Bibliotheca Polyglotta

aṣṭādaśānāṃ dhātūnāṃ kati dṛṣṭiḥ kati na dṛṣṭiḥ |

十八界中幾(26)界是見幾界非見。

如(2)是已説見所斷等。十八界中幾是見幾非見。

| khams bco brgyad po dag las lta ba ni du | lta ba ma yin pa ni du źe na |

cakṣuś ca dharmadhātoś ca pradeśu dṛṣṭiḥ

偈曰。眼法界一分名見。

(3)頌曰
(4)眼法界一分八種説名見
(5)五識倶生慧非見不度故
(6)眼見色同分非彼能依識
(7)傳説不能觀彼障諸色故

mig daṅ chos kyi khams phyogs ni | lta ba yin te |

katamaḥ sa ity āha

釋(27)曰。何者爲一分。

(8)論曰。

de gaṅ źe na | smras pa

aṣṭadhā |

偈曰。有八種。

眼全是見。法界一分八種是見。餘皆非(9)見。

| rnam pa brgyad |

pañca satkāyadṛṣṭyādikā dṛṣṭayaḥ laukikī samyag dṛṣṭiḥ śaikṣī dṛṣṭir aśaikṣī dṛṣṭir ity ayam aṣṭaprakāro dharmadhātur dṛṣṭir avaśiṣṭo na dṛṣṭiḥ | tatra satkāyadṛṣṭyādīnām anuśāyanirdeśe nirddeśaḥ prāptakālo bhaviṣyati | laukikī punaḥ samyagdṛṣṭir manovijñānasaṃprayuktā kuśalasāsravā prajñā | śaikṣasyānāsravā dṛṣṭiḥ śaikṣī aśaikṣasya aśaikṣī | sameghāmegharātriṃdivarūpadarśanavat kliṣṭākliṣṭalaukikīśaikṣyaśaikṣībhir dṛṣṭibhir dharmadarśanam | atha kasmāl laukikī samyagdṛṣṭir manovijñānasaṃprayuktaivocyate | yasmāt |

釋曰。身見等(28)五見。世間正見。有學正見。無學正見。此八(29)是法界一分名見。所餘法界非見。此中身見(170c1)等五見。分別惑品中。時至當廣説。世間正見(2)者。意識相應善有流慧。有學正見者。謂有學(3)無流慧。無學亦爾。此四如有雲無雲夜晝見(4)色。有染汚無染汚。世間有學無學見。觀諸法(5)亦爾。云何説世間正見。唯與意識相應。由此(6)義。

何等爲八。謂身見等五染汚見。世間正(10)見。有學正見。無學正見。於法界中此八是(11)見。所餘非見。身見等五隨眠品中時至當説。 (12)世間正見。謂意識相應善有漏慧。有學正見。(13)謂有學身中諸無漏見。無學正見。謂無學(14)身中諸無漏見。譬如夜分晝分有雲無雲覩(15)衆色像明昧有異。如是世間諸見有染無(16)染。學無學見。觀察法相明昧不同。何故(17)世間正見唯意識相應。

’jig tshogs la lta ba la sogs pa la lta ba lṅa dag daṅ | ’jig rten pa’i yaṅ dag pa’i lta (3)ba daṅ | slob pa’i lta ba daṅ | mi slob pa’i lta ba ste | chos kyi khams rnam pa brgyad po ’di dag ni lta ba yin no | | lhag ma ni lta ba ma yin no | | de la ’jig tshogs la lta ba la sogs pa ni phra rgyas bstan par ston pa’i dus la ’bab par ’gyur ro | | ’jig rten pa’i yaṅ dag pa’i lta ba ni yid kyi rnam par śes (4)pa daṅ mtshuṅs par ldan pa’i śes rab dge ba zag pa daṅ bcas pa’o | | slob pa’i zag pa med pa’i lta ba ni slob pa’i ’o | | mi slob pa ni mi slob pa’i ’o | | sprin daṅ bcas pa daṅ sprin med pa’i mtshan mo daṅ ñin mo gzugs la lta ba bźin du ’jig rten pa ñon moṅs pa can daṅ ñon moṅs pa can ma yin pa daṅ | slob (5)pa daṅ mi slob pa’i lta ba dag gis chos la lta ba’o | | yaṅ ci’i phyir yid kyi rnam par śes pa daṅ mtshuṅs par ldan pa kho na la ’jig rten pa’i yaṅ dag pa’i lta ba źes bya źe na | ’di ltar |

pañcavijñānasahajā dhīrna dṛṣṭir atīraṇāt || 1.41 ||

偈曰。五識共生智。非見不度故。

以五識倶生慧不(18)能決度故。

rnam śes lṅa daṅ mtshuṅs skyes blo | | ṅes rtog med phyir lta ma yin |

santīrikā hi dṛṣṭir upadhyānapravṛttattvāt | na caivaṃ pañcavijñānasahajā prajñā | tasmād asau na dṛṣṭiḥ | ata eva cānyā ’pi kliṣṭā ’kliṣṭā vā prājñā na dṛṣṭiḥ |

釋曰。見(7)者度決爲體。能起簡擇是非故五識相應智(8)則不爾。無分別故。是故非見。若彼有染汚(9)無染汚。

審慮爲先決度名見。五識倶慧(19)無如是能。以無分別是故非見。准此所餘(20)染無染慧及諸餘法非見應知。

| rtog par byed pa ni lta ba yin te | ṅes par sems (6)pa la źugs pa dag lta ba yin na rnam par śes pa lṅa daṅ lhan cig skyes pa’i śes rab ni de lta ma yin te | de lta bas na ’di ni lta ba ma yin no | | de ñid kyi pyir śes rab ñon moṅs pa can nam ñon moṅs pa can ma yin pa gźan yaṅ lta ba ma yin no |

cakṣur idānīm asantīrakatve kathaṃ dṛṣṭiḥ | rūpālocanārthena | yasmāt

悉非見。若爾眼根亦無決度。何故名(10)見。由能觀視色故。云何知。

若爾眼根不(21)能決度。云何名見。以能明利觀照諸色故(22)亦名見。

| ’o na ni mig kyaṅ rtog par byed pa ñid med na | ji ltar lta ba (7)yin źe na | gzugs la lta ba’i don gyis te | gaṅ gi phyir

cakṣuḥ paśyati rūpāṇi

偈曰。眼見色。

See the full verse quoted previously

| mig gis gzugs rnams mthoṅ |

yadi cakṣuḥ paśyed anyavijñānasamaṅgino ’pi paśyet | na vai sarvaṃ cakṣuḥ paśyati | kiṃ tarhi |

(11)釋曰。若眼見色。與餘識相應。人應得見色。(12)若非一切眼見色。何者能見。

若眼見者餘識行時亦應名見。非(23)一切眼皆能現見。誰能現見。

sabhāgaṃ

偈曰。等分。

See the full verse quoted previously

| brten bcas |

savijñānakaṃ yadā bhavati tadā paśyaty anyadā neti | evam tarhi tad eva cakṣurāśritam vijñānaṃ paśyatīty astu |

釋(13)曰。是時此眼有識。是時能見。異此則不能(14)見。若爾應許依眼根識能見。

謂同分眼與識(24)合位能見非餘。若爾則應彼能依識見色

gaṅ gi tshe rnam (48a1)par śes pa daṅ bcas pa de’i cho mthoṅ gi gźan du ni ma yin no | | de lta na ’o na ni mig la brten pa’i rnam par śes pa de kho nas mthoṅ bar ’gyur ro źe na |

na tadāśritam |
vijñānaṃ

偈曰。非能依眼(15)識。

See the full verse quoted previously

de la brten pa’i rnam par śes pas

paśyatīti śasyam avijñātum | kiṃ kāraṇam |

釋曰。不可立眼識能見。何以故。

非(25)眼。不爾眼識定非能見。所以者何。

mthoṅ ṅo źes ṅes par bya bar nus pa ni min no | | ci’i phyir źe na

dṛśyate rūpaṃ na kilāntaritaṃ yataḥ || 1.42 ||

偈曰。由(16)色非可見。被障彼執爾。

傳説。不(26)能觀障色故。

| gaṅ phyir bar du chod pa yi | | (2)gzugs ni mthoṅ ba min phyir lo |

yasmāt kila rūpaṃ kuḍyādivyavahitaṃ na dṛśyate | yadi hi vijñānaṃ paśyet tasyāpratighatvāt kuḍyādiṣu pratighāto nāsti ity āvṛtam api rūpaṃ paśyet | naiva hy āvṛte cakṣurvijñānam utpadyata ity anutpannaṃ kathaṃ drakṣyati | kiṃ khalu notpadyate | yasya tu cakṣuḥ paśyati tasya cakṣuṣaḥ saparatighatvād vyavahite vṛttyabhāva iti vijñānasyānutpattir āśrayeṇaika viṣayapravṛttatvāt yujyate | kiṃ nu vai cakṣuḥ prāptaviṣayaṃ kāyendriyavat yata āvṛtaṃ na paśyet | sapratighatvāt | kācābhrapaṭalasphaṭikāmbubhiś cāntaritaṃ kathaṃ dṛśyate | sapratighatvāc cakṣuṣa āvṛtasya rūpasyādarśanam | kiṃ tarhi | yatrālokasyāpratibandha āvṛte ’pi rupe tatropapadyata eva cakṣurvijñānam | yatra tu pratibandhas tatra notpadyata ity anutpannatvād āvṛtaṃ nekṣyate | yat tarhi sūtra uktaṃ cakṣuṣā rūpāṇi dṛṣṭveti | tenāśrayeṇety ayam atrābhisandhir yathā manasā dharmān vijñāyety āha | na ca mano dharmān vijānāti | atītatvāt | kiṃ tarhi | manovijñānam | āśritakarma vā āśrayasyopacaryate | yathā mañcāḥ krośantīti | yathā ca sūtra uktaṃ cakṣurvijñeyāni rūpāṇīṣṭāni kāntānīti | na ca tāni cakṣuṣā vijñāyante | uktaṃ ca sūtre cakṣurbrāhmaṇa dvāraṃ yāvad eva rūpāṇāṃ darśanāya ity ato gamyate cakṣuṣā dvāreṇa vijñānaṃ paśyatīti | darśane tatra dvārākhyā | na hy etad yujyate | cakṣurdārśanaṃ arūpāṇāṃ darśanāyeti | yadi vijñānaṃ paśyati ko vijānāti kaś cānayor viśeṣaḥ | yad eva hi rūpasya vijñānaṃ tad evāsya darśanam iti | tad yathā kācit prajñā paśyatīty apy ucyate prajānātīty apy evaṃ kiñcid vijñānaṃ paśyatīty apy ucyate vijānātīty api | anye punar āhuḥ | yadi cakṣuḥ paśyati kartṛbhūtasya cakṣuṣaḥ kā ’nyā dṛśikriyeti vaktavyam | tad etad acodyam | yadi hi vijñānaṃ vijānātītīṣyate | na ca tatra kartṛkriyābhedaḥ | evam atrāpi | apare punar bruvate | cakṣurvijñānaṃ darśanaṃ tasyāśrayabhāvāc cakṣuḥ paśyatīty ucyate | yathā nādasyāśrayabhāvāt ghaṇṭā nadatīty ucyate iti | nanu caivaṃ vijñānasyāśrayabhāvācakṣur vijānātīti prāpnoti | na prāpnoti | tadvijñānaṃ darśanam iti ruḍhaṃ loke | tathā hi tasminn utpanne rūpaṃ dṛṣṭam ity ucyate na vijñātam | vibhāṣāyām apy uktaṃ cakṣuḥ saṃpraptaṃ cakṣurvijñānānubhūtaṃ dṛṣṭam ity ucyata iti | tasmāc cakṣuḥ paśyatīty evocyate na vijānātīti | vijñānaṃ tu sānnidhyamātreṇa rūpaṃ vijānātīty ucyate | yathā sūryo divasakara iti | atra sautrāntikā āhuḥ | kim idam ākāśaṃ khādyate | cakṣur hi pratītya rūpāṇi cotpadyate cakṣurvijñānam | tatra kaḥ paśyati ko vā dṛśyate | nirvyāpāraṃ hīdaṃ dharmamātraṃ hetuphalamātraṃ ca | tatra vyavahārārthaṃ cchandata upacārāḥ kriyante | cakṣuḥ paśyati vijñānaṃ vijānātīti nātrābhiniveṣṭavyam | uktaṃ hi bhagavatā janapadaniruktiṃ nābhiniviśeta saṃjñāṃ ca lokasya nābhidhāved iti | eṣa tu kāśmīravaibhāṣikāṇāṃ siddhāntaḥ | cakṣuḥ paśyati śrotraṃ śṛṇoti ghrāṇaṃ jighrati jihvā āsvādayati kāyaḥ spṛśati mano vijānātīti |

