Bibliotheca Polyglotta

dvitīyaṃ kośasthānam

(173a1)倶舍釋論中分別根品第二(2)之一

阿毘達磨俱舍論卷第三分別根品第二之一

oṃ namo buddhāya |

.

説二十二根已。根義云何。最勝自在為義。於自事用中。增上自在故。復(3)以光飾為義。於身中最明顯故。是故以最勝自在光飾為義。於中何根何處自在。

如是因界已列諸根。即於此中(2)根是何義。最勝自在光顯名根。由此總成根增上義。此增上義誰望於誰。

dbaṅ po rnams bśad pa (4) la dbaṅ po’i don ci źe na | dbaṅ ni dbaṅ phyug dam pa’o || de dbaṅ byed pas na dbaṅ po rnams te | de’i phyir dbaṅ byed pa’i don ni dbaṅ po’i don to || ’di dag las gaṅ źig gaṅ la dbaṅ byed ce na |

caturṣv artheṣu pañcānām ādhipatyaṃ

偈曰。於四義五根。增上。

頌曰
傳説五於四　四根於二種
五八染淨中　各別爲増上

lṅa po rnams ni don bźi la dbaṅ byed |

cakṣuḥśrotrayos tāvat pratyekaṃ caturṣv artheṣv ādhipatyam | ātmabhāvaśobhāyām andhabadhirayor akāntarūpatvāt | ātmabhāvaparikarṣaṇe dṛṣṭvā śrutvā ca viṣamaparivarjanāt | cakṣuḥśrotravijñānayoḥ sasaṃprayogayor utpattau | rūpadarśanaśabdaśāravaṇayoś cāsādhāraṇakāraṇatve | ghrāṇajihvākāyānāmātmabhāvaśobhāyāṃ pūrvavat | ātmabhāvaparikarṣaṇe taiḥ kavaḍīkārāhāraparibhogāt | ghrāṇādivijñānānāṃ sasaṃprayogāṇām utpattau | gandhaghrāṇarasāsvādanaspraṣṭavyaspaṛśanānāṃ cāsādhāraṇakāraṇatva iti |

釋曰。眼耳二根隨一。於四義中增上。一於光飾自身增上。若人盲聾。形相則醜陋故。二於引護自身增上。若見若聞。能離不安吉處故。三於生眼耳識。及共相應法中增上。由識及相應法隨其増損有明昧故。四於見色聞聲不共因增上。非意識他識因故。鼻舌身根。光飾自身。如前二根。二於引護自身增上。由此三能用段食故。三於生鼻等三識及共相應法中增上。四於嗅香嘗味覺觸。不共因增上。

論曰。眼等五根各於四事能爲増上。一莊嚴身。二導養身。三生識等。四不共事。
且眼耳根莊嚴身者。謂若盲聾身醜陋故。
導養身者。謂因見聞避險難故。
生識等者。謂發二識及相應故。
不共事者。謂能見色聞聲別故。
鼻舌身根莊嚴身者。如眼耳説。導養身者。謂於段食能受用故。生識等者。謂發三識及相應故。不共事者。謂嗅甞覺香味觸故。

re źig mig daṅ | rna ba dag re re źiṅ don bźi la dbaṅ byed (5) pa ni loṅ ba daṅ ’on pa dag ni mi mdzes pa’i ṅo bo yin pa’i phyir lus mdzes par bya ba daṅ | mthoṅ ba daṅ | thos nas yaṅ ba yoṅs su spoṅ ba’i phyir lus yoṅs su bsruṅ ba daṅ | mig daṅ rna ba’i rnam par śes pa mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa dag skyed pa daṅ | gzugs blta ba daṅ sgra mñan pa (6) dag gi thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la dbaṅ byed pa’o || sna daṅ lce daṅ lus rnams ni sṅa ma bźin du mdzes par bya ba la dbaṅ byed pa daṅ | de dag gi kham gyi zas la yoṅs su loṅs spyod pa’i phyir lus yoṅs su bsruṅ ba la dbaṅ byed pa daṅ | sna la sogs pa’i rnam par śes pas mtshuṅs par (7) ldan pa daṅ bcas pa rnams skyed pa daṅ | dri bsnams pa daṅ ro myaṅ pa daṅ | reg bya reg pa rnams kyi thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la dbaṅ byed pa’o ||

dvayoḥ kila |
caturṇāṃ

偈曰。於二二四根。

[四根於二種]

bźi rnams gñis la lo ||

strīpuruṣajīvitamana-indriyāṇāṃ | dvayor arthayoḥ pratyekam ādhipatyam | strī puruśendriyayyos tāvat sattvabhedavikalpayoḥ | tatra sattvabhedaḥ stri puruṣa iti | sattvavikalpaḥ stanādisaṃsthānasvarācārān yathātvam | saṃkleśavyavadānayor ity apare | tathā hi tadviprayuktavikalpānāṃ ṣaṇḍhapaṇḍakobhayavyañjanānām asaṃvarānantāryakuśalamūlasamucchedā na bhavanti saṃvaraphalaprāptivairāgyāṇi ceti | jīvitendriyasya nikāyasabhāgasaṃbandhasādhāraṇayoḥ | mana-indriyasya punar bhavasaṃbandhavaśibhāvānuvarttanayoḥ | tatra punarbhavasaṃbandhe yathoktaṃ “gandharvasya tasmin samaye dvayoś cittayor anyatarānyataracittaṃ saṃmukhībhūtaṃ bhavaty anunayasahagataṃ vā pratighasahagataṃ veti” | vaśibhāvānuvarttane yathoktaṃ “cittenāyaṃ loko nīyata” iti vistaraḥ | yat punaḥ sukhādīndriyapañcakaṃ yāni cāṣṭau śraddhādīni teṣāṃ

釋曰。女根男根命根意根。於二於二隨一增上。女根男根。於眾生差別及相貌不同增上。差別謂分別。男女相貌不同。謂乳等形狀。音聲威儀各異。復有餘師說。於染污清淨增上。何以故爾。自性黃門。故作黃門。及二根人。不護無間業斷善根等不有。守護至果離欲亦不有。此二但於男女有。命根於聚同分相應及執持中增上。意根於託後有相應。及隨從自在中增上。此中後有相應者。如經言。是時乾(4)闥婆。於二意中隨一現前。或與欲相應。或與瞋相應。隨從者如偈言。
意引將世間意轉令變異
是意根一法　一切法隨行樂受等五根。及信等八根。增上云何。

女男命意。(3)各於二事能爲増上。且女男根二増上者。一有情異。二分別異。有情異者。由此二根令諸有情女男類別。分別異者。由此二根形相言音乳房等別。有説。此於染淨増上故言於二。所以者何。本性損壞(4)扇搋(5)半擇及(6)二形人無(7)不律儀無間斷善諸雜染法。亦無律儀得果離染諸清淨法。命根二者。謂於(8)衆同分能續及能持。意根二者。謂能續後有及自在隨行。能續後有者。如契經言。時健達縛於一心内隨一現前。謂或愛倶。或恚倶等。自在隨行者。如契經言。
心能導世間　心能遍攝受
如是心一法　皆自在隨行樂等五受。信等八根。

pho daṅ mo daṅ srog daṅ yid kyi dbaṅ po rnams ni re re źiṅ don gñis la dbaṅ byed de | re źig pho daṅ mo’i dbaṅ po dag ni (53b1) sems can gyi bye brag daṅ | khyad par dag la dbaṅ byed de | de la sems can gyi bre brag ni pho’o mo’o źes bya’o || sems can gyi khyad par ni nu ma la sogs pa dbyibs daṅ ṅa ro daṅ spyod pa gźan pa ñid do || gźan dag na re ni kun nas ñon moṅs pa daṅ rnam par byaṅ ba dag la dbaṅ byed de | ’di ltar de dag (2) daṅ mi ldan pa daṅ | ñams pa za ma daṅ ma niṅ daṅ | mtshan gñis pa rnams la sdom pa ma yin pa daṅ | mtshams med pa daṅ | dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa daṅ | sdom pa daṅ | ’bras bu ’thob pa daṅ | ’dod chags daṅ bral ba rnams med do źes zer ro || srog gi dbaṅ po ni ris mthun (3) par mtshams sbyor ba daṅ | yaṅ dag par ’dzin pa dag la dbaṅ byed do || yid kyi dbaṅ po ni yaṅ srid par mtshams sbyor ba daṅ | dbaṅ gi ṅo bo daṅ mthun par byed pa dag la dbaṅ byed de | de la yaṅ srid par mtshams sbyor ba la dbaṅ byed pa ni ji skad du | de’i tshe dri za’i sems gñis po rjes su (4) chags pa daṅ | lhan cig par gyur pa ’am | khoṅ khro ba daṅ lhan cig par gyur pa gaṅ yaṅ ruṅ ba źig mṅon du gyur na źes gsuṅs pa lta bu’o || dbaṅ gi ṅo bo daṅ mthun par byed pa la dbaṅ byed pa ni ji skad du | ’jig rten ’di ni sems kyis khrid do źes rgyas par gsuṅs pa lta bu’o || bde ba (5) la sogs pa’i dbaṅ po lṅa gaṅ yin pa daṅ | dad pa la sogs pa gaṅ dag yin pa |

pañcakāṣṭānaṃ saṃkleśavyavadānayoḥ || 2.1 ||

偈曰。五及八。於染污清淨。

[五八染淨中各別爲増上]

lṅa daṅ brgyad po de rnams ni || kun nas ñon moṅs rnam byaṅ la ||

釋曰。次第應知彼增上。樂受等五根。於染污增上。欲等諸惑。於彼隨(5)眼故。信等八根。於清淨增上。何以故。一切清淨。皆由彼成故。有餘師説。樂受等於清淨亦有増上。由安樂故。心則得定。佛說信以苦為資糧。復次有六喜等受。是出離所依。毘婆沙師作如此說。復有餘師說。不由眼耳二根引護自身。由先已知得離不安吉處故。此二但於識是增上。無有見色聞聲異於識。是故眼耳二根。於不共因中不應更立增上。是故眼等不應有如此增上。若爾彼增上云何。

於染淨中如次増上。樂等五受染増上者。貪等隨眠所隨増故。信等八根淨増上者。諸清淨法隨(9)生長故。有餘師説。樂等於淨亦爲増上。如契經説。樂故心定。苦爲信依。亦出離依喜及憂捨。毘婆沙師傳説如此。有餘師説。能導養身非眼等用。是識増上。(10)識了方能避於險難。受段食故。見色等用亦非異識。故不共事於眼等根。不可立爲別増上用。故非由此眼等成根。若爾云何。

go rims bźin du dbaṅ byed de || bye brag tu smra ba rnams na re | bde ba la sogs pa lṅa po dag ni kun nas ñon moṅs pa la dbaṅ byed de | de dag la (6) ’dod chags la sogs pa rgyas par ’gyur ba ñid kyi phyir ro || dad pa la sogs pa rnams ni rnam par byaṅ ba la dbaṅ byed de | de dag gis rnam par byaṅ bar byed do || gźan dag na re bde ba la sogs pa rnams ni rnam par byaṅ ba la yaṅ dbaṅ byed de | ’di ltar bde bar gyur pa’i sems mñam par ’jog (7) par ’gyur ro źes bya ba daṅ | sdug bsṅal gyi rgyu can gyi dad pa źes bya ba daṅ | yid bde ba la sogs pa ṅes par ’byuṅ ba la rten pa drug ces ’byuṅ ba’i phyir ro źes zer ro || gźan dag na re rnam par śes nas yaṅ ba yoṅs su spoṅ ba’i phyir mig daṅ rna ba dag gis lus yoṅs su bsruṅ ba ni ma (54a1) yin ba ñid kyi de gñis rnam par śes pa la ni dbaṅ byed do || gaṅ gi phyir de gñis thun moṅ ma yin pa’i rgyu ñid la so sor dbaṅ byed par ruṅ bar ’gyur ba rnam par śes pa las gźan pa gzugs mthoṅ ba ’am skra thos pa yaṅ med pa de’i phyir de dag de lta bur ni dbaṅ po ñid ma yin (2) no || ’o na ji lta bu yin źe na |

svārthopalabdhyādhipatyāt sarvasya ca ṣaḍindriyam |

偈曰。得自塵增上。得一切六根。

頌曰
了自境増上　總立於六根
從身立二根　女男性増上
於同住雜染　清淨増上故
應知命五受　信等立爲根
未當知已知　具知根亦爾
於得後後道　涅槃等増上

.

釋曰。眼等五根於得自塵中增上。意根於得一切塵中增上。是故此六。一一皆立為根。若爾諸塵於此中有增上。云何不立為根。無增上。何以故。為最勝主故名增上。眼於得色中。為主最勝。是得一切色通因故。由其增損。識隨明昧故。色則不爾。反此二義故。如此乃至意根及法。應知亦爾。

論曰。了自境者。謂六識身。眼等五根於能了別各別境識有増上用。第六意根於能了別一切境識有増上用。故眼等六各立爲根。豈不色等於能了識亦有増上應立爲根。境於識中無増上用。夫増上用謂勝自在。眼於所發了色識中最勝自在故名増上。於了衆色爲通因故。識隨眼根有明昧故。色則不然。二相違故。乃至意根於法亦爾。

raṅ gi don daṅ thams cad la || dmigs par dbaṅ byed phyir dbaṅ drug | mig la sogs pa lṅa po dag ni raṅ raṅ gi don la dmigs par bya ba la dbaṅ byed do || yid ni don thams cad la dmigs par bya ba la dbaṅ byed de | de’i phyir de dag ni so sor dbaṅ po (3) yin no || ’di la don rnams kyaṅ dbaṅ byed pa ma yin nam źe na | dbaṅ byed pa ma yin te | lhag par dbaṅ byed pa ñid ni dbaṅ byed pa ñid yin la | mig ni gzugs thams cad la dmigs par bya ba la thun moṅ gi rgyu yin pa’i phyir daṅ | dmigs pa de gsal ba daṅ mi gsal ba ñid la sogs (4) pa’i rjes su byed pa’i phyir gzugs la dmigs par bya ba la lhag par dbaṅ byed pa yin gyi | de las bzlog pa yin pa’i phyir gzugs kyi ni ma yin te | yid chos rnams la dbaṅ byed pa’i bar du yaṅ de bźin du sbyar ro ||

strītvapuṃstvādhipatyāt tu kāyāt strīpuruṣendriye || 2.2 ||

偈曰。女男性增上。從身立二根。

[從身立二根　女男性増上]

mo ñid pho ñid las dbaṅ phyir || lus las mo daṅ po’i dbaṅ dag

kāyendriyād eva strīpuruṣendriye pṛthak vyavasthāpyete | nārthāntarabhūte | kaścid asau kāyendriyabhāga upasthapradeśo yaḥ strīpuruṣendriyākhyāṃ paratilabhate | yathākramaṃ strītvapuṃstvayyor ādhipatyāt | tatra strībhāvaḥ stryākṛtiḥ svaraceṣṭā abhiprāyāḥ | etad dhi striyā strītvam | puṃbhāvaḥ puruṣākṛtiḥ svaraceṣṭā abhiprāyāḥ | etad dhi puṃsaḥ puṃstvam |

釋曰。復從身根更立女男二根。此二與身不異。是身根中有一分。於下門處次第得女男根名。於女男性為增上故。女男性謂女相聲行欲樂。是名女性。男相聲行欲樂。是名男性。由此身分。二性得成就。及可了別。於此二性是增上。故立為根。

從身復立女男根者。女男性中有増上故。女男根體不離身根。身一分中立此名故。如其次第。女男身中。此女男根有増上用。此處少異餘處身根故從身根別立爲二。女身形類音聲作業志樂差別。名爲女性。男身形類音聲作業志樂不同。名爲男性。二性差別由女男根故説女男根於二性増上。

lus (5) kyi dbaṅ po kho na las mo daṅ pho’i dbaṅ po dag rnam par bźag ste | don tha dad par gyur pa dag ni med kyi lus kyi dbaṅ po’i cha ’ga’ ste | mdoms kyi phyogs mo daṅ pho’i dbaṅ po’i miṅ ’thob pa gaṅ yin pa de ni rim bźin du mo ñid daṅ pho ñid dag la dbaṅ byed pa’i phyir ro | de la mo’i ṅo bo (6) ni raṅ bźin ṅa ro daṅ g-yo ba daṅ bsam ba dag ste | de ni mo’i mo ñid yin no || pho’i ṅo bo ni raṅ bźin ṅa ro daṅ g-yo ba daṅ bsam pa dag pa dag ste | de ni pho’i pho ñid yin no ||

nikāyasthitisaṃkleśavyavadānādhipatyataḥ |
jīvitaṃ vedanāḥ pañca śraddhādyāś cendriyaṃ matāḥ || 2.3 ||

偈曰。住同分染污。於清淨增上。壽命及五受。信等立為根。

於衆同分住中命根有増上用。於雜染中樂等五受有増上用。

rigs gnas kun nas ñon moṅs daṅ || rnam par byaṅ la dbaṅ byed phyir ||
srog daṅ tshor ba rnams daṅ ni || dad (7) sogs dbaṅ po lṅar ’dod do ||

nikāyasabhāgasthitau jīvitendriyasyādhipatyaṃ saṃkleśe vedanānām | tathā hi sukhāyāṃ vedanāyāṃ rāgo ’nuśete duḥkhāyāṃ pratigho ’duḥkhāsukhāyām avidyety uktaṃ sūtre | vyavadāne śraddhādīnāṃ pañcānām | tathā hi taiḥ kleśāś ca viṣkabhyante mārgaś cāvāhyate | ata ete ’pi pratyekam indriyam iṣṭāḥ |

釋曰。住聚同分中。壽命爲増上。於染汚五受爲増上。云何如此。於樂受欲隨眠。於苦受瞋。於不樂不苦受無明。經中説如此。於清淨信等五爲増上。云何如此諸惑是彼所伏。不能(6)上起。聖道由彼引生。是故許立彼一一爲根。

於衆同分住中命根有増上用。於雜染中樂等五受有増上用。所以者何。由契經説於樂受貪隨増。於苦受瞋隨増。於不苦不樂受無明隨増故。於清淨中信等五根有増上用。所以者何。由此勢力伏諸煩惱引聖道故。言應知者。勸許一一各能爲根。

srog gi dbaṅ po ni ris mthun par gnas par bya ba la dbaṅ byed do || tshor ba rnams ni kun nas ñon moṅs par bya ba la dbaṅ byed de | ’di ltar mdo las | bde ba’i tshor ba la ni ’dod chags rgyas par ’gyur | sdug bsṅal la ni khoṅ khro ba || sdug bsṅal (54b1) yaṅ ma yin bde ba yaṅ ma yin pa la ni ma rig pa źes gsuṅs so || dad pa la sogs pa lṅa po dag ni rnam par byaṅ bar bya ba la dbaṅ byed de | ’di ltar de dag gis ñon moṅs pa rnams kyaṅ rnam par gnon la lam yaṅ ’dren par byed do || de ñid kyi phyir de dag kyaṅ so sor dbaṅ po yin par ’dod (2) do ||

ājñāsyāmy ākhyam ājñākhyam ājñātāvīndriyaṃ tathā |
uttarottarasaṃprāptinirvāṇādyādhipatyataḥ || 2.4 ||

偈曰。未知欲知知。知已立根爾。至得後後道。涅槃等増上。

[未當知已知　具知根亦爾
於得後後道　涅槃等増上]

mya ṅan ’das sogs goṅ nas goṅ || ’thob pa la ni dbaṅ byed phyir ||
kun śes byed daṅ kun śes daṅ || de bźin kun śes ldan dbaṅ po ||

pratyekam indriyam ity upadarśanārthaṃ tathāśabdaḥ | tatrājñāsyāmīndriyasyājñendriyasya prāptāv ādhipatyam | ājñendriyasyājñātāvīndriyaprāptau ājñātāvīndriyasya parinirvāṇe | na hy avimuktacittasyāsti parinirvāṇam iti | ādiśabdo ’nyaparyāyadyotanārthaḥ | katamo ’nyaḥ pāryāyaḥ | darśanaheyakleśaparihāṇam pratyājñāsyāmīndriyasyādhipatyam | bhāvanāheyakleāśaprahāṇaṃ pratyājñendriyasya | dṛṣṭadharmasukhavihāraṃ pratyājñātāvīndriyasya | vimuktiprītisukhasaṃvedanād iti | ādhipātyād indriyatve ’vidyādīnām upasaṃkhyānaṃ karttavyam | avidyādīnām api hi saṃskārādiṣv ādhipatyam ata eṣām apīndriyatvam upasaṃkhyātavyam | vāgādīnāṃ ca | vākyāṇi pādapāyūpasthānām api cendriyatvam upasaṃkhyātavyam | vacanādānaviharaṇotsargānandeṣv ādhipatyāt | na khalūpasaṃkhyātavyam | yasmād iheṣṭam

釋曰。三中一一應立爲根。爲顯此義故言爾。未知欲知。於至得知中増上。故立爲根。知於至得知已中増上。知已於至得涅槃増上。故立爲根。何以故。若人心未解脱。無得涅槃義。等言爲顯別類義。何者別義。於見諦應除惑滅中。未知欲知根爲増上。於修道應除惑滅中。知根爲増上。於現世安樂住中。知已爲増上。能證受解脱喜樂故。若由増上義立根。無明等惑。亦應立爲根。何以故。無明等諸分。於行等中亦有増上。是故應立無明等爲根。能言等亦爾。謂舌手脚穀道男女陰。皆應立爲根。於言説執捉離向棄捨戲樂中増上。是故應立爲根。不可立爲根。何以故。由根用如此。

三無漏根於得後後道涅槃等有増上用。言亦爾者。類顯一一各能爲根。謂未知當知根於得已知根道有増上用。已知根於得具知根道有増上用。(14a1)具知根於得涅槃有増上用。非心未解脱能(2)般涅槃故。等言爲顯復有異門。云何異門。謂見所斷煩惱滅中。未知當知根有増(3)上用。於修所斷煩惱滅中已知根有増上用。於現法樂住中具知根有増上用。由此能領受解脱喜樂故。若増上故立爲根者。無明等性應立爲根。無明等因於行等果。各各別有増上用故。又語具等應立爲根。語具手足大小便處。於語執行棄樂事中如其次第有増上故。如是等事不應立根。由所許根有如是相。

de bźin źes bya ba’i sgra ni so sor dbaṅ po yin no źes bstan pa’i phyir ro || de la kun śes par byed pa’i dbaṅ po ni kun śes pa’i dbaṅ po ’thob (3) par bya ba la dbaṅ byed do || kun śes pa’i dbaṅ po ni | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po thob par bya ba la dbaṅ byed do || kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po ni yoṅs su mya ṅan las ’da’ bar bya ba la dbaṅ byed de | sems rnam par ma grol ba la yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba med pa’i phyir ro || sogs (4) pa źes bya ba’i sgra ni rnam graṅs gźan bstan par bya ba’i phyir te | rnam graṅs gźan gaṅ źe na | kun śes par byed pa’i dbaṅ po ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba’i ñon moṅs pa spoṅ ba la dbaṅ byed do || kun śes pa’i dbaṅ po ni bsgoms pas spaṅ bar bya ba’i ñon moṅs pa spoṅ ba la dbaṅ byed do || kun (5) śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po ni mthoṅ ba’i chos la bde bar gnas pa’i phyir dbaṅ byed de | rnam par grol bas dga’ ba daṅ bde ba la so sor yaṅ dag par myoṅ ba’i phyir ro || dbaṅ byed pa’i phyir dbaṅ po ñid yin na | ma rig pa la sogs pas kha bskaṅ dgos te | ma rig pa la sogs pa dag kyaṅ (6) ’du byed la sogs pa rnams la dbaṅ byed pas | de’i phyir de dag kyaṅ dbaṅ po ñid du kha bskaṅ bar bya la | ṅag la sogs pa dag daṅ | lag pa daṅ | rkaṅ pa daṅ | rkub daṅ | mdoms rnams kyaṅ tshig daṅ | len pa daṅ | ’gro ba daṅ | rtug pa daṅ | kun tu dga’ ba’i bya ba dag la dbaṅ byed (7) pa’i phyir dbaṅ po ñid du kha bskaṅ bar bya’o źe na | kha bskaṅ bar mi bya ste ’di ltar ’dir ni |¹

1. Cf. also previous record.

cittāśrayas tadvikalpaḥ sthitiḥ saṃkleśa eva ca |
saṃbhāro vyavadānaṃ ca yāvat ā tāvad indriyam || 2.5 ||

偈曰。心(7)依此差別。其住及染汚。資糧并清淨。如此量立根。

頌曰: 心所依此別　此住此雜染　此資糧此淨　由此量立根

sems kyi rten daṅ de’i bye brag || gnas daṅ kun nas ñon moṅs ñid ||
tshogs daṅ rnam byaṅ ji sñed pa || dbaṅ po dag kyaṅ de sñed du ||
’dod de |

tatra cittāśrayaḥ ṣaḍindriyāṇi | etac ca ṣaḍāyatanaṃ maulaṃ sattvadravyam | tasya strīpuruṣavikalpaḥ strīpuruṣendriyābhyāṃ sthitir jīvitendriyeṇa saṃkleśo vedanābhiḥ | vyavadānasaṃbharaṇaṃ pañcabhir vyavadānaṃ tribhiḥ | ato nāvidyādīnām indriyatvam iṣṭam |

釋曰。此中心依。謂眼等六根。衆生類以六入爲根本故。此六種依差別。由女男二根。此一期住由命根。此染汚由五受根。清淨資糧由信等五根。實清淨由三無流根。是故不許立無明等爲根。

論曰。心所依者。眼等六根。此内六處是有情本。此相差別由女男根。復由命根此一期住。此成雜染由五受根。此淨資糧由信等五。此成清淨由後三根。由此立根事皆究竟。是故不應許無明等及語具等亦立爲根。彼無此中増上用故。

de la sems kyi rten ni dbaṅ po drug dag yin te | skye mched (55a1) drug po de ni sems can gyi rdzas kyi gźi yin no || mo daṅ pho’i dbaṅ po dag gis ni de mo daṅ por bye brag tu ’byed do || srog gi dbaṅ pos ni gnas par byed do || tshor ba rnams kyis ni kun nas ñon moṅs par byed do || dad pa la sogs pa lṅas ni rnam par byaṅ ba’i tshogs sogs (2) par byed do || gsum gyis ni rnam par byaṅ bar byed de | de’i phyir ma rig pa la sogs pa ni dbaṅ po ñid du mi ’dod do ||

pravṛtter āśrayotpattisthitipratyupabhogataḥ |
caturdaśa tathā ’nyāni nivṛtterindriyāṇi vā || 2.6 ||

偈曰。復有生依生。生住生受用。立十四後八。約解脱立根。

復有餘師別説根相。頌曰: 或流轉所依　及生住受用　建立前十四　還滅後亦然

yaṅ na ’jug pa’i rten daṅ ni || skye daṅ gnas daṅ ñer spyod las ||
bcu bźi de bźin ldog pa la || dbaṅ po rnams ni gźan yin no ||

matavikalpārtho vāśabdaḥ | apare punar āhuḥ | pravṛtteraśrayaḥ ṣaḍindriyāṇi | utpattiḥ strīpuruṣendriye | tata utpatteḥ | sthitir jīvitendriyam | tenāvasthānāt | upabhogo vedanābhiḥ | ata etāni caturdaśendriyāṇi | tenaiva prakāreṇa nivṛtter anyāni | śraddhādīni hi nivṛtter āśrayāḥ | ājñāsyāmīndriyaṃ prabhavaḥ sthitir ājñendriyam upabhoga ājñātāvīndriyeṇety ata etāvanty evendriyāṇi | ata eva caiṣām eṣo ’nukramaḥ | vācas tu nendriyatvaṃ vacane śikṣāviśeṣāpekṣatvāt | pāṇipādasya cādānaviharaṇād ananyatvāt | tad eva hi tadanyathā ’nyatra cotpannam ādānaṃ viharaṇaṃ cocyate | vināpi ca pāṇipādenādānaviharaṇād uragaprabhṛtīṇām | pāyor api nendriyatvam utsarge gurudravyasyākāśe sarvatra patanāt | vāyunā ca tatpreraṇāt | upasthasyāpi nendriyatvam ānande strīpuruṣendriyakṛtaṃ hi tat saukhyam iti | kaṇṭhadantākṣivartmaparvaṇām api cābhyavaharaṇacarvaṇonmeṣanimeṣākuñcanavikāśana kriyāsv indriyatvaṃ prasajyeta | sarvasya vā kāraṇabhūtasya svasyāṃ kariyāyām ity ayukataṃ vāgādīnām indriyatvam ||

釋曰。復言爲顯諸部別執。餘部説。生死依者。所謂六根。此依生由何法。由女男二根。此住由命根。隨命根相續故。受用由五受。爲顯此義故。立(174a1)十四根。依此四義。約解脱所餘亦立爲根。信等五是解脱依。未知欲知是生。知是住。知已是受用。是故根量如此不増不減。是故次第亦爾。不可顛倒。舌不可於言説中立爲根。何以故。觀學勝能故。手脚不應於執捉及離向中立爲根。無異故。此物由異相於餘處生。説名執捉及離向離手離脚。蛇等亦能執捉能離向故。手脚於此二不可立爲根。穀道不可於棄捨立爲根。重物在空中一切處落。又由風引故出。女男陰不可於戲樂中立爲根。女男戲樂不由自陰成。互相發起故。 (2)喉齒眼臉節解。於呑嚼開閉屈伸事中増上故。應立爲根。一切因縁。於其自事増上。皆應立爲根。若不許如此舌等根義。此亦不成。

論曰。或言顯此是餘師意。約流轉還滅立二十二根。流轉所依謂眼等六。生由女男從彼生故。住由命根(4)仗彼住故。受用由五受因彼領納故。約此建立前十四根。還滅位中即約此四義類別故立後八根。還滅所依謂信等五。於三無漏由初故生。由次故住。由後受用。根量由此無減無増。即由此縁經立次第。不應語具於語爲根。待學差別語方成故。手足不應於執行事各立爲根。無異性故。謂即手足異處異相差別生時名執行故。又離手足亦有執行。如腹行類。是故手足不可於彼建立爲根。出大便處於能棄事不應立根。重物於空遍墮落故。又由風力引令出故。出小便處於生樂事不應立根。即女男根起此樂故。又諸喉齒眼瞼(5)支節應立爲根。於能呑嚼開閉屈申有力用故。或一切因於自所作有力用故皆應立根。彼雖有用非増上故不立根者。此語具等亦非増上不應立根。

yaṅ na źes bya ba’i sgra ni gźuṅ lugs (3) tha dad par bstan pa’i phyir te | gźan dag na re ’jug pa’i rten ni dbaṅ po drug yin no || skye ba ni mo daṅ po’i dbaṅ po dag yin te | de las skye ba’i phyir ro || gnas pa ni srog gi dbaṅ po yin te | des gnas par byed pa’i phyir ro || tshor ba rnams kyis ni ñe bar spyod par byed de | de’i phyir de dag ni (4) dbaṅ po bcu bźi yin no || rnam pa de ñid kyis gźan dag ni ldog pa yin te | ldog pa’i rten ni dad pa la sogs pa yin no || skye ba ni kun śes par byed pa’i dbaṅ po yin no || gnas pa ni kun śes pa’i dbaṅ po yin no || kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ pos ni ñe bar spyod par byed do źes zer te | (5) de’i phyir dbaṅ po dag ni de sñed cig yin la | de ñid kyi phyir de dag gi go rims kyaṅ de yin no || ṅag gi tshig smra bar bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | slob pa’i khyad par ltos pa’i phyir ro || lag pa daṅ | rkaṅ pa daṅ | len pa daṅ | ’gro ba las gźan ma yin pa’i phyir te | de dag ñid de (6) dag yin te | gźan daṅ gźan du ’byuṅ ba la len pa daṅ ’gro ba źes bya’o || sbrul la sogs pa la lag pa daṅ | rkaṅ pa med pa bźin du yaṅ len źiṅ ’gro ba’i phyir ro || rkub kyaṅ rtug par bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | nam mkha’ la gnas pa’i rdzas lci ba thams cad du ltuṅ ba’i (7) phyir daṅ | de rluṅ gis kyaṅ bro bar byed pa’i phyir ro || mdoms kyaṅ kun tu dga’ bar bya ba la dbaṅ po ñid ma yin te | dga’ ba de ni mo daṅ po’i dbaṅ pos byas pa yin pa’i phyir ro || lkog ma daṅ | so daṅ | mig gi lam daṅ tshigs rnams kyaṅ mid pa daṅ | bca’ ba daṅ | ’byed pa daṅ | (55b1) ’dzum pa daṅ | bskums pa daṅ | brkyaṅ ba’i bya ba dag la dbaṅ po ñid yin pa ’am | rgyur gyur pa thams cad raṅ gi bya ba la dbaṅ po ñid yin par thal bar ’gyur bas ṅag la sogs pa dbaṅ po ñid yin par rigs pa ma yin no ||

tatra cakṣurādīnāṃ puruṣendriyaparyantānāṃ kṛto nirdeśaḥ | jīvitendriyasya viprayuktatvād viprayukteṣv eva karisyate nirdeśaḥ | śraddhādīnāṃ caitteṣu kariṣyate | sukhādīnām ājñāsyāmīndriyādīnāṃ ca karttavyaḥ | so ’yaṃ kriyate |

此中眼根爲初。男根爲後。前已廣釋。命根是不相應行。於不相應法中當廣釋。信等五根於心法中當廣釋。樂受等未知欲知等。今當釋之。即如次第釋。偈曰。

此中眼等乃至男根如前已説。命根體是不相應故。不相應中自當廣辯。信等體是心所法故。心所法中亦當廣辯。樂等五受三無漏根。更無辯處故(6)今應釋。頌曰。

de la mig la sogs pa pho’i dbaṅ po la thug pa rnams ni (2) bstan zin to || srog gi dbaṅ po ni ldan pa ma yin ba yin pa’i phyir ldan pa ma yin pa dag gi naṅ kho na nas ’chad par ’gyur ro || dad pa la sogs pa rnams ni sems las byuṅ ba dag gi naṅ nas ’chad par ’gyur ro || bde ba la sogs pa daṅ kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa bśad (3) par bya ste de brjod par bya’o ||

duḥkhendriyam aśātā yā kāyikī vedanā

苦根非所愛。身受。

身不悦名苦　即此悦名樂　及三定心悦　餘處此名喜　心不悦名憂　中捨二無別　見修無學道　依九立三根

lus tshor sim pa ma yin gaṅ || sdug bsṅal dbaṅ po’o ||

aśātety upadhātikā duḥkhety arthaḥ |

釋曰。非所愛。謂能損惱由苦故。

論曰。身謂身受。依身起故。即五識相應受。言不悦是損惱義。於身受内能損惱者名爲苦根。

sim pa ma yin pa źes bya ba ni gnod par byed pa ste sdug bsṅal źes bya ba’i tha tshig go ||

sukham |
śātā

偈曰。樂根者。所愛。

.

sim pa ni bde ba’o ||

sukhendriyaṃ kāyikī śātā vedanā | śātety anugrāhikā sukhety arthaḥ |

釋曰。樂根謂所愛身受。能爲利益故。

所言悦者是攝益義。即身受内能攝益者名爲樂根。

lus kyi tshor ba sim pa ni bde ba’i dbaṅ po’o || sim pa źes bya ba ni phan ’dogs (4) pa ste bde ba źes bya ba’i tha tshig go ||

dhyāne tṛtīye tu caitasī sā sukhendriyam || 2.7 ||

偈曰。第三定。心受名樂根。

.

bsam gtan gsum pa na | sems kyi de ni bde dbaṅ po ||

tṛtīye tu dhyāne saiva śātā vedanā caitasī sukhendriyam | na hi tatra kāyikī vedanā ’sti | pañcavijñānakāyābhāvāt |

釋曰。於第三定是可愛(3)受。依心地起名樂根。何以故。於第三定中無有身(4)受。以無五識故。

及第三定心相應受能攝益者亦名樂根。第三定中無有身受。五識無故心悦名樂。

bsam gtan gsum pa na ni sems kyi tshor ba sim pa de ñid bde ba’i dbaṅ po yin te | de na rnam par śes pa’i tshogs lṅa med pa’i phyir lus kyi tshor ba ni med do ||

anyatra sā saumanasyaṃ

偈曰。此樂於餘處。喜根。

.

gźan na de yis bde ba yin ||

tṛtīyād dhyānād anyatra kāmadhātau prathame dvitīye ca dhyāne sā caiatasikī śātā vedanā saumanasyendriyam | tṛtīye tu dhyāne prītivītarāgatvāt sukhendriyam eva sā na saumanasyendriyam | prītir hi saumanasyam |

釋曰。除第三定於餘處。謂欲界及初定二定中。若在心地。立名喜根。於第三定由離欲喜故。但成樂根。不成喜根。何以故。喜麁濁故。但得喜根名。

即此心悦除第三定。於下三地名爲喜根。第三靜慮心悦安靜離喜貪故唯名樂根。下三地中心悦麁動有喜貪故唯名喜根。

(5) bsam gtan gsum pa las gźan pa ’dod pa’i khams daṅ | bsam gtan daṅ po daṅ | gñis pa na ni sems kyi tshor ba sim pa gaṅ yin pa de yid bde ba’i dbaṅ po yin no || bsam gtan gsum pa na ni dga’ ba’i ’dod chags daṅ bral ba’i phyir bde ba’i dbaṅ po kho na yin gyi yid bde ba ni ma yin te | (6) dga’ ba ni yid bde ba yin no ||

aśātā caitasī punaḥ |
daurmanasyam upekṣā tu madhyā

偈曰。心地苦。憂根。釋曰。非所愛受。若在心地名憂根。偈曰。捨根者。中。

意識相應能損惱受。是心不悦名曰憂根。

sems kyi sim pa ma yin pa | yid mi bde ba’o btaṅ sñoms ni bar ma’o ||

naiva śātāśātā aduḥkhāsukhā vedanā madhyety ucyate | sopekṣendriyam | kiṃ kāyikī caitasikīty āha |

釋曰。非所愛非非所愛。謂非樂非苦受。故名中立爲捨根。此爲是身受爲是心受。偈曰。

中謂非悦非不悦即是不苦不樂受。此處中受名爲捨根。如是捨根爲是身受爲是心受。應言

sim pa yaṅ ma yin sim pa ma yin pa yaṅ ma yin | sdug bsṅal yaṅ ma yin | bde ba yaṅ ma yin pa’i tshor ba ni bar ma źes bya ste | de ni btaṅ sñoms kyi dbaṅ po yin no || ci lus kyi ’am | (7) sems kyi źes bya źe na | smras pa |

ubhayī

二。

通二。

gñi ga’i yin no ||

kiṃ punaḥ kāraṇam iyam abhisamasyaikam indriyaṃ kriyate |

釋曰。或身受或心受。何因爲合。此二受立爲一根。

何因此二總立一根。

ci’i phyir ’di bsdus nas dbaṅ po gcig tu byas śe na |

avikalpanāt || 2.8 ||

偈曰。無別故。

此受在身心同無分別故。

mi rtog phyir |

caitasikaṃ hi sukhaduḥkhaṃ prāyeṇa vikalpanād utpadyate na tu kāyikam | viṣayavaśād arhatām apy utpatteḥ | atas tayor indriyatvena bhedaḥ | upekṣā tu svarasenāvikalpayata evotpadyate kāyikī caitasikī cety ekam indriyam kriyate | anyathā ca kāyikam sukham anugṛhṇāty anyathā caitasikam | evam duḥkham anyathā kāyikam upahanty anyathā caitasikam | upekṣāyāṃ tv eṣa vikalpo nāsty ata upekṣaṇaṃ praty avikalpanād abhedaḥ |

釋曰。心地苦樂多從分別生。身受則不爾。但隨塵生。於阿羅漢生亦如此。是故此二爲根有差別。捨受者。若人不分別。由自性生。或在身或在心地。故合二爲一根身樂利益有異。心樂亦爾。苦亦如此。身苦損害有異。心苦亦爾。此分別於捨受中無對捨。無此分別故。是故不分爲二根。

在心苦樂多分別生。在身不然。隨境力故。阿羅漢等亦如是生故。此立根身心各別。捨無分別任運而生。是故立根身心合一。 . 又苦樂受在身在心爲損爲益。其相各異故別立根。捨在身心同無分別。非損非益其相無異。故總立根。

sems kyi bde ba daṅ | sdug bsṅal ni phal cher rnam par rtog pa las skye’i lus kyi ni ma yin no || yul gyi dbaṅ gis ni dgra bcom pa rnams la yaṅ skye bas | (56a1) de’i phyir de dag dbaṅ po ñid du tha dad kyi lus kyi daṅ sems kyi btaṅ sñoms ni rnam par mi rtog pa kho nar raṅ gi ṅaṅ gis skye bas dbaṅ po gcig tu byas so || lus kyi bde ba yaṅ gźan du phan ’dogs la | sems kyi yaṅ gźan du phan ’dogs so || de bźin du lus kyi (2) sdug bsṅal yaṅ gźan du gnod pa byed la | sems kyi yaṅ gźan du gnod pa byed do || btaṅ sñoms la ni bye brag de med de | de bas na | btaṅ sñoms ni bye brag med pas tha dad pa med do ||

dṛgbhāvanā ’saikṣapathe nava trīṇi

偈曰見修無學道。九三。

.

mthoṅ bsgom mi slob lam la dgu || gsum yin |

manaḥ sukhasaumanasyopekṣāḥ śraddhādīni ca pañca | tāni navendriyāṇi triṣu mārgeṣu trīṇīndriyāṇy ucyante | darśanamārge anājñātam ājñāsyāmīndriyaṃ bhāvanāmārge ājñaendriyam aśaikṣamārge ājñātāvīndriyam iti | kiṃ kāraṇam | darśanamārge hy anājñātam ājñātuṃ pravṛttaḥ | bhāvanāmārge nāsty apūrvam ājñeyaṃ tad eva tv ājānāti śeṣānuśayaprahāṇārtham | aśaikṣamārge tv ājñātam ity avagama ājñātāvaḥ | so ’syāstīti ājñātāvī | ājñātamavituṃ śīlam asyeti vā | kṣayānutpādijñānalābhāt | “duḥkhaṃ me parijñātaṃ na punaḥ parijñātavyam iti” tathābhūtasyendriyam ājñātāvīndriyam |

釋曰。意樂喜捨信等五。是九根於三道中説名三根。於見道中(5)名未知欲知根。於修道中名知根。於無學道中名知已根。云何如此。於見道中爲知所未曾知實境。是故修行。於修道中無境先未曾知即方應知。是前所知今重知之。爲除所餘煩惱故。於無學道中。已知如此知。復次能護已知故。説已知護。何以故。由已得盡智無生智故。苦我已離不應更離。若人在此位所得根。或名已知(6)知根。或名已知護根。

意樂喜捨信等五根。如是九根在於三道。如次建立三無漏根。謂在見道依意等九立(1)未知當知根。若在修道即依此九立(2)已知根。在(3)無學道亦依此九立具知根。如是三名因何而立。謂在見道有未曾知當知行轉故。説彼名未知當知。若在修道無未曾知但爲斷除餘隨眠故。即於彼境復數了知。是故説彼名爲已知。在無學道知己已知故名爲知。有此知者名爲具知。或習此知已成性者名爲具知。謂得盡智無生智故如實自知。我遍知苦不復遍知。乃至廣説。彼所有根名爲未知當知根等。

yid daṅ | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ (3) sñoms rnams daṅ | dad pa la sogs pa lṅa daṅ dbaṅ po dgu po de dag ni lam gsum dag tu dbaṅ po gsum źes bya ste | mthoṅ ba’i lam la ni mi śes pa kun śes par byed pa’i dbaṅ po źes bya’o || bsgom pa’i lam la ni kun śes pa’i dbaṅ po źes bya’o || mi slob pa’i lam la ni kun śes (4) pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po źes bya’o || ci’i phyir źe na | mthoṅ ba’i lam la ni mi śes pa kun śes par bya bar źugs pa yin no || bsgom pa’i lam la ni sṅon ma mthoṅ ba kun śes par bya ba ni med kyi | phra rgyas lhag ma spaṅ bar bya ba’i phyir de ñid kun śes par byed do || mi slob pa’i lam la ni kun śes (5) so sñam du rtogs pa ni kun śes pa ste | de ’di la yod pas sam | ’di kun śes pa sruṅ ba’i daṅ tshul can yin pas na kun śes pa daṅ ldan pa’o || zad pa daṅ mi skye ba’i ye śes thob pa’i phyir bdag gis sdug bsṅal yoṅs su śes te yaṅ yoṅs su śes par byar med do sñam pa ste | de lta bu’i dbaṅ (6) po ni kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po yin no ||

svabhāvanirdeśāṃ kṛtvā prakārabhedo vaktavya kati sāsravāṇi katy anāsravāṇi indriyāṇīty evamādi | tatra tāvad yad etad anantaroktam ājñāsyāmīndriyādikam etat |

釋體性已。根類差別今當説。幾根有流幾根無流。如是等。此中是根無間已説。謂未知欲知等是根。偈曰。

如是已釋根體不同。當辯諸門義類差別。此二十二根中幾有漏幾無漏。頌曰

raṅ gi ṅo bo bstan nas zag pa daṅ bcas pa rnams ni du | zag pa med pa rnams ni du źes bya ba de lta bu la sogs pa rnam pa’i bye brag brjod par bya ste | de la re źig kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa bśad ma thag pa gaṅ dag yin pa de |

amalaṃ trayam |

無垢三。

唯無漏後三　有色命憂苦　當知唯有漏　通二餘九根

gsum ni (7) dri ma med pa |

anāsravam ity arthaḥ | malānām āsravaparyāyatvāt |

釋曰。無流是無垢義。垢者是流別名故。

論曰。次前所説最後三根體唯無漏。是無垢義。垢之與漏名異體同。

zag pa med pa źes bya ba’i tha tshig ste | dri ma rnams ni zag pa’i rnam graṅs yin pa’i phyir ro ||

rūpīṇi jīvitaṃ duḥkhe sāsravāṇi

偈曰。有色命二苦。有流。

See the full verse quoted previously.

gzugs can srog daṅ sdug bsṅal dag | zag daṅ bcas pa |

rūpīṇi saptendriyāṇi jīvitendriyaṃ dukhaḥdaurmanasyendriye caikāntasāsravāṇi | rūpīṇi punaḥ sapta cakṣuḥ śrotraghrāṇajihvākāyastripuruṣendriyāṇi rūpaskandhasaṃgrahāt |

釋曰。有色七根命根苦根憂根。一向有流。何以故。眼等有色七根。色陰攝故。故是有流。

七有色根及命憂苦一向有漏。七有色者。眼等五根及女男根。色蘊攝故。

dbaṅ po gzugs can bdun daṅ | srog gi dbaṅ po daṅ | sdug bsṅal daṅ | yid mi bde ba’i dbaṅ po dag ni gcig tu zag (56b1) pa daṅ bcas pa yin no || gzugs can bdun ni mig daṅ | rna ba daṅ | sna daṅ | lce daṅ | lus daṅ | mo daṅ po’i dbaṅ po rnams te | gzugs kyi phuṅ pos bsdus pa’i phyir ro ||

dvidhā nava || 2.9 ||

偈曰。九二種。

.

dgu rnam gñi se |

manaḥsukhasaumanasyopekṣāḥ śraddhādīni ca pañca etāni navendriyāṇi sāsravāṇy anāsravāṇy api | anāsravāṇy eva śraddhādīnīty eke | uktaṃ hi bhagavatā “yasyemāni pañcendriyāṇi sarveṇa sarvaṃ na santi tam ahaṃ bāhyaṃ pṛthagjanapakṣāvasthitaṃ vadāmīti” | nedaṃ jñāpakam anāsravāṇy adhikṛtya vacanāt | tathā hy āryapudgalavyavasthānaṃ kṛtvā yasyemānīty āha | pṛthagjano vā dvividhaḥ | ābhyantarakaś cāsamucchinna kuśalamūlo bāhyakaś ca samucchinnakuśalamūlaḥ | tam adhikāṛtyāha “bāhyaṃ pṛthagjanapakṣāvasthitaṃ vadāmīti” | uktaṃ ca sūtre “santi ca sattvā loke jātā loke vṛddhās tīkṣṇendriyā api madhyendriyā api mṛdvindriyā apīty” apravarttita eva dharmacakre | tasmāt santy eva sāsravāṇi śraddhādīni | punaś coktaṃ “yāvac cāham eṣāṃ pañcānām indriyāṇāṃ samudayaṃ cāstagamaṃ ca svādaṃ cādīnavaṃ ca niḥsaraṇaṃ ca yathābhūtaṃ nādhyajñāsiṣaṃ na tāvad aham asmāt sadevakāl lokād iti” vistaraḥ | na cānāsravāṇāṃ dharmāṇām eṣa parīkṣāprakāraḥ ||

釋曰。意樂喜捨根及信等五根。此九根或有流或無流。有餘師説。信等一向無流。何以故。佛世尊説。若人一切種。無有信等五根。我説此人在正法外。住凡夫衆類中。此經不足爲證。依無流説。此經云何知。佛世尊安立聖人已。方説此經。若人一切種。無信等五根。廣説如經。凡夫有二種。一在正法内不斷善根。二在正法外斷善根。佛依此人故説此言。謂我説此人在正法外住凡夫衆類中。於經中佛説。有諸衆生。生於世間。長於世間。若利根中根軟根。未轉無上法輪時。是故知有有流信等五根。佛復於經中説。乃至我未如實知。信等五根。集生及滅滋味過失及出離。我未能從此世(7)間有天有梵。廣説如經。若諸法無流。無如此簡擇品類。

意樂喜捨信等五根。此九皆通有漏無漏。有餘師説。信等五根亦唯無漏。故世尊説。若(4)全無此信等五根我説彼住外異生品。此非誠證。依無漏根説此言故。云何知然。先依無漏信等五根建立諸聖位差別已説此言故。或諸異生略有二種。一内二外。内謂不斷善根。外謂善根已斷。依外異生作如是説。若＊全無此信等五根。我説彼住外異生品。又契經説。有諸有情處在世間。或生或長。有上中下諸根差別。是佛猶未轉法輪時。故知信等亦通有漏。又世尊説。我若於此信等五根未如實知是集沒味過患出離。未能超此天人世間及魔梵等。乃至未能證得無上正等菩提。乃至廣説。非無漏法可作如是品類觀察故。信等五根通有漏無漏。

yid daṅ bde ba daṅ | yid bde ba daṅ btaṅ sñoms dag daṅ | dad pa la sogs pa lṅa daṅ | dbaṅ po dgu (2) po de dag ni zag pa daṅ bcas pa yaṅ yin la zag pa med pa yaṅ yin no || kha cig na re dad pa la sogs pa rnams ni zag pa med pa kho na yin te | bcom ldan ’das kyis gaṅ la dbaṅ po lṅa po ’di dag thams cad du thams cad med pa de ni phyi rol so so’i skye bo’i phyogs la gnas par ṅa smra’o źes gsuṅs (3) so źes zer ro || de ni khuṅs su mi ruṅ ste | zag pa med pa rnams kyi dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa’i phyir ro || ’di ltar ’phags pa’i gaṅ zag rnam par gźag pa mdzad nas gaṅ la dbaṅ po ’di dag ces gsuṅs pa’i phyir ro || yaṅ na so so’i skye bo ni rnam pa gñis te | naṅ pa daṅ | phyi rol pa’o || (4) naṅ pa ni dge ba’i rtsa ba kun tu ma chad pa’o || phyi rol pa ni dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa ste | de’i dbaṅ du mdzad nas phyi rol so so’i skye bo’i phyogs la gnas par ṅa smra’o źes gsuṅs pa yin no || mdo las kyaṅ sems can ’jig rten du skyes śiṅ ’jig rten du rgas pa rnams la dbaṅ po rnon po dag kyaṅ (5) mchis | dbaṅ po ’briṅ po dag kyaṅ mchis | dbaṅ po rtul po dag kyaṅ mchi sa so źes chos kyi ’khor lo ma bskor ba kho na’i tshe gsuṅs te | de’i phyir dad pa la sogs pa zag pa daṅ bcas pa dag kyaṅ yod pa ñid do || yaṅ ṅas ji srid du dbaṅ po lṅa po ’di dag gi kun ’byuṅ ba daṅ | mi snaṅ ba daṅ | (6) ro myoṅ ba daṅ | ñes dmigs daṅ | ṅes par ’byuṅ ba yaṅ dag pa ji lta ba bźin ma śes pa de srid du ṅa ’jig rten lha daṅ bcas pa ’di las źes rgyas par gsuṅs te | zag pa med pa rnams la ni yoṅs su brtag pa’i rnam pa ’di med do ||

katīndriyāṇi vipākaḥ kati na vipākaḥ | ekāntena tāvat

幾根是果報。幾根非果報。一向是果報者。偈曰。

如是已説有漏無漏。二十二根中幾是異熟幾非異熟。頌曰。

dbaṅ po du ni rnam par smin pa dag yin | du ni rnam par (7) smin pa ma yin pa dag yin źe na | re źig gcig tu

vipāko jīvitaṃ

命果報。

命唯是異熟　憂及後八非　色意餘四受　一一皆通二

srog ni rnam smin |

atha yad arhan bhikṣur āyuḥsaṃskārān sthāpayati tajjīvitendriyaṃ kasya vipākaḥ | śāstra uktaṃ “katham āyuḥsaṃskārān sthāpayati | arhan bhikṣuḥ ṛddhimāṃś cetovaśitvaṃ prāptaḥ saṃghāya va pudgalāya vā pātraḥ vā cīvaraṃ vā anyatamānyatamaṃ vā śrāmaṇakaṃ jīvitapariṣkāraṃ vā dattvā tat praṇidhāya prāntakoṭikam caturthaṃ dhyānaṃ samāpadyate | sa tasmāt vyutthāya cittam utpādayati vācaṃ ca bhāṣate yan me bhogavipākaṃ tadāyurvipākaṃ bhavatv iti | tasya yat bhogavipākaṃ tadāyurvipākaṃ bhavati | yeṣāṃ punar ayam abhiprāyo vipākoccheṣaṃ vipacyata iti | ta āhuḥ pūrvajātikṛtasya karmaṇo vipākoccheṣaṃ | sa bhāvanābalenākṛṣya pratisaṃvedayata” iti | katham āyuḥsaṃskārān utsṛjati | tathaiva dānaṃ dattvā praṇidhāya prāntakoṭikaṃ caturthaṃ dhyānaṃ samāpadyate | yan me āyurvipākaṃ tat bhogavipākaṃ bhavatv iti tasya tathā bhavati | bhadantaghoṣakas tv āha | tasminn eva āśraye rūpāvacarāṇi mahābhūtāni dhyānabalena saṃmukhīkaroty āyuṣo ’nukūlāni vairodhikāni ca | evam āyuḥsaṃskārān sthāpayaty evam utsṛjatīti | evaṃ tu bhavitavyam | samādhiprabhāva eva sa teṣāṃ tadṛśo yena pūrvakam ajaṃ ca sthitikālāvedham indriyamahābhūtānāṃ vyāvrttayanty apūrvaṃ ca samādhijam āvedham ākṣipanti | tasmān na tajjīvitendriyaṃ vipākaṃ tato ’nyat tu vipākaḥ |

