You are here: BP HOME > TLB > Vasubandhu: Abhidharmakośabhāṣya > fulltext
Vasubandhu: Abhidharmakośabhāṣya

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages
Choose display
  • Enable images
  • Enable footnotes
    • Show all footnotes
    • Minimize footnotes
DiacriticaDiacritica-helpSearch-help
ā ī ū ṛ ṝ ḷ
ḹ ’ ṃ ḥ ṅ ñ
ṭ ḍ ṇ ṣ ś ź
š č ǰ γ    
Note on the transliteration:
The transliteration system of the BP/TLB is based on the Unicode/UTF-8 system. However, there may be difficulties with some of the letters – particularly on PC/Windows-based systems, but not so much on the Mac. We have chosen the most accepted older and traditional systems of transliteration against, e.g, Wylie for Tibetan, since with Unicode it is possible, in Sanskrit and Tibetan, etc., to represent one sound with one letter in almost all the cases (excepting Sanskrit and Tibetan aspirated letters, and Tibetan tsa, tsha, dza). We thus do not use the Wylie system which widely employs two letters for one sound (ng, ny, sh, zh etc.).
 
Important:
We ask you in particular to note the use of the ’ apostrophe and not the ' representing the avagrāha in Sanskrit, and most important the ’a-chuṅ in Tibetan. On the Mac the ’ is Alt-M.
 
If you cannot find the letters on your key-board, you may click on the link "Diacritica" to access it for your search.
Choose specific texts..
Vasubandhu: Abhidharmakośabhāṣya
    Click to Expand/Collapse Option Complete text
Click to Expand/Collapse OptionTitle
Click to Expand/Collapse OptionPreface
Click to Expand/Collapse OptionChapter I: Dhātunirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter II: Indriyanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter III: Lokanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter IV: Karmanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter V: Anuśayanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter VI: Mārgapudgalanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter VII: Jñānanirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter VIII: Samāpattinirdeśa
Click to Expand/Collapse OptionChapter IX: Conclusions
Back to library
kim punaḥ kāraṇaṃ caitasikā ekatra saṃskāraskandhanikṣiptā vedanāsaṃjñe tu pṛthak skandhīkṛte ity āha 
復有何因。一切所餘心法。佛世尊安置一(14)行陰中。分受想二法別立爲陰。 
何縁世尊説餘心(9)所總置行蘊。別分受想爲二蘊耶。頌曰 
yaṅ ci’i phyir sems las byuṅ ba gźan rnams ni ’du byed kyi phuṅ po gcig tu bsdus la ’du śes daṅ tshor ba dag ni logs śig tu phuṅ por byas śen | smras pa 
 
vivādamūlasaṃsārahetutvāt kramakāraṇāt |
caittebhyo vedanāsaṃjñe pṛthakaskandhau niveśitau || 1.21 || 
偈曰。爭根生(15)死因。立次第因故。心法中受想。分立爲別(16)陰。 
(10)諍根生死因 及次第因故
(11)於諸心所法 受想別爲蘊 
| rtsod pa’i rtsa bar gyur pa daṅ | | ’khor ba’i rgyu phyir rim rgyu’i phyir |
| sems byuṅ (4)rnams las tshor ba daṅ | | ’du śes logs śig phuṅ por bźag | 
 
dve vivādamūle | kāmādhyavasānaṃ dṛṣṭyadhyavasānaṃ ca |  tayor vedanāsaṃjñe yathākramaṃ pradhānahetū |  vedanāsvādavaśād dhi kāmānabhiṣvajante viparītasaṃjñāvaśāc ca dṛṣṭīr iti |  saṃsārasyāpi te pradhānahetū | vedanāsvādagṛddho hi viṣaryastasaṃjñaḥ saṃsarati |  yac ca skandhakrame kāraṇam upadekṣyamāṇaṃ tato ’pi kramakāraṇād anayoḥ pṛthakskandhīkaraṇaṃ veditavyam |  etac ca tredhopapādayiṣyāmaḥ | 
釋曰。爭根有二。一貪著欲塵。二貪著諸(17)見。  受想二法次第爲此二爭勝因。  由衆生著(18)受味。是故執著欲塵。由隨顛倒想起執著諸(19)見。  受想二法是生死勝因。何以故。衆生貪著(20)受起倒想。輪轉生死。  復有因爲立次第。後文(21)當説。此中由此次第因。分受想二法別立爲(22)陰應知如此。  此因立次第中當説。 
(12)論曰。諍根有二。謂著諸欲及著諸見。  此二(13)受想。如其次第爲最勝因。  味受力故貪著(14)諸欲。倒想力故貪著諸見。  又生死法以受及(15)想爲最勝因。由耽著受起倒想故。生死(16)輪迴。  由此二因及後當説次第因故。應知(17)別立受想爲蘊。其次第因。  隣次當辯。 
rtsod pa’i rtsa bdag ni gñis te | ’dod pa la lhag par źen pa daṅ | lta ba la lhag par źen pa’o |  | de gñis kyi rgyu’i gtso bo ni go rims bźin du tshor ba daṅ | ’du śes dag ste |  tshor ba ro myaṅ ba’i dbaṅ (5)gis ni ’dod pa rnams las mṅon par źen la | ’du śes phyin ci log gis ni lta ba rnams la’o |  | de dag ni ’khor pa’i rgyu’i gtso bo yaṅ yin te | tshor ba la źen ciṅ ’du śes phyin ci log tu gyur pa ni ’khor ro |  | gaṅ yaṅ phuṅ po’i go rims kyi rgyu ston par ’gyur ba’i go rims (6)kyi rgyu de’i phyir yaṅ ’di gñis logs śig tu phuṅ por byas par rig par bya ste |  de ni de ñid du bśad par bya’o | 
           
atha kasmād asaṃkṛtaṃ dhātuṣv āyataneṣu coktaṃ na tu skandheṣu | 
復次云何。(23)於界入中説無爲。陰中不説。 
何故(18)無爲説在處界。非蘊攝耶。 
| ’o na ci’i phyir skye mched daṅ khams dag tu ni ’dus ma byas bśad la | phuṅ po dag tu ni ma yin źe na 
 
skandheṣv asaṃskṛtaṃ noktam arthāyogāt  
偈曰。陰中除(24)無爲。義不相應故。 
頌曰
(19)蘊不攝無爲 義不相應故 
| phuṅ po dag tu ’dus ma byas | | don du mi ruṅ phyir ma bśad | 
 
tad dhi skandheṣūcyamānaṃ na tāvad eteṣv evāntarṇetuṃ śakyate arthāyogāt |  na hi tadrūpaṃ nāpi yāvadvijñānam iti |  na cāpi ṣaṣṭhaḥ skandho vaktuṃ śakyate | kutaḥ | arthāyogāt |  rāśyartho hi skandhārtha ity uktam |  na cāsaṃskṛtam atītādibhedabhinnaṃ rūpādivadyatas tat sarvam aikadhyam abhisaṃkṣipyāsaṃskṛtaskandha iti saṃkhyāṃ gacchet |  saṃkleśavastujñāpanārthaṃ khalūpādānaskandhavacanaṃ saṃkleśavyavadānavastujñāpanārthaṃ skandhavacanaṃ |  na cobhayathā ’py asaṃskṛtam ity arthāyogān na teśu vyavasthāpitam |  yathā ghaṭoparamo na ghaṭa evaṃ skandhoparamo na skandho bhavitum arhatīty apare |  teṣāṃ dhātvāyataneṣv apy eṣa prasaṅgaḥ |  uktaḥ skandhānām anyaḥ prakāraḥ || 
釋曰。若於五陰中説三(25)無爲。不可安立令與陰相符。何以故。義不相(26)應故  云何不相應。此無爲安色中。非色乃至(27)非識。  不可説爲第六陰。何以故。不應陰義故。  (28)陰是聚義前已説。  無爲無過去未來現在等(29)異如色等。由此異一切。攝聚一處可立名無(166a1)爲陰。  爲顯染汚依止故説取陰。爲顯染汚清(2)淨依止故説陰。  此二義於無爲中無由義。不(3)相應故。於陰中不立無爲。  如瓶破壞非瓶。如(4)此陰滅壞不可立爲陰。  餘師説如此。若作此(5)執。於界入中成反質難。  説諸陰別義已。 
(20)論曰。三無爲法不可説在色等蘊中。與色(21)等義不相應故。  謂體非色乃至非識。  亦不(22)可説爲第六蘊。彼與蘊義不相應故。  聚(23)義是蘊。如前具説。  謂無爲法。非如色等有(24)過去等品類差別可略一聚名無爲蘊。  又(25)言取蘊爲顯染依。染淨二依蘊言所顯。  無(26)爲於此二義都無。義不相應故不立蘊。  有(27)説。如瓶破非瓶。如是蘊息應非蘊。  彼於(28)處界例應成失。  如是已説諸蘊廢立。 
| (7)de ni phuṅ po dag gi naṅ du brjod na de ni gzugs ma yin źiṅ rnam par śes pa’i bar du yaṅ ma yin pas don du mi ruṅ ba’i phyir  re źig de dag ñid kyi naṅ du bsdu bar ni mi nus so |  | phuṅ po drug par brjod par yaṅ mi nus so | | ci’i phyir źe na | don du mi ruṅ ba’i phyir te |  spuṅs pa’i (37a1) don du ni phuṅ po’i don to źes bśad na |  ’dus ma byas na gzugs bźin du ’di ltar de dag thams cad gcig tu bsdus nas ’dus ma byas kyi phuṅ po źes bya ba’i graṅs su ’gro bar ’gyur ba ’das pa la sogs pa’i bye brag gis tha dad pa ma yin no |  | yaṅ kun (2)nas ñon moṅs pa’i gźi śes par bya ba’i phyir ñe bar len pa’i phuṅ po źes bya la | kun nas ñon moṅs pa daṅ rnam par byaṅ ba’i gźi śes par bya ba’i phyir phuṅ po źes kyaṅ bya na |  ’dus ma byas ni don du mi ruṅ ba’i phyir gñi ga yaṅ ma yin te | de dag tu rnam par gźag go |  kha (3)cig na re ji ltar bum pa chag pa bum pa ma yin pa de bźin du phuṅ po źig pa yaṅ phuṅ po yin par mi ’os so źes zer te |  de dag gi ltar na khams daṅ skye mched dag la yaṅ de ltar thal bar ’gyur ro |  | phuṅ po rnams kyi rnam pa gźan bśad zin to | 
                   