釋曰。是色壁等所(17)障則不可見。若識能見。識無礙故。於壁等(18)障則不爲妨。是故應見被障之色。於被障(19)色識既不生。云何能見。云何不生。若人執(20)唯眼見色。於此人由眼有礙。於所障色無(21)有功能。識不得生與依共一境起故。此義(22)應然。若爾云何眼不至境。猶如身根。由不見(23)被障色。以有礙故。若爾雲母瑠琉水精淨(24)水所障。色云何得見。是故不由有礙被障諸(25)色眼不能見。若爾何故不見。是處光明相通(26)無隔。於被障色眼識得生。若是處光明被隔(27)不通。於中眼識不生。由不生故。不能見被障(28)色。若爾云何經中説。由眼見色。此中明由(29)依止得見。是此經意。如説由意根識法。意(171a1)不能識法。以過去故。何者能識唯是意識。(2)經説由眼見亦爾。復次於所依中説能依事。 (3)譬如樓叫。復次如餘經説。眼所識諸色。可愛(4)可欲悦心。此色非眼所識。復次有餘經説。婆(5)羅門眼者唯門。爲見衆色。由此等證故。知藉(6)眼爲門以識見色。此義是證所顯。於能見眼(7)則成門。何以故。若眼成見爲見諸色。是義不(8)然。若識能見。何法。能識。此二何異。何以故。(9)是色識即是色見。譬如有解脱名見或名智。(10)如此有識。或名見或名識。復有餘師説。若眼(11)能見。眼則成作者。何法爲別見事。有如此過(12)失。此言非難。如汝許識能識。於中不立作者(13)及事差別。眼能見色亦爾。復有餘師説。眼識(14)名見。見依止故。説眼能見。譬如打依止故説(15)鍾作聲。若爾識依止故。義至應言眼能識 (16)不應至。何以故。此眼識於世間。成立名見。 (17)云何知。此識生時。説色是所見。不説是所(18)識。毘婆沙中自説如此。若眼所至眼識所受。(19)乃説所見。故説眼見不説眼識。但由識在。故(20)名能識。譬如説日作晝。經部説。何故共聚破(21)空。何以故。依眼縁色。眼識得生。此中何法(22)能見。何法所見。一切無事。但唯有法。謂因(23)及果。此中爲互相解。隨意假説。如説眼能見(24)識能識。於中不應執著。佛世尊説。汝等莫執(25)著方言。莫隨逐世間所立名字。罽賓國毘婆(26)沙師。悉檀判如此。眼能見。耳能聞。鼻能嗅。(27)舌能嘗。身能觸。意能識。

現見壁等所障諸色則不能(27)觀。若識見者識無對故。壁等不礙應見障(28)色。於被障色眼識不生。識既不生如何當(29)見。眼識於彼何故不生。許眼見者眼有對(11a1)故於彼障色無見功能。識與所依一境(2)轉故。可言於彼眼識不生。許識見者何縁(3)不起。眼豈如身根境合方取而言有對故(4)不見彼耶。又頗胝迦瑠璃雲母水等所障(5)云何得見。是故不由眼有對故於彼障(6)色無見功能。若爾所執眼識云何。若於是(7)處光明無隔。於彼障色眼識亦生。若於(8)是處光明有隔。於彼障色眼識不生。識(9)既不生故不能見。然經説眼能見色者。 (10)是見所依故説能見。如彼經言意能識法。 (11)非意能識。以過去故。何者能識。謂是意識。(12)意是識依故説能識。或就所依説能依業。 (13)如世間説床座言聲。又如經言眼所識色(14)可愛可樂。然實非此可愛樂色是眼所識。又(15)如經説。梵志當知。以眼爲門唯爲見色。(16)故知眼識依眼門見。亦不應言門即是見。(17)豈容經説以眼爲見唯爲見色。若識能見(18)誰復了別。見與了別二用何異。以即見色(19)名了色故。譬如少分慧名能見亦能簡(20)擇。如是少分識名能見亦能了別。有餘難(21)言。若眼能見。眼是見者誰是見用。此言非難 (22)如共許識是能了別。然無了者了用不同。見(23)亦應爾。有餘復言。眼識能見。是見所依故。(24)眼亦名能見。如鳴所依故亦説鍾能鳴。若(25)爾眼根識所依故應名能識。無如是失。 (26)世間同許眼識是見。由彼生時説能見色(27)不言識色。毘婆沙中亦作是説。若眼(28)所得眼識所受説名所見。是故但説眼(29)名能見。不名能識。唯識現前説能識色。譬(11b1)如説日名能作晝。經部諸師有作是説。如(2)何共聚楂掣虚空眼色等縁生於眼識。此(3)等於見孰爲能所。唯法因果實無作用。爲(4)順世情假興言説。眼名能見。識名能了。(5)智者於中不應封著。如世尊説。方域言詞(6)不應堅執。世俗名想不應固求。然迦濕彌(7)羅國毘婆沙宗。説眼能見耳能聞鼻能嗅舌(8)能嘗身能覺意能了。

| gaṅ gi phyir rtsig pa la sogs pas bar du chod pa’i gzugs mi mthoṅ ṅo źes grag go | | gal te rnam par śes pas mthoṅ bar gyur na de ni thogs pa med pa’i phyir rtsig pa la sogs pa la yaṅ thogs pa med pas gzugs bsgribs pa la yaṅ mthoṅ bar ’gyur ro | | bsgribs (3)pa la ni mig gi rnam par śes pa mi skye ba ñid de | de bas na ma skyes pas ji ltar mthoṅ bar ’gyur | ci ste mi skye | gaṅ gi ltar na mig gis mthoṅ ba de’i ltar na ni mig thogs pa daṅ bcas pa’i phyir bsgribs pa la ’jug pa med pas rnam par śes pa yaṅ rten daṅ lhan cig tu yul gcig la ’jug pa’i phyir mi skye (4)bar mi ruṅ ṅo | | mig kyaṅ lus kyi dbaṅ po bźin du yul de phrad pa źig yin nam ci na | ’di ltar thogs pa daṅ bcas pa’i phyir bsgribs pa mi mthoṅ mchiṅ bu daṅ | lhaṅ tsher daṅ śel daṅ chu dag gis bar du chod pa yaṅ ji ltar mthoṅ bar ’gyur te | de lta bas na mig thogs pa daṅ bcas pa’i phyir gzugs (5)bsgribs pa mi mthoṅ ba ni ma yin no | | ’o na ji lta źe na | gaṅ la snaṅ ba la gegs med na gzugs bsgribs bźin du yaṅ de la mig gi rnam par śes pa skye ba ñid yin la | gaṅ la gegs yod pa de ni mi skye bas ma skyes pa’i phyir bsgribs pa mi mthoṅ ṅo | | ’o na gaṅ mdo las | gaṅ mig gis gzugs rnams (6)mthoṅ nas źes gsuṅs so | | der ni dgoṅs pa ni de la brten te źes bya ba ’di yin te | dper na yid kyis chos rnams rnam par śes par byas nas źes gsuṅs pa lta bu’o | | yid ni ’das pa yin pa’i phyir | | chos rnams rnam par mi śes so | | ’o na ci ltar źe na | yid kyi rnam par śes pas so | | (7)yaṅ na brten pa’i las brten la ñe bar btags pa yin te | dper na khri’u dag ’bod do źes gsuṅs pa lta bu’o | | ji ltar mdo las | mig gi rnam par śes pas śes par bya ba’i gzugs yid du ’oṅ ba sdug pa rnams źes gsuṅs pa lta bu ste | de dag mig gis rnam par mi śes so | mdo las | bram ze (48b1)mig ni ’di lta ste | gzugs rnams mthoṅ bar bya ba la sgo yin no źes kyaṅ gsuṅs te | de’i phyir mig gi sgo nas mig gi rnam par śes pas mthoṅ ṅo źes bya bar khoṅ du chud do | | der ni lta ba la sgo źes bya bar zad do | | mig ni gzugs rnams mthoṅ bar bya ba la lta ba yin no źes bya ba ’di ni mi ruṅ ṅo | | gal (2)te rnam par śes pas mthoṅ na gaṅ gis rnam par śes śe na | ’di gñis la khyad par yaṅ ci źig yod de | gaṅ gis gzugs rnam par śes pa de ñid kyis ’di mi mthoṅ mod | dper na śes rab ’ga’ źig la mthoṅ źas kyaṅ bya | rab tu śes pa źes kyaṅ bya ba de bźin du | rnam par śes pa ’ga’ źig la mthoṅ (3)źes kyaṅ bya ste | rnam par śes pa źes kyaṅ bya’o | | gźan dag na re ni gal te mig gis mthoṅ na mig byed pa por gyur pa’i lta ba’i bya ba gźan gaṅ źig yin pa brjod dgos so źes zer ro | | de ni klan kar mi ruṅ ste | ji ltar rnam par śes pas śas so źes bya bar ’dod la | de la byed pa po daṅ bya ba’i bye brag kyaṅ med (4)pa de bźin du ’di la yaṅ ruṅ bar ’gyur ro | gźan dag na re ni mthoṅ ba ni mig gi rnam par śes pa yin la | mig ni de’i rten du gyur pa’i phyir mthoṅ ba źes bya ste | dper na sgrogs ba’i rten du gyur pa’i phyir dril sgrogs sa źas bya ba bźin no źes zer ro | | de ltar na mig gi rnam par śes pa’i rten du gyur ba’i phyir (5)rnam par śes so źes bya bar yaṅ ’gyur ba ma yin nam źe na | mi ’gyur te | ’jig rten na rnam par śes pa de ni mthoṅ ba’o źes grags te | ’di ltar de skyes na gzugs mthoṅ ṅo źes zer gyi rnam par śes so źes ni mi zer ro | | bye brag tu bśad pa las kyaṅ | mig daṅ phrad ciṅ rnam par śes pas ñams su myoṅ (6)ba la mthoṅ ba źes bya ba’o źes ’byuṅ ste | de lta bas na mig gis mthoṅ ba kho na źes bya’i | rnam par śes pa źes ni mi bya’o | | rnam par śes pa ni yod pa tsam gyis gzugs rnam par śes pas so źes bya ste | dper na ñi mas ñin par byed do źes bya ba bźin no | | mdo sde pa rnams na re ni nam mkha’ ldan (7)pa ’dis ci dgos | | mig daṅ gzugs rnams la brten nas mig gi rnam par śes pa skye ba de la lta ba ni su źig yin | lta ba ni gaṅ źig yin te | ’di ni byed pa med pa daṅ chos tsam daṅ rgyu daṅ ’bras bu tsam du zad la | de la yaṅ tha sñad du gdags pa’i don du ’dun pa’i sgo nas mig gis mthoṅ ṅo | | rnam (49a1) par śes pas rnam par śes so źes ñe bar ’dogs par byed pas ’di la mṅon par źen par mi bya’o | | bcom ldan ’das kyis kyaṅ ljoṅs kyi mi’i tshig la mṅon par źen par mi bya’o | | ’jig rten gyi miṅ la mṅon par brgyug par mi bya’o źes gsuṅs so źes zer ro | | mig gis (2)mthoṅ ṅo | | rna bas thos so | snas tshor ro | | lces myoṅ ṅo | | lus kyis reg go |