釋曰。(8)若爾阿羅漢比丘引命行。令住此命行。亦是命根。是何法果報。於阿毘達磨藏中説。云何引命行。令住阿羅漢比丘。有聖如意成通慧。至得心自在位。或於大衆。或於一人。捨施若鉢若袈裟。或隨一沙門命資糧。因此發願。入第四定遠際三摩提觀。從此定起。作如是心。説如是言。凡是我業應熟感富樂。願此業熟生我壽命。是時此阿羅漢業。應感富樂。轉生壽命。復有餘師執。殘業果報轉熟。彼説宿生所作業。有殘果報。由修習力。引取受用。云何棄捨命行。如此捨施發願。入第四定遠際三摩提觀。從此定起。作如是心。説如是言。凡是我業應熟感壽命。願此業熟生我富樂。如彼欲樂。如此轉熟。大徳瞿沙説。於自依止中。由定力。引色界四大令現前。能隨順壽命。或相違四大。由如此方便。引命行令住。及以棄捨。應如此成。諸阿羅漢。有如此定自在力。由此力宿業所生。諸根四大。引住時量。皆悉迴轉。先未曾有三摩提引住時量。今則引接。是故如此壽命非果報。異此名果報。

論曰。唯一命根定是異熟。若如是者。諸阿羅漢留多壽行此即命根。如是命根誰之異熟。如本論説。云何苾芻留多壽行。謂阿羅漢成就神通得心自在。若於僧衆若於別人以諸命縁衣鉢等物隨分布施。施已發願。即入第四邊際靜慮。從定起已心念口言。諸我能感富異熟業。願皆轉招壽異熟果。時彼能感富異熟業。則皆轉招壽異熟果。復有欲令引取宿業殘異熟果。彼説前生曾所受業有殘異熟。由今所修邊際定力引取受用。云何苾芻捨多壽行。謂阿羅漢成就神通得心自在。於僧衆等如前布施。施已發願。即入第四邊際靜慮。從定起已心念口言。諸我能感壽異熟業。願皆轉招富異熟果。時彼能感壽異熟業。則皆轉招富異熟果。尊者妙音作如是説。彼起第四邊際定力引色界大種令身中現前。而彼大種或順壽行或違壽行。由此因縁或留壽行或捨壽行。應如是説。彼阿羅漢由此自在三摩地力轉去曾得宿業所生諸根大種住時勢分。(5)引取未曾定力所起諸根大種住時勢分。故此命根非是異熟。所餘一切皆是異熟。

’o na dge sloṅ dag dgra bcom pa’i tshe’i ’du byed dag ’jog par byed pa’i srog gi dbaṅ po gaṅ yin pa de gaṅ gi rnam par smin pa źe na | bstan bcos las | tshe’i ’du byed dag ji ltar ’jog par byed ce na | dge sloṅ dgra bcom pa rdzu (57a1) ’phrul daṅ ldan pa sems la dbaṅ thob pas dge ’dun nam gaṅ zag la lhuṅ bzed dam chos gos sam | dge sbyoṅ gi ’tsho ba’i yo byad gaṅ yaṅ ruṅ ba phul nas | de bsams te rab kyi mtha’ pa’i bsam gtan bźi pa la sñoms par ’jug ciṅ de de las laṅs nas | bdag (2) gi loṅs spyod kyi rnam par smin pa gaṅ yin pa de | tshe’i rnam par smin par gyur cig sñam du sems skyed par byed ciṅ tshig tu yaṅ smra bar byed do | de’i loṅs spyod kyi rnam par smin pa gaṅ yin pa de’i tshe’i rnam par smin par ’gyur ro źes ’byuṅ ṅo || gaṅ dag rnam par smin pa’i lhag (3) ma rnam par smin par byed do sñam du sems pa de dag na re ni ṅes tshe rabs sṅa ma la las byas pa’i rnam par smin pa bsgoms pa’i stobs kyis draṅs nas so sor myoṅ bar byed do źes zer ro || de’i tshe’i ’du byed dag ji ltar gtoṅ źe na | de bźin du sbyin pa byin nas bsams te rab kyi mtha’ pa’i bsam (4) gtan bźi pa la sñoms par ’jug ciṅ de de las laṅs nas bdag gi tshe’i rnam par smin pa gaṅ yin bde loṅs spyod kyi rnam par smin par gyur cig sñam du sems skyed par byed ciṅ tshig tu yaṅ smra bar byed de | de’i de lta bur ’gyur ro || btsun pa dbyaṅs sgrogs na re ni des lus de ñid la gzugs (5) na spyod pa’i ’byuṅ ba chen po tshe daṅ mthun pa’am ’gal bdag bsam gtan gyi stobs kyis mṅon du byed do || de ltar tshe’i ’du byed dag ’jog par byed ciṅ | de ltar gtoṅ bar byed do źes zer ro || ’di lta bu yin te | de dag gi de lta bu de ni | tiṅ ṅe ’dzin gyi mthu kho na ste | des sṅon gyi las las (6) skyes pa dbaṅ po’i ’byuṅ ba chen po rnams kyi gnas pa’i dus ’phen pa ni zlog par byed la | sṅon med pa tiṅ ṅe ’dzin las skyes pa’i ’phen pa ni ’phen par byed de | de lta bas na srog gi dbaṅ po de ni rnam par smin pa ma yin la | de las gźan pa ni rnam par smin pa yin no ||

. 或爲利益他。或爲令正法久住。是諸阿羅漢。已見自身壽命將盡。於此二中不見他有此能復以何因棄捨壽命。於有命時。見利益他事少。自身疾苦所逼如偈(1)言

. 謂爲利益安樂他故。或爲聖教久住世故。觀知自身壽行將盡。觀他無此二種堪能(6)復何因縁捨多壽行。彼阿羅漢自觀住世於他利益安樂事少。或爲病等苦逼自身。如有頌言。

dri ba las dri ba gźan (7) ’byuṅ ste | ci’i phyir tshe’i ’du byed dag byin gyis rlob par byed ce na | gźan la phan pa’i don tam | bstan pa gnas par bya ba’i don du ste | de dag ni bdag ñid tshe zad par mthoṅ źiṅ de las gźan nus pa yaṅ ma mthoṅ ba yin no || ’o na ci’i phyir gtoṅ bar byed ce na | gson na gźan (57b1) la phan pa chuṅ ba daṅ | lus nad la sogs pa lta bur mthoṅ ba yin te | ji skad du |

“sucīrṇe brahmacarye ’smin mārge caiva subhāvite |
tuṣṭa āyuḥkṣayāt bhavati rogasyāpagame yathā ||"

修梵行已竟　聖道已善修　由捨命歡喜　如人病得差

梵行妙成立　聖道已善修　壽盡時歡喜　猶如捨衆病

tshaṅs spyod ’di la legs spyad ciṅ || lam la’aṅ śin tu bsgoms na ni ||
tshe zad pa la dga’ ’gyur te ||

iti | athaitad āyuḥ saṃskārāṇāṃ sthāpanārtham utsarjanaṃ vā kva kasya vā veditavyam | manuṣyeṣv eva triṣu dvīpeṣu strīpuruṣayor asamayavimuktasyārhataḥ prāntakoṭikadhyānalābhinaḥ | tasya hi samādhau vaśitvam | kleśaiś cānupastabdhā santatiḥ | sūtra uktam “bhagavān jīvitasaṃskārān adhiṣṭhāyāyuḥsaṃskārān utsṛṣṭavān” | teṣāṃ ko viśeṣaḥ | na kaścid ity eke | tathā hy uktam “jīvitendriyaṃ katamat | traidhātukam āyur iti” | pūrvakarmaphalam āyuḥsaṃskārāḥ pratyutpannakarmaphalaṃ jīvitasaṃskārā ity apare | yair vā nikāyasabhāgasthitis ta āyuḥsaṃskārāḥ | yais tu kālāntaraṃ jīvati te jīvitasaṃskārā iti | bahuvacanaṃ bahūnām āyurjīvitasaṃskārakṣaṇānām utsarjanādhiṣṭhānāt | na hy ekasya kṣaṇasyotsarjanam adhiṣṭhanaṃ cāsti | na ca kālāntarasthāvaram ekam āyurdravyam iti dyotanārtham ity eke | bahuṣv eva saṃskāreṣv āyur ākhyā nāsty ekam āyur dravyam | anyathā naiva saṃskāragrahaṇam akariṣyad ity apare | kim arthaṃ punar bhagavatā āyuhsaṃskārā utsṛṣṭāś cādhiṣṭitāś ca | maraṇavaśitvajñāpanārtham utsṛṣṭājīvitavaśitvajñāpanārtham adhiṣṭitāḥ | traimāsyam eva nodhrvam vineyakāryābhāvāt | yac cāpi tat pratijñātam “evaṃbhāvitair ahaṃ caturbhir ṛddhi pādair ākāṅkṣan kalpam api tiṣṭheyaṃ kalpāvaśeṣam apīti” | tasya_ api saṃpādanārtham | skandhamaraṇamārayor nirjayārtham iti vaibhaṣikāḥ | bodhimūle kleśadevaputramārau nirjitāv iti | niṣṭhitam ānuṣaṅgikam ||

若爾。此引壽行(2)命住及棄捨。應知何處何人。能爲此事。於人道中。於三洲。於男女。非時解脱阿羅漢。倶解脱人。得遠際三摩提。何以故。此人於諸定有自在。其相續非惑所熏。經中説。世尊願留諸命行。捨諸壽行。命壽二行差別云何。餘師説。無有差別。云何知。經中説。何者爲命根。謂三界壽。復有餘師説。宿業果報名壽行。現世業果名命行。復有師説。若由此得住聚同分中名壽行。若由此得暫時住名命行。諸言者。由願留多壽命行生起故。何以故。於一刹那生起無願留能故。復有餘師説。無有一物名壽命得暫時住。爲顯此義故有諸言。復有餘師説。於多行中假立壽命名。無別一物名壽命。若不爾。佛不應説行(3)問云何世尊(4)捨棄壽行願留命行。爲顯於死有自在故棄捨。爲顯於壽命有自在故願留。云何但三月不過。受化弟子利益事畢竟故。復次世尊建立義言。若比丘修習數行四如意足。若欲住可得一劫。或過一劫。爲顯所建立義故。留捨命壽。毘婆沙師説。於五陰及死。爲顯自勝能故。先於菩提樹下。已破煩惱魔及天魔得勝能。隨應論且止。

此中應知。依何處所誰能如是留捨壽行。謂三洲人女男相續。不時解脱得邊際定諸阿羅漢。由彼身中有自在定無煩惱故。經説。世尊留多命行捨多壽行。命壽何別。有言。無別。如本論言。云何命根。謂三界壽。有餘師説。先世業果名爲壽行。現在業果名爲命行。有説。由此衆同分住名爲壽行。由此暫住名爲命行。多言爲顯留捨多(7)念命行壽行非一刹那。命行壽行有留捨故。有説。此言爲遮有一命壽實體經多時住。有説。此言爲顯無一實命壽體。但於多行假立如是命壽二名。若謂不然。不應言行。世尊何故捨多壽行留多命行。爲顯於死得自在故捨多壽行。爲顯於活得自在故留多命行。唯留三月不増減者。越此更無所化事故。減此利生不究竟故。又爲成立先自稱言我善修行四神足故。欲住一劫或一劫餘。如心所期則便能住。 . 毘婆沙師作如是説。顯今能伏蘊死二魔。世尊先於菩提樹下。已伏天魔煩惱魔故。傍論已竟。

dper na nad daṅ bral ba bźin || źes gsuṅs pa lta bu’o || ’o na gaṅ du’am | gaṅ źig gi tshe’i ’du byed (2) dag ’jog pa’am | gtoṅ ba de rig par bya źe na mi’i naṅ kho na dag tu ste gliṅ gsum po dag tu’o || gaṅ źig gi źe na | dgra bcom pa pho mo rab kyi mtha’i bsam gtan thob pa dus daṅ mi sbyor bar rnam bar grol ba ste | de ni tiṅ ṅe ’dzin la yaṅ dbaṅ źiṅ ñon moṅs pa dag gis kyaṅ rgyu ñe bar ma (3) bstan pa yin no || mdo las bcom ldan ’das kyis | srog gi ’du byed dag byin gyis brlabs nas tshe’i ’du byed dag btaṅ ṅo źes gsuṅs pa de dag la khyad par ci źig yod ce na | kha cig na re cuṅ zad kyaṅ med de | ’di ltar srog gi dbaṅ po gaṅ źe na | khams gsum pa’i tshe yin no (4) źes gsuṅs so źes zer ro || kha cig na re ni sṅon gyi las kyi ’bras bu ni tshe’i ’du byed dag yin la | da ltar byuṅ ba’i las kyi ’bras bu ni srog gi ’du byed dag yin no źes zer te | gaṅ dag gis ris mthun par gnas par ’gyur ba de dag ni tshe’i ’du byed dag yin la | gaṅ dag gis dus gźan gyi (5) bar du ’tsho ba de dag ni srog gi ’du byed dag yin no || maṅ po’i tshig ni tshe daṅ srog gi ’du byed kyi skad cig ma rnam pa maṅ po rnams la gtoṅ źiṅ byin gyis rlob pa’i phyir te | skad cig ma gcig la ni gtoṅ ba’am byin gyis rlob pa med do || kha cig na re dus gźan gyi bar du ’dug pa tshe’i rdzas gcig (6) pu ni med do źes bstan pa’i phyir ro źes zer ro || kha cig na re ’du byed maṅ po rnams la tshe źes bya ba’i tshe’i rdzas gcig pu ni med do || de lta ma yin na ’du byed smos pa mi mdzad par ’gyur ro źes zer ro || yaṅ ci’i phyir bcom ldan ’das kyis tshe’i ’du byed dag btaṅ źiṅ byin gyis brlabs śe na | (7) ’chi ba la mṅa’ ba ñid du bstan pa’i phyir ni btaṅ la | tshe la mṅa’ ba ñid du bstan pa’i phyir ni zla ba gsum kho na byin gyis brlabs te | phyin chad ni gdul ba’i don med pa’i phyir ma yin no || gaṅ yaṅ ṅas rdzu ’phrul gyi rkaṅ pa bźi po de ltar bsgoms pa dag gis ’dod na bskal pa’am bskal (58a1) ba bas lhag par bźugs par bya’o źes dam bcas pa de yaṅ sgrub pa’i phyir ro || bye brag tu smra ba rnams na re ni phuṅ po daṅ ’chi bdag gi bdud dag las rgyal bar bstan pa’i phyir ro źes zer te | byaṅ chub kyi śiṅ druṅ du ni ñon moṅs pa daṅ lha’i bu’i bdud dag las rgyal lo || (2) źar la ’oṅs pa rdzogs so | || |

prakṛtam evārabhyate |

所依本義今應説。

正論應辯。

dkyus ma ñid brtsam par bya ste |

dvedhā dvādaśa

偈曰。十二二種。

bcu gñis gñis |

katamāni dvādaśa |

釋曰。何者爲十二。

.

bcu gñis gaṅ źe na |

antyāṣṭakād ṛte |
daurmanasyāc ca

偈曰。除後八。及憂根。

.

tha ma brgyad daṅ yid mi bde || ma gtogs pa ste |

antyam aṣṭakaṃ śraddhādīni daurmanasyaṃ ca varjayitvā | jīvitendriyād anyāni dvādaśa dvividhāni vipākaś cāvipākaś ca | tatra cakṣurādīni saptaupacayikāni avipākaḥ | śeṣāṇi vipākaḥ | manoduḥkhasukhasaumanasyopekṣendriyāṇi kuśalakliṣṭāny avipākaḥ | airyāpathikaśāilpasthānikanairmāṇikāni ca yathāyogam | śeṣāṇi vipākaḥ | jīvitendriyaṃ cakṣurādīni dvādaśa hitvā śeṣāṇy avipāka iti siddham | yadi daurmanasyendriyaṃ na vipāka iti sūtraṃ kathaṃ nīyate “trīṇi kāryāṇi | saumanasyavedanīyaṃ karma daurmanasyavedanīyaṃ karma upekṣā vedanīyaṃ karmeti” saṃprayogavedanīyatām adhikṛtyoktam | daurmasyena saṃprayuktaṃ karma daurmanasyavedanīyam | yathā sukhasaṃparayuktaḥ sparśaḥ sukhavedanīyaḥ | saumanasyopekṣāvedanīye api tarhi karmaṇī evaṃ bhaviṣyataḥ | yathecchasi tathā ’stu | saṃprayoge ’pi na doṣaḥ vipāke ’pi na doṣaḥ | agatyā hy etad evaṃ gamyeta | kā punar atra yuktir daurmanasyaṃ na vipāka iti | daurmanasyaṃ hi parikalpaviśeṣair utpādyate ca vyupaśāmyate ca | na caivam vipākaḥ | saumanasyam apy evaṃ na syād vipākaḥ | yadi tarhi daurmanasyaṃ vipākaḥ syād ānantaryakāriṇāṃ tannimittaṃ daurmanasyotpādāt tatkarma vipakvaṃ syāt | saumanasyam apy evam | yadi saumanasyaṃ vipākaḥ syāt puṇyakāriṇāṃ tan nimittaṃ saumanasyotpādāt tatkarma vipakvaṃ syāt | vītarāgāṇāṃ tarhi daurmanasyāsaṃbhavāt | na caivaṃ vipākaḥ | saumanasyam apy eṣām avyākṛtaṃ kodṛśaṃ vipākaḥ syāt | yādṛśaṃ tādṛśam astu | sati tu saṃbhave saumanasyasyāsti vipākāvakāśī na dauarmanasyasya | sarvathā ’samudācārād iti nāsty evaṃ daurmanasyaṃ vipāka iti vaibhāṣikāḥ | tatra jīvitendriyāṣṭamāni sugatau kuśalasya vipāko durgatāv akuśalasya | mana-indriyam ubhayor ubhayasya | sukhasaumanasyopekṣendriyāṇi kuśalasya | duḥkhendriyam akuśalasya | sugatāv ubhayavyañjanasyākuśalena tatsthānapratilambhaḥ | na tv indriyasya kuśalākṣepāt | gatam etad |

. 釋曰。又除命根。所餘十二有二種。有是果報。有非果報。此中眼等七根。若是増長果。非果報。所餘皆是果報。意苦樂喜捨根。若善若染汚。非果報。若威儀工巧變化相應。亦非果報。所餘是果報。除命根及眼(5)等十二根。所餘非果報。此義至得成。若憂根非果報此經云何。將經言。有業於喜受好。有業於憂受好。有業於捨受好。依相應好。故説此言。若業與憂受相應。名於憂受好。譬如觸與樂受相應。説觸於樂受好。若爾業於喜受捨受好。亦應成如此。如汝所欲。我亦許之。於相應無失。於果報亦無失。若爾由無能故皆許如此。有何別道理。能立憂非果報。憂受由分別差別所生。及分別所息。果報則不然。若爾於喜受亦應然。不應立喜爲果報。若憂是果報。作無間業人。因無間業生憂受故。此業應熟。喜亦應爾。若喜是果報。作福業人。因福業生喜受故。是福業應熟。是義不然。復有別證。諸離欲人(6)無憂受故。果報則不爾。諸離欲人亦無無記喜根。若爾果報有何相。隨其相若有宿業應位。雖復如此。喜根可有殘果報。憂根則無。餘一切種不行起故。故毘婆沙師説。憂非果報。以命根爲第八。於善道中善業果報。於惡道中惡業果報。意根於二道二業果報。樂喜捨三根。是善業果報。苦根是惡業果報。於善道二根人。由惡業得。如此位此論已説。 .

憂根及後信等八根皆非異熟。是有記故。餘皆通二。義准已成。謂七色意根除憂餘四受十二一一皆通二類。七有色根若所長養則非異熟。餘皆異熟。意及四受若善染汚。若(1)威儀路及(2)工巧處。并(3)能變化。隨其所應亦非異熟。餘皆異熟。 . 若説憂根非異熟者。此經所説當云何通。如契經言。有三種業。順喜受業。順憂受業。順捨受業。依受相應言順無過。謂業與憂相應故名順憂受業。如觸與樂相應説名順樂受觸。若爾順喜順捨受業亦應如是。一經説故。隨汝所欲於我無違。異熟相應理皆無失。無逃難處。作此通經理實何因。憂非異熟。以憂分別差別所生。止息亦然。異熟不爾。若爾喜根應非異熟。亦由分別生及止息故。若許憂根是異熟者。造無間業已因即生憂。此業爾時應名果已熟。亦應如是徴難喜根。若許喜根是異熟者。造勝福業已因即生喜。此業爾時應名果已熟。毘婆沙師咸作是説。已離欲者無憂根故。異熟不然故非異熟。若爾應説離欲有情異熟喜根何相知有。隨彼有相此相亦然。謂善喜根此位容有。無記異熟應類非無。於此位中憂一切種無容有故定非異熟。眼等八根。若在善趣是善異熟。若在惡趣是惡異熟。意根隨在善趣惡趣。是倶異熟。喜樂捨根隨在何趣是善異熟。苦根隨在善趣惡趣是惡異熟。於善趣中有二形者唯根處所。不善業招善趣色根。善業引故。

dad pa la sogs pa tha ma brgyad daṅ | yid mi bde ba ma gtogs pa srog gi dbaṅ po las gźan pa bcu gñis ni rnam pa (3) gñis te | rnam par smin pa yaṅ yin la | rnam par smin pa ma yin pa yaṅ yin no || de la mig la sogs pa bdun rgyas pa las byuṅ ba rnams ni rnam par smin pa ma yin no || lhag ma rnams ni rnam par smin pa yin no || yid daṅ | sdug bsṅal daṅ | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ (4) sñoms kyi dbaṅ po rnams ni dge ba daṅ ñon moṅs pa can rnams daṅ | spyod lam pa daṅ bzo’i gnas pa daṅ | sprul pa rnams ni ci rigs par rnam par smin pa ma yin no || lhag ma rnams ni rnam par smin pa yin no || srog gi dbaṅ po daṅ | mig la sogs pa bcu gñis ma gtogs pa lhag (5) ma rnams ni rnam par smin pa ma yin pa źes bya bar grub po || gal te yid mi bde ba rnam par smin pa ma yin na las ni gsum ste | yid bde ba myoṅ bar ’gyur ba’i las daṅ | yid mi bde ba myoṅ bar ’gyur ba’i las daṅ | btaṅ sñoms myoṅ bar ’gyur ba’i las źes gsuṅs pa’i mdo ’di (6) ji ltar draṅ źe na | mtshuṅs par ldan pa myoṅ bar ’gyur ba’i dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa yin te | yid mi bde ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i las ni yid mi bde ba myoṅ bar ’gyur ba ste | dper na bde ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i reg pa bde ba myoṅ bar ’gyur ba yin pa bźin no || ’o na ni yid bde (7) ba daṅ btaṅ sñoms myoṅ bar ’gyur ba’i las dag kyaṅ de daṅ ’dra bar ’gyur ro źe na | ji ltar dga’ ba de ltar yin la rag ste | mtshuṅs par ldan pa yin na yaṅ ñes pa med la | rnam par smin pa yin na yaṅ ñes pa med do || go skabs med pas na de ni de ltar śes so || yid mi bde ba rnam par (58b1) smin pa ma yin no źes bya ba ’di la rigs pa ci źig yod ce na | yid mi bde ba ni kun tu rtog pa’i khyad par dag gis skyed par byed pa yin gyi rnam par smin pa ni de lta ma yin no || yid bde ba yaṅ de daṅ ’dra bas rnam par smin pa ma yin par ’gyur ro || ’o na gal te yid mi bde ba rnam par smin par gyur (2) na mtshams med pa byed pa rnams de’i phyir yid mi bde bskyed pas las de rnam par smin par ’gyur ro źe na | yid mi bde ba yaṅ de daṅ ’dra ste | gal te yid bde ba rnam par smin par gyur na bsod nams byed pa rnams de’i phyir yid bde ba skyed pas las de rnam par smin par ’gyur ro || ’o na ’dod chags (3) daṅ bral ba rnams la yid mi bde ba mi srid pa’i phyir te | rnam par smin pa ni de lta ma yin no źe na | de dag gi yid bde ba luṅ du ma bstan pa rnam par smin pa yaṅ ji lta bu źig yin | bye brag tu smra ba rnams na re | ci ’dra yaṅ ruṅ ste | yid bde ba la rnam par smin pa’i go skabs yod ji srid du zin (4) kyaṅ | yid mi bde ba ni rnam pa thams cad du yaṅ kun du mi ’byuṅ bas yid mi bde ba la rnam par smin pa med ces zer ro || de la brgyad pa srog gi dbaṅ po daṅ | gźan rnams bde ’gro na ni bde ba rnam par smin pa yin la | ṅan ’gro ba ni mi bde ba’i rnam par smin pa yin no || yid kyi (5) dbaṅ po ni gñis kar gñi ga’i rnam par smin pa yin no || bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ sñoms kyi dbaṅ po rnams ni dge ba’i rnam par smin pa yin no || sdug bsṅal gyi dbaṅ po ni mi dge ba’i rnam par smin pa yin no || bde ’gro na mi dge bas mtshan gñis po de’i gnas rñed pa (6) yin gyi dbaṅ po ni ma yin te | dge bas ’phaṅs pa yin pa’i phyir ro || de ni rdzogs so | || |

idaṃ nu vaktavyam | katīndriyāṇi savipākāni katy avipākāni | yad etat daurmanasyam anantaroktaṃ

所餘應説。幾根有果報。幾根無果報。此中憂根。於前無間已説。

如是已説是異熟等。二十二根中幾有異熟幾無異熟。 .

’di brjod par bya ste | dbaṅ po du ni rnam par smin pa daṅ bcas pa dag yin | du ni rnam par smin pa med pa dag yin źe na | gaṅ ’di yid mi bde ba bśad ma thag pa |

tat tv ekaṃ savipākaṃ |

偈曰。一定有報。

頌曰
憂定有異熟　前八後三無
意餘受信等　一一皆通二

de gcig ni rnam (7) par smin bcas

tad ekaṃ savipākam eva | tuśabda eva kārārtho bhinnakramaś ca veditavyaḥ | na hi tad avyākṛtam asti nāpy anāsravam asamāhitatvāt | ato nāsty avipākaṃ daurmanasyam |

釋曰。此一憂根有果報。定言爲決。憂根異於餘法。此根無無記。亦無無流。在散動地故。是故憂根無無果報。

論曰。如前所諍憂根。當知定有異熟。依唯越義頌説定聲。謂顯憂根唯有異熟兼具二義故越次説。具二義者。憂非無記。強思起故。亦非無漏。唯散地故。由此越次先説憂根定有異熟。

de gcig pu ni rnam par smin pa daṅ bcas pa kho na yin no || ni źes bya ba’i sgra ni kho na źes bya ba’i don daṅ rim pa gźan du sbyar ba yin par rig par bya ste | de ni luṅ du ma bstan pa yaṅ med la | mñam par gźag pa ma yin pa’i phyir zag pa med pa yaṅ med de | de’i phyir (59a1) yid mi bde ba rnam par smin pa med pa ma yin no ||

daśa dvidhā || 2.10 ||

偈曰。十二種。

See the full verse quoted previously.

bcu rnam gñis |

savipākāny avipākāni ca | katamāni daśa |

釋曰。二種。謂有報無報。何者爲十。

眼等前八及最後三定無異熟。八無記故。三無漏故。餘皆通二。義准已成。

rnam par smin pa daṅ bcas pa dag kyaṅ yin | rnam par smin pa med pa dag kyaṅ yin no || bcu gaṅ źe na |

mano ’nyavittiśraddhādīni

偈曰。意餘受信等。

[意餘受信等]

yid daṅ tshor gźan dad la sogs ||

anyavittigrahaṇāt daurmanasyādanyat veditaṃ gṛhyate | śraddhādīni śraddhāvīryasmṛtisamādhiprajñāḥ | tatra manaḥsukhasaumanasyopekṣā akuśalāḥ kuśalāḥ sāsravāś ca savipākāḥ | anāsravā avyākṛtāś cāvipākāḥ | duḥkhendriyaṃ kuśalākuāśalaṃ savipākam avyākṛtam avipākam | śraddhādīni sasravāṇi savipākāny anāsravāṇy avipākāni | anyad avipākam iti siddham |

釋曰餘受者。應知異憂根。信精進念定慧根。此中意樂喜捨。若是惡若善。有流則有果(7)報。 . 苦根若善若惡有果報。若無記無果報。信等五根。若有流有果報。無流無果報。所餘無果報義至自成。

謂意根餘四受。信等言等取精進等四根。此十一一皆通二類。意樂喜捨若不善善有漏有異熟。若無記無漏無異熟。苦根若善不善有異熟。若無記無異熟。信等五根若有漏有異熟。若無漏無異熟。如是已説有異熟等。

tshor ba gźan źes bya ba smos pas ni yid mi bde ba las (2) gźan pa’i tshor ba gzuṅ ṅo || dad la sogs ni dad pa daṅ brtson ’grus daṅ dran pa daṅ tiṅ ṅe ’dzin daṅ śes rab po || de la yid daṅ bde ba daṅ yid bde ba daṅ btaṅ sñoms mi dge ba zag pa daṅ bcas pa rnams ni rnam par smin pa daṅ bcas pa yin no || zag pa med pa rnams ni rnam par smin (3) pa med pa dag yin no || sdug bsṅal gyi dbaṅ po ni dge ba daṅ mi dge ba ni rnam par smin pa daṅ bcas pa yin no || luṅ du ma bstan pa ni rnam par smin pa med pa yin no || dad pa la sogs pa zag pa daṅ bcas pa rnams ni rnam par smin pa daṅ bcas pa yin no || zag pa med pa rnams ni rnam par smin (4) pa med pa dag yin no || gźan ni rnam par smin pa med pa yin no źes bya bar grub bo ||

kati kuśalāni katy akuśalāni katy avyākṛtāni | ekāntena tāvat |

幾根是善。幾根是惡。幾根無記。此中若一向善。

二十二根中幾善幾不善幾無記。

du ni dge ba dag yin | du ni mi dge ba dag yin źe na |

aṣṭakaṃ kuśalaṃ

偈曰。八根善。

頌曰
唯善後八根　憂通善不善
意餘受三種　前八唯無記

re źig gcig tu dge ba brgyad ||

pañcaśraddhādīni trīṇi cājñāsyāmīndriyādīni |

釋曰。信等五。未知欲知等三。

論曰。信等八根一向是善。數次雖居後乘前故先説。

dad pa la sogs pa lṅa daṅ | kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa gsum mo ||

dvidhā |
daurmanasyaṃ |

偈曰。二種憂。

[憂通善不善]

yid mi bde ba rnam (5) gñis |

kuśalaṃ cākuśalaṃ ca |

釋曰。或善或惡。

憂根唯通善不善性。

dge ba yaṅ yin mi dge ba yaṅ yin no ||

mano ’nyā ca vittis tredhā

偈曰。意及餘受。三種。

[意餘受三種]

yid daṅ tshor gźan ni | rnam gsum |

kuśalākuśalāvyākṛtāni |

釋曰。此五根有三種。善惡無記。

憂根唯通善不善性。意及餘受一一通三。

dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa dag go ||

anyad ekadhā || 2.11 ||

偈曰。餘一種。

.

gźan ni rnam pa gcig |

kiñcid anyat | jīvitāṣṭamaṃ cakṣurādi | etad avyākṛtam eva ||

釋曰。何者爲餘。眼根爲第一。命根爲第八。此八一向無記。

眼等八根唯無記性。

gźan de yaṅ źe na | mig la sogs pa daṅ | brgyad pa srog ste | de dag ni luṅ du ma bstan pa kho na yin no ||

katamad indriyaṃ katama dhātvāptam eṣām indriyāṇām |

何根何界相應。於二十二根中。

如是已説善不善等。二十二根中。幾欲界繋。幾色界繋。幾無色界繋。

dbaṅ po (6) ’di rnams las dbaṅ po gaṅ źig khams gaṅ du gtogs śe na |

kāmāptam amalaṃ hitvā |

偈曰。欲界有除淨。

頌曰
欲色無色(4)界　如次除後三
兼女男憂苦　并除色喜樂

dri med ma gtogs ’dod par gtogs ||

kāmapratisaṃyuktaṃ tāvad indriyaṃ veditavyam | ekāntānāsravam ājñāsyāmīndriyāditrayaṃ hitvā | tad dhy apratisaṃyuktam eva |

釋曰。於欲界相應(8)相。應知。除一向無流。未知欲知等三根。何以故。此三決定非三界相應故。

. 論曰。欲界除後三無漏根。彼三根唯不繋故。

re źig gcig tu zag pa med pa kun śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa gsum ma gtogs pa’i dbaṅ po rnams ni ’dod pa daṅ ldan par rig par bya ste | de ni ldan pa ma yin pa kho (7) na yin no ||

rūpāptaṃ strīpumindriye |
duḥkhe ca hitvā

偈曰。色有除女男。二苦。

[兼女男憂苦]

pho mo’i dbaṅ daṅ sdug bsṅal dag | ma gtogs gzugs gtogs |

釋曰。如前除無流。二苦謂苦憂二根。於色界人離欲婬欲法。故又令依止非可愛故。是故彼無女男二根。若爾云何説彼爲丈夫。何處説。如經言。無處無理。女人作梵。有處有理。丈夫作梵。於彼別有丈夫相。於欲界但是丈夫所得。於彼無苦根。依止淨妙故。又無惡業故。亦無憂根。奢摩他軟滑相續故。又無(176a1)限類境界故。

准知欲界繋唯有十九根。色界如前。除三無漏兼除男女憂苦四根。准知十五根亦通色界繋。除女男者。色界已離婬欲法故。由女男根身醜陋故。若爾何故説彼爲男。於何處説。契經中説。如契經言。無處無容女身爲梵。有處有容男身爲梵。別有男相。謂欲界中男身所有。無苦根者身淨妙故。又彼無有不善法故。無憂根者由奢摩他潤相續故。又彼定無惱害事故。

dri ma med pa yaṅ ma gtogs źes bya bar sbyar te | sdug bsṅal dag ces bya ba ni sdug bsṅal ba daṅ yid mi bde ba dag go || gzugs kyi khams de na ’khrig pa’i chos kyi ’dod chags daṅ bral ba’i phyir daṅ | (59b1) mi mdzes par byed pa’i phyir po daṅ mo’i dbaṅ po dag med do || da ni ji ltar na de dag pho źes bya | ga las ’byuṅ | mo tshaṅs pa ñid byed par ’gyur ba gaṅ yin pa de ni gnas ma yin źiṅ skabs med de gnas med do || pho gaṅ yin pa de ni gnas yod do || źes gsuṅs te | pho’i ṅo bor (2) gźan ’dod pa’i khams na pho rnams la yod pa gaṅ yin pa ni yod do || lus daṅ ba’i phyir daṅ | mi dge ba med pa’i phyir sdug bsṅal gyi dbaṅ po med do || rgyu źi gnas kyis brlan pa’i phyir daṅ | kun nas mnar sems kyi gźi med pa’i phyir yid mi bde ba’i dbaṅ po med do ||

ārūpyāptaṃ sukhe cāpohya rūpi ca || 2.12 ||

偈曰。無色有。除二樂及色。

[并除色喜樂]

gzugs (3) can daṅ | bde ba’am ma gtogs gzugs med gtogs ||

strīpuruṣendriye duḥkhe cāmalaṃ hitveti varttate | kim avaśiṣyate | manojīvitopekṣendriyāṇi śraddhādīni ca pañca | etāny ārūpyapratisaṃyuktāni santi nānyāni |

釋曰。除女男二根。除二苦根。及無流根。所餘幾根。意命捨信等五根。如此多根。應知於無色界相應。無餘根。

無色如前。除三無漏女男憂苦。并除五色及喜樂根。准知餘八根通無色界繋。謂意命捨信等五根。 .

pho daṅ mo’i dbaṅ po dag daṅ | bde ba dag daṅ dri ma med pa yaṅ ma gtogs źes bya bar sbyar ro || ci źig lus śe na | yid daṅ srog daṅ btaṅ sñoms kyi dbaṅ po dag daṅ | dad pa la sogs pa lṅa po de dag ni gzugs med (4) pa daṅ ldan par ’dod do || gźan dag ni med do ||

katīndriyāṇi darśanaprahātavyāni kati bhāvanāprahātavyāni katy aprahātavyāni |

幾根見諦滅。幾根修道滅。幾根非所滅。

如是已説欲界繋等。二十二根中。幾見所斷。幾修所斷。幾非所斷。

dbaṅ po du ni mthoṅ bas spaṅ bar bya ba dag yin | du ni bsgom pas spaṅ bar bya ba dag yin | du ni spaṅ bar bya ba ma yin pa dag gi yin źe na |

manovittitrayaṃ tredhā

偈曰。意三受三種。

頌曰
意三受通三　憂見修所斷
九唯修所斷　五修非三非

yid daṅ tshor ba gsum rnam gsum ||

katamad vittitrayam | sukhasaumanasyopekṣāḥ |

釋曰。何者三受。樂喜捨根。

論曰。意喜樂捨一一通三。皆通見修非所斷故。

tshor ba gsum gaṅ źe na | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | (5) btaṅ sñoms rnams so ||

dviheyā durmanaskatā |

偈曰。見修滅憂根。

憂根唯通見修所斷。

gñis kyis spaṅ bya yid mi bde ||

daurmanasyaṃ dvābhyāṃ praheyaṃ darśanabhāvanābhyām |

釋曰。憂根二道滅。見(2)道修道所滅故。

憂根唯通見修所斷。非無漏故。

yid mi bde ba ni mthoṅ ba daṅ bsgom pa daṅ gñis kyis spaṅ bar bya ba yin no ||

nava bhāvanayā |

偈曰。九修道滅。

[九唯修所斷]

dgu ni bsgom pas spaṅ bar bya ba dag yin no ||

heyānīty adhikāraḥ | jīvitāṣṭamāni cakṣurādīni duḥkhendriyaṃ ca bhāvanāheyāny eva |

釋曰。眼根爲第一。命根爲第八。及苦根由修道滅。

七色命苦唯修所斷。不染汚故。非六生故。皆有漏故。

źes bya ba’i skabs yin te | mig la sogs pa daṅ | brgyad pa srog daṅ | sdug bsṅal gyi dbaṅ po (6) ni bsgoms pas spaṅ bar bya ba dag kho na yin no ||

pañca tv aheyāny api

偈曰。五或非滅。

五修非三非

lṅa po ni | spaṅ bar bya min yaṅ |

śraddhādīni pañca bhāvanāheyāny apy aheyāny api | sāsravānāsravatvāt |

釋曰。信等五根。或修道滅。或非所滅。有有流無流故。

信等五根或修所斷。或非所斷。非染汚故。皆通有漏及無漏故。

dad pa la sogs pa lṅa ni zag pa daṅ bcas pa daṅ zag pa med pa yin pa’i phyir bsgoms pas spaṅ bar bya ba dag kyaṅ yin la | spaṅ bar bya ba ma yin pa dag kyaṅ ma yin no ||

na trayam || 2.13 ||

偈曰。三非。

[五修非三非]

gsum min |

trayaṃ naiva praheyam ājñāsyāmīndriyādikam anāsravatvāt | na hi nirdoṣaṃ prahāṇārham | uktaḥ prakārabhedaḥ |

釋曰。未知欲知等三根。非見道修道所滅。以無流故。無過失法。不可除故。説諸根品類差別已。

最後三根唯非所斷。皆無漏故。非無過法是所斷故。已説諸門義(5)類差別。

kun śes par (7) byed pa’i dbaṅ po la sogs pa gsum ni zag pa med pa’i phyir spaṅ bar bya ba ma yin pa ñid de | ñes pa med pa ni spaṅ bar ’os pa ma yin no || rnam pa’i bye brag bśad zin to ||

lābha idānīṃ vaktavyaḥ | katīndriyāṇi kasmin dhātau vipākaḥ prathamato labhyante |

諸根至得今當説。幾根於何界果報先所得。

. 何界初得幾異熟根。

da ni rñed pa dpyad par bya ste | khams gaṅ du daṅ po ñid du dbaṅ po rnam par smin pa du źig rñed ce na |

kāmeṣv ādau vipāko dve labhyate

偈曰。欲中初得二。果報。

頌曰
欲胎卵濕生　初得二異熟
化生六七八　色六上唯命

’dod par (60a1) daṅ por rnam smin gñis | rñed de |

kāyendriyaṃ jīvitendriyaṃ ca | te punaḥ

身根命根是果報故。正託胎時先得此二。

論曰。欲胎卵濕生初受生位。唯得身與命二異熟根。由此三生根漸起故。

lus kyi dbaṅ po daṅ | srog gi dbaṅ po ’o || de dag kyaṅ |

nopapādukaiḥ |

偈曰。非化生。

.

rdzus te skye bas min |

upapādukapratiṣedhād aṇḍajajarāyujasaṃsvedajair iti veditavyam | kasmān na mana-upekṣendriye | pratisandhikāle tayor avaśyaṃ kliṣṭatvāt | athopapādukaiḥ kati labhyante |

釋曰。四生中由除化生。胎卵濕三生。應知已許。云何不説意捨二根。正受生時。此二根必是染汚故。若化生初得果報有幾根。

彼何不得意捨二根。此續生時定染汚故。

rdzus te skye ba bkag pas sgo ṅa las skye ba daṅ | mṅal las skye ba daṅ | drod gśer las skye ba dag gis rñed par rig par bya’o || ci’i phyir yid (2) daṅ btaṅ sñoms kyis dbaṅ po dag ma yin źe na | de gñis ni ñid mtshams sbyor ba’i tsheg don mi za bar ñon moṅs pa can yin pa’i phyir ro || yaṅ rdzus te skye ba dag gis du źig ’thob ce na |

taiḥ ṣaḍa vā

偈曰。彼得六。

See the full verse quoted previously.

de yis drug gam źes bya ba ni

yady avyañjanā bhavanti | yathā prāthamakalpikāḥ | katamāni ṣaṭ | cakṣuḥśrotraghrāṇajihvākāyajīvitendriyāṇi |

釋曰。若彼無女男根。如劫初生。何者爲(3)六。眼耳鼻舌身命根。

化生初位得六七八。謂無形者初得六根。如劫初時。何等爲六。所謂眼耳鼻舌身命。

gal te mtshan ma med pa źig yin na ste | ’di ltar bskal pa daṅ po (3) pa rnams lta bu’o || drug gaṅ źe na | mig daṅ rna ba daṅ sna daṅ lce daṅ lus daṅ srog gi dbaṅ po rnams so ||

sapta vā

偈曰。七。

See the full verse quoted previously.

bdun nam źes bya ba ni

yady ekavyañjanā bhavanti |

釋曰。若彼生一根。

若一形者初得七根。

gal te mtshan gcig pa źig yin na ste |

yathā devādiṣu |

如於天等生。

如諸天等。

’di ltar lha la sogs pa dag na’o ||

aṣṭau vā

偈曰。八。

See the full verse quoted previously.

brgyad ces bya ba ni

yady ubhayavyañjanā bhavanti | kiṃ punar ubhayavyañjanā apy upapādukā bhavanti | bhavanty apāyeṣu evaṃ tāvat kāmadhātau | atha rūpadhātāv ārūpyadhātau ca katham ity āha |

釋曰。若彼生二根。化生人可有二根耶。若於惡道可有。於欲界初得如此。於色界無色界云何。偈曰。

若二形者初得八根。豈有二形受化生者。惡趣容有二形化生。説欲界中初得根已。今(6)次當説色無色界。

gal te mtshan gñis pa źig yin na’o || ci rdzus te skye ba (4) yaṅ mtshan gñis pa yod dam źe na | ṅan soṅ dag na yod do | re źig ’dod pa’i khams na ni de lta bu yin no || ’o na gzugs kyi khams daṅ | gzugs med pa’i khams na ji lta bu yin źe na |

ṣaḍ rūpeṣu

色中六。

See the full verse quoted previously.

gzugs na drug go źes bya ba smos te |

kāmapradhānatvāt kāmadhātuḥ kāmā iti nirdiśyate | rūpapradhānatvād rūpadhātū rūpāṇīti | sūtre ’py uktaṃ “ye ’pi te bhikṣavaḥ śāntā vimokṣā atikramya rūpāṇy ārupyā” iti | tatra rūpadhātau ṣaḍindriyāṇi vipākaḥ parathamato labhyante | yāny eva kāmadhātāv avyañjanair upapādukaiḥ

釋曰。由欲勝故名欲界。或但名欲。由色勝故名色界。或但名色。經中説。是寂靜解脱過於色非色。於色界中初所得果報有六根。彼根同欲界。無二根化生所得。

欲界欲勝故但言欲。色界色勝故但言色。契經亦言。寂靜解脱過色無色。色界初得六異熟根。如欲化生無形者説。

’dod pa’i khams ni ’dod pa gtso bo yin pa’i phyir ’dod pa (5) rnam źes bstan la | gzugs kyi khams ni gzugs gtso bo yin pa’i phyir gzugs rnams źes bstan te | mdo las kyaṅ | gaṅ yaṅ gzugs med pa’i rnam par thar pa źi ba gaṅ dag gzugs rnams las ’das te źes gsuṅs so || gzugs kyi khams de na ni daṅ po ñid du dbaṅ po drug (6) rnam par smin pa ’thob ste | ’dod pa’i khams na rdzus te skye ba mtshan ma med pa dag gis rñed pa gaṅ dag yin ba de dag ñid do ||

ekam uttare || 2.14 ||

偈曰。餘一。

See the full verse quoted previously.

goṅ mar gcig |

釋曰。無色界異色界故名餘。由三摩跋提異故。由生勝故。此中初得果報。但有一命根。餘根則非。説至得已。棄捨今當説。於何界正死。棄捨幾根。

上唯命者。謂無色界定勝生勝故説上言。無色界中最初所得異熟根者。唯命非餘。説異熟根最初得已。何界死位幾根後滅。

gzugs kyi khams pas ni gzugs med pa’i khams sñoms par ’jug pas riṅ ba’i phyir daṅ | skye bas ches mchog yin pa’i phyir goṅ (7) ma ste | der ni daṅ po ñid du srog gi dbaṅ po gcig kho na rnam par smin pa thob ste | gźan ni ma yin no || rñed pa bśad zin to || da ni gtoṅ ba brjod par bya ste | khams gaṅ du ’chi ba na dbaṅ po źig thams cad kyi tha mar gtoṅ źe na |

nirodhayaty uparamānn ārūpye jīvitam manaḥ |
upekṣāṃ caiva rūpe ’ṣṭau

偈曰。
正死人棄捨。於無色命意。捨根。
釋曰。若人在無色界正死。於最後心棄捨命意捨三根。

頌曰
正死滅諸根　無色三色八
欲頓十九八　漸四善増五
論曰。在無色界將命終時。命意捨三於最後滅。

gzugs med dag tu ’chi ba ni || srog daṅ (60b1) yid daṅ btaṅ sñoms ñid ||
’gag par ’gyur ro gzugs na brgyad ||

rūpadhātau mriyamāṇo ’ṣṭau nirodhayati | tāni ca trīṇi cakṣurādīni pañca | sarve hy upapādukāḥ samagrendriyā upapadyante mriyante ca |

偈曰。於色八。
釋曰。若人在色界正死。於最後心棄捨八根。三如前。又眼等五根。何以故。一切化生衆生。具根受生。具根死墮故。

若在色界將命終時。即前三根及眼等五。如是八種於最後滅。一切(17a1)化生必具諸根而生死故。

gzugs kyi khams su ’chi na phuṅ po de dag daṅ | mig la sogs pa lṅa daṅ | dbaṅ po brgyad ’gag ste | brdzus te skye ba thams cad ni dbaṅ po rnams tshaṅ bar skye źiṅ ’chi’o ||

kāme daśa navāṣṭau vā || 2.15 ||

偈曰。欲界十九八。

[欲頓十九八]

’dod par bcu’am dgu ’am brgyad

釋曰。若人在欲界正死。於最後心若具二根人棄捨十根。八如前。又女男根。 .

若在欲界頓命終時。十九八根於最後滅。謂二形者後滅十根。即女男根并前八種。 .

