atha ko ’yaṃ visaṃyogo nāma | nanu coktaṃ prāk “pratisaṃkhyānirodha” iti |
tadānīṃ “pratisaṃkhyānirodhaḥ katamo yo visaṃyoga” ity uktam idānīṃ visaṃyogaḥ kathamaḥ |
yaḥ pratisaṃkhyānirodha ity ucyate |
tad idam itaretarāśrayaṃ vyākhyānam asamarthaṃ tatsvabhāvadyotane |
tasmād anyathā tatsvabhāvo vaktavyaḥ |
āryair eva tatsvabhāvaḥ pratyātmavedyaḥ |
etāvat tu śakyate vaktum nityaṃ kuśalaṃ cāsti dravyāntaram |
tadvisaṃyogaś cocyate pratisaṃkhyānirodhaś ceti |
sarvam evāsaṃskṛtam adravyam iti sautrāntikāḥ |
na hi tadrūpavedanādivat bhāvāntaram asti | kiṃ tarhi | spraṣṭavyābhāvamātram ākāśam |
tadyathā hy andhakāre pratidhātam avindanta ākāśam ity āhuḥ |
utpannānuśayajanmanirodhaḥ pratisaṃkhyābalenānyasyānutpādaḥ pratisaṃkhyānirodhaḥ |
vinaiva pratisaṃkhyayā pratyayavaikalayād anutpādo yaḥ so | pratisaṃkhyānirodhaḥ |
tadyathā nikāyasabhāgaśeṣasyāntarāmaraṇe |
nikāyāntarīyāḥ punar āhuḥ |
anuśayānām utpattau prajñāyāḥ sāmarthyam ato ’sau pratisaṃkhyānirodhaḥ |
yas tu punaḥ duḥkhasyānutpādaḥ saḥ utpādakāraṇānuśayavaikalyād eveti na tasmin prajñāyāḥ sāmarthyam asty ato ’sāv apratisaṃkhyānirodha iti |
so ’pi tu nāntareṇa pratisaṃkhyāṃ sidhyatīti pratisamkhyānirodha evāsau |
ya evotpannasya paścād abhāvaḥ sa eva svarasanirodhād apratisaṃkhyānirodha ity apare |
asyāṃ tu kalpanāyām anityo ’pratisaṃkhyānirodhaḥ prāpnoty avinaṣṭe tadabhāvāt |
nanu ca pratisaṃkhyānirodho ’py anityaḥ prāpnoti |
pratisaṃkhyāpūrvakatvāt |
na vai sa pratisaṃkhyāpūrvako na hi pūrvaṃ pratisaṃkhyā paścād anutpannānām anutpādaḥ |
kiṃ tarhi |
pūrvam eva sa teṣām anutpādo ’sti |
vinā tu pratisaṃkhyayā ye dharmā utpatsyante tadutpannāyāṃ pratisaṃkhyāyāṃ punar nopapadyanta iti |
etad atra pratisaṃkhyāyā samarthyaṃ yad utākṛtotpattipratibandhānām utpattipratibandhabhāvaḥ |
yadi tarhi anutpāda eva nirvāṇam idaṃ sūtrapadaṃ kathaṃ nīyate “pañcemānīndriyāṇi āsevitāni bhāvitāni bahulīkṛtāny atītānāgatapratyutpannasya duḥkhasya prahāṇāya saṃvarttanta” iti |
prahāṇaṃ hi nirvāṇam anāgatasyaiva cānutpādo nātītapratyutpannasyeti |
asty etad evam |
kiṃ tu tadālambanakleśaprahāṇāt duḥkhasya prahāṇam uktaṃ bhagavatā “yo rūpe cchandarāgas taṃ prajahīta |