tad yadi cakṣuḥ paśyati kim ekena cakṣuṣā rūpāṇi paśyaty āho svid ubhābhyām | nātra niyamaḥ |

爲用一眼見色。爲(28)用二眼見色。此中無定。

於見色時爲一眼見。(9)爲二眼見。此無定准。

yid kyis rnam par śes so źes bya ba ’di ni kha che bye brag tu smra ba rnams kyi grub pa’i mtha’ yin no | | ci mig gcig gis gzugs rnams mthoṅ dam | ’on te gñi gas śe na | ’di la ṅes pa med do |

ubhābhyām api cakṣurbhuyāṃ paśyati vyaktadarśanāt |

偈曰。或由二眼見。(29)分明見色故。

頌曰(10)或二眼倶時見色分明故

| mig ni gñi ga dag (3)gis kyaṅ | | mthoṅ ste gsal bar mthoṅ phyir ro |

ubhābhyām api cakṣurbhyāṃ paśyatīty ābhidhārmikāḥ | tathā hi dvayor vivṛtayoḥ pariśuddhataraṃ darāśanaṃ bhavati | ekasmiṃś conmīlite cakṣuṣi dvitīye cārdhanimīlite dvicandrādigrahaṇaṃ bhavati | naikatarānyathībhāvāt | na cāśrayavicchedād vicchedaparasaṅgo vijñānasya deśāpratiṣṭhitatvād rūpavad iti | yadi cakṣuḥ paśyati śrotraṃ śṛṇoti yāvan mano vijānāti kim eṣāṃ prāpto viṣaya āho svid aprāptaḥ |

釋曰。亦由二眼根見色。阿毘達(171b1)磨師説如此。何以故。若開二眼見最明了。 (2)若開一眼。半閉一眼。則見二月。由隨一變異(3)見則不明。不可由依止處別分識爲二。識無(4)住處故。不同於色若眼能見。耳能聞。乃至意(5)能識。彼塵爲至爲不至耶。

(11)論曰。阿毘達磨諸大論師咸言。或時二眼倶(12)見。以開二眼見色分明。開一眼時不分(13)明故。又開一眼觸一眼時。便於現前見(14)二月等。閉一觸一此事則無。是故或時二眼(15)倶見。非所依別識成二分。住無方故不同(16)礙色。若此宗説眼見耳聞乃至意了。彼所取(17)境根正取時。爲至不至。

| chos mṅon ba pa rnams na re mig gñi gas kyaṅ mthoṅ ste | ’di ltar gñi ga phye na gsal bar rab tu mthoṅ bar ’gyur ro | | mig gcig phye la gñis pa phyed phye na zlab gñis su ’dzin gyi gaṅ yaṅ ruṅ ba źig gźan du gyur na nim yin no | | rten rnam par (4)chad par thal bar yaṅ med de | rnam par śes pa ni gzugs bźin du yul na mi gnas pa’i phyir ro źes zer ro | | gal te mig gis mthoṅ ba daṅ rna bas thos pa nas yid kyi rnam par śes pa’i bar du yin na ci ’di dag yul daṅ phrad bźig gam | ’o na te ma phrad pa źig yin źe na

cakṣuḥśrotramano ’prāptaviṣayaṃ

偈曰。眼耳及意(6)根。不至塵。

頌曰(18)眼耳意根境不至三相違

| mig daṅ yid daṅ rna ba (5)ni | yul daṅ ma phrad |

tathā hi dūrād rūpaṃ paśyaty akṣistham añjanaṃ na paśyati | dūrāc chabdaṃ śṛṇoti | sati ca prāptaviṣayatve divyaṃ cakṣuḥśrotram iha dhyāyināṃ nopajāyeta | ghrāṇādivat | yady aprāptaviṣayaṃ cakṣuḥ kasmān na sarvam aprāptaṃ paśyati dūraṃ tiraskṛtaṃ ca | kathaṃ tāvad ayas kānto na sarvam aprāptamayaḥ karṣati | prāptaviṣayatve ’pi caitat samānam | kasmān na sarvaṃ prāptaṃ paśyaty añjanaṃ śalākāṃ vā | yathā ca ghrāṇādīnaṃ prāpto viṣayo na tu sarvaḥ | sahabhūgandhādyagrahaṇāt | evaṃ cakṣuṣo ’py aprāptaḥ syān na tu sarvaḥ | manas tv arūpitvāt prāptum evāśaktam | kecit punaḥ śrotraṃ praptāprāptaviṣayaṃ manyayante | karṇābhyantare ’pi śabdaśravaṇāt | śeṣaṃ tu ghrāṇajihvākāyākhyam |

釋曰。云何如此眼能見遠色。若(7)以藥塗眼則不能見。耳能聞遠聲。若眼耳縁(8)至塵。修觀行人。天眼天耳。不得應成。猶如(9)鼻等。若爾云何不能見一切不至塵。及最遠(10)塵。并所障塵。若爾云何磁石不吸一切不至(11)之鐵。若能縁至塵。此難則齊。云何不能見一(12)切至塵。謂眼藥及籌等。如鼻等縁至塵。不縁(13)一切至。不能取香等共有故。如此眼塵不至。(14)非一切不至。皆是眼塵。意無色故。無有至(15)能。故不縁至塵。有餘師説。耳縁至不至塵。 (16)由聞耳内聲故。所餘鼻舌身。

(19)論曰。眼耳意根取非至境。謂眼能見遠處諸(20)色。眼中藥等則不能觀。耳亦能聞遠處聲(21)響。逼耳根者則不能聞。若眼耳根唯取至(22)境。則修定者應不修生天眼耳根。如鼻根(23)等。若眼能見不至色者。何故不能普見一(24)切遠有障等不至諸色。如何磁石吸不至鐵。(25)非吸一切不至鐵耶。執見至境亦同此(26)難。何故不能普見一切眼藥籌等至眼諸(27)色。又如鼻等能取至境。然不能取一切與(28)根倶有香等。如是眼根雖見不至而非一(29)切。耳根亦爾。意無色故非能有至。有執。耳(11c1)根通取至境及不至境。自耳中聲亦能聞故。(2)所餘鼻等

’di ltar gzugs rgyaṅ riṅ po nas mthoṅ źiṅ mig la yod pa’i mig sman mi mthoṅ la | de bźin du sgra rgyaṅ riṅ po nas thos so | | yul daṅ phrad pa ñid cig yin na ni ’di na bsam gtan pa rnams la lha’i mig daṅ | rna ba skye bar mi ’gyur te | sna la sogs pa bźin no | | gal te mig (6)yul daṅ ma phrad pa yin na ci’i phyir thag riṅ ba daṅ bar du chod pa ma phrad pa thams cad mi mthoṅ źe na | re źig khab loṅ gis kyaṅ lcags ma phrad pa thams cad ji ltar mi ’dren | yul daṅ phrad pa ñid cig yin na yaṅ ci’i phyir mig sman nam thur ma phrad pa thams cad mi mthoṅ ste de ni mtshuṅs so | | ji ltar yaṅ snal (7)sogs pa yul daṅ phrad pa yin yaṅ lhan ci skyes pa’i dri la sogs pa mi ’dzin pa’i phyir thams cad ni ma yin ba de bźin du | mig kyaṅ ma phrad pa yin mod kyi thams cad ni ma yin no | | yid ni gzugs can ma yin pa’i phyir phrad pa ñid du mi nus so | | yaṅ kha cig ni rna ba’i naṅ du yaṅ sgra thos pa’i phyir | rna ba (49b1)ne yul daṅ phrad pa daṅ ma phrad pa yaṅ yin par sems so | | lhag ma sna daṅ lce daṅ lus źes bya ba |

