等生(21)由彼力故。乃至未墮恒行不息。彼體一故。(22)無障礙故。往趣餘方急緩至時分位差別(23)應不得有。又應畢竟無墮落時。若謂由(24)風所障礙故。應初即墮或無墮時。能障礙(25)風無差別故。有別實物能持煖識名爲壽(26)體。是説爲善。

de lta bas na drod daṅ rnam par śes pa’i rten du gyur ba’i chos gnas pa’i rgyu gaṅ yin pa de ni tshe yin no || da ni tshe de’i rten du gyur ba gaṅ yin źe na || drod daṅ rnam par śes pa de dag ñid yin no || ’o na ni phan tshun ltos te (6) ’jug pa’i phyir | de dag las gaṅ gi dbaṅ gis na gźan dag ldog par ’gyur ba gaṅ źig sṅar ldog par ’gyur te | rtag tu ldog pa med par thal bar ’gyur ro || ’o na ni tshe’i rten du gyur pa las yin te | las kyis ji srid du ’phaṅs pa de srid du rjes su ’jug (7) pa’i phyir ro źe na | drod daṅ rnam par śes pa dag gi rten du gyur pa yaṅ las kho na yin par ci’i phyir mi ’dod do || ma śi ba’i bar du rnam par śes pa thams cad rnam par smin par ’gyur du ’oṅ ṅo || ’o na ni drod kyi rten du gyur pa las yin par ’gyur la | drod kyaṅ rnam par (79a1) śes pa’i rten du gyur pa yin par ’gyur ro || de lta na ni gzugs med pa dag na drod med pa’i phyir rnam par śes pa rten med par ’gyur ro || de’i rten ni las yin par ’gyur ro || gaṅ la lar ni rnam par śes pa’i rten drod kho na yin par ’gyur ro || la (2) lar ni las kho na yin no źes bya ba ’dod dgu mi ’thob pa ñid de bśad kyaṅ zin to || ji skad du bśad ce na | ma śi ba’i bar du rnam par śes pa thams cad rnam par smin par ’gyur du ’oṅ ṅo źes bśad do || de lta bas na de gñis kyi rkyen du gyur pa tshe ni yod pa kho na’o || med do źes ni (3) mi smra mod kyi rdzas gźan ni med do || ’o na de ci yin źe na | khams gsum pa’i las kyis ris mthun pa gnas pa’i dus kyis ’phen pa yin te | dus ’di srid cig tu gnas par bya’o źes ji srid du las kyi ris mthun pa ’phaṅs pa de srid du de gnas pa de la tshe źes bya ste | (4) ’bru rnams kyi smin pa’i dus kyis ’phen pa lta bu daṅ | mda’ ’phaṅs pa dag gi gnas pa’i dus kyis ’phen pa bźin no || gaṅ źig ’du byed ces bya ba yon tan gyi khyad par ’ga’ mda’ la skye ste || de’i dbaṅ gis na ma ltuṅ gi bar du ’gro bar ’gyur ro sñam du sems pa de’i de ni (5) gcig pu yin pa’i phyir daṅ | gegs byed pa med pa’i phyir yul gźan dag tu mgyogs pa daṅ ches daṅ śin tu ches mgyogs par phyin pa’i dus kyi bye brag kyaṅ mi ’thad la ltuṅ ba yaṅ mi ’thad do || gal te rluṅ gis de la gegs byed do źe na || rluṅ la khyad par med pa’i phyir (6) druṅ du ltuṅ ba’am yaṅ na gźar yaṅ mi ltuṅ bar thal bar ’gyur ro || ’di skad du tshe rdzas gźan kho na źig yod do źes ni brjod do ||

atha kim āyuḥkṣayād eva maraṇaṃ bhavaty āhosvid anyathāpi | prajñaptāv uktam “āyuḥkṣayān maraṇaṃ na puṇyakṣayād” iti | catuṣkoṭiḥ | prathamā koṭir āyurvipākasya karmaṇaḥ paryādānāt | dvitīyā bhogavipākasya | tṛtīyobhayoḥ | caturthī viṣamāparihāreṇa | āyurutsargāc ceti vaktavyam | na vaktavyam | āyuḥkṣayād eva tan maraṇam | prathamakoṭyantargamāt | kṣīṇe tv āyuṣi puṇyakṣayasya maraṇe nāsti sāmarthyam | tasmād ubhayakṣaye sati maraṇam āyuḥkṣayād ity uktam | jñānaprasthāne ’py uktam “āyuḥ santatyupanibaddhaṃ vartata iti vaktavyam | sakṛdutpannaṃ tiṣṭhantīti vaktavyam | āha | kāmāvacarāṇāṃ sattvānām asaṃjñisamāpattiṃ nirodhasamāpattiṃ ca samāpannānāṃ santatyupanibaddhaṃ varttata iti vaktavyam | samāpannānāṃ rūpārūpyāvacarāṇāṃ ca sattvānāṃ sakṛdutpannaṃ tiṣṭhatīti vaktavyam” | ko ’sya bhāṣitasyārthaḥ | yasyāśrayopaghātād upāghatas tatsantatyadhīnatvāt prathamam | yasya tv āśrayopaghāta eva nāsti tadyathotpannāvasthānāt dvitīyam | sāntarāyaṃ prathamaṃ nirantarāyaṃ dvitīyam iti kāśmīrāḥ | tasmād asty akālamṛtyuḥ | sūtra uktam “catvāra ātmabhāvapratilambhāḥ | asty ātmabhāvapratilambho yatrātmasaṃcetanā kramate na parasaṃcetaneti” | catuṣkoṭikaḥ | ātmasaṃcetanaiva kramate kāmadhātau krīḍāpramokṣāṇāṃ devānāṃ manaḥpradūṣakāṇāṃ ca | teṣāṃ hi praharṣamanaḥopradoṣābhyāṃ tasmāt sthānāc cyutir bhavati nānyathā | buddhānāṃ ceti vaktavyam | svayaṃmṛtyutvāt | parasaṃcetanaiva kramate garbhāṇḍagatānām | ubhayam apy eṣāṃ kāmāvacarāṇāṃ prāyeṇa | nobhayaṃ sarveṣām antarābhavikāṇāṃ rūpārūpyāvacarāṇām anekajātīyānāṃ kāmāvacarāṇāṃ tadyathā nārakāṇām uttarakauravāṇāṃ darśanamārgamaitrīnirodhāsaṃjñi samāpattisamāpannānāṃ rājarṣijinadūtajinād iṣṭa dharmilottaragaṅgilaśreṣṭhiputrayaśaḥ dumārajīvakādīnāṃ sarveṣāṃ caramabhavikānāṃ bodhisattvamātus tadgarbhāyāḥ cakravarttinaś cakravarttimātuś ca tadgarbhāyāḥ | atha kasmāt sūtra uktaṃ katame te bhadanta sattvā yeṣāṃ nātmasaṃcetanā kramate na parasaṃacetanā | naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanopagāḥ śāriputreti” | anyeṣu kila dhyānarūpyeṣv ātmasaṃcetanāsv abhūmika āryamārgaḥ parasaṃcetanā uttarabhūmisāmantakas tatra cobhayaṃ nāstīti | nanu caivaṃ tatrāpi parabhūmika āryamārgaḥ parasaṃcetanā prāpnoti | paryantagrahaṇāt tarhi tadādisaṃpratyayaḥ | kvacid ādisaṃpratyayaḥ kvacid ādinā paryanto ’pi pratīyate | yad āha | “tadyathā devā brahmakāyikāḥ | iyaṃ prathamā sukhopapattir iti | kvacit paryantenādir api pratīyate | yad āha | tadyathā devā ābhāsvarāḥ | iyaṃ dvitīyā sukhopapattir” iti ayam atra tadyathā śabdo dṛṣṭāntavācaka iti yukta etasmāc cheṣasaṃpratyayaḥ | eṣa hi dṛṣṭāntadharmo yad ekam api tajjātīyakaṃ dṛśyate | sa ceha tadyathā śabdo nāstīty anupasaṃhāra eṣaḥ | yady ayaṃ tadyathā śabdo dṛṣṭāntavācakaḥ syād iha na prāpnuyāt | santi sattvā nānātvakāyā nānātvasaṃjñinas tadyathā manuṣyas tad ekatyāś ca devā iti | tasmād upadarśanārtha evāyaṃ draṣṭavya ity alam atiprasaṅgena | uktaṃ jīvitam ||

今爲但由壽盡死。爲別由餘法(6)死。於假名論中説。有死由壽盡死由福盡。此(7)義有四句。第一句者。感壽命報業盡故。第二(8)句者。感富樂報業盡故。第三句者。二業倶盡(9)故。第四句者。由不離不平等事故。若壽命已(10)盡福業盡。於死有何能。 . 於福業盡死中。壽命(11)盡亦爾。是故於二盡死。是名倶盡死。又於發(12)慧論中説。爲應説壽隨相續起。爲一起便住。 (13)彼答欲界衆生。不入無想定無心定觀。應説(14)壽隨相續起。若入二定觀。及色無色界衆生。(15)應説壽一起便住。此答顯何義。若由依止傷(16)害。壽亦被傷害。此壽隨相續起。此是第一句(17)義。若壽依止不可傷害。如起便住。此是第二(18)句義。第一句顯有障礙。第二句顯無障礙。罽(19)賓國師判義如此。是故有夭抂死。於經中(20)説。衆生所得身有四種。一有衆生。身於中自(21)害得行。他害不得行。此義有四句。唯自害(22)得行者。於欲界中如戲忘諸天恨汚諸天。此(23)二天由重喜恨。從此處退墮。不由餘縁。説諸(24)佛亦爾。由自死故。唯他害得行者。如在胎卵(25)中身。二倶害者。於欲界多。非二害者一切中(26)陰衆生。色界無色界欲界隨一。如地獄比(27)鳩婁。在見諦道慈悲滅心定無想定觀。王仙(28)佛便佛所記。達寐羅欝多羅強耆羅長者。兒(29)耶舍倶摩羅時婆等人。一切。後生菩薩母。菩(185b1)薩在胎時。轉輪王。轉輪王母。王在胎時。於(2)此中倶非二害。復次於經中云何説此言。婆(3)檀多於何衆生。自害不行。他害亦不行。舍利(4)弗非想非非想受生衆生。諸師解。於餘定及(5)餘無色處。自害謂依自地聖道。他害謂依上(6)地近分定。於中無此二。若爾依餘地聖道。於(7)彼應成他害。若不爾其義云何。或由取後兼(8)顯前。或由取前兼顯後。取前兼顯後者。如經(9)言。如梵衆天。是第一樂生天。取後兼顯前者。 (10)如經言。如光曜天是第二樂生天。於彼經如(11)言顯譬喩義。是故於彼經此義可然。謂取前(12)兼後。取後兼前。何以故。是譬喩法。由顯一(13)類。所餘類例可知。此舍利弗問中。無有如言。(14)是故不可引彼經爲此經證。若汝執顯譬喩。(15)是如言義。則此經中。不應有如言。經言有諸(16)衆生。身有別異。想有別異。如人及隨一諸(17)天。是故應知。如言唯爲顯不爲譬。勿過多(18)言。説壽命已。

爲壽盡故死爲更有餘因。施(27)設論説。有壽盡故死非福盡故死。廣作四(28)句。第一句者。感壽異熟業力盡故。第二句(29)者。感富樂果業力盡故。第三句者。能感二(26c1)種業倶盡故。第四句者。不能避脱抂横縁(2)故。又亦應言捨壽行故。壽盡位中。 . 福盡於(3)死無復功能。故倶盡時有死説爲倶盡故(4)死。發智論説。此壽當言隨相續轉。爲復當(5)言一起便住。 . 欲纒有情不入無想定不入(6)滅盡定。當言此壽隨相續轉。若入無想定(7)若入滅盡定及色無色纒一切有情。當言(8)此壽一起便住。彼言何義。若所依身可損害(9)故壽隨損害。是名第一隨相續轉。若所依身(10)不可損害如起而住。是名第二一起便住。 (11)迦濕彌羅國毘婆沙師言。初顯有障。後顯(12)無障。由此決定有非時死。故契經説。有四(13)得自體。謂有得自體唯可自害非可他(14)害。廣作四句。唯可自害非他害者。謂生(15)欲界戲忘念天意憤恚天。彼由發起増上喜(16)怒。是故於彼殞沒非餘。又應説諸佛。自般(17)涅槃故。唯可他害非自害者。謂處胎卵諸(18)有情類。倶可害者。謂餘多分欲界有情。倶非(19)害者。謂在中有色無色界一切有情及在(20)欲界一分有情。如那落迦北倶盧洲。正住(21)見道慈定滅定。及無想定王仙佛使。佛(22)所記別達弭羅嗢怛羅。殑耆羅長者子耶(23)舍鳩磨羅時婆。最後身菩薩。及此菩薩母(24)懷菩薩胎時。一切轉輪王。及此輪王母懷(25)輪王胎時。若爾何故契經中言。大徳何等有(26)情所得自體非可自害非可他害。舍利子。(27)謂在非想非非想處受生有情。傳説。所餘(28)無色靜慮所得自體。可爲自地聖道所害(29)亦上他地近分所害。有頂自上二害倶無。是(27a1)故説爲倶非可害。豈不有頂亦爲他地聖(2)道所害應名他害。如是應説擧後顯初。 (3)如或有處擧初顯後。或復有處擧後顯初。(4)云何有處擧初顯後。如契經説。如梵衆天。 (5)是名第一樂生天。云何有處擧後顯初。如(6)契經説。如極光淨天是名第二樂生天。彼(7)經如聲顯譬喩義。可作是説。擧一顯餘。喩(8)法擧一顯同類故。此無如聲不可例彼。 (9)若顯喩義方得有如聲。是則如聲餘經應(10)不有。如餘經説。有色有情身異想異如人(11)一分天是第一識住。故知非喩亦有如聲。(12)傍論且止。已辯命根。