kramaḥ punaḥ |
yathaudārikasaṃkleśabhājanādyarthadhātutaḥ || 1.22 || 
偈(6)曰。復次第如麁。染器等義界。 
當(29)説次第。頌曰
(5c1)隨麁染器等 界別次第立 
| rim ni rags daṅ kun ñon moṅs | | (4)snod sogs don khams ji bźin no || 
 
rūpaṃ hi sapratighatvāt sarvaudārikam | arupiṇāṃ vedanā pracāraudārikatayā |  tathā hi vyapadiśanti haste me vedanā pāde me vedaneti |  dvābhyāṃ caudārikatarā saṃjñā |  vijñānāt saṃskārā ity ato yadaudārikataraṃ tat pūrvam uktam |  athavā anādimati saṃsāre strīpuruṣā anyonyaṃ rūpābhirāmās te ca vedanāsvādagarddhāt |  tadgarddhaḥ saṃjñāviparyāsāt |  tadviparyāsaḥ kleśaiś cittaṃ ca tatsaṃkliṣṭam iti yathāsaṃkleśaṃ ca kramaḥ |  bhājanādyarthena vā |  bhajanabhojanavyañjanakarttṛ bhoktṛbhūtā hi rūpādayaḥ skandhāḥ | dhātuto vā |  kāmaguṇarūpaprabhāvito hi kāmadhātuḥ | vedanāprabhāvitāni dhyānāni |  saṃjñāprabhāvitāḥ trayaḥ ārūpyāḥ |  saṃskāramātraprabhāvitaṃ bhavāgram |  etā eva vijñānasthitayaḥ tāsu ca pratiṣṭhitaṃ vijñānam iti kṣetrabījasaṃdarśanārthaḥ skandhānukramaḥ |  ata eva pañcaskandhā nālpīyāṃso na bhūyāṃsaḥ |  ata eva ca kramakāraṇād vedanāsaṃjñe saṃskārebhyaḥ pṛthaka skandhīkṛte |  yata ete audārikatare saṃkleśānukramahetū bhājanavyañjanabhūte tatprabhāvitaṃ ca dhātudvayam iti || 
釋曰。色者有(7)礙。一切中最麁。無色中受行相麁故。  世間有(8)説。我手痛我脚痛。  想麁於二。  男女等差別(9)易分別故。於識行麁。欲瞋等相易分別故。(10)於中識最細。由自性難分別故。是故最麁於(11)前説。  復次無始生死男女。於色互相愛樂。由(12)貪著愛味。  此貪由想顛倒。  此顛倒由煩惱。(13)此煩惱從染汚心生。如此如染立次第。  復次(14)由器等義立次第。  如器食餚厨人噉者。色等(15)五陰亦爾。復次或由界立次第。  欲界欲塵色(16)所顯。諸定受所顯。  三無色界想所顯。  有頂唯(17)行所顯。  此四即是識住。於四中識能依住。此(18)陰次第。爲顯田種子次第義。  是故唯立五(19)陰。不多不少。  由此立次第因。於行中分受及(20)想。別立爲陰。  由此受想最麁。染汚次第因。(21)受想似食餚。能顯二界故。別立爲陰。 
(2)論曰。色有對故諸蘊中麁。無色中麁唯受行(3)相。  故世説我手等痛言。  待二想麁。  男女等(4)想易了知故。行麁過識。貪瞋等行易了知(5)故。識最爲細。總取境相難分別故。由此(6)隨麁立蘊次第。  或從無始生死已來。男女(7)於色更相愛樂。此由耽著樂受味故。  耽受(8)復因倒想生故。  此倒想生由煩惱故。如是(9)煩惱依識而生。此及前三皆染汚識。由此隨(10)染立蘊次第。  或色如器。  受類飮食。想同助(11)味。行似厨人。識喩食者。故隨器等立蘊次(12)第。或隨界別立蘊次第。  謂欲界中有諸(13)妙欲。色相顯了。色界靜慮有勝喜等。受相顯(14)了。  三無色中取空等相。想相顯了。  第一有中(15)思最爲勝。行相顯了。  此即識住。識住其中(16)顯似世間田種次第。是故諸蘊次第如是。  由(17)此五蘊無増減過。  即由如是諸次第因。離(18)行別立受想二蘊。謂受與想。  於諸行中相(19)麁生染。類食同助。二界中強故別立蘊。 
gzugs ni thogs pa daṅ ba cas pa’i phyir thams cad pas rags so | | gzugs can ma yin pa rnams kyi naṅ na yaṅ tshor ba ni rgyu ba rags pa’i phyir te |  ’di ltar pa’i lag pa la tshor ro | | ṅa’i rkaṅ pa la tshor ro źes tha sñad ’dogs so |  | (5)’du śes ni gñis pas ches rags so |  | rnam par śes pa bas ni ’du byed de | de’i phyir gaṅ ches rags pa de sṅar bśad do |  | yaṅ na thog ma med pa can gyi ’khor ba na pho daṅ mo dag phan tshun gzugs la mṅon par dga’ ste | de dag kyaṅ tshor ba’i ro myaṅ ba la chags pa’i phyir (6)ro |  | de la chags pa yaṅ ’du śes phyin ci log tu gyur pa’i phyir ro |  | phyin ci log de yaṅ kun nas ñon moṅs pa dag gis so | | sems kyaṅ de dag gis kun nas ñon moṅs pa can du byas pas kun nas ñon moṅs pa’i go rims ji lta ba bźin no |  | yaṅ na snod la sogs (7)pa’i don gyis te |  gzugs la sogs pa’i phuṅ po ni snod daṅ zas daṅ tshod ma daṅ byan po daṅ za ba po lta bu’o |  | yaṅ na khams kyis te ’dod ba’i yon tan gzugs kyis rab tu phye ba ni ’dod pa’i khams so | | tshor bas rab tu phye ba ni bsam gtan rnams so |  | ’du śes kyis (37b1)rab tu phye ba ni gzugs med pa gsum mo |  | ’du byed tsam gyis rab tu phye ba ni srid pa’i rtse mo ste |  ’di dag ni rnam par śes pa gnas pa yin la | de dag la rnam par śes pa gnas so źes phuṅ po’i go rims źiṅ daṅ sa bon gyi go rims lta bur bstan pa’i phyir ro |  | de (2)ñid kyi phyir phuṅ po rnams ni lṅa ste mi ñuṅ mi maṅ ṅo |  | gaṅ gi phyir ’di dag ni ches rags pa daṅ | kun nas ñon moṅs pa’i go rims kyi rgyu daṅ zas daṅ tshod ma lta bu daṅ |  de dag gi khams gñis rab tu phye ba’i go rims kyi rgyu de ñid kyi phyir tshor ba daṅ ’du śes dag ni (3)’du byed rnams las logs śig tu phuṅ por byas so | 
                               
āyatanadhātūnāṃ ṣaṇṇāṃ cakṣurādīnām anukramo vaktavyaḥ |  tadvaśenaiva hi tadviṣayavijñānānāṃ kramaḥ | teṣāṃ ca punaḥ ṣaṇṇāṃ | 
入界(22)中眼等六應説次第。  何以故。由隨此塵及識(23)次第易知故此眼等六。 
處(20)界門中應先7辨説六根次第。  由斯境識次(21)第可知。 
| mig la sogs pa’i khams daṅ skye mched drug gi ge rims brjod par bya ste |  de’i dbaṅ ñid kyis na de’i yul daṅ rnam par śes pa rnams kyi go rims su ’gyur ro | | drug po de dag las 
   
prāk pañca vārttamānārthyāt 
偈曰。前五現塵故。 
頌曰
(22)前五境唯現 四境唯所造
(23)餘用遠速明 或隨處次第 
| da lta’i don phyir daṅ por (4)lṅa | 
 
cakṣurādīni pañca varttamānaviṣayatvāt pūrvam uktāni | manas tv aniyataviṣayam  kiñcid varttamānaviṣayaṃ kiñcit vyadhvānadhraviṣayam | 
釋(24)曰。眼等五根縁現在塵。是故先説。意根境界(25)不定。  有意根縁現在塵有縁三世及非三世(26)塵。 
(24)論曰。於六根中。眼等前五唯取現境。是故(25)先説。意境不定。三世無爲。  或唯取一或二三(26)四。 
| mig la sogs pa lṅa’i yul ni da ltar yin pa’i phyir sṅar smos so | | yid kyi yul ma ṅes pa can yin te |  kha cig gi yul ni da ltar yin pa nas | kha cig gi yul ni dus gsum daṅ dus ma yin pa’i par yin no | 
   
bhautikārthyāc catuṣṭayam | 
偈曰。四所造塵故。 
所言四境唯所造者。 
| ’byuṅ ba las gyur don phyir bźi | 
 
prāg iti varttate | pañcānāṃ punaś catvāri pūrvam uktāni | bhautikaviṣayatvāt |  kāyasya tvaniyato viṣayaḥ  kadācid bhūtāni kadācid bhautikam kadācid ubhayam | 
釋曰。前言流至此五(27)中。四在前説。所造色爲塵故。  身塵不定。或  (28)身縁四大。或縁所造。或復倶縁。 
前流至此。五中前(27)四境唯所造。是故先説。  身境不定。  或取大(28)種。或取造色。或二倶取。 
| daṅ por źes bya (5)bar sñegs so | | lṅa rnams las kyaṅ bźir sṅar smos pa ni yul ’byuṅ ba las gyur pa yin pa’i phyir ro |  | lus kyi yul ni ma ṅes te |  res ’ga’ ni ’byuṅ ba dag yin la | res ’ga’ ni ’byuṅ ba las gyur pa dag yin no | | res ’ga’ ni gñig yin no | 
     
dūrāśutaravṛttyā ’nyat 
偈曰。餘遠(29)急明事。 
See the full verse quoted previously 
| gźan (6)ni ches riṅ myur ’jug phyir | 
 
