Bibliotheca Polyglotta

katame ime dharmāś caturvidhā nirdiṣṭā ity āha

此四法是何法。偈曰。

如是四法爲説何(26)等。

chos rnam pa bźi po bstan pa de dag gaṅ yin sñam pa la |

cittacaittāḥ

(22)心及心法。

See the full verse quoted previously.

sems daṅ sems las byuṅ ba yin
źes bya ba smos so ||

atha ye cittaviprayuktā rūpiṇaś ca dharmās te katham ity āha |

釋曰。此四法從餘因生。但是心心(23)法。若爾非相應法及色。此云何。偈曰。

謂心心所不相應行及色四法。復幾因生。

’o na gaṅ dag (7) sems daṅ ldan pa ma yin pa daṅ | gzugs can gyi chos de dag ji lta bu źe na |

tathā ’nye ’pi saṃprayuktakavarjitāḥ |

如餘(24)相應所離。

See the full verse quoted previously.

mtshuṅs ldan ma gtogs gźan de bźin ||

prayuktakahetunaikena varjitāḥ anye ’pi kliṣṭādayo dharmās tathaivotpadyante yathā cittacaīttāḥ | tatra kliṣṭāś caturbhyo vipākajāś ca | śeṣās tribhyaḥ prathamānāsravā dvābhyām | ekahetusaṃbhūto nāsti dharmaḥ || samāpto hetuvistaraḥ ||

釋曰。除一相應因。是染汚等餘(25)法。如心心法如此生。此中染汚法從四因生。(26)果報生法從四因生。所餘法皆從三因生。初(27)無流法從二因生。無一法從一因生。廣解因(28)究竟。

(27)如心心所所除因外及除相應。應知餘法(28)從四三二餘因所生。此中染汚異熟生法餘(29)四因生。三所餘法餘三因生。初無漏法餘二(36b1)因生。一因生法決定無有(2)説一切有部倶舍論卷第六(3)(4)(5)(6)阿毘達磨倶舍論卷第七(7)　　尊者世親造(8)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(9)　　分別根品第二之五 (10)廣説因已。

mtshuṅs par ldan pa’i rgyu gcig po ma gtogs pa chos ñon moṅs pa can la sogs pa gźan yaṅ sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ji lta ba de kho na (99a1) bźin du skye ste | de la ñon moṅs pa can rnams daṅ | rnam par smin pa las skyes pa rnams ni bźi las so || lhag ma rnams ni gsum las so || zag pa med pa’i daṅ po ni gñis las te | rgyu gcig las byuṅ ba’i chos ni med do || rgyu rgya cher bśad pa rdzogs so ||

(1)阿毘達磨倶舍論卷第七直
(2)尊者世親造三藏法師玄奘奉詔譯
(3)分別根品第二之五
(4) intrayakoš ärkliglärig bölmäk adïrtlamaq bölük ikindining (5) bešinč 問 kengürü sözläyu tükädmiš bolur tïltaγïγ

pratyayāḥ katame |

縁是何法有幾種。

縁復云何。頌曰

(2) rkyen rnams gaṅ źe na |

(6) basudčï yänä qayu ol tep 答頌曰

catvāraḥ pratyayā uktāḥ

偈曰。説縁有四種。

(11)説有四種縁　因縁五因性
(12)等無間非後　心心所已生
(13)所縁一切法　増上即能作

rkyen ni bźi po dag tu gsuṅs ||

說有(7)四種緣 yrlïkamiš ol bar tört türlüg basutčï (8) tözlär tep tïltaγ atlγ basutčï beš tïltaγ tözlüg (9) ärür : tüz arasïz basutčï kenkisi ärmäz : köngül köngültäki (10) nomlarta tuγa tükädmiši ärür : adqaγ atlγ basutči (11) ärsär alqu nomlar ärür ärksinmä atlγ basutči ärsär (12) oq ärksinmä tïltaγ ärür tep

(29)釋曰。何處説。於經中説。經云有四縁類。一(194a1)因縁類。二次第縁類。三縁縁類。四増上縁類。 (2)此中類者。是縁自性。此中因縁者。

(14)論曰。於何處説。謂契經中。如契經中説四(15)縁性。謂因縁性。等無間縁性。所縁縁性。増上(16)縁性。此中性者是縁種類。於六因内

gaṅ nas gsuṅs śe na | mdo las rkyen ñid ni bźi ste rgyu’i rkyen ñid daṅ | de ma thag pa’i rkyen ñid daṅ | dmigs pa’i rkyen ñid daṅ | bdag po’i rkyen ñid do źes gsuṅs so || rkyen du ’dra ba ni rkyen ñid do || de la

於何處說 (13) qayu orunta yrlïqadï tep tesär : qltï sudurta (14) yrlïqamïš ol tört basutči tözlär ärür tep : qltï (15) tïltaγ atlγ basutči töz : tüz arasïz basutči töz ad(16)qaγ atlγ basutči töz : ärksinmä atlγ basutči töz ärür : (17) munta töz ärsär ärür basutčinïng uγušï oxšatïγï (18) altï tïltaɣlarta

hetvākhyaḥ pañca hetavaḥ || 2.61 ||

偈曰。因(3)縁是五因。

See the full verse quoted previously.

rgyu źes bya ba rgyu (3) lṅa yin |

cf. Xuánzàng

kāraṇahetuvarjyāḥ pañca hetavo hetupratyayaḥ |

釋曰。除一隨造因。所餘五因説(4)名因縁。

除能(17)作因所餘五因是因縁性。

byed rgyu’i rgyu ma gtogs pa rgyu lṅa ni rgyu’i rkyen yin no ||

öngi ketärip ärksinmä tïltaɣïɣ (19) adïn beš tïltaɣlar : ärür tïltaɣ atlɣ basutčï töz

cittacaittā acaramā utpannāḥ samanantaraḥ |

偈曰。心心法非後。已生次第縁。

See the full verse quoted previously.

sems daṅ sems byuṅ skyes pa rnams || tha ma yin mtshuṅs de ma thag ||

cf. Xuánzàng

arhataḥ paścimān apāsyotpannāś cittacaittāḥ samanantarapratyayaḥ | samaś cāyam anantaraś ca pratyaya iti samanantarapratyayaḥ | ata eva rūpaṃ na samanantarapratyayo viṣamotpatteḥ | tathā hi kāmāvacarasya rūpasyānantaraṃ kadācit kāmāvacaraṃ rūpāvacaraṃ cāvijñaptirūpam utpadyate kadācit kāmāvacaraṃ cānāsravaṃ ceti vyākulo rūpasaṃmukhībhāvaḥ | avyākulas tu samanantarapratyayaḥ | aniruddha evaikasminn aupacayikarūpasantāne dvitīyotpatter iti bhadanta vasumitraḥ | alpabahutarotpatter iti bhadantaḥ | kadācid dhi mahato rūpād alpam utpadyate | tadyathā palālarāśer bhasma | kadācid alpād bahūtpadyate | tadyathā vaṭanikāyāḥ krameṇa yāvad anekaśākhāvaroho nyagrodha iti | nanu cāsti caittānām apy alpabahutarotpattiḥ | kuśalākuśalāvyākṛteṣu cittesu savitarkasavicārādau ca samādhitraye | asti jātyantaraṃ prati na svajātim | na hi kadācid bahutarā vedanotpadyate saṃjñādayo vā | kiṃ punaḥ svajāter eva samanantarapratyayo bhavati | naitad asti | sakala eva kalāpaḥ sakalasya kalāpāntarasya samanantarapratyayo na tv alpakād vedanādidravyāt prabhūtaṃ vedanādidravyam utpadyata ity etāvad evātroktam | santānasabhāgikās tu manyante “svajāter eva samanantarapratyayaḥ | tadyathā cittaṃ cittasyaiva vedanā vedanāyā eveti” vistaraḥ | yadā tv akliṣṭāntaraṃ kliṣṭam utpadyate tasya kleśasya pūrvaniruddhaḥ kleśaḥ samanantarapratyayas tadyathā nirodhasamāpatticittaṃ vyutthānacittasyeti | tad etan na vartsyate | prathamānāsravacittānutpattiprasaṅgāt cittaviprayuktā api saṃskārāḥ | ata eva vyākulasaṃmukhībhāvān na samanantarapratyayas traidhātukāpratisaṃyuktānāṃ yugapat saṃmukhībhāvāt | kasmād anāgato neṣyate samanantarapratyayaḥ | vyākulatvād anāgatasyādhvanaḥ pūrvottaratā ’bhāvāt | kathaṃ tarhi bhagavān jānāti amuṣyānāgatasyānantaram idam anāgataṃ bhāvīti | atītasāṃpratānumānāt | atītaṃ kilādhvānaṃ paśyati bhagavān evañjātīyakāt karmaṇaḥ evañjātīyako vīpākaḥ utpanno dharmād vā dharmaḥ | idaṃ cāpi saṃpraty evañjātīyakaṃ karma | tasmād ato ’py evañjātīyako vipāka utpatsyate dharmād vā dharma iti jānāti | na cānyat jñānam ānumānikaṃ bhavati | yasmād atītasāṃpratānumānena bhagavān vikīrṇāny anāgatāni dravyāṇi pratyakṣam īkṣitvā jānāty anena pudgalenaivaṃvidhaṃ karma kurvatedam anāgataṃ phalaṃ parigṛhītam iti | evaṃ tarhi bhagavān pūrvāntam adṛṣṭvā ’parāntaṃ na jānīyāt | anye punar āhuḥ | phalacihnabhūtaḥ sattvānāṃ santatau cittaviprayuktaḥ saṃskāraviśeṣo ’sti yaṃ vyavalokya bhagavān anāgataṃ jānāty asaṃmukhīkṛtvāpi dhyānam abhijñāṃ ceti | naimittiko hi nāma bhagavān syād evaṃ sati na punaḥ sākṣātkārī | tasmāt sarvam icchāmātreṇa bhagavān jānātīti sautrāntikāḥ | “acintyo hi buddhānāṃ buddhiviṣaya”¹ ity uktaṃ bhagavatā | atha asaty anāgatasya kramaniyamāvasthāne kasmād agradharmānantaraṃ duḥkhe dharmajñānakṣāntir evotpadyate nānyo dharmaḥ | evaṃ yāvad varjopamānantaraṃ kṣayajñānam evotpadyate nānyo dharma iti | yasya yatpratibaddha utpādaḥ sa tasyānantaram utpadyate | tadyathā bījādīnām aṅkurādayo vināpi samanantarapratyayeneti | kasmād arhataś caramāś cittacaittā na samanantarapratyayaḥ | anyacittāsaṃbandhanāt | nanu caivaṃ samanantaraniruddhaṃ cittaṃ mano bhavatīty anantara vijñānābhāvāt mano ’pi caramaṃ cittaṃ na prāpnoti | āśrayabhāvapratibhāvitaṃ mano na kāritraprabhāvitam ity asty evāśrayabhāvaḥ | kāraṇāntaravaikalyāt tu vijñānāntaraṃ notpadyata iti | kāritraprabhāvitas tu samanantarapratyayas tena yo dharmaḥ phalaṃ pratigṛhītaḥ sa sarvair api dharmaīḥ sarvaprāṇibhir vā na śakyaṃ pratibanddhuṃ yathā notpadyate | ye dharmāś cittasamanantarāś cittanirantarā api te | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭir acittakāyāḥ samāpatter vyutthāna cittaṃ dvitīyādayaś ca samāpattikṣaṇāḥ | dvitīyā koṭiḥ prathamasya samāpattikṣaṇasya sacittakāyāś cāvasthāyā jātyādayaḥ | tṛtīyā koṭiḥ prathamaḥ samāpattikṣaṇaḥ sacittikā cāvasthā | caturthī koṭi dvīrtīyādīnāṃ samāpattikṣaṇānāṃ jātyādayo vyutthānacittasya ca | ye dharmāś cittasamanantarāḥ samāpattinirantarā api te | catuṣkoṭikaḥ | ye tṛtīyā caturthyau te prathamādvitīye ye prathamādvitīye te tṛtīyācaturthyau karttavye | katham idānīṃ dūrāntaravicchinnaṃ vyutthānacittaṃ samāpatticittasya samanantaram ity ucyate | cittāntarāvyavahitatvāt || uktaḥ samanantarapratyayaḥ ||