yaṅ ci tshe zad pa kho nas ’chi bar ’gyur ram | ’on te gźan du yaṅ yin źe na | btags pa las | tshe zad par ’chi bar ’gyur la bsod (7) nams zad pas ma yin pa yaṅ yod ces bya ba mu bźi gsuṅs te | mu daṅ po ni tshe rnam par smin pa can gyi las yoṅs su gtugs pa las so || gñis pa ni loṅs spyod rnam par smin pa can gyi las yoṅs su gtugs pa las so || gsum pa ni gñi ga’o || bźi pa ni ya ṅa ba yoṅs su (79b1) ma spaṅs so || tshe btaṅ ba las kyaṅ brjod par bya’o || tshe zad na bsod nams zad pa ’chi bar bya ba la nus pa med do || de lta bas na gñi ga zad na gñi ga zad pa las ’chi bar bśad do || ye śes la ’jug pa las | tshe rgyud la rag lus te ’jug pa źes brjod par bya’am | lan cig (2) skyes nas gnas pa źes brjod par bya | smras pa | ’dod pa na spyod pa’i sems can ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa la sñoms par ma źugs pa rnams kyi ni rgyud la rag lus te | ’jug pa źes brjod par bya’o || sñoms par źugs (3) pa rnams daṅ | gzugs daṅ | gzugs med pa na spyod pa’i sems can rnams kyi ni lan cig skyes nas gnas pa źes brjod par bya’o źes gsuṅs pa bśad pa ’di’i don gaṅ yin źe na | gaṅ la lus la gnas pas gnod par ’gyur ba de ni rgyud la rag lus pa’i phyir daṅ po yin no || gaṅ (4) gi lus la gnod pa ñid med pa de ni ji ltar skyes pa bźin du gnas pa’i phyir gñis pa yin no || kha che ba rnams na re glo bur daṅ bcas pa ni daṅ po yin no || glo bur med pa ni gñis pa yin no źes zer te | de lta bas na dus ma yin par ’chi ba ni yod do | mdo las lus thob pa ni bźi ste | (5) lus thob pa gaṅ la bdag ñid ’chi bar ’gyur gyi gźan gyis gsod pas ma yin pa yaṅ yod ces bya ba mu bźir gsuṅs pa | ’dod pa’i khams na lha rtsed mos myos pa rnams daṅ | yid rab tu ’khrugs pa rnams ni bdag ñid ’chi ba kho nar ’gyur ba yin te | de rnams ni rab tu (6) dga’ ba daṅ yid rab tu ’khrugs pa dag gi gnas de nas ’chi ’pho bar ’gyur gyi gźan du ni ma yin no || saṅs rgyas rnams kyi yaṅ yin par brjod par bya ste | bdag ñid ’groṅs pa’i phyir ro || mṅal daṅ sgo da na ’dug pa rnams ni gźan gyis gsod pa kho nar ’gyur (7) ba yin no || ’dod pa na spyod pa rnams gźan dag phal cher ni gñi ga yin no || srid pa bar ma pa thams cad daṅ | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa rnams daṅ | ’dod pa na spyod pa kha cig ’di lta sta dmyal pa ba rnams daṅ | byaṅ gi sgra mi sñan pa rnams daṅ | mthoṅ (80a1) ba’i lam daṅ | byams pa daṅ ’gog pa daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa la sñoms par źugs pa rnams daṅ | rgyal po’i draṅ sroṅ daṅ | rgyal po’i pho ña daṅ | rgyal bas bstan pa daṅ | chos len pa daṅ | mchog can daṅ | gaṅ (2) la len pa daṅ | tshoṅ dpon gyi bu grags pa gźon nu daṅ | ’tsho byed la sogs pa rnams daṅ | srid pa tha ma pa’i byaṅ chub sems dpa’ rnams daṅ | byaṅ chub sems dpa’i yum de lhums na gnas pa daṅ | ’khor los sgyur ba daṅ | ’khor los sgyur ba’i ma de mṅal na gnas (3) pa gñi ga ma yin no || yaṅ ci’i phyir mdo las | btsun pa gaṅ dag bdag ñid ’gum par yaṅ mi ’gyur la gźan gyis gsod pa yaṅ ma lags pa’i sems can de dag gaṅ lags | ś’a ri’i bu ’du śes med ’du śes med min gyi skye mched du ñe bar ’gro ba rnams yin no źes gsuṅs śe (4) na | bsam gtan daṅ gzugs med pa gźan dag ni bdag ñid ’chi ba ni raṅ gi sa pa’i ’phags pa’i lam yin la | gźan gyis gsod pa ni sa goṅ ma’i ñer bsdogs yin gyi | de na ni gñi ga med do źes zer ro źes grag go || de lta na ’o na de na yaṅ gźan gyi sa pa’i ’phags pa’i (5) lam gźan gyis gsod par ’gyur ba ma yin nam źe na | ’o na ni mthar smos pas de la sogs pa go’o || la lar ni mtha’ yaṅ daṅ pos go ste | ’di lta ste tshaṅs ris kyi lha dag lta bu ste | ’di ni bde ba skye ba daṅ po yin no źes gaṅ bśad pa lta bu’o || la lar ni daṅ po yaṅ (6) mthas go ste | ’di lta ste | ’od gsal ba’i lha rnams lta bu ste | ’di ni bde ba skye ba gñis pa yin no źes gaṅ bśad pa lta bu’o || ’dir ni ’di lta ste źes bya ba’i sgra ’di dper na brjod pa yin pas ’di las lhag ma go bar yaṅ rigs te | dpe’i chos ni gaṅ gcig yin yaṅ de daṅ (7) ’dra ba yaṅ ston par byed pa ’di yin no || ’di lta ste źes bya ba’i sgra de yaṅ ’di na med pas ’di ni ñe bar sbyar du mi ruṅ ṅo || gal te ’di lta ste źes bya ba’i sgra ’di dper brjod pa yin na ni sems can lus tha dad ciṅ ’du śes tha dad pa dag kyaṅ yod de | ’di lta ste mi rnams daṅ lha kha (80b1) cig go źes bya ba ’dir thob par mi ’gyur te | de lta bas na ’di ni ñe bar bstan pa’i don kho nar blta bar bya’o || ha caṅ thal bas chog go || srog bśad zin to ||

lakṣaṇāni punar jātir jarā sthitir anityatā || 2.45 ||

偈曰。復有有爲相。生老住無(19)常。

諸相者何。頌曰
(13)相謂諸有爲　生住異滅性

mtshan ñid dag ni skye ba daṅ || rga daṅ gnas daṅ mi rtag ñid ||

etāni hi saṃskṛtasya catvāri lakṣaṇāni | yatraitāni bhavanti sa dharmaḥ saṃskṛto lakṣyate | viparyayād asaṃskṛtaḥ | tatra jātis taṃ dharmaṃ janayati sthitiḥ sthāpayati jarā jarayati anityatā vināśayati | nanu “trīṇīmāni saṃskṛta lakṣaṇānīti” sūtra uktam | caturtham apy atra vaktavyaṃ syāt | kiṃ cātra noktam | āha | sthitiḥ | yat tarhi “idaṃ sthityanyathātvam” iti | jarāyā eṣa paryāyas tadyathā jāter utpāda ity anityatāyāś ca vyaya iti | ye hi dharmāḥ saṃskārāṇām adhvasaṃcārāya pravṛttās ta eva sūtre lakṣaṇānyuktāny udvejanārtham | jātir hi yā saṃskārān anāgatād adhvanaḥ pratyutpannam adhvānaṃ saṃcārayati | jarā ’nityate punaḥ pratyutpannād atītaṃ durbalīkṛtya pratighātāt | tadyathā kila gahanapraviṣṭasya puruṣasya trayaḥ śatravaḥ | tata eka enaṃ gahanād ākarṣet dvau punar jīvitād vacyaparopayetāṃ tadvad iti | sthitis tu tān saṃskārānupaguhya tiṣṭhaty aviyogam ivecchantī | ato ’sau saṃskṛtalakṣaṇaṃ na vyavasthāpitā | asaṃskṛtasyāpi ca svalakṣaṇe sthitibhāvāt | anye punaḥ kalpayanti sthitiṃ jarāṃs cābhisamasya sthityanyathātvam ity ekaṃ lakṣaṇam uktaṃ sūtre | kiṃ prayojanam | eṣā hy eṣu saṅgāspadamataḥ śriyam ivaināṃ kālakarṇīsahitāṃ darśayām āsa tasyām anāsaṅgārtham iti | ataś catvāry eva saṃskṛta lakṣaṇāni | teṣām api nāma jātyādīnāṃ saṃskṛtatvād anyair jātyādibhir bhavitavyam | bhavanty eva |

釋曰。有爲法唯此四相。若於法中有此四(20)相。應知此法是有爲。與前相翻則是無爲。此(21)中生者能生此法。住者能安立此法。老者能(22)變異此法。無常者能滅此法。爲不如此耶。如(23)經言。有三種有爲法有爲相。若具言。於經中(24)應説第四相。此經中不説。何相謂住。若爾此(25)經中説何法爲住異。此住異是老別名。譬如(26)起是生別名。滅是無常別名。住異亦爾。是老(27)別名。若諸法能起。唯爲有爲法行於世。此法(28)於經中説是有爲相。爲起他厭怖心。何以故(29)生者。從未來世。能引有爲法令入現在世。老(185c1)及無常能損其力。從現在世遣入過去世。譬(2)如有人在棘稠林中。有三怨家。一能於稠林(3)中牽令出外。二能損其力。三能斷其命。三相(4)於有爲亦爾。住者攝持有爲法。如欲不相離。 (5)是故不立此住爲有爲相。復有無爲法。於自(6)相住故。住相相濫。有餘師執。此經中住與(7)老合爲一故説三相。何用如此。此住於有爲(8)是愛著依止故。佛顯此住。如吉祥王位與災(9)横相應。爲令他於中不生愛著。是故有爲定(10)有四相。復有生等四相有爲故。更有別生等(11)四相不。説有。

(14)論曰。由此四種是有爲相法若有此應是(15)有爲。與此相違是無爲法。此於諸法能起(16)名生。能安名住。能衰名異。能壞名滅。性是(17)體義。豈不經説有三有爲之有爲相。於此(18)經中應説有四。不説者何。所謂住相。然經(19)説住異。是此異別名。如生名起滅名爲盡。(20)如是應知。異名住異。若法令行三世遷(21)流。此經説爲有爲之相。令諸有情生厭畏(22)故。謂彼諸行生力所遷。令從未來流入現(23)在。異及滅相力所遷迫。令從現在流入過(24)去。令其衰異及壞滅故。傳説。如有人處稠(25)林。有三怨敵欲爲損害。一從稠林牽之(26)令出。一衰其力。一壞命根。三相於行應知(27)亦爾。住於彼行攝受安立。常樂與彼不相(28)捨離。故不立在有爲相中。又無爲法有自(29)相住。住相濫彼故經不説。有謂。此經説住(27b1)與異總合爲一名住異相。何用如是總合(2)説爲。住是有情所愛著處。爲令厭捨與(3)異合説。如示黒耳與吉祥倶。是故定有(4)四有爲相。此生等相既是有爲。應更別有生(5)等四相。若更有相便致無窮。彼復有餘生(6)等相故。應言更有。然非無窮。

bźi po ’di rnams ni ’dus byas kyi mtshan ñid dag (2) yin te | gaṅ la ’di dag yod pa’i chos de ni ’dus byas su mṅon no || bzlog pa ni ’dus ma byas so || de la skye bas ni chos de skyed par byad do || gnas pas ni gnas par byed do || rga bas ni rñiṅs par byed do || mi rtag pa ñid kyis ni ’jig par byed do || mdo las gsum po ’di (3) dag ni ’dus byas kyi mtshan ñid yin no źes gsuṅs pa ma yin nam | der bźi pa yaṅ brjod par bya dgos par ’gyur ro || der gaṅ źig ma gsuṅs | smras pa | gnas pa’o || ’o na ni gnas pa gźan du ’gyur ba źes bya ba gaṅ yin pa ’di yin no || ’di ni rga ba’i rnam graṅs yin te | (4) dper na skye ba’i ’byuṅ ba źes bya ba daṅ | mi rtag pa ñid kyi ’jig pa źes bya ba bźin no || mdo las ni yid ’byuṅ bar bya ba’i phyir chos gaṅ dag ’du byed rnams kyi dus ’pho bar bya ba’i phyir źugs pa de dag ñid mtshan ñid du gsuṅs te | skye bas ni ’du byed rnams ma ’oṅs pa’i dus (5) nas da ltar byuṅ ba’i dus su skyed par byed do || rga ba daṅ mi rtag pa ñid dag gis ni da ltar byuṅ ba nas ’das par te | ñam chuṅ ṅur byas te ’joms par byed pa’i phyir dper na thibs por źugs pa’i mi źig la dgra gsum yod de | de las gcig gis ni thibs po nas ’byin (6) par byed | gñis kyis ni srog gcod par byed pa de daṅ ’dra’o źes zer ro źes grag go || gnas pa ni mi ’bral bar ’dod pa de bźin du ’du byed de dag ’khyud nas gnas so || de’i phyir ’di ni ’dus byas kyi mtshan ñid du rnam par ma bźag go || ’dus ma byas kyaṅ raṅ (7) gi mtshan ñid la gnas pa yod pa’i phyir ro || gźan dag rtog par byed pa ni mdo las gnas pa daṅ rga ba bsdus te | gnas pa gźan du ’gyur ba ñid ces mtshan ñid gcig tu gsuṅs so || ci dgos śe na | ’di dag gi naṅ na ’di ni chags pa’i gźi yin pas de’i phyir (81a1) de la ma chags par bya ba’i don du de ni dpal daṅ ’dra ba ’di daṅ rna nag ma daṅ lhan cig tu bstan te | de’i phyir ’dus byas kyi mtshan ñid ni bźi kho na’o sñam mo || skye ba la sogs pa de dag kyaṅ ’dus byas yin pa’i phyir skye ba la sogs pa gźan yaṅ yod par (2) ’gyur ro źe na | yod pa kho na ste |

jātijātyādayas teṣāṃ

偈曰。生生等彼相。

所以者何。(7)頌曰
(8)此有生生等　於八一有能

de dag skye ba’i skye la sogs ||

釋曰。彼言(12)顯四本相。由諸法有本相故成有爲。本相亦(13)爾。由隨相故成有爲。故立本相更有四隨相。 (14)謂生生住住老老無常無常。若爾隨一一相(15)應更有四相。則有無窮過失。此隨相更立別(16)相故。無有無窮過失。何以故。

(9)論曰。此謂前説四種本相。生生等者。謂四隨(10)相。生生住住異異滅滅。諸行有爲由四本相。(11)本相有爲由四隨相。豈不本相如所相法(12)一一應有四種隨相。此復各四展轉無窮。(13)無斯過失。四本四隨於八於一功能別故。(14)何謂功能。謂法作用或謂士用。

de dag la yaṅ skye ba’i skye ba daṅ | rga ba’i rga ba daṅ | gnas pa’i gnas pa daṅ | mi rtag pa ñid kyi mi rtag pa ñid ces bya ba rjes su mthun pa’i mtshan ñid bźi yod do || de dag la yaṅ skye ba la sogs pa gźan du (3) thal ba’i phyir re re la yaṅ mtshan ñid bźi pa daṅ mthar thug pa med pa’i skyon du yaṅ ’gyur ba ma yin nam źe na | mi ’gyur te | ’di ltar |

te ’ṣṭadharmaikavṛttayaḥ |

偈曰。諸八一法(17)事。

See the full verse quoted previously.