śeṣaṃ punar itarasmād yathāyogaṃ dūrāśutaravṛttyā pūrvam uktam | cakṣuḥśrotraṃ hi dūraviṣayam |  tat pūrvam uktaṃ dvayāt | tayor api cakṣuṣo dūratare vṛttiḥ |  paśyato ’pi dūrān nadīṃ tacchabdāśravaṇād atas tat pūrvam uktam |  ghrāṇasya tu nāsti dūre vṛttiḥ | jihvāyāś ca |  tayor āśutaravṛttitvāt ghrāṇaṃ pūrvam uktamaprāptasyaiva jihvā bhojyasya gandhagrahaṇāt | 
釋曰。餘者謂前四根。此次第前説。(166b1)由遠急明事故眼耳縁遠境。  於後二前説。於(2)前二中。眼事最遠。  遠見江河。不聞聲故。故(3)眼在前。後有急緩事。如先見人撃鼓後方(4)聞聲。  鼻舌無遠事。  鼻事急故前説。如飮食未(5)到舌。鼻已知香故。又鼻事明了。能縁味細香(6)故。舌則不爾。 
餘謂前四。如其所(29)應用遠速明。是故先説。謂眼耳根取遠境(6a1)故。  在二先説。二中眼用遠故先説。  遠見山(2)河不聞聲故。又眼用速。先遠見人撞撃鍾(3)皷後聞聲故。  鼻舌兩根用倶非遠。  先説鼻(4)者。由速明故。如對香美諸飮食時。鼻先(5)嗅香舌後甞味。 
| lhag ma ni ci rigs par ches rgyaṅ riṅ ba daṅ myur bar ’jug pas gźan bas sṅar smos te | mig daṅ rna ba’i yul rgyaṅ riṅ ba’i phyir  gñis pas de dag sṅar smos so | | de gñis las kyaṅ mig ni ches rgyaṅ riṅ po la ’jug ste |  chu kluṅ (7)rgyaṅ riṅ po nas mthoṅ yaṅ de’i sgra mi thos pas de’i phyir de sṅar smos so |  | sna daṅ lce ni rgyaṅ riṅ po la ’jug pa med mod kyi |  de gñis las kyaṅ sna ni ches myur bar ’jug pa’i phyir sṅar smos te | zas lce daṅ ma phrad pa ñid kyi dri ’dzin pa’i phyir ro | 
         
yathāsthānaṃ kramo ’thavā || 1.23 || 
偈曰。復隨處次第。 
See the full verse quoted previously 
| yaṅ na ji ltar gnas bźin (38a1)rim | 
 
athavā asmin śarīre cakṣuṣo ’dhiṣṭhānam upāriṣṭāt niviṣṭam | tasmād adhaḥ śrotrasya |  tasmād adho ghrāṇasya | tasmāt jihvāyāḥ | tasyāḥ kāyasya bahulyena |  manaḥ punas tāny eva niśritam adeśasthaṃ ceti yathāsthānam eṣāṃ kramaḥ syāt | 
釋曰。復次(7)於身中。眼根依止在上。耳根次下。  鼻又下(8)耳。舌又下鼻。身多下舌。  意根依止其中。無(9)有的處。故如處所。立彼次第。 
或於身中隨所依處上下(6)差別説根次第。謂眼所依最居其上。次耳  (7)鼻舌身多居下。  意無方處。有即依止諸根(8)生者。故最後説。 
| yaṅ na lus ’di la mig gi rten ni daṅ po na gnas so | | de’i ’og na ni rna ba’i ’o |  | de’i ’og na ni sna’i ’o | | de’i ’og na ni lce’i ’o | | lus kyi ni phal cher de’i ’o na’o |  | yid ni de dag la brten pa daṅ yul na mi gnas pa’i phyir te | de dag gi go rims (2)ni ji ltar gnas pa bźin yin no | 
     
kiṃ punaḥ kāraṇaṃ daśasv āyataneṣu rūpaskandhasaṃgṛhīteṣv ekaṃ rūpāyatanam ucyate |  sarveṣu ca dharmasvabhaveṣv ekaṃ dharmāyatanam ity āha 
復次何因十(10)入皆色陰所攝。於中唯一入名色入。  一切入(11)皆法爲自性。於中唯一入名法入。偈曰。 
何縁十處皆色蘊攝。唯於一(9)種立色處名。  又十二處體皆是法。唯於一(10)種立法處名。頌曰 
yaṅ ci’i phyir gzugs kyi phuṅ pos bsdus pa’i skye mched bcu po dag las gcig gzugs kyi skye mched du brjod la |  thams cad kyaṅ chos kyi raṅ bźin yin na gcig chos kyi skye mched ces bya źe na | smras pa | 
   
viśeṣaṇārthaṃ prādhānyād bahudharmāgrasaṃgrahāt |
ekam āyatanaṃ rūpam ekaṃ dharmākhyam ucyate || 1.24 || 
爲簡(12)別勝故。攝多勝法故。唯一入名色。及一入名(13)法。 
(11)爲差別最勝 攝多増上法
(12)故一處名色 一名爲法處 
bye brag don daṅ gtso (3)po’i phyir | | chos maṅ ba daṅ mchog bsdus phyir |
| gcig ni gzugs kyi skye mched daṅ | | gcig ni chos źes bya bar brjod | 
 
kathaṃ viśeṣaṇārtham |  yathā gamyeta pratyekam eṣāṃ daśānām āyatanatvaṃ viṣayaviṣayitvena vyavasthānaṃ na samastānām iti |  cakṣurādibhiś ca viśeṣitair yan na cakṣurādisaṃjñakaṃ rūpaṃ ca tadrūpāyatanaṃ jñāsyata ity asya punar nāmāntaraṃ nocyate |  athavā rūpāyatanasya prādhānyāt |  tad dhi sapratighatvāc ca | pāṇyādisaṃsparśaiḥ spṛṣṭaṃ rūpyate |  sanidarśanatvāc ca |  idam ihāmutreti nirūpaṇāt loke ’pi ca tadrūpam iti pratītaṃ nānyāni |  viśeṣaṇārtham eva caikaṃ dharmāyatanam uktaṃ na sarvāṇi |  api cātra bahūnāṃ dharmāṇāṃ saṃgraho vedanādīnām |  ataḥ sāmānyenābhidhānaṃ kriyate dharmaśabdena |  agrasya ca nirvāṇadharmasyātra saṃgraho nānyeṣv iti |  viṃśatiprakāratvenaudārikatvān māṃsadivyāryaprajñācakṣustrayagocaratvāc caikaṃ rūpāyatanam ity apare || 
釋曰。云何爲簡別欲令知。  如此十法。各(14)得入名。由成立爲根塵故。不須聚集更由眼(15)等差別。  是色不得眼等名。亦是色性。應知是(16)色入故。不立此別名。  復次色入於中勝故。  何(17)以故。有礙強故。若手等物觸。即便變壞。  復(18)次體相顯現於此彼處。易指示故。有似影故。  (19)復次世間同知説此入爲色。非知餘入。  爲簡(20)別故。説一入名法入。不説餘入。  復次於法入(21)中。攝受等多法。  爲説多法故立通名。  又涅槃(22)是最勝法入此中攝。非於餘入。故偏受法名。  (23)復有餘師説。二十種品類。多餘色故。肉天聖(24)慧三眼境故。 
(13)論曰。爲差別者。  爲令了知境有境性種種(14)差別。故於色蘊就差別相建立十處不總(15)爲一。  若無眼等差別想名。而體是色立名(16)色處。此爲眼等名所簡別。雖標總稱而即(17)別名。  又諸色中色處最勝。故立通名。  由有(18)對故。手等觸時即便變壞。  及有見故。  可示(19)在此在彼差別。又諸世間唯於此處同説(20)爲色。非於眼等。  又爲差別立一法處。非(21)於一切。如色應知。  又於此中攝受想等  (22)衆多法故。應立通名。  又増上法。所謂涅槃。(23)此中攝故獨立爲法。  有餘師説。色處中有(24)二十種色最麁顯故。肉天聖慧三眼境故。獨(25)立色名。 
| bye brag gi don ci lta bu źe na |  ci nas kyaṅ yul daṅ yul can ñid du rnam par gźag pa’i sgo nas bcu po ’di dag gi so sor skye mched (4)ñid yin gyi spyir ni ma yin no źes rtogs par bya ba yin la |  mig la sogs pa bye brag tu byas pa dag gis ni gaṅ mig la sogs par ni miṅ ma btags la gzugs ni yin pa de gzugs kyi skye mched du śes par ’gyur bas ’di’i miṅ gźan ma brjod do |  | yaṅ na (5)gzugs kyi skye mched ni gtso bo yin pa’i phyir te |  de ni thogs pa daṅ bcas pa yin pa’i phyir lag pa la sogs pa’i ’dus te reg pa dag gis reg na gzugs su ruṅ pa daṅ |  bstan du ruṅ ba’i phyir te |  ’di ni ’di na’o | | che ge mo źig na’o źes brtag tu ruṅ ba’i phyir ro | | (6)’jig rten na yaṅ de gzugs so źes grags kyi gźan dag la ni ma yin no |  | bye brag gi don ñid kyis gcig ni chos kyi skye mched du bśad kyi thams cad ni ma yin no |  | gźan yaṅ ’dir tshor ba la sogs pa chos maṅ po rnams bsdus te |  de’i phyir chos kyi sgrar spyir rjod (7)par byed do |  | chos kyi mchog mya ṅan las ’das pa de yaṅ der bsdus te gźan dag tu ni ma yin no |  | gźan dag na re rnam pa ñi śu’i rig pa’i phyir daṅ | śa’i daṅ lha’i daṅ ’phags pa’i śes rab daṅ mig gsum gyi spyod yul yin pa’i phyir gcig gzugs kyi skye (38b1)mched du bstan to źes zer ro | 
                       
anyāny api skandhāyatanadhātusaṃśabditāny upalabhyante sūtreṣu teṣāṃ kiṃ ebhir eva saṃgraho veditavya āhosvid vyatirekaḥ  ebhir eva saṃgraho na vyatirekaḥ | tatra tāvat 
復有餘法陰入界同名。於餘經(25)中已顯。由此三門攝。彼皆盡爲不盡。  由此攝(26)盡無餘。此中偈曰。 
法處中有諸法名故。諸法智故。獨(26)立法名。諸契經中。有餘種種蘊及處界名想(27)可得。爲即此攝。爲離此耶。  彼皆此攝。如(28)應當知。且辯攝餘諸蘊名想。 
| mdo dag las phuṅ po daṅ skye mched daṅ khams źes bya ba gźan daṅ gźan dag kyaṅ dmigs na | ci de rnams ’di dag ñid kyis bsdus sam | ’on te tha dad pa źig yin par rig par bya źe na |  ’di dag ñid kyis bsdus kyi tha dad pa ni med (2)de de la re źig | 
   