1. del. buddhi, not in tib&chi

釋(5)曰。除阿羅漢最後心心法。已生餘心心法。名(6)次第縁。云何名次第縁。此法等無間縁故。名(7)次第縁。是故色非次第縁。生不等故。何以(8)故。從欲界色。後時次第欲界色界無教色生。 (9)後時欲界色無流色生。後時三種色生。是色(10)現前亂過因生。次第縁無過亂。是縁生義。大(11)徳婆須蜜多羅説。於不相違一相續増長。後(12)二生故。大徳説。後從因最少最多生故。後時(13)從大色小色生。譬如稻穰生灰。或從小色大(14)色生譬如貝多核中人。次第生乃至垂條繁(15)茂。轉成尼瞿盧陀樹。爲不如此耶。心心法有(16)時生多有時生少。謂於善惡無記位。有覺觀(17)等位。於三定。有如此約別類。不約自類。無(18)時受多生。想等亦爾。爲約自類立次第縁不。 (19)無如此義。何以故。具足一聚。於具足二。爲(20)次第縁。非從少受等法多受等生。此義已如(21)前説。説相續同類部。作如此執。自類是次第(22)縁非餘類。譬如心爲心次第縁。受等亦爾。如(23)廣應知。若從無染汚。次第生染汚法。以先滅(24)染汚。爲今染汚次第縁。如入無心定心於出(25)定心。今不弘此執。非相應行法。亦由現前(26)亂過因生故。不成次第縁。屬三界法及無繋(27)屬法。一時現前生故。云何不許未來法爲次(28)第縁。次第縁雜亂故。未來世無前後差別故。 (29)若爾云何世尊得如此智。此未來法應在前(194b1)生。次此法應在後生。約一切衆生。乃至窮生(2)死際。次第皆知。由約過去現在比知故。彼言(3)佛世尊。見過去世。從如此類業。如此類果(4)報已生。從法法生亦爾。今世亦有如此類業。 (5)從此類業如此類果報。來世當生。從法法生(6)亦爾。得知如此如此。是如來願智非比智。由(7)過去現世比。世尊於未來世衆物散亂相雜(8)證見已。生如此智。此人作如是業已。必應攝(9)如是等未來果報。若爾世尊未見前際。應不(10)能知後際。有餘師説。於一切衆生相續中。有(11)與心相應有爲差別法。爲當來果相。世尊觀(12)此。知未來果。若未現前諸定及通慧。若爾如(13)來則是觀相故知。不能更證。是故世尊一切(14)境界。隨欲正遍知。經部説如此。何以故。世(15)尊説。諸佛境界不可思議。若未來法。無次(16)第成立。云何世第一法次後苦法智忍生。非(17)餘法生。乃至金剛譬心次後盡智生。非餘法(18)生。若法能礙餘法生。從此法無間餘法得生。 (19)譬如從種子等芽等無次第縁。云何阿羅漢(20)最後心非次第縁。不與餘心相應故。若爾無(21)間滅心爲意不。何以故。無間後識不生故。若(22)不立爲次第縁。亦應不立最後心爲意。意依(23)止性所顯。非功能所顯。故有依義。由餘縁(24)不具故。餘識不生不。由彼非依止故識不生。 (25)次第縁是功能所顯。若有法此縁所取爲果。(26)此法一切餘法及諸衆生。無能遮礙令彼不(27)生。若法與心有次第。可説與心無間不。此中(28)有四句。第一句者。從無心定出觀心。及第二(29)三摩跋提刹那等。第二句者。初三摩跋提刹(194c1)那。於後心位及生等。第三句者。初三摩跋(2)提刹那。及有心位。第四句者。第二三摩跋(3)提刹那等。及生等於出定心。若法與心次第。(4)與三摩跋提爲次第不。此中有四句。前第三(5)第四句。即是此中第一第二句。前第一第二(6)句。即是此中第三第四句。出滅定心。於前心(7)斷隔極遠時。今云何從前心。説爲次第。無別(8)心隔故。説次第縁已。縁縁相云何。

除阿羅漢臨涅(18)槃時最後心心所法諸餘已生心心所法。是(19)等無間縁性。此縁生法等而無間。依是義立(20)等無間名。由此色等皆不可立等無間縁。(21)不等生故。謂欲界色。或無間生欲界色界(22)二無表色。或無間生。欲界無漏二無表色。以(23)諸色法雜亂現前。等無間縁生無雜亂故色(24)不立等無間縁。尊者世友作如是言。於一(25)身中一長養色相續不斷。復有第二長養(26)色生不相違害故不可立等無間縁。大徳(27)復言。以諸色法無間生起或少或多。謂或有(28)時從多生少。如燒稻稈大聚爲灰。或時(29)復有從少生多。如細種生諾瞿陀樹。根莖(36c1)枝葉漸次増榮。聳幹垂條多所蔭映。豈不(2)心所無間生時亦有少多品類非等。謂善不(3)善無記心中。有尋有伺三摩地等。此於異類(4)實有少多。然自類中無非等義。謂無少受(5)無間生多。或復從多無間生少。想等亦爾。(6)無非等過。豈唯自類前能爲後等無間縁。 (7)不爾。云何。前心品法總爲後品等無間縁。(8)非唯自類。且於受等自體類中無少生多(9)以説等義。唯執同類相續者。説唯自類有(10)等無間縁。心唯生心受唯生受。乃至廣説。若(11)從無染無間染生。此染心中所有煩惱用先(12)滅煩惱爲等無間縁。如出滅定心還用先(13)滅正入滅定心爲縁故起。彼説非善。初無(14)漏心應闕此縁而得生故。不相應行亦如(15)諸色。雜亂現前故非等無間縁。三界及不繋(16)可倶現前故。何縁不許未來世有等無間(17)縁。以未來法雜亂而住無前後故。如何世(18)尊知未來世此法無間此法應生。比過現(19)法而現知故。傳説。世尊見從過去如此類(20)業此類果生。是法無間生如是法。又從現(21)在如此類業。此類果生。是法無間生如是(22)法。如是見已。便於未來諸亂住法。能正了(23)達此法無間此法應生。雖如是知而非比(24)智。由佛比類過去現在因果次第。便於未(25)來亂住諸法能現了達。謂未來世如是有情(26)造如是業招如是果。是願智攝故非比智。 (27)若爾世尊未見前際。於後際法應不能知。 (28)有餘復言。有情身内有未來世果因先兆。是(29)不相應行蘊差別。佛唯觀此便知未來。非(37a1)要現遊靜慮通慧。若爾諸佛便於未來占(2)相故知。非爲現證。故如經部諸師所言。世(3)尊擧意遍知諸法非比非占。此説爲善。 (4)如世尊説。諸佛徳用諸佛境界不可思議。若(5)於未來無定前後次第安立。何故但言世(6)第一法無間唯生苦法智忍不生餘法。如(7)是廣説。乃至金剛喩定無間。唯生盡智不(8)生餘法。若此法生繋屬彼法要彼無間此(9)乃得生。如芽等生要藉種等。然此非有等(10)無間縁。諸阿羅漢最後心心所。何縁故説非(11)等無間縁。無餘心等續此起故。豈不如是(12)無間滅心亦名爲意。後心無間識既不生應(13)不名意。意是依所顯非作用所顯。此最後(14)心有所依義。餘縁闕故後識不生。等無間縁(15)作用所顯。若法此縁取爲果已。定無諸法及(16)諸有情能爲障礙令彼不起。故最後心雖(17)得名意而不可説等無間縁。若法與心(18)爲等無間。彼法亦是心無間耶。應作四句。 (19)第一句者。謂無心定出心心所。及第二等二(20)定刹那。第二句者。謂初所起二定刹那。及有(21)心位諸心心所生住異滅。第三句者。謂初所(22)起二定刹那。及有心位心心所法。第四句者。(23)謂第二等二定刹那。及無心定出心心所生(24)住異滅。若法與心爲等無間。與無心定爲(25)無間耶。應作四句。謂前第三第四句爲今(26)第一第二句。即前第一第二句爲今第三第(27)四句。從二定出諸心心所望入定心中間(28)遠隔。如何爲彼等無間耶。中間不隔心心(29)所故。如是已釋等無間縁。