de chos brgyad daṅ gcig la ’jug |

teṣāṃ jātyādīnām aṣṭāsu dharmeṣu vṛttiḥ | kim idaṃ vṛttir iti | kāritraṃ puruṣakāraḥ | jātijātyādīnāṃ caikatra dharme kathaṃ kṛtvā ātmanā navamo hi dharma utpadyate | sārdhaṃ lakṣaṇānulakṣaṇair aṣṭābhiḥ | tatra jātir ātmānaṃ virahayyānyān aṣṭau dharmān janayati | jātijātiḥ punas tām eva jātim | tadyathā kila kācit kukkuṭī bahūny apatyāni prajāyate kācid alpāni | tadvat sthitir apy ātmānaṃ varjayitvā ’nyān aṣṭau dharmān sthāpayati sthitisthitis tu tām eva sthitim | evaṃ jarā ’nityate api yathāyogyaṃ yajye | tasmān na bhavaty anavasthāprasaṅgaḥ | tad etad ākāśaṃ pāṭyata iti sautrāntikāḥ | na hy ete jātyādayo dharmā dravyataḥ saṃvidyante yathā ’bhivyajyante | kiṃ kāraṇam | pramāṇābhāvāt | na hy eṣāṃ dravyato ’stitve kiñcid api pramāṇam asti pratyakṣam anumānam āptāgamo vā yathā rūpādīnāṃ dharmāṇām iti | yat tarhi sūtra uktaṃ “saṃskṛtasyotpādo ’pi prajñāyate vyayo ’pi sthityanyathātvam apīti” | granthajño devānāṃ priyo na tv arthajñaḥ | arthaś ca pratiśaraṇam uktaṃ bhagavatā | kaḥ punar asyārthaḥ | avidyāndhā hi bālāḥ saṃskārapravāham ātmāna ātmīyataś cādhimuktā abhiṣvajante | tasya mithyādhimokṣasya vyāvarttanārthaṃ bhagavāṃs tasya saṃskārapravāhasya saṃskṛtatvaṃ pratītyasamutpannatāṃ dyotayitukāma idam āha “triṇīmāni saṃskṛtasya saṃskṛtalakṣaṇāni” | na tu kṣaṇasya | na hi kṣaṇasyotpādādayaḥ prajñāyante | na cāprajñāyamānā ete lakṣaṇaṃ bhavitum arhanti | atha evātra sūtre “saṃskṛtasyotpādo ’pi prajñāyata” ity uktam | punaḥ saṃskṛtagrahaṇaṃ saṃskṛtatve lakṣaṇānīti yathā vijñāye ta | maivaṃ vijñāyi saṃskṛtasya vastuno ’stitve lakṣaṇāni jalavalākāvat sādhvasādutve vā kanyālakṣaṇavad iti | tatra pravāhasyādir utpādo nivṛttirvyayaḥ | sa eva pravāho ’nuvarttamānaḥ sthitiḥ | tasya pūrvāparaviśeṣaḥ sthityanyathātvam | evaṃ ca kṛtvoktaṃ “viditā eva nandasya kulaputrasya vedanā utpadyante viditā avatiṣṭhante viditā astaṃ parikṣayaṃ paryādānaṃ gacchantīti” | āha cātra

釋曰。如此諸相於八法有事。何法名事。(18)功能人功。生生等諸相。唯於一法有事。云何(19)如此。一切有爲法。若生取自體爲第九。共本(20)相及隨相八。此中生者。離自體能生八法。生(21)生者唯生本生。譬如雌雞有生多子。有生一(22)子。二生亦爾。住者離自體能安立八法。住住(23)者唯安立本住。如此老及無常。如前義應合(24)之。是故無有無窮過失。經部師説。此執即是(25)破虚空事。何以故。生等諸法非實有物故。如(26)汝所分。云何得知。非實有物。無量證故。於(27)四相實有物中無隨一量。謂證量比量聖言(28)量。譬如於色等諸法。若爾經中云何説。有爲(29)法者。若生可知。及滅住異可知。天愛汝今能(186a1)誦伽蘭他。不解伽蘭他義。佛世尊説。義是量(2)非文句。何者爲義。無明所盲凡夫衆生有爲(3)法相續。執爲我及我所。於中生愛著。世尊爲(4)除彼愛著心。欲顯行法相續是有爲相及縁(5)生相。故説此經。經言有三種有爲法有爲相。 (6)非爲顯一刹那有爲四相是實有物。若法不(7)可知。不堪立爲相。是故此經中説。有爲法若(8)生可知等。經説重有爲名。爲令他知此相顯(9)有爲性。勿如此爲顯有爲法類。是有故立四(10)相。譬如於水白鷺。及於好惡童女相。此中相(11)續。初起名生。終謝名滅。此相續流名住。前(12)後差別名住異。佛世尊顯示此義故。約難陀(13)説。難陀。善男子。善知受生。善知受住。預善(14)知受謝滅盡。此中説偈

四種本相(15)一一皆於八法有用。四種隨相一一皆於(16)一法有用。其義云何。謂法生時并其自體(17)九法倶起。自體爲一相隨相八。本相中生除(18)其自性生餘八法。隨相生生於九法内唯(19)生本生。謂如雌雞有生多子有唯生一。(20)生與生生生八生一其力亦爾。本相中住亦(21)除自性住餘八法。隨相住住於九法中唯(22)住本住。異及滅相隨應亦爾。是故生等相復(23)有相。隨相唯四無無窮失。經部師説何縁如(24)是分析虚空。非生等相有實法體如所分(25)別。所以者何。無定量故。謂此諸相非如色(26)等有定現比或至教量證體實有。若爾(27)何故契經中言有爲之起亦可了知。盡及住(28)異亦可了知。天愛汝等執文迷義。薄伽梵(29)説義是所依。何謂此經所説實義。謂愚夫(27c1)類無明所盲。於行相續執我我所。長夜於(2)中而生耽著。世尊爲斷彼執著故顯行相(3)續體是有爲及縁生性。故作是説。有三有爲(4)之有爲相。非顯諸行一刹那中具有三相。(5)由一刹那起等三相不可知故。非不可知(6)應立爲相。故彼契經復作是説。有爲之起亦(7)可了知。盡及住異亦可了知。然經重説有(8)爲言者。令知此相表是有爲。勿謂此相(9)表有爲有如居白鷺表水非無。亦勿謂(10)表有爲善惡如童女相表善非善。諸行相(11)續初起名生。終盡位中説名爲滅。中間相續(12)隨轉名住。此前後別名爲住異。世尊依此(13)説難陀言。是善男子善知受生善知受住(14)及善知受衰異壞滅。故説頌言

skye ba la sogs pa de dag ni chos brgyad la ’jug go || ’jug pa źes bya ba ’di ci źe na | byed pa ste (4) skyes bu’i rtsal lo || skye ba’i skye ba la sogs pa ni chos gcig la ’jug go || ji lta źe na | chos bdag ñid gtogs par mtshan ñid daṅ rjes su mthun pa’i mtshan ñid brgyad daṅ lhan cig tu dgu skye la | de la skye bas ni bdag ñid ma gtogs pa’i chos gźan brgyad skyed par (5) byed do || skye ba’i skye bas ni skye ba de kho na skyed par byed do || dper na khyim bya mo la la las ni phru gu maṅ du ’braṅ la | la las ni ñuṅ du ’braṅ ba de daṅ ’dra’o || gnas pas kyaṅ bdag ñid ma gtogs pa’i chos gźan brgyad gnas par byed la | gnas pa’i gnas pas (6) ni gnas pa de kho na gnas par byed do || de bźin du rga ba daṅ mi rtag pa ñid dag la yaṅ ci rigs par sbyar bar bya ste | de bas na thug pa med par thal bar mi ’gyur ro źes grag go || mdo sde pa rnams na re ’di ni nam mkha’ la ’dral bar bskyod pa yin te | skye ba la sogs (7) pa’i chos can de dag ni ji ltar rnam par ’byed pa ltar rdzas su yod pa ma yin no || ci’i phyir źe na | tshad ma med pa’i phyir te | de dag rdzas su yod pa’i tshad ma ji ltar gzugs la sogs pa’i chos bźin du mṅon sum pa ’am | rjes su dpag pa ’am | yid ches pa’i luṅ ni cuṅ zad kyaṅ med do || (81b1) ’on gaṅ mdo sde las | ’dus byas skye bar yaṅ mṅon no || ’jig par yaṅ mṅon no || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid du yaṅ mṅon no źes gsuṅs so źe na | tshig śes pa ni lha rnams dga’ ba yin gyi don śes pa ni ma yin no || bcom ldan ’das kyis ni don la brten par (2) gsuṅs so || ’di’i don gaṅ źe na | ma rig pas ldoṅs pa’i byis pa rnams ’du byed kyi rgyun la bdag daṅ bdag gir mos pas mṅon par źen pas mos pa de bzlog pa’i phyir | bcom ldan ’das kyis ’du byed kyi rgyun de ’dus byas ñid daṅ rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba ñid du bstan (3) par bźed nas | gsum po ’di dag ni ’dus byas kyi mtshan ñid dag yin no źes gsuṅs par zad kyi yaṅ skad cig ma la ni ma yin no || skad cig ma la ni skye ba la sogs pa mi mṅon no || mi mṅon pa de dag ni mtshan ñid yin par ’os pa ma yin te | de ñid kyi phyir mdo de las | (4) ’dus byas skye bar yaṅ mṅon no źes gsuṅs so || yaṅ ’dus byas źes smos pa ni ci nas kyaṅ ’dus byas ñid kyi mtshan ñid dag yin no sñam du śes par bya ba’i chu daṅ chu skyar ltar ram | dge ba daṅ mi dge ba ñid kyi bu mo’i mtshan bźin du ’dus byas kyi dṅos po yod pa ñid kyi mtshan ñid (5) dag yin no źes bya ba de ltar śes na ni mi ruṅ ṅo sñam nas smos pa yin no || de la rgyun gyi dbaṅ po ni skye ba yin no || ldog pa ni ’jig pa yin no || rgyun de ñid rjes su ’jug pa ni gnas pa yin no || de’i sṅa phyi’i bye brag ni gnas pa gźan du ’gyur ba ñid yin no || de lta yin pas na | rigs (6) kyi bu dga’ bo’i tshor ba ni rig bźin du skye’o || rig bźin du gnas so || rig bźin du nub pa daṅ | yoṅs su zad pa daṅ | yoṅs su gtugs par ’gyur ro źes gsuṅs so || ’dir smras pa |

“jātir ādiḥ pravāhasya vyayaś chedaḥ sthitis tu saḥ |
sthityanyathātvaṃ tasyaiva pūrvāparaviśiṣṭatā ||”

(15)生謂相續初　斷名滅續住
(16)住異此相續　是前後差別

(15)相續初名生　滅謂終盡位
(16)中隨轉名住　住異前後別

rgyun gyi daṅ po skye ba yin || chad pa ’jig pa gnas pa ste |
de ñid sṅa phyi’i bye brag (7) ni || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid ||

“jātir apūrvo bhāvaṃ sthitiḥ prabandho vyayas taducchedaḥ |
sthityanyathātvam iṣṭaṃ prabandhapūrvāparaviśeṣa” iti ||

(17)復次偈曰
(18)非曾有名生　住相續無常
(19)相續斷住異　相續前後異

(17)復有頌言
(18)本無今有生　相續隨轉住
(19)前後別住異　相續斷名滅

yaṅ ’dir smras pa |
sṅon med las byuṅ skye ba ste || rgyun gnas de chad ’jig pa yin |
rgyun gyi sṅa phyi’i bye brag ni || gnas pa gźan du ’gyur bar ’dod ||

“kṣaṇikasya hi dharmasya vinā sthityā vyayo bhavet |
na ca vyetyeva tenāsya vṛthā tatparikalpanā ||”

(20)復次偈言
(21)若法刹那滅　離住即便滅
(22)此常滅是故　分別住非理

(20)又有頌言
(21)由諸法刹那　無住而有滅
(22)彼自然滅故　執有住非理

skad cig ma yi chos la ni || gnas pa med na ’jig par ’gyur |
de yaṅ ’jig ’gyur de (82a1) yi phyir || de yi der rtogs don med do ||