cchandarāge prahīṇe evaṃ vas tadrūpaṃ prahīṇaṃ bhaviṣyati pārijñātaṃ vistareṇa yāvad vijñānam” iti |
evaṃ traiyadhvikasyāpi duḥkhasya prahāṇaṃ yujyate |
athāpy atītānāgatapratyutpannasya kleśasya prahāṇāyety ucyeta | atrāpy eṣa nayaḥ |
athavā ’yam abhiprāyo bhaved atītaḥ kleśaḥ paurvajanmikaḥ pratyutpannaḥ kleśa aihajanmiko yathā tṛṣṇā vicariteṣv aṣṭādaśa tṛṣṇāvicaritāny atītam adhvānam upādāyety atītaṃ janmādhikṛtyoktam evaṃ yāvat pratyutpannam |
tena ca kleśadvayenāsyāṃ santatau bījabhāva āhito ’nāgatasyotpattaye |
tasya prahāṇāt tad api prahīṇaṃ bhavati |
yathā vipākakṣayāt karmaṃ kṣīṇaṃ bhavati |
anāgatasya punar duḥkhasya kleśasya vā bījābhāvāt atyantam anutpādaḥ prahāṇam |
anyathā hy atītapratyutpannasya kiṃ prahātavyam |
na hi niruddhe nirodhābhimukhe ca yatnaḥ sārthako bhavatīti |
yady asaṃskṛṭaṃ nāsty eva, yad uktaṃ bhagavatā “ye kecid dharmāḥ saṃskṛtā vā ’saṃskṛtā vā virāgas teṣām agra ākhyāyate” iti katham asatām asann agro bhavitum arhati |
na vai nāsty evāsaṃskṛtam iti brūmaḥ |
etat tu tad īdṛśaṃ yathā ’smābhir uktam |
tadyathā asti śabdasya prāgabhāvo ’sti paścād abhāva ity ucyate |
atha ca punar nābhāvo bhāvaḥ sidhyati |
evam asaṃskṛtam api draṣṭavyam |
abhāvo ’pi ca kaścit praśasyatamo bhavati yaḥ sakalasyopadravasyātyantam abhāva ity anyeṣāṃ so ’gra iti praśaṃsāṃ labdhum arhati |
vineyānāṃ tasminn upacchandanārtham |
yady apy asaṃskṛtam abhāvamātraṃ syān nirodha āryasatyaṃ na syāt | na hi tat tu kiñcid astīti |
kas tāvad ayaṃ satyārthaḥ | nanu cāviparītārthaḥ |
ubhayam api caitad aviparītaṃ dṛṣṭam āryair yaduta duḥkhaṃ ca duḥkham eveti duḥkhābhāvaś cābhāva eveti ko ’syāryasatyatve virodhaḥ katham abhāvaś ca nāma tṛtīyaṃ cāryasatyaṃ syāt |
uktaṃ yathāryasatyaṃ dvitīyasyānantaraṃ dṛṣṭam uddṛṣṭaṃ ceti tṛtīyaṃ bhavati |
yady asaṃskṛtam abhāvamātraṃ syād ākāśanirvāṇālambanavijñānam asadālambanaṃ syāt |
etad atītānāgatasyāstitvacintāyāṃ cintayiṣyāmaḥ |
yadi punar dravyam evāsaṃskṛtam iṣyeta kiṃ syāt |
kiṃ ca punaḥ syāt |
vaibhāṣikapakṣaḥ pālitaḥ syāt |
devatā enaṃ pālayiṣyanti pālanīyaṃ cet maṃsyate |
abhūtaṃ tu parikalpitaṃ syāt | kiṃ kāraṇam |
na hi tasya rūpavedanādivat svabhāva upalabhyate na cāpi cakṣurādivat karma |
amuṣya ca vastuno ’yaṃ nirogha iti ṣaṣṭhīvyavasthā kathaṃ prakalpyate |