dharmaskandhasahasrāṇi yāny aśītiṃ jagau muniḥ |
tāni vāṅnāma vetyeṣāṃ rūpasaṃskārasaṃgrahaḥ || 1.25 || 
如來説法陰。其數八十(27)千。此但言及名。色行陰所攝。 
頌曰
(29)牟尼説法蘊 數有八十千
(6b1)彼體語或名 此色行蘊攝 
chos kyi phuṅ po brgyad khri dag | | gaṅ rnams thub pas gsuṅs de dag |
| tshig gam miṅ yin de dag ni | | gzugs daṅ ’du byed dag tu ’dus | 
 
yeṣāṃ vāksvabhāvaṃ buddhavacanaṃ teṣāṃ tāni rūpaskandhasaṃgṛhītāni |  yeṣāṃ nāmasvabhāvaṃ teṣāṃ saṃskāraskandhena || 
釋曰。有諸師(28)執。佛正教言音爲性。於彼師入色陰攝。  復有(29)諸師執。文句爲性。於彼師入行陰攝。 
(2)論曰。諸説佛教語爲體者。彼説法蘊皆色蘊(3)攝。  諸説佛教名爲體者。彼説法蘊皆行蘊攝。 
| gaṅ dag gi ltar na saṅs rgyas kyi gsuṅ tshig gi raṅ bźin yin ba de dag gi ltar na de dag ni gzugs kyi phuṅ pos bsdus so |  | (3)gaṅ dag gi ltar na miṅ gi raṅ bźin yin pa de dag gi ltar na ni ’du byed kyi phuṅ pos bsdus so | 
   
kiṃ punar dharmaskandhasya pramāṇam | 
此法陰(166c1)數量云何。 
(4)此諸法蘊其量云何。 
| yaṅ chos kyi phuṅ po’i tshad ji tsam źe na | 
 
śāstrapramāṇa ity eke  
偈曰。説如法陰量。 
頌曰 
kha cig bstan bcos tshad ces zer | 
 
eke tāvat āhur dharmaskandhasaṃjñakasyaivābhidharmaśāstrasyāsya pramaṇam iti |  tac ca ṣaṭsahasrāṇi |  apare punar āhuḥ 
釋曰。有諸師(2)説。有一分阿毘達磨名法陰。  其量有六千偈。(3)八十千中一一法陰。其量皆爾。  復有諸師説。 
(5)有言諸法蘊 量如彼論説
(6)或隨蘊等言 如實行對治  (7)論曰。有諸師言。八萬法蘊一一量等法蘊(8)足論。謂彼一一有六千頌。如對法中法蘊足(9)説。  或説。 
| kha cig na re de ni chos kyi phuṅ po źes bya ba bstan bcos mṅon pa’i tshad tsam mo źes zer te |  de (4)ni ślo ka drug stoṅ ṅo |  | yaṅ gźan dag na re | 
     
skandhādīnaṃ kathaikaśaḥ | 
(4)偈曰。陰等一一教。 
法蘊隨蘊等言一一差別數有八(10)萬。 
phuṅ po la sogs gtam re yin | 
 
skandhāyatanadhātupratītyasamutpādasatyāhāradhyānāpramāṇārūpyavimokṣābhibhvāyatanakṛtsnāyatanabodhipākṣikābhijñāpratisaṃvitpraṇidhijñānāraṇādīnāṃ kathā prātyekaṃ dharmaskandha iti | 
釋曰。陰入界縁生諦食(5)定無量無色解脱制入遍入覺助通解願智(6)無爭等正教隨一一皆名法陰。 
謂蘊･處･界･縁起･諦･食･靜慮･無量･無色･(11)解脱･勝處･遍處･覺品･神通･無諍･願智･無礙(12)解等。一一教門名一法蘊。 
| źes zer te | phuṅ po daṅ | skye mched daṅ | khams daṅ | rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba daṅ | bden pa daṅ | zas daṅ | bsam gtan daṅ | tshad med pa daṅ | gzugs med pa daṅ | rnam (5)par thar pa daṅ | zil gyis gnon [?] pa’i skye mched daṅ | zad par gyi skye mched daṅ | byaṅ chub kyi phyogs daṅ mthun pa daṅ | mṅon par śes pa daṅ | so so yaṅ dag par rig pa daṅ | smon nas śes pa daṅ | ñon moṅs pa med pa la sogs pa’i gtam rgyud re re ni chos kyi (6)phuṅ po’o źes zer ro | 
 
caritapratipakṣas_tu dharmaskandho ’nuvarṇitaḥ || 1.26 || 
偈曰。實判行(7)對治。隨釋法陰爾。 
See the full verse quoted previously 
| spyod pa rnams kyi gñen por ni | | chos kyi phuṅ po mthun par gsuṅs | 
 
evaṃ tu varṇayanty aśītiś caritasahasraṇi sattvānām | rāgadveṣamohamānādicaritabhedena |  teṣāṃ pratipakṣeṇa bhagavatā ’śītir dharmaskandhasahasrāṇy uktāni | 
釋曰。諸師實判如此。衆(8)生有八萬煩惱行類。謂欲瞋癡慢等差別故。  (9)爲對治此行。世尊正説八萬法陰。 
如實説者。所化有(13)情有貪瞋等八萬行別。  爲對治彼八萬行故。(14)世尊宣説八萬法蘊。 
| ’di skad du | sems can rnams kyi spyod pa ’dod chags daṅ | źe sdaṅ daṅ | gti mug daṅ ṅa rgyal la sogs pa spyod pa tha dad pa brgyad khri yod de |  de dag gi gñen por (7)bcom ldan ’das kyis chos kyi phuṅ po brgyad khri gsuṅs so źes brjod do | 
   
yathaitāny aśītir dharmaskandhasahasrāṇy eṣv eva pañcaskandheṣu pratipāditāni | 
如八萬法(10)陰。於五陰中入色行二陰攝。 
如彼所説八萬法蘊皆(15)此五中二蘊所攝。如是餘處諸蘊處界類亦(16)應然。 
| ji ltar chos kyi phuṅ po brgyad khri ’di phuṅ po lṅa po ’di dag ñid du bsdus pa | 
 
tathā ’nye ’pi yathāyogaṃ skandhāyatanadhātavaḥ |
pratipādyā yathokteṣu saṃpradhārya svalakṣaṇam || 1.27 || 
偈曰。如此餘應(11)理。陰入及界等。於前説中攝。熟思彼性類。 
頌曰
(17)如是餘蘊等 各隨其所應
(18)攝在前説中 應審觀自相 
de bźin gźan yaṅ ci rigs par | | phuṅ po skye mched khams rnams ni | | raṅ gi mtshan ñid legs dpyad de | | (39a1)ji skad bśad par bsdu par bya | 
 
ye ’py anye skandhāyatanadhātavaḥ sūtrāntareṣūktās te ’py eṣv eva yathokteṣu skandhādiṣu pratipādyāḥ svaṃ svaṃ lakṣaṇam eṣāṃ yathāvihitam asmiṃc chāstre saṃpradharya |  tatra tāvat pañcānāṃ śīlasamādhiprajñāvimuktijñānadarśanaskandhānāṃ śīlaskandho rūpaskandhena saṃgṛhītaḥ |  śeṣāḥ saṃskāraskandhena |  daśānāṃ kṛtsnāyatanānām aṣṭāvalobhasvabhāvatvād dharmāyatanena |  saparivārāṇi tu pañcaskandhasvabhāvatvān manodharmāyatanābhyām |  tathā ’bhibhvāyatanāni |  ākāśavijñānānantyāyatanakṛtsne catvāri cākāśānantyāyatanādīni catuḥskandhasvabhāvatvāt manodharmāyatanābhyām |  pañca vimuktyāyatanāni prajñāsvabhāvatvād dharmāyatanena |  saparivārāṇi tu śabdo manodharmāyatanaiḥ |  dvayor āyatanayor asaṃjñisattvā daśabhir āyatanair gandharasāyatanābhāvāt |  naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanopagā manodharmāyatanābhyām |  evaṃ bahudhātuke ’pi dvāṣaṣṭir dhātavo deśitāḥ |  teṣāṃ yathāyogaṃ saṃgraho veditavyaḥ || 
(12)釋曰。若有餘陰入界等。於餘經中説。是彼如(13)前所説。陰入界中隨彼性類。此論中所説。應(14)善簡擇攝入其中。  此中有別五陰。謂戒陰(15)定慧解脱解脱知見陰。界陰入色陰攝。  餘四(16)入行陰攝。  復有十遍入。前八遍入。無貪爲(17)自性故。法入所攝。  若共伴類。五陰爲性故。(18)意法二入所攝。  制入亦爾。  空遍入識遍入及(19)空等四無邊入。四陰爲性故。意法二入所攝。  (20)復有五解脱入。智慧爲性故。法入所攝。  若共(21)伴類。聲意法三入所攝。  復有二入。謂無想入(22)非想非非想入。第一入即無想天。十入所攝。(23)除香味入故。  第二入意法二入所攝。  如此於(24)多界經中。佛説有六十二界。  此等諸界。如理(25)應知。入十八界中攝。 
(19)論曰。餘契經中諸蘊處界。隨應攝在前所説(20)中。如此論中所説蘊等。應審觀彼一一自(21)相。  且諸經中説餘五蘊。謂戒定慧解脱解脱(22)智見五蘊。彼中戒蘊此色蘊攝。  彼餘四蘊此(23)行蘊攝。  又諸經説十遍處等。前八遍處。無貪(24)性故此法處攝。  若兼助伴五蘊性故。即此意(25)處法處所攝。  攝八勝處應知亦爾。  空識遍(26)處。空無邊等四無色處四蘊性故。即此意處(27)法處所攝。  五解脱處慧爲性故。此法處攝。  若(28)兼助伴。即此聲意法處所攝。  復有二處。謂(29)無想有情天處。及非想非非想處。初處即此(6c1)十處所攝。無香味故。  後處即此意法處攝。(2)四蘊性故。  又多界經説界差別。有六十二。  (3)隨其所應當知皆此十八界攝。 
| mdo gźan dag las phuṅ po daṅ skye mched daṅ khams gźan gaṅ dag gsuṅs pa de dag kyaṅ bstan bcos ’di las | ji skad bśad pa bźin de dag gi raṅ raṅ gi mtshan ñid legs par dpyad nas phuṅ po la sogs pa ji skad (2)bśad pa ’di dag ñid du bsdu bar bya ste |  de la re źig tshul khrims daṅ | tiṅ ṅe ’dzin daṅ | śes rab daṅ | rnam par grol ba daṅ | rnam par grol pa’i ye śes mthoṅ ba’i phuṅ po dag las tshul khrims kyi phuṅ po ni gzugs kyi phuṅ pos bsdus so |  | lhag ma rnams ni ’du (3)byed kyi phuṅ pos bsdus so |  | thad par gyi skye mched bcu po dag las brgyad ni mchags pa’i raṅ bźin yin pa’i phyir chos kyi skye mched kyis bsdus so |  | ’khor rnams daṅ bcas na ni phuṅ po lṅa’i raṅ bźin yin pa’i phyir yid daṅ chos kyi skye mched dag gis bsdus te |  (4)zil gyis gnon pa’i skye mched rnams kyaṅ de daṅ ’dra’o |  | zad par nam mkha’ daṅ rnam śes mtha’ yas skye mched dag daṅ | nam mkha’ mtha’ yas skye mched la sogs pa bźi po dag ni phuṅ po bźi’i raṅ bźin yin pa’i phyir yid daṅ chos kyi skye mched dag gis (5)bsdus so |  | rnam par grol ba’i skye mched lṅa po dag ni śes rab kyi raṅ bźin yin pa’i phyir chos kyi skye mched kyis bsdus so |  | ’khor rnams daṅ bcas na ni sgra daṅ yid daṅ chos kyi skye mched rnams kyis bsdus so |  | skye mched gñis las ’du śes med pa’i sems (6)can ni dri daṅ ro’i skye mched bcu bźi po rnams kyis bsdus so |  | ’du śes med ’du śes med min gyi skye mched du ñe bar ’gro ba ni yid daṅ chos kyi skye mched dag gis bsdus so |  | de bźin du khams maṅ po la las khams drug cu rtsa gñis bstan pa  de dag kyaṅ ci rigs par (7)bsdu par rig par bya’o | 
                         