tasmāt pravāha eva sthitiḥ | evaṃ ca kṛtvā ’yam apy abhidharmanirdeśa upapannno bhavati | “sthitiḥ katamā | utpannānāṃ saṃskārāṇām avināśa” iti | na hi kṣaṇasyotpannasyāvināśo ’stīti | yad api ca jñānaprasthāna uktam “ekasmiṃś citte ka utpādaḥ | āha | jātiḥ | ko vyayo maraṇam | kiṃ sthityanyathātvaṃ jareti” | tatrāpi nikāyasabhāgacittaṃ yujyate | pratikṣaṇaṃ cāpi saṃskṛtasyaitāni lakṣaṇāni yujyante vinā ’pi dravyāntarakalpanayā | katham iti | pratikṣaṇam abhūtvā bhāva utpādaḥ | bhūtvā ’bhāvo vyayaḥ | pūrvasya pūrvasyottarakṣaṇānuvandhaḥ sthitiḥ | tasyāvisadṛśatvaṃ sthityanyathātvam iti | yadā tarhi sadṛśā utpadyante | na te nirviśeṣā bhavanti | katham idaṃ jñāyate | kṣiptākṣiptabalidurbalakṣiptasya vajrādeś cirāśutarapātakālabhedāt tanmahābhūtānāṃ pariṇāmaviśeṣasiddheḥ | nātibahuviśeṣabhinnās tu saṃskārāḥ saty apy anyathātve sadṛśā eva dṛśyante | antimasya tarhi śabdārciḥ kṣaṇasya parinirvāṇakāle ca ṣaḍāyatanasyottarakṣaṇābhāvāt sthityahnyanyathātvaṃ nāstīty avyāpinī lakṣaṇavyavasthā prāpnoti | na vai saṃskṛtasya sthitir evocyate | lakṣaṇam api tu sthityanyathātvam | ato yasyāsti sthitis tasyāvaśyam anyathātvaṃ bhavatīti nāsti lakṣaṇavyavasthābhedaḥ | samāsatas tv atra sūtre saṃskṛtasyedaṃ lakṣaṇam iti dyotitaṃ bhagavatā “saṃskṛtaṃ nāma yad bhūtvā bhavati bhūtvā ca punar na bhavati yaś cāsya sthitisaṃjñakaḥ prabandhaḥ so ’nyathā cānyathā ca bhavatīti” | kim atra dravyāntarair jātyādibhiḥ katham idānīṃ sa eva dharmo lakṣyas tasyaiva lakṣaṇaṃ yokṣyate | kathaṃ tāvan mahāpuruṣalakṣaṇāni mahāpuruṣān nānyāni sāsnālāṅgūlakakudaśaphaviṣāṇādīni ca gotvalakṣaṇāni gor nānyāni kāṭhinyādīni ca pṛthivīdhātvādīnāṃ lakṣaṇāni tebhyo nānyāni | yathā cordhvagamanena dūrād dhūmasya dhūmatvaṃ lakṣyate na ca tat tasmād anyat | sa evātra nyāyaḥ syāt | na ca saṃskṛtānāṃ rūpādīnāṃ tāvat saṃskṛtatvaṃ lakṣyate | gṛhṇatāpi svabhāvaṃ yāvat prāgabhāvo na jñāyate paścāc ca santateś ca viśeṣaḥ | tasmān na tenaiva tallakṣitaṃ bhavati na ca tebhyo dravyāntarāṇy eva jātyādīni vidyante | athāpi nāma dravyāntarāṇy eva jātyādīni bhaveyuḥ | kim ayuktaṃ syāt | eko dharmaḥ ekasmin naiva kāle jātaḥ sthito jīrṇo naṣṭaḥ syād eṣāṃ sahabhūtvāt | kāritrakālabhedāt | anāgatā hi jātiḥ kāritraṃ hi karoti | yasmān na jātaṃ janyate janite tu dharme varttamānāḥ kṣityādayaḥ kāritraṃ kurvantīti na yadā jāyate tadā tiṣṭhati jīryati vinaśyati vā | idaṃ tāvad iha saṃpradhāryaṃ bhavet | kim anāgataṃ dravyato ’sti nāstīti paścāj janayati vā na veti sidhyet | saty api tu tasmin jātiḥ kāritaraṃ kurvatī katham anāgatā sidhyatīty anāgata lakṣaṇaṃ vaktavyam | uparatakāritrā cotpannā kathaṃ varttamānā sidhyatīti varttamānalakṣāṇaṃ vaktavyam | sthityādayo ’pi ca yugapat kāritre varttamānā ekakṣaṇa eva dharmasya sthitajīrṇavinaṣṭatāṃ prasañjeyuḥ | yadaiva hy enaṃ sthitiḥ sthāpayati tadaiva jarā jarayati anityatā vināśayatīti | kim ayaṃ tatra kāle tiṣṭhatv āhosvij jīryatu vinaśyatu vā yo ’pi hi brūyāt sthityādīnām api kāritraṃ krameṇeti tasya kṣaṇikatvaṃ bādhyate | athāpy evaṃ brūyāt eṣa eva hi naḥ kṣaṇo yāvataitat sarvaṃ samāpyata iti | evam api tābhyāṃ sahotpannā sthitis tāvat sthāpayati na jarā jarayati anityatā vā vināśyatīti | kuta etat | sthiter balīyastvāt | punaḥ kenāvalīyastvam | yadaināṃ saha dharmeṇānityatā hanti | kṛtakṛtyā punaḥ karttuṃ notsahate jātivat | sthatur yuktam anutsoḍhum | na hi śakyaṃ jātyādijanyaṃ vartamānatām ānītaṃ punar ānetum | śakyaṃ tu khalu sthityā sthāpyam atyantam api sthāpayitum | ato na yuktaṃ yan notsahate | ko vā ’tra pratibandhaḥ | te eva jarā ’nityate | yadi hi te balīyasyau syātāṃ pūrvam eva syāt ām | nivṛttakāritrāyāṃ khalv api sthitau ta cāpi na tiṣṭhataḥ sa cāpi dharma iti kathaṃ kutra vā kāritraṃ karttum utsahiṣyete kiṃ vā punas tābhyāṃ karttavyam | sthitiparigrahād dhi sa dharma utpannamātro na vyanaśyat | sa tu tayā vyupekṣyamāṇo niyataṃ na sthāsyaty ayam evāsya vināśaḥ | syāc ca tāvad ekasya dharmasyotpannasyāvināśaḥ sthitiḥ vināśo ’nityatā | jarā tu khalu sarvathātvena na tathā | pūrvāparaviśeṣāt vipariṇāmāc ca | atas tad anyathātve ’nya eva | uktaṃ hi

(23)是故定以相續爲住。若執如此義。是阿毘達(24)磨藏釋言。則與道理相應。阿毘達磨藏云何(25)者爲住。已生有爲法不滅。此義云何。何以(26)故。刹那滅法。已生無不滅。發慧論中説。於(27)一心中何法名生。謂初起。何法名滅。謂死。何(28)法名住異。謂老。此論文中。但是聚同分一(29)心。於此心中是如前。復有別釋。於刹那刹那(186b1)有爲法中。此義亦成。離分別有別物。云何(2)成。隨一一刹那。未有有名生。有已不有名(3)滅。前前後後刹那相應名住。此彼不相似名(4)住異。若爾有法生不異此義云何。雖復如此。(5)不無別異。云何得知。擲不擲強力擲弱力擲。(6)金剛等物。久速落時有差別故。是彼四大變(7)異差別則成。諸有爲法。不由大差別異。雖復(8)別異顯現相似。若爾是最後聲。及光明刹那。(9)於涅槃時。是最後六入。後刹那無故。無有住(10)異相。是故立此爲相不遍有爲。若不説住爲(11)有爲。相。何者謂住異。若法有住。此法必有住(12)異。是故立無不遍。於此經中若略説。此經中(13)世尊所顯有爲法相。必如此。經云。有爲何(14)相。若先未有今有。有已更不有。此法相續名(15)住。此相續前後不同名住異。於中何用立生(16)等物。云何此法是所相即立爲能相。大人相(17)與大人不異。云何立爲相。壺尾領蹄角於牛(18)成相。與牛不異。復云何立爲相。譬如堅實等。(19)是地等大相與地不異。又如上昇爲烟相。由(20)此相故。遠處知烟。此相與烟不異。於有爲相(21)道理亦爾。色等有爲法。不由有故。有爲相可(22)相。若人已了別自性。乃至未解先無後有相(23)續差別相。是故由此相。不可相有爲性。復次(24)諸相。於有爲法非別有實物。若強執生等諸(25)相別有實物。更何非理義而應劇此。何以故。(26)是一法於一時正生正住正老正滅。云何爲(27)正。諸相共起故。是義不然。由功能差別故。(28)生者正在未來世。得作功能。云何知。由法已(29)生。不可生故。若法生所生已。住等正在現(186c1)世。得起功能。是時法生。非是時中住老無(2)常。此義應共思量。未來法爲有爲無。後能生(3)不能生。此義應成。若此法有於中生作功能。(4)此法云何成未來。應説此法未來相。功能已(5)謝體已生。云何成現在。亦應説現在相。住等(6)倶在功能中。於一刹那此法住老滅相倶成。 (7)何以故。是時住正安立此法。是時老變異此(8)法。是時無常滅此法。於一時此法爲是住爲(9)是老爲是滅。有餘人説。住等諸相功能次第(10)不倶。於此人則失刹那滅義。若汝説我立刹(11)那。如此四相功能成名一刹那。若爾住與餘(12)二倶起。先暫安立法老不變異無常不滅。此(13)義云何成。由作力強故。云何住有強力。猶(14)無常滅。住并本法住已起功能不能更起。猶(15)如生。生不更起功能。此義應理。何以故。應生(16)法生已引至現在。無更引義。是義可然。此(17)法住所安立。可永安立。若不能安立則非道(18)理。何法爲礙。老無常是礙。若此二有力。應(19)在前成。若住功能已謝。此二亦不住。本法(20)亦爾。云何作功能。何處作功能。此二更有何(21)別事可作。何以故。由住所攝故。法唯生則(22)不滅。若住所捨必定不住。即是此法滅。是故(23)此二無事可作。此義假設可然。是一法已生(24)未滅立名住。滅名無常。老於一法中一切種(25)不可成。何以故。老謂前後不同及變異。從此(26)法此法異類不應成。此中説偈。

(23)是故唯於相續説住。由斯對法所説理成。(24)故彼論言。云何名住。謂一切行已生未滅。 (25)非生已不滅名刹那法性。雖發智論作如(26)是説。於一心中誰起。謂生。誰盡謂死。誰住(27)異謂老。而彼論文依衆同分相續心説。非(28)一刹那。又一一刹那諸有爲法。離執實有(29)物四相亦成。云何得成。謂一一念本無今(28a1)有名生。有已還無名滅。後後刹那嗣前前(2)起名爲住。即彼前後有差別故名住異。於(3)前後念相似生時。前後相望非無差別。彼差(4)別相云何應知。謂金剛等有擲未擲。及強力(5)擲與弱力擲速遲墮落時差別故。大種轉變(6)差別義成。諸行相似相續生時。前後相望無(7)多差別故雖有異而見相似。若爾最後聲(8)光刹那及涅槃時最後六處無後念故應(9)無住異。是則所立相應不遍有爲。此不(10)説住爲有爲。相。其義云何。謂住之異故。若(11)有住亦必有異。由此立相無不遍失。然此(12)經中世尊所説。有爲之相略顯示者。謂有爲(13)法本無今有。有已還無及相續住。即此前後(14)相望別異。此中何用生等別物。云何所相法(15)即立爲能相。如何大士相非異於大士。角犎(16)&T058269;蹄尾牛相非異牛。又如堅等地等界相(17)非異地等。遠見上升知是煙相非異煙(18)體。此有爲相理亦應然。 . 雖了有爲色等自(19)性乃至未了先無後無相續差別。仍未知(20)彼體是有爲故非彼性即有爲相。然非離彼(21)性有生等實物。若離有爲色等自性有生(22)等物。復何非理。一法一時應即生住衰異壞(23)滅許倶有故。此難不然。用時別故。謂生作(24)用在於未來。現在已生不更生故。諸法生(25)已正現在時。住等三相作用方起。非生用時(26)有餘三用。故雖倶有而不相違。且應思擇。 (27)未來法體爲有爲無。然後可成生於彼位(28)有用無用。設許未來生有作用。如何成未(29)來。應説未來相。法現在時生用已謝。如何(28b1)成現在應説現在相。又住等三用倶現在(2)應一法體一刹那中即有安住衰異壞滅。若(3)時住相能住此法。即時異滅能衰壞者。爾時(4)此法爲名安住爲名衰異爲名壞滅。諸(5)説住等用不同時。彼説便違刹那滅義。若言(6)我説一法諸相用皆究竟名一刹那。汝今應(7)説。何縁住相與二倶生而住先能住所住(8)法非異非滅。若住力強能先用者。後何成(9)劣而并本法。倶遭異滅所衰壞耶。若言(10)住相已起作用不應更起猶如生者。生應(11)可然。夫生用者。謂引所生令入現在已入(12)不應復引入故。住不應爾。夫住用者。謂(13)安所住令不衰滅　已住可令永安住故。 (14)由斯住相用應常起。不可例生令無再(15)用。又誰障住用令暫有還無。若言異滅能(16)爲障者。異滅力應強。何不於先用。又住用(17)息。異滅本法自然不住。異滅二相何處如何(18)而起作用。復有何事須二用耶。由住攝(19)持諸法生已暫時不滅。住用既捨法定不住(20)即自然滅。故異滅用更無所爲。又應一法生(21)已未壞名住住已壞時名滅。理且可然。異(22)於一法進退推徴理不應有。所以者何。異(23)謂前後性相轉變。非即此法可言異此。故(24)説頌言