(2) ’dod pa’i khams su ’chi na mtshan gñis pa źig yin na ni brgyad po de dag daṅ | pho daṅ mo’i dbaṅ po daṅ dbaṅ po bcu ’gag par ’gyur ro || mtshan gcig pa źig na ni dgu’o || mtshan med pa źig yin na ni brgyad de | cig car ’chi ba la ni tshul de lta bu yin no ||

kramamṛtyau tu catvāri |

偈曰。次第死捨四。

See nthe full verse quoted previously.

rim gyis ’chi ba dag (3) la bźi |

krameṇa tu mriyamāṇaś catvārīndriyāṇi nirodhayati | kāyajīvitamana-upekṣendriyāṇi | na hy eṣāṃ pṛthagnirodhaḥ | eṣa ca nyāyaḥ kliṣṭāvyākṛtacittasya maraṇe veditavyaḥ | yadā tu kuśale cetasi sthito mriyate tadā

釋曰。若人次第死。於最後心一時棄捨四根。謂身命意捨根。何以故。此四無相離盡故。若染汚心。及無記心死。應知道理如此。若人於善心死。是時。

若漸命終後唯捨四。謂在欲界漸命終時。身命意捨於最後滅。此四必無前後滅義。如是所説。應知但依染無記心而命終者。若在三界善心死時。

rim gyis ’chi na lus daṅ srog daṅ yid daṅ btaṅ sñoms kyi dbaṅ po dag daṅ dbaṅ po bźi ’gag ste | de rnams la ni so sor ’gag pa med do || ñon moṅs pa can daṅ luṅ du ma bstan pa’i sems kyis ’chi ba la ni tshul de lta bu yin par rig par bya’o || gaṅ gi tshe dge ba’i (4) sems la gnas te ’chi ba de’i tshe ni |

śubhe sarvatra pañca ca |

偈曰。於善諸處五。

信等五根必皆具有。

dge ba thams cad dag tu lṅa |

kuśale cetasi mriyamāṇaḥ sarvatra yathoktam indriyāṇi nirodhayati | śraddhādīni ca pañcādhikāni | eṣāṃ kuśale cetasy avaśyaṃbhāvaḥ | evam ārūpyeṣv aṣṭau nirodhayati rūpeṣu trayodaśeti vistareṇa gaṇanīyam |

釋曰。若人於善心死。一切處如前説。若棄捨根。復捨信等五根。何以故。此信等五根。於善心必具足生。何以故。此信等五根。於善心必具足生。

故於前説一切位中。其數皆應加信等五。 See the full verse quoted previously. 謂於無色増至八根。乃至欲界漸終至九。中間多少如理應知。

dge ba’i sems la gnas te ’chi na thams cad du ji skad bśad pa’i dbaṅ po rnams daṅ | lhag par dad pa la sogs pa lṅa ’gag ste | de rnams ni dge ba’i sems la gdon mi za bar yod do || de ltar na gzugs (5) med pa na ni brgyad ’gag par ’gyur ro || gzugs na ni bcu gsum mo źes rgyas par brtsi bar bya’o ||

indriyaprakaraṇe sarva indriyadharmā vicāryante | atha katamac chrāmaṇyaphalaṃ katibhir indriyaiḥ prāpyate |

於根伽蘭(4)他中。簡擇一切根法。應如此知。復次何沙門若果。由幾根能得。

分別根中一切根法皆應思擇。二十二根幾能證得(2)何沙門果。

dbaṅ po’i skabs su dbaṅ po’i chos thams cad dpyad par bya ste | dge sbyoṅ gi tshul gyi ’bras bu gaṅ źig dbaṅ po du dag gis ’thob ce na |

navāptir antyaphalayoḥ

偈曰。九得邊二果。

頌曰
九得邊二果　七八九中二
十一阿羅漢　依一容有説

’bras bu tha ma gñis ni dbaṅ po dgus (6) ’thob bo ||

navabhir indriyaiḥ praptirantyaphalayoḥ | ke punar antye | srota-āpattiphalam arhattvaṃ ca |

釋曰。由九根至得前後際沙門。若果何者爲邊。須陀洹果。及阿羅漢果。前後際所得故。

論曰。邊謂(3)預流(4)阿羅漢果。於沙門果居初後故。

yaṅ tha ma gaṅ dag yin źe na | rgyun du źugs pa daṅ | dgra bcom pa ñid kyi ’bras bu’o ||

ke madhye | sakṛdāgāmiphalam anāgāmiphalaṃ ca | tatra srota-āpattiphalasya śraddhādibhir ājñātāvīndriyavarjyair mana-upekṣendriyābhyāṃ ceti navabhiḥ | ājñāsyāmīndriyam ānantaryamārge veditavyam ājñendriyaṃ ca vimuktimārge | ubhābhyāṃ hi tasya prāptir visaṃyogaprāpter āvāhakasanniśrayatvād yathākramam | arhattvam asya punaḥ śraddhādibhir ājñāsyāmīndriyavarjyair mana-indriyeṇa sukhasaumanasyopekṣendriyāṇāṃ cānyatameneti navabhiḥ |

幾果在中際。斯陀含果。阿那含果。此中須陀洹果信等。除知已根并意根捨根。由此九根得前際果。未知欲知根在次第道。知根在解脱道。由此二根得須陀洹果。次第能引擇滅至得。及能作彼依止故。復有阿羅漢果信等。除未知欲知根意根。樂喜捨根中隨一。由此九根得後際果。

中謂(5)一來及(6)不還果。此觀初後在中間故。初預流果由九根得。謂意及捨信等五根未知當知已知爲九。未知根在(7)無間道。已知根在(8)解脱道。此二相資得最初果。如其次第。於(9)離繋得能爲引因依因性故。阿羅漢果亦九根得。謂意信等五已知具知及喜樂捨中隨一爲九。已知根在無間道。具知根在解脱道。此二相資得最後果。如其次第。於離繋得能爲引因依因性故。

bar ma gaṅ dag yin źe na | lan cig phyir ’oṅ ba’i ’bras bu daṅ | phyir mi ’oṅ ba’i ’bras bu’o | de la rgyun du źugs pa’i ’bras bu ni dad pa la sogs pa daṅ | kun śes pa daṅ ldan pa’i (7) dbaṅ po ma gtogs pa dag daṅ | yid daṅ | btaṅ sñoms kyi dbaṅ po dag daṅ dgus ’thob ste | kun śes par byed pa’i dbaṅ po ni bar chad med pa’i lam la rig par bya’o || kun śes pa’i dbaṅ po ni rnam par grol ba’i lam la rig par bya’o || gñis kyaṅ de ’thob ste | go (61a1) rims bźin du bral ba’i ’thob pa ’dren par byed pa daṅ | rten yin pa’i phyir ro || dgra bcom pa ñid ni dad pa la sogs pa daṅ | kun śes par byed pa’i dbaṅ po ma gtogs pa dag daṅ | yid kyi dbaṅ po daṅ | bde ba daṅ | yid bde ba daṅ | btaṅ (2) sñoms kyi dbaṅ po rnams las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ dgus ’thob bo |

saptāṣṭanavabhir dvayoḥ || 2.16 ||

偈曰。七八九中二。

[七八九中二]

gñis ni bdun daṅ brgyad daṅ dgus ||

sakṛdāgāmyanāgāmiphalayoḥ pratyekaṃ saptabhir aṣṭabhir navabhiś cendriyaiḥ prāptiḥ | kathaṃ kṛtvā | sakṛdāgāmiphalaṃ tāvad yady ānupūrvikaḥ prāpnoti sa ca laukikena mārgeṇa tasya saptabhir indriyaiḥ prāptiḥ | pañcabhiḥ śraddhādibhir upekṣāmana indriyābhyāṃ ceti | atha lokottareṇa mārgeṇa tasyāṣṭabhir indriyaiḥ praptiḥ | ājñendriyam aṣṭamaṃ bhavati | atha bhūyo vītarāgaḥ prāpnoti tasya navabhir yeneva srota-āpattiphalasya | anāgāmiphalaṃ yady ānupūrvikaḥ prāpnoti sa ca laukikena mārgeṇa tasya saptabhir indriyaiḥ prāptiḥ | yathā sakṛdāgāmiphalasya | atha lokottareṇa mārgeṇa tasyāṣṭabhis tathaiva | atha vītarāgaḥ prāpnoti tasya navabhiḥ | yathā srota-āpattiphalasya | ayaṃ tu viśeṣaḥ | sukhasaumanasyopekṣendriyāṇām anyatamaṃ bhavati | niśrayaviśeṣāt | yadāpy ayam ānupūrviko navame vimūktimārge tīkṣṇendriyatvād dhyānaṃ praviśāti laukikena mārgeṇa tadāpy aṣṭābhir indriyair anāgāmiphalaṃ prāpnoti | tatra hi navame vimuktimārge saumanasyendriyam aṣṭamaṃ | bhavaty ānantaryamārge tūpekṣendriyam eva nityam ubhābhyāṃ ca tasya prāptiḥ | atha lokottareṇa praviśāti tasya navabhir indriyaiḥ prāptiḥ | ājñendriyaṃ navamaṃ bhavati | yat tarhy abhidharma uktaṃ “katibhir indriyair arhattvaṃ prapnotīty āha ekādaśabhir iti” | tat kathaṃ navabhir ity ucyate | navabhir eva tat prāpnoti |

釋曰。斯陀含果。阿那含果。觀前後故名中。此二果一一至得。由七八九根。云何如此。斯陀含果。若人。次第修方得。若依世間道。此果由七根得。信等五根并捨意二根。若依出世道。此果由八根得。七如前。知根爲第八。若先多離欲人。方得此果。由九根得。如得須陀洹果。阿那含果。若人次第修方得。若依世間道。此果由七根得。如前所説。得斯陀含果。若依出世道。此果由八根得。亦如前所説。得斯陀含果。若先已離欲人。方得此果。由九根得。亦如前所説。得斯陀含果。此果與前果有異。謂樂喜捨隨一根相應。由依止差別故。若次第修人。於第九解脱道。若(5)入根本定。依世間道。是時由八根得阿那含果。何以故。於第九解脱道中。喜根爲第八。於次第道則用捨根定。由此二根得阿那含果。若人依出世道。入第九解脱道。是人則由九根得阿那含果。此中知根爲第九。若爾阿毘達磨藏中。云何説如此。彼藏中説。由幾根能得阿羅漢果。彼中答由十一根。云何此中説由九根得。定由九根。

中間二果隨其所應各爲七八九根所得。所以者何。且一來果次第證者。依(10)世間道由七根得。謂意及捨信等五根。依(11)出世道由八根得。謂即前七根已知根第八。倍離欲貪超越證者。如預流果由九根得。若不還果次第證者。依世間道由七根得。 . 依出世道由八根得。如前次第得一來果。 (12)全離欲貪超越證者。由九根得。如前超越得一來果。總説雖然而有差別。謂此依地有差別故。樂喜捨中可隨取一。前果超越唯一捨根。又次第證不還果者。若於第九解脱道中入根本地依世間道由八根得。 . 彼無間道捨受相應。解脱道中復有喜受。此二相資得第三果。於離繋得二因如前。依出世道由九根得。八根如前已知第九。無間解脱此倶有故。豈不根本阿毘達磨。問由幾根得阿羅漢。答十一根。云何乃言由九根得。實得第四但由九根。

lan cig phyir ’oṅ ba daṅ phyir mi ’oṅ ba’i ’bras bu dag ni re re źiṅ dbaṅ po bdun nam brgyad dam dgu dag gis ’thob ste | ji lta źe na | re źig gal te lan cig phyir (3) ’oṅ ba’i ’bras bu mthar gyis ’thob la de yaṅ ’jig rten pa’i lam gyis ’thob na ni de dad pa la sogs pa lṅa daṅ | btaṅ sñoms daṅ yid kyi dbaṅ po daṅ dbaṅ po bdun dag gis ’thob bo || ’on te ’jig rten las ’das pa’i lam gyis ’thob na ni des dbaṅ po brgyad dag gis ’thob (4) ste | brgyad pa ni kun śes pa’i dbaṅ po yin no || ci ste phal cher la ’dod chags daṅ bral ba źig gis ’thob na ni de dgus ’thob ste | gaṅ dag kho nas rgyun du źugs pa’i ’bras bu ’thob pa kho na yin no || gal te phyir mi ’oṅ ba’i ’bras bu mthar gyis ’thob la de yaṅ ’jig (5) rten pa’i lam gyis ’thob na ni de dbaṅ po bdun gyis ’thob ste | lan cig phyir ’oṅ ba’i ’bras bu’i ji lta ba bźin no || ’on te ’jig rten las ’das pa’i lam gyis ’thob na ni de dbaṅ po brgyad kyis ’thob ste | de daṅ ’dra’o || ci ste ’dod chags daṅ bral ba źig gis ’thob na ni de (6) dgus ’thob ste | rgyun du źugs pa’i ’bras bu’i ji lta ba bźin no || ’di ni khyad par yin te | rten gyi bye brag las bde ba daṅ yid bde ba daṅ btaṅ sñoms kyi dbaṅ po rnams las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig yin no || gaṅ gi tshe ’di mthar gyis pa źig yin la | rnam par grol ba’i lam dgu pa (7) la ’jig rten pa’i lam gyis bsam gtan la ’jug pa de’i tshe yaṅ dbaṅ po brgyad kyis phyir mi ’oṅ ba’i ’bras bu ’thob ste | de la rnam par grol ba’i lam dgu pa la ni yid bde ba’i dbaṅ po brgyad pa yin no || bar chad med pa’i lam la ni rtag tu btaṅ sñoms kyi dbaṅ po kho na ste | de ni (61b1) gñi gas kyaṅ ’thob bo | ’on te ’jig rten las ’das pas ’jug na nad dbaṅ po dgus ’thob ste | dgu pa ni kun śes pa’i dbaṅ po yin no || ’o na chos mṅon pa las dbaṅ po du źig gis dgra bcom pa ñid ’thob ce na | smras pa | bcu gcig gis ’thob po źes bśad pa gaṅ yin (2) pa de ji ltar dgu dag gis ’thob ces bśad ce na | de ni dgu kho nas ’thob ste |

ekādaśabhir arhattvam uktaṃ tv ekasya saṃbhavāt |

偈曰。十一得羅漢。説依一人成。

而本論言十一根者。依一身中容有故説。

bcu gcig dag gis dgra bcom ñid || ’ga’ źig srid phyir bśad pa yin ||

asti saṃbhavo yad ekaḥ pudgalaḥ parihāya parihāya sukhasaumanasyopekṣābhir arhattvaṃ prāpnuyād ata ekādaśabhir ity uktam | na tu khalu saṃbhavo ’sti sukhādīnām ekasmin kāle | katham anāgāmino ’py eṣa prasaṅgo na bhavati | na hy asau parihīṇaḥ kadācit sukhendriyeṇa prāpnoti na ca vītarāgapūrvī parihīyate | tadvairāgyasya dvimārgaprāpaṇāt |

釋曰。有如此道理。是一人已退。已退由樂喜捨根。更得阿羅漢果。是故説由十一根。無有是處。樂受等三根。於一時中倶得生。云何於阿那含人。不論如此義。此阿那含。不得如此。何以故。無先已退後時由樂根更證本果故。復次若先離欲人無退墮義。此人離欲二道所證故。

謂容有一補特伽羅從無學位數數退已。由樂喜捨隨一現前數復證得阿羅漢果。由斯本論説十一根。然無一時三受倶起。是故今説定由九根。於不還果中何不如是説。以無樂根證不還果。而於後時得有退義。亦無退已。由樂復得。非先離欲超證第三有還退義。此離欲果二道所得極堅牢故。

gaṅ zag gcig ’ga’ źig yoṅs su ñams śiṅ yoṅs su ñams nas bde ba daṅ | yid bde ba daṅ btaṅ sñoms kyi dbaṅ (3) po dag gis dgra bcom pa ñid ’thob pa srid pa yod pas de’i phyir bcu gcig gis źes bśad kyi || bde ba la sogs pa dus gcig tu srid pa ni med do || ’di phyir mi ’oṅ ba la yaṅ ji ltar thal bar mi ’gyur źe na | ’di ni yoṅs su ñams phan chad nam yaṅ bde ba’i dbaṅ pos ’thob pa med (4) do || ’dod chags daṅ bral ba sṅon du ’gro ba la ni yoṅs su ñams par ’gyur ba yaṅ med de | de’i ’dod chags daṅ bral ba ni lam gñis kyis ’thob pa’i phyir ro ||

idaṃ vicāryate | katamenendriyeṇa samanvāgataḥ katibhiḥ avaśyaṃ samanvāgato bhavati | tatra

此義應當思量。與何根共相應。有幾根必定共相應。此中

今應思擇。成就何根。彼諸根中幾定成就。

dbaṅ po gaṅ źig daṅ ldan na gdon mi za bar dbaṅ po dag daṅ ldan pa dag yin źes bya ba ’di dpyad par bya ste | de la

upekṣājīvitamanoyukto ’vaśyaṃ trayānvitaḥ || 2.17 ||

偈曰捨命意相應。必與三相應。

頌曰
成就命意捨　各定成就(13)三
若成就樂身　各定成就四
成眼等及喜　各定成五根
若成就苦根　彼定成就七
若成女男憂　信等各成八
二無漏十(14)一　初無漏十三

btaṅ (5) sñoms daṅ ni srog daṅ ni || yid daṅ ldan la ṅes gsum ldan ||

ya eṣām upekṣādīnām anyatamena samanvāgataḥ so ’vaśyaṃ tribhir indriyaiḥ samanvāgato bhavaty ebhir eva | na hy eṣām anyo ’nena vinā samanvāgamaḥ | śeṣais tv aniyamaḥ | syāt samanvāgataḥ syād asamanvāgataḥ | tatra tāvac cakṣuḥśrotraghrāṇajihvendriyair ārūpyopapanno na samanvāgataḥ | kāmadhātau ca yenāpratilabdhavihīnāni | kāyendriyeṇārūpyopapanno na samanvāgataḥ | strīndriyeṇa rūpārūpyopapannaḥ | kāmadhatau yenāpratilabdhavihīnam | evaṃ puruṣendriyeṇa | sukhendriyeṇa caturdhyānārūpyopapannaḥ pṛthagjano na samanvāgataḥ | saumanasyendriyeṇa tṛtīyacaturthadhyānārūpyopapannaḥ pṛthagjana eva | duḥkhendriyeṇa rūpārūpyopapannaḥ | daurmanasyena kāmavītarāgaḥ | śraddhādibhiḥ samucchinnakuśalamūlaḥ | ājñāsyāmīndriyeṇa pṛthagjanaphalasthānasamanvāgatāḥ | ājñendriyeṇa pṛthagjanadarśanāśaikṣamārgasthāḥ | ājñātāvīndriyeṇa pṛthagjanaśaikṣaikṣyā asamanvāgatāḥ | apratişiddhāsv avasthāsu yathoktasamanvāgato veditavyaḥ |

釋曰。若人與捨等根隨一相應。此人必與三根相應。三根者。謂捨命意。何以故。此三更互無離相應故。與餘根相應則不定。或相應或不相應。此中生無色界人。與眼耳鼻舌根不相應。於欲界亦爾。謂若人未得及已失。生無色界人。與身根不相應。生色無色界人。與女根不相應。於欲界亦爾。謂若未得及已失。與男根亦爾。若凡夫人生第四定第二定處及無色界。與樂根不相應。若凡夫生第三定第四定及無色界。與喜根不相應。若凡夫生色無色界。與苦根不相應。若離欲人。與憂根不相應。若斷善根人。與信等根不相應。凡夫及至得果人。與未知欲知根不相應。凡夫及見道人無學道人。與知根不相應。凡夫及有學人。與知已根不相應。於非遮位中如前所説。應知與餘根相應。

論曰。(15)命意捨中隨成就一。彼定成就如是三根。非此三中隨有所闕。可有成就所餘根者。除此三根餘皆不定。謂或成就或不成就。此中眼耳鼻舌四根。生無色界定不成就。若生欲界未得已失亦不成就。身根唯有生無色界定不成就。女男二根生上二界定不成就。若生欲界未得已失亦不成就。 . 樂根異生生第四定及無色界定不成就。喜根異生生三四定及無色界定不成就。苦根若生色無色界定不成就。憂根一切離欲貪者定不成就。信等五根善根斷者定不成就。初無漏根一切異生及已住果定不成就。次無漏根一切異生見道無學定不成就。後無漏根一切異生及有學位定不成就。於非(16)遮位應知如前所(17)説諸根皆定成就。

gaṅ źig btaṅ sñoms la sogs pa ’di dag las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ ldan ba de ni gdon mi za bar dbaṅ po gsum dag daṅ ldan ba yin te | de dag ñid daṅ ṅo || ’di dag ni phan tshun med na mi ldan pa yin gyi lhag ma rnams (6) daṅ ni ma ṅes te | ldan pa yaṅ yod mi ldan pa yaṅ yod do || de la re źig mig daṅ rna ba daṅ sna daṅ lce’i dbaṅ po dag ni gzugs med par skyes pa daṅ mi ldan no || ’dod pa’i khams na ni gaṅ gis ma thob pa daṅ rnam par ñams pa dag daṅ mi ldan no || lus kyi dbaṅ pa ni gzugs med par (7) skyes pa daṅ mi ldan no || mo’i dbaṅ po daṅ ni gzugs daṅ gzugs med par skyes pa daṅ mi ldan no || ’dod pa’i khams na ni gaṅ gis ma thob pa daṅ | rnam par ñams pa daṅ mi ldan te | pho’i dbaṅ po yaṅ de bźin no || bde ba’i dbaṅ po daṅ ni bsam gtan bźi pa daṅ gzugs med par (62a1) skyes pa’i so so’i skye bo daṅ mi ldan no || yid bde ba’i dbaṅ po daṅ ni bsam gtan gsum pa daṅ | bźi pa daṅ | gzugs med par skyes pa’i so so’i skye bo kho na daṅ mi ldan no || sdug bsṅal gyi dbaṅ po daṅ ni gzugs daṅ gzugs med par skyes pa mi ldan no || yid (2) mi bde ba daṅ ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ bral ba mi ldan no || dad pa la sogs pa daṅ ni dge ba’i rtsa ba kun tu chad par mi ldan no || kun śes par byed pa’i dbaṅ po daṅ ni so so’i skye bo daṅ | ’bras bu la gnas pa dag daṅ mi ldan no || kun śes pa’i dbaṅ po daṅ ni so so’i skye bo daṅ | mthoṅ ba (3) daṅ mi slob pa’i lam la gnas pa rnams ni mi ldan no || kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ ni so so’i skye bo daṅ slob pa dag daṅ mi ldan no || ma bkag pa’i gnas skabs dag tu ni ji skad bśad pa daṅ ldan par rig par bya’o ||

caturbhiḥ sukhakāyābhyāṃ

偈曰。與四有樂身。

[若成就樂身]

bde lus ldan la bźi dag daṅ ||

yaḥ sukhendriyeṇa samanvāgataḥ so ’vaśyaṃ caturbhir indriyais taiś ca tribhir upekṣādibhiḥ sukhendriyeṇa ca | yaḥ kāyendriyeṇa so ’pi caturbhis taiś ca tribhiḥ kāyendriyeṇa ca |

釋曰。若人與樂根相應。此人必與四根相應。謂捨等三根及樂根。若人與身根相應。此人必與四根相應。三如前并身根。

若成樂根定成就四。謂命意捨及此樂根。若成身根亦定成四。謂命意捨及此身根。

gaṅ źig bde ba’i dbaṅ po (4) daṅ ldan bde ni gdon mi za bar btaṅ sñoms la sogs pa gsum bo de dag daṅ | bde ba’i dbaṅ po daṅ dbaṅ po bźi daṅ ldan la | gaṅ źig lus kyi dbaṅ po daṅ ldan ba de yaṅ gsum po de dag daṅ | lus kyi dbaṅ po bźi daṅ ldan no ||

pañcabhiś cakṣurādimān |

偈曰。與五有眼等。

See the full verse quoted previously.

mig sogs ldan la lṅa daṅ ldan ||

yaś cakṣurindriyeṇa so ’vaśyaṃ pañcabhir upekṣājīvitamanaḥ kāyendriyais tena ca | evaṃ śrotraghrāṇajihvendriyair veditavyam |

釋曰。若人與眼根相應。此人必與五根相應。謂捨命意身及眼根。與耳鼻舌相應。應知亦爾。

若成眼根定成就五。謂命意捨身根眼根。耳鼻舌根應知亦五。前四如眼。第五(18)自根。

gaṅ źig (5) mig gi dbaṅ po daṅ ldan ba de ni gdon mi za bar btaṅ sñoms daṅ srog daṅ yid daṅ lus kyi dbaṅ po dag daṅ | de daṅ dbaṅ po lṅa daṅ ldan te | rna ba daṅ sna daṅ lce’i dbaṅ po dag daṅ ldan ba de yaṅ de daṅ ’dra bar rig par bya’o ||

saumanasyī ca

偈曰。有喜亦。

See the full verse quoted previously.

yid bde ldan yaṅ ||

yaś cāpi saumanasyendriyeṇa so ’vaśyaṃ pañcabhir upekṣājīvitamanaḥsukhasaumanasyaiḥ | dvitīyadhyānajas tṛtīyadhyānālābhī katamena sukhendriyeṇa samanvāgato bhavati | kliṣṭena tṛtīyadhyānabhūmikena |

釋曰。若人與喜根相應。此人必與五根相應。謂捨命意樂及喜根。若人生第二定。未得第三定。與何樂根相應。與第三定染汚樂根相應。

若成喜根亦定成五。(18a1)謂命意捨樂(2)根喜根。第二靜慮地生未得第三靜慮。捨下未得上。此成何樂根。當言成就第三靜慮染汚樂根。餘未得故。

gaṅ źig yid bde ba’i dbaṅ po daṅ ldan (6) pa de yaṅ gdon mi za bar btaṅ sñoms daṅ srog daṅ yid daṅ bde ba daṅ yid bde ba daṅ dbaṅ po lṅa daṅ ldan no || bsam gtan gñis par skyes pa bsam gtan gsum pa ma thob pa bde ba’i dbaṅ po gaṅ dag daṅ ldan pa yin źe na | bsam gtan gsum pa’i ñon moṅs pa can daṅ ldan no |

duḥkhī tu saptabhiḥ |

偈曰。有苦。與七。

See the full verse quoted previously.

sdug (7) bsṅal ldan | bdun daṅ ||

yo duḥkhendriyeṇa so ’vaśyaṃ saptabhiḥ kāyajīvitamanobhiś caturbhir vedanendriyaiḥ |

釋曰。若人與苦根相應。此人必與七根相應。謂身命意及餘四受相應。

若成苦根定成就七。謂身命意四受。除憂。

gaṅ źig sdug bsṅal gyi dbaṅ po daṅ ldan bde ni gdon mi za bar lus daṅ srog daṅ yid dag daṅ tshor ba’i dbaṅ po bźi daṅ bdun daṅ ldan no ||

strīndriyādimān || 2.18 ||
aṣṭābhiḥ

偈曰。有女等。與八。

See the full verse quoted previously.

mo’i dbaṅ sogs ldan | brgyad daṅ ||

yaḥ strīndriyeṇa samanvāgataḥ so ’vaśyam aṣṭabhiḥ taiś ca saptabhiḥ strīndriyeṇa ca | ādiśabdena puruṣendriyadaurmanasyaśraddhādīnāṃ saṃgrahaḥ | tadvān api pratyekam aṣṭābhiḥ samanvāgato bhavati | taiś ca saptabhir aṣṭamena ca puruṣendriyeṇa | evaṃ daurmanasyendriyeṇa | śraddhādimāṃs tu taiś ca pañcabhir upekṣājīvitamanobhiś ca |

釋曰。若人與女根相應。此人必與八根相應。七如前。及女根。等言(177b1)七者攝男根。憂根及信等根。若人得如此根。隨一一皆與(2)八根相應。七如前。男根爲第八。若人與憂根相應。七如前。憂根爲第八。若人與信等根相應。此人必與信等五根。及與捨命意根相應。

若成女根定成就八。七如苦説。第八女根。若成男根亦定成八。七如苦説。第八男根。若成憂根亦定成八。七如苦説。第八憂根。若成信等亦各成八。謂＊命意捨信等五根。

gaṅ źig mo’i dbaṅ po daṅ ldan pa de ni gdon mi za bar bdun po de dag daṅ mo’i (62b1) dbaṅ po daṅ brgyad daṅ ldan no || sogs źes bya ba’i sgras ni pho’i dbaṅ po daṅ yid mi bde ba daṅ dad pa la sogs pa gzuṅ ste | de dag daṅ ldan pa ni re re źiṅ yaṅ brgyad daṅ ldan pa yin te | bdun po de dag daṅ pho’i dbaṅ po daṅ ldan no || yid mi bde ba’i dbaṅ po yaṅ de daṅ ’dra’o || dad pa (2) la sogs pa daṅ ldan pa ni lṅa po de dag daṅ btaṅ sñoms daṅ srog daṅ yid dag daṅ ldan no ||

ekādaśabhis tv ājñājñātendriyānvitaḥ |

偈曰。與十一。有知知已根。

See the full verse quoted previously.

kun śes ldan pa’i | dbaṅ po ldan la bcu gcig ldan ||

ājñāta indriyam ājñātendriyam | ya ājñātendriyeṇa samanvāgataḥ so ’vaśyam ekādaśabhiḥ sukhasaumanasyoopekṣājīvitamanaḥśraddhādibhir ājñendriyeṇa ca | evam ājñātāvīndriyeṇāpi | tair eva daśabhir ājñātāvīndriyeṇa ca |

. 釋曰。若人與知根相應。此人必與十一根相應。謂樂喜捨命意五根。又信等五根。知根爲第十一。與知已根相應亦爾。十根如前。知已根爲第十一。

. 若成具知根定成就十一。謂命與意樂喜捨＊根信等五根及具知根。若成已知根亦定成十一。十根如上及已知根。

kun śes pa la dbaṅ byed pas na kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po’o || gaṅ źig kun śes pa’i dbaṅ po daṅ ldan pa de ni gdon mi za bar bde ba (3) daṅ yid bde ba daṅ btaṅ sñoms daṅ srog daṅ yid daṅ dad pa la sogs pa dag daṅ | kun śes pa’i dbaṅ po daṅ bcu gcig daṅ ldan no || de bźin du kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ ldan ba yaṅ bcu po de dag ñid daṅ | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ ldan no ||

ājñāsyāmīndriyopetas trayodaśabhir anvitaḥ || 2.19 ||

偈曰。未知欲知根。與十三相應。

若成未知根定成就十三。

kun śes (4) byed pa’i dbaṅ ldan la || bcu gsum dag daṅ ldan ba yin ||

katamais trayodaśabhiḥ | manojīvitakāyendriyaiḥ catasṛbhir vedanābhiḥ śraddhādibhir ājñāsyāmīndriyeṇa ca ||

釋曰。何者爲十三。謂意命身根女男根隨一。及三受根。信等五根。未知欲知根爲第十三。

. 謂身命意苦樂喜捨信等五根及未知根。

bcu gsum dag daṅ ldan źe na || yid daṅ srog daṅ lus kyi dbaṅ po dag daṅ | tshor ba’i dbaṅ po bźi dag daṅ | dad pa la sogs pa dag daṅ | kun śes par byed pa’i dbaṅ po daṅ ldan no ||

atha yaḥ sarvālpaiḥ samanvāgataḥ sa kiyadbhir indriyaiḥ |

復次若人與極少根相應。與幾根相應。

諸極少者成就幾根。

yaṅ gaṅ źig naṅ na ñuṅ ba dag daṅ (5) ldan ba de dbaṅ po ji sñed cig daṅ ldan źe na |

sarvālpair niḥśubho ’ṣṭābhir vinmanaḥkāyajīvitaiḥ |
yuktaḥ

偈曰。極少無善八。受意身命應。

頌曰
極少八無善　成受身(3)命意
愚生無色界　成善命意捨、

dge med naṅ na ñuṅ ldan pa || lus tshor srog yid brgyad daṅ ldan ||

釋曰。若人斷善根。説名無善。極少與八根相應。謂五受根。及身意命根。 . 如斷善根人。與極少根相應。

論曰。已斷善根名爲無善。彼若極少成就八根。謂五受根及身命意。受謂能受。能(4)領納故。或是(5)受性故名爲受。如(6)圓滿性立(7)圓滿名。如斷善根極少成八。

dge med de dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa ste | de naṅ na ñuṅ ba dag daṅ ldan na tshor ba lṅa dag daṅ | lus daṅ yid daṅ srog dag daṅ dbaṅ po brgyad daṅ ldan no | tshor bar byed pa (6) ni tshor ba ste | myoṅ bar byed pa’i phyir ro || yaṅ na tshor ba ni tshor ba ste | dper na phun sum tshogs pa la phun sum tshogs pa źes bya ba bźin no || ji ltar dge ba med pa naṅ na ñuṅ ba dag daṅ ldan na dbaṅ po brgyad dag daṅ ldan pa ltar

bālas tathārūpye

偈曰。凡夫無色爾。

[愚生無色界]

gzugs med byis pa’aṅ de bźin te ||

bāla iti pṛthagjanasyākhyā | katamair aṣṭābhiḥ |

釋曰。若凡夫生無色界。與八根相應。

愚生無色亦成八根。愚謂(8)異生。未見諦故。何等爲八。

byis pa (7) źes bya ba ni so so’i skye bo’i miṅ ṅo || brgyad gaṅ dag daṅ ldan źe na |

upekṣāyurmanaḥśubhaiḥ || 2.20 ||

偈曰。捨命意信等。

[成善命意捨]

btaṅ sñoms srog yid dge rnams daṅ |

upekṣājīvitamanobhiḥ śraddhādibhiś ca || ekāntakuśalatvāt śraddhādīni śubhagrahaṇena gṛhyante | ājñāsyāmīndriyādīnām api grahaṇaprasaṅgaḥ | na | aṣṭādhikārād bālādhikārāc ca ||

釋曰。捨命意三根及信等五根。信等一向善故。除斷善根人。一切處皆通。若爾未知欲知等根。於彼亦應立。此難不然。由立八根故。依凡夫故。

謂信等五命意捨根。信等五根。一向善故總名爲善。若爾應攝三無漏根。不爾。此中依八根故。又説愚生無色界故。

btaṅ sñoms daṅ srog daṅ | yid daṅ dad pa la sogs pa daṅ ldan no || dge ba smos pa ni dad pa la sogs pa gzuṅ bar bya ste | gcig tu dge ba yin pa’i phyir ro || kun (63a1) śes par byed pa’i dbaṅ po la sogs pa yaṅ bsdus par thal bar ’gyur ro źe na ma yin te | brgyad kyi skabs yin pa’i phyir daṅ | byis pa’i skabs yin pa’i phyir ro ||

atha yaḥ sarvabahubhir indriyaiḥ samanvāgataḥ sa kiyadbhiḥ |

若人極多。與幾根相應。

諸極多者(25)成就幾根。

yaṅ gaṅ źig naṅ na dbaṅ po maṅ po dag daṅ ldan ba de ji sñed cig daṅ ldan źe na |

bahubhir yukta ekānnaviṃśatyā ’malavarjitaiḥ |

偈曰。極多與十(25)九。離三無流根。二根。

頌曰 (26)極多成十九　二形除三淨
(27)聖者未離欲　除二淨一形

maṅ por ldan (2) na bcu dgu ste || dri ma med rnams ma gtogs so ||

anāsravaṇi trīṇi varjayitvā | sa punaḥ |

釋曰。除三無流根。

(28)論曰。諸二形者具眼等根。除三無漏。

zag pa med pa gsum ma gtogs so || de yaṅ

dviliṅgaḥ

(26)若人具女男根。

.

mtshan gñis |

dvivyañjano yaḥ samagrendriyaḥ ekānnaviṃśatyā samanvāgataḥ | kaś cāparaḥ |

及具餘根。則與十九根相應。(27)復有何別人。與極多根相應。

成餘(29)十九。無漏名淨。離二縛故。二形必是欲界(18b1)異生。未離欲貪故有十九。唯此具十九爲(2)更有耶。

mtshan gñis pa dbaṅ po tshaṅ ba gaṅ yin pa de ni bcu dgu daṅ ldan no || gźan yaṅ gaṅ źig ce na |

āryo rāgī

偈曰。有欲聖。

See the full verse quoted previously.

’phags pa chags bcas te |

avītarāgo ’pi śaikṣaḥ sarvabahubhir ekānnaviṃśatyā samanvāgataḥ |

(28)釋曰。若未離欲有學聖人若與極多根相應。(29)亦與十九根相應。

聖者未離欲亦具十九。謂聖有學未(3)離欲貪成就極多亦具十九。

slob pa ’dod chags daṅ ma bral (3) ba yaṅ naṅ na maṅ po daṅ ldan na bcu dgu daṅ ldan te |

ekaliṅgadvayamalavarjitaiḥ || 2.21 ||

偈曰。一根除二淨。

See the full verse quoted previously.

mtshan gcig dri med gñis ma gtogs ||

ekaṃ vyañjanaṃ dve cānāsrave varjayitvā | ājñātāvīndriyaṃ dvayoś cānyatarat | ukta indriyāṇāṃ dhātuprabhedaprasaṅgenāgatānāṃ vistareṇa prabhedaḥ |

釋曰。(177c1)除一根及除二無流根。謂除知已根。前二隨(2)除一根。諸根由分別界差別義。所引來依(3)廣分別義已説(4)阿毘達磨倶舍釋論卷第二(5)(6)(7)(8)阿毘達磨倶舍釋論卷第三(9)　　＊婆藪盤豆造(10)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(11)　　＊釋論中分別根品之二

除二無漏及(4)除一形。若住見道。除已知根及具知根。若(5)住修道。除未知根及具知根。女男二根隨(6)除一種。以諸聖者無二形故。因分別界根(7)非根差別。乘茲廣辯二十二根竟(8)説一切有部倶舍論卷第三(9)(10)(11)阿毘達磨倶舍論卷第四(12)　　尊者世親造(13)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(14)　　分別根品第二之二

mtshan gcig daṅ zag pa med pa gñis te | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ | gñis po las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig ma gtogs so || khams rab tu dbye ba’i źar la ’oṅs pa dbaṅ po (4) rnams kyi rab tu dbye ba rgyas par bśad zin to ||

idam idānīṃ vicāryate | kim ete saṃskṛtā dharmā yathā bhinnalakṣaṇā evaṃ bhinnotpādā utāho niyatasahotpādā api kecit santi | santīty āha | 52,20-52,21 sarva ime dharmāḥ pañca bhavanti | rūpaṃ cittaṃ caitasikāś cittaviprayuktāḥ saṃskārā asaṃskṛtaṃ ca | tatrāsaṃskṛtaṃ naivotpadyate | rūpiṇāṃ tu dharmāṇām ayaṃ niyamaḥ |

(12)復次。此義應當思量。是諸有爲法。如彼自(13)相。更互不同。爲如此彼生亦不同。爲有諸法(14)決定倶生。亦有。何以故。一切法有五品。一(15)色二心三心法四不相應五無爲。此中無爲(16)法無生。有色諸法今當決判。

(15)今應思擇。一切有爲如相不同生亦各異。(16)爲有諸法決定倶生。有定倶生。謂一切法(17)略有五品。一色。二心。三心所。四心不(18)相應行。五無爲。無爲無生此中不説。今先(19)辯色決定倶生。

da ni ’di dpyad par bya ste | ci ’dus byas kyi chos ’di dag ci ltar mtshan ñid tha dad pa de bźin du tha dad par skye ba źig yin nam | ’on te kha cig ṅes par lhan cig skye ba’aṅ yod ce na | smras pa yod de | chos ’di dag thams cad ni (5) gzugs daṅ sems daṅ | sems las byuṅ ba dag daṅ | sems daṅ ldan pa ma yin pa dag daṅ | ’dus ma byas daṅ lṅar ’gyur ro || de la ’dus ma byas la ni skye ba med pa ñid do || chos gzugs can rnams kyi ṅes pa ni ’di yin te |

kāme ’ṣṭadravyako ’śabdaḥ paramāṇur anindriyaḥ |

偈曰。於欲界八(17)物。無聲根隣虚。

頌曰(20)欲微聚無聲　無根有八事
(21)有身根九事　十事有餘根

’dod na dbaṅ po med pa daṅ | sgra (6) med phra rab rdul rdzas brgyad ||

sarvasūkṣmo hi rūpasaṃghātaḥ paramāṇur ity ucyate | yato nānyataro vijñāyeta | sa kāmadhātāv aśabdako ’nindriyaś cāṣṭadravyaka utpadyate nānyatamena hīnaḥ | aṣṭo dravyāṇi catvāri mahābhūtāni catvāri copādāya rūpāṇi rūpagandharasaspraṣṭavyāni | sendriyas tu paramāṇur aśabdako navadravyaka utpadyate daśadravyako vā | tatra tāvat

釋曰。極細色聚説名隣虚。(18)欲令知無餘物細於彼者。此隣虚若在欲界。(19)離聲亦非根。則八物倶生。隨一不減。八物謂(20)地等四大及四大所造色香味觸。若有根隣(21)虚無聲。則九物倶生。或十物倶生。此中偈(22)曰。

(22)論曰。色聚極細立微聚名。爲顯更無細於(23)此者。此在欲界無聲無根。八事倶生隨一(24)不減。云何八事。謂四大種及四所造色香味(25)觸。無聲有根諸極微聚。此倶生事或九或(26)十。 .

thams cad las phra ba’i gzugs ni bsags pa’i rdul phra rab ces bya ste | de las ches chuṅ ba ni mi mṅon no || de ’dod pa’i khams na sgra yaṅ med dbaṅ po yaṅ med pa źig yin na ni rdzas brgyad daṅ ldan par skye ste | gaṅ yaṅ ruṅ ba źig med par ni ma yin (7) no || rdzas brgyad ni ’byuṅ ba chen po bźi dag daṅ | rgyur byas pa’i gzugs bźi ste | gzugs daṅ | dri daṅ | ro daṅ | reg bya rnams so | rdul phra rab dbaṅ po daṅ bcas la sgra med pa źig yin na ni rdzas dgu ’am | rdzas bcu daṅ ldan par skye ste | de la re źig |

kāyendriyī navadravyaḥ

有身根九物。

See the full verse previously.

lus dbaṅ ldan (63b1) la rdzas dgu’o ||

kāyendriyam atrāstīti so ’yaṃ kāyendriyī | tatra navadravyāṇi | tāni cāṣṭau kāyendriyaṃ ca |

釋曰。若身根隣虚。此中有(23)九物。八如前。身根爲第九。

有身根聚九事倶生。八事如前。身爲第(27)九。

’di la lus kyi dbaṅ po yod pas na ’di ni lus dbaṅ ldan no || de la rdzas dgu ni brgyad po dag daṅ lus kyi dbaṅ po’o ||

daśadravyo ’parendriyaḥ || 2.22 ||

偈曰。十物有餘(24)根。

See the full verse quoted previously.

dbaṅ po gźan rdzas bcu’o ||

aparam indriyaṃ yatra paramāṇau tatra daśa dravyāṇi | tāny eva nava cakṣuḥśrotraghrāṇajihvendriyāṇāṃ cānyatamam | saśabdā punar ete paramāṇava utpadyamānā yathākramaṃ navadaśaikādaśa dravyakā utpadyante | asti hīndriyāvinirbhāgī śabdo ’pi ya upāttamahābhūtahetukaḥ | katham ihāvinirbhāge bhūtānāṃ kaścid eva saṃghātaḥ kaṭhina utpadyate kaścid eva drava uṣṇo vā samudīraṇo vā | yady atra paṭutamaṃ prabhāvata udbhūtaṃ tasya tatropalabdhiḥ | sūcītūnī kalāpasparśavat saktulavaṇacūrṇarasavac ca | kathaṃ punas teṣu śeṣāstitvaṃ gamyate | karmataḥ saṃgrahaghṛtipaktivyūhanāt | pratyayalābhe ca sati kaṭhinādīnāṃ dravaṇādibhāvāt apsu śaityātiśayād auṣṇyaṃ gamyata ity apare | avyati bhede ’pi tu syāc chaityātiśayaḥ | śabdavedanātiśayavat | bījatas teṣu teṣāṃ bhāvo na svarūpata ity apare | “santy asmin dāruskandhe vividhā dhātava iti” vacanāt | kathaṃ vāyau varṇasadbhāvaḥ | śraddhānīya eṣo ’rtho nānumānīyaḥ | saṃspandato gandhagrahaṇāt tasya varṇāvyabhicārāt | rūpadhātau gandharasayor abhāva uktas tena tatratyāḥ paramāṇavaḥ ṣaṭsaptāṣṭadravyakā ity uktarūpatvāt na punar ucyante |

釋曰。此隣虚中若有餘根則有十物。九如(25)前。眼等五根中隨一爲第十。此隣虚若有聲(26)倶生如次第九物十物十一物倶生。何以故。(27)有聲與根不相離。謂執依四大爲因聲。若四(28)大不相離。云何有聚。或見唯堅實。或見唯流(29)濕。或見唯暖熱。或見唯輕動。此聚中隨一(178a1)偏多。或功力最勝故。見一明了。譬如針鋒及(2)綿觸。又如麨鹽末味。若爾云何。於彼應知所(3)餘亦有。由事故可知。事謂持攝熟引。復次餘(4)師説。若得別縁。堅等成軟濕等故。於水中(5)由極冷故。或得熱觸。雖不相離。有冷勝別(6)徳。如聲及受有勝別徳。復有餘師説。於聚中(7)由種子彼有。不由自體相。如經言。於木聚中(8)有種種諸界。由此言故知。由種子故有。若爾(9)云何。於風知有顯色。此義但可信不可比。何(10)以故。由相雜能持香故。於風四塵不定故。 (11)色界香味不有。此義於前已説。是故由此説。(12)於色界有別隣虚。復有由此説隣虚。有六物(13)七物八物。此義已顯。不須更説。

有餘根聚十事倶生。九事如前加眼等(28)一。眼耳鼻舌必不離身。展轉相望處各別(29)故。於前諸聚若有聲生。如次數増九十十(18c1)一。以有聲處不離根生。謂有執受大種因(2)起。若四大種不相離生。於諸聚中堅濕煖(3)動。云何隨一可得非餘。於彼聚中勢用増(4)者明了可得。餘體非無。如覺針鋒與籌合(5)觸。如甞鹽味與麨合味。云何於彼知亦有(6)餘。由有攝熟長持業故。有説。遇縁堅等便(7)有流等相故。如水聚中由極冷故有煖相(8)起。雖不相離而冷用増。如受及聲用有勝(9)劣。有餘師説。於此聚中餘有種子未有體(10)相故。契經説。於木聚中有種種界。界謂(11)種子。如何風中知有顯色。此義可信。不可(12)比知。或所合香現可取故。香與顯色不相(13)離故。前説色界香味並無故。彼無聲有六(14)七八。有聲有七八九倶生。此可准知故不(15)別説。

dbaṅ po gźan gyi rdul phra rab gaṅ la yod pa de la rdzas bcu ste | dgu po de dag ñid daṅ | mig daṅ | rna ba daṅ | (2) sna daṅ | lce’i dbaṅ po rnams las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig go || rdul phra rab de dag sgra daṅ bcas pa źig tu skye na ni go rims bźin du rdzas dgu daṅ | bcu daṅ bcu gcig daṅ ldan bar skye ba na skye’o || dbaṅ po daṅ tha mi dad pa’i sgra yaṅ yod de | zin pa’i ’byuṅ ba chen po’i rgyu las byuṅ (3) ba gaṅ yin pa’o || ji ltar na ’byuṅ ba rnams tha mi dad pa las ’di na ’dus pa kha cig kho na ni sra bar dmigs | kha cig kho na ni gśer ba’am dro ba’am g-yo bar dmigs śe na | gaṅ źig gaṅ na ches gsal źiṅ mthu’i sgo nas śas che ba de ni de na dmigs te | dper na khab daṅ sdoṅ bu’i tshogs (4) la reg pa lta bu daṅ | phye daṅ lan tshva’i phye ma’i ro bźin no || yaṅ ji ltar de dag na lhag ma rnams yod par khoṅ du chud par bya źe na | las kyi sgo nas te | sdud pa daṅ ’dzin pa daṅ | smin pa daṅ | g-yo ba’i phyir ro || rkyen daṅ phrad na sra ba la sogs pa yaṅ gśer ba la sogs par (5) ’gyur ba’i phyir ro || gźan dag na re chu dag la graṅ ba’i khyad par gyi sgo nas dro ba yod par khoṅ du chud do źes zer ro || ma ’dres kyaṅ khyad par yod par ’gyur te | sgra daṅ tshor ba’i khyad par bźin no || gźan dag na re de dag las de dag sa bon gyi sgo nas yod kyi raṅ gi ṅo bor ni ma yin te | (6) śiṅ gi phuṅ po ’di la khams rnam pa sna tshogs yod do źes gsuṅs pa’i phyir źes zer ro || rluṅ la kha dog ji ltar yod ce na | don ’di ni dad par bya ba yin gyi rjes su dpag par bya ba ni ma yin no || yaṅ na ’dres par dri ’dzin pa’i phyir te | de la ni kha dog ’khrul pa med pa’i phyir ro || (7) gzugs kyi khams na ni dri daṅ ro dag med par bśad pas des na yod pa’i rdul phra rab rnams ni rdzas drug daṅ | bdun daṅ brgyad daṅ ldan pa źes bśad zin pa daṅ ’dra ba’i phyir mi bśad do ||

kiṃ punar atra dravyam eva dravyaṃ gṛhyate āhosvid āyatanam | kiṃcātaḥ | yadi dravyam eva dravyaṃ gṛhyate atyalpam idam ucyate aṣṭadravyako navadaśadravyaka iti | avaśyaṃ hi taddravyasaṃsthānena_ api bhavitavyam | tasya_ api paramāṇusaṃcitatvāt | gurutvalaghutvayoś cānyatareṇa ślakṣṇatvakarkaśatvayoś ca | śītena_ api kvacit jighatsayā pipāsayā ca | athāpy āyatanadravyaṃ gṛhyate ayibahv idam ucyate aṣṭadravyaka iti | caturdravyako hi vaktavyo yāvat ā bhūtāny api spraṣṭavyāyatanam | kiñcid atra dravyam eva dravyaṃ gṛhyate yad āśrayabhūtaṃ kiñcid atrāyatanaṃ dravyaṃ gṛhyate yadāśritabhūtam | evam api bhūyāṃsi bhūtadravyāṇi bhavanty upādāyarūpāṇāṃ pratyekaṃ bhūtacatuṣkāśritatvāt |

此中爲約(14)物説物。爲約入説物。若爾何爲。若約物説(15)物。此説則少。謂八物九物十物。何以故。此(16)中必有形色。是隣虚滋長故。輕重觸隨一。(17)滑澁觸隨一。有處有冷觸。有處有飢渇觸。若(18)約入説物。此説則多。謂八物等。何以故。應(19)但説四物。四大亦是觸入。是義不然。此中有(20)處約物説物。謂所依止物。有處約入説物。謂(21)能依止物。雖復如此。四大物轉成多。能依止(22)物隨一依具四大故。

此中言事爲依體説。爲依處説。若爾(16)何過。二倶有過。若依體説。八九十等便爲(17)太少。由諸微聚必有形色。有多極微共積(18)集故。重性輕性定隨有一。滑性澁性隨一亦(19)然。或處有冷有飢有渇。是則所言有太少(20)過。若依處説。八九十等便爲太多。由四大(21)種觸處攝故。應説四等。是則所言有太多(22)失。二倶無過。應知此中所言事者。一分依(23)體説。謂所依大種。一分依處説。謂能依造(24)色。若爾大種事應成多。造色各別依一四(25)大種故。

yaṅ ci ’dir rdzas kho na la rdzas su gzuṅ ṅam | ’on te skye mched kyi rdzas la rdzas su gzuṅ | (64a1) des na cir ’gyur | gal te rdzas kho na la rdzas su gzuṅ nas ni rdzas brgyad daṅ ldan pa daṅ rdzas dgu daṅ bcu daṅ ldan pa źes bya ba ’di ha caṅ ñuṅs par smras pa yin te | de yaṅ rdul phra rab bsags pa yin pa’i phyir gdon mi za par de la dbyibs kyaṅ yod do || lci (2) ba ñid daṅ yaṅ ba ñid dag las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ | ’jam pa ñid daṅ rtsub pa ñid dag las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig kyaṅ yod do || kha cig la ni graṅ ba yaṅ yod la | bkres pa daṅ skom pa yaṅ yod do || ’on te skye mched la rdzas su gzuṅ na ni rdzas brgyad daṅ ldan pa źes (3) bya ba ’di ha caṅ maṅs par smras pa yin te | rdzas bźi daṅ ldan pa źes bya ba brjod par bya ste | ’byuṅ ba ji sñed pa dag kyaṅ reg bya’i skye mched yin no || ’dir cuṅ zad cig ni rdzas kho na la rdzas su gzuṅ ste | rten du gyur pa gaṅ yin pa’o || ’dir cuṅ zad cig ni skye mched kyi rdzas la rdzas (4) su gzuṅ ste rten can du gyur pa gaṅ yin pa’o || de lta na yaṅ ’byuṅ ba’i rdzas rnams maṅ por ’gyur te | rgyur byas pa’i gzugs rnams re re źiṅ ’byuṅ ba bźi tshan la brten pa’i phyir ro ||

atra punar jātidravyaṃ gṛhyate | bhūtacatuṣkāntarāṇāṃ svajātyanatikramāt | kaḥ punar yat sa evaṃ vikalpena vaktum | cchandato ’pi hi vācāṃ pravṛttir arthas tu parīkṣyaḥ |

此中復有執取物類爲(23)物。雖別類四大。不過自性故。何須作此功用(24)爲分別説。如此義語言如意生起。唯義應思(25)量。

應知此中依體類説。諸四大種類(26)無別故。何用分別如是語爲。語隨欲生。(27)義應思擇。

’dir ni rigs la rjes su gzuṅ ste | ’byuṅ ba bźi po gźan dag kyaṅ rigs las mi ’da’ (5) ba’i phyir ro || de ltar ’bad de bye brag tu bśad ci dgos | tshig ni ’dun pa’i sgo nas ’jug pa yin pas don la brtag par bya’o ||

ukto rūpiṇāṃ sahotpādaniyamaḥ | śeṣāṇāṃ vaktavyas tatra tāvat |

説色決定倶起已。所餘品生起今當説。此(26)中偈曰。

如是已辯色定倶生。餘定倶生(28)今次當辯。頌曰

gzugs can rnams kyi ṅes par ltan cig skye ba bśad zin to || lhag ma rnams kyi brjod par bya ste | de la re źig |

cittaṃ caittāḥ sahavaśyaṃ |

心心法必倶。

(29)心心所必倶　諸行相或得

sems daṅ sems byuṅ ṅes lhan (6) cig ||

na hy ete vinā ’nyonyaṃ bhavitum utsahante |

釋曰。何以故。此心及(27)心法。更互相離則不得生。

(19a1)論曰。心與心所必定倶生。

’di dag ni phan tshun med na ’byuṅ bar mi nus so ||

sarvaṃ saṃskṛtalakṣaṇaiḥ |

偈曰。一切共行(28)相。

.

thams cad ’dus byas mchan ñid daṅ ||

sahāvaśyam iti vartate | yat kiṃcid utpadyate rūpaṃ cittaṃ caitasikā viprayuktā vā sarvaṃ saṃskṛtalakṣaṇaiḥ sārdham utpadyate |

釋曰。必言流。不但心及心法必定倶起。(29)一切有爲中。若有應生。或色心及心法等。是(178b1)名一切。若起必共有爲相倶起。

隨闕一時餘則(2)不起。諸行即是一切有爲。謂色心心所心不(3)相應行。前必倶言流至於此。謂色心等諸行(4)生時。必與有爲四相倶起。

ṅes par lhan cig ces bya par sbyar te | gzugs sam | sems sam | sems las byuṅ ba dag gam | ldan pa ma yin pa dag kyaṅ ruṅ | gaṅ cuṅ zad skye ba de thams cad ni ’dus byas (7) kyi mtshan ñid rnams daṅ lhan cig skye’o ||

prāptyā vā |

偈曰。與得。

.