dgra bcom pa’i tha ma ma gtogs pa sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin te | rkyen ’di ni mtshuṅs pa yaṅ (4) yin la de ma thag pa’i yaṅ yin pas mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen to || de ñid kyi phyir mi mñam par ’byuṅ ba’i phyir gzugs ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ma yin te | ’di ltar ’dod pa na spyod pa’i gzugs kyi mjug thogs su res ’ga’ ni ’dod pa na spyod pa daṅ | gzugs na (5) spyod pa’i rnam par rig byed ma yin pa’i gzugs ’byuṅ ṅo || res ’ga’ ni ’dod pa na spyod pa daṅ zag pa med pa ’byuṅ bas gzugs mṅon du ’gyur ba ’chol pa yin no || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni ’chol pa ma yin no || btsun pa dbyig bśes na re rgyas pa las byuṅ ba’i (6) gzugs kyi rgyud gcig ma ’gags pa kho nar gñis pa ’byuṅ ba’i phyir ro źes zer ro || btsun pa na re ches maṅ ba daṅ ñuṅ du ’byuṅ ba’i phyir te | res ’ga’ ni gzugs maṅ po las ñuṅ du ’byuṅ ste | dper na sog ma’i thal ba lta bu’o || res ’ga’ ni ñuṅ du las maṅ po (7) ’byuṅ ste | dper na śiṅ pa ta’i sa bon chuṅ du las rim gyis yal ga du ma skye ba daṅ ldan pa’i śiṅ nya gro dha’i bar lta bu’o źes zer ro || sems daṅ sems las byuṅ ba rnams la yaṅ dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa’i sems dag daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa daṅ bcas pa (99b1) la sogs pa’i tiṅ ṅe ’dzin gsum la chos maṅ ba daṅ ñuṅ du ’byuṅ ba ma yin nam źe na | rigs gźan la ni yod kyi raṅ gi rigs la ni med de | nam yaṅ tshor ba’am ’du śes la sogs pa ches maṅ du ’byuṅ ba med do || yaṅ ci raṅ gi rigs kho na’i mtshuṅs pa de ma thag pa’i (2) rkyen yin nam źe na | de ni ma yin te | ’dir ni tshogs mtha’ dag kho na tshogs mtha’ dag gźan gyi mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin gyi | ’dir ni tshor ba la sogs pa’i rdzas ñuṅ ṅu las tshor ba la sogs pa’i rdzas maṅ po ’byuṅ ba ni ma yin no źes bya ba de tsam źig bśad par (3) zad do || rgyud ’dra ba dag ni raṅ gi rigs kho na’i mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin te | sems kyaṅ sems kho na’i yin la | tshor ba yaṅ tshor ba kho na’i yin no sñam du rgyas par sems śiṅ gaṅ gi tshe ñon moṅs pa can ma yin pa’i mjug thogs su ñon moṅs pa can ’byuṅ ba’i ñon moṅs pa de’i (4) mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni sṅon ’gags pa’i ñon moṅs pa yin te | dper na ldaṅ ba’i sems kyi ’gog pa la sñoms par ’jug pa’i sems lta bu’o źes zer te || de skad du ni mi brjod do || ldan pa ma yin pa’i ’du byed rnams kyaṅ ’chol bar mṅon du gyur pa de ñid kyi phyir mtshuṅs pa (5) de ma thag pa’i rkyen ma yin te | khams gsum pa daṅ ldan pa ma yin pa rnams cig car mṅon du ’gyur ba’i phyir ro || ci’i phyir ma ’oṅs pa mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du mi ’dod ce na | ma ’oṅs ba’i dus ni ’chol ba yin pa’i phyir te | sṅa phyi med pa’i phyir ro || ’o na bcom (6) ldan ’das kyis ma ’oṅs pa che ge mo źig gi mjug tu ma ’oṅs pa ’di ’byuṅ ṅo źes bya bar ji ltar mkhyen ce na | ’das pa daṅ da ltar gyi las rjes su dpag pa’i phyir te | bcom ldan ’das kyis las ’di lta bu’i rnam par smin pa ni ’di lta bu ’am chos las chos skyes (7) so źes bya bar ’das pa’i dus gzigs la | da lta’i las ’di yaṅ de lta bu yin pas | de lta bas na ’di las kyaṅ rnam par smin pa de lta bu’am | chos las chos skye bar ’gyur ro źes bya bar mkhyen la | de’i mkhyen pa de yaṅ rjes su dpag pa las byuṅ ba yaṅ ma yin (100a1) te | ’di ltar bcom ldan ’das kyis ’das pa daṅ da ltar las rjes su dpag nas ma ’oṅs pa’i rdzas ’chol pa rnams mṅon sum du brtags te | gaṅ zag ’dis las ’di lta bu byas pas ma ’oṅs pa’i ’bras bu ’di yoṅs su bzuṅ ṅo źes bya bar mkhyen (2) to źes grag go || de lta na bcom ldan ’das kyis sṅon gyi mtha’ ma gzigs par phyi ma’i mtha’ mi mkhyen par ’gyur ro || gźan dag na re sems can rnams kyi rgyud la ’bras bu’i rtags su gyur pa sems daṅ ldan pa ma yin pa’i ’du byed kyi khyad par źig yod de | bcom ldan (3) ’das kyis de gzigs nas bsam gtan nam mṅon par mkhyen pa mṅon du mdzad bźin du yaṅ ma ’oṅs pa mkhyen to źes zer ro || mdo sde pa rnams na re di ltar na bcom ldan ’das mtshan mkhan kho na yin par ’gyur gyi mṅon sum du mdzad pa ni ma yin no || de lta bas na bcom (4) ldan ’das ni bźed pa tsam gyis thams cad mkhyen te | bcom ldan ’das kyis kyaṅ saṅs rgyas rnams kyi yul ni bsam gyis mi khyab po źes gsuṅs so źes zer ro || ma ’oṅs pa’i go rims ṅes par gnas pa med na ci’i phyir chos kyi mchog gi mjug thogs su sdug bsṅal la (5) chos śes pa’i bzod pa kho na skye’i gźan ni ma yin no || de bźin du rdo rje lta bu’i mjug thogs su zad pa śes pa kho na skye’i gźan ma yin pa’i bar du yin źe na | gaṅ źig gaṅ la rag las te skye ba de ni de’i mjug thogs su skye ste | dper na mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen (6) med bźin du yaṅ sa bon la sogs pa’i myu gu la sogs pa bźin no || ci’i phyir dgra bcom pa’i sems daṅ sems las byuṅ ba tham rnams mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ma yin źe na | sems gźan daṅ ’brel pa ma yin pa’i phyir ro || de lta na ’gags ma thag pa’i (7) sems yid yin no źes bya ba de ma thag pa’i rnam par śes pa med pa’i phyir sems tha ma yid du yaṅ mi ’gyur ba ma yin nam | yid ni rten gyi dṅos pos rab tu phye ba yin gyi | byed pas rab tu phye ba ni ma yin pas rten ni yod pa ñid kyi rgyu ma tshaṅ bas rnam par śes pa (100b1) gźan mi skye ba kho nar zad do || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni byed pas rab tu phye ba yin no || des chos gaṅ ’bras bur gzuṅ ba de ni chos thams cad dam srog chags thams cad kyis kyaṅ ji ltar yaṅ mi skye bar dgag par mi nus so || chos gaṅ dag sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa (2) can yin pa de dag sems kyi de ma thag pa can yaṅ yin nam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni sems med pa’i sñoms par ’jug pa las ldaṅ ba’i sems daṅ | sñoms par ’jug pa’i skad cig ma gñis pa la sogs pa dag go || mu gñis pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig (3) ma daṅ po daṅ sems daṅ bcas pa’i gnas skabs kyi skye ba la sogs pa’o || mu gsum pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig ma daṅ po daṅ | sems daṅ bcas pa’i gnas skabs dag go || mu bźi pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig ma gñis pa la sogs pa daṅ | ldaṅ (4) ba’i sems kyi skye ba la sogs pa’o || chos gaṅ dag sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa can yin pa de dag sñoms par ’jug pa’i de ma thag pa can yin nam źe na | mu bźi ste | gsum pa daṅ bźi pa gaṅ dag yin pa de dag ni daṅ po daṅ gñis pa dag go || daṅ po daṅ gñis pa gaṅ (5) dag yin ba de dag ni gsum pa daṅ bźi pa gaṅ dag yin par bśad do || da ni ji ltar ldaṅ ba’i sems yun riṅ mo źig tu chad pa sñoms par ’jug pa’i sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa źes bya źe na | sems gźan gyis mchod pa’i phyir ro || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen (6) bśad zin to ||

öngi (20) ketärip arxantlarnïng nirvan bulɣasuɣ ödtäki qamaɣ(21)ta angkenki köngül köngültäki nomlarïn (22) alqu adïn tuɣa tükädmiš köngül köngül(23)täki nomlar ärür tüz arasïz basudčï töz bu basutčïtïn (24) tuɣmïš nom tüz ärip inčip arasïz ymä üčün (25) bu yörügkä tayaqlïɣïn uqïtmïš ol tüz arasïz (26) tep ad üzä 由此色等 munung uɣrïnta öng(27)tä ulatïlarïɣ barča bolmaz uqïtɣalï tüz arasïz (28) basutčï bolur tep tüzsüz tuɣar üčün 謂欲界色 (29) qltï amranmaq uɣuštaqï öngnüng azuča ymä (30) basasïnta tuɣar amranmaq uɣuštaqï önglüg uɣuš(31)taqï iki uqïtmaz önglär 又 önglär azuča (32) ymä ulap tuɣurur ymä ter : azuča ymä basasïnta (33) tuɣar amranmaq uɣuštaqï aqïɣsïz iki uqïtmaz öng(34)lär : nätägin tep tesär alqu öng nomlar qadïlïšu bulɣaš(35)u yüz yügäru bolur tüz arasïz basutčïtïn tuɣmïšï (36) qadïlmaqsïz bulɣašmaqsïz üčün anïn önüg uqït(ma)mïš (37) ol tüz arasïz basutčï bolur tep 尊者世友 (38) ayaɣqa tägimlig vasimitre baxšï muntaɣ tep sözlär : (39) bir ät’öztä bir üklimä tözlüg öng ulalïp (40) üzülmäzkän yänä bolur ikinti üklimä tözlüg (41) öngnüng tuɣmaqï qaršï arqa ärmäz üčün bolmaz uqït(42)ɣalï tüz arasïz basutčï bolur tep 大德 ayaɣqa (43) tägimlig darmatadi (divati) baxšï yänä sözlär alqu öng nom(44)lar arasïz tuɣduqta turduqta 又 ulalïp ymä ter azu(45)ča ymä az : azuča ymä üküš bolur qltï azu(46)ča ymä birär ödtä üküšintin törüyür azï qltï (47) örtädüktä tuturqan sapïlïɣ uluɣ yükmäkig kül bolmïš(48)taqïsï ärür azuča ymä ödtä yänä bolur azïn(49)tïn üküšnüng törümäk qltï yinčgäkyä uruɣtïn (50) törüp niyagrot sögüt yïltïzï ulunï butïqï (51) yapïrɣaqï ančan ančan eyin käzigča ükliyü etilü (52) bürčüki sapï salïnɣa butïqlarï üküšüg örtmaq köšitmak(53)i ärür tep 問 inčip ol köngültäki nomlar ooqsuz 又 (54) ulalïp ymä ter tuɣmïš ödtä ymä ök bolmaz mu az üküš (55) bölük uɣuš üzä tängikmämäki qltï ädgü ayïɣ yrlïɣ(56)sïz köngültä yoɣun saqïnčlïɣ yinčgä saqïnčlïɣ (57) dyanta ulatïlarta tep 答 munung öngi uɣuš(58)luɣïnta čïn kertü bolur azï üküši inčip (59) öz uɣušluɣïnta bolmaz tängikmämäklig yörügi qltï (60) bolmaz az täginmäktin ulalïp üküšnüng tuɣmaqï (61) 又 azqya täginmäkning basasïnta tuɣmaqï üküšining (62) ymä ter : azuča ymä üküštin ulalïp tuɣmaqï (○) (63) azïnïng (○) (又) aznïng tuɣmaqï ymä ter saqïnčta ulatïlar (64) ymä antaɣ oq ärür bultuqmaz tängikmämäklig mün qataɣ (25v1) tep 問 näčük ol yintäm uɣušluɣïnta oq mu (2) öngdünkisi uyur kenkisingä tüz arasïz basutčï (3) bolɣalï tep 答 antaɣ ärmäz tep 問 nätäg ol tep 答 öngdünki köngül bölüklüg nom yumtaru kenki bölük(5)lügingä tüz arasïz basutčï bolur yintäm öz uɣuš(6)luɣïnga oq ärmäz : munta täginmäktä ulatï öz töz(7)lüg uɣušluɣ nomlarta bolmaz aztïn üküšnüng (8) törümäki sözlämäk üzä täng tüz tep yörüg ol tep (9) 唯執同類相續者説 yintäm bir uɣuš(10)luɣïn ulalur tep adqantačï santanasabagiklïɣ baxšï(11)lar sözlär yimtäm öz uɣušluɣïnga oq bolur tüz (12) arasïz basutčï köngültin yintäm köngülnüng tuɣmaqï tägin(13)mäktin yintäm täginmäkning tuɣmaqï ärür tep ○又 köngül(14)tin yintäm tuɣar köngül ymä ter ulatï kengürü sözlämiš (15) krgäk birök kkirsizintin 又-tin basa kkirlig (ymä ter)ligi (○) (16) ymä ter(?) tuɣsar bu kkirlig köngültä qayu bolmïš nizvanïlar(17)qa ašnu öčmiš nizvanïlar bolur tüz arasïz basutčï (18) qltï öčmäk dyantïn ünmištäki köngül yanturu ašnu öč(19)miš 又 öčmäk (○) ymä ter dyanqa kirgütäki köngül tïltaɣ bolmaq üzä : (20) anïn turmiš täg tep 答 ol sözlämišingizlär uz (21) ärmäz angbašlayuqï aqïɣsïz köngülnüng ägsük (22) bolmaq (○) üzä (○) (又) ärip ymä ter bu basutčïsï inčip (23) bolɣu krgäk üčün tuɣɣalï köngültä (24) öngi qïlïnč ymä ök qltï (alqu) öng nomlar täg (25) qatïlïšu bulɣašu yüz yügärü bolur üčün anïn tüz (26) arasïz basutčï bolur ärmäz : üč uɣuštaqï ulatï tutul(27)maduq nomlarnïng bolur üčün birgärü yüüz yügärü bolmaqï (28) tep 問 qayu tïltaɣïn taplamaz sizlär kälmädük ödtä (29) bolur tüz arasïz basutčï tep 答 kälmädük ödki (30) nomlar qatïlïšu bulɣašu inčip turmaq üzä öngdün(31)süz kensiz bolur üčün tep 經 nätägin adï kötrülmiš(32)lär bilir kälmädük ödtä bu nomnung basasïnta bu nom (33) turɣu krgäk tep ○婆 tänglämäk üzä ärtmiš kälmädük (34) közünür ödki nomlarïɣ inčip yüüz yügärü bilir üčün (35) tep 主來世 terlär adï kötrülmiš körüp ärtmiš (36) ödki ○ muntaɣ osuɣluɣ qïlïnčtïn muntaɣ osuɣluɣ(37)nung (卜) tüšning tuɣmïšïn bu nomnung basasïnta tuɣdï ○ (38) ... muntaɣ osuɣluɣ (nom) tep yänä közünür ödki muntaɣ (39) osuɣluɣ qïlïnčtïn ○ muntaɣ osuɣluɣ tüšning (40) tuɣɣu(○)sïn bu nomnung basasïnta tuɣar ○ muntaɣ osuɣ(41)luɣ nom tep munï munčulayu körü tükädtüktä ötrü (42) kälmädük ödki alqu qatïlïšu bulɣašu turur nomlarïɣ (43) uɣurlar könisinčä bilgäli ötürgäli bu nomnung basa(44)sïnta bu nom tuɣɣu krgäk tep näčä muntaɣ bilsär (45) ymä inčip tänglämäk bilgä bilig üzä ärmäz burxan(46)lar oxšatmaq yangɣarmaq uɣrïnta ärtmiš közünür ödki (47) tïltaɣlï tüšlining käzigin tizigin ötrü kälmädük (48) ödki qatïlïšu bulɣašu turur alqu nomlarïɣ uyur(○)lar (49) yüüz yügärü bilgäli ötürgäli ○又 ärsärlär ymä ter (qltï) kälmädük (50) ödtä (mundaɣ) osuɣluɣ tïnlɣlar qïlsar muntaɣ osuɣluɣ (51) qïlïnčïɣ tartar muntaɣ osuɣluɣ tüšüg tep bu ärür (52) küsüš bilir bilgä biligtä tutulmïš anïn (näng) tänglämäk (53) bilgä bilig ärmäz tep 經 birök antaɣ ärsär adï (54) kötrülmišlär körmädüktä 又 körmäginčä ymä ter öngdünki (55) uučtaqï kenki uučtaqï nomlarïɣ umaɣu krgäk (56) bilgalï tep 有餘復言 vibačivadi nikaylïɣ baxšï(57)lar yänä sözlär vyp'ks'v'dy ymä ter : tïnlɣlar(58)nïng ät'özintä bar kälmädük ödki tüšnüng (59) tïltaɣlïɣ öngdün ušaqčïsï ärür köngültä (60) öngi qïlïnč yükmäkning adruqï burxanlar (61) yintäm körüp munï ötrü bilir kälmädük ödkig (62) näng yügärü dyanta bögülänmäk bilgä biligtä (63) käzä yorïmaqïɣ iišläšip ärmäz tep 經 birök (64) antaɣ ärsär alqu burxanlar ötrü kälmädük ödkig (26r1) blgüsin bälgülämiš üčün bilip yügärü tanuqlamïš üčün (2) ärmäz bolɣu krgäk anïn sodurantike nikaylïɣ alqu baxšï(3)larnïng sözlämišimztäkičä adï kötrülmišlär nä (4) köngül bolu birlä bütürü bilirlär alqu nomlarïɣ tängläp ärmäz (5) bälgüläp ärmäz tep bu sözlämiš ymä ök uz bolur qltï (6) adï kötrülmiš yrlïqamiš ol : alqu burxanlarnïng ädgüsin (7) ädrämin išin kütükin alqu burxanlarnïng atqanɣu uɣuš(8)ïn bolmaz saqïnɣalï bögüngäli tep 又 ädgüsi ädrämi sim(9)i čïzïɣï saqïnu sözläyü yetinčsiz ärür ymä ter : (10) 問 birök kälmädük ödkig bolmasar otɣuraq öngdün ken (11) bolmaqlïɣ käzig tizig üzä ornatïp uqïtmaq(○) (又 uqïtɣalï ymä ter) nä üčün (12) täk sözlädi yertinčülügdä yeg nomnung basasïnta (13) yintäm tuɣar ämgäktä nom bilgä bilig taplaɣ tuɣmaz adïn (14) nomlar tep ančulayu oq kengürü sözlämiš ol(○) krgäk uladï (15) včra'upam dyannïng basasïnta yintäm tuɣar alqïnču (16) bilgä bilig tuɣmaz adïn nomlar tep 答 birök bu nom(17)nung tuɣmaqï qošuɣluɣ sanlïɣ ärsär ol nomqa išläšip (18) anïng basasïnta bu temin bolur tuɣɣalï qltï qolunga (19) -ta ulatïlatnïng tuɣmaqï iišläšip tayanmïš(?) täg(卜) (20) täg uruɣta ulatïlarqa inčip bolur ärmäz tüz arasïz (21) basutči tep 問 alqu arxantlarnïng qamaɣ(22)ta angkenki köngül köngültäki nomlarïɣ (23) qayu tïltaɣ ïn(○) 又 üzä ymäter anïn (24) sözlädi tüz arasïz basutčï ärmäz tep 答 (25) yoq üčün adïn köngültä ulatïlar muntïrdïn ulalïp (26) turdačï tep 問 näčük ol munï munčulayu arasïz ärtmiš (27) köngulning ymä ök adï bolmaz mu köngül tep kenki köngül(28)nüng basasïnta bilig tuɣmayu tükädsär adï bolmaɣu (29) krgäk köngül tep