de lta bas na gnas pa ni rgyun kho na yin no || de ltar bśad na chos mṅon pa las gnas pa gaṅ źe na | ’dus byas skye ba rnams mi ’jig pa yin no źes bstan pa ’di yaṅ ’thad pa yin te | skyes pa skad cig ma (2) la ni ’jig pa med pa’i phyir ro || gaṅ yaṅ ye śes la ’jug pa las | sems gcig la ’byuṅ ba gaṅ źe na smras pa | skye ba’o || ’jig pa gaṅ źe na | ’chi ba’o || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid gaṅ źe na | rga ba’o źes gsuṅs pa der yaṅ ris mthun pa’i sems la ruṅ bar (3) ’gyur ro || skad cig ma re re la yaṅ rdzas gźan du rtogs pa med pa bźin du ’dus byas kyi de dag ruṅ ste | ji lta źe na | skad cig ma re re la ma byuṅ ba las byuṅ ba ni skye ba’o || byuṅ nas med pa ni ’jig pa’o || sṅa ma sṅa ma daṅ phyi ma phyi ma’i skad cig ma rjes su ’brel ba ni gnas pa’o || (4) de’i mi ’dra ba ñid ni gnas pa gźan du ’gyur ba ñid do || ’o na gaṅ gi tshe ’dra bar yaṅ skye’o źe na | de dag khyad par med pa ma yin no || ’di ji ltar śes śe na | rdo rje la sogs pa ’phaṅs pa daṅ ma ’phaṅs pa daṅ | stobs chen po daṅ | stobs (5) chuṅ ṅus ’phaṅs pa bul ba daṅ myur ba daṅ | ches dal ba daṅ | ches myur bar ltuṅ ba’i dus kyi bye brag las de’i ’byuṅ ba rnams yoṅs su gyur ba’i bye brag ’grub pa’i phyir ro || ’dus byas rnams ni bye brag gi khyad par chen po mtshar cig med pas gźan du ’gyur ba ñid yod du (6) zin kyaṅ ’dra ba bźin du snaṅ ṅo || ’o na ni sgra daṅ me lce’i skad cig ma tha ma daṅ | yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba’i tshe’i skye mched drug la skad cig ma phyi ma med pa’i phyir gnas pa gźan du ’gyur ba med pas mtshan ñid rnam par gźag pa ma khyab pa can du ’gyur ro || ’dus byas (7) kyi mtshan ñid ni gnas pa kho na yaṅ ma yin gyi gnas pa gźan du ’gyur ba ñid kyaṅ yin no || de’i phyir gaṅ la gnas pa yod pa de la gdon mi za bar gźan du ’gyur ba ñid kyaṅ yod pas rnam par gźag pa ñams pa med do || mdor na bcom ldan ’das kyis ni mdo ’di las ’dus (82b1) byas źes bya ba ni | gaṅ ma byuṅ ba las ’byuṅ ba daṅ | byuṅ nas kyaṅ mi ’byuṅ ba ’di ’dus byas kyi mtshan ñid yin par gsuṅs la | ’di’i gnas pa źes bya ba rgyun gaṅ yin pa de yaṅ gźan daṅ gźan du ’gyur ba yin na | ’dir skye ba la sogs pa rdzas gźan dag gis ci źig bya | de (2) ni ji ltar na mtshan ñid kyi gźi’i chos de ñid kyi mtshan ñid du ruṅ bar ’gyur źe na | re źig ji ltar na skyes bu chen po’i mtshan rnams skyes bu chen po las mi gźan pa yin | ba laṅ ñid kyi mtshan ñid lkog śal daṅ | mjug ma daṅ | nog daṅ | rmig pa daṅ | rva rnams kyaṅ ba laṅ (3) las mi gźan pa yin | sa’i khams la sogs pa’i mtshan ñid sra ba ñid la sogs pa rnams kyaṅ de dag las mi gźan pa yin | gźan yaṅ ji ltar gyen du ’gro ba las ni thag riṅ po nas du ba la du ba ñid du śes mod kyi | de ni de las kyaṅ mi gźan pa ltar ’dir yaṅ tshul (4) de ñid yin no || ’dus byas gzugs la sogs pa raṅ gi ṅo bo bzuṅ yaṅ ji srid du sṅa na med pa daṅ phyis med pa daṅ rgyun gyi bye brag mi śes pa de srid du ’dus byas ñid du mi śes te | de lta bas na de ñid kyis de mtshon pa yaṅ ma yin la | de dag las skye ba la sogs pa rdzas gźan ñid du yod (5) pa yaṅ ma yin no || ’on te skye ba la sogs pa rdzas gźan źig tu gyur na yaṅ ci ltar ’gyur źe na | de dag ni lhan cig ’byuṅ ba’i phyir chos gcig dus gcig tu skyes pa daṅ gnas pa daṅ rgas pa daṅ źig par ’gyur ro || ma yin te | bya ba’i dus tha dad pa’i phyir ro || skye ba ma (6) ’oṅs pa ni bya ba byed de | (82b6) ’di ltar ma skyes pa skyed do || bskyed zin pa’i chos la ni da ltar gnas pa la sogs pa bya ba byed pas gaṅ gi tshe skye ba de tshe gnas pa’am | rga ba ’am | ’jig par mi ’gyur ro || re źig ’dir ci ma ’oṅs pa rdzas su yod dam med ces bya ba ’di dpyad (7) dgos par ’gyur te | phyis ni skyed par byed dam ’on te ma yin źes bya ba ’grub par ’gyur ro || de yod du chug na yaṅ skye ba bya ba byed na ji ltar ma ’oṅs par ’grub par ’gyur | de lta bas na ma ’oṅs pa’i mtshan ñid kyaṅ brjod par bya’o || byuṅ ba yaṅ bya ba źig pa yin na (83a1) ji ltar na da ltar ’grub par ’gyur || de lta bas na da lta’i mtshan ñid kyaṅ brjod par bya’o || gnas pa la sogs pa yaṅ cig car bya ba la ’jug pa yin na ni skad cig ma gcig kho na la chos gnas pa daṅ rga ba daṅ ’jig par thal bar ’gyur te | ’di gaṅ gi tshe gnas pas (2) gnas par byed pa de ñid kyi tshe rga bas rga bar byed ciṅ mi rtag pa ñid kyis ’jig par byed pa’i phyir ’di ci dus der gnas sam | ’on te rga ba ’am | ’on te ’jig par ’gyur | gaṅ yaṅ skye ba la sogs pa rnams kyaṅ bya ba rim gyis byed do źes zer ba de’i ltar na skad cig ma gcig la gnod par (3) ’gyur ro || ’on te ji skad du kho bo cag gi skad cig ma ni ji tsam gyis ’di thams cad rdzogs par ’gyur bde yin no źes brjod na | de lta na yaṅ de dag daṅ lhan cig ’byuṅ ba las re źig gnas pas ni gnas par byed kyi rga bas kyaṅ rgas par mi byed la | mi rtag pa ñid kyis kyaṅ ’jig par (4) mi byed do źes bya ba ’di ga las | gnas pa stobs daṅ ldan pa’i phyir ro || phyis ci’i phyir stobs daṅ mi ldan pa ñid du ’gyur | gaṅ gi phyir na ’di chos daṅ lhan cig tu mi rtag pa ñid kyis ’joms | bya ba byas zin pas yaṅ mi nus te skye ba bźin no || skye bas ni mi nus par rigs (5) te | skye bas bskyed par bya ba da lta ñid du khyer te ’oṅs nas yaṅ bkur bar ni mi nus so || gnas pas ni gnas par bya ba ye gnas par bya bar yaṅ nus so || de lta bas na gaṅ mi nus pa ni rigs pa ma yin no || yaṅ na ’di la bgegs byed pa yaṅ gaṅ źig yin te | rga ba daṅ mi (6) rtag pa ñid de dag kho na yin no || gal te de dag stobs daṅ ldan pa źig yin na ni sṅon kho na yin no || gnas pa’i bya ba log na yaṅ de dag kyaṅ mi gnas la chos de yaṅ mi gnas na ji ltar gaṅ la bya ba byed pa nus par ’gyur | yaṅ na de dag gis ci źig bya ste | gnas pas yoṅs su (7) gzuṅ ba’i phyir chos skyes pa tsam de ma źig par gyur pa yin la | des de yal bar btaṅ na ni ṅes par mi gnas pas ’di ñid ’di’i ’jig pa yin no || re źig chos skyes pa gcig la mi ’jig pa ni gnas pa yin la | ’jig pa ni mi rtag pa ñid yin la | gcig la rga ba ni rnam pa (83b1) thams cad du mi srid de | rga ba źes bya ba ni gźan ñid du ’gyur źiṅ rnam par ’gyur ba yin na de ñid las de’i rnam pa gźan ñid du ni ruṅ ba ma yin no || ’dir smras pa |

“tathātvena jarā ’siddhir anyathātve ’nya eva saḥ |
tasmān naikasya bhāvasya jarā nāmopapadyate” ||

(27)若如前無老　若異非前法
(28)是故於一法　老相不得成

(25)即前異不成　異前非一法
(26)是故於一法　立異終不成

de bźin na ni rga mi ’gyur || gźan du ’gyur na de gźan ñid ||
de lta bas na dṅos gcig la || rga źes bya ba mi ’thad do ||

yo ’py āha nikāyāntarīyo “vināśa kāraṇaṃ prāpyānityatā vināśāyatīti” tasya harītakīṃ prāpya devatā virecayatīty āpannaṃ bhavati kiṃ punas tāṃ kalpayitvā | tat evāstu vināśakāraṇād vināśaḥ cittacaittānāṃ ca kṣaṇikatvābhyupagamāt tadanityatāyā vināśakāraṇānapekṣatvāt sthityanityate kāritram abhinnakālaṃ kuryātām ity ekasyaikatra kāle sthita vinaṣṭatā saṃprasajyeta | tasmāt pravāhaṃ praty etāni saṃskṛtalakṣaṇāny uktānīty evam etat sūtraṃ sūnītaṃ bhavati |

(29)有餘部説。至滅因縁無常能滅本法。於彼部(187a1)此義應至。謂服下藥天來令利。何用分別無(2)常。從此滅因自足立滅。心及心法由信刹那(3)滅。此心及心法無常相。不觀滅因縁故。住及(4)無常非於別時倶作功能故。一法於一時中。(5)應立住滅倶成。是故約相續。世尊説有爲法(6)相。若依此義。彼經善立。

(27)雖餘部説遇滅因縁滅相方能滅所滅法。(28)而彼所説。應如有言服瀉藥時天來令利。 (29)即滅因縁應滅所滅。何須別執有滅相爲。(28c1)又心心所許刹那滅。更不須待餘滅因縁。(2)應滅與住用無先後。是則一法於一時中(3)亦住亦滅不應正理。故依相續説有爲相。(4)不違正理善順契經。

(2) gaṅ yaṅ sde pa gźan dag na re ’jig pa’i rgyu daṅ phrad nas mi rtag pa ñid kyis ’jig par byed do źes zer ba de’i ni ’khru ba daṅ phrad nas lhas ’khru bar byed do źes bya ba lta bur ’gyur te | ’jig pa’i rgyu de ñid kyis ’jig na de brtags pas ci źig bya | sems daṅ sems las byuṅ ba rnams skad (3) cig ma ñid du khas blaṅs pas de dag gis mi rtag pa ñid ’jig pa’i rgyu la mi ltos pa’i phyir gnas pa daṅ mi rtag pa ñid dag dus tha mi dad par bya ba byed par ’gyur bas cig la dus gcig tu gnas pa daṅ ’jig pa ñid du thal bar ’gyur ro || de lta bas na rgyun la ’dus byas kyi mtshan ñid ’di (4) dag gsuṅs pa yin te | de lta na mdo de legs par draṅs pa yin no ||

api ca yady anāgatā jātir janyasya janikā kim arthaṃ sarvam anāgataṃ yugapan notpadyate | yasmāt

復次若生在未來能(7)生應生法。云何一切未來法。不一時倶起由(8)此義。

若生在未來生所(5)生法。未來一切法何不倶生。頌曰

gźan yaṅ gal te ma ’oṅs pa’i skye ba bskyed par bya ba skyed par byed pa yin nam ’oṅs pa thams cad cig car ci’i phyir mi bskyed | ’di ltar |

janyasya janikā jātir na hetupratyayair vinā || 2.46 ||

偈曰。生能生應生。不離因及縁。

(6)生能生所生　非離因縁合

rgyu daṅ rkyen dag med par ni || skye bas bskyed bya skyed byed min ||

na hi vinā hetupratyayasāmagrayā jātir janikā bhavati | hetupratyayānām eva tarhi sāmarthyaṃ paśyāmaḥ | sati sāmargya bhāvād asati cābhāvān na jāter iti hetupratyayā eva jana kāḥ santaḥ | kiṃ ca bhoḥ sarvaṃ vidyamānam upalabhyate | sūkṣmā api dharmaprakṛtayaḥ saṃvidyante | jātam ity eva tu na syād asatyāṃ jātau ṣaṣṭhivacanaṃ ca rūpasyotpādaḥ iti yathā rūpasya rūpam iti | evaṃ yāvad anityatā yathāyogaṃ vaktavyā | tena tarhy anātmatvam apy eṣṭavyam anātmabuddhisiddhyartham | saṃkhyāparimāṇapṛthaktvasaṃyogavibhāgaparatvāparatvasattādayo ’pi tīrthakaraparikalpitā abhyupagantavyā ekadvimahadaṇupṛthaksaṃyuktaviyuktaparāparasadādibuddhisiddhyartham | ṣaṣṭīvidhānārthaṃ ca rūpasya saṃyoga iti | eṣā ca ṣaṣṭo kathaṃ kalpyate | rūpasya svabhāva iti | tasmāt prajñaptimātram eva tad abhūtvā bhāvajñāpanārthaṃ kriyate jātam iti | sa cābhūtvā bhāvalakṣāṇa utpādo bahuvikalpaḥ | tasya viśeṣaṇārthaṃ rūpasyotpāda iti ṣaṣṭīṃ kurvanti yathā rupasaṃjñaka evotpādaḥ pratīyeta mā ’nyaḥ pratyāyīti | tadyathā candanasya gandhādayaḥ śilāputrakasya śarīram iti | evaṃ sthityādayo ’pi yathāyogaṃ veditavyāḥ | yadi jātyā vinā jāyate kasmād asaṃskṛtam apy ākāśādikaṃ na jāyate | jāyata ity abhūtvā bhavati | asaṃskṛtaṃ ca nityam astīti na jāyate | yathā ca dharmatayā na sarvaṃ jātimad iṣyate tathā na sarvaṃ jāyata ity eṣṭavyam | yathā ca tulye jātimattve tadanye pratyayās tadanyasyotpādane na samarthā bhavanty evam evāsaṃskṛtasyotpādane sarve ’py asamarthāḥ syuḥ | siddhā eva tu dravyabhāvena jātyādaya iti vaibhāṣikāḥ | na hi dūṣakāḥ santīty āgamā apāsyante na hi mṛgāḥ santīti yavā nopyante na hi makṣikāḥ patantīti modakā na bhakṣyante | tasmād doṣeṣu pratividhātavyaṃ siddhāntaś ca_nuvarttitavyaḥ | uktāni lakṣaṇāni ||

釋曰。若(9)離因縁和合。生不能生故。未來法不倶起。若(10)爾我等見此是因縁功能。若有和合生有故。(11)若無不有故。則生不能生應生法。是故應許(12)＊唯因縁能生。若一切有云何可知。謂此法(13)已生此智不應有。若生實無。復次相應言。亦(14)不應成。謂色家生。若如汝所執。應説色家(15)色。乃至老死如理應次第説。若爾是故汝應(16)許無我義亦爾。數量各合離此彼有性。如此(17)等事外道所立言實有物。汝等亦應信受。何(18)以故。爲成一大小別聚散自他有物等智故。 (19)又成就相應言故。如説色聚。此相應言云何(20)成。是色自性。是故此生等唯假名立。爲顯未(21)有有義故。假説名生。此生先未有。今有爲(22)相。有多種類。爲簡別種類異故。約色説生(23)作相應言。謂色生爲令知此生但色非餘。如(24)説旃檀香等。又如石子體。如前所論。生住(25)等如理應知亦爾。若法離生相得生。云何空(26)等無爲法不生。汝解不生者。未有有是名生。(27)無爲恒有。云何得生。若由法爾。汝許一切法(28)無生如此則一切不生。云何不執如此。如一(29)切有爲同有生。有餘因縁爲生。別法無有功(187b1)能。如此一切因縁爲生。無爲無有功能。由於(2)生不同。是故毘婆沙師説。生等四相。實有別(3)物。何以故。不可由有難者故棄背諸阿含。如(4)爲有鹿故而不種麥。又如爲多蠅附故而不(5)噉果。是故於過失中應起對治。如本悉檀。隨(6)順修行 (7)説八相已。

(7)論曰。非離所餘因縁和合唯生相力能生(8)所生故諸未來非皆頓起。若爾我等唯見因(9)縁有生功能。無別生相有因縁合。諸法即(10)生無即不生。何勞生相。故知唯有因縁力(11)起。豈諸有法皆汝所知。法性幽微甚難知故。(12)雖現有體而不可知。生相若無應無生覺。(13)又第六轉言不應成。謂色之生受之生等。如(14)不應説色之色言。如責無生乃至無滅。(15)皆如是責隨其所應。若爾爲成空無我覺(16)法外應執空無我性。爲成一二大小各別(17)合離彼此有性等覺應如外道法外執有(18)數量各別合離彼此有等別性。又爲成立第(19)六轉言。應執別有色之聚性。又如説言色(20)之自性。此第六轉言何得成。是故生等唯假(21)建立無別實物。爲了諸行本無今有假立(22)爲生。如是本無今有生相。依色等法種類(23)衆多。爲簡所餘説第六轉言色之生受之(24)生等。爲令他知此生唯色非餘受等。餘例(25)亦然。如世間説栴檀之香石子之體。此亦應(26)爾。如是住等隨應當知。若行離生相而(27)得生者。虚空無爲等何故不生。諸行名生(28)由本無今有。無爲體常有。何得言生。又如(29)法爾不説一切皆有生。如是應許非一切(29a1)法皆可生。又如有爲同有生相而許因縁(2)望有爲法或有功能或無功能。如是應(3)許一切有爲及無爲法同無生相而諸因縁(4)望彼二法一有生用一無生用。毘婆沙師(5)説。生等相別有實物其理應成。所以者何。(6)豈容多有設難者故便棄所宗。非恐有鹿(7)而不種麥。懼多蠅附不食美團。故於過(8)難。應懃通釋。於本宗義應順修行。如是已(9)辯諸有爲相。