na hi tasya tena sārdhaṃ kaścit saṃbandho hetuphalādibhāvāsaṃbhavāt |
pratiṣedhamātraṃ tu yujyate amuṣyābhāva iti |
bhāvāntaratve ’pi yasya kleśasya prāptivicchedād yo nirodhaḥ prāpyate sa tasyeti vyavadiśyate |
tasya tarhi prāptiniyame ko hetuḥ |
“dṛṣṭadharmanirvāṇaprāpto bhikṣur” ity uktaṃ sūtre |
tatra katham abhāvasya prāptiḥ syāt |
pratipakṣalābhena kleśapunarbhavotpādātyantaviruddhāśrayalābhāt prāptaṃ nirvāṇam ity ucyate |
āgamaś cāpy abhāvamātraṃ dyotayati |
evaṃ hy āha |
“yat svalpasya duḥkhasyāśeṣaprahāṇaṃ pratiniḥsargo vyantībhāvaḥ kṣayo virāgo nirodho vyupakṣamo ’staṅgamaḥ anyasya ca duḥkhasya_pratisandhir anutpādo ’prādurbhāvaḥ |
etat kāntam etat praṇītaṃ yaduta sarvopādhipratiniḥsargas tṛṣṇākṣayo virāgo nirodho nirvāṇam” iti |
kim evaṃ neṣyate nāsmin prādurbhavatīty ato ’prādurbhāva iti |
asamarthām etāṃ saptamīṃ paśyāmaḥ | kim uktaṃ bhavati |
nāsmin prādurbhavatīti yadi satīty abhisaṃbadhyate nityam evāprādurbhāvaprasaṅgo nirvāṇasya nityatvāt |
atha prāpta ity abhisaṃbadhyate yata eva tatprāptiḥ parikalpyate tasminn eva saṃmukhībhūte prāpte vā duḥkhasyeṣyatām aprādurbhāvaḥ |
ayaṃ ca dṛṣṭānta evaṃ sūpanīto bhavati |
若爾何法名離滅。(13)爲於前不已説耶。擇滅謂永離。各各對諸結。
(14)於前問何法爲擇滅。答是離滅。今問何法爲(15)離滅。
答是擇滅。
此釋更互相依。終不能顯自(16)性。
是故應引別義顯其體性。
諸聖人能自證(17)此法體性。
若欲説如此等相。亦可得説。謂常(18)住善有別物。
若思量即是離滅擇滅。
經部師(19)説。一切無爲法皆是無物。
何以故。此法不(20)如色受等有別體物。云何無別物。唯無有觸。(21)説名虚空。
何故如此。於闇中彼人不得礙。逆(22)説爲虚空。由簡擇力。
現在隨眠惑及生離滅。(23)後餘集苦不更生。説名擇滅。
離此簡擇。由縁(24)不具故。諸法不更生。説名非擇滅。
譬如聚同(25)分殘於中間死不更生。
餘部師説。
於隨眠惑(26)不更生中。般若有功能。唯此名擇滅。
此中後(27)苦不更生。由隨眠惑滅壞生縁不具故。此法(28)得成。於中般若無功能。説此滅名非擇滅。
此(29)法若離簡擇則不得成。是故此滅即是擇滅。
(192a1)有餘師説。若法先已生後滅。是自味滅。説名(2)非擇滅。
於此執中非擇滅應成無常。若法未(3)滅未有非擇滅故。
爲不如此耶。是汝擇滅同(4)前難不異。
以簡擇爲先故。
若我等不執擇滅(5)在簡擇後。何以故。非先簡擇後方未生諸法(6)不得生。
所執云何。
先時已有諸法無生。
若離(7)簡擇是法應生。簡擇起時後永不生。
於此中(8)是簡擇功能。謂先未有生障。今爲生障。
若汝(9)執唯不生爲涅槃。云何會釋此經文句。經言(10)若信等五根。被事被修被數習。爲離滅過去(11)未來現世衆苦故。生起。
離滅即是涅槃。不生(12)但約未來。於過去現世無不生義。
實有如此。
(13)雖然能縁三世惑滅故。世尊説名苦滅。云何(14)判如此。如別經言。於色貪愛汝等應除滅。
若(15)貪愛已滅。此色於汝等則滅則離。廣説如經。(16)乃至識亦爾。
若爾於三世苦離滅亦爾。
若有(17)如此執。爲除過去未來現世惑故説此經。解(18)釋道理悉應如此。
若有如此執。過去惑在過(19)去生。現世惑在現世生。譬如貪愛行中説十(20)八貪愛行。約過去世謂約過去生。乃至現世(21)亦爾。
由此二世惑。於今相續中。已安立種子。(22)爲生未來惑。
由種子滅故説彼亦滅。
譬如由(23)果報盡故亦説業盡。
是未來苦。及未來惑。無(24)種子故。永不更生。説名離滅。
若執異此過(25)去及現世。有何可滅。