ālambanaṃ sarvadharmāḥ |

偈曰。縁(9)縁一切法。

所縁縁性。即一(37b1)切法。

dmigs pa chos rnams thams cad do ||

yathāyogaṃ cakṣurvijñānasya sasaṃprayogasya rūpam | śrotravijñānasya śabdaḥ | grāṇavijñānasya gandhaḥ | jihvāvijñānasya rasaḥ | kāyavijñānasya spraṣṭavyam | mannovijñānasya sarvadharmāḥ | yo dharmo yasya dharmasyālambanaṃ na kadācit sa dharmas taddharmasya nālambanam | anālambyamāno ’pi tathālakṣaṇatvād | yathā ’nidhyamānam apīndhanam ucyate kāṣṭhādikaṃ tathālakṣaṇatvād iti | ta ete cittacaittā dharmā āyatanadravyalakṣaṇaniyamenālambane yathāsvaṃ niyatāḥ | kim āśrayaniyamena_ api niyatāḥ | om ity āha | utpannās tv āśrayasahitā anutpannā hy atītā āśrayaviśliṣṭāḥ | atītā apy āśrayasahitā ity apare || ukta ālambanapratyayaḥ ||

釋曰。一切法即五聚。此中如理應(10)知縁縁相。譬如眼識及相應法。以色爲縁縁(11)耳識聲。鼻識香。舌識味。身識觸。意識一切(12)法亦爾。若法是此法縁縁。此法無時非此法(13)縁縁。若非所縁。亦是縁縁。體相一故。譬如(14)薪非所燒亦名薪。體相一故。心及心法。由定(15)入物刹那。於如自所縁境定。爲由依止定爲(16)不定。爾定若生必與依止相應。未生及已過(17)去。與依止相離。餘師説。若過去亦依止所(18)立。説縁縁已。

望心心所隨其所應。謂如眼識及相(2)應法以一切色爲所縁縁。如是耳識及相(3)應法以一切聲。鼻識相應以一切香。舌識(4)相應以一切味。身識相應以一切觸。意識相(5)應以一切法爲所縁縁。若法與彼法爲所(6)縁。無時此與彼非所縁。於不縁位亦所縁(7)攝。被縁不縁其相一故。譬如薪等於不燒(8)時亦名所燒。相無異故。心心所法。如於所(9)縁處事刹那三皆決定。於所依亦有如是(10)決定耶。應言亦有如是決定。然於現在(11)親附自所依。過去未來與所依相離。有説。(12)在過去亦親附所依。如是已釋所縁縁性。

ci rigs par mig gi rnam par śes pa mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa’i ni gzugs so || rnam ba’i rnam par śes pa’i ni sgra’o || sna’i rnam par śes pa’i ni dri’o || lce’i rnam par śes pa ni ro’o || lus kyi (7) rnam par śes pa ni reg bya’o || yid kyi rnam bar śes ba ni chos thams cad do || chos gaṅ źig chos gaṅ gi dmigs pa yin pa’i chos de ni mi dmigs kyaṅ de lta bu’i mtshan ñid yin pa’i phyir nam yaṅ dmigs pa ma yin te | dper na śiṅ la sogs pa mi sreg kyaṅ de lta ba’i (101a) mtshan ñid yin pa’i phyir bud śiṅ źes bya ba bźin no || sems daṅ sems las byuṅ ba’i chos skye mched daṅ | rdzas daṅ | skad cig ma des pas dmigs pa la skad cig bdag ñid ji lta bar ṅes pa ’di dag ci rten ṅes pas kyaṅ ṅes pa źig yin nam źe na | smras (2) pa de bźin te | skyes pa rnams ni rten daṅ lhan cig pa dag yin no || ma skyes pa rnams daṅ | ’das pa rnams ni rten daṅ ma ’brel pa dag yin no || gźan dag na re ’das pa rnams kyaṅ rten daṅ lhan cig pa dag yin no źes zer ro || dmigs pa’i rkyen bśad zin to ||

kāraṇākhyo ’dhipaḥ smṛtaḥ || 2.62 ||

偈曰。隨造増上縁。

See the full verse quoted previously.

byed (3) rgyu źes bya bdag por bśad ||

ya eva kāraṇahetuḥ sa evādhipatipratyayaḥ | adhiko ’yaṃ pratyaya ity adhipatipratyayaḥ | ālambanapratyayo ’pi sarvadharmāḥ adhipatipratyayo ’pīti kim asty ādhikyam | na jātu sahabhuvo dharmā ālambanaṃ bhavanti | bhavanti tv adhipatipratyaya ity asyaivādhikyam | adhikasya vā pratyayaḥ | sarvaḥ sarvasya saṃskṛtasya svabhāvavarjyasya | syād dharmo dharmasya caturbhir api pratyayair na pratyayaḥ | syāt svabhāvaḥ svabhāvasya parabhāvo ’pi | syāt saṃskṛtam asaṃskṛtasyāsaṃskṛtaṃ cāsaṃskṛtasya |

釋曰。隨造(19)因即是増上縁。故増上縁即是縁縁。何以故。(20)一切法是縁縁故。此二縁何者廣。倶有法爲(21)縁縁。無有是處。有是處。得爲増上縁。故増(22)上縁廣。由縁義廣故名増上。此縁於一切(23)有爲法離自性。皆是増上縁。有法於餘法。由(24)四縁成縁。不有謂自性於自性。他性於他性。 (25)無爲於有爲。無爲於無爲。