(5) rgyu daṅ rkyen tshogs pa med par ni skye bas skyed par byed pa ma yin no || ’o na ni tshogs pa yod na ni ’byuṅ la med na ni mi ’byuṅ ba’i phyir rgyu daṅ rkyen rnams kho na’i mthu yin par blta bar bya’i skye ba ni ma yin pas rgyu daṅ rkyen kho na skyed par byed pa dag yin no źes zer ro || kye yod pa thams cad dmigs (6) sam ci chos kyi raṅ bźin phra mo dag yod bźin du yaṅ mi dmigs so || skye ba źig med na skyes źes bya ba ñid daṅ | gzugs kyi skye ba źes bya ba drug pa’i tshig tu yaṅ mi ’gyur te dper na gzugs kyi gzugs źes mi bya ba bźin no | de bźin du mi rtag pa ñid kyi bar du ci rigs par brjod par bya’o || ’o (7) na ni des na bdag med pa’i blo ’grub par bya ba’i phyir bdag med pa ñid cig kyaṅ ’dod par byas la || gcig daṅ | gñis daṅ | chen po daṅ | chuṅ ṅu daṅ | tha dad pa daṅ ldan pa daṅ | rnam par phye ba daṅ | gźan daṅ | gźan ma yin pa daṅ | yod pa la sogs pa’i blo ’grub par bya ba’i (84a1) phyir daṅ | drug par bya ba’i phyir mu stegs byed kyis yoṅs su brtag pa graṅs daṅ | tshad daṅ | tha dad pa ñid daṅ ldan pa daṅ | rnam par dbye ba daṅ | gźan ñid daṅ | gźan ma yin pa ñid daṅ | yod pa la sogs pa daṅ | gzugs kyi ldan pa źes bya ba yaṅ (2) khas blaṅ bar bya dgos so || gzugs kyi raṅ bźin źes bya ba drug pa ’di yaṅ ji ltar brtag | de lta bas na skye ba źes bya ba ’di ni ma byuṅ ba las byuṅ ba kho nar śes par bya ba’i don du brtags pa tsam mdzad pa yin no || ma byuṅ ba las byuṅ ba’i mtshan ñid kyi skye bde yaṅ rnam pa maṅ du yod pas de (3) bye brag tu bya ba’i phyir gzugs kyi skye bźes drug par mdzad de | ci nas kyaṅ gzugs źes bya ba kho na skye bar śes par bya’i gźan du ni śes par mi ’gyur bar bya ba yin te | dper na tsan dan gyi dri la sogs pa daṅ | mchi gu’i lus źes bya ba bźin no || de bźin du gnas pa la sogs pa la (4) yaṅ ci rigs par bya’o || gal te skye ba med par skye na nam mkha’ la sogs pa ’dus ma byas kyaṅ ci’i phyir mi skye źe na | skye ba źes bya ba ni ma byuṅ ba las ’byuṅ ba yin na ’dus ma byas ni rtag tu yod pa’i phyir mi skye’o || yaṅ ji ltar chos ñid kyis thams cad skye ba daṅ ldan par mi ’dod pa de (5) ltar thams cad mi skye’o źes bya bar ’dod par bya’o || yaṅ na ji ltar skye ba daṅ ldan par mtshuṅs pa las de dag las gźan pa’i rkyen rnams kyis de dag las gźan pa bskyed par nus pa ma yin pa de bźin du thams cad kyis kyaṅ ’dus ma byas bskyed par mi nus par ’gyur ro || bye brag (6) tu smra ba rnams na re skye ba la sogs pa rdzas kyi dṅos por grub pa ñid do || ri dags dag yod ces te nas mi rmo ba ma yin pa daṅ sbraṅ bu dag yod ces tel du mi bza’ ba ma yin pa ltar sun ’byin pa dag yod ces te luṅ dor du mi ruṅ bas de lta bas na skyon rnams la yaṅ lan gdab par bya (7) la | grub pa’i mtha’i rjes su ’braṅ bar yaṅ bya’o źes zer ro || mtshan ñid rnams bśad zin to ||

nāmakāyādayaḥ katame |

何者爲名聚等。

名身等類其義云何。頌曰

miṅ gi tshogs la sogs pa gaṅ źe na |

nāmakāyādayaḥ saṃjñāvākyākṣarasamuktayaḥ |

偈曰。名句及字(8)聚。

(10)名身等所謂

miṅ gi tshogs la sogs pa ni || miṅ daṅ ṅag daṅ yi ge’i tshogs ||

ādigrahaṇena padavyañjanakāyagrahaṇam | tatra saṃjñākaraṇaṃ nāma | tadyathā rūpaṃ śabda ity evamādiḥ | vākyaṃ padaṃ yāvatā ’rthaparisamāptis tadyathā “anityā vata saṃskārā” ity evam ādi yena kriyāguṇakālasaṃbandhaviśeṣā gamyante | vyañjanam akṣaraṃ tadyathā a ā ity evam ādi | nanu cākṣarāṇy api lipyavayavānāṃ nāmāni | na vai lipyavayavānāṃ pratyāyanārtham akṣārāṇi praṇītāny akṣarāṇām eva tu pratyāyanārthaṃ lipyavayavāḥ praṇītāḥ | katham aśrūyamāṇāni lekhyena pratīyerann iti nākṣarāṇ yeṣāṃ nāmāni | eṣāṃ ca saṃjñādīnāṃ samuktayo nāmādikāyāḥ | uca samavāye paṭhanti | tasya samuktir ity etad rūpaṃ bhavati | yo ’rthaḥ samavāya iti so ’rthaḥ samuktir iti | tatra nāmakāyas tadyathā rūpaśabdagandharasaspraṣṭavyānīty evamādi | padakāyaḥ tadyathā “sarvasaṃskārā anityāḥ sarvadharma anātmānaḥ śāntaṃ nirvāṇam” ity evamādi | vyañjanakāyas tadyathā ka kha ga gha ṅety evamādi | nanu caite vāksvabhāvatvāc chabdātmakā iti rūpasvabhāvā bhavanti | kasmāc cittaviprayuktā ity ucyante | naite vāksvabhāvāḥ | ghoṣo hi vāk na ca ghoṣamātrenārthāḥ pratīyante | kiṃ tarhi | vāṅnāmni pravrttate nāmārthaṃ dyotayati naiva ghoṣamātraṃ vāg yena tu ghoṣeṇārthaḥ pratīyate sa ghoṣo vāk | kena punar ghoṣeṇārthaḥ pratīyate | yo ’rtheṣu kṛtāvadhir vaktṛbhis tadyathā gaur ity eṣa śabdo navasvartheṣu kṛtāvadhiḥ |

號言文總集。釋曰。此中名謂所立號。如(9)色聲等。句謂所立言。隨量能成就所欲説義。(10)如有爲皆無常。如是等。若由此言事得時相(11)應差別顯現。此言稱句。如偈言善友一時遇。 (12)字謂無義文。如阿阿伊伊等。爲不如此耶。字(13)者書類分名。君不爲顯書類分故造立字。爲(14)顯字故造立書類分。若不聞説字。此字由書(15)方便云何應知。爲令知故立書類分。是故字(16)非非書類分名。是名等三各總集稱聚。此中(17)名聚者。如色聲香味觸等。句聚者如一切有(18)爲無常。一切法無我涅槃寂靜。如是等。字聚(19)者如迦佉伽伽餓等。爲不如此耶。此名聚等。(20)言説爲體。即是音聲性屬色自性。云何説是(21)心不相應法。此法不以言説爲性。何以故。音(22)聲即是言説。不由唯音聲諸義可解。云何可(23)解。音聲起於名。名能顯示義。君不唯音聲(24)稱言。若由此音聲義可了知。此音聲則稱言。 (25)由何音聲而義可解。若説者於義中已共立(26)定法。譬如瞿音聲。於九義已立定法。

想章字總説。(11)論曰。等者等取句身文身。應知此中。名謂(12)作想。如説色聲香味等想。句者謂章。詮(13)義究竟。如説諸行無常等章。或能辯了業(14)用徳時相應差別。此章稱句。文者謂字。如(15)説阿壹伊等字。豈不此字亦書分名。非(16)爲顯書分製造諸字。但爲顯諸字製造(17)書分。云何當令雖不聞説而亦得解。故(18)造書分。是故諸字非書分名。云何名等身。(19)謂想等總説。言總説者是合集義。於合集(20)義中説嗢遮界故。此中名身者。謂色聲香(21)等。句身者謂諸行無常一切法無我涅槃寂(22)靜等。文身者。謂迦佉伽等。豈不此三語爲(23)性故用聲爲體色自性攝。如何乃説爲心(24)不相應行。此三非以語爲自性。語是音聲。(25)非唯音聲即令了義。云何令了。謂語發名。(26)名能顯義。乃能令了。非但音聲皆稱爲語。(27)要由此故義可了知。如是音聲方稱語故。 (28)何等音聲令義可了。謂能説者。於諸義中(29)已共立爲能詮定量。且如古者於九義中(29b1)共立一瞿聲爲能詮定量。

sogs pa smos pas ni tshig daṅ yi ge’i tshogs gzuṅ ṅo || de la (84b1) miṅ byed pa ni miṅ ste | dper na gzugs sgra źes bya ba de lta bu la sogs pa lta bu’o || ṅag ni tshig ste | dper na | kye ma ’du byed rnams mi rtag | ces bya ba de lta bu la sogs pa ji tsam gyis don yoṅs su rdzogs pa ste | gaṅ gis bya ba daṅ yon tan daṅ dus kyi ’brel ba’i khyad par rtogs par (2) ’gyur ro || yi ge ni yi ge ste | dper na a ā źes bya ba la sogs pa lta bu’o || yi ge rnams kyaṅ yi ge ’bru’i yan lag dag gi miṅ dag ma yin nam źe na | yi ge ’bru’i yan lag rnams go bar bya ba’i phyir yi ge rnams byas pa ni ma yin gyi | ji ltar na miṅ thos pa bris pas go bar ’gyur źes yi (3) ge rnams go bar bya ba’i phyir ni yi ge’i ’bru rnams byas pa yin pas | yi ge rnams ni de dag gi miṅ ma yin no || miṅ la sogs pa de dag gi tshogs ni miṅ la sogs pa’i tshogs dag yin te | maṅ po’i don gaṅ yin pa’o || de la miṅ gi tshogs ni dper na gzugs sgra dri ro reg bya dag ces bya (4) ba ste | de lta bu la sogs pa’o || tshig gi tshogs ni dper na ’du byed thams cad mi rtag pa dag go | | mya ṅan las ’das pa ni źi ba’o źes bya ba ste | de lta bu la sogs pa’o || yi ge’i tshogs ni dper na ka kha ga gha ṅa źes bya ba ste | de lta bu la sogs pa’o || de dag kyaṅ ṅag ni raṅ bźin (5) yin pa’i phyir sgra’i bdag ñid yin pas gzugs kyi raṅ bźin dag ma yin nam ci’i phyir sems daṅ ldan pa ma yin pa rnams źes bya źe na | de dag ni ṅag gi raṅ bźin ma yin te | ṅag gi sgra yin na sgra tsam gyis ni don gaṅ dag go bar mi ’gyur ro || ’o na ci źe na | ṅag ni miṅ la ’jug la (6) miṅ gis ni don rjod par byed do || sgra tsam kho na ni ṅag ma yin gyi sgra gaṅ gis don go bar ’gyur ba’i sgra de dag yin no || yaṅ sgra gaṅ gis don go bar ’gyur źe na | gaṅ gis smra ba po rnams kyis don dag la mtshams bcad pa ste | dper na goo źes bya ba lta bu’o || sgra de ni don dgu dag la mtshams (7) bcad pa yin te |

“vāgdigbhūraśmivajreṣu paśvakṣisvargavāriṣu |
navasvartheṣu medhāvī gośabdam upadhārayed” iti ||

如尼六(27)多論偈説
(28)言方地光牛　金剛眼天水
(29)於此九種義　智人説瞿名

故有頌言
(2)方獸地光言　金剛眼天水
(3)於斯九種義　智者立瞿聲

ṅag phyogs pa daṅ ’od zer daṅ || phyugs daṅ mig daṅ rdo rje daṅ || mtho ris chu daṅ don dgu la || mkhas pas goo sgra des gzuṅ bya | źes bya ba lta bu’o ||

yo ’pi hi manyate nāmārthaṃ dyotayatīti tenāpy etad avaśyam abhyupagantavyaṃ yadi pratītapadārthakaṃ bhavatīti | tac caita cchabdamātrād eva pratītapadārthakāt sidhyatīti kim arthāntaraṃ nāma kalpayitvā | idaṃ cāpi na jñāyate kathaṃ vāṅnāmni pravarttata iti | kiṃ tāvad utpādayaty āhosvit prakāśayati | yady utpādayati | ghoṣasvabhāvatvād vācaḥ sarvaṃ ghoṣamātraṃ nāmotpādayiṣyati yādṛśo vā ghoṣaviśeṣa iṣyate nāmna utpādakaḥ sa evārthasya dyotako bhaviṣyati | atha prakāśayati | ghoṣasvabhāvatvād vācaḥ sarvaṃ ghoṣamātraṃ nāma prakaśayiṣyati yādṛśo vā ghoṣaviśeṣa iṣyate nāmnaḥ parakāśakaḥ sa evārthasya dyotako bhaviṣyati | na khalv api śabdānāṃ sāmagryam asti kṣaṇaikamilanam | na caikasya bhāgaśa utpādo yukta iti katham utpādayantī vāṅnāmotpādayet | kathaṃ tāvad atītāpekṣaḥ paścimo vijñaptikṣaṇa utpādayaty avijñaptim | evaṃ tarhi paścima eva śabde nāmna utpādād yo ’pi tam evaikam śṛṇoti so ’py arthaṃ pratipadyeta | athāpy evaṃ kalpyeta vāgvyañjanaṃ janayati vyañjanaṃ tu nāmeti | atra_ api sa eva prasaṅgo vyañjanāṃ sāmagryābhāvāt | eṣa eva ca prasaṅgo nāmnaḥ prakāśakatve vācaḥ | vyañjanāṃ pi vāgviśiṣṭaprajñā apy avahitacetaskā lakṣaṇataḥ paricchettum notsahanta iti vyañjanasyāpi vāk naivotpādikā na prakāśikā yujyate | athāpy arthasahajaṃ nāma jātyādivad iṣyate | evaṃ saty atītānāgatasyārthasya varttamānaṃ nāma na syād | apatyānāṃ pitṛbhir yatheṣṭaṃ nāmāni kalpyanta iti kataman nāma tatsahajaṃ syāt asaṃskṛtānāṃ ca dharmāṇāṃ kena sahajaṃ nāma syād ity aniṣṭir eveyam | yad apy uktaṃ bhagavatā