trayam anyathā || 1.43 ||

偈曰。三異。

三有色根。

gsum gźan du |

prāptaviṣayam ity arthaḥ | ghrāṇaṃ kathaṃ prāptaviṣayam | nirucchvāsasya gandhāgrahaṇāt | keyaṃ prāptir nāma | nirantarotpattiḥ | kiṃ punaḥ paramāṇavaḥ spṛśanty anyonyam āho svin na | na spṛśantīti kāśmīrakāḥ | kiṃ kāraṇam | yadi tāvat sarvātmanā spṛśeyur miśrībhaveyur dravyāṇi | athaikadeśena sāvayavāḥ prasajyeran | niravayavāś ca paramāṇavaḥ | kathaṃ śabdābhiniśpattir bhavati | ata eva yadi hi spṛśeyur hasto haste ’bhyāhataḥ sajyeta palaś copale | kathaṃ citaṃ pratyāhataṃ na viśīryate | vāyudhātusaṃdhāritatvāt | kaścid vāyudhātur vikiraṇāya pravṛtto yathā saṃvarttanyāṃ kaścit saṃdhāraṇāya yathā vivarttanyām iti | katham idānīṃ nirantara prāptyā prāptaviṣayaṃ trayam ucyate | tad evaiṣāṃ niruttaratvaṃ yan madhye nāsti kiñcit | api khalu saṃghātāḥ sāvayavatvāt spṛśantīty adoṣaḥ | evaṃ ca kṛtvā ’yam api grantha upapanno bhavati vibhāṣāyām | kiṃ nu spṛṣṭahetukaṃ spṛṣṭam utpadyate āho svid aspṛṣṭahetukam iti praśnayitv āha kāraṇaṃ prati | kadācit spṛṣṭahetukam aspṛṣṭam utpadhate yadā viśīryate | kadācid aspṛṣṭahetukaṃ spṛṣṭaṃ yadā cayaṃ gacchati | kadācit spṛṣṭahetukaṃ spṛṣṭaṃ yadā cayavatāṃ cayaḥ | kadācid aspṛṣṭahetukam aspṛṣṭaṃ yadā vātāyatanaraja iti | yadi paramāṇavaḥ spṛśeyur uttarakṣaṇāvasthānaṃ syād iti bhadantavasumitraḥ | na spṛśanti | nirantare tu spṛṣṭasaṃjñeti bhadantaḥ | bhadantamataṃ caiṣṭavyam | anyathā hi sāntarāṇāṃ paramāṇūnāṃ śūnyeṣv antareṣu gatiḥ kena pratibadhyeta | yataḥ sapratighā iṣyante | na ca paramāṇubhyo ’nye saṃghātā iti | ta eva te saṃghātāḥ paramāṇavaḥ spṛśyante yathā rūpyante | yadi ca paramāṇor digbhāgabhedaḥ kalpyate spṛṣṭasyāspṛṣṭasya vā sāvayavatvaprasaṅgaḥ | no cet spṛṣṭasyāpy aprasaṅgaḥ ||

釋(17)曰。以至到爲塵。云何知鼻縁至塵。若斷息(18)則不聞香。至是何法。生無間爲至。隣虚爲(19)互相觸。爲不相觸。罽賓國師説。不相觸。何(20)以故。若由一切體相觸。諸物則應相雜。若由(21)體一分相觸。隣虚則有方分。諸隣虚無方分(22)故。若爾云何發聲。由無間故。若言相觸。二(23)手相榼則應相著。石投石亦爾。若爾微聚(24)相＊榼云何不散。風界所持故。何以故。有風(25)界能破散。如劫末時。有風界能合持。如劫成(26)時。云何今説三根塵由無間至縁於至塵。是(27)彼無間義。説名爲至。謂於中間無有別物。復(28)次微聚物有方分故。若相觸則無失。若作如(29)此執。毘婆沙中此文句得成。是觸爲以觸爲(171c1)因生。爲非觸爲因生。作如此問。約因爲答。 (2)有時以觸爲因。非觸得生。若物分散。有時以(3)非觸爲因。觸得生。若物増長。有時以觸爲(4)因。觸得生。若聚與聚共合。有時以非觸爲(5)因。非觸得生。如隙中微塵。大徳婆須蜜多(6)羅説。若隣虚相觸。應得住至後刹那。大徳(7)説。隣虚不相觸。於無間中。世間假立觸名。(8)大徳意可受。若不如此。隣虚則有間。中間既(9)空。何法能斷其行。説其有礙。是聚不異隣(10)虚。若聚相觸。即是隣虚相觸。如可變壞。若(11)汝言隣虚有方分。若觸非觸。皆成有分過失。 (12)若無方分。於汝不可許之。爲色若有觸。可立(13)此難。

與上相違唯取至境。如(3)何知鼻唯取至香。由斷息時不嗅香故。云(4)何名至。謂無間生。又諸極微爲相觸不。迦(5)濕彌羅國毘婆沙師説不相觸。所以者何。若(6)諸極微遍體相觸。即有實物體相雜過。若觸(7)一分成有分失。然諸極微更無細分。若爾(8)何故相撃發聲。但由極微無間生故。若許(9)相觸撃石拊手體應相糅。不相觸者聚色(10)相撃云何不散。風界攝持故令不散。或有(11)風界能有壞散。如劫壞時。或有風界能有(12)成攝。如劫成時。云何三根由無間生名(13)取至境。即由無間名取至境。謂於中間(14)都無片物。又和合色許有分故相觸無失。 (15)由許此理。毘婆沙文義善成立。故彼問言。(16)諸是觸物爲是觸爲因故生。爲非觸爲因(17)故生。諸非觸物爲問亦爾。彼就此理爲不(18)定答。有時是觸爲因生於非觸。謂和合物正(19)離散時。有時非觸爲因生於是觸。謂離散物(20)正和合時。有時是觸爲因生於是觸。謂和合(21)物復和合時。有時非觸爲因生於非觸。謂向(22)遊塵同類相續。尊者世友説。諸極微相觸即(23)應住至後念。然大徳説。一切極微實不相(24)觸。但由無間假立觸名。此大徳意應可愛(25)樂。若異此者是諸極微應有間隙。中間既(26)空誰障其行許爲有對。又離極微無和合(27)色。和合相觸即觸極微。如可變礙此亦應(28)爾。又許極微若有方分。觸與不觸皆應(29)有分。若無方分設許相觸亦無斯過。

yul daṅ phrad pa źes bya ba’i tha tshig go | sna ji ltar yul daṅ phrad pa yin źe na | dbugs ma brdubs par dri mi ’dzin pa’i phyir ro | | phrad ba źes bya ba ’di ci źe na | ’dab rags par ’byuṅ ba’o | | (2)ci rdul phra rab rnams phan tshun reg gam ’on te mi reg ce na | kha che ba rnams na re mi reg go źes zer ro | | ci’i phyir źe na | re źig gal te bdag ñid thams cad kyis reg par ’gyur na ni rdzas rnams ’dres par ’gyur ro | | ’on te phyogs gcig gis reg na ni cha śas daṅ bcas ba dag tu thal bar ’gyur (3)ba źig na rdul phra rab rnams ni cha śas med pa yin no | | ’o na ji ltar sgra mṅon bar ’grub par ’gyur źe na | de ñid kyi phyir te | gal te reg par gyur na lag ba sa lag pa la bsnun na ’byiṅ bar ’gyur la | rdo bas rdo ba la bsnun na yaṅ ’byiṅ bar ’gyur ro | | ji ltar bsags pa la brgyab na źigs par mi ’gyur (4)źe na | rluṅ gi khams kyis bzuṅ ba’i phyir ro | | rluṅ gi khams kha cig ni ’jig bar źugs pa yin te dper na ’jig pa’i tshe lta bu’o | | kha cig ni ’dzin par źugs pa yin te dper na chags pa’i tshe lta bu’o | | da ni ji ltar ’dab chags par phrad bas gsum po yul daṅ phrad pa źes bya źe (5)na de dag gi dbus na cuṅ zad kyaṅ med pa gaṅ yin pa da kho na ’dab chags ba ñid yin no | | yaṅ ’dus pa rnams ni cha śas daṅ bcas pa yin pa’i phyir reg par ’gyur bas ñes pa med do | | de ltar byas na bye brag tu bśad pa las | ci reg pa’i rgyu can gyi reg pa źig skyes pa ’am | ’on te ma reg pa’ (6)rgyu can źig skye źes dris nas smras pa | rgyu’i phyir res ’ga’ ni rig pa’i rgyu chan gyi ma reg pa skye ste | gaṅ gi cho rnam par źigs pa na’o | | res ’ga’ ni ma reg pa’i rgyu can gyi reg pa skye ste | gaṅ gi cho bsags par ’gyur ba na’o | | res ’ga’ ni reg pa’i rgyu can gyi reg pa skye ste | gaṅ gi cho bsags pa daṅ (7)ldan pa bsags pa kho na’o | | res ’ga’ ni ma reg pa’i rgyu can gyi ma reg pa skye ste dper na ñi zer gyi rdul lta bu’o źes ’byaṅ ba’i gzuṅ ’di yaṅ ’thaṅ par ’gyur ro | | btsun pa dbyig bśes na re ni rdul phra rab rnams reg par gyur na ni skad cig ma phyi mar gnas bar ’gyur ro źes zer ro | | btsun ba na re ni (50a1) reg pa ni med kyi ’dab chags pa la reg go sñam du ’du śes par zad do źes zer te | btsun pa’i lugs ’dod par bya’o | | de lta ma yin na ni rdul phra rab bar daṅ bcas pa rnams kyis bar stoṅ pa dag tu ’gro ba la su źig ’gog na ’di ltar thogs pa daṅ bcas pa dag tu ’dod | rdul phra (2)rab rnams las bsags pa dag gźan yaṅ ma yin pas de dag kho na bsags pa la reg pa yin te dper na gzugs su ruṅ ba lta bu’o | | gal te rdul phra rab la phyogs cha tha dad par rtog na ni reg rgam ma reg kyaṅ ruṅ ste | cha śas daṅ bcas pa ñid du thal bar ’gyur ro | | gal te ma yin na ni | reg (3)kyaṅ thal bar mi ’gyur ro |

kiṃ punar ebhiś cakṣurādibhir ātmaparimāṇatulyasyārthasya grahaṇaṃ bhavaty āśuvṛttyā ca parvatādīnām alātacakrādivad āho svit tulyātulyasya | yāni tāvad etāni prāptaviṣayāṇ yuktāny ebhiḥ |