(13)増上縁性即能作因。以即能作因爲増上(14)縁故。此縁體廣名増上縁。一切皆是増上縁(15)故。既一切法亦所縁縁。此増上縁何獨體(16)廣。倶有諸法未嘗爲所縁。然爲増上故。唯(17)此體廣。或所作廣名増上縁。以一切法各(18)除自性與一切有爲爲増上縁故。頗有法(19)於法全非四縁不。有謂自性於自性。於他(20)性亦有。謂有爲於無爲。無爲於無爲。

byed pa’i rgyu gaṅ yin pa de ñid bdag po’i rkyen yin no || rkyen ’di ni lhag pa yin pas bdag po’i rkyen to || dmigs pa’i rkyen yaṅ chos thams cad yin la | bdag po’i rkyen yaṅ chos thams cad yin na ’di la lhag pa ci źig yod ce na | lhan (4) cig ’byuṅ ba’i chos rnams ni nam yaṅ dmigs pa ma yin gyi bdag po’i rkyen ni yin pas ’di la lhag pa yod pa ñid do || yaṅ na lhag pa’i rkyen yin te | chos thams cad raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa’i ’dus byas thams cad kyi yin no || rkyen bźi char gyis kyaṅ chos kyi rkyen ma (5) yin pa’i chos lta yod dam źe na | yod de | raṅ gi ṅo bos raṅ gi ṅo bo lta bu’o || gźan gyi ṅo po yaṅ yod de | ’dus ma byas kyi ’dus byas lta bu daṅ | ’dus ma byas kyi ’dus ma byas lta bu’o ||

athaite pratyayāḥ kāritraṃ kurvantaḥ kim avasthe dharme kurvanti | hetupratyayas tāvat pañcavidha uktaḥ | tatra

此四縁若起功能。(26)於何位法中起功能。因縁者已説五種。

如是(21)諸縁於何位法而興作用。 See the full verse quoted previously. 頌曰

yaṅ rkyen ’di dag bya ba byed pa na gnas skabs gaṅ gi chos la byed ce na | re (6) źig rgyu’i rkyen rnam pa ldar bśad pa de las |

nirudhyamāne kāritraṃ dvī hetū kurutaḥ |

偈曰。(27)於正滅二因。作功能。

(22)二因於正滅　三因於正生
(23)餘二縁相違　而興於作用

rgyu gñis po dag ’gag pa la bya ba byed do ||

nirudhyamānaṃ nāma varttamānam | nirodhābhimukhatvāt |

釋曰。正滅者。謂現世(28)法。何以故。現世法已得生。今向滅故。

(24)論曰。前説五因爲因縁性。二因作用於正(25)滅時。正滅時言顯法現在滅現前故名正(26)滅時。

’gag pa źes bya ba ni da ltar yin te | ’gag pa la mṅon du phyogs pa’i phyir ro ||

tatra sahabhūsaṃprayuktakahetu kāritraṃ kurutaḥ | sahotpanne ’pi phale tayor vyāpāraḥ |

此位(29)中倶有因。及相應因作功能。何以故。於倶生(195a1)果中此因有功能。

倶有相應於法滅位方興作用。由此(27)二因令倶生果有作用故。

de la ni lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i rgyu dag bya ba byed de | de gñis ni (7) lhan cig ’byuṅ ba’i ’bras bu la bya ba byed do ||

trayaḥ |
jāyamāne

偈曰。三因。於正生。

See the full verse quoted previously.

gsum po ni skye ba la’o ||

jāyamānaṃ nāmānāgatam utpādābhimukham | tatra sabhāgasarvatragavipākahetavaḥ kāritraṃ kurvanti | evaṃ tāvad dhetupratyayaḥ |

釋曰。(2)正生者。謂未來法。何以故。未來法未得生。(3)今向生故。此位中同類因。遍行因果報因。(4)作功能。因縁功能如此。

所言三因於正(28)生者。謂未來法於正生位。生現前故名正(29)生時。同類遍行異熟三種。於法生位作用方(37c1)興。已説因縁二時作用。

skye ba źes bya ba ni ma ’oṅs pa ste | skye ba la mṅon du phyogs pa yin no || de la ni skal ba mñam pa daṅ | kun tu ’gro ba daṅ | rnam par smin pa’i rgyu rnams bya ba byed de | re źig rgyu’i rkyen ni (101b1) de lta bu yin no ||

tato ’nyau tu pratyayau tadviparyayāt || 2.63 ||

偈曰。二縁。翻前有(5)功能。

See the full verse quoted previously.

de las gźan pa’i rkyen dag de las bzlog pa yin ||

yena kāritranyāyena hetupratyayau dvidhā kṛtvoktas tadviparyayāt samanatarapratyayālambanapratyayau veditavyau | samantarapratyayo jāyamāne kāritraṃ karoty avakāśadānāt | ālambanapratyayo nirudhyamāne | varttamānaiś cittacaittair grahaṇāt | adhipatipratyayas tu sarvasyām avasthāyām anāvaraṇabhāvenāvasthita ity etad evāsya kāritram || uktāḥ sakāritrāḥ pratyayāḥ ||

釋曰。由功能道理。分因縁爲二。翻此(6)功能。應知即是次第縁縁縁功能位。次第縁。(7)於正生作功能。爲與彼位故。縁縁。於正滅作(8)功能。現世心心法所取故。増上縁於一切位。(9)由不遮故成縁。即是其功能。説諸縁及功能(10)已。

二縁作用與此相(2)違。等無間縁於法生位而興作用。以彼生(3)時前心心所與其處故。若所縁縁能縁滅位(4)而興作用。以心心所要現在時方取境故。 (5)唯増上縁於一切位皆無障住故。彼作用隨(6)無障位一切無遮。已説諸縁及興作用。

mtshuṅs pa de ma thag pa daṅ | dmigs pa’i rkyen dag ni byed pa’i tshul gaṅ gis rgyu’i rkyen rnam pa gñis su byas nas bśad pa de las bzlog par rig par bya ste | mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni (2) skabs ’byed pa’i phyir skye ba la bya ba byed do || dmigs pa’i rkyen ni da ltar gyi sems daṅ sems las byuṅ pa rnams kyis ’dzin pa’i phyir ’gag pa la bya ba byed do || bdag po’i rkyen ni gnas skabs thams cad du mi sgrib pa’i ṅo por gnas pas ’di’i bya ba ni ’di ñid yin no || rkyen (3) rnams byed pa daṅ bcas par bśad zin to ||

atha katamo dharmaḥ katibhiḥ pratyayair utpadyate |

復次何者爲法。由幾縁得生。

應(7)言何法由幾縁生。頌曰

yaṅ chos gaṅ źig rkyen du źig gis skyed ce na |

caturbhiś cattacaittā hi

偈曰。由四(11)縁心法。

(8)心心所由四　二定但由三
(9)餘由二縁生　非天次等故

bźi yis sems daṅ sems byuṅ rnams ||

tatra hetupratyaya eṣāṃ sarve pañca hetavaḥ | samantarapratyayaḥ pūrvakāś cittacaittā anyair avyavahitāḥ | ālambanapratyayo yathāyogaṃ pañca viṣayāḥ sarve dharmāś ca | adhipatipratyayaḥ svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ |

釋曰。此中心及心法。因縁者有五(12)因。次第縁者。在前心心法。非餘心心法所(13)間。縁縁者。如應色等五塵及一切法。増上縁(14)者。離自性一切餘法。

(10)論曰。心心所法由四縁生。此中因縁謂五因(11)性。等無間縁謂前無間已生。非後心心所(12)法。所縁縁者謂隨所應或色等五。或一切(13)法。増上縁者謂隨所應各除自性餘一切(14)法。

de la ’di dag rgyu’i rkyen ni rgyu lṅa po thams cad do || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni sems daṅ sems las byuṅ ba sṅa ma gźan dag (4) gi bar du ma chod pa rnams so || dmigs pa’i rkyen ni ci rigs par yul lṅa po dag daṅ chos thams cad do || bdag po’i rkyen ni raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad do ||

samāpattidvayaṃ tribhiḥ |

偈曰。二定由三縁。

See the full verse quoted previously.

gsum gyis sñoms par ’jug pa gñis ||

nirodhāsaṃjñisamāpattyor ālambanapratyayo nāsti | na hi te ālambike | hetupratyayas tu tayor dvividho hetuḥ | sahabhūhetuś ca jātyādayaḥ sabhāgahetuś ca pūrvotpannā samānabhūmikāḥ kuśalā dharmāḥ | samanantarapratyayaḥ sa saṃprayogaṃ samāpatticittam | adhipatipratyayaḥ pūrvavat | cittābhisaṃskārajatvād ete samāpattī cittasamanantare | cittotpattivibandhakatvāt na samanantarapratyayaḥ |

釋(15)曰。滅心定無想定無縁縁。此二定不縁境起(16)故。此中因縁者。有二因。謂倶有因。即生等。(17)同類因。即先已生同地善法。次第縁者。謂共(18)相應法三摩跋提心。増上縁如前。此二定由(19)心功用生故。故以心爲次第縁。由能遮心生(20)故。自外非次第縁。

滅盡無想二定由三除所縁縁。非能縁(15)故。由因縁者。謂由二因。一倶有因。謂生等(16)相。二同類因。謂前已生同地善法。等無間縁(17)謂入定心及相應法。増上縁者謂如前説。 (18)如是二定心等引生。礙心等起故。與心等(19)但爲等無間。非等無間縁。

’gog pa daṅ ’du śes med pa’i sñoms par ’jug (5) pa dag la ni dmigs pa’i rkyen med de | de dag ni dmigs par byed pa ma yin no || de gñis kyi rgyu’i rkyen ni rnam pa gñis te | lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ni skye ba la sogs pa’o || skal ba mñam pa’i rgyu ni sa mtshuṅs pa’i dge ba’i chos sṅar byuṅ ba rnams so || mtshuṅs (6) pa de ma thag pa’i rkyen ni sñoms par ’jug pa’i sems mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa’o || bdag po’i rkyen ni sṅa ma bźin no || sñoms par ’jug pa ’di dag ni sems kyi mṅon par ’du byed pa las skye ba’i phyir | sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa can dag ni yin gyi (7) sems skye pa la bgegs byed pa’i phyir mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni ma yin no ||

dvābhyām anye tu jāyante

偈曰。餘法由二生。

See the full verse quoted previously.

gźan ni gñis po dag las skye ||

anye tu viprayuktā rūpiṇaś ca dharmā hetvadhipatipratyayābhyāṃ jāyante yathāvihitam eva | āha tu “pratyayebhyo bhāvā upajāyante na punaḥ sarvasyaiva jagataḥ īśvarapuruṣapradhānādikaṃ kāraṇam iti | ko ’tra hetuḥ | yadi khalu hetukṛtāṃ siddhiṃ manyase | nanu ca atha evāsya vādasya vyudāsaḥ prāpnoty ekaṃ kāraṇam īśvarādikaṃ sarvasyeti |

釋曰。(21)餘法。謂與心不相應法及有色法。由因縁増(22)上縁生。從如前所立六因四縁。一切有生法(23)得生。一切世間。不如自在我勝性等爲一(24)生因。此中以何因爲證。若汝執一切成立事(25)因。縁所作。爲不如此耶。由此執則乖棄汝所(26)説本義。謂一自在等。爲一切世間因。

餘不相應及諸色(20)法由因増上二縁所生。一切世間唯從如(21)上所説諸因諸縁所起。非自在天我勝(22)性等一因所起。此有何因。若一切成許由(23)因者。豈不便捨一切世間由自在等一因(24)生論。又諸世間非自在等一因所起。次第等(25)故。

chos gźan ldan pa ma yin pa rnams daṅ gzugs can rnams ni rgyu daṅ bdag po’i rkyen dag las skye’o || dṅos po rnams ni ji skad bśad pa’i (102a1) rgyu daṅ rkyen rnams kho na las skye’i ’gro pa thams cad kyi rgyu gcig pu dbaṅ phyug daṅ skyes bu daṅ | gtso bo la sogs pa ni med do źes bya ba ’di la gtan tshigs ci źig yod | gal te gtan tshigs kyis byas pa’i grub par sems na de ñid kyis thams cad kyi rgyu dbaṅ (2) phyug la sogs pa cig car du źig yin no źes bya ba’i smra ba ’di pa stsal ba ma yin nam |

api ca

復次偈(27)曰。

See the full verse quoted previously.