’thob pa’am |

prāptyā saha satvākhyam evotpadyate nānyad iti vikalpārtho vā śabdaḥ |

(2)釋曰。若衆生名是法。必與至得倶起。餘法不(3)爾。是故別立是法

言或得者。謂諸(5)行内唯有情法與得倶生。餘法不然。是故言(6)或。

thob pa daṅ ni sems can du sñon pa kho na daṅ lhan cig skye’i gźan daṅ ni ma yin no || źes bye brag tu bya ba’i phyir ram źes bya pa’i sgra smos so ||

caittā ity ucyante | ka ime caittāḥ |

所説名心法。何者是耶。

向言心所。何者是邪。

sems las byuṅ ba rnams źes brjod pa sems las byuṅ ba de dag gaṅ (64b1) źe na |

pañcadhā caittā mahābhūmyādibhedataḥ || 2.23 ||

偈(4)曰。心法五。大地等別故。

頌曰(7)心所且有五　大地法等異

sems byuṅ rnam lṅa ste || sa maṅ la sogs tha dad phyir ||

pañca prakārāś caittā mahābhūmikāḥ kuśalamahābhūmikāḥ kleśamahābhūmikāḥ akuśalamahābhūmikāḥ parīttakleśamahābhūmikāś ca | bhūmir nāma gativiśayaḥ | yo hi yasya gativiśayaḥ sa tasya bhūmir ity ucyate | tatra mahatī bhūmir eśām iti mahābhūmikāḥ ye sarvatra cetasi bhavanti | ke punaḥ sarvatra cetasi |

釋曰。心法有五品。(5)一大地。二善大地。三惑大地。四惡大地。五(6)小分惑地。何法名地。是所行處。若法此法行(7)處。是法説爲此法地。此中諸法地大故名大(8)地。若法於一切心有。何法於一切心有。

(8)論曰。諸心所法且有五品。何等爲五。一大(9)地法。二大善地法。三大煩惱地法。四大不善(10)地法。五小煩惱地法。地謂行處。若此是彼所(11)行處。即説此爲彼法地。大法地故名爲大(12)地。此中若法大地所有名大地法。謂法恒於(13)一切心有。彼法是何。

sems las byuṅ ba rnams ni rnam pa lṅa ste | sa maṅ po dag daṅ | dge ba’i sa maṅ po pa rnams daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa rnams daṅ | mi dge pa’i sa maṅ po pa rnams daṅ | ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa pa (2) rnams so || sa źes bya ba ni go skabs kyi yul te | gaṅ źig gaṅ gi go skabs kyi yul yin pa de ni de’i sa źes bya’o || de la ’di dag la sa maṅ po pa yod pas nas maṅ po pa rnams te | gaṅ dag sems thams cad la ’byuṅ ba’o || gaṅ dag sems thams cad la ’byuṅ ba de dag kyaṅ (3) gaṅ źe na |

vedanā cetanā saṃjñā cchandaḥ sparśo matiḥ smṛtiḥ | manaskāro ’dhimokṣaś ca samādhiḥ sarvacetasi || 2.24 ||

偈(9)曰。受作意想欲。觸慧念思惟。相了定十法。(10)遍於一切心。

頌曰(14)受想思觸欲　慧念與作意
(15)勝解三摩地　遍於一切心

tshor daṅ sems pa ’du śes daṅ || ’dun daṅ reg daṅ blo gros dran ||
yid la byed daṅ mos pa daṅ || tiṅ ṅe ’dzin sems thams cad la ||

ime kila daśa dharmāḥ sarvatra cittakṣaṇe samagrā bhavanti | tatra vedanā trividho ’nubhavaḥ | sukho duḥkho ’duḥkhāsukhaś ca | cetanā cittābhisaṃskāro manaskarma | saṃjñā saṃjñānaṃ viṣayanimittodrūha | cchandaḥ kartṛkāmatā | sparśa indriyaviṣayavijñānasannipātajā spṛṣṭiḥ | matiḥ prajñā dharmapravicayaḥ | smṛtir ālambanāsaṃpramoṣaḥ | manaskāraś cetasa ābhogaḥ | adhimokṣo ’dhimuktiḥ | samādhiś cittasyaikāgratā | sūkṣmo hi cittacaittānāṃ viśeṣaḥ | sa eva duḥparicchedaḥ pravāheṣv api tāvat kiṃ punaḥ kṣaṇeṣu | rūpiṇīnām api tāvad oṣadhīnāṃ bahurasānāṃ kāsaṃcid indriyagrāhyā rasaviśeṣā duravadhārā bhavanti kiṃ punar ye dharmā arūpiṇo buddhigrāhyāḥ | kuśalā mahābhūmir eṣāṃ ta ime kuśala mahābhūmikā ye sarvadā kuśale cetasi bhavanti | ke punas ta iti |

釋曰。彼説此十法。於一切心(11)刹那皆聚集生。此中受謂三種。隨領樂苦(12)非樂非苦。作意謂心故爲事。想謂心執境(13)差別相。欲謂求作。觸謂根塵識和合所生(14)異法。慧謂般若。即是擇法。念謂不忘所縁(15)境。思惟謂心迴向。相了謂於所縁相有法能(16)令心明了。定謂心一心。心法差別最細難可(17)分別。於相續尚難知。何況刹那中。有色藥(18)草。有多種味。於中有藥其味差別。可以根(19)證。亦難分別。何況此法無色。智慧所了。是(20)諸法善爲大地。説名善大地。若諸法恒於善(21)心中起。何者爲諸法。

(16)論曰。傳説。如是所列十法。諸心刹那和合遍(17)有。此中受謂三種。領納苦樂倶非有差別(18)故。想謂於境取差別相。思謂能令心有造(19)作。觸謂根境識和合生。能有觸對。欲謂希(20)求所作事業。慧謂於法能有簡擇。念謂於(21)縁明記不忘。作意謂能令心警覺。勝解(22)謂能於境印可。三摩地謂心一境性。諸心(23)心所異相微細。一一相續分別尚難。況一刹(24)那倶時而有。有色諸藥色根所取。其味差別(25)尚難了法。況無色法唯覺慧取。如是已説(26)十大地法。大善法地名大善地。此中若法大(27)善地所有名大善地法。謂法恒於諸善心(28)有。彼法是何。

chos bcu po ’di dag ni sems kyi skad cig ma thams cad la tshogs par ’byuṅ ṅo źes grag go lo || de la tshor ba ni myoṅ ba rnam pa (4) gsum ste | bde ba daṅ | sdug bsṅal daṅ | bde ba yaṅ ma yin sdug bsṅal ba yaṅ ma yin pa’o || sems pa ni sems mṅon par ’du byed pa’o || ’du śes ni ’dus nas śes pa ste | yul la mtshan mar ’dzin pa’o || ’dun pa ni byed ’dod pa’o || reg pa ni yul daṅ dbaṅ po (5) rnam par śes pa ’dus pa las skyes pa’i reg pa’o || blo gros ni śes rab ste | chos rab tu rnam par ’byed pa’o || dran ba ni dmigs pa mi brjed pa’o || yid la byed pa ni sems kyi ’jug pa’o || mos pa ni ’dod pa’o || tiṅ ṅe ’dzin ni sems rtse gcig pa ñid do || sems dad (6) sems las byuṅ ba rnams kyi bye brag ni phra bas de ni re źig rgyun rnams la yaṅ yoṅs su gcad par dka’ na skad cig ma dag la lta smos kyaṅ ci dgos | re źig sman la sogs pa gzugs can rnams la yaṅ ro maṅ po kha cig gi ro’i khyad par dbaṅ pos gzuṅ bar bya ba rnams ṅes par gzuṅ bar dka’ (7) na | chos gaṅ dag gzugs can ma yin źiṅ blos gzuṅ bar bya ba rnams lta smos kyaṅ ci dgos | ’di dag la dge pa’i sa maṅ po yod pas ’di dag ni dge pa’i sa maṅ po pa dag yin te | gaṅ dag dge pa’i sems la rtag tu ’byuṅ ba’o || de dag kyaṅ gaṅ źe na |

śraddhā ’pramādaḥ praśrabdhir upekṣā hrīrapatrapā | mūladvayamahiṃsā ca vīryaṃ ca kuśale sadā || 2.25 ||

偈曰。信不放逸安。捨(22)羞及慚愧。二根非逼惱。精進恒於善。

頌曰(29)信及不放逸　輕安捨慚愧
(19b1)二根及不害　勤唯遍善心

dad daṅ bag yod śin tu (65a1) sbyaṅs || btaṅ sñoms ṅo tsha śes khrel yod ||
rtsa ba gñis rnam mi ’tshe daṅ || brtson ’grus rtag tu dge las ’byuṅ ||

ime daśa dharmā kuśale cetasi nityaṃ bhavanti | tatra śraddhā cetasaḥ prasādaḥ | satyaratna karmaphalābhisaṃpratyaya ity apare | apramādaḥ kuśalānāṃ dharmāṇāṃ bhāvanā | kā punas tebhyo ’nyā bhāvanā | yā teṣv avahitatā | cetasa ārakṣeti nikāyāntarītāḥ sūtre paṭhanti | praśrabdhiś cittakarmaṇyatā | nanu ca sūtre kāyapraśrabdhir apy uktā | na khalu noktā | sā tu yathā kāyikī vedanā tathā veditavyā | kathaṃ sā bodhyaṅgeṣu yokṣyate | tatra tarhi kāyakarmaṇyataiva kāyikī praśrabdhir veditavyā | kathaṃ sā bodhyaṅgam ity ucyate | bodhyaṅgānukūlyāt | sā hi kāyakarmaṇyatā cittakarmaṇyatā bodhyaṅgam āvahati | asti punaḥ svacit anyatrāpy evaṃ dṛśyate | astīty āha | tadyathā prītiḥ prītisthānīyāś ca dharmāḥ prītisaṃbodhyaṅgam uktaṃ bhagavatā | pratighaḥ pratighanimittaṃ ca vyāpādanivaraṇam uktam | samyakdṛṣṭisaṃkalpavyāyāmāś ca prajñāskandha uktāḥ | na ca saṃkalpavyāyāmau prajñāsvabhāvau tasyās tv anuguṇāv iti tāsyās tv anuguṇāv iti tācchabdaṃ labhete | evaṃ kāyapraśrabdhir api bodhyaṅgānuguṇyād bodhyaṅgaśabdaṃ labhate | upekṣā cittasamatā cittānābhogatā | katham idānīm etad yokṣyate | “tatraiva citte ābhogātmako manaskāro ’nābhogātmikā copekṣeti” | nanu coktaṃ “durjñāna eṣāṃ viśeṣa” iti | asti hi nāma durjñānam api jñāyate | idam tu khalv atidurjñānaṃ yad virodhe ’py avirodha iti | anyatrābhogo ’nyatrānābhoga iti ko ’tra virodhaḥ | na tarhīdānīm ekālambanāḥ sarve saṃprayuktāḥ prāpnuvanti | evañjātīyakam atrānyad apy āyāsyatīti yas tasya nayaḥ so ’syāpi veditavyaḥ | hrīrapatrāpyaṃ ca paścād vakṣyate | mūladvayaṃ dve kuśalamūle alobhādveṣau | amoho ’py asti sa tu prajñātmakaḥ | prajñā ca mahābhūmiketi nāsau kuśalamahābhūmika evocyate | avihiṃsā aviheṭhanā | vīryaṃ cetaso ’bhyutsāhaḥ | uktāḥ kuśalā mahābhūmikāḥ |

釋曰。如(23)是等法。恒於善心中起。此中信謂心澄淨。有(24)餘師説。於諦實業果中心決了故名信。不放(25)逸謂修習善法。有何修習。異於善法。恒在善(26)法。名不放逸。於餘部經中説。是心護名不(27)放逸。安謂心於事有能。此義可不如此。於餘(28)經説。身於事有能名安。非不説如身受。應知(29)此亦爾。若爾云何。於助覺立爲分。何以故。(178c1)於中是身於事有能。説名身安應知。若爾云(2)何説此爲覺分。由隨順覺分故。得覺分名。何(3)以故。此身安能引心安覺分令生故。於餘處(4)曾見有。如此説不曾有。猶如經言。喜及助喜(5)法。世尊説名喜覺分。復有別説。瞋及瞋因名(6)害蓋。復有正見正思惟正精進。此三説名般(7)若分。此資糧由隨順。故得彼名。如此身安隨(8)順心安覺分。故得彼名。捨謂心平等。無所偏(9)對。今此言云何相應。何者前説。思惟於心迴(10)向爲體。今説捨於心無迴向爲體。此言云何(11)相應。爲前不説耶。謂心法義理難知。有難知(12)後方可知。此最難可知。謂於相違立不相違。 (13)有餘處迴向。有餘處不迴向。此中有何相違。 (14)若爾一切相應法。不應共縁一境。如此種類。(15)所餘諸法。此中應來。此法道理。汝等必應(16)須知。羞及慚愧後當釋。二根謂無貪無瞋二(17)種善根。無癡亦是善根。此善根以智慧爲體。 (18)前已立爲大地故。於善大地中不復重説。非(19)逼惱謂不欲違損他。精進謂勇猛。説十善大(20)地已。

(2)論曰。如是諸法唯遍善心。此中信者。令(3)心澄淨。有説。於諦實業果中現前忍許故(4)名爲信。不放逸者。修諸善法離諸不善(5)法。復何名修。謂此於善專注爲性。 See the full verse previously. 餘部經(6)中有如是釋。能守護心名不放逸。輕安者。(7)謂心堪任性。豈無經亦説有身輕安耶。 (8)雖非無説。此如身受應知亦爾。如何可(9)立此爲覺支。應知此中身輕安者身堪任(10)性。復如何説此爲覺支。能順覺支故無(11)有失。以身輕安能引覺支心輕安故。於(12)餘亦見有是説耶。有如經説。喜及順喜(13)法名喜覺支。瞋及瞋因縁名瞋恚蓋。正見正(14)思惟正勤名慧蘊。思惟及勤雖非慧性隨(15)順慧故亦得慧名。故身輕安順覺支故得(16)名無失。心平等性無警覺性説名爲捨。(17)如何可説於一心中有警覺性無警覺(18)性。作意與捨二相應起。豈不前説諸心心(19)所其相微細難可了知。 . 有雖難了由審推(20)度而復可知。此最難知。謂相違背而不乖(21)反。此有警覺於餘則無。二既懸殊有何乖(22)反。若爾不應同縁一境。或應一切皆互相(23)應。如是種類所餘諸法此中應求。如彼理(24)趣。今於此中應知亦爾。慚愧二種如後當(25)釋。二根者。謂無貪無瞋。無癡善根慧爲性(26)故。前已説在大地法中。不重説爲大善地(27)法。言不害者。謂無損惱。勤謂令心勇悍(28)爲性。如是已説大善地法。

chos ’di dag ni dge ba’i sems la rtag tu ’byuṅ ṅo || de la dad pa ni sems daṅ ba’o || gźan dag na ni bden pa daṅ dkon mchog daṅ las daṅ (2) ’bras bu rnams la mṅon bar yid ches pa yin no źes zer ro || bag yod pa ni dge pa’i chos rnams bsgom pa’o || de dag las gźan pa bsgom pa de gaṅ źig yin źe na | de dag ñid la gces su ’dzin pa ñid gaṅ yin pa’o || sde pa gźan dag gi mdo las ni sems kun tu bsruṅ (3) ba’o źes ’don to || śin tu sbyaṅs pa ni sems las su ruṅ ba ñid do || mdo las lus śin tu sbyaṅs pa źes kyaṅ gsuṅs pa ma yin nam źe na | ma gsuṅs pa ni ma yin mod kyi de ni lus kyi tshor ba ji lta ba de bźin du rig par bya’o || de ji ltar na byaṅ chub kyi yan lag tu ruṅ bar (4) ’gyur źe na | ’o na der ni lus las su ruṅ ba kho na la lus śin tu sbyaṅs pa yin par rig par bya’o || da ji ltar na byaṅ chub kyi yan lag ces bya źe na | byaṅ chub kyi yan lag dag mthun pa’i phyir te | lus las su ruṅ ba de ni sems las su ruṅ ba byaṅ chub kyi yan lag ’dren par byed do || (5) de lta bu gźan la lar snaṅ ba yod dam źe na | smras pa yod de | dper na bcom ldan ’das kyis dga’ ba daṅ dga’ ba’i gnas lta bu’i chos rnams dga’ ba yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag tu gsuṅs pa daṅ | khoṅ khro ba daṅ khoṅ khro ba’i rgyu mtshan gnod sems kyi sgrib par gsuṅs (6) pa daṅ | yaṅ dag pa’i lta ba daṅ rtog pa daṅ rtsol ba rnams śes rab kyi phuṅ por gsuṅs pa dag lta bu ste | rtog pa daṅ rtsol ba dag śes rab kyi raṅ bźin ma yin yaṅ de daṅ mthun pa’i phyir de’i sgra ’thob bo || de bźin du lus śin tu sbyaṅs pa yaṅ byaṅ chub kyi yan lag daṅ mthun (7) pa’i phyir | byaṅ chub kyi yan lag ces bya ba’i sgra ’thob par ’gyur ro || btaṅ sñoms ni sems mñam pa ñid daṅ | sems lhun gyis grub pa ñid do || da ni ji ltar na sems de ñid la rtsol pa’i bdag ñid yid la byed pa yaṅ ’byuṅ | rtsol ba med pa’i bdag ñid btaṅ sñoms kyaṅ ’byuṅ (65b1) źes bya ba ’di ruṅ par ’gyur źe na | ’di dag gi bye brag ni śes par dka’o źes bśad pa ma yin nam | śes par dka’ ba yaṅ śes pa ni yod kyi | gaṅ ’gal bźin du yaṅ mi ’gal lo źes bya ba ni śin tu śes par dka’o || rtsol ba yaṅ gźan du ’byuṅ la | rtsol ba med pa yaṅ gźan (2) du ’byuṅ ṅo źes bya ba ’di la ’gal ba ci yod ce na | ’o na ni mtshuṅs par ldan pa thams cad dmigs pa gcig tu mi ’gyur ro || ’di las ’di lta bu’i rigs gźan yaṅ ’byuṅ bar ’gyur bas daṅ tshul gaṅ yin pa de ’di la yaṅ rig par bya’o || ṅo tsha śes pa daṅ khrel yod pa ni ’og nas (3) ’chad par ’gyur ro || rtsa ba gñis ni dge pa’i rtsa ba gñis po chags pa med pa daṅ | źe sdaṅ med pa dag yin no | gti mug med pa yaṅ yod mod kyi de ni śes rab kyi bdag ñid yin la | śes rab ni sa maṅ po pa yin pas ’di dge ba’i sa maṅ po pa kho na yin par ni mi brjod do || rnam (4) par mi ’tshe ba ni rnam par tho mi ’tshams pa’o || brtson ’grus ni sems mṅon par spro ba’o || dge ba’i sa maṅ po pa rnams bśad zin to ||

mahatī bhūmir mahābhūmiḥ | kleśā mahābhūmir eṣāṃ ta ime kleśamahābhūmikā ye dharmāḥ sadaiva kliṣṭe cetasi bhavanti | ke punas te sadaiva kliṣṭe cetasi bhavanti |

是地大故名大地。惑是彼大地故。説(21)彼爲惑大地。是諸法恒於染汚心起。何者爲(22)諸法。

大煩惱法地名(29)大煩惱地。此中若法大煩惱地所有名大煩(19c1)惱地法。謂法恒於染汚心有。彼法是何。

sa maṅ po ni sa maṅ ba yin no || ’di dag la ñon moṅs pa’i sa maṅ po yod pas | ’di dag ni ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag yin te | chos (5) gaṅ dag ñon moṅs pa can gyi sems la rtag tu ’byuṅ ba yin no || ñon moṅs pa can gyi sems la rtag tu ’byuṅ ba de dag kyaṅ gaṅ źe na |

mohaḥ pramādaḥ kauśīdyam āśraddhyaṃ styānamuddhavaḥ |
kliṣṭe sadaiva

偈曰。癡放逸懈怠。無信無安掉。恒在(23)染。

頌(2)曰(3)癡逸怠不信　惛悼恒唯染

rmoṅs daṅ bag med le lo daṅ || ma dad pa daṅ rmugs daṅ rgod ||br />ñon moṅs can la rtag tu ’byuṅ ||

tatra moho nāmāvidyā ’jñānam asaṃprakhyānam | pramādaḥ kuśalānāṃ dharmāṇām abhāvanā ’pramāda vipakṣo dharmaḥ | kauśīdyaṃ cetaso nābhyutsāho vīryavipakṣaḥ | āśraddhyaṃ cetaso ’prasādaḥ śraddhāvipakṣaḥ | styānaṃ katamat | yā kāyagurutā cittagurutā kāyākarmaṇyatā cittākarmaṇyatā | kāyikaṃ satyānaṃ caitasikaṃ styānam ity uktam abhidharme | kathaṃ caitasiko dharmaḥ kāyika ity ucyate | yathā kāyikī vedanā | auddhatyaṃ punaś cetaso ’vyupaśamaḥ | itīme ṣaṭ kleśamahābhūmikāḥ | nanu cābhidharme daśa kleśamahābhūmikāḥ paṭhyante | “āśraddhyaṃ kauśīdyaṃ muṣitasmṛtitā cetaso vikṣepaḥ avidyā asaṃprajanyam ayoniśomanaskāro mithyādhimokṣa auddhatyaṃ pramādaś ca” iti | praptijño devānāṃ priyo na tv iṣṭijñaḥ | kā punar atreṣṭiḥ | muṣitasmṛtivikṣepāsaṃprajanyāyoniśomanasikāramithyādhimokṣā mahābhūmikatvāt na kleśamahābhūmikā evāvadhāryante | yathaivāmohaḥ kuśalamahābhūmiko nāvadhāryate prajñāsvabhāvatvāt | smṛtir eva hi kliṣṭā muṣitasmṛtitā | samādhir eva kliṣṭo vikṣepa ity evam ādi | ata evocyate “ye mahābhūmikāḥ kleśamahābhūmikā api ta” iti | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭir vedanā cetanā saṃjñā cchandaḥ sparśaś ca | dvitīyā ’śrāddhyaṃ kauśīdyam avidyā auddhatyaṃ pramādaś ca | tṛtīyā muṣitasmṛtyādayaḥ pañca kliṣṭā yathoktāḥ | caturthy etān ākārān sthāpayitveti | kecit tu mithyāsamādher anyacetaso vikṣepam icchanti | teṣām anyathā catuṣkoṭikaḥ | styānaṃ punar iṣyate sarvakleśasaṃprayogīti kleśamahābhūmikeṣu tasyāpāṭhe kasyāparādhaḥ | evaṃ tv āhuḥ paṭhitavyaṃ bhavet samādhyanuguṇatvāt tu na paṭhitam | kṣiprataraṃ kila styānacaritaḥ samādhim utpādayen nauddhatyacarita iti | kaḥ punaḥ styānacarito yo nauddhatyacaritaḥ ko vā auddhatyacarito yo na styānacaritaḥ | na hy ete jātu sahacariṣṇutāṃ jahītaḥ | tathāpi yad yasyādhimātraṃ sa taccarito jñātavyaḥ | ataḥ ṣaḍ eva kleśamahābhūmikāḥ siddhyanti | ete hi sadā kliṣṭa eva cetasi bhavanti nānyatra ||

釋曰。此中癡謂無明。無智無顯。放逸謂(24)不修習善法。此是修習善法對治懈怠謂心(25)無勝能。無信謂心無澄淨。此是信對治法。 (26)無安謂身重心重。身心於事無能阿毘達磨(27)藏中説。無安有二種。謂身無安心無安。云何(28)心法。説名身法。如説受爲身受。掉謂心不(29)靜。如此六法。是名染汚大地。於阿毘達磨藏(179a1)中。不説十法爲惑大地耶。彼中亦不説無安。 (2)何者爲十。無信。懈怠。忘念。心亂。無明。不(3)了別。不正思惟。邪相了。掉。放逸。天愛汝知(4)至不知術。此中何者爲術忘念。心亂。不了別。(5)不正思惟。邪相了。此法已屬大地。不可重(6)安立爲惑大地。如無癡於善大地。彼亦如此。 (7)若念彼染汚。説爲忘念。定被染汚。説爲(8)心亂。所餘亦爾。是故作如此説。是大地法(9)可即立爲惑大地不。此中有四句。第一句謂(10)受想作意欲觸第二句。謂無信懈怠無明掉(11)放逸。第三句。謂念等五法。第四句。謂除前(12)三句。所餘諸法。復有諸師。欲心亂異邪定。 (13)於彼所説。四句異此。有餘師執。無安與一切(14)惑相應。於惑大地中不説。於誰有失。彼答應(15)説。由隨順定故。是故不説。何以故。若人無(16)安爲行。修觀速能得定。掉行人不爾。以無安(17)爲行。非掉爲行。此人何相。以掉爲行。非無(18)安爲行。此人何相。何以故。此二法隨便不(19)捨。共生事故。雖然此二法。於人隨重成此人(20)行。是故立六法爲惑大地。何以故。此六法(21)恒於染汚心起。餘處則不起。

(4)論曰。此中癡者。所謂愚癡。即是無明無智(5)無顯。逸謂放逸。不修諸善。是修諸善所對(6)治法。怠謂懈怠心不勇悍。是前所説勤所(7)對治。不信者謂心不澄淨。是前所説信所對(8)治。惛謂惛沈。對法中説。云何惛沈。謂身重性(9)心重性。身無堪任性心無堪任性。身惛沈性(10)心惛沈性。是名惛沈。此是心所。如何名身。(11)如身受言。故亦無失。掉謂掉擧令心不(12)靜。唯有如是六種。名大煩惱地法。豈不(13)根本阿毘達磨中説有十種大煩惱地法。又(14)於彼論不説惛沈。何者十。謂不信懈怠(15)失念心亂無明不正知非理作意邪勝解掉擧(16)放逸。天愛。汝今但知言至不閑意旨。意旨(17)者何。謂失念心亂不正知非理作意邪勝解。(18)已説彼在大地法中。不應重立爲大煩惱(19)地法。如無癡善根慧爲體故非大善地法。(20)彼亦應爾。即染汚念名爲失念。染汚等持名(21)爲心亂。諸染汚慧名不正知。染汚作意勝解(22)名爲非理作意及邪勝解。故説。若是大地法(23)亦大煩惱地法耶。應作四句。第一句謂受想(24)思觸欲。第二句謂不信懈怠無明掉擧放逸。 (25)第三句謂如前説。念等五法。第四句謂除(26)前相。有執。邪等持非即是心亂。彼作四句。(27)與此不同。又許惛沈通與一切煩惱相應。(28)不説在大煩惱地法。於誰有過。有作是(29)言。應説在此。而不説者順等持故。彼謂諸(20a1)有惛沈行者速發等持。非掉擧行。誰惛沈(2)行非掉擧行。誰掉擧行非惛沈行。此二未(3)嘗不倶行故。雖爾應知隨増説行。雖知(4)説行隨用偏増。而依有體建立地法。故此(5)地法唯六義成。此唯遍染心倶起非餘故。

de la rmoṅs pa źes bya ba ni ma rig pa ste | mi (6) śes pa daṅ mi gsal ba’o || bag med pa ni dge pa’i chos rnams mi bsgom pa ste | bsgom pa’i mi mthun ba’i phyogs kyi chos so || le lo ni sems mṅon par mi spro ba ste | brtson ’grus kyi mi mthun pa’i phyogs so || ma dad pa ni sems ma dad pa ste | dad pa’i mi mthun pa’i phyogs (7) so || rmugs pa gaṅ źe na | lus lci ba ñid daṅ || sems lci ba ñid daṅ | lus las su mi ruṅ ba ñid daṅ | sems las su mi ruṅ ba ñid gaṅ yin pa’o || chos mṅon pa las lus kyi rmugs pa daṅ | sems kyi rmugs pa źes bśad pa ji ltar na sems las byuṅ ba’i chos lus kyi (66a1) źes bya źe na | lus kyi tshor ba ji ltab bźin no || rgod pa ni sems rnam par ma źi ba ste | de ltar na drug po ’di dag ni ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag yin no | chos mṅon pa las | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa bcu po ’di dag ma yin nam | de las rmugs (2) pa mi ’byuṅ ste | ma dad pa daṅ | le lo daṅ | brjed ṅas pa daṅ | sems rnam par g-yeṅ ba daṅ | ma rig pa daṅ | śes bźin ma yin pa daṅ | tshul bźin ma yin pa yid la byed pa daṅ | log par mos pa daṅ | rgod pa daṅ | bag med pa’o źes ’byuṅ ṅo źe na | ’gyur ba śes (3) pa ni lha rnams dga’ ba yin gyi | ’dod pa śes pa ni ma yin no || ’di la ’dod pa gaṅ yin źe na | brjed ṅas pa daṅ | rnam par g-yeṅ ba daṅ | śes bźin ma yin pa daṅ | tshul bźin ma yin pa yid la byed pa daṅ | log par mos pa rnams ni sa maṅ po pa yin pa’i phyir || dper (4) na gti mug med pa śes rab kyi raṅ bźin yin pa’i phyir de dge ba’i sa maṅ po par ṅes par ma bzuṅ ba ltar ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag khon yin par ṅes par mi bzuṅ ste | dran pa ñon moṅs pa can kho na brjed ṅas pa yin la | tiṅ ṅe ’dzin ñon moṅs pa can kho na rnam par g-yeṅ ba (5) yin no źes bya ba de lta bu la sogs pa yin no || de ñid kyi phyir gaṅ dag sa maṅ po pa yin ba de dag ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa yaṅ yin nam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni tshor ba daṅ | ’du śes daṅ | sems pa daṅ | ’dun pa daṅ | reg pa’o || gñis pa ni ma daṅ pa daṅ | le (6) lo daṅ | ma rig pa daṅ | rgod pa daṅ | bag med pa’o || gsum pa ni dran pa la sogs ba ñon moṅs pa can lṅa ji skad bśad pa rnams so || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o źes ’byuṅ ṅo || kha cig ni sems rnam par g-yeṅ ba log pa’i tiṅ ṅe ’dzin las gźan du ’dod de | (7) de dag gi mu bźi pa ni de lta ma yin no || rmugs pa ni ñon moṅs ba thams cad daṅ mtshuṅs bar ldan par ’dod pa de ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag tu ma bton ba su źig gis ñes | ’di skad du gdon par bya ba ni yin mod kyi tiṅ ṅe ’dzin daṅ mthun pa’i phyir ma bton te | rmugs pa spyod pa (66b1) ni tiṅ ṅe ’dzin śin tu myur du skyed par ’gyur gyi rgod pa spyod pa ni ma yin no źes zer ro źes grag go || gaṅ źig rgod pa mi spyod la rmugs pa spyod pa yaṅ su źig yod | yaṅ na gaṅ źig rmugs pa mi spyod la rgod pa spyod pa yaṅ su źig yod de | ’di dag ni nam du yaṅ lhan cig spyod pa ñid ’dor (2) bar mi ’gyur mod kyi | ’on kyaṅ gaṅ źig gaṅ la śas che ba de ni spyod par śes par bya ste | de’i phyir ñon moṅs pa’i sa chen po pa ni drug po kho nar ’grub bo || de dag kyaṅ rtag tu ñon moṅs pa can gyi sems kho na la ’byuṅ gi gźan du ni ma yin no |

akuśale tv āhrīkyam anapatrapā || 2.26 ||

偈曰。若惡。及(22)無羞無慚。

(6)如是已説大煩惱地法。大不善法地名大不(7)善地。此中若法大不善地所有名大不善地(8)法。謂法恒於不善心有。彼法是何。頌曰(9)唯遍不善心　無慚及無愧

mi dge la ni khrel med daṅ || ṅo tsha med (3) pa’o ||

akuśale tu cetasyāhrīkyam anapatrāpyaṃ ca nityaṃ bhavata ity etau dvau dharmāv akuśalamahābhūmikāv ucyete | tayoś ca paścāl lakṣaṇaṃ vakṣyate |

釋曰。於一切惡心。無羞及無慚。(23)恒生起故。立此二法爲惡大地。此二法相後(24)當説。

(10)論曰。唯二心所但與一切不善心倶。謂無慚(11)愧。故唯二種名此地法。此二法相如後當(12)辯。

ṅo tsha med pa daṅ khrel med pa ni mi dge ba’i sems la rtag tu ’byuṅ bas chos ’di ñid ni mi dge ba’i sa chen po pa dag ces bya’o || de gñis kyi mtshan ñid ni ’og nas ’chad do ||

krodhopanāhaśāṭhyerṣyāpradāsamrakṣamatsarāḥ |
māyāmada vihiṃsāś ca parīttakleśabhūmikāḥ || 2.27 ||

偈曰。嫌恨諂嫉妬。佷覆及慳悋。誑醉(25)并逼惱。是十小惑地。

如是已説大不善地法。小煩惱法地名(13)小煩惱地。此中若法小煩惱地所有名小煩(14)惱地法。謂法少分染汚心倶。彼法是何。頌(15)曰(16)忿覆慳嫉惱　害恨諂誑憍
(17)如是類名爲　小煩惱地法

khro ba daṅ | khon du ’dzin daṅ g-yo daṅ ni || phrag dog ’tshig ’chab ser sna daṅ ||
sgyu daṅ rgyags daṅ rnam (4) ’tshe ni || ñon moṅs chuṅ ṅu’i sa pa rnams ||

parīttakleśā bhūmir eṣāṃ ta ime parīttakleśabhūmikā avidyāmātreṇa bhāvanāheyena manobhūmikenaiva ca saṃprayogāt | eṣāṃ tu nirdekśa upakleśeṣu kariṣyate |

釋曰。以小惑爲彼地(26)故。説彼爲小惑地。唯與修道所滅。依心地(27)所起。無明相應故。此十惑於小分煩惱中(28)當釋。

(18)論曰。如是類法唯修所斷。意識地起。無明(19)相應。各別現行。故名爲小煩惱地法。此法(20)如後隨煩惱中當廣分別。

’di dag la ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa yod pas ’di ni ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa pa rnams te | ma rig pa tsam daṅ bsgoms pas spaṅ bar bya ba daṅ | yid kyi sa pa kho na daṅ mtshuṅs par ldan pa’i phyir ro || ’di dag ni ñe pa’i ñon moṅs pa dag (5) gi naṅ nas ston par ’gyur ro ||

uktā ime pañcaprakārāś caittāḥ | anye ’pi cāniyatāḥ santi vitarkavicārakaukṛtyamiddhādayaḥ | tatra vaktavyaṃ kasmiṃś citte kati caittā avaśyaṃ bhavantīti | kāmāvacaraṃ tāvat pañcavidhaṃ cittam | kuśalam akuśalam | tatrākuśalaṃ dvividham āveṇikam anyakleśasaṃprayuktaṃ ca | avyākṛtaṃ dvividhaṃ nivṛtāvyākṛtam anivṛtāvyākṛtaṃ ca | tatra tāvat kāmāvacaracittam avaśyaṃ savitarkaṃ savicāram | ato ’tra

説五品心法已。有餘心法不定。謂覺(29)觀惡作睡等。於中應説。何處心幾心法。必定(179b1)倶起。於欲界中有五種心。善心有一。惡心有(2)二。謂獨行及與餘惑相應。無記心有二。謂有(3)覆無覆此中欲界心。必有覺有觀。是故於中。

如是已説五品(21)心所。復有此餘不定心所。惡作睡眠尋伺(22)等法。此中應説。於何心品有幾心所決定(23)倶生。頌曰(24)欲有尋伺故　於善心品中
(25)二十二心所　有時増惡作
(26)於不善不共　見倶唯二十
(27)四煩惱忿等　惡作二十一
(28)有覆有十八　無覆許十二
(29)睡眠遍不違　若有皆増一 (20b1)論曰。且欲界中心品有五。謂善唯一。不善(2)有二。謂不共無明相應。及餘煩惱等相應。 (3)無記有二。謂有覆無記及無覆無記。然(4)欲界心定有尋伺故。

sems las byuṅ ba rnam pa lṅa po de dag bśad zin to || rtog pa daṅ dpyod pa daṅ ’gyod pa daṅ gñid la sogs pa ma ṅes pa gźan dag kyaṅ yod pas | de la sems gaṅ źig la sems las byuṅ ba du źig gdon mi za par ’byuṅ ba brjod par bya ste | re źig (6) ’dod pa na spyod pa’i sems ni rnam pa lṅa ste | dge ba daṅ mi dge ba rnam pa gñis te | ma ’dres pa daṅ | ñon moṅs pa gźan daṅ mtshuṅs par ldan pa daṅ | luṅ du ma bstan pa rnam pa gñis te | bsgribs la luṅ du ma bstan pa daṅ | ma bsgribs pa la luṅ du ma bstan pa’o || de la re (7) źig ’dod pa na spyod pa’i sems ni ṅes par rtog pa daṅ dpyod pa daṅ bcas pa yin pas de’i phyir ’di la |

savitarkavicāratvāt kuśale kāmacetasi |
dvāviṃśatiś caitasikāḥ

(4)偈曰。有覺有觀故。於欲界善心。二十二心(5)法。

善心品必二十二心所(5)倶生。

’dod pa’i dge pa’i sems la ni || rtog daṅ dpyod daṅ bcas pa’i phyir ||
sems las byuṅ ba ñi śu gñis ||

avaśyaṃ bhavanti | daśa mahābhūmikā daśa kuśalamahābhūmikā vitarko vicāraś ca |

釋曰。必定倶起。何者二十二。十大地。十(6)善大地。并覺觀。

謂十大地法十大善地法及不定二。謂(6)尋與伺。

gdon mi za bar ’byuṅ ste | sa maṅ po pa bcu daṅ | dge ba’i sa maṅ (67a1) po pa bcu daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o ||

kaukṛtyam adhikaṃ kvacit || 2.28 ||

偈曰。或處長惡作。

See the full verse quoted previously.

la la dag tu ’gyod pa bsnan ||

na hi sarvatra kuśale cetasi kaukṛtyam asti | yatra tv asti tatra tad evādhikaṃ kṛtvā trayoviṃśatiś caittā bhavanti | kim idaṃ kaukṛtyaṃ nāma | kukṛtasya bhāvaḥ kaukṛtyam | iha tu punaḥ kaukṛtyālambano dharmaḥ kaukṛtyam ucyate cetaso vipratisāraḥ | tadyathā śūnyatālambanaṃ vimokṣamukhaṃ śūnyatety ucyate aśubhālambanaś cālobho ’śubha iti | loke ’pi ca dṛṣṭaḥ sthānena sthāninām atideśaḥ sarvo grāma āgataḥ sarvo deśa āgata iti | sthānabhūtaṃ ca kaukṛtyaṃ vipratisārasya | phale vā hetūpacāro ’yam | yathoktaṃ “ṣaḍ imāni sparśāyatanāni paurāṇaṃ karma veditavyam” iti | yat tarhi akṛtālambanaṃ tat kathaṃ kaukṛtyam | akṛte ’pi kṛtākhyā bhavati | na mayā sādhu kṛtaṃ yan na kṛtam iti | katamat kaukṛtyaṃ kuśalam | yat kuśalam akṛtvā tapyate akuśalaṃ ca kṛtvā | viparyayād akuśalaṃ kaukṛtyam | tad etad ubhayam apy ubhayādhiṣṭānam |

釋曰。非(7)於一切善心皆有惡作。是處若有。於中爲長。(8)則心法成二十三。何法名惡作。於所作惡心(9)生後燋。此心法縁惡作起。故名惡作。此法即(10)是後燋。譬如縁空爲境解脱門説名空解脱(11)門。又如無貪觀縁不淨相起説名不淨觀。於(12)世間亦曾見此事。由處説有處。如言一切縣(13)郡來。一切土地來。此惡作是後燋處。或於果(14)假立因名。如説六種觸入名宿業。若爾此後(15)燋。若縁所未作事。云何名惡作。於未作假立(16)作名。如經言。若我不作非我好作。何者後燋(17)名善。由不作善及已作惡故後生燋。是善後(18)燋。翻此名惡後燋。此二各縁二境起。

非諸善心皆有惡作。有時増數至(7)二十三。惡作者何。惡所作體名爲惡作。應(8)知此中縁惡作法説名惡作。謂縁惡作心(9)追悔性。如縁空解脱門説名爲空。縁不淨(10)無貪説爲不淨。又見世間約所依處説能(11)依事。如言一切村邑國土皆來集會。惡作即(12)是追悔所依。故約所依説爲惡作。又於果(13)體假立因名。如説此六觸處應知名宿作(14)業。若縁未作事云何名惡作。於未作事亦(15)立作名。如追悔言我先不作如是事業(16)是我惡作。何等惡作説名爲善。謂於善惡不(17)作作中心追悔性。與此相違名爲不善。此(18)二各依二處而起。

dge ba’i sems thams cad la ni ’gyod pa med pas gaṅ la yod pa der de ñid kyis glags na sems las byuṅ ba ñi śu rtsa gsum ’byuṅ ṅo || ’gyod pa źes bya ba ’di ci źig ce na | ṅan par byas (2) pa’i ṅo bo ñid ni ’gyod pa’o || ’di ni ’gyod pa la dmigs pa’i chos yid la gcags pa la ’gyod pa źes bya ste | dper na stoṅ pa ñid la dmigs pa’i rnam par thar pa’i sgo la stoṅ pa źes bya ba daṅ | mi sdug pa la dmigs pa’i ma chags pa la mi sdug pa źes bya ba bźin no || ’jig rten na (3) yaṅ groṅ thams cad lhags so || yul thams cad lhags so źes gnas pa ston pa mthoṅ la | ’gyod pa yaṅ yid la gcags pa’i gnas su gyur pa yin no || yaṅ na ’di ni ’bras bu la rgyu btags pa yin te | dper na reg pa’i skye mched drug po ’di dag ni sṅon gyi las yin par (4) rig par bya’o źes gsuṅs pa lta bu’o || ’o na gaṅ ma byas pa la dmigs pa de ji ltar ’gyod pa yin źe na | ma byas pa la byas pa źes bya ba yod de | bdag gis ma byas pa gaṅ yin pa de ma legs pa byas so źes bya ba lta bu’o || ’gyod pa dge ba gaṅ źe na | dge ba ma byas pa daṅ mi dge (5) ba byas pa nas gduṅ ba gaṅ yin pa’o || bzlog pa ni ’gyod pa mi dge ba yin te | de gñi ga yaṅ gñi ga la brten pa yin no |

āveṇike tv akuśale dṛṣṭiyukte ca viṃśātiḥ |

偈曰。於(19)獨行惡心。見相應二十。

See the full verse quoted previously.

mi dge ba ni ma ’dres daṅ || lta daṅ ldan la’aṅ ñi śu ’byuṅ ||

yad akuśalaṃ cittam āveṇikaṃ tatra viṃśatiś caittāḥ | daśa mahābhūmikāḥ ṣaṭ kleśamahābhūmikā dvāvakuśalamahābhūmikau vitarkovicāraś ca | āveṇikaṃ nāma cittaṃ yatrāvidyaiva kevalā nānyaḥ kleśo ’sti rāgādiḥ | dṛṣṭiyukte ’py akuśale viṃśatir ya evāveṇike | nanu ca dṛṣṭyadhikatvād eka viṃśatir bhavanti | na bhavanti | yasmān mahābhūmika eva kaścit prajñāviśeṣo dṛṣṭir ity ucyate | tatrākuśalaṃ dṛṣṭiyuktaṃ yatra mithyādṛṣṭir vā dṛṣṭiparāmarśo vā śīlavrataparāmarśo vā |

釋曰。於獨行欲界(20)惡心。有二十心法倶起。謂十大地。六惑大地。(21)二惡大地。并覺觀。獨行心者。此中唯一獨行(22)無明。無有欲等餘惑。不但獨行惡心。若與見(23)相應惡心中。亦有二十心法。如獨行惡心中(24)諸法。若爾由長見故。云何不立二十一。不然。 (25)是大地所攝智慧差別説名見故。此中與見(26)相應惡心。於此心中若有邪見見取戒執取。

若於不善不共心品。必(19)有二十心所倶生。謂十大地法。六大煩惱地(20)法。二大不善地法。并二不定謂尋與伺。何等(21)名爲不共心品。謂此心品唯有無明。無有(22)所餘貪煩惱等。於不善見相應心品。亦有二(23)十心所倶生。名即如前不共品説。非見増故(24)有二十一。以即於十大地法中慧用差別(25)説爲見故。言不善見相應心者。

mi dge ba’i sems ma ’dres pa gaṅ yin pa de la ni sems las byaṅ ba ñi śu ’byuṅ ste | sa maṅ (6) po pa bcu daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa drug daṅ | mi dge ba’i rtsa pa’i sa maṅ po pa gñis daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o || ma ’dres pa źes bya ba ni | sems gaṅ la ma rig pa ’ba’ źig yod kyi ’dod chags la sogs pa ñon moṅs pa gźan med pa’o || mi dge ba’i sems lta ba (7) daṅ ldan pa la yaṅ ñi śu ’byuṅ ste | ma ’dres pa la gaṅ dag ’byuṅ ba kho na’o || lta ba lhag pa’i phyir ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ba ma yin nam źe na | ma yin te | ’di ltar sa maṅ po pa kho na’i śes rab kyi khyad par ’ga’ źig la lta ba źes bya’o || de la mi dge ba lta ba daṅ ldan ba ni gaṅ la log (67b1) par lta ba’am | lta ba mchog tu ’dzin pa’am | tshul khrims daṅ brtul źugs mchog tu ’dzin pa yod pa’o ||

kleśaiś caturbhiḥ krodhādyaiḥ kaukṛtyenaikaviṃśatiḥ || 2.29 ||

(27)偈曰。與四惑嫌等。惡作二十一。

See the full verse quoted previously.