ya ime tatra ṣaḍ dhātavaḥ uktāḥ pṛthivīdhātur abdhātus tejodhātur vāyudhātur ākāśadhātur vijñānadhātur ity eṣāṃ dvayor lakṣaṇam anuktam |  tat kim ākāśam evākāśadhātur veditavyaḥ sarvaṃ ca vijñānaṃ vijñānadhātuḥ |  nety āha | kiṃ tarhi | dvāravātāyanamukhanāsikādiṣu 
彼中所説六界。謂地界(26)水火風空識界。六中二界未説其相。  此無爲(27)空。爲應知即是空界耶。一切識爲應知即是(28)識界耶。  彼説非。云何非。門風竅鼻口内等。 
且彼經中所(4)説六界。地水火風四界已説。空識二界未説(5)其相。  爲即虚空名爲空界。爲一切識名識(6)界耶。  不爾云何。 
| der gaṅ dag sa’i khams daṅ | chu’i khams daṅ | me’i khams daṅ | rluṅ gi khams daṅ | nam mkha’i khams daṅ | rnam par śes pa’i khams drug bstan pa la | de dag las gñis kyi mtshan ñid ma bśad na |  de ci nam mkha’ ñid (39b1)nam mkha’i khams yin la | rnam par śes pa thams cad kyaṅ rnam par śes pa’i khams yin par rig par bya ’am źe na |  smras pa ma yin no | | ’o na ci źe na | sgo daṅ skar khuṅ daṅ kha daṅ sna la sogs pa’i 
     
chidram ākāśadhātvākhyam  
(29)偈曰。竅穴名空界。 
頌曰
(7)空界謂竅隙 傳説是明闇(8)識界有漏識 有情生所依 
bu ga nam mkha’i khams źes bya | 
 
chidram ity ucyamānaṃ kiṃ veditavyam | 
釋曰。若説竅穴。應知是(167a1)何法。 
(9)論曰。諸有門窓及口鼻等。内外竅隙名爲空(10)界。如是竅隙云何應知。 
bu ga źes bya ba ci źig yin par (2)rig par bya | 
 
ālokatamasī kila | 
偈曰。彼言謂光闇。 
傳説。竅隙即是明(11)闇。 
snaṅ daṅ mun ba dag yin lo | 
 
na hi chidram ālokatamobhyām anyat gṛhyate |  tasmāt kilākāśadhātur ālokatamaḥ svabhāvo rātriṃdivasvabhāvo veditavyaḥ |  sa eva cāghasāmantakaṃ rūpam ity ucyate |  aghaṃ kila cittasthaṃ rūpam | atyarthaṃ ghātāt |  tasya tatsāmantakam iti |  aghaṃ ca tad anyasya rūpasya tatrāpratighātāt sāmantakaṃ cānyasya rūpasyety apare | 
釋曰。何以故。無有(2)竅穴離光闇可見故。  是故彼言空界。唯光闇(3)爲性。晝夜爲位。  此空界説名隣礙色。  彼説礙(4)色者。謂聚集中色最易變壞故。  光闇與礙色(5)相隣故。名隣礙色。  復有餘師釋。此亦是礙(6)他。於此無礙故。與餘色相隣。 
非離明闇竅隙可取。  故説空界明闇爲(12)體。應知此體不離晝夜。  即此説名隣阿伽(13)色。  傳説。阿伽謂積集色。極能爲礙故名阿(14)伽。此空界色與彼相隣。  是故説名隣阿伽(15)色。  有説。阿伽即空界色。此中無礙故名阿(16)伽。即阿伽色餘礙相隣。是故説名隣阿伽色。 
| bu ga ni snaṅ ba daṅ mun pa dag las gźan du gzuṅ du med do |  | de lta bas na nam mkha’i khams ni snaṅ ba daṅ mun pa’i raṅ bźin te | mtshan mo daṅ ñin mo’i raṅ bźin du yin par rig par bya’o źes grag go |  | de ñid thogs pa’i (3)ñe ba’i ’khor gyi gzugs źes bya ste |  thogs ba źes bya ba ni śin tu gnod par byar ruṅ ba’i phyir bsags par gnas pa’i gzugs te |  de ni de’i ’khor ro lo |  | gźan dag na re de la gźan mi thogs pa’i phyir te | de ni thogs med kyaṅ yin la gzugs gźan gyi ñe ’khor yaṅ yin (4)pas thogs med ñe ’khor yin no źes zer ro | 
           
vijñānadhātur vijñānaṃ sāsravaṃ  
偈曰。識界即(7)是識。有流。 
(17)諸有漏識名爲識界。 
| zag pa daṅ bcas pa’i rnam śes ni | rnam śes khams yin | 
 
kasmād anāsravaṃ nocyate | yasmād ime ṣaḍ dhātava iṣṭāḥ | 
釋曰。云何不説無流。由佛許六(8)界。 
云何不説諸無漏識(18)爲識界耶。由許六界 
ci’i phyir zag pa med pa la mi bya źe na | ’di ltar khams drug po ’di dag ni | 
 
janmaniśrayāḥ || 1.28 || 
偈曰。生所依。 
是諸有情生所依故。 
skye ba’i rten yin par ’dod de | 
 
ete hi janmanaḥ pratisandhicittād yāvat cyuticittasādhāraṇabhūtāḥ  anāsravās tu dharmā naivam iti |  tad evaṃ satyeṣāṃ catvāro dhātavaḥ spraṣṭavyadhātāv antarbhūtāḥ pañcamo rūpadhātau ṣaṣṭhaḥ saptasu vijñānadhātuṣv iti | 
釋曰。此六界從初託生心。(9)乃至死墮心生所依止。  若無流法不得如此。  (10)如此六界中。前四觸界攝。第五色界攝。第六(11)七識界攝。 
(19)如是諸界從續生心至命終心恒持生故。  (20)諸無漏法則不如是。  彼六界中。前四即此觸(21)界所攝。第五即此色界所攝。第六即此七心(22)界攝。 
de dag ñid mtshams sbyor ba’i sems nas ’chi ba’i (5)sems kyi bar du skye ba’i gźir gyur pa ste |  zag pa med pa’i chos rnams ni de lta ma yin no |  | de’i phyir de ltar na de dag las khams bźi ni reg bya’i khams kyi naṅ du ’dus so | | lṅa pa ni gzugs kyi khams kyi naṅ du ’dus so | | drug pa ni rnam par śes pa’i khams bdun po dag (6)tu ’dus so | 
     
ye punar ime aṣṭādaśa dhātava uktās teṣāṃ kati sanidarśanāḥ katy anidarśanāḥ | 
説攝義已。是前所説十八界。於(12)中幾有顯幾無顯。 
彼經餘界如其所應。皆即此中十八界(23)攝(7)復次於前所説十八界中。幾有見幾無見。幾(8)有對幾無對。幾善幾不善幾無記。 
| gaṅ dag khams bco brgyad bstan pa de dag las bstan du yod pa rnams ni du | bstan du med pa rnams ni du źe na | 
 
sanidarśana eko ’tra rūpaṃ  
偈曰。於中一有顯。謂色。 
頌曰
(9)一有見謂色 十有色有對
(10)此除色聲八 無記餘三種 
bstan yod ’dir ni gzugs gcig tu | 
 
sa hi śakyate nidarśayitum idam ihāmutreti | uktaṃ bhavati anidarśanāḥ śeṣā iti || 
(13)釋曰。此色易可顯。如言此色彼色。由此言(14)故。應知義至所餘非顯。 
(11)論曰。十八界中色界有見。以可示現此彼(12)差別。由此義准説餘無見。如是已説有見(13)無見。 
| de ni ’di ni ’di na ’o | | che ge mo źig na’o źes bstan par nus so | | lhag ma rnams ni bstan du med (7)pa’o źes bśad par ’gyur ro | 
 