於已滅及定向滅。是滅(26)功用復有何果。
若無爲實無有物。是佛世尊(27)所説經云。所有諸法。謂有爲無爲。於中説離(28)欲法無等。云何於無中無法説無等。
若我等(29)不説無爲無。
我説如此有。如我所説。
如説聲(192b1)有先不有有後不有。
雖有有言非有物。終不(2)成有。
應知無爲法亦爾。
有無所有。最可稱(3)歎。謂一切。災横永不復有。此不有於餘。不(4)有最勝無。等故可稱歎。
爲令應受化弟子樂(5)求此法。
若無爲唯無所有。滅離則非聖諦。何(6)以故。此無所有故。
若爾諦有何義。爲不如此(7)耶。無倒爲義。
此二亦無倒。如聖人所見苦(8)如苦。苦無所有。如無所有。若爾於聖諦有何(9)相違。君云何無所有。成第三聖諦。成聖諦(10)義。
已説第二次無間聖所見所説。故成第三。
(11)君若無爲唯無所有。縁虚空涅槃爲境識。應(12)成無境界。
此義於過去未來實有思量中當(13)決判。
君若許無爲法實有別物。有何所有。
(14)復何所有。
毘婆沙本義。則便被護。
諸天應(15)護。若彼知此。必應可護。
此執非眞實。云何(16)非眞實。
此無爲不如色受等自性可證。不如(17)眼根等可以事證。
此離滅是惑苦離滅。如此(18)安立。云何可成。
何以故。此離滅與惑等不(19)相關。因果等義不有故。
唯遮撥彼。是義可然。(20)謂某甲某甲不有。
若執實有別物。由惑至得(21)斷至得此離滅故。説此是惑離滅。
復有何因。(22)能決定此法至得。
經中説。比丘已至得現法(23)涅槃。
若無所有。云何至得。
由至得對治故。至(24)得煩惱及後生永相違依止故。故説至得涅(25)槃。
諸阿含顯此法。唯無所有爲義。
阿含云。
(26)是衆苦無餘滅。棄捨無際。盡離欲離滅。寂靜(27)斷沒。不續餘苦不取不生。是法寂靜美妙。
謂(28)捨一切餘愛。盡離欲離滅名涅槃。
云何不許(29)如此於彼不生故名無生。
我等見此義與理(192c1)不相應。此文何所顯。
若與已有相應。本來應(2)無生。涅槃常住故。若
與已至得相應。從此至(3)得可分別此法已有惑已得。汝應許若不生。
(4)是譬喩最與理相應。
若爾何法名爲離繋。即本論中所説(7)擇滅。
豈不先問何謂擇滅。答是離繋。今問(8)何法名爲離繋。
答是擇滅。
如是二答。更互(34a9)相依。於此自性竟不能顯。
故應別門開顯(10)自性。此法自性實有離言。
唯諸聖者各別内(11)證。
但可方便總相説言是善是常別有實(12)物。
名爲擇滅亦名離繋。
經部師説。一切無(13)爲皆非實有。
如色受等別有實物。此所無(14)故。若爾何故名虚空等。唯無所觸説名虚(15)空。
謂於暗中無所觸對。便作是説。此是虚(16)空。
已起隨眠生種滅位由簡擇力餘不更(17)生説名擇滅。
離簡擇力由闕縁故餘不(18)更生名非擇滅。
如殘衆同分中夭者餘蘊。
(19)餘部師説。
由慧功能隨眠不生名爲擇滅。
(20)隨眠縁闕後苦不生不由慧能名非擇滅。
(21)離簡擇力此滅不成故此不生即擇滅攝。
(22)有説。諸法生已後無。自然滅故名非擇滅。
如(23)是所執非擇滅體應是無常。未滅無故。
豈(24)不擇滅擇爲先故。
先無後有應亦無常。
非(25)擇爲先方有擇滅。如何擇滅亦是無常。所(26)以者何。非先有擇後未生法方有不生。
何(27)者。
不生本來自有。
若無簡擇諸法應生。(28)簡擇生時法永不起。
於此不起擇有功能。(29)謂於先時未有生障今爲生障非造不(34b1)生。
若唯不生是涅槃者。此經文句當云何通。(2)經言。五根若修若習若多修習。能令過去未(3)來現在衆苦永斷。
此永斷體即是涅槃。唯(4)於未來有不生義非於過現。豈不相違。
雖(5)有此文而不違義。
此經意説。縁過現苦(6)煩惱斷故名衆苦斷。如世尊言。汝等於色(7)應斷貪欲。
貪欲斷時便名色斷及色遍智。(8)廣説乃至識亦如是。
過現苦斷義亦應然。
設(9)有餘經言斷過去未來現在諸煩惱者。准(10)前理釋。義亦無違。
或此經中別有意趣。過(11)去煩惱謂過去生所起煩惱。現在煩惱謂現(12)在生所起煩惱。如愛行中十八愛行。過去世(13)起者依過去生説。未來現在應知亦爾。
如(14)是二世所起煩惱。爲生未來諸煩惱故。於(15)現相續引起種子。
此種斷故彼亦名斷。
如(16)異熟盡時亦説名業盡。
未來衆苦及諸煩惱。(17)由無種故畢竟不生。説名爲斷。
若異此者。(18)過去現在何縁須斷。
非於已滅及正滅時。(19)須設劬勞爲令其滅。
若無爲法其體都無。(20)何故經説所有諸法。若諸有爲若諸無爲於(21)中離染最爲第一。如何無法可於無中立(22)爲第一。
我亦不説諸無爲法其體都無。
但(23)應如我所説而有。
如説此聲有先非有。(24)有後非有。
不可非有説爲有故有義得成。
(25)説有無爲。應知亦爾。
有雖非有而可稱(26)歎。故諸災横畢竟非有名爲離染。此於一(27)切有非有中最爲殊勝。
爲令所化深生欣(28)樂故應稱歎此爲第一。
若無爲法唯非有(29)者。無故不應名滅聖諦。
且言聖諦其義云(34c1)何。豈不此言屬無倒義。
聖見有無皆無顛(2)倒。謂聖於苦見唯是苦。於苦非有見唯非(3)有。此於聖諦義有何違。如何非有而可立(4)爲第三聖諦。