ñon moṅs pa źi daṅ khro sogs daṅ || ’gyod pa daṅ ni ñi śu gcig ||

yatra punaś caturbhiḥ kleśaiḥ saṃprayuktam akuśalaṃ cittaṃ rāgeṇa va pratighena vā mānena vā vicikitsayā vā tatraikaviṃśatir bhavanti | sa ca kleśaḥ āveṇika uktāś ca viṃśatiḥ | krodhādibhir apy upakleśair yathoktaiḥ saṃprayukte citte ete ca viṃśatiḥ sa copakleśa ity ekaviṃśatir bhavanti | kaukṛtyenāpy ekaviṃśatiḥ | tad eva kaukṛtyam ekaviṃśatitamaṃ bhavati | samāsata āveṇike cetasy akuśale dṛṣṭiyukte ca viṃśatiḥ | anyakleśopakleśasaṃprayukte tv ekaviṃśatiḥ |

釋曰。此惡(28)心與四惑相應。謂欲瞋慢疑。此心中有二十(29)一心法。此惑隨一。并獨行惡心中所説二(179c1)十。若與嫌等小分惑相應心中。亦有二十一(2)心法。小惑隨一并前二十。若與惡作相應心(3)中。亦有二十一心法。惡作爲一。并前二十。 (4)若略説於獨行惡心及與見相應惡心。但有(5)二十。若與餘惑及小分惑相應。有二十一。

謂此心中(26)或有邪見。或有見取。或戒禁取。於四不善(27)貪瞋慢疑煩惱心品。有二十一心所倶生。二(28)十如不共。加貪等隨一。於前所説忿等相(29)應隨煩惱品亦二十一心所倶生。二十如不(20c1)共。加忿等隨一。不善惡作相應心品亦二十(2)一心所倶生。謂即惡作第二十一。略説不善(3)不共及見相應品中唯有二十。餘四煩惱及(4)隨煩惱相應品中有二十一。

mi dge ba’i sems ’dod chags kyaṅ ruṅ | khoṅ khro ba yaṅ ruṅ | ṅa rgyal yaṅ ruṅ | the tshom yaṅ (2) ruṅ | ñon moṅs pa bźi daṅ mtshuṅs par ldan ba gaṅ yin pa de la ni ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ste | ñon moṅs pa de daṅ ma ’dres par bśad pa ñi śu’o || khro ba la sogs pa ñe ba’i ñon moṅs pa ji skad bśad pa dag daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems la yaṅ ñi śu po de dag daṅ | ñe ba’i (3) ñon moṅs pa de daṅ ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ṅo || ’gyod pa daṅ ldan pa la yaṅ ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ste | ’gyod pa de ñid ñi śu rtsa gcig pa yin no || mdor na mi dge ba’i sems ma ’dres pa daṅ | lta ba daṅ mtshuṅs par ldan ba la yaṅ ñi śu ’byuṅ la | ñon moṅs pa daṅ ñe ba’i ñon moṅs (4) pa gźan daṅ mtshuṅs par ldan pa la ni ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ṅo ||

nivṛte ’ṣṭadaśa

偈(6)曰。有覆心十八。

See the full verse quoted previously.

bsgribs la bco brgyad |

satkāyāntagrāhadṛṣṭisaṃprayuktaṃ cittaṃ kāmadhātau nivṛtāvyākṛtam | tatrāṣṭādaśa caittāḥ | daśa mahābhūmikāḥ ṣaṭ kleśamahābhūmikāḥ vitarkavicārau ca | dṛṣṭiḥ pūrvavad eva nādhikā bhavati |

釋曰。於欲界與身見邊見(7)相應。名有覆無記。此中有十八心法。大地(8)十。惑大地六。并覺觀。此二見如前所釋故(9)無長。

若於無記有覆(5)心品。唯有十八心所倶生。謂十大地法六大(6)煩惱地法并二不定謂尋與伺。欲界無記有(7)覆心者。謂與薩迦耶見及邊執見相應。此(8)中見不増。應知如前釋。

’dod pa’i khams na ’jig tshogs la lta ba daṅ | mthar ’dzin par lta ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems ni bsgribs la luṅ du ma bstan pa’o || de la ni sems las byuṅ ba bco brgyad ’byuṅ (5) ste | sa daṅ po pa bcu daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa drug daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o || lta ba ni sṅa ma daṅ ’dra ba ñid de lhag pa ma yin no ||

anyatra dvādaśāvyākṛte matāḥ |

偈曰。餘無記十二。

See the full verse quoted previously.

luṅ ma bstan pa gźan la bcu gñis dag tu ’dod ||

釋曰。與有覆無記(10)異。即是無覆無記。此中有十二心法。大地(11)十。并覺觀。罽賓國外諸師欲惡作無記。於此(12)諸師。若心與惡作相應。有十三心法。

於餘無記無覆(9)心品。許唯十二心所倶生。謂十大地法并不(10)定尋伺。外方諸師欲令惡作亦通無記。此(11)相應品便有十二心所倶起。

bsgribs la luṅ du ma bstan pa las gźan ba ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan (6) pa’o || de la ni sems las byuṅ ba bcu gñis ’byuṅ bar ’dod de | sa maṅ po pa bcu daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa dag go || ñi ’og pa dag ni ’gyod pa luṅ du ma bstan par yaṅ ’dod la yid mi bde ba yaṅ yid bde ba daṅ ’dra bar luṅ du ma bstan par yaṅ ’dod de | de dag gi ltar (7) na de daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems la bcu gsum ’byuṅ bar ’gyur ro ||

middhaṃ sarvāvirodhitvād yatra syād adhikam hi tat || 2.30 ||

偈曰。(13)睡遍不違故。若有唯此長。

See the full verse quoted previously.

gñid ni kun la mi ’gal phyir || gaṅ la yod pa des bsnan no ||

sarvair ebhir yathoktaiś caittair middham aviruddhaṃ kuśalākuśalāvyākṛtatvāt | ato tatra tat syāt tatrādhikaṃ tad veditavyam | yatra dvāviṃśatis tatra trayoviṃśatir yatra trayoviṃśatis tatra caturviṃśatir ity evamādi | ya eva kāmadhātau caittānāṃ niyama uktaḥ

釋曰。睡與如前所(14)説一切心法不相違。由是善惡無記性故。於(15)五品心中隨若有此應知爲長。若二十二。并(16)睡成二十三。若二十三。并睡成二十四。如此(17)等於欲界中。是所説心法定量。

應知睡眠與(12)前所説一切心品皆不相違。通善不善無記(13)性故。隨何品有即説此増。謂二十二至二(14)十三。若二十三至二十四。不善無記如例(15)應知。已説欲界心所倶生諸品定量。當説(16)上界。

gñid ni dge ba daṅ | mi dge ba daṅ | luṅ du ma bstan pa daṅ yin pa’i phyir ji skad bśad pa’i sems thams cad daṅ mi ’gal bas | (68a1) de’i phyir gaṅ la de yod pa de la des bsnan par rig par bya ste | gaṅ la ñi śu rtsa gñis ’byuṅ ba de la ni ñi śu rtsa gsum mo || gaṅ la ñi śu rtsa gsum ’byuṅ ba de la ni ñi śu rtsa bźi’o źes bya ba de lta bu la sogs pa’o || gaṅ de ltar ’dod pa’i khams kyi sems las (2) byuṅ ba ṅes par bśad pa |

kaukṛtyamiddhākuśalāny ādye dhyāne na santyataḥ |

偈曰。惡作睡(18)諸惡。於初定皆無。

頌曰(17)初定除不善　及惡作睡眠
(18)中定又除尋　上兼除伺等

de las ’gyod gñid mi dge rnams || bsam gtan daṅ po dag na med ||

ato yathoktāt kaukṛtyaṃ middhaṃ ca sarvathā nāsti prathame dhyāne yat kiñcid akuśalam | pratighaḥ śāṭhyamadamāyāvarjyāś ca krodhādaya āhrīkyānapatrāpye ca | anyat sarva tathaiva | ya eva prathame dhyāne na santi ta eva

釋曰。於如前所説中。惡(19)作及睡。初定一向無諸惡隨一。譬如瞋離諂(20)醉誑。謂嫌等及無慚無羞。悉無所餘一切皆(21)有此諸法。於初定不有。

(19)論曰。初靜慮中於前所説諸心所法。除唯不(20)善惡作睡眠。餘皆具有。唯不善者。謂瞋煩惱(21)除諂誑憍所餘忿等及無慚愧。餘皆有(22)者。如欲界説。

bsam gtan daṅ po na ni ji skad bśad pa de las ’gyod pa daṅ gñid daṅ | gaṅ yaṅ cuṅ zad mi dge ba ’di lta ste | g-yo daṅ sgyu daṅ rgyags pa ma gtogs pa khro ba la sogs pa daṅ | (3) khoṅ khro ba daṅ ṅa cha med pa daṅ khrel med pa dag thams cad du med de | gźan thams cad ni de daṅ ’dra’o || bsam gtan daṅ po na med pa gaṅ dag yin pa de dag kho na daṅ |

dhyānāntare vitarkaś ca

偈曰。於中定無覺。

.

rtog pa’aṅ bsam gtan khyad par can na

nāsti | śeṣaṃ tathaiva |

(22)釋曰。此法及覺。於中間定。亦如此無。所餘(23)亦如此有。

中間靜慮除前所除。又更除(23)尋。餘皆具有。

med de |lhag ma ni de daṅ ’dra’o ||

vicāraś cāpy ataḥ param || 2.31 ||

偈曰。過此又無觀。

.

de yi goṅ na dpyod pa yaṅ ||

dhyānāntarāt pareṇa dvitīyādiṣu dhyāneṣv ārūpyeṣu ca yathāpratiṣiddhaṃ nāsti vicāraś ca | māyā śāṭhyaṃ cety apiśabdāt | śeṣaṃ tathaiva | brahmaṇo hi yāvac chāṭhyaṃ paṭhyate parṣatsambandhatvān nordhvam | sa hi svasyāṃ parṣady aśvajitā bhikṣuṇā praśnaṃ pṛṣṭaḥ “kutremāni brahman catavāri mahābhūtāny apariśeṣaṃ nirudhyante” iti | aprajānan kṣepam akārṣīt | “aham asmi¹ brahmā īśvaraḥ kartā nirmātā sraṣṭā sṛjaḥ pitṛbhūto bhūtānām” iti | uktam etad yasyāṃ bhūmau yatra citte yāvantaś caittāḥ ||

1. Pradhan: asmin, but cf. his note 5 “Y. D. aham asmi |

釋曰。度中間(24)定以上。於第二定等乃至無色界。如所遮皆(25)無觀。及諂誑亦無。所餘皆有。何以故。此諂(26)曲。佛説乃至極大梵處與梵衆相應故。上去(27)則無。此梵王於自大集中。阿輸實比丘問。是(28)四大何處滅無餘。梵王不解。作詭言答。我(29)是大梵自在。作者化者起者。一切所有我爲(180a1)本因。説隨地如心法數量義已。如毘婆沙中(2)所立。

第二靜慮以上乃至無色界(24)中除前所除。又除伺等。等者顯除諂誑。(25)餘皆如前具有。經説。諂誑極至梵天。衆相(26)依故。上地無有。以大梵王處自梵衆。忽被(27)馬勝苾芻問言。此四大種當於何位盡滅(28)無餘。梵王不知無餘滅位。便矯亂答。我於(29)此梵衆是大梵自在作者化者生者養者。是(21a1)一切父。作是語已。引出衆外諂言愧謝。令(2)還問佛。如是已説於諸界地諸心品中心(3)所數量。

(4) bsam gtan khyad par can las goṅ ma bsam gtan gñis pa la sogs pa daṅ | gzugs med pa dag na ni ji skad rtog pa daṅ | dpyod pa yaṅ med do || yaṅ źes bya ba’i sgras ni g-yo daṅ sgyu yaṅ med de | lhag ma ni de daṅ ’dra’o || tshaṅs pa’i bar du sgyu yod par ’byuṅ gi | ’khor (5) daṅ ’brel ba ma yin pa’i phyir goṅ na ni med de | de ni raṅ gi ’khor gyi naṅ du dge sloṅ rta thul gyis ’byuṅ ba chen po ’di dag yoṅs su ma lus par gaṅ du ’gag par ’gyur źes dri ba dris pa daṅ | mi śes pas kho bo ni tshaṅs pa’o || tshaṅs pa chen po’o || dbaṅ phyug go || byed pa (6) po’o || sprul pa po’o || ’byin par byed pa po’o || ’byin pa po’o || dṅos po rnams kyi pha lta bu yin no źes gtam rluṅ la bskur ro || sa gaṅ na sems gaṅ la sems las byuṅ ba ji sñed cig ’byuṅ ba de ni bśad zin to ||

idānīṃ keṣāñcid eva caittānāṃ tantravihitaṃ nānākāraṇaṃ vakṣyate | āhrīkyasyānapatrāpyasya ca kiṃ nānākāraṇam |

心法及異相今當説。無羞與無慚異相(3)云何。

今次當説於前所辯諸心所中少(4)分差別。無慚無愧愛之與敬差別云何。

da ni gźuṅ la sems las byuṅ ba kha cig gi tha dad du bya ba ’byuṅ ba (7) brjod par bya ste | ṅo tsha med pa daṅ khrel med pa la tha dad du bya ba ci źig yod ce na |

ahrīr agurutā

偈曰。無羞不重徳。

頌曰(5)無慚愧不重　於罪不見怖
(6)愛敬謂信慚　唯於欲色有

ma gus ṅo tsha med |

guṇeṣu guṇavatsu cāgauravatā apratīśatā abhayam avaśavartitā āhrīkyaṃ gauravapratidvandvo dharmaḥ ||

釋曰。於功徳及有(4)徳人不尊重於他無自在心。無敬畏心。無隨(5)屬他心。説名無羞。此心對治尊重。

(7)論曰。此中無慚無愧別者於諸功徳及有徳(8)者無敬無崇無所忌難無所隨屬説名(9)無慚。即是恭敬所敵對法。

yon tan rnams daṅ yon tan can rnams la ma gus pa ñid de | bkur ba med pa ñid daṅ | ’jigs pas dbaṅ mi sgyur ba ñid ni ṅo tsha med pa ñid de gus pa’i mi mthun pa’i phyogs (68b1) so ||

avadye bhayādarśitvam atrapā |

偈曰。非(6)讃不見怖。無慚。

See the full verse quoted previously.

khrel med | kha na ma tho ’jigs mi lta ||

avadyaṃ nāma yad vigarhitaṃ sadbhiḥ | tatraābhayadarśitā ’napatrāpyam | bhayamatrāniṣṭaṃ phalaṃ bhīyate ’smād iti | katham idaṃ vijñātavyam abhayasya darśanam abhayadarśitā āhosvit bhayasyādarśanam | kiṃcātaḥ | abhayasya darśanaṃ cet prajñā vijñāsyate bhayasyādarśanaṃ ced avidyā vijñāsyate | naiva hi darśanaṃ darśitā nāpy adarśanam adarśitā | kiṃ tarhi | yas tayor nimittam upakleśas tac cānapatrāpyam iti | anye punar āhuḥ | ātmāpekṣayā doṣair alajjana māhrīkyaṃ parāpekṣayā ’napatrāpyam iti | evam api dve apekṣe yugapat kathaṃ setsyataḥ | na khalūcyate yugapad ātmānaṃ paraṃ cāpekṣata ity api tv asty asau kadācid alajjā yā ātmānam apekṣamāṇasya_ api pravartate sā āhrīkyam | asti yā param apekṣamāṇasya pravarttate sā ’napatrāpyam | viparyayeṇa hrīrapatrāpyaṃ ca veditavyam | prathamena tāvat kalpena sagauravatā sapratīśatā na bhayavaśavrtitā hrīḥ | avadyeṣv abhayadarśatā ’patrāpyam | dvitīyena kalpenātmaparāpekṣābhyāṃ lajjane |

釋曰。非讃謂若事善人所(7)訶。是名非讃。於中不見怖。是名無慚。此中(8)怖謂非所愛果。能生怖畏故。云何得知。如此(9)爲不見怖名不見怖。爲見不怖名不見怖。若(10)爾何爲。若不見怖應成無明若見不怖應成(11)智慧。不見怖者。我不説不見。亦不説見。何(12)者爲是。有小惑爲此二因。説名無慚。有餘師(13)説。觀自身由過失不恥名無羞。觀他名無慚。 (14)若爾二觀一時云何得成。不説如此一時觀(15)自觀他。何者有非恥類。若觀自身生起。説名(16)無羞。有非恥類。若觀他生起。説名無慚。翻(17)此名慚羞。由第一解。顯有尊重有自在有敬(18)畏有隨屬名有羞。於非讃見有怖名有慚。由(19)第二解。顯觀自他生起恥心説名慚羞。

爲諸善士所(10)訶厭法説名爲罪。於此罪中不見怖畏説(11)名無愧。此中怖言。顯非愛果。能生怖故。 (12)不見怖言欲顯何義。爲見而不怖名不見(13)怖。爲不見彼怖名不見怖。若爾何失。二倶(14)有過。若見而不怖應顯智慧。若不見彼(15)怖應顯無明。此言不顯見與不見。何所(16)顯耶。此顯有法是隨煩惱。爲彼二因説名(17)無愧。有餘師説。於所造罪自觀無恥名曰(18)無慚。觀他無恥説名無愧。若爾此二所觀(19)不同。云何倶起。不説此二一時倶起別觀自(20)他然有無恥。觀自時勝説名無慚。復有無(21)恥。觀他時増説爲無愧。慚愧差別翻此應(22)知。謂翻初釋有敬有崇有所忌難有所(23)隨屬説名爲慚。於罪見怖説名爲愧。翻第(24)二釋於所造罪。自觀有恥説名爲慚。觀他(25)有恥説名爲愧。

kha na ma tho ba źes bya ba ni dam pa rnams kyis smad pa ste | de la ’jigs par mi lta ba ni khrel med pa’o || ’dir ’jigs pa ni mi ’dod pa’i ’bras bu ste | ’di las ’jigs par ’gyur ba’i phyir ro || ’di ji ltar śes par bya | mi (2) ’jigs par lta ba ’jigs par mi lta ba ñid yin nam ’on te ’jigs par mi lta ba ñid yin | de las cir ’gyur źe na | gal te mi ’jigs par lta ba yin na ni śes rab yin par śes par ’gyur ro || gal te ’jigs par mi lta ba yin na ni ma rig par śes par ’gyur ro || lta ba yaṅ (3) lta ba ñid ma yin la mi lta ba yaṅ mi lta ba ñid ma yin no || ’o na ci źe na | de gñis kyi rgyu mtshan ñe ba’i ñon moṅs pa gaṅ yin pa ste | de ni khrel med pa źes bya’o || gźan dag na re ni bdag la ltos nas ñes pa rnams kyis mi ’dzem pa ni ṅo tsha med pa yin te | gźan la ltos nas ni khrel med (4) pa yin no źes zer ro || de lta na yaṅ ltos pa gñis cig car ji ltar ’grub par ’gyur źe na | bdag daṅ gźan la ltos pa cig car ro źes ni mi zer ro || ’on kyaṅ mi ’dzem pa kha cig bdag la ltos nas kyaṅ ’jug pa yod pa gaṅ yin pa de ni ṅo tsha med pa yin no || gźan la ltos nas (5) ’jug pa yod pa gaṅ yin pa de ni khrel med pa yin no || bzlog pa ni ṅo tsha śes pa daṅ khrel yod pa yin par rig par bya ste | re źig rtog pa daṅ po ltar na gus pa daṅ bcas pa ñid de | bkur ba daṅ bcas pa ñid daṅ | ’jigs pas dbaṅ sgyur ba daṅ bcas pa ñid ni ṅo tsha śes pa yin (6) la | kha na ma tho ba dag la ’jigs par lta ba ñid ni khrel yod pa yin no || rtog pa gñis pa ltar na ni bdag daṅ gźan la ltos ba dag las ’dzem pa dag yin no ||

premṇo gauravasya ca kiṃ nānākāraṇam |

愛樂(20)及信此二異相云何。

已説無慚無愧差別。愛敬別(26)者。愛謂愛樂。

dga’ ba daṅ gus pa la tha dad du bya ba ci źig yod ce na |

prema śraddhā |

偈曰。樂名信。

體即是信。

dga’ daṅ źes bya ba smos te |

釋曰。愛(21)樂有二種。一有染汚。一無染汚。此中若有(22)染汚名愛樂。如於妻子等。若無染汚名信。如(23)於自師尊長及有徳人處有信非愛樂。是信(24)縁苦集起。有愛樂非信。謂有染汚愛樂。有(25)具二。謂縁滅道生信。有非二。謂除前三句。 (26)有餘師説。 . . 信謂於徳決期。以此爲先後則生(27)愛。故信非愛。復有餘師説。

然愛有二。一有染(27)汚。二無染汚。有染謂貪如愛妻子等。無染(28)謂信如愛師長等。有信非愛謂縁苦集信。 (29)有愛非信謂諸染汚愛。有通信愛。謂縁滅(21b1)道信。有非信愛謂除前三相。有説。信者(2)忍許有徳。由此爲先方生愛樂。故愛非信。(3)敬謂敬重。體即是慚。如前解慚謂有敬等。(4)有慚非敬謂縁苦集慚。有通慚敬謂縁(5)滅道慚。有説。敬者有所崇重。由此爲先方(6)生慚恥。故敬非慚。望所縁境補特伽羅。(7)愛敬有無應作四句。有愛無敬。謂於妻子(8)共住門人等。有敬無愛。謂於他師有徳貴(9)人等。有愛有敬。謂於自師父母伯叔等。無(10)愛無敬。謂除前三相。 See the full verse quoted previously. See the full verse quoted previously.

dga’ ba ni rnam pa gñis te | ñon moṅs (7) pa can daṅ | ñon moṅs pa can ma yin pa’o || de la ñon moṅs pa can ni sred pa ste | dper na bu daṅ chuṅ ma la sogs pa dag la dga’ ba lta bu’o || ñon moṅs pa can ma yin pa ni dad pa ste | dper na ston pa daṅ bla ma daṅ yon tan can rnams la dga’ ba lta bu’o || dad pa yin la dga’ ba (69a1) ma yin pa yaṅ yod de | sdug bsṅal daṅ kun ’byuṅ ba la dmigs pa’i dad pa lta bu’o || dga’ ba yin la dad pa ma yin pa yaṅ yod de | dga’ ba ñon moṅs pa can lta bu’o || gñi ga yin pa ni ’gog pa daṅ lam la dmigs pa’i dad pa lta bu’o || gñi ga ma (2) yin pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o || gaṅ zag dag la ltos nas ni dga’ ba yin la gus pa ma yin pa ni bu daṅ chuṅ ma daṅ | lhan cig gnas pa daṅ | ñe gnas dag la dga’ ba lta bu’o || gus pa yin la dga’ ba ma yin pa ni bla ma gźan dag la gus pa lta bu’o || gñi ga (3) yin pa ni raṅ gi bla ma dag la gus pa lta bu’o || de gñi ga ma yin pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o || gźan dag na re dad pa źes bya ba ni yon tan la yid ches pa yin la | de sṅon du ’gro ba’i dga’ ba ni dga’ pa yin te | de lta bas na de ñid dga’ ba yin no źes zer ro ||

gurutvaṃ hrīḥ |

偈曰。重羞。

See the full verse quoted previously.

gus ñid ṅo (4) tsha śes |

gauravaṃ hi nāma sapratīśatā | tatpūrvikā ca lajjā hrīḥ | ato na gauravam eva hrīr ity apare |

釋(28)曰。如前説。以重爲羞此何相。不即重名羞。(29)於他起自在心名重。以此爲先後則生恥。説(180b1)恥爲羞。是故尊重異羞。

See the full verse quoted previously. See the full verse quoted previously.

gus pa ni ṅo tsha śes pa ji skad bśad pa yin no || gźan dag na re gus pa źes bya ba ni bkur ba daṅ bcas pa ñid yin la | de sṅon du ’gro ba’i ’dzem pa ni ṅo tsha śes pa yin te | de’i phyir gus pa ñid ṅo tsha śes pa ma yin no źes zer ro ||

te punaḥ kāmarūpayoḥ || 2.32 ||

偈曰。欲色有。

如是愛敬欲色界有。

de gñis ’dod daṅ gzugs (5) dag na ||

釋曰。(2)於無色界無愛樂及尊重。此義云何。信及羞(3)是善大地故。於彼既有前二。云何無羞。信有(4)二種。一信法。二信人。尊重亦爾。信及羞。若(5)縁人起。彼處則無。此二名愛及重。

(11)無色界無。豈不信慚大善地法無色亦有。愛(12)敬有二。謂縁於法補特伽羅。縁法愛敬通(13)三界有。此中意説縁補特伽羅者故欲色(14)有。無色界無。如是已説愛敬差別。

gzugs med pa’i khams na ni dga’ ba daṅ gus pa dag med do || dad pa daṅ ṅo tsha śes pa dge pa’i sa maṅ po pa yin pa’i phyir de na yaṅ yod pa ma yin nam źe na | dad pa ni rnam pa gñis te | chos dag daṅ gaṅ zag la dad pa yin la | bkur ba daṅ bcas pa ñid kyaṅ de (6) daṅ ’dra’o || de la gaṅ dag gaṅ zag la dmigs pa’i dad pa daṅ ṅo tsha śes pa de dag de na med de | ’dir ni dga’ ba daṅ gus pa de dag la bsams pa yin no ||

vitarkavicārayoḥ kiṃ nānākāraṇam |

覺與觀異(6)相云何。

尋伺慢(15)憍差別云何。

rtogs pa daṅ dpyod pa dag la tha dad du bya ba ci źig yod ce na |

vitarkacārāv audāryasūkṣmate |

偈曰。覺觀謂麁細。

頌曰(16)尋伺心麁細　慢對他心擧
(17)憍由染自法　心高無所顧

rtog daṅ dpyod pa rtsiṅ źib ñid ||

kasya | cetasa iti paścād vakṣyati | cittaudārikatā vitarkaḥ | cittasūkṣmatā vicāraḥ | kathaṃ punaḥ anayor ekatra citte yogaḥ | kecid āhuḥ | yathā ’psu niṣṭhyūtaṃ sarpiḥ sūryaraśmibhir upariṣṭāt spṛṣṭaṃ nātiśyāyate nātivilīyate evaṃ vitarkavicārayogāc cittaṃ nātisūkṣmaṃ bhavati nātyaudārikam ity ubhayor api tatrāsti vyāpāraḥ | evaṃ tarhi nimiṭtabhūtau vitarkavicārāv audārikasūkṣmatayoḥ prāpnuto yathā payaścā tapaś ca sarpiṣaḥ śyānatva vilīnatvayor na tu punas tatsvabhāvau | āpekṣikī caudārikasūkṣmatā bhūmiprakārabhedād ity ābhavāgrādvitarkavicārau syātām | na caudārikasūkṣmātayā jātibhedo yukataḥ || anye punar āhuḥ | vāksaṃskārā vitarkavicārāḥ sūtra uktāḥ | “vitarkya vicārya vācaṃ bhāṣate nāvitarkyāvicāryeti” | tatra ye audārikās te vitarkāḥ ye sūkṣmās te vicārāḥ | yadi caikatra citte ’nyo dharma audāriko ’nyaḥ sūkṣmaḥ ko ’tra virodha iti | na syād virodho yadi jātibhedaḥ syād vedanāsaṃjñāvat | ekasyāṃ jātau mṛdvadhimātratā yugapan na saṃbhavati | jātibhedo ’py asti | sa tarhi vaktavyaḥ | durvaco hy asāvato mṛdvadhimātratayā vyajyate | naivaṃ vyakto bhavati | pratyekaṃ jātīnāṃ mṛdvadhimātratavāt | naiva hi vitarkavicārāv ekatra citte bhavata ity apare | katham idānīṃ prathamaṃ dhyānaṃ pañcāṅgayuktam | bhūmitas tat pañcāṅgayukataṃ na kṣaṇataḥ ||

釋曰。麁細屬何(7)法。謂心麁細。心麁名覺。心細名觀。此二於(8)一心云何倶起。此中有餘師説。譬如酥浮水(9)上。於上爲日光所觸。非凝非釋。如此由覺(10)觀相應故。心不過細。亦不過麁。是故此二(11)於一心中倶有事用。若爾此覺觀。但是麁細(12)因。非自麁細。譬如水及日光。是＊酥凝釋因。(13)非自凝釋。麁細由觀他成。由地品類差別故。(14)乃至有頂應有覺觀。復次同類生以麁細爲(15)差別。此義不應成。是故不可由麁細分別覺(16)觀性異。有餘師説。言語行名覺觀。如經言。 (17)已覺已觀方有言説非未覺未觀。此中若麁(18)名覺。若細名觀。若於一心中。有別法名麁。(19)有別法名細。此有何妨無妨。若有種類差別(20)於一生類中。下上二品不得倶起。種類亦有(21)異。若爾汝今應説。此不可説。是故由上下品(22)種類異。則可顯示若爾則不可顯示。各各自(23)種類有上下故。有餘師説。覺觀於一心不並(24)起。若爾云何。初定説具五分。約地説五分。(25)不由刹那。

(18)論曰。尋伺別者。謂心麁細。心之麁性名尋。(19)心之細性名伺。云何此二一心相應。有作是(20)釋。如冷水上浮以熟酥上烈日光之所照(21)觸。酥因水日非釋非凝。如是一心有尋有(22)伺。心由尋伺不遍細麁。故於一心倶有(23)作用。若爾尋伺是麁細因。非麁細體。如(24)水日光是凝釋曰體非凝釋。又麁細性相(25)待而立。界地品別上下相形。乃至有頂應有(26)尋伺。又麁細性無別體類。不可依之以別(27)尋伺。復有釋言。尋伺二法是語言行。故契經(28)言。要有尋伺方有語言。非無尋伺此語言(29)行。麁者名尋。細者名伺。於一心内別法是(21c1)麁別法是細。於理何違。若有別體類理實(2)無違。然無別體類故成違理。一體類中無(3)容上下倶時起故。若言體類亦有差別。應(4)説體類別相云何。此二體類別相難説。但(5)由上下顯其別相。非由上下能顯別相。(6)一一類中有上下故。由是應知。尋伺二法(7)定不可執一心相應。若爾云何契經中説(8)於初靜慮具足五支。具五支言。就一地説(9)非一刹那故無有過。如是已説尋伺差別。

gaṅ gi źe na | sems (7) kyi’o źes ’og nas ’chad de | rtog pa ni sems rtsiṅ ba’o || dpyod pa ni sems źib pa’o || sems gcig la de gñis ji ltar ldan źe na | kha cig na re dper na mar sar chu dag gi naṅ du bor ba steṅ nas ñi ma’i ’od zer dag gis reg na ha caṅ yaṅ mi ’khyag la | ha caṅ yaṅ mi ’ju (69b1) ba de bźin du | sems kyaṅ rtog pa daṅ dpyod pa daṅ ldan pa’i phyir ha caṅ źib par yaṅ mi ’gyur | ha caṅ rtsiṅ bar yaṅ mi ’gyur la | de la gñi ga’i bya ba yaṅ yod do źes zer ro || de lta na ni ji ltar ñi ma daṅ chu mar sar ’khyag pa ñid daṅ ’ju ba ñid dag gi rgyu mtshan ñid yin (2) gyi de dag gi ṅo bo ñid ni ma yin pa ltar rtog pa daṅ dpyod pa dag kyaṅ rtsiṅ ba daṅ źib pa ñid dag gi rgyu mtshan du gyur pa yin no | rtsiṅ ba daṅ źib pas daṅ rnam pa’i bye brag gis ltos pa can yaṅ yin pas srid pa’i rtse mo’i bar du rtog pa daṅ | dpyod pa dag yod par ’gyur ro || rtsiṅ ba daṅ (3) źib pa ñid kyis raṅ bźin tha dad par yaṅ rigs pa ma yin no || gźan dag na re mdo las rtog pa daṅ dpyod pa dag ni ṅag mṅon par ’du byed pa yin par gsuṅs te | brtags śiṅ dpyad nas tshig tu smra’i ma brtags ma dpyad par ni ma yin no źes ’byuṅ ṅo || de la rtsiṅ ba gaṅ dag (4) yin pa de dag ni rtog pa yin no || źib pa gaṅ dag yin pa de dag na dpyod pa yin no źer zer ro || gal te sems rtse gcig la rtsiṅ ba yaṅ chos gźan yin | źib pa yaṅ chos gźan yin na ’di la ’gal ba ci źig yod | gal te tshor ba daṅ ’du śes bźin du rigs tha dad pa źig (5) yin na ni ’gal ba med do || rigs gcig pa ni chuṅ du daṅ chen pa ñid cig car ’byuṅ ba mi srid do || rigs tha dad pa yaṅ yod do || ’o na ni de brjod par bya dgos so || de brjod par ni dka’ ste | de’i phyir chuṅ du daṅ chen po’i ñid kyis gsal bar ’gyur ro || de lta na ni gsal bar mi ’gyur (6) te | rigs re re la yaṅ chuṅ du daṅ chen po yod pa’i phyir ro || gźan dag na re sems gcig la rtog pa daṅ dpyod pa dag mi ’byuṅ ba ñid do źes zer ro || da ni ji ltar bsam gtan daṅ po yan lag la par bśad ce na | sa las de yan lag lṅa par bśad kyi skad cig las ni ma yin no ||

mānamadayoḥ kiṃ nānākāraṇam |

慢與醉異相云何。

(10)慢憍別者。

(7) ṅa rgyal daṅ rgyags pa dag la tha dad du bya ba ci źig yod ce na |

māna unnatiḥ | madaḥ svadharme raktasya paryādānaṃ tu cetasaḥ || 2.33 ||

偈曰。心高説爲(26)慢。醉愛著自法。心起變異亂。

.

ṅa rgyal kheṅs pa rgyags pa ni ||
raṅ gi chos la chags pa yi || sems ni yoṅs su gtugs pa’o ||

yena kenacit parato viśeṣaparikalpena cetasa unnatiḥ mānaḥ | madas tu svadharmeṣv eva raktasya yac cetasaḥ paryādānam | yathā madyaja evaṃ rāgajaḥ | saṃprahaṛśaṇaviśeṣo mada ity apare |

釋曰。由隨類(27)所分別勝徳。心高於他説名慢。醉者此人於(28)自法起愛著。其心亂味。如飮酒惛迷。心歡(29)喜差別。從貪欲生説名醉。餘師説如此。

慢謂對他心自擧性。稱量自他徳(11)類差別。心自擧恃陵蔑於他故名爲慢。 (12)憍謂染著自法爲先令心傲逸無所顧性。 (13)有餘師説。如因酒生欣擧差別説名爲醉。 (14)如是貪生欣擧差別説名爲憍。是謂慢憍差(15)別之相。

pha rol po las gaṅ yaṅ ruṅ pa’i khyad par źig yoṅs su brtags nas sems kheṅs pa ni ṅa rgyal lo || (70a1) rgyags pa ni raṅ gi chos rnams kho na la chags pa’i sems yoṅs su gtugs pa gaṅ yin pa’o || gźan dag na re chaṅ las skyes pa ji lta ba de bźin du rgyags pa yaṅ ’dod chags las skyes pa’i kun tu dga’ ba’i bye brag yin no źas zer ro ||

uktāḥ saha cittena caittāḥ prakāraśas teṣāṃ punar imāḥ saṃjñāḥ paribhāṣyante | pravacana etābhiḥ sadvyavahārāt |

説心(180c1)法與心共別異已。如是等法。佛世尊假立衆(2)名。於正法中。由此説教故。云何釋異。

如是已説諸心心所品類不同倶生(16)異相。然心心所於契經中隨義建立種種(17)名想。今當辯此名義差別。頌曰

sems las byuṅ ba (2) rnams sems daṅ bcas te rnam pa re re nas bśad zin to || gsuṅ rab las ’di dag gis tha sñad du ’dogs pa’i phyir de dag gi miṅ ’di dag brjod de |

cittaṃ mano ’tha vijñānam ekārthaṃ

偈曰。(3)心意識一義。

(18)心意識體一　心心所有依
(19)有縁有行相　相應義有五

sems daṅ yid daṅ rnam śes ni don gcig ’byed pas na sems so ||

釋曰。心以増長爲義。能解故名(4)意。能別故名識。善惡諸界所増長故名心。(5)＊或能増長彼故名心。此心爲他作依止説名(6)意。若能依止説名識。如心意識三名一義如(7)此。

(20)論曰。集起故名心。思量故名意。了別故(21)名識。復有釋言。淨不淨界種種差別故名(22)爲心。即此爲他作所依止故名爲意。作能(23)依止故名爲識。故心意識三名所詮。義雖(24)有異而體是一。如

śes pas na yid do || rnam par śes pa nas rnam par śes (3) pa’o || kha cig na re dge ba daṅ mi dge ba’i khams dag gis bsags pas na sems so | de ñid rten du gyur pa ni yid do || rten par gyur pa ni rnam par śes pa’o źes zer ro || ji ltar sems daṅ yid daṅ rnam par śes pa źes bya ba don gcig pa de bźin du

cittacaitasāḥ |
sāśrayālambanākārāḥ saṃprayuktāś ca |

偈曰。心及餘心法。有依境界相。相應。

心意識三名所詮義異(25)體一諸心心所名有所依所縁行相相應亦(26)爾。

sems daṅ sems byuṅ (4) daṅ ||
rten daṅ dmigs daṅ rnam bcas daṅ || mtshuṅs par ldan ba’aṅ ||

釋(8)曰。此四種名亦通一義。此心及心法。或説(9)有依由依根起故。或説有境。皆能取境故。或(10)説有相。是所縁境隨類差別能分別故。或説(11)相應。平等聚集故。云何平等聚集名相應。偈(12)曰。

名義雖殊而體是一。謂心心所皆名有所(27)依託所依根故。或名有所縁取所縁境故。 (28)或名有行相即於所縁品類差別等起行(29)相故。或名相應等和合故。依何義故名等(22a1)和合。

don gcig ste | sems daṅ sems las byuṅ ba de dag ñid dbaṅ po la brten pa’i phyir rten daṅ bcas pa dag ces bya’o || yul la ’dzin pa’i phyir dmigs pa daṅ bcas pa dag go || dmigs pa de ñid la (5) rnam pa re re nas bye brag tu gcod pa’i phyir rnam pa daṅ bcas pa dag go || mñam par ldan pa’i phyir mtshuṅs par ldan ba dag go || rnam pa gaṅ dag gis mtshuṅs par ldan źe na |

pañcadhā || 2.34 ||

義有五。

See the full verse quoted previously.

rnam pa lṅas ||

pañcabhiḥ samatāprākārair āśrayālambanākārakāladravyasamatābhiḥ | keyaṃ samatā | yathaiva hy ekaṃ cittam evaṃ caittā apy ekaikā iti | nirdiṣṭāś cittacaittāḥ savistaraprabhedāḥ |

釋曰。有五種平等類爲相應義。(13)謂依止境界取相時物平等等。何法爲物平(14)等。如心一物。如此心法亦各各一物。説心及(15)心法廣義及差別義已。

有五義故。謂心心所五義平等故説(2)相應。所依所縁行相時事皆平等故。事平等(3)者。一相應中如心體一。諸心所法各各亦爾。 (4)已説心心所廣分別義。

mtshuṅs pa rnam pa lṅa po rten daṅ dmigs pa daṅ rnam pa daṅ dus daṅ rdzas mtshuṅs pa dag (6) gis mtshuṅs par ldan no || rdzas mtshuṅs pa gaṅ źe na | ji ltar sems gcig kho na yin pa de bźin du sems las byuṅ ba rnams kyaṅ re re yin pa’o || sems daṅ sems las byuṅ ba rgyas pa daṅ | rab tu dbye ba daṅ bcas pa dag bstan zin to ||

viprayuktāstu saṃskārāḥ prāptyaprāptī sabhāgatā |
āsaṃjñikaṃ samāpattī jīvitaṃ lakṣaṇāni ca || 2.35 ||
nāmakāyādayaś ceti

偈曰。不相應諸行。至(16)非至同分。無想處二定。壽命及諸相。名聚等。

心不相應行何者是(5)耶。頌曰
(6)心不相應行　得非得同分
(7)無想二定命　相名身等類

mi ldan pa yi ’du byed rnams || thob daṅ (7) ma thob skal mñam daṅ ||
’du śes med sñoms ’jug dag daṅ || srog daṅ mtshan ñid rnams daṅ ni ||
miṅ gi tshogs la sogs pa yaṅ ||

ime saṃskārā na cittena asaṃprayuktā na ca rūpasvabhāvā iti cittaviprayuktā ucyante | tatra tāvat

(17)釋曰。如此等有爲法。與心不相應。非是色(18)性。説名不相應行。偈曰。於中。

(8)論曰。如是諸法心不相應非色等性。行蘊(9)所攝。是故名心不相應行。於中且辯得非(10)得相。頌曰

’du byed ’di dag ni sems daṅ mtshuṅs par ldan pa yaṅ ma yin la gzugs kyi ṅa bźin yaṅ ma yin bas sems daṅ ldan pa ma yin pa dag (70b1) ces bya’o || de la re źig

praptir lābhaḥ samanvayaḥ |

至得及同(19)隨。

(11)得謂獲成就　非得此相違
(12)得非得唯於　自相續二滅

thob pa rñed daṅ ldan pa’o ||

dvividhā hi prāptir aprāptavihīnasya ca lābhaḥ pratilabdhena ca samanvāgamaḥ | viparyayād aprāptir iti siddham | kasya punar ime prāptyaprāptī |

釋曰。得有二種。謂未至得已失得。與正得(20)同隨。翻此名非至。義至自成。此至非至屬(21)何法。

(13)論曰。得有二種。一者未得已失今獲。二者(14)得已不失成就。應知非得與此相違。於何(15)法中有得非得。

thob pa ni rnam pa gñis te | ma thob pa daṅ rnam par ñams pa las rñed pa daṅ | thob nas ldan pa’o || bzlog pa ni ma thob pa źes bya bar grub bo || thob pa daṅ ma thob pa ’di dag gaṅ gi yin źe na |

prāptyaprāptī svasaṃtāna patitānāṃ

偈曰。至非至屬帶。自相續。

See the full verse quoted previously.

thob daṅ ma thob daṅ rgyud du || gtogs (2) pa rnams kyi’o ||

na parasaṃtānapatitānām | na hi parakīryaiḥ kaścit samanvāgataḥ nāpy asaṃtatipatitānām | na hy asatatvasaṃkhyātaiḥ kaścit samanvāgataḥ | eṣa tāvat saṃskṛteṣu niyamaḥ | asaṃskṛteṣu punaḥ prāptyaprāptī

釋曰。若法(22)墮他相續。無至非至。何以故。無衆生與他法(23)相應。及與非墮相續法相應。何以故。無有衆(24)生。與非衆生數法相應故。於有爲法如此決(25)定。若於無爲法至非至云何。

於自相續及二滅中。謂有(16)爲法若有墮在自相續中有得非得。非他(17)相續。無有成就他身法故。非非相續。無(18)有成就非情法故。且有爲法決定如是。無(19)爲法中唯於二滅有得非得。

gźan gyi rgyud du gtogs pa rnams kyi ni ma yin te | gźan gyi dag daṅ ni ’gal yaṅ ldan pa med do || rgyud du ma gtogs pa rnams kyi yaṅ ma yin te | sems can du mi bgraṅ ba dag daṅ ni ’ga’ yaṅ ldan pa med do || ’di ni re źig ’dus ma byas dag gi ṅes pa (3) yin no || ’dus ma byas rnams kyi thob pa daṅ ma thob pa dag ni |

nirodhayoḥ || 2.36 ||

偈曰。二滅。

See the full verse quoted previously.

’gog gñis kyi |

sarvasattvā apratisaṃkhyānirodhena samanvāgatāḥ | ata eva hi cottamabhidharme “anāsravair dharmaḥ kaḥ samanvāgataḥ | āha | “sarvasattvā” iti | pratisaṃkhyānirodhena sakalabandhanādikṣaṇasthavarjyāḥ sarva āryāḥ pṛthagjanāś ca kecitsamanvāgatāḥ | ākāśena tu nāsti kaścit samanvāgataḥ | tasmād asya nāsati prāptiḥ | yasya ca nāsti prāptistas tasyāprāptir api nāstīti siddhāntaḥ | prāptir nāmāsti kiñcit bhāvāntaram iti | kuta etat | āha sūtrāt | sūtre hy uktaṃ “sa eṣāṃ daśānām aśaikṣāṇāṃ dharmāṇām utpādāt pratilambhāt samanvāgamād āryo bhavati pañcāṅgaviprahīṇa” iti vistaraḥ | tena tarhi asattvākhyair api samanvāgamaḥ prāpnoti parasattvaiś ca | kiṃ kāraṇam | sūtra vacanāt | “rājā bhikṣavaś cakravarti saptabhī ratnaiḥ samanvāgata” iti vistaraḥ | vaśitvam atra samanvāgamaśabdenoktam | tasya teṣu ratneṣu vaśitvaṃ kāmacāra iti | atra vaśitvaṃ samanvāgamo ’nyatra punar dravyāntaram iti | kuta etat kaḥ punar evam ayogaḥ | ayam ayogaḥ yad asyā naiva svabhāvaḥ prajñāyate rūpaśabdādivad rāgadveṣādivad vā na cāpi kṛtyaṃ cakṣuḥśrotrādivat | tasmāt dravyadharmāsaṃbhavād ayogaḥ | utpattihetur dharmāṇāṃ prāptir iti cet | asaṃskṛtasya na syāt | ye ca dharmā aprāptā ye ca tyaktā bhūmisaṃcāravairāgyatas teṣāṃ katham utpattiḥ syāt | sahajaprāptihetukā cet | jātir idānīṃ kiṅkarī jātijātir vā | sakalabandhanānāṃ khalv api mṛdumadhyādhimātrakleśotpattibhedo na syāt prāptyabhedāt | yato vā sa bhedas tata evāstu tadutpattiḥ | tasmān notpattihetuḥ prāptiḥ | kaś caivam āhotpattihetuḥ prāptir iti | kiṃ tarhi | vyavasthā hetuḥ | asatyāṃ hi prāptau laukikamānasānām āryapṛthagjanānām āryā ime pṛthagjanā ima iti na syād vyavasthānam | prahīṇāprahīṇa kleśatāviśeṣād etat bhavitum arhati | etac caiva kathaṃ bhaviṣyaty eṣāṃ prahīṇaḥ kleśa eṣām aprahīṇa iti | praptau satyām etat sidhyati tadvigamāvigamāt | āśrayaviśeṣād etat sidhyati | āśrayo hi sa āryāṇāṃ darśanabhāvanāmārgasāmarthyāt tathā parāvṛtto bhavati yathā na punas tatpraheyāṇāṃ kleśānāṃ prarohasamartho bhavati | ato ’gnidagdhavrīhivadavījībhūte āśraye kleśānāṃ prahīṇakleśa ity ucyate | upahatabījabhāve vā laukikena mārgeṇa | viparyayād aprahīṇakleśaḥ | yaś cāprahīṇas tena samanvāgato yaḥ prahīṇas tenāsamanvāgata iti prajñapyate | kuśalā api dharmā dviprakārā ayatnabhāvino yatnabhāvinaś ca ye ta ucyante utpattipratilambhikāḥ prāyogikāśceti | tatrāyatnabhāvibhir āśrayasya tadbījabhāvānupaghātāt samanvāgata upaghātād asamanvāgata ucyate samucchinnakuśalamūlaḥ | tasya tūpaghāto mithyādṛṣṭyā veditavyaḥ | na tu khalu kuśalānāṃ dharmāṇāṃ bījabhāvasyātyantaṃ santatau samudghātaḥ | ye punar yatnabhāvinas tair utpannais tadutpattir vaśitvā vighātāt santateḥ samanvāgata ucyate | tasmād bījam evātrānapoddhṛtam anupahatam paripṛṣṭaṃ ca vāśitvakāle samanvāgamākhyāṃ labhate nānyad dravyam | kiṃ punar idaṃ bījaṃ nāma | yan nāmarūpaṃ phalotpattau samartha sākṣāt pāraṃparyeṇa vā | santatipariṇāmaviśeṣāt | ko ’yaṃ pariṇāmo nāma | santater anyathātvam | kā ceyaṃ santatiḥ | hetuphalabhūtas traiyadhvikāḥ saṃskārāḥ | yat tūkta “lobhena samanvāgato ’bhavyaś catvāri smṛtyupasthānāni bhāvayitum” iti | tatrādhivāsanaṃ lobhasyāvinodanaṃ vā samanvāgamaḥ | yāvad dhi tasyādhivāsako ’vinodako bhavati tāvat bhavyas tāni bhāvayitum | evam ayaṃ samanvāgamaḥ sarvāthā prajñaptidharmo na tu dravyadharmaḥ | tasya ca pratiṣedho ’samanvāgama iti | dravyam eva tu vaibhāṣikāḥ ubhayaṃ varṇayanti | kiṃ kāraṇam | eṣa hi naḥ siddhānta iti | sā kilaiṣā praptiḥ

釋(26)曰。一切衆生皆與非擇滅得及同隨相應是。 (27)故於阿毘達磨藏説如此言。何者與無流法(28)相應。答一切衆生。亦與擇滅相應。除具縛及(29)住初刹那人。所餘一切聖人。及所餘凡夫。皆(181a1)與擇滅相應。無衆生與虚空相應。於虚空何(2)故無非至。若法無至。非至亦無。所謂別法。有(3)別法名至非至。此執從何生。從經生。何以(4)故。於經中説。是十種無學法。由生由得由同(5)隨。是聖人與五分相離。若爾與非衆生數法(181a6)至得亦應成。何以故。由經言。比丘。轉輪王(7)與七寶相應。謂得同隨。此經中説自在名得(8)同隨。何以故。是王於寶有自在。謂如意作。於(9)轉輪王經。汝執自在名得同隨。於彼經汝執(10)別物名得同隨。此執何證得成。此中何執非(11)道理。是非道理。此至非至自性不可知譬如(12)色聲等又如欲瞋等。其事亦不可知。譬如眼(13)耳等。離實物法故。立此法爲有。則非道理。 (14)若汝執此至是諸法生因。於無爲此法應無。 (15)若法未至及已捨。由易地及離欲。此法云何(16)更生。若汝説共有至得爲生因今立生相。復(17)何所作及生生。若此即是生因。具縛衆生下(18)中上惑生差別。不應有至。無差別故。若由(19)此法餘法。有差別生可從其起。是故至非生(20)因。有何人説此言。謂至爲生因。汝説云何 (21)成立差別因。何以故。此至若無。聖人及凡(22)夫。若同起世心。此人是聖。此人是凡。此差(23)別不可成立。已滅未滅＊惑有差別故。聖凡差(24)別自成。是義不然。何以故。此差別云何成。此(25)人＊惑已滅。此人＊惑未滅。若信有至。如此(26)等事則成。由至非至永滅離故。此事由依止(27)差別故成。諸聖人依止。由見道修道勝力故。(28)如此迴轉。如不應更生二道所滅諸惑。譬如(29)火所燋種子。依止亦爾。不更爲惑種子故説(181b1)惑已滅。惑由世間道。損壞惑種子相續中。説(2)惑已滅。翻此名未滅。若法未滅。與此法至得(3)相應。若此法已滅。則無至得相應。此言唯是(4)假説善法有二種。有不由功力生起有由功(5)力生起。是法説名生得及修得。此中不由功(6)力所生起善。於依止中善種子不破壞故。説(7)與至得相應。由種子破壞故。説無至得相應。(8)如斷善根人。此人相續中。由邪見應知善種(9)子已破壞。於彼相續中。善法種子非永除(10)滅。若善法由功力所生起。由彼正生故。於彼(11)生中相續自在無礙故。説與彼相應。是故此(12)種子。未拔除非破壞。増長自在時。此種子(13)得至得名。無別物。何法名種子。是名色於生(14)果有能。或現時或當時。由相續轉異類勝故。(15)何法名轉異。是相續差別。謂前後不同。何法(16)名相續。生成因果。三世有爲法。何者爲勝(17)類與果無間有生果能。有處説如此。若人與(18)貪欲同隨。則無復能修習四念處。此經中安(19)受貪愛説名同隨。何以故。此人隨安受貪愛(20)時量。無有功能。修習四念處。如此至得同隨(21)一切種皆是假名法。非實有物翻此名非至(22)得同隨。毘婆沙師説此。至非至實是有物。何(23)以故。我等悉檀説如此。彼説此至。

一切有情無(20)不成就非擇滅者。故對法中傳説。如是誰(21)成無漏法。謂一切有情。除初刹那具縛聖(22)者及餘一切具縛異生。諸餘有情皆成擇滅。 (23)決定無有成就虚空。故於虚空不言有(24)得。以得無故非得亦無。宗明得非得相翻(25)而立故。諸有得者亦有非得。義准可知。故(26)不別釋。何縁知有別物名得。契經説故。 (27)如契經言。聖者於彼十無學法以生以得(28)以成就故。已斷五支。乃至廣説。若爾非情(29)及他相續亦應成就。所以者何。契經説故。(22b1)如契經説。苾芻當知。有轉輪王成就七寶。(2)乃至廣説。此中自在説名成就。謂轉輪王於(3)彼七寶有自在力。隨樂轉故。此既自在説(4)名成就。餘復何因知有別物。許有別物(5)有何非理。如是非理。謂所執得無體可知。(6)如色聲等或貪瞋等。無用可知如眼耳等。 (7)故無容有別物名得。執有別物是爲非(8)理。若謂此得亦有作用謂作所得諸法生(9)因。是則無爲應無有得。又所得法未得已(10)捨界地轉易及離染故。彼現無得。當云何(11)生。若倶生得爲生因者。生與生生復何所(12)作。又非情法應定不生。又具縛者。下中上品(13)煩惱現起差別應無。得無別故。若由餘因(14)有差別者。即應由彼諸法得生。得復何用。(15)故彼所言得有作用。謂作所得諸法生因(16)理不成立。誰言此得作法生因。若爾此得(17)有何作用。謂於差別爲建立因。所以者何。(18)若無有得。異生聖者起世俗心。應無異生(19)及諸聖者建立差別。豈不煩惱已斷未斷有(20)差別故。應有差別。若執無得。如何可説(21)煩惱已斷及與未斷。許有得者斷未斷成。(22)由煩惱得離未離故。此由所依有差別故。(23)煩惱已斷未斷義成。謂諸聖者見修道力。令(24)所依身轉變異本。於彼二道所斷惑中無(25)復功能令其現起。猶如種子火所焚燒轉(26)變異前無能生用。如是聖者所依身中無(27)生惑能名煩惱斷。或世間道損所依中煩(28)惱種子亦名爲斷。與上相違名爲未斷。諸(29)未斷者説名成就。諸已斷者名不成就。如(22c1)是二種但假非實。善法有二。一者不由功(2)力修得。二者要由功力修得。即名生得及(3)加行得。不由功力而修得者。若所依中種(4)未被損名爲成就。若所依中種已被損名(5)不成就。謂斷善者。由邪見力損所依中善根(6)種子。應知名斷。非所依中善根種子畢竟(7)被害説名爲斷。要由功力而修得者。若所(8)依中彼法已起生彼功力自在無損説名成(9)就。與此相違名不成就。如是二種亦假非(10)實。故所依中唯有種子未拔未損増長自在。(11)於如是位立成就名。無有別物。此中何法(12)名爲種子。謂名與色於生自果。所有展轉(13)隣近功能。此由相續轉變差別。何名轉變。 (14)謂相續中前後異性。何名相續謂因果性三(15)世諸行。何名差別謂有無間生果功能。然(16)有處説。若成就貪便不能修四念住者。 (17)彼説。既著貪煩惱者不能厭捨故名成(18)就。由隨耽著貪愛時分。於四念住必不能(19)修。如是成就遍一切種唯假非實。唯遮於(20)此名不成就。亦假非實。毘婆沙師説。此二(21)種皆有別物實而非假。如是二途皆爲善(22)説。所以者何。不違理故。我所宗故。已辯自(23)性。差別云何。且應辯得。頌曰

so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa daṅ ni sems can thams cad daṅ ldan no || de ñid kyi phyir chos mṅon pa las | zag pa med pa’i chos rnams daṅ su źig ldan źe na | smras pa | sems (4) can thams cad do źes ’byuṅ ṅo źes grag go || so sor brtags pas ’gog pa daṅ ni ’chiṅ ba mtha’ dag daṅ ldan pa skad cig ma daṅ po la gnas pa ma gtogs pa ’phags pa thams cad daṅ | so so’i skye bo kha cig kyaṅ yin no || nam mkha’ daṅ ni ’ga’ yaṅ ldan ba med de | de bas na (5) ’di la thob pa med de | gaṅ la thob pa med pa de la ni ma thob pa yaṅ med do źes bya ba ni grub pa’i mtha’ yin no || thob pa źes bya ba rdzas gźan cuṅ zad cig yod do źes bya ba ’di gaṅ las | smras pa mdo las te | mdo las de mi slob pa’i chos bcu po ’di dag bskyed ciṅ so sor thob (6) pa las kun tu ldan pas na yan lag lṅa rnam par spaṅs pa’i ’phags par gyur ro źes rgyas par gsuṅs so || ’o na ni des ni sems can du mi sten pa dag daṅ sems can gźan dag daṅ yaṅ ldan par ’gyur te | ci’i phyir źe na | mdo las dge sloṅ dag ’khor los sgyur pa’i rgyal po rin (7) po che sna bdun daṅ ldan pa źes rgyas par ’byuṅ ba’i phyir ro || der ni dbaṅ ba de ñid la ldan pa’i sgrar gsuṅs te | de rin po che sna bdun dag la dbaṅ ñid dga’ dgur byed pa’i phyir ro | ldan ba der ni dbaṅ ba ñid yin la | gźan du ni rdzas gźan yin no || źes bya ba ’di dag las | de lta (71a1) na yaṅ mi ruṅ ba ci źig yod | mi ruṅ ba ’di dag yod de | gaṅ gi phyir gzugs daṅ sgra la sogs pa ltar ram | ’dod chags daṅ źe sdaṅ la sogs pa ltar ’di’i raṅ gi ṅo bo yaṅ mi snaṅ la | mig daṅ rna ba la sogs pa ltar bya ba yaṅ mi snaṅ ba de’i phyir rdzas kyi chos mi srid (2) pas mi ruṅ ṅo || gal te chos rnams skye ba’i rgyu la thob pa’o źes bya’o źe na | ’dus ma byas kyi ma yin par ’gyur ro || chos gaṅ dag ma thob pa rnams daṅ | gaṅ dag sa ’phos pa daṅ ’dod chags daṅ bral bas btaṅ sñoms pa de dag kyaṅ ji ltar skye bar ’gyur ro || ’on te lhan cig (3) skyes pa’i thob pa’i rgyu rkyen yin no źe na | de’i tshe skye ba’am | skye ba’i skye ba ci źig byed par ’gyur | ’chiṅ ba mtha’ dag daṅ ldan pa rnams kyi ñon moṅs pa chuṅ ṅu daṅ ’briṅ daṅ chen po skye ba’i khyad par du yaṅ mi ’gyur te | thob pa bye brag med pa’i phyir ro || ’on te de las de dag gi bye brag (4) tu ’gyur na ni de kho na las de dag skye ba yin no || de lta bas na thob pa skye ba’i rgyu ma yin no | thob pa skye ba’i rgyu yin no źes de skad du su zer | ’o na ci źe na | rnam par gźag pa’i rgyu yin te | thob pa med na ’jig rten pa’i yid daṅ ldan pa’i ’phags pa daṅ | so so’i skye bo rnams la (5) ’di dag ni ’phags pa’o || ’di dag ni so so’i skye bo ṅo śes rnam par gźag par mi ’gyur ro || de ni ñon moṅs pa spaṅs pa daṅ ma spaṅs pa ñid kyi bye brag las ’gyur bar ’os so || ’di dag ni ñon moṅs pa spaṅs pa’o || ’di dag ni ñon moṅs pa ma spaṅs pa’o źes bya ba ’di ñid du (6) yaṅ ji ltar ’gyur | thob pa yod na ni de daṅ bral ma bral las ’di yaṅ ’grub bo || ’di ni rten gyi bye brag las ’grub par ’gyur te | ’phags pa rnams kyi gnas de ni mthoṅ ba daṅ bsgom pa’i lam gyi mthus ji ltar de dag gis spaṅ bar bya ba’i ñon moṅs pa rnams yaṅ ’byuṅ bar mi nus pa (7) de ltar gyur pa yin te | de’i phyir rten ’bru mes tshig pa bźin du ñon moṅs pa rnams kyi sa bon du ma gyur pa’am | ’jig rten pa’i lam gyi sa bon gyi dṅos po ñams par byas na ñon moṅs pa spaṅs pa źes bya la | bzlog pa ni ma spaṅs pa ma yin pas gaṅ ma spaṅs pa de daṅ mi ldan | gaṅ spaṅs (71b1) pa de daṅ ni mi ldan no źes gdags so || dge ba’i chos rnams kyaṅ rnam pa gñis te | ma ’bad par skye ba rnams daṅ | ’bad de skye ba rnams te | gaṅ dag skye bas thob pa daṅ | sbyor ba las byuṅ ba źes bya ba de dag yin no || de la ma ’bad par skye ba rnams daṅ ni rten de dag gi sa bon gyi (2) dṅos po ñams par ma byas pa’i phyir ldan la | ñams par byas pa’i phyir mi ldan pa źes bya ste | dge ba’i rtsa ba kun tu chad pa yin no || de yaṅ log par lta bas yin par rig par bya’o || rgyu la dge ba’i chos rnams kyi sa bon gyi dṅos po gtan du yaṅ dag par bcom pa ni ma yin (3) no | gaṅ dag ’bad de skye ba ni skyes pa de dag daṅ rgyud la de dag skye ba’i dbaṅ ñid thogs pa med pa’i phyir ldan pa źes bya’o || de’i phyir ’dir sa bon kho na rtsa nas ma bton pa daṅ | ñams par ma byas pa daṅ | dbaṅ ñid kyi dus na rgyas par gyur pa ni ldan pa źes bya ba’i miṅ ’thob kyi rdzas (4) gźan ni med do || sa bon źes bya ba ’di ci źig yin | ’bras bu bskyed par bya ba la rgyud ’gyur ba’i bye brag gi mṅon sum mam brgyud pas nus pa’i miṅ daṅ gzugs gaṅ yin pa’o ||² ’gyur ba źes bya ba ’di ci źig yin | rgyud gźan ñid du ’gyur ba’o || rgyud ces bya ba ’di yaṅ (5) ci źig yin | ’du byed dus gsum pa rgyu daṅ ’bras bur gyur pa rnams so || gaṅ las chags pa daṅ ldan pa ni dran pa ñe bar gźag pa gźi po dag bsgom pa’i skal ba daṅ mi ldan no źes gsuṅs pa der ni ldan pa chags pa daṅ du len ba’am mi sel ba yin te | ji srid du de daṅ du len ba’am (6) mi sel ba de srid du de dag bsgom pa’i skal ba daṅ mi ldan no || de ltar na ldan pa ’di daṅ de ’gog pa mi ldan pa ni rnam pa thams cad du btags pa’i chos yin gyi rdzas kyi chos ni ma yin no || bye brag tu smra ba rnams na re gñi ga rdzas kho na yin no źes brjod do || ci’i phyir źe na | ’di ni kho bo (7) cag gis grub pa’i mtha’ yin no źes zer ro || thob pa de ni |