眼等諸根取塵。爲稱其自量。由事速疾(14)故。猶如旋火。乃至遍見大山等。色爲能取等(15)不等量塵。是前所説。縁至到塵。

又(12a1)眼等根。爲於自境唯取等量速疾轉故如(2)旋火輪見大山等。爲於自境通取等量不(3)等量耶。

| yaṅ ci’i mig la sogs pa ’di dag gis bdag ñid kyi tshad daṅ mñam pa’i don la mgal me’i ’khor lo la sogs pa bźin du myur du ’jug pas ri la sogs pa ’dzin tam | ’on te mñam pa dan gmi mñam pa źig la ’dzin ce na | re źig gaṅ dag yul daṅ phrad par (4)bśad pa |

tribhir ghrāṇādibhis tulyaviṣayagrahaṇaṃ matam |

偈曰。三根(16)謂鼻等。許取如量塵。

頌曰(4)應知鼻等三唯取等量境

sna la sogs pa gsum po de dag rnams kyis ni | yul ni mñam par ’dzin par ’dod |

yāvanto hīndriyaparamāṇavas tāvanto hi viṣayaparamāṇavaḥ sametya vijñānaṃ janayanti | cakṣuḥśrotrābhyāṃ tv aniyamaḥ | kadācid alpīyāṃso yadā vālāgraṃ paśyati | kadācit samā yadā drākṣāphalaṃ paśyati | kadācit bhūyāṃso yadā mahāntaṃ parvataṃ paśyaty unmiṣitamātreṇa | evam śrotreṇa maśakameghādiśabdaśravaṇe ghoṣam | manas tv amūrttivad eveti nāsya parimāṇaparicchedaḥ saṃpradhāryate | kathaṃ punar eṣāṃ cakṣurādīndriyaparamāṇūnāṃ saṃniveśaḥ | cakṣurindriyaparamāṇavas tāvad akṣitārakāyām ajājīpuṣpavad avasthitāḥ | acchacarmāvacchāditās tu na vikīryante | adharauttaryeṇa piṇḍavad avasthitā ity apare | na cānyo ’nyam āvṛṇvanti sphaṭikavad acchatvāt | śrotrendriyaparamāṇavo bhūrjābhyantarāvasthitāḥ | ghrāṇendriyaparamāṇavo ghaṭābhyantareṇa śalākāvat | ādyāni trīṇīndriyāṇi mālāvad avasthitāni | jihvendriyaparamāṇvo ’rdhacandravat | vālāgramātraṃ kila madhyajivhāyāṃ jihvendriyaparamāṇubhir asphuṭam | kāyendriyaparamāṇavaḥ kāyavad avasthitāḥ | strīdriyaparamāṇavo bherīkaṭāhavat | puruṣendriyaparamāṇavo ’ṅguṣṭhavat | tatra cakṣurindriyaparamāṇavaḥ kadācit sarve sabhāgā bhavanti kadācit tatsabhāgāḥ | kadācid eke sabhāgāḥ eke tatsabhāgāḥ | evam yāvaj jihvendriyaparamāṇavaḥ | kāyendriyaparamāṇavas tu sarve sabhāgā na bhavanti | pradīptanarakābhyantarāvaruddhānām api hy aparimāṇāḥ kāyendriyaparamāṇavas tatsabhāgā bhavanti | sarvaiḥ kila vijñānotpattāv āśrayo viśīryeta | na caika indriyaparamāṇur viṣayaparamāṇur vā vijñānaṃ janayati | saṃcitāśrayālambanatvāt pañcānāṃ vijñānakāyānām | ata evānidarśanaḥ paramāṇur adṛśyatvāt || ya ime ṣaḍvijñānadhātava uktāś cakṣurvijñānaṃ yavan manovijñānaṃ kim eṣāṃ yathā viṣayo varttamānaḥ pañcānāṃ caramasya trikāla evam āśrayo ’pi | nety āha | kiṃ tarhi |

釋曰。如根量隣虚。塵(17)隣虚亦爾。共合生鼻等識。眼耳則無定。有時(18)取最小塵。若見毛端。有時取等量塵。若見(19)蒲桃子。有時取最大塵。若見大山。即於聞(20)時耳亦如此。或聞蚊聲。或聞雷聲。意既無(21)體。不可説其形量。眼等諸根隣虚形相云何(22)可知。眼根隣虚。於眼童子中住。如時羅花 (23)青色所覆。是故不散。有餘部説。如聚重累(24)住。互不相障。清徹如頗梨柯寶。耳根隣虚。(25)於耳中住。如浮休闍皮。鼻根隣虚。於鼻頞中(26)住。前三根横作行度。無有高下。舌根隣虚(27)如半月。彼説於舌中央。如髮端量。非舌根(28)隣虚所覆。身根隣虚如身相。女根隣虚如鼓(29)顙。男根隣虚如大指。此中眼根隣虚。或時一(172a1)切等分。或時一切非等分。或時有等分有非(2)等分。乃至舌根隣虚亦爾。身根隣虚。無一切(3)等分。若然焔地獄中。所執駐衆生。有無量(4)身隣虚。亦非一切等分。何以故。若一切皆發(5)身識。則身散壞。無唯一隣虚根一隣虚塵能(6)生識。五識以微聚爲根塵故。是故隣虚無顯。(7)不可見故。是六識界如前所説。謂眼識乃至(8)意識。於中五識塵唯現世。最後識塵三世。彼(9)依爲如此不。説不爾。云何不爾。

(5)論曰。前説至境鼻等三根。應知唯能取等量(6)境。如根微量境微亦然。相稱合生鼻等識(7)故。眼耳不定。謂眼於色有時取小如見毛(8)端。有時取大如暫開目見大山等。有時取(9)等如見蒲桃。如是耳根聽蚊雷等所發(10)種種小大音聲。隨其所應小大等量。意無(11)質礙不可辯其形量差別。云何眼等諸根(12)極微安布差別。眼根極微在眼星上傍布而(13)住。如香荾花。清澈映覆令無分散。有(14)説。重累如丸而住。體清澈故。如頗胝迦(15)不相障礙。耳根極微居耳穴内旋環而住。(16)如卷樺皮。鼻根極微居鼻頞内背上面下。(17)如雙爪甲。此初三根横作行度處無高下。(18)如冠花鬘。舌根極微布在舌上。形如半月。 (19)傳説。舌中如毛端量非爲舌根極微所遍。 (20)身根極微遍住身分。如身形量。女根極微形(21)如鼓。男根極微形如指。眼根極微有時(22)一切皆是同分。有時一切皆彼同分。有時一(23)分是彼同分餘是同分。乃至舌根極微亦爾。 (24)身根極微定無一切皆是同分。乃至極熱捺(25)落迦中猛焔纒身。猶有無量身根極微是彼(26)同分。傳説。身根設遍發識身應散壞。以無(27)根境各一極微爲所依縁能發身識。五識決(28)定積集多微。方成所依所縁性故。即由此(29)理亦説極微名無見體。不可見故。如前所(12b1)説。識有六種。謂眼識界乃至意識。爲如五(2)識唯縁現在意識通縁三世非世。如是諸(3)識依亦爾耶。不爾云何。

| dbaṅ po’i rdul phra rab rnams ji sñed pa de sñed kyi yul gyi rdul phra rab rnams daṅ phrad nas rnam par śes pa skyed de | | mig daṅ rna ba dag gis ni ma ṅes te | res ’ga’ ni chuṅ ste gaṅ gi tshe skra’i rtse mo mthoṅ (5)ba na’o | | res ’ga’ ni mñam ste gaṅ gi tshe rgun ’brum mthoṅ ba na’o | | res ’ga’ ni che ste gaṅ gi tshe mig phye ba tsam gyis ri chen po mthoṅ ba na’o | | de bźin du rna bas sbraṅ bu daṅ ’brug la sogs pa’i sgra thos pa la yaṅ sbyar bar bya’o | | yid ni lus can ma yin pa kho na bas ’di’i tshad yoṅs su chad pa ni mi (6)spyod do | | yaṅ mig gi dbaṅ po la sogs pa ’di dag gi rdul phra rab rnams ji ltar gnas śin | re źig mig gi rdul phra rab rnams ni mig gi ’bras bu la | go sñod kyi me tog bźin du gnas te | kha dog daṅ bcas bkab pas gyes par mi ’gyur ro | | gźan dag na re goṅ bu bźin du bla ’og na gnas te | śel bźin du daṅ ba’i (7)phyir phan tshun mi sgrib po źes zer ro | | rna ba’i dbaṅ po’i rdul phra rab rnams ni rna ba’i bu ga’i naṅ na gnas so | | sna’i dbaṅ po’i rdul phra rab rnams ni mtshul pa’i naṅ na gnas te | dbaṅ po daṅ po gsum ni phreṅ ba bźin du gnas so | lce’i dbaṅ po’i rdul phra rab rnams ni zla ba kham pa lta bu yin te | lce’i dbus na (50b1)skra’i rtse mo’i byon tsam źeg lce’i dbaṅ po’i rdul phra rab dag gis mkhebs so źes grag go | | lus kyi dbaṅ po’i rdul phra rab rnams ni lus bźin du gnas so | | mo’i dban gpo’i rdul phra rab rnams ni rṅa’i spubs lta bu yin no | | pho’i dbaṅ po’i rdul phrar ba rnams ni mthe boṅ lta bu yin no | | de la mig gi dbaṅ po’i (2)rdul phra rab rnams res ’ga’ ni thams cad bsten pa daṅ bcas pa dag yin no | | res ’ga’ ni de daṅ mtshuṅs bdag yin no | | res ’ga’ ni kha cig bsten pa daṅ bcas pa dag yin la | kha cig de daṅ mtshuṅs pa yin te | lce’i dbaṅ po’i rdul phra rab kyi bar du yaṅ de daṅ ’dra’o | | lus kyi dbaṅ po’i (3)rdul phra rab rnams ni ril gyis bsten pa daṅ bcas pa ni med da | raṅ tu ’bar ba’i dmyal ba’i naṅ na ’khod pa rnams la yaṅ lus kyi dbaṅ pa’i rdul phra rab tshad med ba źig de daṅ mtshuṅs pa yin te | thams cad kyis rnam par śes pa bskyed na ni lus źig par ’gyur ro lo | | dbaṅ po’i rdul phra rab (4)bam yul gyi rdul phra rab gcig gis rnam par śes bskyed pa ni med de | rnam par śes pa’i tshogs lṅa po dag gi rten daṅ dmigs pa ni bsags pa yin pa’i phyir ro | | de ñid kyi phyir rdul phra rab ni mi mthoṅ ba’i phyir bstan du med pa yin no | | ci mig gi rnam par śes pa nas yin kyi rnam par śes pa nas yid kyi rnam par śad pa’i bar (5)kyi khams drug po bśad pa gaṅ dag yin pa’i dag ji ltar lṅa rnam kyi yul da ltar yin la | tha ma’i dus gsum yin pa ltar rten kyaṅ de lta bu yin nam źe na | smras pa ma yin no | | ’o na ci źe na

caramasyāśrayo ’tītaḥ

偈曰。後界(10)依過去。

頌曰(4)後依唯過去 五識依或倶

| tha ma’i rten ’das |

manovijñānadhātoḥ samanantaraniruddhaṃ mana āśrayaḥ |

釋曰。意識界無間滅識爲依。

(5)論曰。意識唯依無間滅意。

yid kyi rnam par śes pa’i khams kyi rten ni ’gags ma thag pa’i yid (6)do |

pañcānāṃ sahajaś ca taiḥ || 1.44 ||

偈曰。(11)五界依亦共。

See the full verse quoted previously

| lṅa rnams kyi | de dag lhan cig skyes pa’aṅ yin |

atītaś ceti caśabdaḥ | tatra cakṣurvijñānasya cakṣuḥ sahaja āśārayo yāvat kāyavijñānasya kāyaḥ | atītaḥ punar eṣām āśrayo mana ity apy ete pañca vijñānakāyā indriyadvayāśrayāḥ | ata evocyate yaś cakṣurvijñānasyāśrayabhāvena samanantarapratyayabhāvenāpi sa tasyeti | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭiś cakṣuḥ | dvitīyā samanantarātītaś caitasiko dharmadhātuḥ | tṛtīyā samanantarātītaṃ manaḥ | caturthī koṭir uktanirmuktā dharmāḥ | evaṃ yāvat kāyavijñānasya svam indriyaṃ vaktavyam | manovijñānasya pūrvapādakaḥ | yas tāvad āśrayabhāvena samanantarapratyayabhāvenāpi saḥ | syāt samanantarapratyayabhāvena nāśrayabhāvena | samanantarābhyatītaś cetasiko dharmadhātur iti |