第二無間聖見及説故成第三。
(5)若無爲法其體唯無。空涅槃識應縁無境。
此(6)縁無境亦無有過。辯去來中當應思擇。
(7)若許無爲別有實體。當有何失。
復有何徳。
(8)許便擁護毘婆沙宗是名爲徳。
若有可護(9)天神定知自當擁護。
然許實有明虚妄計(10)是名爲失。所以者何。
此非有體可得如色(11)受等。亦非有用可得如眼耳等。
又若別有。(12)如何可立彼事之滅第六轉聲。
由滅與事(13)非互相屬。此彼相望非因果故。
唯遮彼事。(14)第六可成。彼事之無名爲滅故。
滅雖別有(15)而由彼事或得斷時方得此滅可言此滅(16)屬於彼事。
何因此滅定屬此得。
如契經言。(17)苾蒭獲得現法涅槃。
如何非有可言獲得。
(18)由得對治便獲永違煩惱後有所依身故(19)名得涅槃。
復有聖教能顯涅槃唯以非有(20)爲其自性。
謂契經言。
所有衆苦皆無餘斷。(21)各別捨棄盡離染滅靜息永沒。餘苦不續不(22)取不生。此極寂靜。此極美妙。
謂捨諸依及(23)一切愛盡離染滅名爲涅槃。
云何不許言(24)不生者依此無生故言不生。
我等見此第(25)七轉聲於證滅有都無功力。何意故説依(26)此無生。
若依此言屬已有義應本不生。涅(27)槃常故。
若依此言屬已得義。是則應許依(28)道之得。故唯依道或依道得令苦不生。汝(29)應信受。
由此善釋經説喩言。
bral ba źes bya ba ’di ci | sṅar so sor brtags pas ’gog pa yin no źes ma bśad dam |
de’i tshe ni so sor brtags (2) pas ’gog pa gaṅ źe na | gaṅ bral ba’o źes bśad | da ni bral ba gaṅ źe na |
gaṅ so sor brtags pas ’gog pa’o źes bśad pas
phan tshun rten pa’i bśad pa ’di ni de’i raṅ gi ṅo bo gsal bar bya ba la nus pa ma yin te
| de lta bas na de’i raṅ gi ṅo bo gźan du brjod par bya’o ||
de’i (3) raṅ gi ṅo bo ni ’phags pa rnams kho nas so sor raṅ gis rig par bya ba yin te |
bral ba źes bya ba daṅ | so sor brtags pa’i ’gog pa źes bya ba gaṅ yin pa brtags pa daṅ dge ba’i rdzas gźan źig yod do źes bya ba de tsam źig ni brjod par nus so ||
mdo sde pa rnams na re ’dus ma byas (4) thams cad kyaṅ rdzas su med pa kho na ste |
de ni gzugs daṅ tshor pa la sogs pa bźin du rdzas gźan du ni med do || ’o na ci źe na |
reg bya med pa tsam ni nam mkha’ yin te |
’di ltar mun pa’i naṅ dag na thogs pa ma rñed na nam mkha’o źes zer to |
phra rgyas daṅ skye ba skyes pa ’gags nas so (5) sor brtags pa’i stobs kyis gźan mi skye ba ni so sor brtags pas ’gog pa yin no ||
so sor brtags pa med pa kho nar rkyen ma tshaṅ bas mi skye ba ni so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa ste
dper na bar ma dor ’chi ba’i ris mthun pa lhag ma lta bu’o źes zer ro ||
sde pa (6) gźan dag na re
phra rgyas rnams mi skye bar bya ba la śes rab kyi nus pa yod do || de’i phyir de ni so sor brtags pas ’gog pa yin no ||
sdug bsṅal mi skye ba gaṅ yin pa de ni skye ba’i rkyen phra rgyas med pa kho na’i phyir de la śes rab kyi nus pa med de | de’i phyir de ni so sor brtags pa ma (7) yin pas ’gog pa yin no źes zer te