2. Cf. also next record for the san correspondence to rgyud ’gyur ba’i bye brag.

traiyadhvikānāṃ trividhā

偈曰。於(24)三世三種。

(24)三世法各三　善等唯善等
(25)有繋自界得　無繋得通四
(26)非學無學三　非所斷二種

dus gsum pa’i rnam pa gsum źes grag ste ||

atītānāṃ dharmāṇām atītā ’pi prāptir asty anāgatyā ’pi pratyutpannā ’pi | evam anāgataparatyutpannānāṃ pratyekaṃ trividhā |

釋曰。過去諸法。有過去至。有未(25)來至。有現在至。如是未來現在諸法。各有三(26)至。

(27)論曰。三世法得各有三種。謂過去法有過去(28)得有未來得有現在得。如是未來及現在(29)法各有三得。

chos ’das pa rnams kyi thob pa ’das pa yaṅ yod | ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba yaṅ yod la | de bźin du ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba rnams kyi yaṅ so sor rnam pa (72a1) gsum mo ||

śubhādīnāṃ śubhādikā |

偈曰。於善等善等。

又善等法得唯善等。

dge la sogs kyi dge la sogs ||

kuśalākuśalāvyākṛtānāṃ kuśalākuśalāvyākṛtaiva yathākramaṃ prāptiḥ |

釋曰。若法善惡無記(27)性。至亦次第隨法同善惡無記性。

謂善不善(23a1)及無記法。如其次第有善不善無記三得。

dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa rnams kyi thob pa ni rim pa bźin du dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa kho na yin no ||

svadhātukā tadāptānāṃ

偈曰。隨法(28)界同界。

See the full verse quoted previously.

der gtogs rnams kyi raṅ khams pa ||

ye dharmās taddhātvāptās teṣāṃ svadhātukā prāptiḥ | kāmarūpārūpyāvacarāṇāṃ kāmarūpārūpyāvacarī yathākramam |

釋曰。若法隨與界相應。至得與法(29)同界。若法在欲色無色界。彼至得亦同。在欲(181c1)色無色界。

(2)又有繋法得唯自界。謂欲色界無色界法如(3)其次第唯有欲色無色三得。

chos gaṅ dag khams gaṅ du (2) gtogs pa de dag gi thob pa ni raṅ gi khams pa yin te | ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa rnams kyi thob pa ni rim pa bźin du ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yin no ||

anāptā nāṃ caturvidhā || 2.37 ||

偈曰。離三界四種

若無繋法得通(4)四種。

ma gtogs rnams kyi rnam pa bźi ||

anāsravāṇāṃ dharmāṇāṃ caturvidhā praptiḥ | samāsena traidhātukī cānāsravā ca | tatrāpraptiṃ saṃkhyānirodhasya traidhātukī pratisaṃkhyānirodhasya rūpārūpyāvacarīcānāsravā ca | mārgasatyasyānāsraveva | seyaṃ samasya caturvidhā bhavati |

釋曰。離三界(2)法。謂一切無流法。此無流法至得。若略攝有(3)四種。謂三界相應。及無流界相應此中非擇(4)滅至得有三界。擇滅至得。或在色無色界及(5)無流界。道諦至得。唯是無流故。此至得若略(6)攝。成有四種。

謂無漏法。總而言之得有四種。即三(5)界得及無漏得。別分別者。非擇滅得通三界(6)繋。若擇滅得色無色繋及與無漏。道諦得(7)唯無漏故。無繋法得有四種。

zag pa med pa’i chos rnams kyi thob (3) pa ni mdoṅ bsdu na rnam pa bźi ste | khams gsum pa daṅ | zag pa med pa’o || de la so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa’i ni khams gsum pa yin no || so sor brtags pas ’gog pa’i ni gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yaṅ yin la | zag pa med pa yaṅ (4) yin no || lam gyi bden pa’i zag pa med pa ñid do || de ni mdor bsdus te rnam pa bźi yin no ||

śaikṣāṇāṃ dharmāṇāṃ śaikṣaiva prāptiḥ akṣaikṣāṇām aśaikṣānāśaikṣāṇān tu bhedaḥ | sa nirdiśyate

有學法至得是有學。無學法至(7)得是無學。非學非無學法至得有差別。偈曰。

又有學法得(8)唯有學。若無學法得唯無學。非學非無學得(9)有差別。 .

slob pa’i chos rnams kyi thob pa ni slob pa kho na yin no || mi slob pa rnams kyi ni mi slob pa kho na yin no || slob pa yaṅ ma yin mi slob pa yaṅ ma yin pa rnams kyi ni bye brag yod (5) pas de bstan par bya ste |

tridhā na śaikṣā ’śaikṣāṇāṃ

(8)非學無學三。

謂此法得總説有三。

slob daṅ mi slob min gyi gsum ||

naivaśaikṣānāśaikṣā dharmā ucyante sāsravā dharmā asaṃskāṛtaṃ ca | teṣāṃ śaikṣādibhedena trividhā prāptiḥ | sāsravāṇāṃ tāvat naivaśaikṣānāśaikṣī prāptiḥ | apratisaṃkhyānirodhasya ca pratisaṃkhyānirodhasyacānāryeṇa praptasya | tasyaiva śaikṣeṇa mārgeṇa praptasya śaikṣī aśaikṣeṇāśaikṣī | darśanabhāvanāheyānāṃ yathākramaṃ darśanabhāvanāheyaiva prāptiḥ | aheyānāṃ tu bhedaḥ | sa nirdiśyate

釋曰。非學非無學法。謂有流及(9)無爲。由有學等差別。此法至得成三種有流(10)至得。謂非學非無學法。及非聖人所得非擇(11)滅擇滅至得。是擇滅學無學道所得。此至得(12)亦是學無學。見修二道所應滅惑至得。次第(13)應爲見修二道所破。若非二道所滅法至得。(14)則有差別。今當説。

別分別者一(10)切有漏及三無爲。皆名非學非無學法。且有(11)漏法唯有非學非無學得。非擇滅得及非聖(12)道所引擇滅得亦如是。若有學道所引擇滅(13)得即有學。若無學道所引擇滅得即無學。又(14)見修所斷法如其次第有見修所斷得。非所(15)斷法得有差別。

slob pa yaṅ ma yin mi slob pa yaṅ ma yin pa’i chos źes bya ba ni zag pa daṅ bcas pa’i chos rnams daṅ | ’dus ma byas so || de dag gi thob pa ni slob pa la sogs pa’i bye brag gis rnam pa gsum ste | re źig zag (6) pa daṅ bcas pa rnams daṅ |³ so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa daṅ | ’phags pa ma yin pas thob pa so sor brtags pas ’gog pa’i thob pa ni slob pa yaṅ ma yin mi slob pa yaṅ ma yin no || de ñid slob pa’i lam gyis thob pa’i ni slob pa’o || mi slob pa’i lam gyi sa thob pa’i (7) ni mi slob pa’o || mthoṅ ba daṅ bsgom pas spaṅ bar bya ba rnams ni thob pa ni rim pa bźin du mthoṅ bas daṅ bsgom pas spaṅ bar bya ba kho na yin no || spaṅ bar bya ba ma yin pa rnams kyi ni bye brag yod pas de bstan par bya ba ste |

3. See also next record.

aheyānāṃ dvidhā matā |

偈曰。非所滅二種。

謂此法得總説有二。

spaṅ bya min pa’i rnam gñis ’dod ||

apraheyā dharmā anāsravāḥ | teṣām apratisaṃkhyānirodhasya bhāvanāheyā prāptiḥ anāryaprāptasya ca pratisaṃkhyānirodhasya | tasyaivāryamārgaprāptasyānāsravā ’heyā mārgasatyasya ca |

釋曰。(15)非所滅法。謂無流法。此中非擇滅至得。唯修(16)道所斷。及非聖人所得擇滅至得。聖人所得(17)擇滅至得。唯是無流故非所滅。道諦至得亦(18)如此。

別分別(16)者諸無漏法名非所斷。非擇滅得唯修所斷。(17)若非聖道所引擇滅得亦如是。聖道所引擇(18)滅之得及道諦得皆非所斷。

spaṅ bar bya ba (72b1) ma yin pa’i chos dag ni zag pa med pa rnams te | de dag las so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa daṅ | ’phags pa ma yin pas thob pa so sor brtags pas ’gog pa’i thob pa ni bsgom pas spaṅ bar bya’o || de ñid ’phags pa’i lam gyis thob pa’i daṅ | lam gyi bden (2) pa ni zag pa med pa ste spaṅ bar bya ba ma yin pa’o ||

yad uktaṃ “traiyadhvikānāṃ trividhā” iti tasyotsargasyāyam apavādaḥ

前説於三世三種。此是總説。爲簡別此(19)總説故説此偈。

前雖總説三世(19)法各三。今應簡別其中差別相。頌曰

dus gsum pa’i rnam pa gsum źes spyir bstan pa gaṅ yin pa de’i dmigs kyis bstan pa ni ’di yin te |

avyākṛtāptiḥ sahajā

偈曰。無記至倶起。

(20)無記得倶起　除二通變化
(21)有覆色亦倶　欲色無前起

luṅ bstan min thob lhan cig skye ||

釋曰。若(20)無覆無記法至得。但有現在。無過去未來。此(21)法力弱故。此法若過去。至得則過去。此法若(22)現在。至得則現在。一切無覆無記至得。皆如(23)此耶。 .

(22)論曰。無覆無記得唯倶起。無前後生。勢力劣(23)故。法若過去得亦過去。法若未來得亦未來。(24)法若現在得亦現在。一切無覆無記法得皆(25)如是耶。不爾。

ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa rnams kyi thob pa ni stobs chuṅ ba’i phyir lhan cig skye (3) ba kho na ste | sṅar skye ba yaṅ med la dus phyis skye ba yaṅ med do || des na de dag gi ni ’das pa rnams kyi yaṅ ’das pa kho na yin la | da ltar byuṅ ba rnams kyi bar du yaṅ da ltar byuṅ ba kho na yin no || ci ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa thams cad kyi de daṅ ’dra’am źe na |

abhijñānair māṇikād ṛte || 2.38 ||

偈曰。除二通變化。

See the full verse quoted previously.

mṅon śes (4) sprul pa ma gtogs pa ||

dve abhijñe avyākṛte nirmāṇacittaṃ ca varjayitvā | teṣāṃ hi balavattvāt prayogaviśeṣaniṣpatteḥ pūrva paścāt sahajā prāptiḥ | śailpasthānikasyāpi kasyacid īryāpathikasyātyartham abhyastasyecchanti |

釋曰。二通慧是無(24)記。變化亦爾。除此三所餘悉同。此三勢力強(25)故。由加行勝類成就故。故此至得通三世。工(26)巧處無記。及別威儀無記。極所數習。有餘師(27)欲此至得同三世。

云何除眼耳通及能變化。 (26)謂眼耳通慧及能變化心勢力強故。加行差(27)別所成辦故。雖是無覆無記性收。而有前(28)後及倶起得。若工巧處及威儀路極數習者(29)得亦許爾。

thams cad kyi de daṅ mi ’dra ste | mṅon par śes pa luṅ du ma bstan pa gñis daṅ | sprul pa’i sems ma gtogs pa’o || de dag ni sbyor ba’i khyad par gyis ’grub pas stobs daṅ ldan pa’i phyir sṅar daṅ phyis daṅ lhan cig tu skye ba yaṅ yod do || bzo’i (5) gnas pa kha cig daṅ | spyod lam pa śin tu goms pa yaṅ ’dod do ||

kim anivṛtāvyākṛtasyaiva sahajā praptir ity āha

唯無覆無記至得但現在(28)耶。

唯有無覆無記法得但倶起耶。

ci ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa kho na’i thob pa la lhan cig skye ba yin nam źe na | smras pa |

nivṛtasya ca rūpasya

偈曰。又覆無記色。

See the full verse quoted previously.

bsgribs pa’i gzugs kyi’aṅ |

nivṛtāvyākṛtasyāpi vijñaptirūpasya sahajaiva prāptir adhimātreṇāpy avijñaptyanutthāpanādaurbalyasiddheḥ |

釋曰。有覆無記有教(29)色至得但現在。何以故。若最上品不能起長(182a1)無教色故。是故力弱。

(23b1)不爾。云何。有覆無記色得亦爾。謂諸有覆無(2)記表色得亦如前。但有倶起。雖有上品而(3)亦不能發無表故勢力微劣。由此定無法(4)前後得。

gzugs kyi rnam par rig byed bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i thob pa yaṅ lhan (6) cig skye ba kho na ste | chen pos kyaṅ rnam par rig byed ma yin pa mi slob pas stobs chuṅ bas grub pa’i phyir ro ||

yathā ’vyākṛtānāṃ dharmāṇām ayaṃ praptibhedaḥ kim evaṃ kuśalākuśalānām api kaścit prāptibhedo ’sti | astīty āha |

如無記法至得有差別。(2)善惡法至得。爲有如此差別不。答有。

如無記法得有別異善不善得亦有(5)異耶。亦有。云何。

ji ltar luṅ du ma bstan pa’i chos rnams kyi thob pa’i bye brag ’di yin pa ltar dge ba daṅ mi dge ba rnams kyi thob pa la yaṅ bye brag ’ga’ źig yod dam źe na | smras pa | yod (7) de |

kāme rūpasya nāgrajā |

偈曰。欲(3)界色無前。

See the full verse quoted previously.

’dod pa na | gzugs kyi sṅar ni skye ba med |

kāmāvacarasya vijñaptyavijñaptirūpasyāgrajā praptiḥ sarvathā nāsti | sahajā cāsti paścātkālajā ca |

釋曰。於欲界色過去一向無至得。 (4)現在及未來皆有至得。

謂欲界繋善不善色得無(6)前起。唯有倶生及後起得。

’dod pa na spyod pa’i gzugs kyi thob pa ni rnam pa thams cad du sṅar skye ba med do || lhan cig skye ba daṅ | dus phyis skye ba ni yod do ||

kim aprāpter api prāptivat prakārabhedaḥ | nety āha | kiṃ tarhi |

如至得非至得。亦有(5)如此差別不。答無。何者。

非得如得亦有(7)如上品類別耶。不爾。云何。頌曰

ci ma thob pa yaṅ thob pa bźin du rnam pa’i bye brag yod dam | smras pa med do | ’o na ci lta bu źe na

akliṣṭāvyākṛtā ’prāptiḥ

偈曰。非至無汚記。

(8)非得淨無記　去來世各三
(9)三界不繋三　許聖道非得
(10)説名異生性　得法易地捨

(73a1) ma thob ma bsgribs luṅ ma bstan ||

aprāptir anivṛtāvyākṛtaiva sarvā | adhvabhedena punaḥ

(6)釋曰。一切非至。唯無覆無記。約世差別。云(7)何。

(11)論曰。性差別者。一切非得皆唯無覆無記性(12)攝。世差別者。

ma thob pa thams cad ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa kho na yin no || dus kyi bye brag gis ni |

sā ’tītājātayos tridhā || 2.39 ||

偈曰。去來世三種。

過去未來各有三種。

’das ma skyes kyi de rnam gsum ||

pratyutpannasya nāratyaprāptiḥ pratyutpannā |² atītānāgatayos tu traiyadhvikī |

2. Read with tib pratyutpannasya nāprāptiḥ pratyutpannā

釋曰。現世法非至得(8)但現世。若過去未來法非至得。各有三世。

謂現在法(13)決定無有現在非得。唯有過去未來非得。(14)過去未來一一各有三世非得。

da ltar byuṅ ba’i ma thob pa da ltar byuṅ ba ni med do || ’das pa daṅ ma ’oṅs pa dag (2) gi ni dus gsum pa ma yin no ||

kāmādyāptāmalānāṃ ca

偈(9)曰。欲等無垢有。

See the full verse quoted previously.

’dod sogs gtogs daṅ dri med kyi’aṅ ||

trividheti varttate | kāmāptānāṃ kāmarūpārūpyāvacarī | evaṃ rūpārūpyāptānām anāsravāṇāṃ ca nāsty anāsravā kācid aprāptiḥ | tathā hi |

釋曰。亦有三種非至。欲界(10)法非至得。或在欲界。或在色無色界。如此色(11)界無色界無流界。非至得亦爾。無有非至得(12)是無流。何故如此。

界差別者。三(15)界繋法及不繋法各三非得。謂欲界繋法有(16)三界非得。色無色界繋及不繋亦爾。定無非(17)得是無漏者。所以者何。

rnam gsum źes bya bar sbyar te | ’dod par gtogs pa rnams kyi ni ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yin la | gzugs daṅ gzugs med par gtogs pa rnams daṅ | ma gtogs (3) pa rnams kyi yaṅ de daṅ ’dra’o || ma thob pa zag pa med pa ni ’ga’ yaṅ med de | ’di ltar |

mārgasyāprāptir iṣyate |
pṛthagjanatvam

偈曰。許聖道非至。凡夫(13)性。

See the full verse quoted previously.

lam ma thob pa so so yi || skye bor ’dod do ||

釋曰。如發慧阿毘達磨藏説。何法名凡夫(14)性。非至得聖法。非至得即是非至。若非至(15)聖法。是凡夫性。凡夫性不應成無流。不得何(16)聖法。一切聖法不別説故。非至得者。離實有(17)得。若不爾。佛世尊與聲聞獨覺性不相應故。(18)應不成聖。若爾應作決定説。定非至得聖法。 (19)不應説定言。何以故。是直文句能爲決定。譬(20)如説人食水食風。有餘師説。不得苦法智忍(21)及倶起法。名凡夫性。亦不可説由捨此還成(22)凡夫。何以故。此苦法智忍。及倶起法。非至(23)得永滅除故。若爾苦法智忍。及倶起法。亦有(24)三性。非至得何法。一切。若爾如前難過失更(25)至亦如前救。若爾立文句之功此復何用。若(26)立如此則爲最勝。如經部師所説。經部執云(27)何。若未曾起聖法相續。名凡夫性。

由許聖道非得説(18)名異生性故。如本論言。云何異生性。謂不(19)獲聖法。不獲即是非得異名。非説異生性(20)是無漏應理。不獲何聖法名異生性。謂不(21)獲一切。不別説故。此不獲言表離於獲。 (22)若異此者。諸佛世尊亦不成就聲聞獨覺種(23)性聖法。應名異生。若爾彼論應説純言。 (24)不要須説。此一句中含純義故。如説此類(25)食水食風。有説。不獲苦法智忍及倶生法(26)名異生性。不可難言道類智時捨此法故(27)應成非聖。前已永害彼非得故。若爾此性(28)既通三乘。不獲何等名異生性。此亦應言(29)不獲一切。若爾此應同前有難。此難復應(23c1)如前通釋。若爾重説唐捐其功。如經部師(2)所説爲善。經部所説其義云何。謂曾未生(3)聖法相續分位差別名異生性。

bstan bcos las | so so’i skye bo ñid gaṅ źe na | ’phags pa’i chos rnams kyi ma rñed pa’o źes ’don te | gal te ma rñed pa źes bya (4) ba ma thob pa yin pas so so’i skye bo ñid ni zag pa med pa yin par mi ’os so || ’phags pa’i chos gaṅ dag gi ma rñed pa yin źe na | thams cad kyi yin te | khyad par med par ’byuṅ ba’i phyir ro || de ni rñed pa med par ma rñed pa gaṅ yin pa ste | da lta ma yin na saṅs rgyas kyaṅ ñan (5) thos daṅ raṅ saṅs rgyas kyi rigs can dag daṅ mi ldan pa’i phyir daṅ ’phags pa ma yin par ’gyur ro || ’o na ni kho na źes bya ba’i sgra ’don dgos so || gdon mi dgos te | tshig gcig pu dag kyaṅ ṅes par ’dzin pa yin te | dper na chu ’thuṅ ba’o || rluṅ za ba’o źes bya ba (6) bźin no || gźan dag na re sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa daṅ de dag lhan cig ’byuṅ ba rnams kyi’o źes zer ro || de dag btaṅ bas ’phags pa ma yin pa ñid du thal bar yaṅ mi ’gyur te | de dag gi ma rñed pa gtan du bcom pa’i phyir ro || ’o na ni de dag kyaṅ rigs gsum (7) pa yin na gaṅ dag gi ma rñed pa yin | thams cad kyi yin no || ’o na ni ñes pa de ñid du ’gyur ro || lan yaṅ de ñid yin no || ’o na ni ’bad pa don med par ’gyur bas mdo sde pa rnams kyi ji lta ba de lta bu ni legs pa yin no || mdo sde pa rnams kyi ji lta bu yin | ’phags pa’i chos (73b1) rnams ma skyes pa’i rgyud ni so so’i skye bo ñid yin no źes bya ba’o ||

atheyam aprāptiḥ kathaṃ vihīyate | yasya yā dharmasya prāptir asau

復次此非(28)至云何。滅是法是非至得。

如是非得(4)何時當捨。此法非得得此法時。

yaṅ ma thob pa ’di ji ltar rnam par ñams par ’gyur źe na | chos gaṅ gi ma thob pa gaṅ yin pa de ni |

tatprāptibhūsaṃcārād vihīyate || 2.40 ||

偈曰。由至度餘地(29)則捨。

或轉易地(5)捨此非得。

de thob daṅ | sa ’phos nas ni rnam ñams ’gyur ||

yathā tāvad āryamārgasyālābhaḥ pṛthagjanatvaṃ tasya lābhāt tadvihīyate bhūmisaṃcārāc ca | evam anyeṣām api yojyam | vihīyata iti tasyā aprāpter aprāptir utpadyate prāptiś chidyate | kiṃ punar aprāptiprāptyor api prāptyaprāptī bhavataḥ | ubhayor apy ubhayaṃ bhavatīty āhuḥ | nanu caivam anavasthā prasaṅgaḥ praptīnām | nānavasthāprasaṅgaḥ | parasparasamanvāgamāt | ātmanā tṛtīyo hi dharma utpadyate | sa ca dharmas tasya prāptiḥ prāptiprāptiś ca | tatra prāptyutpādāt tena dharmeṇa samanvāgato bhavati prāptiprāptyā ca | prāptiprāptyutpādāt punaḥ prāptyaiva samanvāgato bhavaty ato nānāvasthā | evaṃ ca kṛtva ātmanā tṛtīyasya dharmasya kuśalasya kliṣṭasya kliṣṭasya vā dvitīye kṣaṇe tisraḥ prāptayo jāyante | tāsāṃ ca punas tisro ’nuprāptaya iti ṣaḍ bhavanti | tṛtīye kṣaṇe prathamadvitīyakṣaṇotpannānāṃ dravyāṇāṃ nava prāptayaḥ sārdham anuprāptibhir ity aṣṭādāśa bhavanti | evam uttarottaravṛddhiprasaṅgenaitāḥ praptayo visarpantyaḥ sarveṣām atītānāgatānāṃ kleśopakleśakṣaṇānām upapattilābhikānāṃ ca kuśalakṣaṇānāṃ saṃprayoga sahabhuvām anādyantasaṃsāraparyāpannānām anantā ekasya prāṇinaḥ kṣaṇe kṣaṇe upajāyante ity anantadravyāḥ pratisantānam ātmabhāvakṣaṇāḥ sattvānāṃ bhavanti | atyutsavo vatāyaṃ prāptīnāṃ varttate | kevalaṃ tu apratighātinyo yato ’vakāśam ākāśe labhante | itarathā hy ākāśe ’py avakāśo na syāt dvitīyasya prāṇinaḥ ||

釋曰。如非至得聖道名凡夫性。由至得(182b1)聖道。即捨凡夫性。或由度餘地。所餘諸法非(2)至。應如此思。非至非至若生起。非至至若斷。 (3)説捨非至。非至及至。爲更有至非至不。此二(4)各各有二。若爾於至非至。有無窮過失。無無(5)窮過失。更互相應。故法若生以自體爲第三(6)生。第一本法。第二本法至得。第三至得至(7)得。此中由至得生相續。與本法相應。及與至(8)得至得相應。由至得至得生相續。但與至得(9)相應。若作如此是本法以自體爲第三。若善(10)若染汚。於第二刹那有三至得生。復有三同(11)隨至得倶生。合成六。於第三刹那第一第二(12)刹那所生諸法。有九大至得。共同隨至得。成(13)十八物。如此後後増長生故。諸至得流。一切(14)過去未來。大惑小惑刹那。一切生得善刹那。(15)共相應及倶生法至得。無始無終輪轉生死(16)衆生中。隨一衆生。刹那刹那起成無邊物。隨(17)一一諸衆生身。相續刹那亦如此。今諸至得。(18)最大集會希有生起。唯有一徳。謂不相礙。故(19)得處所。若不爾。於一人虚空亦非其器。何況(20)第二。

如聖道非得説名異生性。得此(6)聖道時或易地便捨。餘法非得。類此應思。(7)若非得得斷。非得非得生。如是名爲捨於(8)非得。得與非得。豈復有餘得與非得。應言(9)此二各復有餘得及非得。若爾豈不有無(10)窮過。無無窮過。許得展轉更相成故。以法(11)生時并其自體三法倶起。第一本法。第二法(12)得。第三得得。謂相續中法得起故成就本法(13)及與得得。得得起故。成就法得。是故此中(14)無無窮過。如是若善若染汚法。一一自體初(15)生起時并其自體三法倶起。第二刹那六法(16)倶起。謂三法得及三得得。第三刹那十八倶(17)起。謂於第一第二刹那所生諸法有九法得(18)及九得得。如是諸得後後轉増。一切過去(19)未來煩惱及隨煩惱并生得善刹那刹那相應(20)倶有無始無終生死輪轉有無邊得。且一有(21)情生死相續刹那刹那起無邊得。如是一切(22)有情相續一一各別。刹那刹那無量無邊諸(23)得倶起。如是諸得極多集會。無對礙故互(24)相容受。若不爾者。一有情得虚空不容。況(25)第二等。
(26)説一切有部倶舍論卷第四(27)(28)(29)(24a1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第五(4)尊者世親造(5)三藏法師玄奘奉詔譯(6)分別根品第二之三。

re źig ’di lta ste | ’phags pa’i lam gyi ma rñed pa ni so so’i skye bo (2) ñid de | de ni de rñed pa daṅ sa ’phos pa las rnam par ñams par ’gyur te | gźan dag gi yaṅ de bźin du sbyar bar bya’o || rnam par ñams par ’gyur źes bya ba ni ma thob pa de ma thob pa skye źiṅ thob pa ’chad par ’gyur ro || ci ma thob pa daṅ thob pa dag gi yaṅ thob pa daṅ | (3) ma thob pa yod dam | smras pa | gñi ga’i yaṅ gñi ga yod do || de lta na thob pa rnams thug pa med par thal bar ’gyur ba ma yin nam | phan tshun ldan pa’i phyir thug pa med par thal bar mi ’gyur ro || chos bdag ñid gtogs pa gsum skye ste | chos de daṅ | de’i thob pa daṅ | (4) thob pa’i thob pa’o || de la thob pa skyes pas chos de daṅ | thob pa’i thob pa daṅ ldan par ’gyur la | thob pa’i thob pa skyes pas thob pa kho na daṅ ldan par ’gyur bas de’i phyir thug pa med pa ma yin no || de ltar byas na skad cig ma gñis pa la dge ba’aṅ ruṅ ñon moṅs pa can yaṅ ruṅ (5) chos bdag gñid gtogs par gsum gyi thob pa gsum skye bar ’gyur la | de dag gi rjes kyi thob pa yaṅ gsum yin pas drug tu ’gyur ro || skad cig ma gsum pa la ni skad cig ma daṅ po daṅ gñis pa la skyes pa’i rdzas rnams kyi thob pa dgu po rjes kyi thob pa daṅ bcas pas (6) bco brgyad du ’gyur ro || de ltar thob pa rnams goṅ nas goṅ du spel ba’i ’gres kyis bskyed na srog chags gcig la yaṅ skad cig skad cig la ’das pa daṅ ma ’oṅs pa’i ñon moṅs pa daṅ | ñe ba’i ñon moṅs pa daṅ | skyes nas thob pa’i dge ba’i skad cig ma mtshuṅs par ldan pa (7) daṅ lhan cig ’byuṅ bar bcas pa thog ma daṅ tha ma med pa’i ’khor bar gtogs pa thams cad kyi mtha’ yas pa dag skye bar ’gyur bas sems can rnams kyi so so’i rgyud kyi lus kyi skad cig ma la rdzas mtha’ yas pa can dag ’byuṅ ṅo || kye ma ’di ni thob pa rnams kyi dga’ ston chen po (74a1) źig ste | de thogs pa med pas ’di ltar go skabs rñed kyi | de lta ma yin na srog chags gñis pa’i ni nam mkha’ la go skabs yod par mi ’gyur ro ||

atha keyaṃ sabhāgatā |

何法名同分。

(7)如是已辯得非得相。同分者何。

yaṅ skal ba mñam pa źes bya ba ’di ci źe na |

sabhāgatā sattvasāmyaṃ

偈曰。同分衆生等。

頌曰。(8)同分有情等

skal mñam sems can ’dra ba’o ||

sabhāgatā nāma dravyam | sattvānāṃ sākṛśyaṃ nikāyasa bhāga ity asyāḥ śāstre saṃjñā | sā punar abhinnā bhinnā ca | abhinnā sarvasattvānāṃ sattvasabhāgatā | pratisattvaṃ sarveṣu bhāvāt | bhinnā punas teṣām eva sattvānāṃ dhātubhūmigatiyonijātistrīpuruṣopāsakabhikṣuśaikṣāśaikṣyādibhedena pratiniyatā dharmasabhāgatā | punaḥ skandhāyatanadhātutaḥ yadi satvasabhāgatā dravyam aviśiṣtaṃ na syāt anyonyaviśeṣabhinneṣu sattveṣu sattvasttva ity abhedena buddhir na syāt prajñaptiś ca | evaṃ skandhādibuddhiprajñaptayyo ’pi yojyāḥ | syāc cyavetopapadyeta na ca sattvasabhāgatāṃ vijahyān na ca pratilabheteti | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭiḥ yataś cyavate tatraivopapadyamānaḥ | dvitīyā niyāmam avakrāman | sa hi pṛthagjanasabhāgatāṃ vijahyād āryasabhāgatāṃ pratilabhate | tṛtīyā gatisaṃcārāt | caturthy etān ākārān sthāpayitvā |

釋曰。(21)有物名同分。謂衆生等類。於阿毘達磨藏説(22)此。名謂聚同分。此有不異異。不異謂一切衆(23)生與衆生同分。隨一衆生同分。於一切衆生(24)悉有故。異謂是一切衆生同分。由界地道雜(25)生男女優婆塞比丘有學無學等差別。各不(26)相應故。亦有法同分。由陰入界等故。不異如(27)前。若無聚同分。非別有實物。於衆生由種種(28)別類更互不同。此亦衆生。彼亦衆生。如此同(29)智。及同言説。不應得成。陰等同智及同言説(182c1)亦爾。有退亦生。不捨聚同分。不得同分。不(2)立此成四句。第一句者。從此退於中更受生。 (3)第二句者。入正定聚。何以故。此人捨凡夫(4)聚同分。得聖人聚同分。第三句者。由度餘道。(5)第四句者。除前三句。

(9)論曰。有別實物名爲同分。謂諸有情展轉(10)類等。本論説此名衆同分。此復二種。一無(11)差別。二有差別。無差別者。謂諸有情有情同(12)分。一切有情各等有故。有差別者。謂諸有情(13)界地趣生種姓男女近事苾芻學無學等各(14)別同分。一類有情各等有故。復有法同分。謂(15)隨蘊處界。若無實物無差別相名同分者。(16)展轉差別諸有情中。有情有情等無差別覺(17)及施設不應得有。如是蘊等等無差別覺(18)及施設如理應知。頗有死生不捨不得有(19)情同分。應作四句。第一句者。謂是處死還(20)生是處。第二句者。謂入正性。離生位時。捨(21)異生同分。得聖者同分。第三句者。謂是趣死(22)生餘趣等。第四句者。謂除前相。

skal ba mñam pa ñid (2) ces bya ba’i rdzas ni sems can rnams kyi ’dra ba yin te | bstan bcos las ni ’di’i miṅ ris mthun pa źes ’byuṅ ṅo || de yaṅ tha dad pa ma yin pa daṅ | tha dad pa ste | tha dad pa ma yin pa ni | sems can thams cad sems can du skal ba mñam pa ste | thams cad la yaṅ sems (3) can re re yod pa’i phyir ro || tha dad pa ni sems can de dag ñid khams daṅ sa daṅ ’gro ba daṅ | skye gnas daṅ | rigs daṅ | pho daṅ | mo daṅ | dge bsñen daṅ | dge sloṅ daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa la sogs pa’i bye brag gis so sor ṅes pa’o || chos kyi skal ba mñam (4) pa ni phuṅ po daṅ skye mched daṅ khams kyi sgo nas so || gal te skal pa mñam pa źes bya ba’i rdzas khyad par med pa źig med na phan tshun khyad par tha dad pa’i sems can rnams la bye brag med par sems can źes bya ba’i blo ’jug pa daṅ | ’dogs par yaṅ mi ’gyur te | phuṅ po la sogs (5) pa’i blo daṅ ’dogs pa dag la yaṅ de bźin du sbyor bar bya’o || ’chi ’pho bar yaṅ ’gyur źiṅ skye bar yaṅ ’gyur la | sems can gyi skal ba mñam pa ñid ’dor par yaṅ mi ’gyur thob par yaṅ mi ’gyur pa yod dam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni gaṅ nas ’chi ’pho ba de ñid du (6) skye ba na’o || gñis pa ni ṅes pa la ’jug pa na ste | de ni sems can gyi skal ba mñam pa ñid ’dor źiṅ | ’phags pa’i skal ba mñam pa ñid ’thob bo || gsum pa ni ’gro ba ’pho ba las so || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o ||

yadi pṛthagjanasabhāgatā nāma dravyam asti kiṃ punaḥ pṛthagjanatvena | na hi manuṣyasabhāgatāyā anyan manuṣyatvaṃ kalpyete | naiva ca lokaḥ sabhāgatāṃ paśyaty arūpiṇītvāt na caināṃ prajñayā paricchinatti pratipadyate ca satvānāṃ jātyabhedam iti satyā api tasyāḥ kathaṃ tatra vyāpāraḥ | api cāsattvasabhāgatā ’pi kiṃ neṣyate | śāliyavamudgamāsāmrapanasalohakāñcanādīnāṃ svajātisādṛśyāt tāsāṃ ca sabhāgatānām anyonyabhinnānāṃ katham abhedena sabhāgatā prajñaptiḥ kriyate | vaiśeṣikāś caivaṃ dyotitā bhavanti | teṣām api hy eṣa siddhāntaḥ | sāmānyapadārtho nāmāsti yataḥ samānapratyayotpattir atulyaprakāreṣv apīti | ayaṃ tu teṣāṃ viśeṣaḥ | sa eko ’py anekasmin varttate yadi dyotitā yadi na dyotitā | asty eṣā tu sabhāgatā sūtre vacanād iti vaibhāṣikāḥ | uktaṃ hi bhagavatā “sa ced itthantvam āgacchati manuṣyāṇāṃ sabhāgatām“ iti | uktam etan na tūktaṃ dravyāntaram iti | kā tarhi sā | ta eva hi tathābhūtāḥ saṃskārā yeṣu manuṣyādiprajñaptiḥ śālyādiṣu sabhāga tāvat | tattve tan na varṇayanti |

若有實物。名凡夫同(6)分。何用別立凡夫性。何以故。若離人同分。(7)無別人性可分別。復次世間亦不曾見有人(8)同分法。以無色故。智慧亦不能分別衆生生(9)類不異。但許如此衆生同分。若實有。於中何(10)所能作。復次云何不許非衆生有同分。如舍(11)利穀麥豆波那婆菴羅鐵金等。自性類等故。(12)如此等同分更互有異。云何可説不異同分。 (13)若爾鞞世師外道。由此執得顯成。何以故。此(14)執即是鞞世師悉檀。彼立六句義中。此執是(15)同異句義。由此法於不同物中生起同智。説(16)名同異。毘婆沙師説。彼執有異。彼謂同異唯(17)是一物遍在多物。衆生同分則不爾。若顯成(18)若不顯成。實有同分。由經所證。佛世尊説。若(19)此人還成此類。謂於人聚同分實有。如此説。(20)非説別有物。若爾此經所顯同分是何法。是(21)有爲法。如此生起。於中假説人天等。如説舍(22)利穀等同分。如此義非毘婆沙師所讃許。

若別有實(23)物名異生同分。何用別立異生性耶。非異(24)人同分別有人性故。又非世間現見同分。(25)以非色故亦非覺慧所能了別無別用故。(26)世雖不了有情同分而於有情謂無差(27)別。故設有體亦何所用。又何因不許有無(28)情同分。諸穀麥豆金鐵菴羅半娜婆等。亦(29)有自類互相似故。又諸同分展轉差別。如何(24b1)於彼更無同分。而起無別覺施設耶。又應(2)顯成勝論所執。彼宗執有總同句義。於(3)一切法總同言智由此發生。彼復執有同(4)異句義。於異品類同異言智由此發生。毘(5)婆沙師作如是説。彼執與此義類不同。以(6)説一物於多轉故。又縱於彼若顯不顯。然(7)此同分必有實物。契經説故。如世尊言。若(8)還來此得人同分。乃至廣説。雖有是説而(9)不説言別有實物名爲同分。若爾所説同(10)分是何。即如是類諸行生時。於中假立人(11)同分等。如諸穀麥豆等同分。此非善説。違(12)我宗故。

gal te so so’i skye bo’i skal ba mñam pa (7) ñid ces bya ba’i rdzas śig yod na go so so’i skye bo ñid kyis ci źig bya ste | mi’i skal pa mñam pa las ni mi ñid gud na brtag tu med do || ’jig rten gyis ni skal ba mñam pa ñid gzugs can ma yin pa’i phyir mi mthoṅ ba ñid la | ’di śes rab kyis kyaṅ yoṅs su mi chod mod kyi | (74b1) sems can rnams kyi rigs tha mi dad pa yaṅ khoṅ du chud do || de yod du chug na yaṅ de las ji lta bu źig byed | gźan yaṅ sems can ma yin pa’i skal ba mñam pa ñid kyaṅ ci’i phyir mi ’dod de || s’a lu daṅ | nas daṅ | mon sran sde’u daṅ | mon sran gre’u daṅ | aa (2) mra daṅ | śiṅ pa nas daṅ | lcags daṅ | gser la sogs pa rnams raṅ gi rigs ’dra ba’i phyir ro || skal pa mñam pa phan tshun tha dad pa de dag kyaṅ ji ltar bye brag med par skal ba mñam pa ñid du ’dogs par byed | de lta na ni bye brag pa rnams kyis gsal pa byas pa (3) yin te | de dag gi grub pa’i mtha’ ni spyi źes bya ba’i dṅos po źig yod de | des na rnam pa mi ’dra ba rnams la yaṅ śes pa mtshuṅs pa skye’o źes bya ba ’di yin no || de dag gcig yin yaṅ du ma la ’jug pa ’di ni de dag gi khyad par yin no || bye brag tu smra ba rnams na re gal (4) te gsal bar byas kyaṅ ruṅ | gal te gsal bar ma byas kyaṅ ruṅ ste | mdo las ’byuṅ ba’i phyir skal ba mñam pa ni yod pa kho na ste | bcom ldan ’das kyis kyaṅ brgya la mi rnams daṅ skal ba mñam pa ’di lta bu ñid du ’oṅ na źes gsuṅs so źes zer ro || de skad gsuṅs mod (5) kyi rdzas gźan no źes ni ma gsuṅs so || ’o na ci źe na | gaṅ dag la mi la sogs par ’dogs pa’i ’du byed de lta bur gyur pa de dag kho nar zad de | s’a lu la sogs pa’i skal ba mñam pa daṅ ’dra’o || de skad du ni mi brjod do ||

atha kim idam āsaṃjñikaṃ nāma |

何(23)法名無想有。

已辯同分。無想者何。頌曰

yaṅ ’du śes med pa pa źes bya ba ’di ci źe na |

āsaṃjñikam asaṃjñiṣu |
nirodhaś cittacaittānāṃ

偈曰。無想於彼天。能滅心心法。

(13)無想無想中　心心所法滅
(14)異熟居廣果

(6) ’du śes med pa pa ’du śes ||
med par sems daṅ sems byuṅ rnams || ’gog pa’o ||

asaṃjñisattveṣu deveṣūpapannānāṃ yaś cittacaittānāṃ nirodhas tad āsaṃjñikaṃ nāma dravyaṃ yena cittacaittā anāgate ’dhvani kālāntaraṃ saṃnirudhyante notpattuṃ labhante | nadītoyasaṃnirodhavat | tat punar ekāntena

(24)釋曰。於無想衆生天中受生。有法能遮滅彼(25)心及心法。此説名無想有。由此法心及心法。(26)於未來中暫時不起。於生無有功能。如堰遏(27)江水。此法一向。

(15)論曰。若生無想有情天中。有法能令心心(16)所滅名爲無想。是實有物。能遮未來心心(17)所法令暫不起如堰江河。此法一向

’du śes med pa’i lha rnams kyi naṅ du skye ba dag gi sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa gaṅ yin pa de ni ’du śes med pa pa źes bya ba’i rdzas yin te | gaṅ gis ma ’oṅs (7) pa’i dus kyi sems daṅ sems las byuṅ ba rnams dus gźan gyi bar du kluṅ gi chu ’gog pa bźin du ’gog ciṅ skyer mi ster ba’o || de yaṅ gcig tu

vipākaḥ

偈曰。果報。

是異(18)熟果。

rnam par smin ||

kasya vipākaḥ | asaṃjñisamāpatteḥ | katame te sattvā yeṣv asaṃjñisattvāḥ |

釋曰。此是何業(28)果報。無想定業於何處衆生有此無想天。

誰之異熟。謂無想定。無想有情居在何(19)處。

gaṅ gi rnam par smin pa yin źe na | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa’i yin no || gaṅ dag na ’du śes (75a1) med pa’i sems can rnams ’khod pa’i sems can de dag gaṅ źe na |

te bṛhatphalāḥ || 2.41 ||

偈(29)曰。諸廣果。

居在廣果。

de ’bras che’aṅ |

bṛhatphalā nāma devā yeṣāṃ kecid asaṃjñisattvāḥ pradeśe bhavanti dhyānāntarikāvat | kiṃ punas tenaiva kadācit saṃjñino bhavanti | bhavanty upapattikāle cyutikāle ca | “prakṛṣṭam api kālaṃ sthitvā saha saṃjñotpādātteṣāṃ sattvānāṃ tatsthānāt cyutir bhavatīti” sūtre pāthaḥ | te ca tato dīrghasvapnavyutthitā iva cyutvā kāmadhātāv upapadyante nānyatra | pūrvasamāpattisaṃskāraparikṣayāt apūrvānupacayāc ca kṣiptā iva kṣīṇavegā iṣavaḥ pṛthivīṃ patanti | yena ca tatropapattavyaṃ tasyāvaśyaṃ kāmāvacaraṃ karmāparaparyāyavedanīyaṃ bhavati | yathottarakauravāṇāṃ devopapāttivedanīyam |

釋曰。有諸天名廣果。於彼一處有(183a1)衆生名無想天。如初定中間。彼衆生爲一向(2)無想。爲或暫一時有想故名無想。有時有想。(3)謂受生時退墮時。於長時起想故。彼衆生從(4)此處方退墮。經言如此。於彼衆生如久時熟(5)眠覺起。即便退墮。必欲界受生。更無餘處。 (6)由宿世定業功能盡故。不能生長未曾有業(7)故。譬如放箭速疾勢盡故即便墮地。若衆生(8)必應生彼天。此衆生定有欲界後報業。譬如(9)北鳩婁必有生天後報業。

謂廣果天中有高勝處如中(20)間靜慮名無想天。彼爲恒無想爲亦有想(21)耶。生死位中多時有想。言無想者。由彼有(22)情中間長時想不起故。如契經説。彼諸有情(23)由想起故從彼處沒。然彼有情如久睡覺。(24)還起於想。從彼沒已必生欲界。非餘處所。 (25)先修定行勢力盡故。於彼不能更修定故。(26)如箭射空力盡便墮。若諸有情應生彼處(27)必有欲界順後受業。如應生彼北倶盧洲(28)必定應有生天之業。

gaṅ dag gi phyogs gcig na sems can ’du śes med pa kha cig ’khod pa’i lha de dag ni ’bras bu che ba źes bya ba yin te | bsam gtan khyad par can bźin no || ci de dag (2) nam yaṅ ’du śes can du mi ’gyur ram źe na | skye ba’i dus daṅ ’chi ’phos pa’i dus na ’gyur te | mdo las | sems can de dag dus riṅ mo źig tu ’dug ste | ’du śes skyes nas gnas de nas ’chi ’pho bar ’gyur ro źes ’byuṅ ṅo || de dag kyaṅ yun riṅ por gñid kyis log pa (3) las saṅs pa bźin du de nas śi ’phos nas sṅon gyi sñoms par ’jug pa’i ’du byed yoṅs su zad pa’i phyir daṅ | sṅon med pa ma bsags pa’i phyir mda’ ’phaṅs pa śugs zad pa dag sa la ltuṅ ba bźin du ’dod pa’i khams su skye bar ’gyur te | gźan du ni ma yin no || gaṅ źig (4) der skye bar ’gyur ba de la ni gdon mi za bar ’dod pa na spyod pa’i lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba’i las yod de | dper na byaṅ gi sgra mi sñan pa rnams kyi lhar skye ba myoṅ bar ’gyur ba bźin no |

atha samāpattī iti yad uktaṃ katame te samāpattī | asaṃjñisamāpattir nirodhasamāpattiś ca | keyam asaṃjñisamāpattiḥ | yathaivāsaṃjñikam uktaṃ “nirodhaś cittacaittānām” iti |

阿毘達磨藏説。何(10)者爲二三摩跋提無想定及滅想受定。何法(11)名無想定。如前所説。無想有能滅心心法

已辯無想。二定者何。 (29)謂無想定及滅盡定。初無想定其相云何。 .

yaṅ | sñoms ’jug dag ces gaṅ bśad pa || sñoms par ’jug pa de dag gaṅ (5) yin źe na | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa’o || ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ’di ci źe na | ji ltar sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa la ’du śes med pa par bśad pa |

tathā ’saṃjñisamāpattiḥ

偈(12)曰。如此無想定。

頌曰
(24c1)如是無想定　後靜慮求脱
(2)善唯順生受　非聖得一世

de bźin ’du śes med (6) sñoms ’jug |

asaṃjñināṃ samāpattir asaṃjñā vety asaṃjñisamāpattiḥ | so ’pi cittacaittānāṃ nirodhaḥ | etāvat tathāśabdenānvākṛṣyate | sā tu samāpattiḥ |

釋曰。無想觀行人。定名無(13)想定。又此定無想。名無想定。此定能遮滅心(14)及心法。是如此言所引。此定在何處。

(3)論曰。如前所説有法能令心心所滅名爲(4)無想。如是復有別法能令心心所滅名無(5)想定。無想者定名無想定。或定無想名無(6)想定。説如是聲。唯顯此定滅心心所與無(7)想同。此在何地。

’du śes med pa rnams kyi sñoms par ’jug pa’am ’du śes med pa can yin pas ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ste | de yaṅ sems daṅ sems las byuṅ ba rnams kyi ’gog pa yin no || de bźin źes bya ba’i sgras ni de tsam źig mthun par ’don (7) to || sñoms par ’jug pa de ni

dhyāne ’ntye

偈曰。後(15)定。

謂後靜慮。

bsam gtan tha mar |

antyadhyānaṃ caturthaṃ tatparyāpannā ’sau nānyabhumikā | kim artham enāṃ samāpadyante |