gźan yaṅ |

neśvarādeḥ kramādibhiḥ || 2.64 ||

非自在次故。

See the full verse quoted previously.

dbaṅ phyug sogs min rim sogs phyir ||

yadi hy ekam eva kāraṇam īśvaraḥ syād anyad vā yugapat sarveṇa jagatā bhavitavyaṃ syāt | dṛśyate ca bhāvānāṃ kramasaṃbhavaḥ | sa tarhi cchandavaśād īśvarasya syād ayam idānīm utpadyatām ayaṃ nirudhyatām ayaṃ paścād iti | cchandabhedāt tarhi siddham anekaṃ kāraṇaṃ syāt | sa cāpi cchandabhedo yugapat syāt taddhetor īśvarasyābhinnatvāt | kāraṇāntarabhedāpekṣaṇe vā neśvara eva kāraṇaṃ syāt | teṣām api ca kramotpattau kāraṇāntarabhedāpekṣaṇād anavasthāprasaṅga syād ity anantarabhedāyāḥ kāraṇaparaṃparāyā anāditvābhyupagamād ayam īśvarakāraṇādhimuktaḥ śākyapūrvīyam eva nyāyaṃ nātivṛttaḥ syāt | yogapadye ’pīśvaracchandānāṃ jagato na yaugapadyam | yathācchandam utpādanād iti cet | na | teṣāṃ paścād viśeṣābhāvāt | kaś ca tāvad īśvarasyeyatā sargaprayāsenārthaḥ | yadi prītis tāṃ tarhi nāntareṇopāye śaktaḥ kartum iti na tasyām īśvaraḥ syāt tathaiva cānyasmin | yadi ceśvaro narakādiṣu prajāṃ bahubhiś cetibhir upasṛṣṭāṃ sṛṣṭvā tena prīyate namo ’stu tasmai tādṛśāyeśvrāya | sugītaś cāyaṃ tam ārabhya śloko bhavati |

釋曰。世間不從自在等生。(28)次第生故。若汝執唯一自在是一切世間生(29)因。或執餘因。一切世間應一時倶起。一切次(195b1)第生。皆明了可見。若汝執此次第隨自在欲(2)成。願此法於今生。願此法於今滅。願此法在(3)後生滅。由欲有異。此義得成。謂因不一。是(4)欲有異。應一時倶起。有欲自在。非有異故。 (5)若觀餘因差別故成。則非自在爲因。是欲次(6)第生中。若觀別因。則有無窮過失。若不觀(7)別因。則無次第義。是因傳傳無邊差別。由(8)信無始故。此人樂執自在爲因。不過釋迦弟(9)子所顯道理。若汝言。自在欲雖復倶起。世間(10)不倶起。隨欲生故。是義不然。是自在欲於(11)後世無所以故。由如此大功用化生世間。自(12)在得何利益。若汝言常喜樂爲用。是義不然。(13)此樂若離方便自在則不能得故。於樂自在(14)非自在。於餘亦爾。復次若自在。見地獄等世(15)間多爲抂苦之所逼惱。由此故生樂。咄哉何(16)用此麁惡自在。依自在天。世間首盧柯。則成(17)善哥

謂諸世間若自在等一因生者。則應一切(26)倶時而生非次第起。現見諸法次第而生。(27)故知定非一因所起。若執自在隨欲故然。(28)謂彼欲令此法今起此法今滅此於後時。 (29)是則應成非一因起。亦由樂欲差別生故。 (38a1)或差別欲應一時生。所因自在無差別故。 (2)若欲差別更待餘因不倶起者。則非一切(3)唯用自在一法爲因。或所待因亦應更待(4)餘因差別方次第生。則所待因應無邊際。(5)若更不待餘差別因。此因應無次第生義。(6)則差別欲非次第生。若許諸因展轉差別無(7)有邊際信無始故。徒執自在爲諸法因(8)不越釋門因縁正理。若言自在欲雖頓生(9)而諸世間不倶起者。由隨自在欲所生故。(10)理亦不然。彼自在欲前位與後無差別故。 (11)又彼自在作大功力生諸世間得何義利。 (12)若爲發喜生諸世間。此喜離餘方便不發。(13)是則自在於發喜中既必待餘。應非自在。(14)於喜既爾。餘亦應然。差別因縁不可得故。 (15)或若自在生地獄等無量苦具逼害有情。(16)爲見如斯發生自喜。咄哉何用此自在爲。 (17)依彼頌言。誠爲善説

gal te dbaṅ phyug gam | gźan yaṅ ruṅ ste rgyu gcig pu kho na źig yin na ’gro ba thams cad cig car du ’byuṅ bar ’gyur pa źig na | (3) dṅos po rnams ni rim gyis ’byuṅ ba yaṅ snaṅ ṅo || de ni ’di ni da ltar skye bar gyur cig | ’di ni ’gag par gyur cig | ’di ni phyis skye bar gyur cig ces dbaṅ phyug gi ’dod pa’i dbaṅ gis yin no || ’o na ni ’dod pa tha dad pa’i phyir rgyu du mar ’grub par ’gyur la | ’dod pa (4) tha dad pa de yaṅ de’i rgyu’i dbaṅ phyug la tha dad pa med pa’i phyir cig car ’byuṅ bar ’gyur ro || ’on te rgyu gźan la ltos na ni dbaṅ phyug rgyu ma yin pa kho nar ’gyur la | de dag kyaṅ rim gyis skye ba la rgyu gźan gyi bye brag la ltos pa’i phyir thug pa med par thal bar ’gyur (5) bas rgyu gcig nas gcig tu brgyud pa’i bye brag mtha’ yas pa thog ma med pa ñid du khas blaṅs pa’i phyir dbaṅ phyug gi rgyur mos pa ’di ni śākya’i sras po’i lus kho na las ma ’das pa yin no || gal te dbaṅ phyug gi ’dod pa rnams cig car yin du zin kyaṅ ’gro ba ni cig (6) car ma yin te | ’dod pa ji lta bar skye ba’i phyir ro źe na ma yin te | de dag la phyis khyad par med pa’i phyir ro || re źig dbaṅ phyug gi ’byin pa’i tshegs ’di rñed la don ci źig yod | gal te dga’ ba yin no źe na | ’o na ni thabs med par de byed par mi nus pas de la (7) dbaṅ phyug ma yin par ’gyur te | gźan la yaṅ de kho na daṅ ’dra’o || gal te yaṅ dbaṅ phag dmyal ba la sogs par skye dgu gnod pa maṅ po daṅ ’bol pa dag phyuṅ nas des dga’ bar ’gyur na ni de lta bu’i dbaṅ phyug de la phyag ’tshal lo || de las brtsams nas |

“yan nirdahati yat tīkṣṇo yad ugro yat pratāpavān |
māṃsaśoṇitamajjādayat tato rudra ucyata” iti |

(18)由能燒嶮利　可畏恒苦他
(19)樂食肉血髓　令啼稱律他

(18)由險利能燒　可畏恒逼害
(19)樂食血肉髓　故名魯達羅

gaṅ phyir (102b1) ma lus sreg pa daṅ || gaṅ phyir rna daṅ gaṅ phyir gtum ||
gaṅ phyir gduṅ ldan gaṅ gi phyir || śa daṅ khrag daṅ rkaṅ za ba ||
de phyir drag po źes bya’o ||
źes bya ba’i tshigs su bcad pa ’di yaṅ legs par smras pa yin no ||

ekaṃ khalv api jagataḥ kāraṇaṃ parigṛhṇatā ’nyeṣām arthānāṃ pratyakṣaḥ puruṣakāro nihgṛhṇutaḥ syāt | sahāpi ca kāraṇaiḥ kārakam īśvaraṃ kalpayatā kevalo bhaktivādaḥ syat | kāraṇebhyo ’nyasya tad utpattau vyāpārādarśanāt | sahakāriṣu cānyeṣu kāraṇeṣv īśvaro neśvaraḥ syāt | athādisarga īśvarahetukaḥ | tasyāpy anyān apekṣatvād īśvaravad anāditvaprasaṅga | evaṃ pradhāne ’pi yathāyogaṃ vācyam | tasmān na lokasyaikaṃ kāraṇam asti | svāny evaiṣāṃ karmāṇi tasyāṃ tasyāṃ jātau janayanti | akṛtabuddhayas tu varākāḥ svaṃ svaṃ vipākaphalaṃ cānubhavanta īśvaram aparaṃ mithyā parikalpayanti | gatam etad

(20)若汝信受自在等爲世間一因。有餘法以所(21)證見。人功爲因。則被棄捨。若汝分別執。自(22)在共餘因成因。此執但爲愛敬故説。何以故。(23)離衆因。自在功能不可見故。諸因必須與餘(24)因和合故。能作自在。若爾則非自在。復次若(25)初化作。以自在爲因。此不觀餘因故。應成立(26)如自在無初。於我及勝性等。立及破亦爾。是(27)故世間無一因義。是自所造業。於道於雜能(28)生世間。不學慧人。良足可悲。自受自果報(29)果。及自受功力果。而起邪分別。謂自在等爲(195c1)因。此義已去。

(20)又若信受一切世間唯自在天一因所起則(21)爲誹撥現見世間所餘因縁人功等事。若(22)言自在待餘因縁助發功能方成因者。但(23)是朋敬自在天言。離所餘因縁不見別用(24)故。或彼自在要餘因縁助方能生。應非自(25)在。若執初起自在爲因。餘後續生待餘因(26)者。則初所起不待餘因。應無始成猶如自(27)在。我勝性等隨其所應如自在天應廣徴(28)遣。故無有法唯一因生。 See the full verse quoted previously. 奇哉世間不修勝(29)慧。如愚禽獸。良足可悲。彼彼生中別別造(38b1)業。自受異熟及士用果。而妄計有自在等(2)因。且止破邪。應辯正義。

yaṅ ’gro ba’i rgyu gcig tu yoṅs su bzuṅ bas don gźan (2) dag gi skyes bu’i phyed pa mṅon sum ni bsñon par ’gyur ro || rgyu rnams daṅ bcas pa’i dbaṅ phyug la yaṅ rgyur rtog pa rnams ni gus pas smra ba ’ba’ źig tu zad de | rgyu rnams las gźan gyis byed pa mi snaṅ ba’i phyir ro || dbaṅ phyug de lhan cig byed pa’i rgyu daṅ po rnams la yaṅ dbaṅ (3) phyug ma yin par ’gyur ro || ’on te daṅ po byuṅ pa dbaṅ phyug gi rgyu las byuṅ ba yin no źe na | de yaṅ rgyu gźan la mi ltos pa’i phyir dbaṅ phyug bźin du thog ma med pa ñid du thal bar ’gyur ro || de bźin du gtso bo la yaṅ ci rigs par brjod par bya’o || de lta bas na ’jig rten (4) gyi rgyu gcig pu ni med kyi ’di ni raṅ gi las rnams kho nas skye ba de daṅ der skye bar byed do || ñon moṅs blo ma sbyaṅs pa rnams ni raṅ raṅ gi rnam par smin pa’i ’bras bu daṅ | skyes bu byed pa’i ’bras bu ñams su myoṅ ba na log par gźan dbaṅ phyug tu yoṅs su rtog par byed do || (5) de ni rdzogs so | ||

yat tu khalu tad uktaṃ “dvābhyām anye tu jāyanta” iti |

前云餘法由二生。

前言餘法由二縁(3)生。

| yaṅ |
gźan ni gñis po dag las skye ||
źes gaṅ bśad pa

atha kathaṃ bhūtāni bhūtānāṃ hetupratyayaḥ |

此言云何。(2)若大於大成因縁。

於中云何大種所造。自他相望互爲因縁。(4)頌曰

de ji ltar na ’byuṅ ba rnams ’byuṅ ba rnams kyi rgyu’i rkyen yin źe na |

dvidhā bhūtāni taddhetuḥ

偈曰。二種大大因。

(5)大爲大二因　爲所造五種
(6)造爲造三種　爲大唯一因

de yi ’byuṅ ba rnam pa gñis ||

bhūtahetur ity arthaḥ | sabhāgasahabhūhetubhyāṃ

釋曰。(3)若立四大爲四大因。則有二種因。謂同類因。(4)倶有因。

(7)論曰。初言大爲大二因者。是諸大種更互相(8)望。

’byuṅ ba’i rgyu źes bya ba’i tha tshig ste | skal ba mñam pa daṅ lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu dag gis (6) so ||

bhautikasya tu pañcadhā |

偈曰。於所造五種。

但爲倶有同類因義。

’byuṅ las gyur pa’i rnam pa lṅa ||

bhautikasya tu bhūtāni pañcaprakāro hetuḥ | katham |

釋曰。若四大是(5)所造色因。則成五種因。云何成。

大於所造能爲五(9)因。何等爲五。

byuṅ ba rnams ’byuṅ ba las gyur pa’i ni rgyu rnam pa lṅa yin te | ji lta źe na |

“jananān niḥśrayāt sthānād upastambhogavṛṃhaṇāt”