de yaṅ so sor brtags pa med pas mi ’grub pas de ni so sor brtags pas ’gog pa kho na yin no ||
gźan dag na re sṅar skyes pa phyis med pa gaṅ yin pa de ñid raṅ gi daṅ gis ’gag pa’i phyir so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa yin no (94b1) źes zer te |
rtogs pa de la ni so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa mi rtag pa kho nar ’gyur te | ma źig na de med pa’i phyir ro ||
so sor brtags pas ’gog pa yaṅ so sor brtags pa sṅon du ’gro ba’i phyir mi rtag par ’gyur ba ma yin nam |
de ni so sor brtags pa sṅon du ’gro ba (2) ma yin te |
sṅar so sor brtags pa yin la phyis skye ba rnams kyi mi skye ba ni ma yin no ||
’o na ci źe na |
de dag mi skye ba de ni sṅa nas yod pa kho na yin no ||
chos gaṅ dag so sor brtags ba med na skye bar ’gyur ba de dag so sor brtags pa skyes na yaṅ mi skye’o ||
’di la so sor brtags pa’i (3) mthu ni ’di yin te | ’di lta ste gegs ma byas pa rkyen rnams skye ba la gegs byed pa’i dṅos po yin no ||
gal te mi skye ba kho na mya ṅan las ’das pa yin na ’o na mdo’i tshig dbaṅ po lṅa po ’di dag kun tu bsten | goms par byas | lan maṅ du byas na ’das pa daṅ ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba’i (4) sdug bsṅal spaṅs par ’gyur ro źes bya ba ’di ji ltar draṅ |
spaṅs pa ni mya ṅan las ’das pa yin no || mi skye ba ni ma ’oṅs pa kho na yin gyi ’das pa daṅ da ltar byuṅ ba ni ma yin no ||
de skad du ’byuṅ ba yaṅ yod mod kyi
’on kyaṅ | bcom ldan ’das kyis de la dmigs pa’i ñon moṅs (5) pa spaṅs pas sdug bsṅal spoṅ bar gsuṅs pa yin te | gzugs la ’dun pa daṅ ’dod chags gaṅ yin pa di spoṅs śig |
’dun pa daṅ ’dod chags spaṅs na khyed kyis gzugs de lta bu de yaṅ spaṅs pa daṅ yoṅs su śes par ’gyur ro źes bya ba nas | rgyas par rnam (6) par śes pa’i bar du gsuṅs te |
de ltar na dus gsum pa’i sdug bsṅal yaṅ spaṅs par ruṅ ṅo ||
ci ste ’das pa daṅ ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba’i ñon moṅs pa spaṅs par ’gyur ro źes ’byuṅ bar ’gyur na | der yaṅ tshul ni ’di kho na yin no ||
yaṅ na dgoṅs pa ni ’das (7) pa’i ñon moṅs pa ni tshe rabs sṅa ma pa yin la | da ltar byuṅ ba’i ñon moṅs pa ni tshe ’di pa yin te | dper na sred pa rnam par spyad pa dag la ’das pa’i dus la brten nas sred pa rnam par spyad pa bcva brgyad do źes ’byuṅ ba ’das pa’i tshe rabs kyi dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa daṅ | (95a1) da ltar byuṅ ba’i bar du yaṅ de daṅ ’dra ba lta bu’o ||