釋曰。最後定。謂第四定最上品。此定於(16)中相應。非於餘地何用修此定。

即在第四靜慮(8)非餘。修無想定爲何所求。

bsam gtan tha ma ni bźi pa ste | de ni der gtogs pa yin gyis gźan pa ni ma yin no | ci’i phyir ’di la sñoms par ’jug ce na |

niḥsṛtīcchayā |

偈曰。欲解(17)脱。

謂求解脱。

’byuṅ ’dod pas |

niḥsaraṇam eṣāṃ manyante | ato mokṣakāmatayā samāpadyante | āsaṃjñikaṃ vipākatvāt avyākṛtam iti siddham | iyaṃ tu

釋曰。諸外觀行人。執此定爲決定出離。(18)是故由求解脱故。修習此定。無想有是果報(19)故。成無記法此定

彼(9)執無想是眞解脱。爲求證彼修無想定。前(10)説無想是異熟故。無記性攝。不説自成。今(11)無想定。

’di la ṅes par ’byuṅ bar sems te | de’i phyir thar par ’dod (75b1) pas sñoms par ’jug go || ’du śes med pa pa ni rnam par smin pa yin pa’i phyir luṅ du ma bstan pa źes bya bar grub bo || ’di ni

śubhā

偈曰。善。

See the full verse quoted previously.

dge ba’o ||

kuśalaivāsaṃjñisamāpattiḥ | tasyā asaṃjñisattveṣu pañcaskandhako vipākaḥ | kuśalā satī

釋曰。此無想定一(20)向是。善此定於無想天五陰爲果報。若善於(21)三報位中是何位。

一向是善。此是善故。能招無想有情(12)天中五蘊異熟。既是善性

’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ni dge ba kho na yin no || de’i rnam par smin pa ni ’du śes med pa’i sems can (2) rnams kyi naṅ du phuṅ po lṅa ’grub pa’o || de dge ba yin yaṅ |

upapadyavedyaiva

偈曰。必有生報。

爲順何受。

skyes nas myoṅ ’gyur ñid |

upapadyavedanīyaiva | na dṛṣṭadharmaparyāyavedanīyā nāpi aniyatā | yo ’py enām utpādya parihīyate so ’pi kilāvaśyaṃ punar utpādyāsaṃjñisattveṣūpapadyata iti | ata eva tallābhī niyāmaṃ nāvakrāmati | seyaṃ pṛthagjanasyaiveṣyate |

釋曰。此定(22)唯生報。非現報及後報。亦非不定報。若人已(23)生起此定。後更退失。彼説此人必還更得受(24)無想天生。是故若人得此定。必不得入正定(25)聚。此定但凡夫所得。

唯順(13)生受。非順現後及不定受。若起此定後雖(14)退失。傳説現身必還能起。當生無想有情天(15)中。故得此定必不能入正性離生。又許此(16)定唯異生得

skyes nas myoṅ bar ’gyur ba kho na yin gyi mthoṅ ba’i chos daṅ lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba yaṅ ma yin la ma ṅes pa yaṅ ma yin no || gaṅ źig gis ’di bskyed nas yoṅs su (3) ñams pa de yaṅ gdon mi za bar yaṅ bskyed nas ’du śes med pa’i sems can rnams kyi naṅ du skye bar ’gyur ro || źes grag go || de ñid kyi phyir de thob pa ni ṅes pa la mi ’jug go || de yaṅ so so’i skye bo kho na’i yin par ’dod kyi |

nāryasya

偈曰。非聖。

非諸聖者。

’phags pa’i ma yin |

na hy āryāṃ asaṃjñisamāpattiṃ samāpadyante vinipātasthānam ivaitāṃ paśyantaḥ | niḥsaraṇasaṃjñino hi tāṃ samāpadyante | atha kim enām āryāś caturthadhyānalābhād atītānāgatāṃ pratilabhante dhyānavat | anye ’pi tāvan na pratilabhante | kiṃ kāraṇam | eṣā hy ucitā ’pi satī mahābhisaṃskārasādhyatvād acittakatvāc ca |

釋曰。聖人(26)不得修習此定。彼見此定如見深坑。何以故。(27)若人於此定起解脱心乃修此定。聖人於生(28)死不起解脱心。聖人若已得第四定。爲於過(29)去未來得此定。不猶如諸定。非聖亦不得。何(183b1)以故。此定若已曾數數所習。大功用所成故。(2)又無心故。

以諸聖者於無想(17)定如見深坑不樂入故。要執無想爲眞(18)解脱。起出離想而修此定。一切聖者不執(19)有漏爲眞解脱及眞出離故於此定必不(20)修行。若諸聖者修得第四靜慮定時。爲如(21)靜慮亦得去來無想定不。餘亦不得。所以(22)者何。彼雖曾習以無心故。要大加行方便(23)修得。

’phags pa (4) rnams ni ’di la rnam par ltuṅ ba’i gnas lta bur gzigs pas ’du śes med pa’i sñoms par mi ’jug gi ṅes par ’byuṅ ba’i ’du śes can dag ni de la sñoms par ’jug go || yaṅ ci ’phags pa bsam gtan bźi pa thob nas bsam gtan bźin du ’di ’das pa daṅ ma (5) ’oṅs pa dag kyaṅ ’thob bam źe na | re źig gźan dag gis kyaṅ mi ’thob po ci’i phyir źe na | ’di ni ’dris pa yin yaṅ mṅon par ’du bya ba chen pos bsgrub par bya ba yin pa’i phyir daṅ | sems med pa pa yin pa’i phyir ro ||

ekādhvikāpyate || 2.42 ||

偈曰。一世得。

See the full verse quoted previously.

dus gcig ’thob

ekakālikety arthaḥ | varttamānakālikaiva labhyate yathā prātimokṣasaṃvaraḥ | labdhayā tu dvitīyādiṣu kṣaṇeṣv atītayā ’pi samanvāgato bhavati yāvan na tyajati | acittakatvān nānāgatā bhāvyate |

釋曰。但一時得。謂(3)現在得。如波羅提木叉戒。得此定於第二刹(4)那有過去至得。乃至未捨此定。無心故於未(5)來無修。

故初得時唯得一世。謂得現在。如初(24)受得別解脱戒。得此定已。第二念等乃至(25)未捨。亦成過去。以無心故。無未來修。

dus gcig pa źes bya (6) ba’i tha tshig ste | so sor thar pa’i sdom pa ji lta ba bźin du da ltar gyi dus pa kho na ’thob po || skad cig ma gñis pa la sogs par ni ji srid mi gtoṅ bde srid du thob pa ’das pa daṅ yaṅ ldan pa yin no || sems med pa pa yin pa’i phyir ma ’oṅs pa ni mi ’thob po ||

nirodhasamāpattir idāniṃ katamā |

今滅心定其相云何。

次(26)滅盡定其相云何。頌曰

da ni (7) ’gog pa’i sñoms par ’jug pa gaṅ źe na |

nirodhākhyā tathaiveyaṃ yathaivāsaṃjñisamāpatthiḥ | tathāśabdena kaḥ prakāro gṛhyate | “nirodhaś cittacaittānām” iti | ayaṃ tv asyā viśeṣaḥ | iyaṃ

偈曰。滅定亦(6)如此。釋曰。如無想定。無心定亦如此。如此(7)言引何義。能滅心及心法。此二定異相云何。(8)此定

(27)滅盡定亦然　爲靜住有頂
(28)善二受不定　聖由加行得
(29)成佛得非前　三十四念故 (25a1)論曰。如無想定滅定亦然。此亦然聲爲例(2)何義。例無想定心心所滅。如説復有別法(3)能令心心所滅名無想定。如是復有別法(4)能令心心所滅名滅盡定。如是二定差別(5)相者。

’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa ji lta bur | ’gog pa źes pa’aṅ de bźin ñid || de bźin źes bya ba’i sgras rnam pa gaṅ źig gzuṅ źe na | sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ’gog pa’o źes bya ba gzuṅ ṅo| | (76a1) ’di’i khyad par ni ’di yin te | ’di

vihārārthaṃ

偈曰。爲靜住。

See the full verse quoted previously.

gnas don du |

śāntavihārasaṃjñāpūrvakeṇa manasikāreṇa enāṃ samāpadyante | tāṃ tu niḥsaraṇasaṃjñā pūrvakeṇa | sā khalv api caturthadhyānabhūmikā | iyaṃ tu

釋曰。寂靜住想爲思惟先(9)故。聖人修此定。彼定解脱想爲思惟先。彼與(10)第四定同地。此定

See the full verse quoted previously. 前無想定爲求解脱以出離想作意(6)爲先。此滅盡定爲求靜住

źi bar gnas pa’i ’du śes sṅon du btaṅ ba’i yid la byed pas ’di la sñoms par ’jug gi | de la ni ṅes par ’byuṅ ba’i ’du śes sṅon du btaṅ bas so || yaṅ de ni bsam gtan bźi pa’i sa pa yin gyi (2) ’di ni |

bhavāgrajā |

偈曰。有頂。

See the full verse quoted previously.

srid rtse skyes |

naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanabhūmikaiva | sā ceyaṃ

釋曰。此定以(11)非想非非想爲地。此定

以止息想作意(7)爲先。前無想定在後靜慮。此滅盡定唯在(8)有頂。即是非想非非想處。

’du śes med ’du śes med min skye mched kyi sa pa kho na yin no || ’di ni

śubhā

偈曰。善。

See the full verse quoted previously.

dge ba’o ||

kuśalaiva na kliṣṭā nāvyākāṛtā | kuśalā satī

釋曰。此定(12)必是善。無染汚故。非無記。雖復是善。

此同前定性唯是(9)善非無記染。善等起故。

dge ba kho na yin te | ñon moṅs pa can yaṅ ma yin la | luṅ du ma bstan pa yaṅ ma yin no || dge ba yin yaṅ |

dvivedyā ’niyatā ca |

偈曰(13)二報不定。

See the full verse quoted previously.

gñis su myoṅ ’gyur daṅ ma ṅes ||

dvayoḥ kālayor vedyā upapadyavedanīyā cāparaparyāyavedanīyā ca | aniyatā ca vipākaṃ prati kadācin na vipacyate | yadīha parinirvāyāt tasyā hi bhavāgre catuḥskandhako vipākaḥ | sā ceyam ekāntena

釋曰。此定由二因有二報。或生報(14)或後報。有時於果報不定有時無果報。若得(15)定人般涅槃。此定於有頂以四陰爲果報。此(16)定一向。

前無想定唯順生(10)受。此滅盡定通順生後及不定受。謂約異(11)熟有順生受。或順後受。或不定受。或全不(12)受。謂若於下得般涅槃。此定所招何地幾(13)蘊。唯招有頂四蘊異熟。 .

skye (3) nas myoṅ bar ’gyur ba daṅ | lan graṅs gźan la myoṅ bar ’gyur ba ste | dus gñis su myoṅ bar ’gyur ba daṅ | rnam par smin pa’i phyir ma ṅes pa yaṅ yin te | gal te ’dir yoṅs su mya ṅan las ’da’ bar byed na nam yaṅ rnam par mi smin pa kho nar ’gyur ro || de’i (4) rnam par smin pa ni srid pa’i rtse mo’i phuṅ po bźi yin no || de yaṅ gcig tu

āryasya

偈曰。唯聖。

See the full verse quoted previously.

’phags pa’i

na hi pṛthagjanā nirodhasamāpattim utpādayituṃ śaknuvanty ucchedabhīrutvād āryamārgabalena cotpādanād dṛṣṭadharmanirvāṇasya tadadhimuktitaḥ | āryasyāpi ceyaṃ na vairāgyalabhyā | kiṃ tarhi |

釋曰。但聖人能得此定(17)非凡夫。何以故。凡夫不能得修此定。怖畏斷(18)絶故。又由聖道力所生起故。云何如此。於中(19)生現世涅槃願樂故。此定雖是聖人所得。非(20)離欲所得云何得。

前無想定唯異生得。(14)此滅盡定唯聖者得。非異生能起。怖畏斷(15)滅故。唯聖道力所能起故。現法涅槃勝解(16)入故。此亦如前。非離染得。由何而得。

so so’i skye bo rnams kyis ni ’gog pa’i sñoms par ’jug pa skyed mi nus te | chad pas ’jigs pa’i phyir daṅ | ’phags pa’i lam gyi stobs kyis bskyed pa’i yaṅ phyir ro || mthoṅ ba’i chos (5) la mya ṅan las ’das pa ni de la mos pa’i phyir ro || ’phags pa’i yaṅ ’di ni ’dod chags daṅ bral bas thob par bya ba ma yin te | ’o na ji lta bu źe na |

āpyā prayogataḥ || 2.43 ||

偈曰。由修得。

由加(17)行得。

sbyor bas ’thob |

釋曰。此定(21)由修習力得。非過去得。未來不可修。由心力(22)強故成。若爾於佛世尊。亦由修習得耶不。(23)云何。偈曰。

要由加行方證得故。又初得時唯得(18)現在。不得過去不修未來。要由心力方(19)能修故。第二念等乃至未捨亦成過去。世尊(20)亦以加行得耶。不爾。

’di ni sbyor bas ’thob par bya ba kho na yin pas | ’das pa yaṅ mi ’thob la ma ’oṅs pa yaṅ mi ’thob ste | de ni (6) sems kyi stobs kyis ’thob pa’i phyir ro || ci bcom ldan ’das kyi yaṅ sbyor ba las byuṅ ba yin nam źe na | smras pa | ma yin no || ’o na ji lta bu źe na |

bodhilabhyā muneḥ

菩提得。

云何。成佛時得。

thub pa’i byaṅ chub kyis thob bya ||

kṣayajñānasamanaṃ kālaṃ buddhā bhagavanta enāṃ labhante nāsti kiñcid buddhānāṃ prāyogikaṃ nāma | icchāmātrapratibaddho hi teṣāṃ sarvaguṇasaṃpātsaṃmukhībhāvaḥ | tasmād eṣāṃ sarvavairāgyalābhikam | kathaṃ khalv idānīm anutpāditāyāṃ nirodhasamāpattau kṣayajñānakāle bhagavān ubhayoto bhāgavimuktaḥ sidhyati | sidhyaty utpāditāyām iva tasyāṃ vaśitvāt prāgeva tāṃ bodhisattvaḥ śaikṣyāvasthāyām utpādayatīti pāścattyāḥ | atha kasmād evaṃ neṣyate | evaṃ ca sthaviropaguptasyāpīdaṃ netrīpadaṃ prāmāṇikaṃ bhaviṣyati | “nirodhasamāpattim utpādya kṣayajñānam utpādayatīti vaktavyaṃ tathāgata” iti |

釋曰。諸佛世尊。與盡智(24)同時得此定。何以故。諸佛無有一徳由功用(25)得。由一切圓徳現前。皆隨佛欲成故。是故(26)一切功徳。於佛悉是離欲所得。若爾先未(27)生滅心定。於盡智時。佛世尊云何成倶解(28)脱人。得成如於已生。此中得自在故。西國(29)諸師説。菩薩在有學位。先已生此定。後方得(183c1)菩提。云何不許如此。若爾與大徳優波掘多(2)所造道理足論。彼順成證。彼論説。先已起(3)滅想受定。後方得盡智。應説如來如此。

謂佛(21)世尊盡智時得。佛無一徳由加行得。暫起(22)欲樂現在前時。一切圓徳隨樂而起故。佛衆(23)徳皆離染得。世尊曾未起滅盡定。得盡智(24)時云何得成倶分解脱。於起滅定得自在(25)故。如已起者。成倶解脱。西方師説。菩薩學(26)位先起此定後得菩提。云何此中不許彼(27)説。若許彼説便順尊者鄔波毱多理目足(28)論。如彼論説。當言如來先起滅定後生盡(29)智。

saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams kyis ni ’di zad pa mkhyen pa daṅ dus mñam du brñes so || (7) saṅs rgyas rnams kyi ni sbyor ba las byuṅ ba źes bya ba cuṅ zad kyaṅ med de | de dag gi yon tan ’byor ba mṅon sum du ’gyur ba thams cad ni bźed pa tsam la rag lus pa yin pas de lta bas na de dag gi thams cad ni | ’dod chags daṅ bral bas brñes pa yin no || da ni yaṅ bcom ldan ’das (76b1) kyis ’gog pa’i sñoms par ’jug pa ma bskyed na zad pa mkhyen pa’i dus su gñi ga’i cha las rnam par grol bar ji ltar ’grub ce na | ’grub ste | bskyed zin pa bźin du de la mṅa’ ba’i phyir ro || nub phyogs pa dag na re de ni daṅ po kho nar byaṅ chub sems dpa’ slob pa’i gnas skabs (2) na skyed par byed do źes zer ro || yaṅ ’di ci’i phyir mi ’dod ce na | de ltar na gnas brtan ñe bsruṅs kyi lugs kyi tshig ni de bźin gśegs pa ni ’gog pa’i sñoms par ’jug pa bskyed nas zad pa mkhyen pa skyed par mdzad do źes brjod par bya’o || źes bya ba ’byuṅ ba ’di tshad mar (3) byas pa yin no ||

na prāk

偈曰。(4)非前。

See the full verse quoted previously.

daṅ por ma yin |

na hi pūrvaṃ tasyā utapādanaṃ yujyata iti kāśmīrakāḥ | kiṃ kāraṇam |

釋曰。罽賓國毘婆沙師説。先入無心定(5)後得盡智。是義不然。何以故

迦濕彌羅國毘婆沙師説。非前起滅定(25b1)後方生盡智。所以者何。

kha che ba rnams na re de ltar bskyed du mi ruṅ ṅo źes zer ro || ci’i phyir źe na |

catustriṃśatkṣaṇāptitaḥ |

偈曰。三十四念(6)得故。

See the full verse quoted previously.

skad cig ma | sum cu rtsa bźis ’thob phyir ro ||

catusriṃśatā kila cittakṣaṇair bodhisattvo bodhim anuprāptaḥ | satyābhisamaye ṣoḍaśabhir bhavāgravairāgye cāṣṭādaśabhir navaprakārāṇāṃ kleśānāṃ prahāṇāya navānantaryavimuktimārgotpādanāt | ta ete catustriṃśat bhavanti | ākiñcanyāyatanavītarāgasyāsya niyāmāvakramaṇād adhobhūmikā na punaḥ praheyā bhavanti | ata etasminn antare visabhāgacittāsaṃbhavān nirodhasamāpatter ayoga iti | kiṃ punaḥ syād yadi visabhāgacittam antarā saṃmukhīkuryāt | vyutthānāśayaḥ syād avyutthānāśayāś ca bodhisattvāḥ | satyam avyutthānāśayā na tu āsravamārgāvyutthānāt | kathaṃ tarhi “na tāvat bhetsyāmi paryaṅkam aprāpte āsravakṣaya” iti | asyāśayasyāvyutthānād ekāyana eva sarvārthaparisamāpter iti bahirdeśakāḥ | pūrvam eva tu varṇayanti kāśmīrāḥ | yady apy anayoḥ samāpattyor bahuprakāro viśeṣaḥ |

釋曰。彼説三十四心刹那中菩薩得無(7)上菩提。在四諦觀有十六心刹那。於離欲有(8)頂有十八心刹那。爲除有頂九分惑。由修九(9)品次第道九品解脱道故。合此心足三十四(10)刹那。菩薩先已離欲無所有處。後方入正定(11)聚。下地諸惑不復更除滅。是故於此中間不(12)同類心不生起故。無道理得入滅心定。此何(13)所爲。若於中間不同類心生起現前。有更起(14)心。諸菩薩無更起心。實如此無更起心。不由(15)無流道不更起。若爾立不更起。云何佛説。我(16)未壞金剛座。乃至未得諸流盡。如此意無改(17)故。是故説無更起。於一坐時一切事究竟故。 (18)此義如前。是外國諸師所説。若此二定。多種(19)別異相。

傳説。菩薩三十四念(2)得菩提故。諦現觀中有十六念。離有頂(3)貪有十八念。謂斷有頂九品煩惱起九無(4)間九解脱道。如是十八足前十六成三十(5)四。一切菩薩決定先於無所有處已得離(6)貪方入見道。不復須斷下地煩惱。於此中(7)間無容得起不同類心。故諸菩薩學位不(8)應起滅盡定。外國諸師作如是説。若中間(9)起不同類心。斯有何過。若爾便有越期心(10)過。然諸菩薩不越期心。理實菩薩不越期(11)心。然非不越無漏聖道。若爾期心如何不(12)越。謂我未得諸漏永盡終不解斯結加(13)趺坐。決定不越如是期心。唯於一坐時諸(14)事究竟故。前説爲善我所宗故。雖已説二(15)定有多同異相而於其中復有同異。頌曰

byaṅ chub sems dpa’ ni sems kyi skad cig ma sum cu rtsa bźis byaṅ chub rjes su ’thob pa ste | bden pa mṅon par rtogs pa (4) na bcu drug daṅ | srid pa’i rtse mo’i ’dod chags daṅ bral ba na ñon moṅs pa’i rnam pa dgu spoṅ bar byed pa na bar chad med pa daṅ rnam par grol ba’i lam dgu dgu skye ba’i phyir bco brgyad de | de dag ni sum cu rtsa bźir ’gyur ro || ci yaṅ med pa’i skye mched kyi ’dod chags daṅ bral ba de ṅes pa la (5) ’jug pa’i phyir sa ’og ma pa’i ñon moṅs pa rnams ni yaṅ spaṅ bar bya ba ma yin no || de’i phyir bar skabs ’dir mi ’dra ba’i sems mi srid pas ’gog pa’i sñoms par ’jug pa mi ruṅ ṅo źes zer ro || źes grag go || gal te bar skabs su mi ’dra ba’i sems mṅon du byas na cir ’gyur źe na | (6) bsam ba ldaṅ ba can du ’gyur te | byaṅ chub sems dpa’ rnams ni bsam ba mi ldaṅ ba can yin no || ñi ’og pa rnams na re bsam pa mi ldaṅ ba can yin ba bden mod kyi | zag pa med pa’i lam las ni ma yin no || ’o na ci źe na | zag pa zad pa ma thob kyi bar du re źig skyil mo kruṅ mi (7) gźig go sñam pa’i bsam pa ’di mi ldaṅ ba’i phyir te | stan gcig kho na la don thams cad yoṅs su rdzogs pa’i phyir ro źes zer ro || sṅa ma kho na yin no źes ni brjod do || sñoms par ’jug pa ’di gñis kyi rnam ba’i bye brag ma yin mod kyi | gñi ga

kāmarūpāśraye bhūte

偈曰。二依欲色。

(16)二定依欲色　滅定初人中

’dod daṅ gzugs (77a1) rten can ||

ubhe api tv ete asaṃjñinirodhasamāpattī kāmadhātau rūpadhātau cotpatsyete | ye tv asaṃjñisamāpattiṃ rūpadhātau necchanti teṣām ayaṃ grantho virudhyate | syād rūpabhavo na cāsau bhavaḥ pañcavyavacāraḥ | syād rūpāvacarāṇāṃ sattvānāṃ saṃjñināṃ devānāṃ visabhāge citte sthitānām asaṃjñisamāpattiṃ nirodhasamāparttiṃ ca samāpannānām asaṃjñināṃ ca devānām āsaṃjñike pratilabdhe yo bhava” iti | ata ubhe apy ete kāmarūpāśraye | tatrāpi tvayaṃ viśeṣaḥ |

釋曰。此二定。謂無(20)想定無心定。依欲色二界修得。若人不許於(21)色界修得無色定。是伽蘭他。於此人相違。或(22)時色有不成有。此中有五種判。一色界衆生。(23)二有想諸天。住於不同分心。三入無想定。四(24)入無心定。五無想諸天。已得無想天生。各(25)是彼有。由此文句。是故此二定。決定依止(26)欲色二界。此中是二定差別。

(17)論曰。言二定者。謂無想定及滅盡定。此二(18)倶依欲色二界而得現起。若有不許亦(19)依色界起無想定。便違此文。謂本論言。或(20)有是色有此有非五行。謂色纒有情或生有(21)想天住不同類心。若入無想定。若入滅盡(22)定。或生無想天已得入無想。是謂是色(23)有此有非五行。由此證知。如是二定倶依(24)欲色而得現起。是名同相。言異相者。

’du śes med pa daṅ ’gog pa’i sñoms par ’jug pa ’di gñi ga yaṅ ’dod pa’i khams daṅ gzugs kyi khams su skyed do || gaṅ dag ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa gzugs kyi khams su mi ’dod pa de dag gi ltar na chos mṅon pa’i gźuṅ gzugs (2) kyi srid pa yin la | srid pa de rnams daṅ ’drid pa can lṅa ma yin pa yod dam źe na | yod de | gzugs na spyod pa’i sems can lha ’du śes can sems mi ’dra ba la gnas pa rnams daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa la (3) sñoms par źugs pa rnams daṅ | lha ’du śes med pa ’du śes med pa pa thob pa rnams kyi srid pa gaṅ yin pa’o źes ’byuṅ ba ’di daṅ ’gal te | de’i phyir ’di gñi ga yaṅ ’dod pa daṅ gzugs la brten pa dag yin no || de la yaṅ khyad par ni ’di yod do ||

nirodhākhyādito nṛṣu || 2.44 ||

偈曰。滅定初人(27)道。

See the full verse quoted previously.

’gog pa daṅ por mi’i naṅ (4) du |

nirodhasamāpattiḥ prathamato manuṣyeṣūtpādyate paścād rūpadhātau parihīṇapūrvaiḥ | kim ato ’py asti parihāṇiḥ | astīty āha | anyathā hi udāyisūtraṃ virudhyeta | “ihāyuṣmanto bhikṣuḥ śīlasaṃpannaś ca bhavati samādhisaṃpannaś ca prajñāsaṃpannaś ca | so ’bhīkṣṇaṃ saṃjñāvedayitanirodhaṃ samāpadyate ca vyuttiṣṭhate cāsti caitat sthānam iti yathābhūtaṃ prajānāti sa na haiva dṛṣṭa eva dharme pratipattye vājñām ārāgayati nāpi maraṇakālasamaye bhedāc ca kāyasyātikramya devān kavaḍīkārāhāra bhakṣān anyatarasmin divye manomaye kāya upapadyate | sa tatropapanno ’bhīkṣṇaṃ saṃjñāveditanirodhaṃ samāpadyate ca vyuttiṣṭhate cāsti caitat sthānam iti yathābhūtaṃ prajānātīti” | atra hi divyo manomayaḥ kāyo rūpāvacara ukto bhagavatā | iyaṃ ca samāpattir bhāvāgrikī | tat katham aparihīṇasya tallābhino rūpadhātau syād upapattiḥ | caturthadhyānabhūmikām api nirodhasamāpattiṃ nikāyāntarīyā icchanti | teṣāṃ vināpi parihāṇyā sidhyaty etat | etad eva tu na sidhyati | caturthadhyānabhūmikā ’py asāv astīti | kiṃ kāraṇam | “navānupūrvasamāpattaya” iti sūtre vacanāt | yady eṣa niyamaḥ kathaṃ vyutkrāntasamāpattayo bhavanti | prāthamakalpikaṃ praty eṣa niyamaḥ | prāptaprakāmavāśitvās tu santo vilaṅghyāpi samāpadyante | evam anayoḥ samāpattyor bhūmito ’pi viśeṣaḥ | caturthadhyānatayā ’grābhūmikatvāt | prayogato ’pi niḥsaraṇavihārasaṃjñāpūrvakamanasikāraprayogāt | saṃtānato ’pi pṛthagjanāryasaṃtānatvāt | phalato ’py āsaṃjñikabhavāgraphalatvāt | vedanīyato ’pi niyatāniyatopapadyobhayathāvedanīyatvāt | prathamotpādanato ’pi dvidhātumanuṣyotpādanāt | kasmāt punar ete cittatacaittanirodhasvabhāve satyāv asaṃjñisamāpattiḥ saṃjñāveditanirodhasamāpattiś cocyate | tatprātikūlyena tatsamāpattiprayogāt | vedanādijñāne ’pi paracittajñānavacanavat | katham idānīṃ bahukālaṃ niruddhāc cittāt punar api cittaṃ jāyate | atītasyāpy astitvāt iṣyate vaibhāṣikaiḥ samanantarapratyayatvam | apare punar āhuḥ | kathaṃ tāvad rūpopapannānāṃ ciraniruddhe ’pi rūpe punar api rūpaṃ jāyate | cittād eva hi taj jāyate na rūpāt | evaṃ cittam apy asmād eva sendriyāt kāyāj jāyate na cittāt | anyonyabījakaṃ hy etad ubhayaṃ yaduta cittaṃ ca sendriyaś ca kāya iti pūrvācāryāḥ | bhadantavasumitras tv āha paripṛcchāyāṃ “yasyācittikā nirodhasamāpattis tasyaiṣa doṣo mama tu sacittikā samāpattir” iti | bhadantaghoṣaka āha tad idaṃ nopapadyate | “sati hi vijñāne trayāṇāṃ saṃnipātaḥ sparśaḥ | sparśapratyayā ca vedanā saṃjñā cetanety” uktaṃ bhagavatā | ataḥ saṃjñāvedanayor apy atra nirodho na syāt | athāpi syāt | yathā vedanāpratyayā tṛṣṇety” uktam | satyām api tu vedanāyām arhato na tṛṣṇotpattir evaṃ saty api sparśe vedanādayo na syur iti | tasyāviśeṣitatvāt | avidyāsaṃsparśajaṃ hi veditaṃ pratītyotpannā tṛṣṇety uktaṃ na tu vedanotpattau sparśo viśeṣita ity asamānam etat | tasmād acittikā nirodhasamāpattir iti vaibhāṣikāḥ | katham acittikāyāḥ samāpattitvam | mahābhūtasamatāpādanāt | samāpatticittena ca tāṃ samāpadyante samāgacchantīti samāpattiḥ | kiṃ punar ete samāpattī dravyataḥ sta utāho prajñaptitaḥ | dravyata ity āha | cittotpattipratibandhanāt | na | samāpatticittenaiva tatpratibandhanāt | samāpatticittam eva hi taccittāntaraviruddham utpadyate yena kālāntaraṃ cittasyā pravṛttimātraṃ bhavati | tadviruddhāśrayāpādanāt | yā ’sau samāpattir iti prajñapyate tac cāpravṛttimātraṃ na pūrvam āsīn na paścāt bhavati vyutthitasyeti saṃskṛtā ’sau samāpattiḥ prajñapyate | athavā āśrayasyaiva tathā samāpādanaṃ samāpattiḥ | evam āsaṃjñikam api draṣṭavyam | cittam evāsau tatra cittapravṛttiviruddhaṃ labhate tac cāpravṛttimātramāsaṃjñikaṃ prajñapyata iti tad etan na varṇayanti | vyākhyāte samāpattī ||

釋曰。此滅心定。初於人道中修得已。昔(28)經退人後方於色界修得。於滅心定爲退不(29)説有。若不爾。則與大徳優陀夷經相違經言(184a1)淨命。有諸比丘。在正法内。具清淨戒。具清(2)淨定。具清淨慧。是人數數入觀。修滅想受(3)定。數數出觀。則有是處。應如實知。此人於(4)現法。先若不得知已根。及於臨死時。由身破(5)滅故。過段食諸天。隨一意生諸天中。或於中(6)受生。此人於中生已。數數入無心定觀。不更(7)出此定。無有是處。應如實知。此中意生天(8)者。世尊説是色界。是定與有頂相應。若人得(9)此定不退。云何得於色界受生。有餘部執。此(10)滅心定。以第四定爲地。於此部若離退墮。是(11)義亦成。是義不得成。謂無心定。以第四定(12)爲地。何以故。由經言故。經説有九種次第(13)定。若有如此決定超越定云何得成此定次(14)第決定。約初學人。若觀行人。已至定自在位(15)超越亦得。修如此二定。約地有差別。一以第(16)四定爲地。一以有頂爲地。復由加行有異。謂(17)解脱靜住想。爲思惟先所修習故。復由相續(18)有異。謂生在凡夫聖人相續中故。復由果有(19)異。謂無想有及有頂爲果故。復由受報有異。(20)謂定受報不定受報。及二受報故。復由初生(21)有異。謂於二界。及於人道初生故。云何此(22)二定。同滅離心及心法爲自性。説第一爲(23)無想定。説第二爲滅想受定。由違逆想違(24)逆想受故。此二修觀得成。譬如於他心通(25)中亦知他受等。但説名知他心通。今云何從(26)久久時滅心後更生心。毘婆沙師説。雖復過(27)去。以是有故。是故前滅成後次第縁。有餘師(28)説。云何於無色界生衆生。色久久時斷盡。後(29)時更生色。此色定從心生。不從色生。若爾(184b1)心亦從此有根身更生。不從心生。何以故。此(2)二更互爲種子。謂心及有根身。宿舊諸師皆(3)説如此。大徳婆須蜜多羅。於問中説。若人執(4)滅心定無心。此人則有如此失。我今執滅心(5)定有心。大徳瞿沙説。此執不然。若識有從三(6)和合有觸。佛世尊説。依觸生受想作意等。是(7)故於此定中想受等法不應滅。若汝言佛世(8)尊説縁受生愛。今有受於阿羅漢愛不生。如(9)此於無心定雖復有觸。受想等不生。是義不(10)然。有簡別故。縁無明觸所生受則貪愛生(11)起。於生受中不簡別觸。是故此義不平。是故(12)毘婆沙師説。滅想受三摩跋提。必定無心。若(13)無心云何成三摩跋提。由成立四大平等義。 (14)復由三摩跋提心故至此定。此二定爲由實(15)物有。爲由假名有。彼説實有物。由能遮礙(16)心相續生故。是義不然。由三摩跋提心此心。(17)相續斷故。三摩跋提心與餘心相違生起。由(18)此心生起。於中間時唯餘心不生起爲相故。(19)無有別物。此定能引與餘識相違。相續爲依(20)止故。名三摩跋提。此定唯心心法不起爲相(21)若觀行人出定。此定先無後無故。此定假説(22)名有爲。復次此定唯能令依止如此平等故。(23)名三摩跋提。應知無想有亦如此。此定但心(24)於此位中與心生起相違。此心唯不起。假説(25)爲無想。有毘婆沙師不説如此。彼執實有物(26)阿毘達磨倶舍釋論卷第三(27)(28)(29)(184c1)(2)(3)阿毘達磨倶舍釋論卷第四(4)　　＊婆藪盤豆造(5)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(6)　　釋論中分別根品之三 (7)説二定已。

謂無(25)想定欲色二界皆得初起。滅定初起唯在人(26)中。此在人中初修起已由退爲先方生色(27)界。依色界身後復修起。此滅盡定亦有退耶(28)應言亦有。若不爾者即便違害鄔陀夷經。(29)經言。具壽有諸苾芻先於此處具淨尸(25c1)羅具三摩地具般羅若能數入出滅受想(2)定斯有是處。應如實知。彼於現法或臨(3)終位。不能勤修令解滿足。從此身壞超段(4)食天。隨受一處意成天身。於彼生已復數(5)入出滅受想定亦有是處。應如實知。此意(6)成天身。佛説是色界。滅受想定唯在有頂。 (7)若得此定必無退者。如何得往色界受(8)生。有餘部執第四靜慮亦有滅定。依彼所(9)執滅定無退。此義亦成。第四靜慮有滅盡(10)定義必不成。所以者何。九次第定契經説(11)故。此若必然如何得有超越定義。此定次第(12)依初學説。得自在時隨樂超入。如是二定(13)有多種異。謂地有異。第四靜慮有頂地故。 (14)加行有異。出離止息想作意爲先故。相續有(15)異。異生聖者相續起故。異熟有異。無想有(16)頂異熟果故。順受有異。順定不定生二受故。 (17)初起有異。二界人中最初起故。二定總以心(18)心所滅爲其自性。何縁但説名爲無想滅受(19)想耶。二定加行中唯厭逆此故。如亦知受(20)等唯名他心智。今二定中心久時斷。如何於(21)後心復得生。毘婆沙師許過去有前心爲(22)後等無間縁。有餘師言。如生無色色久時(23)斷。如何於後色復得生。彼生定應由心非(24)色。如是出定心亦應然。由有根身非由心(25)起。故彼先代諸軌範師咸言。二法互爲種子。(26)二法者。謂心有根身。尊者世友問論中(27)説。若執滅定全無有心可有此過。我説滅(28)定猶有細心故無此失。尊者妙音説。此非(29)理。所以者何。若此定中猶有識者三和合(26a1)故。必應有觸。由觸爲縁應有受想。如世(2)尊説。意及法爲縁生於意識。三和合觸倶起(3)受想思。則此定中受想等法亦應不滅。若(4)謂如經説受縁愛。然阿羅漢雖有諸受而(5)不生愛。觸亦應爾。非一切觸皆受等縁。此(6)例不然。有差別故。經自簡言。若無明觸所(7)生諸受爲縁生愛。曾無有處簡觸生受(8)故有差別。由此道理。毘婆沙師説。滅定中(9)諸心皆滅。若都無心如何名定。此令大種平(10)等行故説名爲定。或由心力平等至此故(11)名爲定。如是二定爲是實有。爲是假有。應(12)言實有。能遮礙心令不生故。有説。此證(13)理不應然。由前定心能遮礙故。謂前定心(14)與所餘心相違而起。由此起故。唯令餘心(15)暫時不轉。此能引發違心所依令相續故。 (16)唯不轉位假立爲定。無別實體。此唯不轉(17)分位假定。入前出後兩位皆無。故假説此是(18)有爲攝。或即所依由定心引令如是起。假(19)立爲定。應知無想亦復如是。謂由前心與(20)所餘心。相違而起。由此起故。唯令餘心暫(21)時不轉。唯不轉位假立無想。餘説如前。此(22)非善説違我宗故。已辯二定。

’gog pa’i sñoms par ’jug pa ni daṅ po ñid du mi dag gi naṅ du skyed do || phyis ni sṅar yoṅs su ñams pa dag gis gzugs kyi khams su yaṅ skyed do || ci ’di las kyaṅ yoṅs su ñams pa yod dam źe na | smras pa yod do || de lta ma yin na ’char byed kyi mdo las (5) tshe daṅ ldan pa dag ’di na dge sloṅ tshul khrims phun sum tshogs pa yaṅ yin | tiṅ ṅe ’dzin phun sum tshogs pa yaṅ yin | śes rab phun sum tshogs pa yaṅ yin pa de ni yaṅ daṅ yaṅ du ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa la sñoms par ’jug pa daṅ ldaṅ ba’i gnas de yod do źes bya bar yaṅ dag pa (6) ji lta ba bźin rab tu śes so || de ni mthoṅ ba’i chos kho na la daṅ po ñid du kun śes pa thob par yaṅ mi byed ciṅ ’chi ba’i dus kyi tshe yaṅ ma yin la lus źig nas kyaṅ kham gyi zas za ba’i lha las ’das te | yid las byuṅ ba’i lha’i lus gaṅ yaṅ ruṅ ba źig tu skye bar ’gyur ro || de der (7) skyes nas yaṅ daṅ yaṅ du ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa la sñoms par ’jug pa daṅ ldaṅ pa’i gnas de yaṅ yod do źes bya bar yaṅ dag pa ji lta ba bźin du rab tu śes so źes ’byuṅ ba daṅ ’gal lo || der yaṅ bcom ldan ’das kyis yid las byuṅ ba’i lus can gyi lha ni gzugs na (77b1) spyod pa yin par gsuṅs la | sñoms par ’jug pa ’di ni srid pa’i rtse mo pa yin na de ji ltar de thob pa yoṅs su ma ñams pa gzugs kyi khams su skye bar ’gyur | sde pa gźan dag ’gog pa’i sñoms par ’jug pa bsam gtan bźi pa’i sa pa yaṅ yin par ’dod pa de dag gi ltar na (2) ’di yoṅs su ñams pa med bźin du yaṅ ’grub pa ’dra mod kyi | ’di bsam gtan bźi pa’i sa pa yaṅ yod do źes bya ba ’di ni mi ’grub bo || ci’i phyir źe na | mdo las mthar gyis gnas pa’i sñoms par ’jug pa dgu źes ’byuṅ ba’i phyir ro || gal te de ṅes pa yan na ji ltar thod rgal (3) du sñoms par ’jug pa dag yin źe na | ’di ni rtsom pa daṅ po pa las ṅes pa yin te | dga’ mgu’i dbaṅ thob pa dag yin na ni rnam par rgal te yaṅ sñoms par ’jug go || de ltar na sñoms par ’jug pa ’di gñis ni sa las kyaṅ khyad par yod de | bsam gtan bźi pa daṅ (4) srid pa’i rtse mo’i sa pa yin pa’i phyir ro || sbyor ba las kyaṅ ṅes par ’byuṅ ba daṅ gnas pa’i ’du śes sṅon du btaṅ ba’i yid la byed pas sbyor ba’i phyir ro || rgyud las kyaṅ so so’i skye bo daṅ ’phags pa’i rgyud la skye ba’i phyir ro || ’bras bu las kyaṅ ’du śes med pa pa daṅ (5) srid pa’i rtse mo’i ’bras bu yin pa’i phyir ro || myoṅ bar ’gyur ba las kyaṅ myoṅ bar ’gyur bar ṅes pa daṅ gñi ga yin pa’i phyir ro || daṅ po skyed pa las kyaṅ khams gñis daṅ mi’i naṅ du skyed pa’i phyir ro || yaṅ ci’i phyir ’di dag sems daṅ sems las byuṅ ba ’gog pa’i (6) raṅ bźin yin na ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’du śes daṅ tshor ba ’gog pa’i sñoms par ’jug pa źes bya źe na | de dag daṅ mi mthun pas de dag la sñoms par ’jug par sbyor ba’i phyir te | tshor ba la sogs pa yaṅ śes mod kyi gźan gyi sems (7) śes pa źes bya ba bźin no || da ni ji ltar ’gags nas yun riṅ du lon pa’i sems las yaṅ sems skye bar ’gyur źe na | bye brag tu smra ba rnams ni ’das pa yaṅ yod pa’i phyir mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du ’dod de | sṅon gyi slob dpon gźan dag na re ni re źig gzugs (78a1) med par skyes pa rnams kyi gzugs ’gags nas riṅ du lon na yaṅ gzugs ji ltar skye źe na | de ni sems kho na las skye’i gzugs las ni ma yin | de bźin du sems kyaṅ dbaṅ po daṅ bcas pa’i lus ’di kho na las skye’i sems las ni ma yin te | ’di (2) lta ste | sems daṅ dbaṅ po daṅ bcas pa’i lus gñis ni phan tshun sa bon can yin no źes zer ro || btsun pa dbyig bśes kyis ni yoṅs su dris pa las | ’di ni gaṅ gi ltar na ’gog pa’i sñoms par ’jug pa sems med pa pa yin pa de la skyon du ’gyur gyi kho bo ni (3) ’gog pa’i sñoms par ’jug pa sems daṅ bcas pa yin no źes zer ro || btsun pa dbyaṅs sgrogs na re de ni mi ’thad de | bcom ldan ’das kyis rnam par śes pa yod na gsum ’dus pa las reg pa | reg pa’i rkyen gyis tshor ba daṅ ’du śes daṅ sems pa źes (4) gsuṅs te | de’i phyir ’di la ’du śes daṅ tshor ba dag kyaṅ ’gag par mi ’gyur ro || ’on te tshor ba’i rkyen gyis sred pa źes gsuṅs mod kyi dgra bcom pa la tshor ba yod bźin du sred pa mi skye ba de bźin du reg pa yod bźin du tshor ba las sogs pa mi ’byuṅ ṅo źe na | khyad par (5) du byas pa’i phyir de ni ma yin te | ma rig pa’i ’dus te reg pa las skyes pa’i tshor ba la brten nas sred pa skyes so źes gsuṅs kyi | tshor ba skyes pa la reg pa ni bye brag tu ma byas pas ’di ni mi ’dra’o || de lta bas na bye brag tu smra ba rnams ni ’gog pa’i sñoms par ’jug (6) pa ni sems med pa pa yin no źes zer ro || ji ltar na sems med pa’i sñoms par ’jug pa ñid yin źe na | ’byuṅ ba chen po mñam pa ñid du sgrub pa’i phyir ram | yaṅ na sñoms par ’jug pa’i sems kyis de la sñoms par ’jug ciṅ ’thob par ’gyur bas na sñoms par (7) ’jug pa yin no || yaṅ ci sñoms par ’jug pa ’di dag rdzas su yod dam ’on te btags par yod ce na | sems skye ba la bgegs byed pa’i phyir rdzas su yod do źes zer ro || ma yin te | sñoms par ’jug pa’i sems kho na de la bgegs byed pa’i phyir ro || sñoms (78b1) par ’jug pa’i sems kho na de daṅ ’gal ba’i rten skyed pa’i phyir gaṅ gis na dus gźan gyi bar du sems mi ’jug pa tsam du ’gyur ba de las gźan pa’i sems daṅ ’gal bar skye ste | de la sñoms par ’jug pa źes gdags so || mi ’jug pa tsam ste yaṅ sṅon ma byuṅ ba daṅ phyis (2) laṅs pa la med pa yin pas sñoms par ’jug pa ’di ni ’dus byas su btags so || yaṅ na rten ñid de ltar mñam par bsgrubs pas na sñoms par ’jug pa yin no || ’du śes med pa pa yaṅ de bźin du blta bar bya ste | ’dis des sems kho na sems ’jug pa (3) daṅ ’gal ba thob ste | mi ’jug pa tsam de yaṅ ’du śes med pa par gdags so || de skad du ni mi brjod do || sñoms par ’jug pa dag bśad zin to ||

jīvitaṃ katamat |

何法爲命。

命根者何。頌(23)曰

srog gaṅ źe na |

āyur jīvitam

偈曰。壽即命。

(24)命根體即壽　能持煖及識

srog ni tshe yin |

evaṃ hy uktam abhidharme jīvitendriyaṃ katamat | traidhātukam āyur” iti | etac caiva na jñāyate āyur nāma ka eṣa dharma iti |

釋曰。云(8)何如此。阿毘達磨藏中説。何者爲命根。謂三(9)界壽。此非可知。此壽是何法。

(25)論曰。命體即壽。故對法言。云何命根。謂三界(26)壽。此復未了。何法名壽。

chos mṅon pa las ’di skad du | srog gi dbaṅ po gaṅ źe na | khams (4) gsum pa’i tshe yin no źes ’byuṅ ṅo || tshe źes bya ba’i chos de gaṅ yin pa de yaṅ mi śes pas |

ādhāra ūṣmavijñānayor hi yaḥ |

偈曰。能持身(10)暖及意識。

謂有別法能持煖(27)識説名爲壽。

drod daṅ ni | rnam śes rten gaṅ yin pa’o ||

idam uktaṃ bhagavatā

釋曰。此偈是佛世尊所説。

故世尊言

bcom ldan ’das kyis ’di skad du ||

“āyur ūṣmātha vijñānaṃ yadā kāyaṃ jahaty amī |
apaviddhas tadā śete yathā kāṣṭham acetana” iti ||

壽暖及(11)意識。此三捨身時。所捨身即眠。如枯木無意。

(28)壽煖及與識　三法捨身時
(29)所捨身僵仆　如木無思覺

tshe daṅ drod daṅ rnam śes ’dis || gaṅ tshe lus ni ’dor byed ciṅ ||
bor nas de tshe ’dug pa (5) ni || sems med ji ltar śiṅ bźin no ||
źes gsuṅs te |

tad ya ūṣmaṇo vijñānasya cādhārabhūto dharmaḥ sthitihetus tad āyuḥ | tasyedānīm āyuṣaḥ ka ādhārabhūtaḥ | evaṃ tarhi parasparāpekṣya vṛttitvād eṣāṃ kaḥ pūrvaṃ nivartiṣyate | yad vaśādibhavau vivarttiṣyete iti nityānivṛttiprasaṅgaḥ | āyuṣas tarhi karmādhārabhūtaṃ yāvad ākṣiptaṃ karmaṇā tāvad anuvarttanāt | ūṣmavijñānayor api kim arthaṃ karmaivādhārabhūtaṃ neṣyate | mā bhūt sarvaṃ vijñānam ā maraṇād vipāka iti | ūṣmaṇas tarhi karmādhārabhūtaṃ bhaviṣyati ūṣmā ca vijñānasya | evam apy ārūpyeṣv anādhāraṃ vijñānaṃ syād ūṣmābhāvāt | tasya punaḥ karmādhāro bhaviṣyati | na vai labhyate kāmacāro yat kvacid evoṣmā vijñānasyādhāro bhaviṣyati kvacid eva karmeti | uktaṃ cātra | kim uktam | “mā bhūt sarvaṃ vijñānam ā maraṇād vipāka” iti | tasmād asty eva tayor ādhārabhūtam āyuḥ | na hi nāstīti brūmo natu dravyāntaram | kiṃ tarhi | traidhātukena karmaṇā nikāyasabhāgasya sthitikālāvedhaḥ | yāvad dhi karmaṇā nikāyasabhāgasyāvedhaḥ kṛto bhavaty etāvantaṃ kālam avasthātavyam iti tāvat so ’vatiṣṭhate tad āyur ity ucyate | sasyānāṃ pākakālāvedhavat kṣipteṣu sthitikālāvedhavac ca | yas tu manyate saṃskāro nāma kaścin guṇaviśeṣa iṣau jāyate yadvaśād gamanam āpatanād bhavatīti | tasya tad ekatvāt pratipannābhāvāc ca deśāntaraiḥ śīghra taratam aprāptikālabhedānupapattiḥ patanānupapattiś ca | vāyunā tatpratibandha iti cet | arvākpatanaprasaṅgo na vā kadācid vāyor aviśeṣāt | evaṃ tu varṇayanti dravyāntaram evāyur astīti |

(12)是故此法能持暖及識。爲相續住因。説名爲(13)壽。若爾有何別法。能持此壽。此暖及識。還持(14)此壽。若爾此三法。互相持起故。於中何法先(15)謝。由此法謝餘法後謝。若執如此。應立三法(16)恒起無謝。是義不然。此壽以業爲持。如業所(17)引。相續隨生住故。若爾是暖及識。何故不許(18)以業爲持。勿執諸識從始至終皆是果報。若(19)爾此暖應以業爲持。此識應以暖爲持。如此(20)於無色界識應無持。以暖觸無故。此識於彼(21)以業爲持。君不可隨意作。或説暖爲識持。(22)或説業爲識持。汝前已許何所許。勿執諸識(23)從始至終皆是果報。若爾是故唯有壽於二(24)爲持。我亦説此不無但非別實物。若爾汝立(25)壽是何法是。三界業所引聚同分住時。何以(26)故。此聚同分。速疾隨宿業所作。謂應住如(27)量時。是聚同分。得如此時住。説名爲壽。譬(28)如稻等所引熟時。又如放箭所引住時。若有(29)人執。有別徳名速疾。生在箭上。由隨此徳(185a1)故。箭行乃至墮。時於此人是徳由唯一故。及(2)無礙故。於餘處急緩至時。差別不應成。若(3)汝説由風此徳有礙。是義不然。放時即應墮。(4)或無墮時。風不異故。毘婆沙師強説如此。此(5)壽有實別物。