釋曰。亦言顯過去。此中眼識(12)依。共有同一世故。乃至身識亦爾。彼過去依。(13)謂意根。如此五識聚。依二根生。故説如此。(14)若法能爲眼識依。爲能作彼次第縁不。此中(15)有四句。第一句。謂眼根。第二句。謂次第已(16)滅心法法界。第三句。謂次第已滅心。第四句。(17)除前三句。乃至身識自根。亦應如此説。於意(18)識但無初句。若法爲依。必爲次第縁故。若有(19)法爲次第縁非依。謂無間滅心法法界。

眼等五識所依或(6)倶。或言表此亦依過去。眼是眼識倶生所依。(7)如是乃至身是身識倶生所依。同現世故。無(8)間滅意是過去依。此五識身所依各二。謂眼(9)等五是別所依。意根爲五通所依性。故如是(10)説。若是眼識所依性者。即是眼識等無間縁(11)耶。設是眼識等無間縁者。復是眼識所依性(12)耶。應作四句。第一句謂倶生眼根。第二句(13)謂無間滅心所法界。第三句謂過去意根。(14)第四句謂除所説法。乃至身識亦爾。各各應(15)説自根。意識應作順前句答。謂是意識所(16)依性者。定是意識等無間縁。有是意識等(17)無間縁非與意識爲所依性。謂無間滅心(18)所法界。

’aṅ źes bya ba’i sgra ni ’das pa yaṅ yin pa’o | | de la mig gi rnam par śes pa’i lhan cig skyes pa’i rten ni mig yin pa nas lus kyi rnam par śes pa’i bar du yaṅ lus yin la | de dag ’das pa’i rten ni yod yin no | | de ltar na rnam (7)par śes pa’i tshogs lṅa po de dag gi rten ni dbaṅ po gñis gñis yin no | | de gñis kyi phyir gaṅ mig gi rnam par śes pa’i rten gyi dṅos por yin pa de de’i mtshaṅs pa de mthag pa’i rkyen gyis dṅos por yaṅ yin źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni mig yin no | | gñis bźi chos kyi khams sem (51a1) las byuṅ ba ’das ma thag pa yin no | | gsum pa ni ’das ma thag pa’i yid yin no | | bźi pa ni bśad pa las ma gtogs pa’i chos rnams yin te | lus kyi rnam par śes pa’i bar du yaṅ de bźin du raṅ gi dbaṅ po brjod par bya’o | | yid kyi rnam par śes pa’i ni tshig sṅa ma daṅ sbyor ba (2)ste | re źig gaṅ rten gyi dṅos por yin pa de ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen gyi dṅos por yaṅ yin no | | mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen gyi dṅos por yin la rten gyi dṅos por ma yin pa yaṅ yod de | chos kyi khams sems las byuṅ ba ’das ma thag pa’o |

kiṃ punaḥ kāraṇam ubhayādhīnāyāṃ vijñānotpattau cakṣurādayaḥ evāśrayā ucyante na rūpādayaḥ |

識生(20)隨屬二縁。復有何因。但説眼等爲彼依。不説(21)色等。

何因識起倶託二縁得所依名在(19)根非境。

| yaṅ mig gi rnam par śes pa ni gñi (3)ga la rag lus te skye na | ci’i phyir mig la sogs pa kho na la rten źes bya’i gzugs la sogs pa ni ma yin źe na

tadvikāravikāritvād āśrayāś cakṣurādayaḥ |

偈曰。隨根異識異。故眼等成依。

頌曰(20)隨根變識異故眼等名依

| de dag gyur pas ’gyur ñid phyir | | rten ni mig la sogs pa yin |

dhātava ity adhikāraḥ | cakṣurādīnāṃ hi vikāreṇa tadvijñānānāṃ vikāro bhavaty anugrahopaghātapaṭumandatānuvidhānāt na tu rūpādīnāṃ vikāreṇa tadvikāraḥ | tasmāt sādhīyas tad adhīnatvād evāśrayā na rūpādayaḥ |

釋曰。(22)由眼等根有差別故。諸識亦有差別。眼等根(23)若有増損。諸識隨之則有明昧。不由色等差(24)別諸識變異。於識二縁中眼等勝故。立爲識(25)依。不説色等。色等是識所識。

(21)論曰。眼等即是眼等六界。由眼等根有轉(22)變故。諸識轉異。隨根増損識明昧故。非色(23)等變令識有異。以識隨根不隨境故。依名(24)唯在眼等非餘。

| khams rnams źes bya bar sbyar te | mig la sogs pa rnams gyur pas rnam par śes pa rnams ’gyur ba yin (4)te | phan pa daṅ gnod pa daṅ | gsal ba daṅ mi gnod pa daṅ mi gsal ba ñid kyi rjes su byed pa’i phyir ro | | gzugs la sogs pa rnams gyur pas ni de dag ’gyur ba ma yin te | de lta bas na de dag la rag lus pa’i phyir de dag ñid rten yin no | | źes bya ba ni śin tu legs pa yin gyi gzugs la sogs (5)pa ni ma yin no |

kiṃ punaḥ kāraṇaṃ rūpādayaś ca tair vijñāyante cakṣurvijñānaṃ cocyate yāvan manovijñānam | na punā rūpavijñānaṃ yāvad dharmavijñānam iti | ya ete cakṣurādaya āśrayā eṣām |

復有何因。説爲(26)眼識乃至意識。不説爲色識乃至法識。由眼(27)等是彼依故。約根説識。

何縁色等正是所識。而名(25)眼識乃至意識不名色識乃至法識。

| yaṅ de dag gis ni gzugs la sogs pa rnam par śes na | ci’i phyir mig gi rnam par śes pa źes bya ba nas | yid kyi rnam par śes pa źes bya ba’i bar yin gyi gzugs kyi rnam par śes pa źes bya ba nas chos kyi rnam par śes pa źes bya ba’i bar du ni ma yin źe na | gaṅ gi (6)phyir de dag gi rten ni mig la sogs pa yin na |

ato ’sādhāraṇatvād dhi vijñānaṃ tair nirucyate || 1.45 ||

復次偈曰。由彼不共(28)因。故約根説識。

頌曰(26)彼及不共因故隨根説識

de’i phyir thun moṅ ma yin phyir | | de dag gis ni rnam śes bstan |

katham asādhāraṇatvam | na hi cakṣuranyasya vijñānasyāśrayībhavitum utsahate | rūpaṃ tu manovijñānasyālambanībhavaty anyacakṣurvijñānasyāpīti | evaṃ yāvat kāyo veditavyaḥ | tasmād āśrayabhāvād asādhāraṇatvāc ca vijñānaṃ tenaiva nirdiśyate na rūpādibhiḥ | yathā bherīśabdo yavāṅkura iti |

釋曰。云何不共因。此眼根(29)不得爲餘識依色可。得爲意識縁縁。及爲他(172b1)眼識境。乃至身亦爾。由識依止。及由不共因。(2)是故約根説識。不約色等。譬如鼓聲麥芽。

(27)論曰。彼謂前説眼等名依。根是依故隨根(28)説識。及不共者。謂眼唯自眼識所依。色亦通(29)爲他身眼識及通自他意識所取。乃至身觸(12c1)應知亦爾。由所依勝及不共因故。識得名(2)隨根非境。如名鼓聲及麥牙等。

| ji ltar na thun moṅ ma yin pa ñid yin źe na | mig ni rnam par śes pa gźan gyi rten du ’gyur bar mi nus la | gzugs ni yid kyi rnam par śes pa’i dmigs par yaṅ ’gyur (7)la | mig gi rnam par śes pa gźan gyi dmigs par yaṅ ’gyur te | lus kyi bar du yaṅ de daṅ ’dra bar rig par bya’o | | de lta bas na rten du gyur pa’i phyir daṅ | thun moṅ ma yin pa’i phyir de dag kho nas rnam par śes pa bstan gyi gzugs la sogs pas ni ma yin te | dper na rṅa bo che’i sgra (51b1)daṅ | nas kyi myu gu bźin no |

atha yatra kāye sthitaś cakṣuṣā rūpāṇi paśyati kiṃ tāni kāyacakṣūrūpavijñānānyekabhūmikāny eva bhavanty āho svid anyabhūmikāny api | āha | sarveṣāṃ bhedaḥ | kāmadhātūpapannasya svena cakṣuṣā svāni rūpāṇi paśyataḥ sarvaṃ svabhūmikam bhavati | tasyaiva svāni rūpāṇi prathamadhyānabhūmīni paśyano rūpāṇi trīṇy api tadbhūmikāni | dvitīyadhyānacakṣuṣā svāni rūpāṇi paśyataḥ kāyarūpe svabhūmike cakṣus tadbhūmikaṃ vijñānaṃ prathamadhyānabhūmikam | prathamadhyānabhūmīni paśyato vijñānarupe tadbhūmike kāyaḥ kāmāvacaraś cakṣur dvitīyadhyānabhūmikam | dvitīyadhyānabhūmīni paśyataś cakṣūarūpe tadbhūmike kāyaḥ kāmāvacaro vijñānaṃ prathamabhūmīkam | evaṃ tṛtīyacaturthadhyānabhūmikena cakṣuṣā tadbhūmikādharabhumikāni rūpāṇi paśyato yojayitavyam | prathmadhyānopapannasya svena cakṣuṣā svāni rūpāṇi paśyataḥ sarvaṃ svabhūmikamadharāṇi paśyataḥ trayaṃ svabhūmikaṃ | dvitīyadhyānacakṣuṣā svāni rūpāṇi paśyatas trayaṃ svabhūmikaṃ cakṣus tadbhūmikam | kāmāvacarāṇi paśyataḥ kāyavijñāne svabhūmike rūpāṇy adharāṇi cakṣus tadbhūmikam | dvitīyadhyānabhūmīni paśyataś cakṣūrūpe tadbhūmike śeṣaṃ svabhūmikam | evaṃ tṛtīyadhyānacakṣuṣā yojyam | dvitīyādidhyānopapannasya svaparacakṣurbhyāṃ svaparabhūmikāni rūpāṇi paśyato yathāyogaṃ yojayitavyam |

(3)若人在此身中。由眼見色。是身眼色識。爲是(4)一地。爲是別地。一切皆異。若人生欲界。由(5)自地眼見自地色。此四種同在自地。若此人(6)由初定眼見自地色。身及色倶在自地。眼及(7)識屬初定。若見初定色。則三種屬初定。若由(8)二定眼見自地色。身及色在自地。眼屬二定。(9)識屬初定。若見初定色。色及識屬初定。身在(10)自地。眼屬二定。若見二定色。眼及色屬二(11)定。身在自地。識屬初定。如此由三定四定。(12)眼若見自地及下地色。應如理推合。若人生(13)在初定地。由自地眼見自地色。此四皆屬自(14)地。若見下地色。則三種在自地。若由二定眼(15)見自地色。則三種在自地。若見欲界色。身及(16)識在自地。色在下界。眼屬二定。若見二定(17)色。眼及色屬二定。餘二在自地。由三定等眼。(18)亦應如理推合。若生二定等地。由自地眼(19)若見自他地色。亦應如理推合。