ñon moṅs pa gñis po ’dis kyaṅ rgyud ’di la ma ’oṅs pa bskyed pa’i phyir sa bon gyi dṅos po bźag pa
de spaṅs pas de yaṅ spaṅs pa yin te |
dper na rnam par smin pa zad pa las zad par ’gyur ba lta bu’o |
(2) ma ’oṅs pa’i sdug bsṅal la ñon moṅs pa ni sa bon med pa’i phyir gtan du mi skye ba spaṅs pa yin no ||
de lta ma yin na ’das pa daṅ da ltar la ci źig spaṅ du yod de |
’gags zin pa daṅ | ’gag pa la mṅon du phyogs pa la ni ’bad pa don daṅ bcas par mi ’gyur ro sñam pa ’di yin par (3) ’gyur ro ||
gal te ’dus ma byas med pa kho na yin na | bcom ldan ’das kyis chos gaṅ dag ’dus byas kyaṅ ruṅ ’dus ma byas kyaṅ ruṅ de dag gi mchog ni ’dod chags daṅ bral ba yin par bśad do źes gaṅ gsuṅs pa | ji ltar na med pa rnams kyi mchog yin par ’os |
dus (4) ma byas med pa kho na’o źes kyaṅ mi smra’i
de ni kho bo cag gis ji skad du bśad pa de lta bu yin no ||
dper na sgra la sṅa na med pa yaṅ yod | phyis med pa yaṅ yod ces bya mod kyi
’on kyaṅ med pa ni yod par mi ’grub pa ltar
’dus ma byas kyaṅ de bźin du blta bar bya’o ||
med pa yaṅ kha cig śin (5) tu bsṅags pa yod de | gaṅ gnod pa thams cad daṅ bral ba de ni ’dul ba rnams de la ’dun par bya ba’i phyir gźan dag gi mchog yin no źes bsṅags pa ’thob par ’os so ||
gal te ’dus ma byas med pa tsam źig yin na ’gog pa ’phags pa’i bden pa yin par mi ’gyur te | de cuṅ (6) zad kyaṅ med pa’i phyir ro ||
re źig ’gog pa’i bden pa’i don ’di gaṅ yin | phyin ci ma log pa’i don ma yin nam |
’phags pa rnams kyis ’di lta ste | sdug bsṅal la yaṅ sdug bsṅal kho na’o || sdug bsṅal med pa la yaṅ med pa kho na’o źes ’di gñi ga yaṅ phyin ci ma (7) log par gzigs na ’di ’phags pa’i bden pa ñid yin par ’gal ba ci źig yod | ji ltar med pa yaṅ yin la ’phags pa’i bden pa gsum pa yaṅ yin par ’gyur |
ji ltar ’phags pa’i bden pa yin pa ni bśad zin to || gñis pa’i ’og tu mthoṅ ba daṅ bstan pas na (95b1) gsum pa yin no ||
gal te ’dus ma byas dṅos po med pa tsam yin na nam mkha’ daṅ mya ṅan las ’das pa la dmigs pa’i śes pa med pa la dmigs par ’gyur ro ||