一能生故。(6)二能爲依止故。三能持故。四令住故。五令(7)増長故。

謂生依立持養別故。

skyed phyir brten phyir gnas phyir daṅ | rtog pa’i phyir daṅ ’phel byed phyir ||

是隨造因。由此義分爲五種。一能生(8)因。從此生故。二依止因。已生隨逐此故。三(9)持因。爲此所持故。譬如畫色與壁。四住因。(10)此令彼相續不斷故。五増長因。此令彼圓滿(11)故。如此四大。於所造色。爲生變異持住長(12)因。五義得顯。

如是五(10)因。但是能作因之差別。從彼起故説爲生因。 (11)生已隨逐大種轉故。如依師等説爲依因。 (12)能任持故。如壁持畫説爲立因。不斷因故説(13)爲持因。増長因故説爲養因。如是則顯大(14)與所造爲起變持住長因性。

de yaṅ byed rgyu’i rgyu kho na rnam pa lṅa tha dad pa yin te | skyed pa’i rgyu ni de dag las skye (7) pa’i phyir ro || brten pa’i rgyu ni skyes pa ’byuṅ ba’i rjes su mthun par byed pa’i phyir te | slob dpon la sogs pa la brten pa bźin no || gnas pa’i rgyu ni rten du gyur pa’i phyir te | ri mo’i rtsig pa bźin no || rton pa’i rgyu ni rgyan mi ’chad pa’i rgya yin pa’i phyir ro || ’phel bar byed pa’i (103a1) rgyu ni ’phel ba’i rgyu yin pa’i phyir te | de lta bas na de dag gi skye ba daṅ | ’gyur ba daṅ | brten pa daṅ gnas pa daṅ | rton pa daṅ ’phel ba’i rgyu ñid du bstan pa yin no ||

tridhā bhautikam anyonyaṃ |

偈曰。所造互三種。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ ’gyur rnam gsum phan tshun du ||

hetusahabhūsabhāgavipākahetubhiḥ kāraṇahetur aviśeṣavarttitvāt na sarvadā gaṇyate | tatra sahabhūhetur anyonyaṃ cittānuparivartti kāyavākkarma | nānyad upādāyarūpam | sabhāgahetuḥ sarvaṃ pūrvotpannaṃ sabhāgasya | vipākahetur yasya vākkarmaṇaś cakṣurādayo vipākaḥ |

釋曰。若所(13)造色作所造色。由三種因。謂倶有因。同類(14)因。果報因。隨造因平等起故。不恒數之。此(15)中倶有更互因者。隨心變身口二業。非餘所(16)造色。同類因者。一切前生。於後同類。果報(17)因者。若身口二業。感眼等根爲果報。

諸所造色自(15)互相望容有三因。所謂倶有同類異熟。其能(16)作因無差別轉故不恒數。倶有因者。謂隨(17)心轉身語二業。非餘造色。同類因者。一切前(18)生於後同類。異熟因者。謂身語業能招異熟(19)眼根等果。

rgyu yin te | lhan cig ’byuṅ ba daṅ | skal ba (2) mñam pa daṅ | rnam par smin pa’i rgyu dag gis so || byed rgyu’i rgyu ni bye brag med par ’jug pa’i phyir rtag tu mi bgraṅ ṅo || de la lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ni lus daṅ ṅag gi las sems kyi rjes su ’jug pa phan tshun du yin gyi rgyur byas pa’i gzugs gźan ma yin no || skal ba (3) mñam pa’i rgyu ni sṅar byuṅ ba thams cad skal ba mñam pa’i rgyu yin no || rnam par smin pa’i rgyu ni lus daṅ ṅag gi las gaṅ gi rnam par smin pa mig la sogs pa yin pa’o ||

bhūtānām ekadhaiva tat || 2.65 ||

偈曰。(18)所造大因一。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ ba rnams kyi de rnams gcig ||

bhūtānāṃ tu tadbhūtikaṃ rūpaṃ vipākahetur eva yasya kāyavākkarmaṇo bhūtāni vipākāḥ |

釋曰。若所造色造四大但一因。(19)謂果報因。若身業口業。以四大爲果報。前已(20)總説。

所造於大但爲一因。謂異熟因。(20)身語二業能招異熟大種果故。前已總説。

’byuṅ pa las gyur pa’i gzugs ’byuṅ ba rnams kyi ni rnam par (4) smin pa’i rgyu kho na yin te | lus daṅ ṅag gi las gaṅ gi rnam par smin pa rnams yin pa’o ||

abhedena cittacaittāḥ samanantarapratyaya uktā niyamas tu noktaḥ kasya cittasyānantaraṃ kasyotpaktir iti | sa idānīṃ vaktavyaḥ | tatra tāvat samāsena dvādaśa cittāni | kim artham ity āha

心及心法。爲次第縁。未説決定。何心(21)爲次第縁。何心從次第縁生。今當説此義。此(22)中若略説有十二心。云何十二。偈曰。

諸(21)心心所前能爲後等無間縁。未決定説何心(22)無間有幾心生復從幾心有何心起。今當(23)定説。謂且略説有十二心。云何十二。頌曰

sems daṅ sems las byuṅ ba rnams bye brag med par mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du bśad kyi | sems gaṅ gi mjug thogs su gaṅ ’byuṅ źes bya ba ṅes pa ni ma bśad (5) pas da ni de brjod par bya’o || de la re źig mdor bsdu na sems bcu gñis so || ji lta źe na |

kuśalākuśalaṃ kāme nivṛtānivṛtaṃ manaḥ |

欲界(23)心善惡。有覆及無覆。

(24)欲界有四心　善惡覆無覆
(25)色無色除惡　無漏有二心

’dod yid dge daṅ mi dge daṅ || bsgribs pa daṅ ni ma bsgribs pa ||
źes bya ba smos te |

kāmadhātau catvāri cittāni | kuśalam akuśalaṃ nivṛtāvyākṛtam anivṛtāvyākṛtaṃ ca |

釋曰。欲界中心有四(24)種。謂善惡。有覆無記。無覆無記。

(26)論曰。且於欲界有四種心。謂善不善有覆(27)無記無覆無記。

’dod pa’i khams na sems bźi ste || dge ba daṅ mi dge ba daṅ bsgribs la luṅ du (6) ma bstan pa daṅ | ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa’o ||

rūpārūpyeṣv akuśalād anyatra

偈曰。於二(25)界除惡。餘有。

See the full verse quoted previously.

gzugs daṅ gzugs med pa dag na | mi dge las gźan |

rūpadhātāv akuśalaṃ nāsti | trīṇi santi | evam ārūpyadhātau | ity etāni sānusravāṇi daśa cittāni bhavanti |

釋曰。於色界無惡有餘三。無(26)色界亦爾。如此十心皆是有流。

色無色界各有三心。謂除不(28)善。餘如上説。如是十種説有漏心。

gzugs kyi khams na mi dge ba med kyi gsum yod do || gzugs med pa’i khams na yaṅ de daṅ ’dra ste | de ltar na bcu po de dag ni zag pa daṅ (7) bcas pa’i sems yin no ||

anāsravaṃ dvidhā || 2.66 ||

偈曰。無流(27)二。

See the full verse quoted previously.

zag med gñis |

śaikṣam aśaikṣaṃ ca | evam etāni dvādaśa cittāni bhavanti | tatra

釋曰。謂有學無流。無學無流。由如此心(28)合成十二。此中偈曰。

若無漏(29)心唯有二種。謂學無學。合成十二。此十二(38c1)心互相生者。頌曰

slob pa daṅ mi slob pa ste | de ltar na de dag ni sems bcu gñis yin no || de la |

kāme nava śubhāc cittāc cittāni

於欲從善九。

(2)欲界善生九　此復從八生
(3)染從十生四　餘從五生七
(4)色善生十一　此復從九生
(5)有覆從八生　此復生於六
(6)無覆從三生　此復能生六
(7)無色善生九　此復從六生
(8)有覆生從七　無覆如色辨
(9)學從四生五　餘從五生四

’dod sems dag pa las sems dgu ||

釋曰。次(29)第言後應説。於欲界中所有善心。從此九心(196a1)次第得生。於自地有四心。色無色界有二心。 (2)若正入觀是善心。若託生是有覆無記心。無(3)色界但有有覆無記心。謂託生時。最遠故無(4)善。無色界由四遠。於欲界最爲遠。謂依止(5)取相境界對治遠故。

. (10)論曰。欲界善心無間生九。謂自界四色界二(11)心。於入定時及續生位如其次第生善染(12)心。無色界一於續生位欲善無間生彼染(13)心。不生彼善以極遠故。無色於欲四遠故(14)遠。一所依遠。二行相遠。三所縁遠。四對治(15)遠。

mjug thogs su źes ’og nas ’chad de | ’dod pa’i khams na dge ba’i sems gaṅ yin pa de’i mjug (103b1) thogs su ni sems dgu ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa bźi daṅ slob pa daṅ | mi slob pa daṅ | gzugs na spyod pa gñis te | sñoms bar ’jug pa’i tshe dge ba daṅ | ñiṅ mtshams sbyor ba’i tshe bsgribs pa’o || gzugs med pa na spyod pa ni ñiṅ mtshams sbyor ba’i tshe bsgribs pa kho (2) na ste | śin tu bskal pa’i phyir dge ba ni ma yin no || gzugs med pa na spyod pa rnams ni ’dod pa’i khams nas riṅ ba yin te | rten daṅ rnam pa daṅ | dmigs pa daṅ | gñen po riṅ ba ñid dag gis so |

. . . . .

de la rten riṅ ba ñid ni sñoms par ’jug pa’i (3) mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen gyi rten ñid du mi srid pa’i phyir ro || rnam par riṅ ba ñid ni ’dod pa’i khams rags pa la sogs pa’i rnam pa dag tu rnam par mi byed pa’i phyir ro || des na dmigs pa riṅ ba ñid kyaṅ bśad pa yin te | bsam gtan bźi pa kho na la rags pa la sogs (4) pa’i rnam pa dag tu dmigs so || gñen po riṅ ba ñid ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ ma bral ba la de mṅon du ’gyur mi srid pa’i phyir ro || rnam par sun ’byin pa la sogs pa yaṅ mi ’thad pa’i phyir te | yul ma yin pa ni rnam par sun dbyuṅ bar mi nus so ||

śaikṣamaśaikṣaṃ ceti |

及有學無學心。

及學無學。

slob pa daṅ (5) mi slob pa’o ||

aṣṭābhya eva tat |

偈曰。此(6)善從八生。

See the full verse quoted previously.