(187c1)若人作如此執。謂名能顯義。此人亦應信受(2)此義。若名於義已定顯立。若以名顯義。由唯(3)音聲於義定立此用得成。何用立名實有別(4)法。此義不可知。云何音聲起於。名爲音聲生(5)名説。起爲顯名説。起若生者。言語以音聲爲(6)自性故。應生一切名。唯音聲爲體。復次是音(7)聲差別。如汝所許。能生起名。唯應此能顯(8)義。若顯者。言語以音聲爲自性故。應顯一切(9)名。唯音聲爲體。復次是音聲差別。如汝所(10)許。能顯了名。唯應此能顯義。何用執名有(11)別法。復次諸聲無有聚集。一法分分生。是義(12)不然。若執言語能生名。云何能生名。云何觀(13)過去教色刹那。最後教色刹那能生無教色。 (14)若爾於最後聲名生故。若人但聞最後一聲。(15)是人便應能了知此義。若汝執如此音聲生(16)字以字生名。此中同前立難。字無聚集故。若(17)説音聲顯字。此中亦同前立難。是字異音聲。(18)聰慧人安靜心約異相亦不能分別。是故不(19)可執音聲能生及能顯字。復次若汝許。名與(20)義必倶相應。猶如生等。此中過去未來義現(21)世名不應有。云何父隨意立子名。云何名與(22)無爲法。倶起是故此執不成正術。佛世尊所(23)説

(4)諸有執名能顯義者。亦定應許如是義名。(5)謂共立爲能詮定量。若此句義由名能顯。但(6)由音聲顯用已辦。何須横計別有實名。又(7)未了此名如何由語發。爲由語顯。爲由語(8)生。若由語生。語聲性故。聲應一切皆能生(9)名。若謂生名聲有差別。此足顯義。何待(10)別名。若由語顯。語聲性故。聲應一切皆能(11)顯名。若謂顯名聲有差別。此足顯義。何待(12)別名。又諸念聲不可聚集。亦無一法分分(13)漸生。如何名生可由語發。云何待過去諸(14)表刹那。最後表刹那能生無表。若爾最後位(15)聲乃生名。但聞最後聲應能了義。若作是(16)執語能生文文復生名名方顯義。此中過(17)難應同前説。以諸念文不可集故。語顯名(18)過。應例如生。又異語文諸明慧者注心思(19)擇莫辯其相。又文由語若顯若生。准語於(20)名皆不應理。又若有執名如生等與義(21)倶生。現在世名目去來義不應得有。又父(22)母等隨意所欲立子等名。云何可言名如(23)生等與義倶起。又無爲法應無有名。無生(24)義故而不應許。然世尊説

gaṅ yaṅ miṅ gis don rjod par byed do sñam du sems pa des kyaṅ gdon mi za bar gal te don go bar byed pa yin źes (85a1) bya ba ’di khas blaṅ bar bya dgos te | de ni don go bar byed pa’i sgra tsam kho nas ’grub na don gźan rdzas miṅ btags te ci źig bya | ji ltar na ṅag miṅ la ’jug pa ’di yaṅ mi śes so || ci re źig skyed par byed dam | ’on te gsal bar byed | gal te skyed par byed (2) na ni ṅag ni sgra’i raṅ bźin yin pa’i phyir sgra tsam thams cad kyis miṅ skyed par ’gyur ro || ’on te sgra’i khyad par de lta bu źig miṅ skyed par byed pa yin par ’dod na ni de ñid don rjod par byed pa yin par ’gyur ro || ’on te gsal bar byed pa yin no źe na ni ṅag gi sgra’i raṅ bźin yin pa’i phyir (3) sgra tsam thams cad kyi miṅ gsal bar byed par ’gyur ro || ’on te sgra’i khyad par de lta bu źig gsal bar byed pa yin par ’dod na ni de ñid don gsal bar byed pa yin par ’gyur ro || yaṅ sgra rnams ni tshogs pa med la chos gcig la cha śas kyi skyed pa yaṅ rigs pa ma yin la | skyed (4) par byed pa na ji ltar dag gis miṅ skyed par byed | re źig ji ltar na ’das pa la ltos pa’i rnam par rig byed kyi skad cig ma tha mas rnam par rig byed ma yin pa skyed par byed | de lta na ’o na ni sgra tha ma kho nas miṅ skyed pa’i phyir gaṅ gis de gcig kho na thos pa des kyaṅ don go ṅar ’gyur ro || ’on te (5) ’di sñam du ṅag gis ni yi ge skyed par byed la | yi ges ni miṅ skyed par byed do sñam du rtog par byed na | ’di la yaṅ skyon de ñid yod de | yi ge rnams tshogs pa med pa’i phyir ro || ṅag miṅ gsal bar byed pa yin na yaṅ skyon de ñid yod do || yi ge yaṅ ṅag las khyad par du yod par śes (6) rab daṅ ldan par yid brtan pas kyaṅ mtshan ñid kyi sgo nas yoṅs su bcad par mi nus pas dag ni yi ge skyed par byed pa yin par yaṅ mi ruṅ la | gsal bar byed pa yin par yaṅ mi ruṅ ṅo || ’on te maṅ don daṅ lhan cig skyed pa yin te | skye ba la sogs pa bźin no źes bya bar ’dod na ni (7) de lta na don ’das pa daṅ ma ’oṅs pa’i miṅ da lta ba yin par mi ’gyur ro || pha rnams kyis bu dag gi miṅ dga’ mgur ’dogs na miṅ gaṅ źig de daṅ lhan cig skyes pa yin par ’gyur | chos ’dus ma byas pa rnams kyi miṅ yaṅ gaṅ daṅ lhan cig skyes pa yin par ’gyur | de lta bas na ’di (85b1) ñid mi ’dod pa ñid do || gaṅ yaṅ bcom ldan ’das kyis ||

“nāmasaṃniśāritā gāthā gāthānāṃ kavirāśrayaḥ” iti

(24)依名伽他成　工製造伽他

頌依於名及文(25)生者。

tshigs bcad miṅ la brten pa ste || tshigs bcad bźi ni sñan dṅags mkhan || źes gsuṅs pa

atrārtheṣu kṛtāvadhiḥ śabdo nāma nāmnā ca racanāviśeṣo gātheti nāmasaṃniśritā bhavati racanāviśeṣāś ca dravyāntaraṃ nopapadyate | paṅktivac cittānupūrvyavac ca | astu vā vyañjanamātrasya dravyāntarabhāvaparikalpanā | tatsamūhā eva nāmakāyādayo bhaviṣyantīty apārthikā tatprajñaptiḥ | santy eva tu viprayuktasaṃskārabhāvanā nāmakāyā dravyata iti vaibhāṣikāḥ | na hi sarva dharmās tarkagamyā bhavant_iti | atha kiṃ pratisaṃyuktā ete nāmakāyādayaḥ sattvākhyā asattvākhyā vipākajā aupacayikā naiḥṣyandikāḥ kuśalā akuśalā avyākṛtā iti vaktavyam | āha

(25)此中於義所立定法。音聲稱名別莊飾諸名(26)稱伽他。此莊飾即依名莊飾。是製置差別無(27)有別物。譬如物行及心次第。復次唯於字(28)中分別有別物。是字等總集。説爲名聚句聚(29)字聚。此但假説無有正用。毘婆沙師説實有(188a1)不相應行爲性。謂名句字聚。何以故。非一切(2)法皆是覺觀思惟所能通達。名聚等不相應(3)行。於何界中相應。爲是衆生名。爲非衆生(4)名。爲果報生。爲増長生。爲等流生。爲善爲(5)惡爲無記。此問應答。偈曰。

此於諸義共立分量。聲即是名。此名(26)安布差別爲頌。由如是義。説頌依名。此頌(27)是名安布差別。執有實物不應正理。如樹(28)等行及心次第。或唯應執別有文體。即總(29)集此爲名等身。更執有餘便爲無用。毘婆(29c1)沙師説。有別物爲名等身。心不相應行蘊(2)所攝。實而非假。所以者何。非一切法皆是尋(3)思所能了故。此名身等何界所繋。爲是有(4)情數。爲非有情數。爲是異熟生爲是所長(5)養。爲是等流性。爲善爲不善。爲無記。此皆(6)應辯。頌曰

der yaṅ don rnams la mtshams bcad pa’i sa ni miṅ yin la | miṅ rnams bkod pa’i khyad par yaṅ tshigs su bcad pa yin (2) pas miṅ la brten pa yin no || bkod pa’i khyad par yaṅ rdzas gźan du mi ’thad de phreṅ ba lta bu daṅ sems kyi rim pa bźin no || yi ge tsam źig rdzas gźan gyi dṅos por yoṅs su rtog pa yin du chug na yaṅ de’i tshogs kho na miṅ gi tshogs la sogs pa yin par ’gyur bas de dag tu rtog (3) don med pa yin no || bye brag tu smra ba rnams na re chos thams cad rtog ge’i spyod yul ma yin pas ldan pa yaṅ ma yin pa’i ’du byed kyi raṅ bźin miṅ gi tshogs la sogs pa ni rdzas su yod pa kho na’o źes zer ro || yaṅ ci miṅ gi tshogs la sogs pa ’di dag ldan pa ’am | sems can du ston (4) pa ’am | sems can du ston pa ma yin pa ’am | rnam par smin pa las skyes pa ’am | rgyas pa las ’byuṅ ba ’am | rgyu mthun pa las byuṅ ba ’am | dge ba ’am | mi dge ba ’am | luṅ du ma bstan pa dag cig ces brjod par bya źe na | smras pa |

kāmarūpāptasattvākhyā niḥṣyandāvyākṛtāḥ |

欲色衆生數。等(6)流無記爾。

(7)欲色有情攝　等流無記性

’dod daṅ gzugs gtogs sems can (5) ston || rgyu mthun las byuṅ luṅ bstan min ||

釋曰。名等有欲界相應。有色界(7)相應。亦有説於無色界相應。此不可言説。但(8)思惟依止。此名等即衆生名。若人能顯此。此(9)人與其相應。非所顯義。此名但等流果。是無(10)覆無記。爾言者。如名聚等衆生名等流果無(11)覆無記。如此同分亦爾。

(8)論曰。此名身等唯是欲色二界所繋。有説。亦(9)通無色界繋。然不可説。又名身等有情數(10)攝。能説者成非所顯義。又名身等唯是等流。(11)又唯無覆無記性攝。如上所説。餘不相應所(12)未説義今當略辯。

’di dag ni ’dod par gtogs pa daṅ | gzugs su gtogs pa dag yin no || gźan dag na re gzugs med par gtogs ba yaṅ yod mod kyi de dag ni brjod par bya ba ma yin no źes zer ro || de dag ni sems can du ston pa yin no || (6) gaṅ źig rjod par byed pa de dag daṅ ldan gyi brjod par bya ba gaṅ yin pa daṅ ni ma yin no || rgyu mthun pa las byuṅ ba daṅ | ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag yin no || ji ltar miṅ gi tshogs la sogs pa ’di dag sems can du ston pa daṅ | rgyu mthun pa las byuṅ ba daṅ | ma bsgribs (7) la luṅ du ma bstan pa dag yin pa

tathā || 2.47 ||
sabhāgatā sā tu punar vipāko ’pi

偈曰。同分亦果報。(12)三界有。

頌曰
(13)同分亦如是　并無色異熟
(14)得相通三類　非得定等流

de bźin
skal mñam de ni

na kevalaṃ naiḥṣyandikī kāmarūpārūpyāvacarī |

釋曰。又此亦是果報果。不但等流(13)果。此通三界有。或欲界或色界或無色界有。

(15)論曰。亦如是言。爲顯同分如名身等通於(16)欲色有情等流無覆無記。并無色言顯非唯(17)欲色。言并異熟顯非唯等流。是界通三。類(18)通二義。得及諸相類并通三。

rgyu mthun pa las byuṅ ba ’ba’ źig ma yin gyi |

rnam par smin pa ’aṅ yin |

khams gsum pa ste | ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yin no ||

āptayo dvidhā |

(14)偈曰。至二。

See the full verse quoted previously.

thob rnam gñis ||

prāptayo naiḥṣyandikyo vipākajāś ca |

釋曰。至得有二種。或等流果。或(15)果報果。

謂有刹那等(19)流異熟。

thob pa rnams ni rgyu mthun pa las byuṅ ba (86a1) daṅ | rnam par smin pa las skyes pa dag yin no ||

lakṣaṇāni ca |

偈曰。諸相亦。

See the full verse quoted previously.

mtshan ñid rnams kyaṅ |

dvidheti varttate prāptivat |

釋曰。生等諸相亦有。(16)二種如。至得。

See the full verse quoted previously.

rnam gñis źes bya bar sbyar te thob pa bźin no ||

niḥṣyandāḥ samāpattyasamanvayāḥ || 2.48 ||

偈曰。二定非至亦。等流。

See the full verse quoted previously.

sñoms ’jug daṅ mi ldan pa dag rgyu mthun pa ||

dve acittasamāpattī asamanvāgamaś ca naiḥṣyandikā eva | śeṣam eṣāṃ vaktavyam uktam | śeṣayoś ca_saṃjñikajīvitayor ato na punar brumaḥ | kathaṃ prāptyādīnāṃ sattvākhyatoktā samanvāgamavacanāt | kathaṃ lakṣaṇānāṃ sattvāsattvākhyatoktā | sarvasaṃskṛṭasahabhūtvāt || uktā viprayuktāḥ || yat tūktaṃ “janyasya janikā jātir na hetupratyayair vinā” iti ka ime hetavaḥ ke ca pratyayāḥ |

釋曰(17)謂無想定無心定及非。至得此三一向是等(18)流果。於中有所餘應説所餘。謂無想有及壽(19)命。於前已明故不重説。云何説至得爲衆生(20)名。由説是衆生相應故。云何説諸相。有是衆(21)生名。有非衆生名。與一切有爲法倶起故(22)説一切非相應法已。於前已説偈。謂生能生(23)應生。不離因及縁。此中何法名因。何法名(24)縁。