’di ni ’das pa daṅ ma ’oṅs pa yod pa ñid bsam par bya’o ||
gal te ’dus ma byas rdzas kho nar ’dod par gyur na (2) cir ’gyur |
ci źig tu yaṅ ’gyur |
bye brag tu smras pa’i phyogs bskyab par ’gyur ro ||
gal te ’di bskyab par bya ba yin par sems na lha skyob par ’gyur graṅ |
yaṅ dag pa ma yin pa kun tu brtags par ’gyur ro || ci’i phyir źe na |
gzugs daṅ tshor ba la sogs pa bźin du de’i (3) raṅ gi ṅo bo yaṅ mi dmigs la mig la sogs pa bźin du las kyaṅ mi dmigs so ||
dṅos po che ge mo źig gi ’gog pa ’di yin no źes rnam par gźag pa yaṅ ji ltar rab tu brtags te |
rgyu daṅ ’bras bu la sogs pa’i dṅos po mi srid pa’i phyir de ni de daṅ lhan cig ’brel pa ’ga’ (4) yaṅ med kyi
che ge mo źig med pa’o źes ’gag pa tsam du ruṅ ṅo ||
dṅos po gźan ñid yin na yaṅ ñon moṅs pa gaṅ gi thob pa chad nas ’gog pa gaṅ thob pa de de’i yin no źes tha sñad gdags so ||
’o na de thob par ’dod pa’i rgyu gaṅ źig yin |
mdo las mthoṅ pa’i chos la mya ṅan las ’das (5) pa thob pa’i dge sloṅ źes gsuṅs pa
de ji ltar na med pa thob par ruṅ |
gñen po thob pas ñon moṅs pa daṅ | yaṅ srid pa’i skye ba daṅ śin tu ’gal ba’i rten thob pa’i phyir mya ṅan las ’das pa thob pa źes bya’o ||
luṅ las kyaṅ dṅos po med pa tsam ñid du brjod par mdzad de |
’di skad du
(6) sdug bsṅal ’di ma lus par spaṅs pa | ṅes par spaṅs pa | byaṅ bar ’gyur ba | zad pa | ’dod chags daṅ bral ba | ’gog pa | rnam par źi ba | nub pa | sdug bsṅal gźan daṅ ñiṅ mtshams sbyoṅ ba med pa | len pa med pa | ’byuṅ ba med pa gaṅ yin pa
’di lta ste | phuṅ po thams (7) cad ṅes par spaṅs pa | sred pa zad pa | ’dod chags daṅ bral ba | ’gog pa | mya ṅan las ’das pa ’di ni źi ba’o || ’di ni gya nom pa’o źes gsuṅs so ||
’dir yin na ’byuṅ bar mi ’gyur bas de’i phyir ’byuṅ ba med pa źes bya ba de ltar ci ste mi ’dod ce na |
bdun pa ’di ni nus (96a1) pa med par lta’o || ’dir yin na ’byuṅ bar mi ’gyur ro źes bya pa ji skad du bśad pa yin |
gal te yod na źes bya bar sbyar na ni mya ṅan las ’das pa ni mi rtag pa’i phyir rtag tu mi ’byuṅ ba kho nar thal bar ’gyur ro ||
’on te thob na źes bya bar sbyar na ni gaṅ kho nas de (2) ’thob par yoṅs su rtog pa de ñid yod dam thob na sdug bsṅal mi ’byuṅ bar ’dod par gyis śig |
de ltar na |
Complete text
Chapter I: Dhātunirdeśa