隨身所(3)住眼見色時。身眼色識地爲同不。應言此(4)四或異或同。謂生欲界。若以自地眼見自(5)地色。四皆自地。若以初靜慮眼見欲界色。(6)身色欲界眼識初定。見初定色。身屬欲界(7)三屬初定。若以二靜慮眼見欲界色。身色(8)欲界眼屬二定識屬初定。見初定色。身屬(9)欲界眼屬二定色識初定。見二定色。身屬(10)欲界眼色二定識屬初定。如是若以三四(11)靜慮地眼。見下地色或自地色。如理應思。 (12)生初靜慮若以自地眼見自地色。四皆同(13)地。見欲界色。三屬初定色屬欲界。若以二(14)靜慮眼見初定色。三屬初定眼屬二定。見(15)欲界色。身識初定色屬欲界眼屬二定。見(16)二定色。身識初定眼色二定。如是若以三四(17)靜慮地眼。見自地色或下上色。如理應思。 (18)如是生二三四靜慮。以自他地眼。見自他(19)地色。如理應思。餘界亦應如是分別。

| yaṅ lus dag la gnas te mig gis gzugs rnams la lta ba nas | ci lus daṅ mig daṅ gzugs daṅ rnam par śes pa de rnams gcig pa kho na źig yin nam | ’on te gźan gyis pa yaṅ yin źe na | smras pa | thams cad la bye brag yod de | ’dod pa’i (2)khams su skyes pa raṅ gi mig gis raṅ gi gzugs rnams la lta ba ni thams cad raṅ gis pa yin no | | de ñid raṅ gi gzugs rnams la bsam gtan daṅ po’i mig gis lta ba na lus daṅ gzugs dag ni raṅ gi sa pa yin la | rnam par śes pa daṅ mig dag ni de’i sa pa yin no | | bsam gtan daṅ po’i (3)sa pa dag la lta na ni gzugs rnams kyaṅ de’i sa pa yin no | | raṅ gi gzugs rnams kyaṅ bsam gtan gñis pa’i mig gis lta ba na lus daṅ gzugs dag ni raṅ gis pa yin la | mig ni de’i sa pa yin no | | mig gi rnam par śes pa’i sa ni bsam gtan daṅ pho’i sa pa yin no | | bsam gtan daṅ (4)po’i sa pa dag la lta ba na rnam par śes pa daṅ gzugs dag ni de’i sa pa yin la | lus ni ’dod pa na spyod pa yin no | | mig ni bsam gtan gñis pa’i sa pa yin no | | bsam gtan gñis pa’i sa pa dag la lta ba na mig daṅ gzugs dag ni de’i sa pa yin la | lus ni ’dod pa na spyod pa yin no | | rnam (5)par śas pa ni bsam gtan daṅ po’i sa pa yin te | de ltar bsam gtan gsum pa daṅ | bsam gtan bźi pa’i sa pa’i mig gis de dag gis pa daṅ | sa ’og ma pa’i gzugs rnams la lta ba yaṅ de bźin du sbyar bar bya’o | | bsam gtan daṅ po’i skyes pa raṅ gi mig gis raṅ gi gzugs rnams la (6)lta ba na thams cad raṅ gis pa yin no | | ’og ma rnams la lta ba ni gsum raṅ gis pa yin no | | raṅ gi gzugs rnams la bsam gtan gñis pa’i mig gis lta ba na gsum ni raṅ gis pa yin la | mig ni de’i sa pa yin no | | ’dod pa na spyod pa rnams la lta ba na lus daṅ rnam par śes pa dag na raṅ gi (7)sa pa yin la | gzugs rnams ni ’og ma pa yin no | | mig ni de’i sa pa yin no | | bsam gtan gñis pa rnams la lta ba na mig daṅ gzugs ni de’i sa pa yin la | lhag ma ni raṅ gis pa yin te | bsam gtan gsum pa la sogs pa’i mig gis lta ba’i yaṅ de bźin du sbyar ro | | bsam (52a1) gtan gñis pa la sogs par skyes pa raṅ daṅ gźan gyi mig dag gis raṅ daṅ gźan gyis pa’i gzugs rnams la lta ba la yaṅ ci rigs par sbyar bar bya’o |

ayaṃ tu niyamaḥ |

此中是決(20)判。

今當(20)略辯此決定相。

| ’di ni ṅes pa yin te

na kāyasyādharaṃ cakṣuḥ |

偈曰。眼無下身義。

頌曰
(21)眼不下於身色識非上眼
(22)色於識一切二於身亦然
(23)如眼耳亦然次三皆自地
(24)身識自下地意不定應知

| lus la ’og ma’i mig ma yin |

pañcabhūmikāni hi kāyacakṣūrūpāṇi kāmāvacarāṇi yāvac caturthadhyānabhūmikāni | dvibhūmikaṃ cakṣurvijñānaṃ kāmāvacaraṃ prathamadhyānabhūmikaṃ ca | tatra yadbhūmikaḥ kāyas tadbhūmikaṃ cakṣur ūrdhvabhūmikaṃ vā cakṣurbhavati na tv adharabhūmikam | yadbhūmikaṃ cakṣus tadbhūmikam adharabhūmikaṃ vā rūpaṃ viṣayo bhavati |

釋曰。身眼色有五地。(21)謂欲界地乃至第四定地。眼識有二地。謂欲(22)界及初定。此中隨身地。眼根或等地或上地。(23)定無下地。隨眼根地。色或等地或下地。是眼(24)境界。

(25)論曰。身眼色三皆通五地。謂在欲界四靜慮(26)中。眼識唯在欲界初定。此中眼根望身生地(27)或等或上終不居下。色識望眼等下非上。

lus daṅ mig daṅ gzugs rnams ni ’dod pa na spyod pa nas (2)bsam gtan bźi pa’i bar sa lṅa pa yin no | | mig gi rnam par śes pa ni ’dod pa na spyod pa daṅ | bsam gtan daṅ po’i sa pa daṅ | sa gñis pa yin no | | de las gaṅ ba’i lus yin pa sa dpe ’am | sa goṅ ma pa’i mig yin gyi sa ’og ma pa ni ma yin no | | ’di’i mig gi yul ni de’i sa pa ’am | sa (3)’og ma pa’i gzugs yin gyi

ūrdhvaṃ rūpaṃ na cakṣuṣaḥ |

偈曰。上色非下境。

See the full verse quoted previously

| mig gi goṅ ma’i gzugs ma yin |

na hi kadācid ūrdhvabhūmikaṃ rūpam adhobhūmikena cakṣuṣā draṣṭuṃ śakyate |

釋曰。未曾有上地(25)色下地眼能見。

(28)下眼不能見上色故。

sa goṅ ma pa’i gzugs sa ’og ma pa’i mig gis mthoṅ bar ni nam yaṅ mi nus so |

vijñānaṃ ca

偈曰。識。

See the full verse quoted previously

| rnam par śes pa’aṅ |

ūrdhva na cakṣuṣo rūpavat |

釋曰。識。不得在眼(26)上。譬如色。

上識不依下地眼(29)故。

goṅ ma ni mig gi ma yin te | gzugs bźin no |

asya rūpaṃ tu kāyasyobhe ca sarvataḥ || 1.46 ||

偈曰。於此色遍於身二一切。

See the full verse quoted previously

| de yi gzugs | lus kyi ’aṅ gñi ga thams cad du |

asyety anantaroktasya cakṣurvijñānasya rūpaṃ sarvato viṣayaḥ ūrdhvam adhaḥ svabhūmau ca | kāyasya cobhe rūpavijñāne sarvato bhavataḥ | yathā cedaṃ cakṣur uktaṃ vistareṇa veditavyam

釋(27)曰於此。謂於前所説眼識。一切色是其境界。(28)或上或下或等。二謂識及色。於身此二一切(29)有。如廣説眼根。應知如此。

色望於識通等上下。色識於身如色於(13a1)識。廣説耳界應知如眼。

de’i źes bya ba (4)bśad ma thag pa’i mig gi rnam par śes pa’i yul ni goṅ ma daṅ ’og ma daṅ raṅ gis ba’i gzugs thams cad du yin la | lus kyi ’aṅ gzugs daṅ | rnam par śes pa dag thams cad du yin no | | ji ltar mig ’di rgyas par bśad pa ltar

tathā śrotraṃ

偈曰。耳亦爾。

See the full verse quoted previously

| rna ba’aṅ de bźin du rig par bya ste |

na kāyasyādharaṃ śrotram ūrdhvaṃ śabdo na ca śruteḥ |
vijñānaṃ cāsya śabdastu kāyasyobhe ca sarvataḥ iti

釋(172c1)曰耳無下身。義上聲非下境。識於此聲遍於(2)身二一切。

謂耳不下於身。(2)聲識非上耳。聲於識一切。二於身亦然

vistareṇa yojyam |

如理廣説。應知如眼。

隨(3)其所應廣如眼釋。

rgyas par sbyar bar bya’o |

trayāṇāṃ tu sarvam eva svabhūmikam |

偈曰。餘三。(3)一切屬自地。

See the full verse quoted previously

| gsum dag ni | thams cad raṅ gis pa ñid |

ghrāṇajihvākāyadhātūnāṃ kāyaviṣayavijñānāni svabhūmikāny eva | ity utsargaviśeṣeṇa kṛtvā punar viśeṣaṇārtham apavāda ārabhyate |

釋曰。鼻舌身界。身自塵及識。(4)皆屬自地。如此已通立無差別。後爲簡別。更(5)立別言。

鼻舌身三總皆自地。於(4)中別者。

| sna daṅ lce daṅ lus kyi khams rnams kyi lus daṅ raṅ gi yul daṅ rnam par śes pa rnams raṅ gis pa kho na yin no | | de (6)ltar bye brag tu ma phye bar spyir bstan nas | yaṅ bye brag tu dbye ba’i phyir dmigs kyis bsal ba rtsom ste |

kāyavijñānam adharasvabhūmi

偈曰。身識下自地。

See the full verse quoted previously

lus kyi rnam śes ’og daṅ ni | | raṅ gis |

kāyaḥ kāyadhātuḥ spraṣṭavyaṃ ca svabhūmikāny eva nityaṃ bhavanti | kāyavijñānaṃ tu keṣāñcit svabhūmikaṃ yathākāmadhātuprathamadhyānopapannāṃ | keṣāñcid adharabhūmikaṃ yathā dvitīyādidhyānopapannānām iti |