非得二定唯是等流。唯言爲明非(20)異熟等。已説如是所未説義。無想命根如(21)前已辯。何縁不説得等唯是有情數攝。已(22)説有情所成等故。何縁不説相通有情非(23)有情數。已説一切有爲倶故。餘所未説隨(24)應准知(25)説一切有部倶舍論卷第五(26)(27)(28)(29)(30a1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第六(4)　　尊者世親造(5)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(6)　　分別根品第二之四(7)如是已説不相應行。前言生相生所生時(8)非離所餘因縁和合。此中何法説爲因(9)縁。且因六種。何等爲六。頌曰

sems med pa’i sñoms bar ’jug pa gñis daṅ mi ldan pa rnams ni rgyu mthun pa las (2) byuṅ ba dag kho na yin no || ’di dag gi brjod par bya ba lhag ma daṅ | lhag ma ’du śes med pa pa daṅ | srog gi dbaṅ po dag gis ni bśad zin pas de’i phyir yaṅ mi brjod do || ji ltar thob pa rnams kyi sems can du ston pa ñid bśad zin ce na | ldan pa źes bśad pa’i phyir ro || ji ltar (3) mtshan ñid rnams sems can du ston pa daṅ | sems can du ston pa ma yin par bśad ce na | ’dus byas thams cad daṅ lhan cig ’byuṅ pa’i phyir ro || ldan ba ma yin pa rnams bśad zin to || rgyu daṅ rkyen dag med par ni || skye ba bskyed bya skyed byed min || źes gaṅ bśad pa | rgyu rnams ni (4) gaṅ | rkyen rnams ni gaṅ źe na |

kāraṇaṃ sahabhūś caiva sabhāgaḥ saṃprayuktakaḥ |
sarvatrago vipākākhyaḥ ṣaḍvidho hetur iṣyate || 2.49 ||

偈曰。隨造及倶有。同類并相應。遍行與(25)果報。立因有六種。

(10)能作及倶有　同類與相應
(11)遍行并異熟　許因唯六種

byed rgyu lhan cig ’byuṅ ba daṅ || skal mñam mtshuṅs par ldan pa daṅ ||
kun tu ’gro daṅ rnam smin daṅ || rgyu ni rnam pa drug tu ’dod ||

ṣaḍ ime hetavaḥ | kāraṇahetuḥ sahabhūhetuḥ sabhāgahetuḥ saṃprayuktakahetuḥ sarvatragahetuḥ vipākahetur iti | tatra

釋曰。因有六種。一隨造(26)因。二倶有因。三同類因。四相應因。五遍行(27)因。六果報因。此中隨造因相云何。

(12)論曰。因有六種。一能作因。二倶有因。三同(13)類因。四相應因。五遍行因。六異熟因。對法諸(14)師許因唯有如是六種。且初能作因相云(15)何。頌曰

rgyu ni drug po ’di dag ste || byed pa’i rgyu daṅ lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu daṅ | skal ba mñam pa’i rgyu daṅ | mtshuṅs par ldan (5) pa’i rgyu daṅ | kun tu ’gro ba’i rgyu daṅ | rnam par smin pa’i rgyu’o || de la

svato ’nye kāraṇaṃ hetuḥ

偈曰。除(28)自餘隨造。

(16)除自餘能作

raṅ las gźan pa byed rgyu’i rgyu ||

saṃskṛtasya hi dharmasya svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ kāraṇahetur utpādayati | avighnabhāvāvasthānāt | nanu ca ye ’syājānata udapatsyantāsravā jānato ’sya te notpadyanta iti jñānam eṣāṃ vighnam utpattau karoti sūryaprabhāvajjyotiṣāṃ darśanasyeti kathaṃ svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ saṃskṛtasya kāraṇahetur bhavanti | utpadyamānasyāvighnabhāvenāvasthānād iti jñātavyam | bhavet tāvad utpattau vighnakāraṇe samarthānām avighnakāraṇād dhetutvam | tadyathā anupadrotāraṃ bhojakam adhikṛtya grāmīṇā bhavanti vaktāraḥ svāminā smaḥ sukhitā iti | yasya punar nāsty eva śaktirvighnayituṃ tasya kathaṃ hetubhāva stadyathā nirvāṇasyānutpattidharmakāṇāṃ ca sarvotpattau nārakādīnāṃ cārūpyasattva skandhotpattau | asanto ’pi hy ete tathaiva vidhnaṃ karttum asamarthaḥ syuḥ | asamarthe ’pi hi bhojake tathā vaktāro bhavant_iti sa evātra dṛṣṭāntaḥ sāmānyenaiva nirdeśaḥ | yas tu pradhānaḥ kāraṇahetuḥ sa utpādane ’pi samartho yathā cakṣūrūpe cakṣurvijñānasya āhāraḥ śarīrasya bījādayo ’ṅkurādīnām iti | yas tv evaṃ codayati anāvaraṇabhāvena cet sarva dharmahetavo bhavanti kasmān na sarvasyotpādo yugapadbhavati prāṇātipātena ca ghātakavat sarve tadbhājo bhavant_iti | tasyedam acodyam | yasmād anāvaraṇabhāvena sarvadharmāḥ hetuḥ pratijñāyante na kārakabhāveneti | sarvasyaiva kāraṇahetoḥ sarvotpattau sāmarthyam ity apare | tadyathā nirvāṇasyāpi cakṣurvijñānam | kathaṃ kṛtvā | tena hy ālambanāt manovijñānam utpadyate kuśalākuśālaṃ yataḥ krameṇa paścāc cakṣurvijñānam iti kāraṇaparaparayā tasya_ api pratyayībhāvād asti sāmarthyam | evam anyasyāpi pratipattavyam | eṣā hi dik | uktaḥ kāraṇahetuḥ |

釋曰。所生有爲法。離自體以一(29)切法爲隨造因。對彼生住不爲障礙故。爲不(188b1)如此耶。若人不解諸惑當來應生。由已知故。(2)此惑不得生。此智於彼生中能作障礙。日光(3)於見星能作障礙。云何一切法。離自體於有(4)爲法立爲隨造因。此中應知。正欲起法。不能(5)礙生故。立爲隨造因。於他生中諸法有能爲(6)礙。而不礙故。立爲隨造因。此亦可然。譬如(7)土主有強力。不爲逼損土人。説言我等由此(8)主故得安樂。若土主無力爲礙。云何成隨造(9)因。又如涅槃及定無生法。於一切法生中及(10)地獄等陰。於無色界陰生中。皆無力爲礙。云(11)何成隨造因。何以故。若彼非有如有。不能爲(12)障礙事。若土主無力亦有如前説。此中是譬(13)此是通説。若勝隨造因。非但不遮。亦有能生(14)力。如眼根及色於眼識生中。飮食於身。田等(15)於芽。若有人作如此難。一切法由不能礙(16)故。於他成因。云何一切法生不倶有。於殺生(17)中如殺者。云何一切不共得同罪。此不成難。 (18)何以故。由立一切法不能遮餘法生故。名隨(19)造因。不由能作故立隨造因。有餘師説。一切(20)隨造因。於一切法有功力。譬如涅槃於眼識。 (21)云何有功力。以涅槃爲境界。意識得生。或善(22)或惡。因此次第方生眼識。由因縁傳傳。涅槃(23)於眼識亦有因縁分。故有功力。於餘法亦應(24)如此知。此是其方。説隨造因已。

(17)論曰。一切有爲唯除自體以一切法爲能(18)作因。由彼生時無障住故。雖餘因性亦能(19)作因。然能作因更無別稱。如色處等總即(20)別名。豈不未知諸漏當起。由已知故諸漏(21)不生。智於漏生能爲障礙。日光能障現覩(22)衆星。如何有爲唯除自體以一切法爲能(23)作因。應知此生時彼皆無障住。故彼於此(24)是能作因。若於此生彼能爲障。而不爲障(25)可立爲因。譬如國人以其國主不爲損害。(26)咸作是言。我因國主而得安樂。若於此生(27)彼無障用。設不爲障何得爲因。且如涅(28)槃及不生法普於一切有爲生中。那落迦(29)等有情相續於無色界諸蘊生中。有如非有(30b1)無能障用。雖無障用而亦爲因。如無力國(2)王亦得如前説。此即通説諸能作因。就勝(3)爲言非無生力。如眼色等於眼識等生(4)飮食於身種等於牙等。有作是難。若一(5)切法無障住故皆能作因。何縁諸法非皆頓(6)起。一殺生時何縁一切非如殺者皆成殺(7)業。此難不然。但由無障許一切法爲能作(8)因。非由於生有親作力。有餘師説。諸能作(9)因皆於果生有能作力。且涅槃等於眼識(10)生。云何名爲有能作力。意識縁彼爲境而(11)生或善或惡。因此意識後時眼識次第得(12)生。展轉因故。彼涅槃等於眼識生有能作(13)力。如是餘法由此方隅展轉應知有能生(14)力。如是已説能作因相。

raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad ni chos ’dus byas kyi byed rgyu’i rgyu yin te | skye ba la bgegs mi byed pa’i ṅo bor gnas pa’i phyir ro || zag pa gaṅ dag mi śes pa de la skye ba (6) de dag śes pa de la mi skye’o źes gsuṅs pas de dag skye ba la yaṅ śes pa gegs byed la | skar ma rnams mthoṅ ba la yaṅ ñi ma’i ’od bgegs byed pa ma yin nam | ji ltar na raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad chos ’dus byas kyi byed rgyu yin źe na | skye ba la bgegs mi byed (7) pa’i ṅo bor gnas pa’i phyir śes par bya’o || re źig skye ba la bgegs byed nus pa rnams ni bgegs mi byed pa’i phyir rgyu ñid du yaṅ ’gyur te | dper na spyod par byed pa’i mi ’tshe ba’i dbaṅ du byas nas groṅ mi rnams bdag cag ni rje bos bde bar byas so źes ’dzer ba lta bu yin na | gaṅ (86b1) źig bgegs byed par mi nus pa dper na chos thams cad skye ba la mya ṅan las ’das pa daṅ | mi skye ba’i chos can rnams lta bu daṅ | gzugs med pa’i sems can gyi phuṅ po skye ba la dmyal ba la sogs pa dag lta bu de go ji ltar na rgyu’i dṅos po yin | de dag med du zin kyaṅ de kho na (2) bźin du bgegs byed mi nus par ’gyur te | spyod par byed par mi nus bźin du yaṅ de skad du ’dzer ba yod pas ’dir dpe ni de ñid yin no || ’di ni spyir bstan pa yin gyi | byed rgyu’i rgyu gtso bo gaṅ yin pa ’di ni bskyed par bya ba la yaṅ nus | yod de dper na mig gi rnam par śes pa la (3) mig daṅ gzugs dag daṅ | lus la zas daṅ | myu gu la sogs pa la sa bon la sogs pa bźin no || gaṅ źig ’di skad du gal te mi sgrib pa’i ṅo pos chos thams cad rgyu dag yin no || ci’i phyir chos thams cad cig car skye bar mi ’gyur ro || srog gcod pa la sogs pa la yaṅ (4) gśed ma pa bźin du thams cad de bsten par mi ’gyur źes rgol bar byed pa de’i de ni klan kar mi ruṅ ste | ’di ltar mi sgrib pa’i ṅo bos chos thams cad rgyu yin par dam ’cha’i | byed pa po’i ṅo bo ni ma yin pa’i phyir ro || gźan dag na re thams cad skyes pa la byed pa’i rgyu thams cad kyaṅ (5) nus pa yod de | ’di lta ste mya ṅan las ’das pa yaṅ mig gi rnam par śes pa la nus pa yod pa lta bu’o źes zer ro || ji lta bu źe na | dmigs pa des yid kyi rnam par śes pa dge ba daṅ mi dge ba skye la | des rim gyis phyir mig gi rnam par śes pa skyed pa’i phyir rgyu rgyud pa’i (6) sgo nas de yaṅ rkyen du gyur pa’i phyir nus pa yod do || de bźin du gźan la yaṅ rtogs par bya ste | ’di ni phyogs tsam du zad do || byed pa’i rgyu bśad zin to ||

sahabhūr ye mithaḥphalāḥ |

倶有因相(25)云何。偈曰。倶有互爲果。

第二倶有因相云(15)何。頌曰
(16)倶有互爲果　如大相所相
(17)心於心隨轉

lhan cig ’byuṅ gaṅ phan tshun ’bras ||

mithaḥ pāraṃparyeṇa ye dharmāḥ parasparaphalās te parasparaḥ sahabhūhetur yathā | katham |

釋曰。若法此彼互(26)爲果。此法遆爲倶有因。其譬類云何。

(18)論曰。若法更互爲士用果彼法更互爲倶有(19)因。其相云何。

phan tshun źes bya ba ni gcig la gcig ste | chos gaṅ dag phan tshun gyi ’bras (7) bu yin pa de dag ni phan tshun lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu’o || dpe ji lta bu źe na |

bhūtavac cittacittānuvartilakṣaṇalakṣyavat || 2.50 ||

偈曰。(27)如大心心法。隨心相所相。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ bźin sems kyi rjes ’jug daṅ || sems daṅ mtshan ñid mtshan gźi bźin ||

catvāri mahābhūtāny anyonyaṃ sahabhūhetuḥ | cittaṃ cittānuvarttināṃ dharmāṇāṃ te ’pi tasya | saṃskṛtalakṣaṇāni lakṣyasya so ’pi taṣām | evaṃ ca kṛtvā sarvam eva saṃskṛtaṃ sahabhūhetur yathāyogam | vināpi cānyonyaphalatvena dharmo ’nulakṣaṇānāṃ sahabhūhetur na tāni tasyety upasaṃkhyātavyam ||

釋曰。譬如地等四(28)大。此彼更互爲因。心於隨心法。隨心法於(29)心。有爲相於有爲法。有爲法於有爲相。若立(188c1)如此義。一切有爲如理皆成倶有因。若離更(2)互爲果。謂法於隨相爲倶有因。隨相於法則(3)非應。攝如此義。

如四大種更互相望爲倶有(20)因。如是諸相與所相法心與心隨轉亦更(21)互爲因。是則倶有因由互爲果遍攝有爲(22)法如其所應。法與隨相非互爲果。然法與(23)隨相爲倶有因。非隨相於法。此中應辯。

’byuṅ ba chen po bźi dag ni phan tshun lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin no || sems ni sems kyi rjes su ’jug pa’i chos (87a1) rnams kyi yin la de dag kyaṅ sems kyi yin no || ’dus byas kyi mtshan ñid rnams ni mtshan gźi’i yin la de yaṅ de dag gi yin te | de ltar na ’dus byas thams cad ni ci rigs par lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ñid yin no || phan tshun ’bras bu ñid med bźin du (2) chos ni mthun pa’i mtshan ñid rnams kyi lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin la de dag ni de’i ma yin pas kha bskaṅ bar bya’o ||

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a54f8433-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