kati sapratighāḥ katy apratighāḥ | 
幾是有礙幾是無礙。 
See previous 
| thogs pa daṅ bcas pa rnams ni du | thogs pa med pa rnams ni du źe na | 
 
sapratighā daśa |
rūpiṇaḥ | 
(15)偈曰。十有礙有色。 
See the full verse quoted previously 
thogs daṅ bcas pa gzugs can bcu | 
 
ya ete rūpaskandhasaṃgṛhītā daśa dhātava uktās te sapratighāḥ |  pratigho nāma pratighātaḥ sa ca trividhaḥ |  āvaraṇaviṣayālambanapratighātaḥ |  tatrāvaraṇapratighātaḥ svadeśe parasyotpattipratibandhaḥ |  yathā hasto haste pratihanyate upale vā | upalo ’pi tayoḥ |  viṣayapratighātaś cakṣurādīnāṃ viṣayiṇāṃ rūpādiṣu viṣayeṣu |  yathoktaṃ prajñaptā vasti cakṣurjale pratihanyate na sthale |  yathā matsyānām |  asti sthale na jale |  prāyeṇa manuṣyāṇām | asty ubhayatra |  śiśumāramaṇḍūkapiśācakaivarttādīnām |  asti nobhayatra | etān ākārān sthāpayitvā |  asti cakṣur yad rātrau pratihanyate na divā |  tad yathā titīlolūkādīnām | divā na rātrau |  prāyeṇa manuṣyāṇām |  rātrau divā ca | śvaśṛgālaturagadvīpimārjārādīnām | nobhayatra |  etān ākārān sthāpayitve tyayaṃ viśayapratighātaḥ |  ālambanapratighātaś cittacaittānāṃ sveṣv ālambaneṣu |  kaḥ punar viṣayālambanayor viśeṣaḥ |  yasmin yasya kāritraṃ sa tasya viṣayaḥ |  yac cittacaittair gṛhyate tad ālambanam |  kaḥ punaḥ svasmin viṣaye pravarttamānam ālambane vā pratihanyata ity ucyate |  tasmāt pareṇāpravṛtteḥ |  nipāto vā ’tra pratighāto yā svaviṣaye pravṛttiḥ  tad ihāvaraṇapratighātena daśānāṃ sapratighatvaṃ veditavyam anyonyāvaraṇāt |  ye dharmā viṣayapratighātena sapratighā āvaraṇapratighātenāpi ta iti catuṣkoṭikaḥ  prathamā koṭiḥ sapta cittadhātavo dharmadhātupradeśaś ca yaḥ saṃprayuktaḥ |  dvitīyā pañca viṣayāḥ | tṛtīyā pañcendriyāṇi |  caturthī dharmadhātupradeśaḥ saṃprayuktakavarjyaḥ |  ye dharmā viśayapratighātena sapratighā ālambana pratighātenāpi ta iti |  paścāt pādakaḥ | ye tāvad ālambanapratighātenāpi viṣayapratighātenāpi te |  syur viṣayapratighatenaiva nālambanapratighātena |  pañcendriyāṇi | 
釋曰。此十界色陰所攝(16)是有礙。  礙是何法。相障故名礙。此礙有三(17)種。  一障礙。二塵礙。三縁縁礙。  此中障礙者。(18)於自處對障他生。  如手於手自相對障。石於(19)石亦爾。  塵礙者。眼等諸根。於色等塵。  如假(20)名論説。有眼於水有礙非於陸地。  如魚等眼。  (21)有眼於陸地有礙。非於水中。  從多如人等眼。(22)有眼二處有礙。謂於水陸。  如龜鼉蝦蟆鬼捕(23)魚人等眼。  有眼二處無礙。除前三句。  有眼於(24)夜有礙。非於晝時。  如蝙蝠＊鴝鵒等眼。有眼(25)於晝有礙。非於夜時。  從多如人等眼。  有眼(26)於晝夜有礙。如狗野干馬豹猫狸等眼。有眼(27)於二時無礙  除前三句。塵礙相如此。  縁縁礙(28)者。心及心法。於自縁縁境有礙。  塵礙與縁縁(29)礙。異相云何。  此法於礙處有功能。説是處(167b1)爲此法塵。名爲塵礙。  心及心法所取之塵。名(2)縁縁礙。  云何此根於自境相續生。及識於縁(3)縁生。説名有礙。  過此於彼不生故。  復次此(4)中礙者。以到義。謂於自境生。  此中由障礙。(5)應知十界有礙。互相障故。  若法由塵礙有礙。(6)亦由障礙有礙不。有四句。  第一句謂七心(7)界及法界一分相應心法。  第二句謂五塵。第(8)三句謂五根。  第四句謂法界一分心不相應(9)法。  若法由塵礙有礙。亦由縁縁礙有礙不。  除(10)後二句若法由縁縁礙有礙。  必由塵礙有礙。(11)有法由塵礙有礙。不由縁縁礙有礙。  如五根。 
唯色蘊攝十界有對。  對是礙義。此復三(14)種。  障礙境界所縁異故。  障礙有對。謂十色(15)界。自於他處被礙不生。  如手礙手或石礙(16)石或二相礙。  境界有對。謂十二界法界一(17)分諸有境法於色等境。  故施設論作如是(18)言。有眼於水有礙非陸。  如魚等眼。  有眼於(19)陸有礙非水。  從多分説。如人等眼。有眼(20)倶礙。  如畢舍遮室獸摩羅及捕魚人蝦蟇(21)等眼。  有倶非礙。謂除前相。  有眼於夜有礙(22)非晝。  如諸蝙蝠鵂等眼。有眼於晝有礙(23)非夜。  從多分説。如人等眼。  有眼倶礙。如(24)狗野干馬豹豺狼猫狸等眼。有倶非礙。  謂除(25)前相。此等名爲境界有對。  所縁有對。謂心(26)心所於自所縁。  境界所縁復有何別。  若於(27)彼法此有功能。即説彼爲此法境界。  心心(28)所法執彼而起。彼於心等名爲所縁。  云何(29)眼等於自境界所縁轉時説名有礙。  越彼(7b1)於餘此不轉故。  或復礙者是和會義。謂眼(2)等法於自境界及自所縁和會轉故。  應知此(3)中唯就障礙有對而説。故但言十有色有(4)對。更相障故。  由此義准説餘無對。若法境(5)界有對。亦障礙有對耶。應作四句。  謂七心(6)界法界一分諸相應法是第一句。  色等五境(7)是第二句。眼等五根是第三句。  法界一分非(8)相應法是第四句。  若法境界有對。亦所縁有(9)對耶。  應順後句。謂若所縁有對。  定是境界(10)有對。有雖境界有對而非所縁有對。  謂眼(11)等五根。 
| gzugs kyi phuṅ pos bsdus pa’i khams bcu gaṅ dag bśad pa de dag ni thogs pa daṅ bcas pa yin te |  thogs pa (40a1) źes bya ba ni rdugs pa’o | | de yaṅ rnam pa gsum ste |  sgrib pa daṅ yul daṅ dmigs pa la thogs pa’o |  | de la sgrib pa la thogs pa ni raṅ gi yul du gźan skye ba’i gegs byed pa ste |  dper na lag pa ’am | rdo bal lag pa rdugs śig thogs pa’am | (2)rdo ba yaṅ de gñis la thogs pa lta bu’o |  | yul la thogs pa ni mig la sogs pa yul can rnams gzugs la sogs pa yul rnams la thogs pa ste |  btags pa las ji skad du | chu la thogs pa la skam lam yin pa’i mig kyaṅ yod de |  dper na ña rnams kyi lta bu’o |  | (3)skam thogs la chu la ma yin pa yaṅ yod de |  mi phal che ba’i lta bu’o | | gñi gar thogs pa yaṅ yod de |  chu srin byis pa gsod pa daṅ | sbal pa daṅ | śa za ba daṅ | ña pa la sogs pa rnams kyi lta bu’o |  | gñi gar ma yin pa yaṅ yod de | rnam pa de dag ma (4)gtogs pa’o |  | mig gaṅ mtshan mo thogs la ñin par ma yin pa yod de |  pha waṅ daṅ | ’ug pa la sogs pa rnams kyi lta bu’o | | ñin par thogs la mtshan mo ma yin pa ni  mi phal che’i lta bu’o |  | mtshan mo daṅ ñin par thogs ba ni khyi daṅ | wa daṅ | rta daṅ | guṅ daṅ | byi la (5)la sogs pa rnams kyi lta bu’o | | gñi gar yaṅ ma yin pa ni  rnam pa de dag ma gtogs pa’o źes gsuṅs pa lta bu ste | ’di ni yul la thogs pa’o |  | dmigs pa la thogs pa ni sems daṅ sems las byuṅ ba rnams raṅ gi dmigs pa dag la thogs pa’o |  | yul daṅ dmigs (6)pa dag la bye brag ci yod ce na |  gaṅ la gaṅ źig byed pa de ni yul yin la |  gaṅ źig sems daṅ sems las byuṅ ba rnams kyis ’dzin pa de ni dmigs pa yin no |  | yaṅ ji ltar na raṅ gi yul la dmigs pa la ’jug pa la thogs pa źes bya źe na |  de las gźan du mi ’jug pa’i phyir ro |  | yaṅ na ’di la gtod pa (7)ni thogs pa yin te |  raṅ gi yul la ’jug pa gaṅ yin pa’o | | de lta bas na ’dir bcu po dag ni sgrib pa la thogs pas thogs pa daṅ bcas pa ñid du rig par bya ste | phan tshun sgrib pa’i phyir ro |  | chos gaṅ dag yul la thogs pas thogs pa daṅ bcas pa de dag sgrib pa la (40b1)thogs pas kyaṅ yin nam źe na | mu bźi ste |  mu daṅ po ni sems kyi khams bdun dag daṅ | chos kyi khams kyi phyogs mtshuṅs par ldan pa gaṅ yin pa’o |  | gñis pa ni yul lṅa po dag go | | gsum pa ni dbaṅ po lṅa dag go |  | bźi pa ni mtshuṅs bar ldan pa ma gtogs pa (2)chos kyi khams kyi phyogs so |  | gaṅ dag yul la thogs pas thogs pa daṅ bcas pa de dag ñid dmigs pa la thogs bas kyaṅ yin nam źe na |  tshig phyi ma daṅ sbyor ba ste | re źig dmigs pa la thogs pa gaṅ dag yin pa de dag ni yul la thogs pas kyaṅ yin no |  | yul la (3)thogs pas yin la dmigs pa la thogs pas ma yin pa yaṅ yod  de dbaṅ po lṅa rnams so | | btsun pa gźon nu lan na re ni 
                                                                 