de ni brgyad po kho na las

tatra punaḥ kāmāvacaraṃ kuśalaṃ cittam aṣṭābhyaḥ samanantaram utpadyate | svabhūmikebhyaś caturbhyo rūpāvacarābhyāṃ dvābhyām | kuśalāc ca vyutthānakāle | nivṛtāc ca kliṣṭasamāpattyutpīḍitasyādhārakuśalabhūmisaṃśrayaṇāt | śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca vyutthānakāle |

釋曰。復次此欲界善心。從八心次(7)第生。自地四心。色界二心。善心。謂出定時。(8)有覆無記心。謂爲有染汚定所逼。還依下地(9)善心。有學無學心。謂出觀時。

謂入觀時。即此復從八無間(16)起。謂自界四色界二心。於出定時從彼善(17)起。彼染汚定所逼惱時。從彼染心生於下(18)善。爲依下善防彼退故。及學無學。謂出觀(19)時。

’dod pa na spyod pa’i dge ba’i sems de ni brgyad kyi mjug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa bźi daṅ | gzugs na spyod pa gñis las te | ldaṅ ba’i tshe dge ba daṅ | ñon moṅs pa can gyi sñoms par ’jug pas gzir ba sa ’og ma’i dge ba (6) la brten pa’i phyir bsgribs pa daṅ | ldaṅ ba’i tshe slob pa daṅ mi slob pa dag las so ||

daśabhyo ’kuśalaṃ

偈曰。從十惡(10)心生。

See the full verse quoted previously.

mi dge ba ni bcu dag las ||

śaikṣāśaikṣe hitvā kāmadhātau hi pratisandhimukhataḥ sarvebhyo rūpārūpyacittebhyaḥ samanantaram akuśalaṃ cittam utpadyate |

釋曰。除有學無學心。何以故。若人於(11)欲界託生。從一切欲界色界無色界心次第(12)得生惡心。

染謂不善有覆無記二各從十無間而生。(20)謂十二中除學無學。於續生位。三界諸心皆(21)可無間生欲界染心故。

slob pa daṅ mi slob pa dag ma gtogs te | ’dod pa’i khams su ñiṅ mtshams sbyor ba na gzugs daṅ gzugs med pa’i sems thams cad kyi mjug (7) thogs su mi dge ba’i sems ’byuṅ ṅo ||

tasmāc catvāri |

偈曰。從此四。

See the full verse quoted previously.

de las bźi ste |

akuśalāc cittāt samanantaraṃ cittāny utpadyante svabhūmikāny eva | yathā ’kuśalam uktaṃ kāmadhātau

釋曰。從欲界惡心。(13)但自地四心次第生。如説於欲界惡心。

即此無間能生四(22)心。謂自界四。餘無生理。 .

mi dge ba’i sems kyi mjug thogs su ni sems bźi ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa dag kho na’o || ji ltar ’dod pa’i khams kyi mi dge ba’i sems bśad pa |

nivṛtaṃ tathā || 2.67 ||

偈曰。(14)覆爾。

See the full verse quoted previously.

bsgribs de bźin |

daśabhya eva samanantaram | tasmāc ca punaś catvāry eva |

釋曰。欲界有覆無記心。亦從三界十(15)心次第生。從欲界有覆無記心。亦但自地四(16)心次第生。

See the full verse quoted previously.

bcu po kho na’i mjug thogs su ’byuṅ (104b1) ltar |

pañcabhyo ’nivṛtaṃ

偈曰。從五無覆心。

See the full verse quoted previously.

kāma iti varttate | anivṛtāvyākṛtaṃ cittaṃ pañcabhyaḥ samanantaram utpadyate | svabhūmikebhyaś caturbhyo rūpāvacarāc ca kuśalān nirmāṇacittam |

釋曰。於欲界(17)所有無覆無記心。從五心次第生。自地四心。(18)色界善心。謂生欲界變化心。

餘謂欲纒無覆無(23)記。此心從五無間而生。謂自界四及色界(24)善。欲界化心從彼生故。

tasmāt sapta cittāny anantaram |

偈曰。復從此七(19)心。

See the full verse quoted previously.

釋曰。從欲界無覆無記心。七心次第生。(20)自地四心。色界二心。善心。謂從變化心次第(21)生。染汚心。謂託生時。無色界染汚心。謂託生(22)時。

即此無間能生七(25)心。謂自界四及色界二善與染汚。欲界化心(26)還生彼善。於續生位生彼染心。并無色一(27)於續生位此無覆心能生彼染。

rūpe daśaikaṃ ca śubhāt

偈曰。從色善十一。

See the full verse quoted previously.

rūpe dhātau yat kukśalaṃ cittaṃ tasmād anantaram ekādaśa cittāny utpadyante | ārupyāvacaram anivṛtāvyākṛtaṃ varjayitvā |

釋曰。從色界所有善(23)心。十一心次第生。除無色界無覆無記心。

色界善心無(28)間生十一。謂除無色無覆無記心。

navabhyas tadanantaram || 2.68 ||

偈(24)曰。從九此復生。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacaraṃ tu kuśalaṃ cittaṃ navabhyaḥ samanantaram utpadyate | kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayam ārupyāvacaraṃ cānivṛtāvyākṛtaṃ hitvā |

釋曰。色界善心。從九心次(25)第生。除欲界二染汚心。及無色界無覆無記(26)心。

即此復從(29)九無間起。謂除欲界二染汚心。及除無色(39a1)無覆無記。

aṣṭābhyo nivṛtaṃ

偈曰。從八有覆生。

See the full verse quoted previously.

nivṛtāvyākṛtaṃ rūpāvacaraṃ cittam aṣṭabhya utpadyate | kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayaṃ śaikṣāśaikṣe ca sthāpayitvā |

釋曰。色界有覆無記(27)心。從八心次第生。除欲界二染汚心。及有學(28)無學心。

有覆從八無間而生。除欲二染及(2)學無學。

tasmāt ṣaṭ

偈曰。此六。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacarān nivṛtāvyākṛtād anantaraṃ ṣaṭ | svabhūmikāni trīṇi kāmāvacarāṇi cānivṛtāvyākṛtaṃ muktvā |

釋曰。從色界有覆無記(29)心。六心次第生。自地三心。欲界三心。除無(196b1)覆無記。

即此無間能生六心。謂自界三欲善(3)不善有覆無記。無覆。

tribhyo ’nivṛtaṃ punaḥ |

偈曰。三無覆。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacaram anivṛtāvyākṛtaṃ tribhyaḥ svabhūmikebhya eva |

釋曰。色界無覆無記(2)心。但從自地三心次第生。

從三無間而起。謂唯自(4)界。餘無生理。

tasmāt ṣaṭ

偈曰。此六。

See the full verse quoted previously.

svabhūmikāni trīṇi | kāmāvacare ca kliṣṭe | ārūpyāvacaraṃ ca | yathā rūpadhātāv anivṛtāvyākṛtam uktam |

釋曰。(3)從色界無覆無記心。六心次第生。自地三心。(4)欲界二染汚心。無色界染汚心。如説於色界(5)無覆無記心。於無色界道理亦爾。

即此無間能生六心。謂自界(5)三欲無色染。 .

evam ārūpye tasya nītiḥ |

偈曰。無色(6)如是理。

See the full verse quoted previously.

gzugs med pa’aṅ de’i tshul lo ||

tatas tad apy anivṛtāvyākṛtaṃ tribhya evotpadyate svabhūmikebhyaḥ | tasmād api ca ṣaḍ evotpadyante | svabhūmikāni trīṇi adharadhātukāni ca kliṣṭāni |

釋曰。無色界無覆無記心。於自地亦(7)但從三心次第生。從此六心次第生自地三(8)心。下地三染汚心。

. .

de na yod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa yaṅ raṅ gi sa pa gsum kho na las ’byuṅ la | de las kyaṅ raṅ gi sa pa gsum daṅ | sa ’og ma pa’i ñon moṅs pa can rnams daṅ drug ’byuṅ ṅo ||

śubhāt punaḥ || 2.69 ||

偈曰。

.

dge ba las

nava cittāni

從善九。

See the full verse quoted previously.

sems dgu dag go ||

ārūpyāvacarāt kuśalān nava cittāny utpadyante | kāmāvacaraṃ kuśalaṃ kāmarūpāvacare cānivṛtāvyākṛte hitvā |

釋曰。從無(9)色界善心。九心次第生。除欲界善心及欲界(10)色界無覆無記心。所餘心得生。

無色界善無間生九心。謂除欲(6)善及欲色無覆。

(2) gzugs med pa na spyod pa’i dge pa’i sems las ni sems dgu ’byuṅ ste | ’dod pa na spyod pa’i dge ba daṅ | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag ma gtogs so ||

tat ṣaṇṇāṃ

偈曰。此從(11)六。

See the full verse quoted previously.

de drug gi |

ārūpyāvacaraṃ kukśalaṃ svebhyas tribhyo rūpāvacarāt kukśalāc chaikṣāśaikṣābhyāṃ ca |

釋曰。無色界善心。從六心次第生。自地(12)三心。色界善心有學無學心。

即此從六無間而生。謂自界(7)三及色界善并學無學。

gzugs med pa na spyod pa’i dge ba ni raṅ gi sa pa gsum daṅ | (3) gzugs na spyod pa’i dge ba daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so ||

nivṛtāt sapta

偈曰。有覆七。

See the full verse quoted previously.

bsgribs pa las bdun |

ārūpyāvacarān nivṛtāt svabhūmikāni trīṇi rūpāvacaraṃ kuśalaṃ nivṛtaṃ ca kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayam |

釋(13)曰。從無色界有覆無記心。七心次第生。自地(14)三心。色界善心。及染汚心。欲界二染汚心。

有覆無間能生七心。(8)謂自界三及色界善欲色界染。

gzugs med pa na spyod pa’i bsgribs pa las ni raṅ gi sa pa gsum daṅ | gzugs na spyod pa’i dge ba daṅ | bsgribs pa daṅ | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can (4) gñis so ||

tat tathā |

(15)偈曰。此爾。

See the full verse quoted previously.

de de bźin |

tad api saptabhya evotpadyate | kāmarūpāvacarāṇi kliṣṭāni śaikṣāśaikṣe ca hitvā |

釋曰。此無色界有覆無記心。從(16)七心次第生。除欲界色界染汚心及有學無(17)學心。從所餘心生。

即此亦從七(9)無間起。謂除欲色染及學無學心。無覆如色(10)説從三無間生。謂自界三。餘皆非理。即此無(11)間能生六心。謂自界三及欲色染。

de yaṅ bdun kho na las ’byuṅ ste | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ñon moṅs pa can rnams daṅ | slob pa daṅ mi slob pa dag ma gtogs so ||

caturbhyaḥ śaikṣam |

偈曰。從此四。有學。

See the full verse quoted previously.

slob pa bźi las |

traidhātukebhyaḥ kuśalebhyaḥ śaikṣāc ca |

釋曰。(18)此有學心。從四心次第生。三界善心及有學(19)心。

學心從四(12)無間而生。謂即學心及三界善。

khams gsum pa’i dge ba daṅ | slob pa las so ||

asmāt tu pañca

偈曰。從此五。

See the full verse quoted previously.

de las lṅa |

tāny eva catvāry aśaikṣaṃ ca |

釋曰。從此有學心。五心(20)次第生。即前四及無學心。

即此無間能(13)生五心。謂前四心及無學一。

bźi po de dag ñid (5) daṅ | mi slob pa’o ||

aśaikṣaṃ tu pañcakāt || 2.70 ||

偈曰。無學亦從(21)五。

See the full verse quoted previously.

mi slob pa ni lṅa las so ||

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a7048f98-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