釋曰。身在欲界。(6)觸亦爾。此三恒在自地。身識有處屬自地。如(7)人生欲界及初定。有處屬下地。如人生二定。

謂身與觸其地必同。識望觸身或(5)自或下。自謂若生欲界初定。生上三定謂(6)之爲下。

lus daṅ lus kyi khams daṅ reg bya ni rtag tu raṅ gis pa dag kho na yin no | | lus kyi rnam par śes pa ni kha cig gi ni raṅ gis pa yin te | ’di lta ste (7)’dod pa’i khams daṅ bsam gtan daṅ por skyes pa rnams kyi lta bu’o | | kha cig gi ni sa ’og ma yin pas te | ’di lta ste | bsam gtan gñis pa la sogs par skyes pa rnams kyi lta bu’o |

aniyataṃ manaḥ || 1.47 ||

(8)偈曰。意根地不定。

See the full verse quoted previously

| yid ma ṅes te |

kadācit kāyamanovijñānadharmaiḥ samānabhūmikaṃ mano bhavati kadācid ūrdhvādhobhūmikam | pañcabhūmike ’pi hi kāye sarvabhūmikāni manaādīni bhavanti samāpattyupapattikāle yathāyogam iti vistareṇa samāpattinirdeśe kośasthāna etad ākhyāyiṣyate | atibahugranthabhāraparihārārthaṃ tu nedānīṃ punar ākhyāyate | alpaṃ ca prayojanaṃ mahāṃś ca śrama iti samāpta ānuṣaṅgikaḥ prasaṅgaḥ | idam idānīṃ vicāryate |

釋曰。有時意根與身意(9)識法。同在一地。有時上下爲地。於五地身(10)意等屬一切地。謂入觀時。及受生時。如此道(11)理。於分別三摩跋提品中當廣説。爲離繁重(12)言故。不於此品中説。何以故。功多用少故。(13)前來往復。與隨所欲説相關竟。今應思量(14)此義。

應知意界四事不定。謂意有時與(7)身識法四皆同地。有時上下。身唯五地。三(8)通一切。於遊等至及受生時隨其所應(9)或同或異。如後定品當廣分別。爲捨繁文(10)故今未辯。前後再述用少功多。傍論已周。應(11)辯正論。今當思擇。

res ’ga’ ni lus daṅ yid kyi rnam par śes pa daṅ chos dag daṅ mtshuṅs pa’i sa pa’i yid (52b1)yin la | res ’ga’ ni sa goṅ ma daṅ ’og ma pa yin te | de ñid kyi phyir sa lṅa pa’i lus la yaṅ sñoms par ’jug pa daṅ | skye ba’i tshe yid la sogs pa ci rigs par sa thams cad pa dag yin te | ’di rgyas par ni sñoms par ’jug pa bstan pa’i mdzod kyi gnas nas ’chad par ’gyur ro | | (2)tshig gi khur ha caṅ maṅs pa yoṅs su spaṅ ba’i phyir da ni mi bśad de | dgos pa chuṅ la ṅal ba che ba’i phyir ro | źar la ’oṅs pa’i skabs rdzogs so ||

aṣṭādaśānāṃ dhātūnāṃ ṣaṇṇāṃ ca vijñānānāṃ kaḥ kena vijñeyaḥ | āha |

於十八界及六識界。何界所知。何識能(15)知。偈曰。

十八界中誰六識内幾(12)識所識。幾常幾無常。幾根幾非根。頌曰

|| da ni ’di dpyad par bya ste | khams ba cwa brgyad daṅ | rnam par śes pa drug po rnams la gaṅ źig rnam par śes pa gaṅ dag gis rnam par (3)śes par bya ba yin źe na | smras pa

pañca bāhyā dvivijñeyāḥ

五外二所知。

(13)五外二所識常法界無爲
(14)法一分是根并内界十二

| gñis kyis rnam par śes phyir lṅa |

rūpaśabdagandharasaspraṣṭavyadhātavo yathāsaṃkhyaṃ cakṣuḥśrotraghrāṇajihvākāyavijñānair anubhūtā manovijñānena vijñāyante | evam ete pratyekaṃ dvābhyāṃ vijñānābhyāṃ vijñeyā bhavanti | śeṣās trayodaśa dhātavaḥ pañcānāṃ vijñānakāyānām aviṣayatvād ekena manovijñānena vijñeyā ity ākhyātaṃ bhavati |

釋曰。色聲香味觸界。(16)如其次第。眼耳鼻舌身識所識。復爲意識所(17)知。此外塵隨一二識所知。餘十三界非五識(18)境故。唯一意識界所知。此是義至所顯。

(15)論曰。十八界中。色等五界如其次第眼等五(16)識各一所識。又總皆是意識所識。如是五界(17)各六識中二識所識。由此准知。餘十三界一(18)切唯是意識所識。非五識身所縁境故。

| gzugs daṅ sgra daṅ dri daṅ ro daṅ reg bya rnams ni graṅs bźin du mig daṅ rna ba daṅ sna daṅ lce daṅ lus kyi rnam par śas pa dag gis ñams su myoṅ nas yid kyi rnam par śes pas rnam par śes te | de ltar na de dag ni re re źiṅ rnam (4)par śes pa gñis kyis rnam par śes par bya ba yin no | | khams lhag ma bcu gsum ni rnam par śes pa’i tshogs lṅa’i yul ma yin pa’i phyir yid kyi rnam par śes pa gcig pus rnam par śes par bya ba yin no źes rnam par bśad par ’gyur ro |

eṣām aṣṭādaśānāṃ dhātūnāṃ madhye kati nityāḥ katy anityāḥ | na kaścit sakalo ’sti nityo dhātur api tu

十八(19)界中幾界常住幾界無常。無一界具足常住。(20)雖爾偈曰。

十八(19)界中無有一界全是常者。

| rtag pa rnams ni du | mi rtag pa rnams ni du (5)źe na | khams gcig ril por rtag pa ni med mod kyi | ’on kyaṅ

nityā dharmā asaṃskṛtāḥ |

常住法無爲。

See the full verse quoted previously

| ’dus ma byas chos rtag pa’o |

tena dhārmadhātvekadeśo nityaḥ śeṣā anityāḥ | katīndriyaṃ kati nendriyam |

釋曰無爲是法界一(21)分。即是常住。餘界皆是無常。幾界是根幾(22)界非根。

唯法一分無爲是(20)常。義准。無常法餘餘界。

dharmārdham indriyaṃ ye ca dvādaśādhyātmikāḥ smṛtāḥ || 1.48 ||

偈曰。法界半名根。及十二我依。

See the full verse quoted previously

| chos kyi phyed daṅ gaṅ dag ni | | bcu gñis (6)naṅ gi rab śad dbaṅ po |

dvāviṃśatir indriyāṇy uktāni sūtre | cakṣurindriyaṃ śrotrendriyaṃ ghrāṇendriyaṃ jihvendriyaṃ kāyendriyaṃ mana-indriyaṃ strīndriyaṃ puruṣendriyaṃ jīvitendriyaṃ sukhendriyaṃ duḥkhendriyaṃ saumanasyendriyaṃ daurmanasyendraiyaṃ upekṣendriyaṃ śraddhendriyaṃ vīryendriyaṃ smṛtīndriyaṃ samādhīndriyaṃ prajñendriyaṃ anājñātam ājñāsyāmīndriyam ājñendriyaṃ ājñātāvīndriyam iti | ābhidhārmikās tu ṣaḍāyatanavyavasthānam ādṛtya jīvitendriyānantaraṃ mana-indriyaṃ paṭhanti | sālambanatvāt | tatra dharmārdhaṃ jīvitendriyādīny ekādaśendriyāṇi trayāṇāṃ ca bhāgo dharmadhātupradeśatvāt | dvādaśānām ādhyātmikānāṃ cakṣurādayaḥ pañca svanāmoktāḥ | sapta cittadhātavo manaindriyaṃ strīpuruṣendriye kāyadhātupradeśa iti paścād vakṣyati | śeṣāḥ pañca dhātavo dharmadhātupradeśaś ca nendriyam iti siddham ||

釋(23)曰。於經中説。根有二十二。何者是耶。眼根(24)耳根鼻根舌根身根意根。女根男根。命根樂(25)根苦根喜根憂根捨根。信根精進根念根定(26)根慧根。未知欲知根。知根。知已根。阿毘達(27)磨師破。安立六内入次第。次命根後説意根。 (28)能縁境故。此中法界半者。命等十一根。是三(29)根分法界一分故。十二我依者。眼等五根。如(173a1)自名所説。七心界名意根。女根男根。是身界(2)一分。後當説。所餘五界。并法界一分。成立(3)非根(4)

又經中説二十二根。 (21)謂眼根耳根鼻根舌根身根意根女根男根命(22)根樂根苦根喜根憂根捨根信根勤根念根定(23)根慧根未知當知根已知根具知根。阿毘達磨(24)諸大論師。皆越經中六處次第。於命根後(25)方説意根。有所縁故。如是所説二十二根。(26)十八界中内十二界法一分攝。法一分者。命(27)等十一後三一分。法界攝故。内十二者。眼等(28)五根如自名攝。意根通是七心界攝。後三(29)一分意意識攝。女根男根即是身界一分所(13b1)攝。如後當辯。義准。所餘色等五界法界一(2)分皆體非根

abhidharmakośabhāṣye dhātunirdeśo nāma
prathamaṃ kośasthānaṃ samāptam iti |
ye dharmā hetuprabhavā hetuṃ teṣāṃ tathāgato hy avadat |
teṣāṃ ca yo nirodha evaṃvādī mahāśramaṇaḥ ||
likhāpitam idaṃ śrīlāmāvākeneti |

(3)説一切有部倶舍論

| chos mṅon pa’i mdzod kyi rnam par bśad pa las khams bstan pa źes bya ba ste mdzod kyi gnas daṅ po’o ||

ye dharmā hetuprabhavā hetuṃ teṣāṃ tathāgato hy avadat | teṣāṃ ca yo nirhodha evaṃvādīu mahāśramaṇaḥ ||

likhāpitam idaṃ śrīlāmāvākeneti |

dvitīyaṃ kośasthānam

(173a1)倶舍釋論中分別根品第二(2)之一

阿毘達磨俱舍論卷第三分別根品第二之一

oṃ namo buddhāya |

.

説二十二根已。根義云何。最勝自在為義。於自事用中。增上自在故。復(3)以光飾為義。於身中最明顯故。是故以最勝自在光飾為義。於中何根何處自在。

如是因界已列諸根。即於此中(2)根是何義。最勝自在光顯名根。由此總成根增上義。此增上義誰望於誰。

dbaṅ po rnams bśad pa (4) la dbaṅ po’i don ci źe na | dbaṅ ni dbaṅ phyug dam pa’o || de dbaṅ byed pas na dbaṅ po rnams te | de’i phyir dbaṅ byed pa’i don ni dbaṅ po’i don to || ’di dag las gaṅ źig gaṅ la dbaṅ byed ce na |

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a1f22578-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