yatrotpitsor manasaḥ pratighataḥ śakyate paraiḥ karttum |
tatsapratighaṃ jñeyaṃ viparyayād apratigham iṣṭam iti 
(12)大徳鳩摩羅羅多説(13)是處心欲生　他礙令不起
(14)應知是有礙　異此非有礙 
此中大徳鳩摩邏多作如是説(12)是處心欲生他礙令不起(13)應知是有對無對此相違 
gaṅ la yid skye bar ’dod pa la gźan dag gis thogs par byed nus pa de ni thogs pa daṅ bcas ba yin par śes par bya la | bzlog pa ni thogs pa med (4)par ’dod do źes zer ro | 
 
bhadantakumāralātaḥ | uktāḥ sapratighā apratighāś ca || 
(15)説有礙已。 
(14)此是所許。如是已説有對無對。 
| thogs ba daṅ bcas pa dag bśad zin to | 
 
eṣām aṣṭādaśadhātūnāṃ kati kuśalāḥ katy akuśalāḥ katy avyākṛtā | 
十八界中幾善幾惡幾無記 
於此所説(15)十有對中。 
| khams bco brgyad po de dag las dge ba rnams ni du | yi dge ba rnams ni du | luṅ du ma bstan pa rnams ni du źe na | 
 
avyākṛtā aṣṭau 
。偈曰。(16)八無記。 
除色及聲餘八無記。 
luṅ ma bstan brgyad | 
 
katame aṣṭau | ya ete sapratighā daśoktāḥ | 
釋曰。何者爲八。前所説十種有礙(17)中。 
 
brgyad po dag gaṅ źe na | thogs pa daṅ bcas pa bcu bśad (5)pa gaṅ dag yin pa | 
 
ta evārūpaśabdakāḥ || 1.29 || 
偈曰。是諸除色聲。 
See the full verse quoted previously 
de dag ñid | gzugs sgra ma gtogs 
 
pañcendriyāṇi gandharasaspraṣṭavyā dhātavaś ca |  ete ’ṣṭau kuśalākuśalabhāvenāvyākaraṇād avyākṛtāḥ |  vipākaṃ pratyavyākaraṇād ity apare | evam anāsrave ’pi prasaṅgaḥ || 
釋曰。五根香味觸界。  (18)是八由善惡差別不可記故。故説無記。  有餘(19)師説。約果報不可記。故名無記。若爾於無流(20)則成反質難。 
謂五色根。(16)香味觸境。  不可記爲善不善性故名無記。  (17)有説。不能記異熟果故名無記。若爾無漏(18)應唯無記。 
dbaṅ po lṅa rnams daṅ | dri daṅ ro daṅ reg bya’i khams rnams daṅ brgyad po  de dag ni dge ba daṅ mi dge ba’i ṅo bor luṅ bstan du med pa’i phyir luṅ du ma bstan pa dag go |  | gźan dag na re ni rnam par smin pa’i phyir (6)luṅ bstan du med pa’i phyir źes zer te | de ltar na ni zag pa med pa la thal bar ’gyur ro | 
     
tridhā ’nye  
偈曰。餘三性。 
See the full verse quoted previously 
| gźan rnam gsum | 
 
anye daśa dhātavaḥ kuśalākuśalāvyākṛtāḥ |  tatra sapta dhātavo ’lobhādisaṃprayuktā kuśalāḥ |  lobhādisaṃprayuktā akuśalāḥ | anye avyākṛtāḥ |  dharmadhātur alobhādisvabhāvasaṃprayuktasamutthaḥ pratisaṃkhyānirodhaś ca kuśalaḥ |  lobhādisvabhāvasaṃprayuktasamuttho ’kuśalaḥ  anyo ’vyākṛtaḥ |  rūpaśabdadhātū kuśalākuśalacittasamuṭthau kuśalākuśalau kāyavāgvijñaptisaṃgṛhītau |  tadanyāvyākṛtau | uktaḥ kuśalādibhāvaḥ | 
釋曰。餘十種界(21)具善惡無記性。  此中七識界。與無貪等相應(22)是善性。  若與貪等相應是惡性。所餘是無記(23)性。  法界與無貪等善相應。及發起擇滅。皆是(24)善性。  與貪等惡相應。及發起是惡性。  所餘(25)是無記性。  色界聲界善惡心發起。是善惡性。(26)身口業所攝故。  若異此是無記性。説諸界善(27)等性已。 
其餘十界通善等三。  謂七心界(19)與無貪等相應名善。  貪等相應名爲不善。(20)餘名無記。  法界若是無貪等性相應等起擇(21)滅名善。  若貪等性相應等起名爲不善。  餘(22)名無記。  色界聲界若善不善心力等起身語(23)表攝。是善不善。  餘是無記。已説善等。 
gźan khams bcu po dag ni dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa yaṅ yin te |  de la sems kyi khams bdun ma chags pa la sogs pa daṅ mtshuṅs par (7)ldan ba dag ni dge ba yin no |  | chags pa la sogs pa daṅ mtshuṅs par ldan pa dag ni mi dge ba yin no | | gźan dag ni luṅ du ma bstan ba yin no |  | chos kyi khams ni ma chags pa la sogs pa’i ṅo bo ñid daṅ mtshuṅs par ldan pa daṅ | kun nas bslaṅ ba daṅ | so sor (41a1) brtags pas ’gog pa ni dge ba’o |  | chags pa la sogs pa’i ṅo bo ñid daṅ mtshuṅs bar ldan pa daṅ | kun nas bslaṅ ba ni mi dge ba’o |  | gźan ni luṅ du ma bstan pa yin no |  | gzugs daṅ sgra’i khams ni lus daṅ ṅag gi rnam par rig byed kyis bsdus (2)pa dge ba daṅ mi dge ba’i sems kyis kun nas bslaṅ ba dag ni dge ba daṅ mi dge ba yin no |  | de las gźan pa dag ni luṅ du ma bstan pa yin no | | dge ba la sogs pa’i dṅos po bśad zin to | 
               
eṣām aṣṭādaśadhātūnāṃ kati kāmadhātvāptāḥ kati rūpadhātvāptāḥ | 
十八界中幾於欲界相應。幾於色界(28)無色界相應。 
十八(24)界中幾欲界繋。幾色界繋。幾無色界繋。 
| khams bco brgyad po de dag las ’dod par gtogs pa rnams ni du | gzugs (3)daṅ gzugs med par gtogs pa rnams ni du źe na | 
 
kāmadhātvāptāḥ sarve 
偈曰。欲界。一切有。 
頌(25)曰
(26)欲界繋十八 色界繋十四
(27)除香味二識 無色繋後三 
’dod khams gtogs pa thams cad do | 
 
āptā aviyuktāḥ kāmadhātupratisaṃyuktā ity arthaḥ | 
釋曰。相應(29)是有義。不相離義。於欲界中具足十八。 
(28)論曰。繋謂繋屬即被縛義。欲界所繋具足(29)十八。 
| gtogs pa ni ma bral ba ste | ’dod pa’i khams daṅ ldan źes bya ba’i tha tshig go | 
 
rupe caturdaśa | 
偈(167c1)曰。色界。十四。 
See the full verse quoted previously 
| gzugs kyi khams ni bcu bźi’o | 
 
rūpadhātau caturdaśa dhātavaḥ | 
釋曰。於色界中不具。但有(2)十四。 
色界所繋唯十四種。 
| gzugs kyi khams na ni khams bcu bźi ste | 
 
vinā gandharasaghrāṇajihvāvijñānadhātubhiḥ || 1.30 || 
何者十四。偈曰。除香味。及鼻舌識故。 
除香味境及鼻(7c1)舌識。 
dri (4)daṅ ro daṅ sna daṅ ni | | lce’i rnam par śes khams ma gtogs | 
 
tatra hi gandharasau na staḥ |  tayoḥ kavaḍīkārāhāratvāt taddvītarāgāṇāṃ ca tatropapatteḥ |  tato ghrāṇajihvāvijñāne api na staḥ |  ālambanābhāvāt |  evaṃ tarhi spraṣṭavyadhātor api tatrabhāvaprasaṅgaḥ | kavaḍīkārāhāratvāt |  yo nāhārasvabhāvaḥ sa tatrāsti | gandharasayor apy eṣa prasaṅgaḥ |  nāsti vinā ’bhyavahāreṇa gandharasayoḥ paribhogaḥ | asti tu spraṣṭavyasyendriyāśrayādhāraprāvaraṇabhāvena |  tasmād abhyavahāravītarāgāṇāṃ gandharasau tatra niṣprayojanau na tu spraṣṭavyam |  anye punar āhuḥ |  dhyānasamāpattisaniśrayeṇeha rūpāṇi saṃdṛśyante śabdāś ca śrūyante |  prasrabdhisahagatena spraṣṭavya viśeṣeṇa ca kāyo ’nugṛhyate |  ata eṣām eva trayāṇāṃ dhyānopapattau saṃbhavo na gandharasayor iti |  evaṃ tarhi ghrāṇajihvendriyayor abhāvaprasaṅgo niṣprayojanatvāt |  asti prayojanam |  tābhyāṃ hi vinā ’śrayaśobhaiva na syād iti vyavahāraś ca |  yady etat prayojanam adhiṣṭhānam evāstu śobhārthaṃ vacanārthaṃ ca mā bhūd indriyam |  nānindriyam adhiṣṭhānaṃ saṃbhavati | puruṣendriyādhiṣṭhānavat |  yuktas tad asaṃbhavo niṣprayojanatvāt |  ghrāṇajihvādhiṣṭhānaṃ tu saprayojanam |  ato ’sya vinā ’pīndriyeṇa yuktaḥ saṃbhavaḥ |  niḥprayojanā ’pīndriyābhinirvṛttir bhavati |  yathā garbhe niyatam ṛtyūnām | syān nāma niḥprayojanā na tu nirhetukā |  kaś ca hetur indriyotpatteḥ | indriyasatṛṣṇasya karmaviśeṣaḥ |  yaś ca viṣayād vitṛṣṇaḥ sa niyatam indriyād apīti |  na tadviṣayavītarāgāṇāṃ ghrāṇajihvendriye saṃbhavitum arhataḥ |  puruṣendriyam api vā kiṃ na nivarttate | aśobhākaratvāt |  kośagatavastiguhyānāṃ kiṃ na śobheta |  na ca prayojanavaśād utpattiḥ | kiṃ tarhi |  kāraṇavaśādityaśobhākarasyāpi syād eva sati hetāv utpattiḥ |  sūtraṃ tarhi virudhyate |  avikalā ahīnendriyā iti |  yāni tatrendriyāṇi tair avikalā ahīnendriyā iti ko ’tra virodhaḥ |  itarathā hi puruśendriyasyāpi syāt prasaṅgaḥ |  evaṃ tu varṇayanti | sta eva tatra ghrāṇajivhendriye na tu gandharasau | ātmabhāvamukhena hi ṣaḍāyatane tṛṣṇāsamudācāro na viṣayamukhena |  puruṣendriye tu maithunasparśamukheneti | tasmāt siddham etad rūpadhātvāptāś caturdaśa dhātava iti | 
(3)釋曰。於色界中無香味。  此二是段食類故。由(4)離欲段食。於彼受生故。  由無此塵。鼻舌二識(5)亦不得生。  無縁縁故。  若爾於彼不應立有觸(6)界。觸亦是段食類故。  實爾。若觸非段食類。(7)於彼可有。若爾香味亦應然。  是義不然。何以(8)故。離食無別用香味如觸。觸有別用。謂能成(9)根。能爲依持。及成衣服等故。  彼處衆生離(10)欲段食。是故香味無用。觸則不爾。  有餘師説。  (11)依止定及三摩跋提。或見色。聞聲  與輕安相(12)應。有觸勝類能益彼身。  是故此三。於定生處(13)得相隨生。香味不爾。  若爾於彼不應有鼻舌(14)二根。是義不然。何以故。  此二有用。  若離此(15)二身。則醜陋。無二根故。又言説不成。  若用(16)如此。但須鼻舌依止。爲莊嚴身。及以言説。(17)不須鼻舌二根。是義不然。  無但依止非根。如(18)男根依止於彼。  此不生可然。以無用故。  鼻舌(19)依止。於彼有用。  是故若離根於彼此生則應(20)理。  若有諸根無用亦生。如於胎中定死衆生。  (21)無用可生。非無因可生。  此諸根從何因生。於(22)根有愛。所有勝業。  若人離欲。於塵於根決定(23)離欲。  彼人若已離欲香味二塵。鼻舌二根於(24)彼不應得生。  若生鼻舌二根。男根云何不生。(25)由生醜陋故。  若根藏如象王陰。云何醜陋。  不(26)必由有用故生。云何生。  必由因故生。雖復(27)醜陋。若有因必應生。  因既無此不生。彼云何(28)生是義不然。與經相違故。  經言彼人具足根(29)無闕少。  是義不然。隨彼所有根説無闕少。有(168a1)何相違。  若不爾。於彼亦應有男根。  彼説如此。(2)於彼有鼻舌二根。但無香味。彼由内依門。(3)於六根生貪愛。不由外塵門。  於男根生愛。必(4)由婬觸門起。是故此義得成。故於色界有十(5)四界。 
除香味者  段食性故。離段食欲方(2)得生彼。  除鼻舌識  無所縁故  若爾觸界於(3)彼應無。如香味境段食性故。  彼所有觸非(4)段食性。若爾香味類亦應然。  香味離食無(5)別受用。觸有別用持根衣等。  彼離食欲香(6)味無用。有根衣等故觸非無。  有餘師説。  住(7)此依彼靜慮等至見色聞聲。  輕安倶起有(8)殊勝觸攝益於身。  是故此三生彼靜慮猶(9)相隨逐。香味不爾。故在彼無。  若爾鼻舌彼(10)應非有。如香味境彼無用故。  不爾二根於(11)彼有用。  謂起言説及莊嚴身。  若爲嚴身及(12)起説用但須依處。何用二根。  如無男根亦(13)無依處。二根無者依處亦無。  於彼可無男(14)根依處。彼無用故。  鼻舌依處彼有用故。  離(15)根應有。  有雖無用而有根生。  如處胞胎(16)定當死者。有雖無用而非無因。  彼從何(17)因得有根起。於根有愛發殊勝業。  若離(18)境愛於根定然。彼離境貪  應無鼻舌。  或應(19)許彼男根亦生。若謂不生由醜陋者。  陰藏(20)隱密何容醜陋。  又諸根生非由有用。  若有(21)因力無用亦生。男根於彼雖爲醜陋。設許(22)有因於彼應起。  男根非有鼻舌應無。若爾(23)便違契經所説。  彼無支缺不減諸根。  隨彼(24)諸根應可有者。説爲不減。何所相違。  若不(25)許然男根應有。  如是説者鼻舌二根於彼(26)非無。但無香味。以六根愛依内身生非(27)依境界而得現起。  其男根愛依婬觸生。婬(28)觸彼無。男根非有。故於色界十八界中。唯(29)十四種理得成立。 
| de na dri daṅ ro dag med |  | de gñis ni khams kyi zas yin pa’i phyir la |  de dag gi ’dod chags daṅ bral ba rnams kyaṅ der skye ba’i phyir ro |  | de lta bas na dmigs pa med pa’i phyir sna daṅ lce’i rnam par śes pa (5)dag kyaṅ med do |  | de lta na ni ’o na de ni rig bya’i khams kyaṅ med par thal bar ’gyur te | khams kyi zas yin pa’i phyir ro |  | zas kyi raṅ bźin ma yin pa gaṅ yin pa de de na yod do | | dri daṅ ro dag kyaṅ de ltar thal bar ’gyur ro |  | reg bya dbaṅ po’i rten daṅ gźi daṅ bgo ba (6)la sogs pa’i dṅos por yod du chug kyaṅ zas mid pa med par dri daṅ ro dag la yoṅs su loṅs spyod pa med de |  de lta bas na de na zas mid pa’i ’dod chags daṅ bral ba rnams la dri daṅ ro dag dgos pa med kyi reg bya ni ma yin no |  | gźan dag na re ni  sñoms par ’jug pa’i bsam (7)gtan la brten nas ’dir gzugs rnams kyaṅ mthoṅ źiṅ sgra rnams kyaṅ thos la  śin tu sbyaṅs pa daṅ lhan cig par gyur pa’i reg bya’i khyad bar gyis kyaṅ lus la phan ’dogs pas |  de’i phyir skye ba’i bsam gtan na gsum po de dag srid kyi | dri daṅ ro dag ni ma yin no źes (41b1)zer ro |  | de lta na ni ’o na sna daṅ lce’i dbaṅ po dag kyaṅ med par thal bar ’gyur te |  dgos pa med pa’i phyir ro |  | dgos pa yod de | de dag med par ni rten mdzes pa ñid daṅ | mṅon bar brjod par yaṅ mi ’gyur ro |  | gal te dgos pa der zad na mdzes par bya ba’i don daṅ | (2)tshig gi don du rten kho nas chog gi dbaṅ po ni dgos pa med do |  | dbaṅ po med pa’i rten ni mi srid de | pho’i dbaṅ po’i rten bźin no |  | de ni dgos pa med pa’i phyir  mi srid par rigs kyi sna daṅ lce’i dbaṅ po’i rten ni dgos pa daṅ bcas pa yin pas |  de’i phyir ’di dag ni (3)dbaṅ po med par yaṅ srid par rigs so |  | dgos pa med par yaṅ dbaṅ po mṅon par ’grub par ’gyur te |  dper na mṅal du ṅes par ’chi ba rnams kyi lta bu’o | | dgos pa med pa yin mod kyi rgyu med pa can ni ma yin no |  | dbaṅ po skye ba’i rgyu gaṅ źe na | dbaṅ po la (4)sred pa daṅ bcas pa’i las kyi khyad par ro |  | gaṅ yaṅ yul la sred pa daṅ bral ba de ni gdon mi za bar dbaṅ po las kyaṅ sred pa daṅ bral ba yin pas  de dag gi yul la ’dod chags daṅ bral ba rnams la sna daṅ lce’i dbaṅ po dag ’byuṅ bar ’os pa ma yin no |  | yaṅ na (5)pho’i dbaṅ po yaṅ ci ste ’grub par mi ’gyur | mi mdzes par byed pa’i phyir ro |  | mdoms kyi spa ba sbubs su nub pa rnams kyi ci’i phyir mi mdzes par ’gyur |  dgos pa’i dbaṅ gis ’byuṅ ba yaṅ ma yin no | | ’o na ci źe na |  rgyu’i dbaṅ gis ’byuṅ bas rgyu yod na mi mdzes (6)par byed bźin du yaṅ ’byuṅ bar ’gyur ba ñid do |  | ’o na ni mdo las dbaṅ po rnams  mtshaṅ ba med ciṅ med pa ma yin no źes  ’byuṅ ba daṅ ’gal lo źe na | de na dbaṅ po gaṅ dag srid pa de dag gis dbaṅ po med pa ma yin bas ’di la ’gal ba ci źig yod |  (7)de lta ma yin na pho’i dbaṅ po yaṅ yod par thal bar ’gyur ro |  | ’di skad du lus kyi sgo nas skye mched drug la sred pa kun du spyod kyi yul gyi sgo nas ni ma yin bas de na sna daṅ lce’i dbaṅ po dag ni yod pa ñid kyi dri daṅ ro dag ni ma yin no |  | pho’i dbaṅ po ni ’khrig (42a1) pa reg pa’i sgo nas sred pa kun tu spyod pas de lta bas na gzugs kyi khams su gtogs pa’i khams bcu bźi’o źes bya ba de grub po źes brjod do | 
                                                                     
 
Permanent link
Go to Wiki Documentation
Enhet: Det humanistiske fakultet   Utviklet av: IT-seksjonen ved HF
Login