(26b1)故有別法。能持煖識相續住因説名爲壽。 (2)若爾此壽何法能持。即煖及識還持此壽。若(3)爾三法更互相持。相續轉故。何法先滅。由此(4)滅故餘二隨滅。是則此三應常無謝。既爾(5)此壽應業能持。隨業所引相續轉故。若爾(6)何縁不許唯業能持煖識而須壽耶。理不(7)應然。勿一切識從始至終恒異熟故。既爾(8)應言業能持煖煖復持識。何須此壽。如(9)是識在無色界中應無能持。彼無煖故。 (10)應言彼識業爲能持。豈得隨情數爲轉計。(11)或説此識唯煖能持。或復説言唯業持識。 (12)又前已説。前説者何。謂前説言。勿一切識從(13)始至終皆是異熟。是故定應許有別法。能(14)持煖識説名爲壽。今亦不言全無壽體。但(15)説壽體非別實物。若爾何法説名壽體。謂(16)三界業所引同分住時勢分説爲壽體。由三(17)界業所引同分住時勢分相續決定隨應住(18)時。爾所時住故。此勢分説爲壽體。如穀種(19)等所引乃至熟時勢分。又如放箭所引乃至(20)住時勢分。有謂有行是徳差別依箭等生(21)由彼力故。乃至未墮恒行不息。彼體一故。(22)無障礙故。往趣餘方急緩至時分位差別(23)應不得有。又應畢竟無墮落時。若謂由(24)風所障礙故。應初即墮或無墮時。能障礙(25)風無差別故。有別實物能持煖識名爲壽(26)體。是説爲善。

de lta bas na drod daṅ rnam par śes pa’i rten du gyur ba’i chos gnas pa’i rgyu gaṅ yin pa de ni tshe yin no || da ni tshe de’i rten du gyur ba gaṅ yin źe na || drod daṅ rnam par śes pa de dag ñid yin no || ’o na ni phan tshun ltos te (6) ’jug pa’i phyir | de dag las gaṅ gi dbaṅ gis na gźan dag ldog par ’gyur ba gaṅ źig sṅar ldog par ’gyur te | rtag tu ldog pa med par thal bar ’gyur ro || ’o na ni tshe’i rten du gyur pa las yin te | las kyis ji srid du ’phaṅs pa de srid du rjes su ’jug (7) pa’i phyir ro źe na | drod daṅ rnam par śes pa dag gi rten du gyur pa yaṅ las kho na yin par ci’i phyir mi ’dod do || ma śi ba’i bar du rnam par śes pa thams cad rnam par smin par ’gyur du ’oṅ ṅo || ’o na ni drod kyi rten du gyur pa las yin par ’gyur la | drod kyaṅ rnam par (79a1) śes pa’i rten du gyur pa yin par ’gyur ro || de lta na ni gzugs med pa dag na drod med pa’i phyir rnam par śes pa rten med par ’gyur ro || de’i rten ni las yin par ’gyur ro || gaṅ la lar ni rnam par śes pa’i rten drod kho na yin par ’gyur ro || la (2) lar ni las kho na yin no źes bya ba ’dod dgu mi ’thob pa ñid de bśad kyaṅ zin to || ji skad du bśad ce na | ma śi ba’i bar du rnam par śes pa thams cad rnam par smin par ’gyur du ’oṅ ṅo źes bśad do || de lta bas na de gñis kyi rkyen du gyur pa tshe ni yod pa kho na’o || med do źes ni (3) mi smra mod kyi rdzas gźan ni med do || ’o na de ci yin źe na | khams gsum pa’i las kyis ris mthun pa gnas pa’i dus kyis ’phen pa yin te | dus ’di srid cig tu gnas par bya’o źes ji srid du las kyi ris mthun pa ’phaṅs pa de srid du de gnas pa de la tshe źes bya ste | (4) ’bru rnams kyi smin pa’i dus kyis ’phen pa lta bu daṅ | mda’ ’phaṅs pa dag gi gnas pa’i dus kyis ’phen pa bźin no || gaṅ źig ’du byed ces bya ba yon tan gyi khyad par ’ga’ mda’ la skye ste || de’i dbaṅ gis na ma ltuṅ gi bar du ’gro bar ’gyur ro sñam du sems pa de’i de ni (5) gcig pu yin pa’i phyir daṅ | gegs byed pa med pa’i phyir yul gźan dag tu mgyogs pa daṅ ches daṅ śin tu ches mgyogs par phyin pa’i dus kyi bye brag kyaṅ mi ’thad la ltuṅ ba yaṅ mi ’thad do || gal te rluṅ gis de la gegs byed do źe na || rluṅ la khyad par med pa’i phyir (6) druṅ du ltuṅ ba’am yaṅ na gźar yaṅ mi ltuṅ bar thal bar ’gyur ro || ’di skad du tshe rdzas gźan kho na źig yod do źes ni brjod do ||

atha kim āyuḥkṣayād eva maraṇaṃ bhavaty āhosvid anyathāpi | prajñaptāv uktam “āyuḥkṣayān maraṇaṃ na puṇyakṣayād” iti | catuṣkoṭiḥ | prathamā koṭir āyurvipākasya karmaṇaḥ paryādānāt | dvitīyā bhogavipākasya | tṛtīyobhayoḥ | caturthī viṣamāparihāreṇa | āyurutsargāc ceti vaktavyam | na vaktavyam | āyuḥkṣayād eva tan maraṇam | prathamakoṭyantargamāt | kṣīṇe tv āyuṣi puṇyakṣayasya maraṇe nāsti sāmarthyam | tasmād ubhayakṣaye sati maraṇam āyuḥkṣayād ity uktam | jñānaprasthāne ’py uktam “āyuḥ santatyupanibaddhaṃ vartata iti vaktavyam | sakṛdutpannaṃ tiṣṭhantīti vaktavyam | āha | kāmāvacarāṇāṃ sattvānām asaṃjñisamāpattiṃ nirodhasamāpattiṃ ca samāpannānāṃ santatyupanibaddhaṃ varttata iti vaktavyam | samāpannānāṃ rūpārūpyāvacarāṇāṃ ca sattvānāṃ sakṛdutpannaṃ tiṣṭhatīti vaktavyam” | ko ’sya bhāṣitasyārthaḥ | yasyāśrayopaghātād upāghatas tatsantatyadhīnatvāt prathamam | yasya tv āśrayopaghāta eva nāsti tadyathotpannāvasthānāt dvitīyam | sāntarāyaṃ prathamaṃ nirantarāyaṃ dvitīyam iti kāśmīrāḥ | tasmād asty akālamṛtyuḥ | sūtra uktam “catvāra ātmabhāvapratilambhāḥ | asty ātmabhāvapratilambho yatrātmasaṃcetanā kramate na parasaṃcetaneti” | catuṣkoṭikaḥ | ātmasaṃcetanaiva kramate kāmadhātau krīḍāpramokṣāṇāṃ devānāṃ manaḥpradūṣakāṇāṃ ca | teṣāṃ hi praharṣamanaḥopradoṣābhyāṃ tasmāt sthānāc cyutir bhavati nānyathā | buddhānāṃ ceti vaktavyam | svayaṃmṛtyutvāt | parasaṃcetanaiva kramate garbhāṇḍagatānām | ubhayam apy eṣāṃ kāmāvacarāṇāṃ prāyeṇa | nobhayaṃ sarveṣām antarābhavikāṇāṃ rūpārūpyāvacarāṇām anekajātīyānāṃ kāmāvacarāṇāṃ tadyathā nārakāṇām uttarakauravāṇāṃ darśanamārgamaitrīnirodhāsaṃjñi samāpattisamāpannānāṃ rājarṣijinadūtajinād iṣṭa dharmilottaragaṅgilaśreṣṭhiputrayaśaḥ dumārajīvakādīnāṃ sarveṣāṃ caramabhavikānāṃ bodhisattvamātus tadgarbhāyāḥ cakravarttinaś cakravarttimātuś ca tadgarbhāyāḥ | atha kasmāt sūtra uktaṃ katame te bhadanta sattvā yeṣāṃ nātmasaṃcetanā kramate na parasaṃacetanā | naivasaṃjñānāsaṃjñāyatanopagāḥ śāriputreti” | anyeṣu kila dhyānarūpyeṣv ātmasaṃcetanāsv abhūmika āryamārgaḥ parasaṃcetanā uttarabhūmisāmantakas tatra cobhayaṃ nāstīti | nanu caivaṃ tatrāpi parabhūmika āryamārgaḥ parasaṃcetanā prāpnoti | paryantagrahaṇāt tarhi tadādisaṃpratyayaḥ | kvacid ādisaṃpratyayaḥ kvacid ādinā paryanto ’pi pratīyate | yad āha | “tadyathā devā brahmakāyikāḥ | iyaṃ prathamā sukhopapattir iti | kvacit paryantenādir api pratīyate | yad āha | tadyathā devā ābhāsvarāḥ | iyaṃ dvitīyā sukhopapattir” iti ayam atra tadyathā śabdo dṛṣṭāntavācaka iti yukta etasmāc cheṣasaṃpratyayaḥ | eṣa hi dṛṣṭāntadharmo yad ekam api tajjātīyakaṃ dṛśyate | sa ceha tadyathā śabdo nāstīty anupasaṃhāra eṣaḥ | yady ayaṃ tadyathā śabdo dṛṣṭāntavācakaḥ syād iha na prāpnuyāt | santi sattvā nānātvakāyā nānātvasaṃjñinas tadyathā manuṣyas tad ekatyāś ca devā iti | tasmād upadarśanārtha evāyaṃ draṣṭavya ity alam atiprasaṅgena | uktaṃ jīvitam ||

今爲但由壽盡死。爲別由餘法(6)死。於假名論中説。有死由壽盡死由福盡。此(7)義有四句。第一句者。感壽命報業盡故。第二(8)句者。感富樂報業盡故。第三句者。二業倶盡(9)故。第四句者。由不離不平等事故。若壽命已(10)盡福業盡。於死有何能。 . 於福業盡死中。壽命(11)盡亦爾。是故於二盡死。是名倶盡死。又於發(12)慧論中説。爲應説壽隨相續起。爲一起便住。 (13)彼答欲界衆生。不入無想定無心定觀。應説(14)壽隨相續起。若入二定觀。及色無色界衆生。(15)應説壽一起便住。此答顯何義。若由依止傷(16)害。壽亦被傷害。此壽隨相續起。此是第一句(17)義。若壽依止不可傷害。如起便住。此是第二(18)句義。第一句顯有障礙。第二句顯無障礙。罽(19)賓國師判義如此。是故有夭抂死。於經中(20)説。衆生所得身有四種。一有衆生。身於中自(21)害得行。他害不得行。此義有四句。唯自害(22)得行者。於欲界中如戲忘諸天恨汚諸天。此(23)二天由重喜恨。從此處退墮。不由餘縁。説諸(24)佛亦爾。由自死故。唯他害得行者。如在胎卵(25)中身。二倶害者。於欲界多。非二害者一切中(26)陰衆生。色界無色界欲界隨一。如地獄比(27)鳩婁。在見諦道慈悲滅心定無想定觀。王仙(28)佛便佛所記。達寐羅欝多羅強耆羅長者。兒(29)耶舍倶摩羅時婆等人。一切。後生菩薩母。菩(185b1)薩在胎時。轉輪王。轉輪王母。王在胎時。於(2)此中倶非二害。復次於經中云何説此言。婆(3)檀多於何衆生。自害不行。他害亦不行。舍利(4)弗非想非非想受生衆生。諸師解。於餘定及(5)餘無色處。自害謂依自地聖道。他害謂依上(6)地近分定。於中無此二。若爾依餘地聖道。於(7)彼應成他害。若不爾其義云何。或由取後兼(8)顯前。或由取前兼顯後。取前兼顯後者。如經(9)言。如梵衆天。是第一樂生天。取後兼顯前者。 (10)如經言。如光曜天是第二樂生天。於彼經如(11)言顯譬喩義。是故於彼經此義可然。謂取前(12)兼後。取後兼前。何以故。是譬喩法。由顯一(13)類。所餘類例可知。此舍利弗問中。無有如言。(14)是故不可引彼經爲此經證。若汝執顯譬喩。(15)是如言義。則此經中。不應有如言。經言有諸(16)衆生。身有別異。想有別異。如人及隨一諸(17)天。是故應知。如言唯爲顯不爲譬。勿過多(18)言。説壽命已。

爲壽盡故死爲更有餘因。施(27)設論説。有壽盡故死非福盡故死。廣作四(28)句。第一句者。感壽異熟業力盡故。第二句(29)者。感富樂果業力盡故。第三句者。能感二(26c1)種業倶盡故。第四句者。不能避脱抂横縁(2)故。又亦應言捨壽行故。壽盡位中。 . 福盡於(3)死無復功能。故倶盡時有死説爲倶盡故(4)死。發智論説。此壽當言隨相續轉。爲復當(5)言一起便住。 . 欲纒有情不入無想定不入(6)滅盡定。當言此壽隨相續轉。若入無想定(7)若入滅盡定及色無色纒一切有情。當言(8)此壽一起便住。彼言何義。若所依身可損害(9)故壽隨損害。是名第一隨相續轉。若所依身(10)不可損害如起而住。是名第二一起便住。 (11)迦濕彌羅國毘婆沙師言。初顯有障。後顯(12)無障。由此決定有非時死。故契經説。有四(13)得自體。謂有得自體唯可自害非可他(14)害。廣作四句。唯可自害非他害者。謂生(15)欲界戲忘念天意憤恚天。彼由發起増上喜(16)怒。是故於彼殞沒非餘。又應説諸佛。自般(17)涅槃故。唯可他害非自害者。謂處胎卵諸(18)有情類。倶可害者。謂餘多分欲界有情。倶非(19)害者。謂在中有色無色界一切有情及在(20)欲界一分有情。如那落迦北倶盧洲。正住(21)見道慈定滅定。及無想定王仙佛使。佛(22)所記別達弭羅嗢怛羅。殑耆羅長者子耶(23)舍鳩磨羅時婆。最後身菩薩。及此菩薩母(24)懷菩薩胎時。一切轉輪王。及此輪王母懷(25)輪王胎時。若爾何故契經中言。大徳何等有(26)情所得自體非可自害非可他害。舍利子。(27)謂在非想非非想處受生有情。傳説。所餘(28)無色靜慮所得自體。可爲自地聖道所害(29)亦上他地近分所害。有頂自上二害倶無。是(27a1)故説爲倶非可害。豈不有頂亦爲他地聖(2)道所害應名他害。如是應説擧後顯初。 (3)如或有處擧初顯後。或復有處擧後顯初。(4)云何有處擧初顯後。如契經説。如梵衆天。 (5)是名第一樂生天。云何有處擧後顯初。如(6)契經説。如極光淨天是名第二樂生天。彼(7)經如聲顯譬喩義。可作是説。擧一顯餘。喩(8)法擧一顯同類故。此無如聲不可例彼。 (9)若顯喩義方得有如聲。是則如聲餘經應(10)不有。如餘經説。有色有情身異想異如人(11)一分天是第一識住。故知非喩亦有如聲。(12)傍論且止。已辯命根。

yaṅ ci tshe zad pa kho nas ’chi bar ’gyur ram | ’on te gźan du yaṅ yin źe na | btags pa las | tshe zad par ’chi bar ’gyur la bsod (7) nams zad pas ma yin pa yaṅ yod ces bya ba mu bźi gsuṅs te | mu daṅ po ni tshe rnam par smin pa can gyi las yoṅs su gtugs pa las so || gñis pa ni loṅs spyod rnam par smin pa can gyi las yoṅs su gtugs pa las so || gsum pa ni gñi ga’o || bźi pa ni ya ṅa ba yoṅs su (79b1) ma spaṅs so || tshe btaṅ ba las kyaṅ brjod par bya’o || tshe zad na bsod nams zad pa ’chi bar bya ba la nus pa med do || de lta bas na gñi ga zad na gñi ga zad pa las ’chi bar bśad do || ye śes la ’jug pa las | tshe rgyud la rag lus te ’jug pa źes brjod par bya’am | lan cig (2) skyes nas gnas pa źes brjod par bya | smras pa | ’dod pa na spyod pa’i sems can ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa daṅ | ’gog pa’i sñoms par ’jug pa la sñoms par ma źugs pa rnams kyi ni rgyud la rag lus te | ’jug pa źes brjod par bya’o || sñoms par źugs (3) pa rnams daṅ | gzugs daṅ | gzugs med pa na spyod pa’i sems can rnams kyi ni lan cig skyes nas gnas pa źes brjod par bya’o źes gsuṅs pa bśad pa ’di’i don gaṅ yin źe na | gaṅ la lus la gnas pas gnod par ’gyur ba de ni rgyud la rag lus pa’i phyir daṅ po yin no || gaṅ (4) gi lus la gnod pa ñid med pa de ni ji ltar skyes pa bźin du gnas pa’i phyir gñis pa yin no || kha che ba rnams na re glo bur daṅ bcas pa ni daṅ po yin no || glo bur med pa ni gñis pa yin no źes zer te | de lta bas na dus ma yin par ’chi ba ni yod do | mdo las lus thob pa ni bźi ste | (5) lus thob pa gaṅ la bdag ñid ’chi bar ’gyur gyi gźan gyis gsod pas ma yin pa yaṅ yod ces bya ba mu bźir gsuṅs pa | ’dod pa’i khams na lha rtsed mos myos pa rnams daṅ | yid rab tu ’khrugs pa rnams ni bdag ñid ’chi ba kho nar ’gyur ba yin te | de rnams ni rab tu (6) dga’ ba daṅ yid rab tu ’khrugs pa dag gi gnas de nas ’chi ’pho bar ’gyur gyi gźan du ni ma yin no || saṅs rgyas rnams kyi yaṅ yin par brjod par bya ste | bdag ñid ’groṅs pa’i phyir ro || mṅal daṅ sgo da na ’dug pa rnams ni gźan gyis gsod pa kho nar ’gyur (7) ba yin no || ’dod pa na spyod pa rnams gźan dag phal cher ni gñi ga yin no || srid pa bar ma pa thams cad daṅ | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa rnams daṅ | ’dod pa na spyod pa kha cig ’di lta sta dmyal pa ba rnams daṅ | byaṅ gi sgra mi sñan pa rnams daṅ | mthoṅ (80a1) ba’i lam daṅ | byams pa daṅ ’gog pa daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug pa la sñoms par źugs pa rnams daṅ | rgyal po’i draṅ sroṅ daṅ | rgyal po’i pho ña daṅ | rgyal bas bstan pa daṅ | chos len pa daṅ | mchog can daṅ | gaṅ (2) la len pa daṅ | tshoṅ dpon gyi bu grags pa gźon nu daṅ | ’tsho byed la sogs pa rnams daṅ | srid pa tha ma pa’i byaṅ chub sems dpa’ rnams daṅ | byaṅ chub sems dpa’i yum de lhums na gnas pa daṅ | ’khor los sgyur ba daṅ | ’khor los sgyur ba’i ma de mṅal na gnas (3) pa gñi ga ma yin no || yaṅ ci’i phyir mdo las | btsun pa gaṅ dag bdag ñid ’gum par yaṅ mi ’gyur la gźan gyis gsod pa yaṅ ma lags pa’i sems can de dag gaṅ lags | ś’a ri’i bu ’du śes med ’du śes med min gyi skye mched du ñe bar ’gro ba rnams yin no źes gsuṅs śe (4) na | bsam gtan daṅ gzugs med pa gźan dag ni bdag ñid ’chi ba ni raṅ gi sa pa’i ’phags pa’i lam yin la | gźan gyis gsod pa ni sa goṅ ma’i ñer bsdogs yin gyi | de na ni gñi ga med do źes zer ro źes grag go || de lta na ’o na de na yaṅ gźan gyi sa pa’i ’phags pa’i (5) lam gźan gyis gsod par ’gyur ba ma yin nam źe na | ’o na ni mthar smos pas de la sogs pa go’o || la lar ni mtha’ yaṅ daṅ pos go ste | ’di lta ste tshaṅs ris kyi lha dag lta bu ste | ’di ni bde ba skye ba daṅ po yin no źes gaṅ bśad pa lta bu’o || la lar ni daṅ po yaṅ (6) mthas go ste | ’di lta ste | ’od gsal ba’i lha rnams lta bu ste | ’di ni bde ba skye ba gñis pa yin no źes gaṅ bśad pa lta bu’o || ’dir ni ’di lta ste źes bya ba’i sgra ’di dper na brjod pa yin pas ’di las lhag ma go bar yaṅ rigs te | dpe’i chos ni gaṅ gcig yin yaṅ de daṅ (7) ’dra ba yaṅ ston par byed pa ’di yin no || ’di lta ste źes bya ba’i sgra de yaṅ ’di na med pas ’di ni ñe bar sbyar du mi ruṅ ṅo || gal te ’di lta ste źes bya ba’i sgra ’di dper brjod pa yin na ni sems can lus tha dad ciṅ ’du śes tha dad pa dag kyaṅ yod de | ’di lta ste mi rnams daṅ lha kha (80b1) cig go źes bya ba ’dir thob par mi ’gyur te | de lta bas na ’di ni ñe bar bstan pa’i don kho nar blta bar bya’o || ha caṅ thal bas chog go || srog bśad zin to ||

lakṣaṇāni punar jātir jarā sthitir anityatā || 2.45 ||

偈曰。復有有爲相。生老住無(19)常。

諸相者何。頌曰
(13)相謂諸有爲　生住異滅性

mtshan ñid dag ni skye ba daṅ || rga daṅ gnas daṅ mi rtag ñid ||

etāni hi saṃskṛtasya catvāri lakṣaṇāni | yatraitāni bhavanti sa dharmaḥ saṃskṛto lakṣyate | viparyayād asaṃskṛtaḥ | tatra jātis taṃ dharmaṃ janayati sthitiḥ sthāpayati jarā jarayati anityatā vināśayati | nanu “trīṇīmāni saṃskṛta lakṣaṇānīti” sūtra uktam | caturtham apy atra vaktavyaṃ syāt | kiṃ cātra noktam | āha | sthitiḥ | yat tarhi “idaṃ sthityanyathātvam” iti | jarāyā eṣa paryāyas tadyathā jāter utpāda ity anityatāyāś ca vyaya iti | ye hi dharmāḥ saṃskārāṇām adhvasaṃcārāya pravṛttās ta eva sūtre lakṣaṇānyuktāny udvejanārtham | jātir hi yā saṃskārān anāgatād adhvanaḥ pratyutpannam adhvānaṃ saṃcārayati | jarā ’nityate punaḥ pratyutpannād atītaṃ durbalīkṛtya pratighātāt | tadyathā kila gahanapraviṣṭasya puruṣasya trayaḥ śatravaḥ | tata eka enaṃ gahanād ākarṣet dvau punar jīvitād vacyaparopayetāṃ tadvad iti | sthitis tu tān saṃskārānupaguhya tiṣṭhaty aviyogam ivecchantī | ato ’sau saṃskṛtalakṣaṇaṃ na vyavasthāpitā | asaṃskṛtasyāpi ca svalakṣaṇe sthitibhāvāt | anye punaḥ kalpayanti sthitiṃ jarāṃs cābhisamasya sthityanyathātvam ity ekaṃ lakṣaṇam uktaṃ sūtre | kiṃ prayojanam | eṣā hy eṣu saṅgāspadamataḥ śriyam ivaināṃ kālakarṇīsahitāṃ darśayām āsa tasyām anāsaṅgārtham iti | ataś catvāry eva saṃskṛta lakṣaṇāni | teṣām api nāma jātyādīnāṃ saṃskṛtatvād anyair jātyādibhir bhavitavyam | bhavanty eva |

釋曰。有爲法唯此四相。若於法中有此四(20)相。應知此法是有爲。與前相翻則是無爲。此(21)中生者能生此法。住者能安立此法。老者能(22)變異此法。無常者能滅此法。爲不如此耶。如(23)經言。有三種有爲法有爲相。若具言。於經中(24)應説第四相。此經中不説。何相謂住。若爾此(25)經中説何法爲住異。此住異是老別名。譬如(26)起是生別名。滅是無常別名。住異亦爾。是老(27)別名。若諸法能起。唯爲有爲法行於世。此法(28)於經中説是有爲相。爲起他厭怖心。何以故(29)生者。從未來世。能引有爲法令入現在世。老(185c1)及無常能損其力。從現在世遣入過去世。譬(2)如有人在棘稠林中。有三怨家。一能於稠林(3)中牽令出外。二能損其力。三能斷其命。三相(4)於有爲亦爾。住者攝持有爲法。如欲不相離。 (5)是故不立此住爲有爲相。復有無爲法。於自(6)相住故。住相相濫。有餘師執。此經中住與(7)老合爲一故説三相。何用如此。此住於有爲(8)是愛著依止故。佛顯此住。如吉祥王位與災(9)横相應。爲令他於中不生愛著。是故有爲定(10)有四相。復有生等四相有爲故。更有別生等(11)四相不。説有。

(14)論曰。由此四種是有爲相法若有此應是(15)有爲。與此相違是無爲法。此於諸法能起(16)名生。能安名住。能衰名異。能壞名滅。性是(17)體義。豈不經説有三有爲之有爲相。於此(18)經中應説有四。不説者何。所謂住相。然經(19)説住異。是此異別名。如生名起滅名爲盡。(20)如是應知。異名住異。若法令行三世遷(21)流。此經説爲有爲之相。令諸有情生厭畏(22)故。謂彼諸行生力所遷。令從未來流入現(23)在。異及滅相力所遷迫。令從現在流入過(24)去。令其衰異及壞滅故。傳説。如有人處稠(25)林。有三怨敵欲爲損害。一從稠林牽之(26)令出。一衰其力。一壞命根。三相於行應知(27)亦爾。住於彼行攝受安立。常樂與彼不相(28)捨離。故不立在有爲相中。又無爲法有自(29)相住。住相濫彼故經不説。有謂。此經説住(27b1)與異總合爲一名住異相。何用如是總合(2)説爲。住是有情所愛著處。爲令厭捨與(3)異合説。如示黒耳與吉祥倶。是故定有(4)四有爲相。此生等相既是有爲。應更別有生(5)等四相。若更有相便致無窮。彼復有餘生(6)等相故。應言更有。然非無窮。

bźi po ’di rnams ni ’dus byas kyi mtshan ñid dag (2) yin te | gaṅ la ’di dag yod pa’i chos de ni ’dus byas su mṅon no || bzlog pa ni ’dus ma byas so || de la skye bas ni chos de skyed par byad do || gnas pas ni gnas par byed do || rga bas ni rñiṅs par byed do || mi rtag pa ñid kyis ni ’jig par byed do || mdo las gsum po ’di (3) dag ni ’dus byas kyi mtshan ñid yin no źes gsuṅs pa ma yin nam | der bźi pa yaṅ brjod par bya dgos par ’gyur ro || der gaṅ źig ma gsuṅs | smras pa | gnas pa’o || ’o na ni gnas pa gźan du ’gyur ba źes bya ba gaṅ yin pa ’di yin no || ’di ni rga ba’i rnam graṅs yin te | (4) dper na skye ba’i ’byuṅ ba źes bya ba daṅ | mi rtag pa ñid kyi ’jig pa źes bya ba bźin no || mdo las ni yid ’byuṅ bar bya ba’i phyir chos gaṅ dag ’du byed rnams kyi dus ’pho bar bya ba’i phyir źugs pa de dag ñid mtshan ñid du gsuṅs te | skye bas ni ’du byed rnams ma ’oṅs pa’i dus (5) nas da ltar byuṅ ba’i dus su skyed par byed do || rga ba daṅ mi rtag pa ñid dag gis ni da ltar byuṅ ba nas ’das par te | ñam chuṅ ṅur byas te ’joms par byed pa’i phyir dper na thibs por źugs pa’i mi źig la dgra gsum yod de | de las gcig gis ni thibs po nas ’byin (6) par byed | gñis kyis ni srog gcod par byed pa de daṅ ’dra’o źes zer ro źes grag go || gnas pa ni mi ’bral bar ’dod pa de bźin du ’du byed de dag ’khyud nas gnas so || de’i phyir ’di ni ’dus byas kyi mtshan ñid du rnam par ma bźag go || ’dus ma byas kyaṅ raṅ (7) gi mtshan ñid la gnas pa yod pa’i phyir ro || gźan dag rtog par byed pa ni mdo las gnas pa daṅ rga ba bsdus te | gnas pa gźan du ’gyur ba ñid ces mtshan ñid gcig tu gsuṅs so || ci dgos śe na | ’di dag gi naṅ na ’di ni chags pa’i gźi yin pas de’i phyir (81a1) de la ma chags par bya ba’i don du de ni dpal daṅ ’dra ba ’di daṅ rna nag ma daṅ lhan cig tu bstan te | de’i phyir ’dus byas kyi mtshan ñid ni bźi kho na’o sñam mo || skye ba la sogs pa de dag kyaṅ ’dus byas yin pa’i phyir skye ba la sogs pa gźan yaṅ yod par (2) ’gyur ro źe na | yod pa kho na ste |

jātijātyādayas teṣāṃ

偈曰。生生等彼相。

所以者何。(7)頌曰
(8)此有生生等　於八一有能

de dag skye ba’i skye la sogs ||

釋曰。彼言(12)顯四本相。由諸法有本相故成有爲。本相亦(13)爾。由隨相故成有爲。故立本相更有四隨相。 (14)謂生生住住老老無常無常。若爾隨一一相(15)應更有四相。則有無窮過失。此隨相更立別(16)相故。無有無窮過失。何以故。

(9)論曰。此謂前説四種本相。生生等者。謂四隨(10)相。生生住住異異滅滅。諸行有爲由四本相。(11)本相有爲由四隨相。豈不本相如所相法(12)一一應有四種隨相。此復各四展轉無窮。(13)無斯過失。四本四隨於八於一功能別故。(14)何謂功能。謂法作用或謂士用。

de dag la yaṅ skye ba’i skye ba daṅ | rga ba’i rga ba daṅ | gnas pa’i gnas pa daṅ | mi rtag pa ñid kyi mi rtag pa ñid ces bya ba rjes su mthun pa’i mtshan ñid bźi yod do || de dag la yaṅ skye ba la sogs pa gźan du (3) thal ba’i phyir re re la yaṅ mtshan ñid bźi pa daṅ mthar thug pa med pa’i skyon du yaṅ ’gyur ba ma yin nam źe na | mi ’gyur te | ’di ltar |

te ’ṣṭadharmaikavṛttayaḥ |

偈曰。諸八一法(17)事。

See the full verse quoted previously.

de chos brgyad daṅ gcig la ’jug |

teṣāṃ jātyādīnām aṣṭāsu dharmeṣu vṛttiḥ | kim idaṃ vṛttir iti | kāritraṃ puruṣakāraḥ | jātijātyādīnāṃ caikatra dharme kathaṃ kṛtvā ātmanā navamo hi dharma utpadyate | sārdhaṃ lakṣaṇānulakṣaṇair aṣṭābhiḥ | tatra jātir ātmānaṃ virahayyānyān aṣṭau dharmān janayati | jātijātiḥ punas tām eva jātim | tadyathā kila kācit kukkuṭī bahūny apatyāni prajāyate kācid alpāni | tadvat sthitir apy ātmānaṃ varjayitvā ’nyān aṣṭau dharmān sthāpayati sthitisthitis tu tām eva sthitim | evaṃ jarā ’nityate api yathāyogyaṃ yajye | tasmān na bhavaty anavasthāprasaṅgaḥ | tad etad ākāśaṃ pāṭyata iti sautrāntikāḥ | na hy ete jātyādayo dharmā dravyataḥ saṃvidyante yathā ’bhivyajyante | kiṃ kāraṇam | pramāṇābhāvāt | na hy eṣāṃ dravyato ’stitve kiñcid api pramāṇam asti pratyakṣam anumānam āptāgamo vā yathā rūpādīnāṃ dharmāṇām iti | yat tarhi sūtra uktaṃ “saṃskṛtasyotpādo ’pi prajñāyate vyayo ’pi sthityanyathātvam apīti” | granthajño devānāṃ priyo na tv arthajñaḥ | arthaś ca pratiśaraṇam uktaṃ bhagavatā | kaḥ punar asyārthaḥ | avidyāndhā hi bālāḥ saṃskārapravāham ātmāna ātmīyataś cādhimuktā abhiṣvajante | tasya mithyādhimokṣasya vyāvarttanārthaṃ bhagavāṃs tasya saṃskārapravāhasya saṃskṛtatvaṃ pratītyasamutpannatāṃ dyotayitukāma idam āha “triṇīmāni saṃskṛtasya saṃskṛtalakṣaṇāni” | na tu kṣaṇasya | na hi kṣaṇasyotpādādayaḥ prajñāyante | na cāprajñāyamānā ete lakṣaṇaṃ bhavitum arhanti | atha evātra sūtre “saṃskṛtasyotpādo ’pi prajñāyata” ity uktam | punaḥ saṃskṛtagrahaṇaṃ saṃskṛtatve lakṣaṇānīti yathā vijñāye ta | maivaṃ vijñāyi saṃskṛtasya vastuno ’stitve lakṣaṇāni jalavalākāvat sādhvasādutve vā kanyālakṣaṇavad iti | tatra pravāhasyādir utpādo nivṛttirvyayaḥ | sa eva pravāho ’nuvarttamānaḥ sthitiḥ | tasya pūrvāparaviśeṣaḥ sthityanyathātvam | evaṃ ca kṛtvoktaṃ “viditā eva nandasya kulaputrasya vedanā utpadyante viditā avatiṣṭhante viditā astaṃ parikṣayaṃ paryādānaṃ gacchantīti” | āha cātra

釋曰。如此諸相於八法有事。何法名事。(18)功能人功。生生等諸相。唯於一法有事。云何(19)如此。一切有爲法。若生取自體爲第九。共本(20)相及隨相八。此中生者。離自體能生八法。生(21)生者唯生本生。譬如雌雞有生多子。有生一(22)子。二生亦爾。住者離自體能安立八法。住住(23)者唯安立本住。如此老及無常。如前義應合(24)之。是故無有無窮過失。經部師説。此執即是(25)破虚空事。何以故。生等諸法非實有物故。如(26)汝所分。云何得知。非實有物。無量證故。於(27)四相實有物中無隨一量。謂證量比量聖言(28)量。譬如於色等諸法。若爾經中云何説。有爲(29)法者。若生可知。及滅住異可知。天愛汝今能(186a1)誦伽蘭他。不解伽蘭他義。佛世尊説。義是量(2)非文句。何者爲義。無明所盲凡夫衆生有爲(3)法相續。執爲我及我所。於中生愛著。世尊爲(4)除彼愛著心。欲顯行法相續是有爲相及縁(5)生相。故説此經。經言有三種有爲法有爲相。 (6)非爲顯一刹那有爲四相是實有物。若法不(7)可知。不堪立爲相。是故此經中説。有爲法若(8)生可知等。經説重有爲名。爲令他知此相顯(9)有爲性。勿如此爲顯有爲法類。是有故立四(10)相。譬如於水白鷺。及於好惡童女相。此中相(11)續。初起名生。終謝名滅。此相續流名住。前(12)後差別名住異。佛世尊顯示此義故。約難陀(13)説。難陀。善男子。善知受生。善知受住。預善(14)知受謝滅盡。此中説偈

四種本相(15)一一皆於八法有用。四種隨相一一皆於(16)一法有用。其義云何。謂法生時并其自體(17)九法倶起。自體爲一相隨相八。本相中生除(18)其自性生餘八法。隨相生生於九法内唯(19)生本生。謂如雌雞有生多子有唯生一。(20)生與生生生八生一其力亦爾。本相中住亦(21)除自性住餘八法。隨相住住於九法中唯(22)住本住。異及滅相隨應亦爾。是故生等相復(23)有相。隨相唯四無無窮失。經部師説何縁如(24)是分析虚空。非生等相有實法體如所分(25)別。所以者何。無定量故。謂此諸相非如色(26)等有定現比或至教量證體實有。若爾(27)何故契經中言有爲之起亦可了知。盡及住(28)異亦可了知。天愛汝等執文迷義。薄伽梵(29)説義是所依。何謂此經所説實義。謂愚夫(27c1)類無明所盲。於行相續執我我所。長夜於(2)中而生耽著。世尊爲斷彼執著故顯行相(3)續體是有爲及縁生性。故作是説。有三有爲(4)之有爲相。非顯諸行一刹那中具有三相。(5)由一刹那起等三相不可知故。非不可知(6)應立爲相。故彼契經復作是説。有爲之起亦(7)可了知。盡及住異亦可了知。然經重説有(8)爲言者。令知此相表是有爲。勿謂此相(9)表有爲有如居白鷺表水非無。亦勿謂(10)表有爲善惡如童女相表善非善。諸行相(11)續初起名生。終盡位中説名爲滅。中間相續(12)隨轉名住。此前後別名爲住異。世尊依此(13)説難陀言。是善男子善知受生善知受住(14)及善知受衰異壞滅。故説頌言

skye ba la sogs pa de dag ni chos brgyad la ’jug go || ’jug pa źes bya ba ’di ci źe na | byed pa ste (4) skyes bu’i rtsal lo || skye ba’i skye ba la sogs pa ni chos gcig la ’jug go || ji lta źe na | chos bdag ñid gtogs par mtshan ñid daṅ rjes su mthun pa’i mtshan ñid brgyad daṅ lhan cig tu dgu skye la | de la skye bas ni bdag ñid ma gtogs pa’i chos gźan brgyad skyed par (5) byed do || skye ba’i skye bas ni skye ba de kho na skyed par byed do || dper na khyim bya mo la la las ni phru gu maṅ du ’braṅ la | la las ni ñuṅ du ’braṅ ba de daṅ ’dra’o || gnas pas kyaṅ bdag ñid ma gtogs pa’i chos gźan brgyad gnas par byed la | gnas pa’i gnas pas (6) ni gnas pa de kho na gnas par byed do || de bźin du rga ba daṅ mi rtag pa ñid dag la yaṅ ci rigs par sbyar bar bya ste | de bas na thug pa med par thal bar mi ’gyur ro źes grag go || mdo sde pa rnams na re ’di ni nam mkha’ la ’dral bar bskyod pa yin te | skye ba la sogs (7) pa’i chos can de dag ni ji ltar rnam par ’byed pa ltar rdzas su yod pa ma yin no || ci’i phyir źe na | tshad ma med pa’i phyir te | de dag rdzas su yod pa’i tshad ma ji ltar gzugs la sogs pa’i chos bźin du mṅon sum pa ’am | rjes su dpag pa ’am | yid ches pa’i luṅ ni cuṅ zad kyaṅ med do || (81b1) ’on gaṅ mdo sde las | ’dus byas skye bar yaṅ mṅon no || ’jig par yaṅ mṅon no || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid du yaṅ mṅon no źes gsuṅs so źe na | tshig śes pa ni lha rnams dga’ ba yin gyi don śes pa ni ma yin no || bcom ldan ’das kyis ni don la brten par (2) gsuṅs so || ’di’i don gaṅ źe na | ma rig pas ldoṅs pa’i byis pa rnams ’du byed kyi rgyun la bdag daṅ bdag gir mos pas mṅon par źen pas mos pa de bzlog pa’i phyir | bcom ldan ’das kyis ’du byed kyi rgyun de ’dus byas ñid daṅ rten ciṅ ’brel bar ’byuṅ ba ñid du bstan (3) par bźed nas | gsum po ’di dag ni ’dus byas kyi mtshan ñid dag yin no źes gsuṅs par zad kyi yaṅ skad cig ma la ni ma yin no || skad cig ma la ni skye ba la sogs pa mi mṅon no || mi mṅon pa de dag ni mtshan ñid yin par ’os pa ma yin te | de ñid kyi phyir mdo de las | (4) ’dus byas skye bar yaṅ mṅon no źes gsuṅs so || yaṅ ’dus byas źes smos pa ni ci nas kyaṅ ’dus byas ñid kyi mtshan ñid dag yin no sñam du śes par bya ba’i chu daṅ chu skyar ltar ram | dge ba daṅ mi dge ba ñid kyi bu mo’i mtshan bźin du ’dus byas kyi dṅos po yod pa ñid kyi mtshan ñid (5) dag yin no źes bya ba de ltar śes na ni mi ruṅ ṅo sñam nas smos pa yin no || de la rgyun gyi dbaṅ po ni skye ba yin no || ldog pa ni ’jig pa yin no || rgyun de ñid rjes su ’jug pa ni gnas pa yin no || de’i sṅa phyi’i bye brag ni gnas pa gźan du ’gyur ba ñid yin no || de lta yin pas na | rigs (6) kyi bu dga’ bo’i tshor ba ni rig bźin du skye’o || rig bźin du gnas so || rig bźin du nub pa daṅ | yoṅs su zad pa daṅ | yoṅs su gtugs par ’gyur ro źes gsuṅs so || ’dir smras pa |

“jātir ādiḥ pravāhasya vyayaś chedaḥ sthitis tu saḥ |
sthityanyathātvaṃ tasyaiva pūrvāparaviśiṣṭatā ||”

(15)生謂相續初　斷名滅續住
(16)住異此相續　是前後差別

(15)相續初名生　滅謂終盡位
(16)中隨轉名住　住異前後別

rgyun gyi daṅ po skye ba yin || chad pa ’jig pa gnas pa ste |
de ñid sṅa phyi’i bye brag (7) ni || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid ||

“jātir apūrvo bhāvaṃ sthitiḥ prabandho vyayas taducchedaḥ |
sthityanyathātvam iṣṭaṃ prabandhapūrvāparaviśeṣa” iti ||

(17)復次偈曰
(18)非曾有名生　住相續無常
(19)相續斷住異　相續前後異

(17)復有頌言
(18)本無今有生　相續隨轉住
(19)前後別住異　相續斷名滅

yaṅ ’dir smras pa |
sṅon med las byuṅ skye ba ste || rgyun gnas de chad ’jig pa yin |
rgyun gyi sṅa phyi’i bye brag ni || gnas pa gźan du ’gyur bar ’dod ||

“kṣaṇikasya hi dharmasya vinā sthityā vyayo bhavet |
na ca vyetyeva tenāsya vṛthā tatparikalpanā ||”

(20)復次偈言
(21)若法刹那滅　離住即便滅
(22)此常滅是故　分別住非理

(20)又有頌言
(21)由諸法刹那　無住而有滅
(22)彼自然滅故　執有住非理

skad cig ma yi chos la ni || gnas pa med na ’jig par ’gyur |
de yaṅ ’jig ’gyur de (82a1) yi phyir || de yi der rtogs don med do ||

tasmāt pravāha eva sthitiḥ | evaṃ ca kṛtvā ’yam apy abhidharmanirdeśa upapannno bhavati | “sthitiḥ katamā | utpannānāṃ saṃskārāṇām avināśa” iti | na hi kṣaṇasyotpannasyāvināśo ’stīti | yad api ca jñānaprasthāna uktam “ekasmiṃś citte ka utpādaḥ | āha | jātiḥ | ko vyayo maraṇam | kiṃ sthityanyathātvaṃ jareti” | tatrāpi nikāyasabhāgacittaṃ yujyate | pratikṣaṇaṃ cāpi saṃskṛtasyaitāni lakṣaṇāni yujyante vinā ’pi dravyāntarakalpanayā | katham iti | pratikṣaṇam abhūtvā bhāva utpādaḥ | bhūtvā ’bhāvo vyayaḥ | pūrvasya pūrvasyottarakṣaṇānuvandhaḥ sthitiḥ | tasyāvisadṛśatvaṃ sthityanyathātvam iti | yadā tarhi sadṛśā utpadyante | na te nirviśeṣā bhavanti | katham idaṃ jñāyate | kṣiptākṣiptabalidurbalakṣiptasya vajrādeś cirāśutarapātakālabhedāt tanmahābhūtānāṃ pariṇāmaviśeṣasiddheḥ | nātibahuviśeṣabhinnās tu saṃskārāḥ saty apy anyathātve sadṛśā eva dṛśyante | antimasya tarhi śabdārciḥ kṣaṇasya parinirvāṇakāle ca ṣaḍāyatanasyottarakṣaṇābhāvāt sthityahnyanyathātvaṃ nāstīty avyāpinī lakṣaṇavyavasthā prāpnoti | na vai saṃskṛtasya sthitir evocyate | lakṣaṇam api tu sthityanyathātvam | ato yasyāsti sthitis tasyāvaśyam anyathātvaṃ bhavatīti nāsti lakṣaṇavyavasthābhedaḥ | samāsatas tv atra sūtre saṃskṛtasyedaṃ lakṣaṇam iti dyotitaṃ bhagavatā “saṃskṛtaṃ nāma yad bhūtvā bhavati bhūtvā ca punar na bhavati yaś cāsya sthitisaṃjñakaḥ prabandhaḥ so ’nyathā cānyathā ca bhavatīti” | kim atra dravyāntarair jātyādibhiḥ katham idānīṃ sa eva dharmo lakṣyas tasyaiva lakṣaṇaṃ yokṣyate | kathaṃ tāvan mahāpuruṣalakṣaṇāni mahāpuruṣān nānyāni sāsnālāṅgūlakakudaśaphaviṣāṇādīni ca gotvalakṣaṇāni gor nānyāni kāṭhinyādīni ca pṛthivīdhātvādīnāṃ lakṣaṇāni tebhyo nānyāni | yathā cordhvagamanena dūrād dhūmasya dhūmatvaṃ lakṣyate na ca tat tasmād anyat | sa evātra nyāyaḥ syāt | na ca saṃskṛtānāṃ rūpādīnāṃ tāvat saṃskṛtatvaṃ lakṣyate | gṛhṇatāpi svabhāvaṃ yāvat prāgabhāvo na jñāyate paścāc ca santateś ca viśeṣaḥ | tasmān na tenaiva tallakṣitaṃ bhavati na ca tebhyo dravyāntarāṇy eva jātyādīni vidyante | athāpi nāma dravyāntarāṇy eva jātyādīni bhaveyuḥ | kim ayuktaṃ syāt | eko dharmaḥ ekasmin naiva kāle jātaḥ sthito jīrṇo naṣṭaḥ syād eṣāṃ sahabhūtvāt | kāritrakālabhedāt | anāgatā hi jātiḥ kāritraṃ hi karoti | yasmān na jātaṃ janyate janite tu dharme varttamānāḥ kṣityādayaḥ kāritraṃ kurvantīti na yadā jāyate tadā tiṣṭhati jīryati vinaśyati vā | idaṃ tāvad iha saṃpradhāryaṃ bhavet | kim anāgataṃ dravyato ’sti nāstīti paścāj janayati vā na veti sidhyet | saty api tu tasmin jātiḥ kāritaraṃ kurvatī katham anāgatā sidhyatīty anāgata lakṣaṇaṃ vaktavyam | uparatakāritrā cotpannā kathaṃ varttamānā sidhyatīti varttamānalakṣāṇaṃ vaktavyam | sthityādayo ’pi ca yugapat kāritre varttamānā ekakṣaṇa eva dharmasya sthitajīrṇavinaṣṭatāṃ prasañjeyuḥ | yadaiva hy enaṃ sthitiḥ sthāpayati tadaiva jarā jarayati anityatā vināśayatīti | kim ayaṃ tatra kāle tiṣṭhatv āhosvij jīryatu vinaśyatu vā yo ’pi hi brūyāt sthityādīnām api kāritraṃ krameṇeti tasya kṣaṇikatvaṃ bādhyate | athāpy evaṃ brūyāt eṣa eva hi naḥ kṣaṇo yāvataitat sarvaṃ samāpyata iti | evam api tābhyāṃ sahotpannā sthitis tāvat sthāpayati na jarā jarayati anityatā vā vināśyatīti | kuta etat | sthiter balīyastvāt | punaḥ kenāvalīyastvam | yadaināṃ saha dharmeṇānityatā hanti | kṛtakṛtyā punaḥ karttuṃ notsahate jātivat | sthatur yuktam anutsoḍhum | na hi śakyaṃ jātyādijanyaṃ vartamānatām ānītaṃ punar ānetum | śakyaṃ tu khalu sthityā sthāpyam atyantam api sthāpayitum | ato na yuktaṃ yan notsahate | ko vā ’tra pratibandhaḥ | te eva jarā ’nityate | yadi hi te balīyasyau syātāṃ pūrvam eva syāt ām | nivṛttakāritrāyāṃ khalv api sthitau ta cāpi na tiṣṭhataḥ sa cāpi dharma iti kathaṃ kutra vā kāritraṃ karttum utsahiṣyete kiṃ vā punas tābhyāṃ karttavyam | sthitiparigrahād dhi sa dharma utpannamātro na vyanaśyat | sa tu tayā vyupekṣyamāṇo niyataṃ na sthāsyaty ayam evāsya vināśaḥ | syāc ca tāvad ekasya dharmasyotpannasyāvināśaḥ sthitiḥ vināśo ’nityatā | jarā tu khalu sarvathātvena na tathā | pūrvāparaviśeṣāt vipariṇāmāc ca | atas tad anyathātve ’nya eva | uktaṃ hi

(23)是故定以相續爲住。若執如此義。是阿毘達(24)磨藏釋言。則與道理相應。阿毘達磨藏云何(25)者爲住。已生有爲法不滅。此義云何。何以(26)故。刹那滅法。已生無不滅。發慧論中説。於(27)一心中何法名生。謂初起。何法名滅。謂死。何(28)法名住異。謂老。此論文中。但是聚同分一(29)心。於此心中是如前。復有別釋。於刹那刹那(186b1)有爲法中。此義亦成。離分別有別物。云何(2)成。隨一一刹那。未有有名生。有已不有名(3)滅。前前後後刹那相應名住。此彼不相似名(4)住異。若爾有法生不異此義云何。雖復如此。(5)不無別異。云何得知。擲不擲強力擲弱力擲。(6)金剛等物。久速落時有差別故。是彼四大變(7)異差別則成。諸有爲法。不由大差別異。雖復(8)別異顯現相似。若爾是最後聲。及光明刹那。(9)於涅槃時。是最後六入。後刹那無故。無有住(10)異相。是故立此爲相不遍有爲。若不説住爲(11)有爲。相。何者謂住異。若法有住。此法必有住(12)異。是故立無不遍。於此經中若略説。此經中(13)世尊所顯有爲法相。必如此。經云。有爲何(14)相。若先未有今有。有已更不有。此法相續名(15)住。此相續前後不同名住異。於中何用立生(16)等物。云何此法是所相即立爲能相。大人相(17)與大人不異。云何立爲相。壺尾領蹄角於牛(18)成相。與牛不異。復云何立爲相。譬如堅實等。(19)是地等大相與地不異。又如上昇爲烟相。由(20)此相故。遠處知烟。此相與烟不異。於有爲相(21)道理亦爾。色等有爲法。不由有故。有爲相可(22)相。若人已了別自性。乃至未解先無後有相(23)續差別相。是故由此相。不可相有爲性。復次(24)諸相。於有爲法非別有實物。若強執生等諸(25)相別有實物。更何非理義而應劇此。何以故。(26)是一法於一時正生正住正老正滅。云何爲(27)正。諸相共起故。是義不然。由功能差別故。(28)生者正在未來世。得作功能。云何知。由法已(29)生。不可生故。若法生所生已。住等正在現(186c1)世。得起功能。是時法生。非是時中住老無(2)常。此義應共思量。未來法爲有爲無。後能生(3)不能生。此義應成。若此法有於中生作功能。(4)此法云何成未來。應説此法未來相。功能已(5)謝體已生。云何成現在。亦應説現在相。住等(6)倶在功能中。於一刹那此法住老滅相倶成。 (7)何以故。是時住正安立此法。是時老變異此(8)法。是時無常滅此法。於一時此法爲是住爲(9)是老爲是滅。有餘人説。住等諸相功能次第(10)不倶。於此人則失刹那滅義。若汝説我立刹(11)那。如此四相功能成名一刹那。若爾住與餘(12)二倶起。先暫安立法老不變異無常不滅。此(13)義云何成。由作力強故。云何住有強力。猶(14)無常滅。住并本法住已起功能不能更起。猶(15)如生。生不更起功能。此義應理。何以故。應生(16)法生已引至現在。無更引義。是義可然。此(17)法住所安立。可永安立。若不能安立則非道(18)理。何法爲礙。老無常是礙。若此二有力。應(19)在前成。若住功能已謝。此二亦不住。本法(20)亦爾。云何作功能。何處作功能。此二更有何(21)別事可作。何以故。由住所攝故。法唯生則(22)不滅。若住所捨必定不住。即是此法滅。是故(23)此二無事可作。此義假設可然。是一法已生(24)未滅立名住。滅名無常。老於一法中一切種(25)不可成。何以故。老謂前後不同及變異。從此(26)法此法異類不應成。此中説偈。

(23)是故唯於相續説住。由斯對法所説理成。(24)故彼論言。云何名住。謂一切行已生未滅。 (25)非生已不滅名刹那法性。雖發智論作如(26)是説。於一心中誰起。謂生。誰盡謂死。誰住(27)異謂老。而彼論文依衆同分相續心説。非(28)一刹那。又一一刹那諸有爲法。離執實有(29)物四相亦成。云何得成。謂一一念本無今(28a1)有名生。有已還無名滅。後後刹那嗣前前(2)起名爲住。即彼前後有差別故名住異。於(3)前後念相似生時。前後相望非無差別。彼差(4)別相云何應知。謂金剛等有擲未擲。及強力(5)擲與弱力擲速遲墮落時差別故。大種轉變(6)差別義成。諸行相似相續生時。前後相望無(7)多差別故雖有異而見相似。若爾最後聲(8)光刹那及涅槃時最後六處無後念故應(9)無住異。是則所立相應不遍有爲。此不(10)説住爲有爲。相。其義云何。謂住之異故。若(11)有住亦必有異。由此立相無不遍失。然此(12)經中世尊所説。有爲之相略顯示者。謂有爲(13)法本無今有。有已還無及相續住。即此前後(14)相望別異。此中何用生等別物。云何所相法(15)即立爲能相。如何大士相非異於大士。角犎(16)&T058269;蹄尾牛相非異牛。又如堅等地等界相(17)非異地等。遠見上升知是煙相非異煙(18)體。此有爲相理亦應然。 . 雖了有爲色等自(19)性乃至未了先無後無相續差別。仍未知(20)彼體是有爲故非彼性即有爲相。然非離彼(21)性有生等實物。若離有爲色等自性有生(22)等物。復何非理。一法一時應即生住衰異壞(23)滅許倶有故。此難不然。用時別故。謂生作(24)用在於未來。現在已生不更生故。諸法生(25)已正現在時。住等三相作用方起。非生用時(26)有餘三用。故雖倶有而不相違。且應思擇。 (27)未來法體爲有爲無。然後可成生於彼位(28)有用無用。設許未來生有作用。如何成未(29)來。應説未來相。法現在時生用已謝。如何(28b1)成現在應説現在相。又住等三用倶現在(2)應一法體一刹那中即有安住衰異壞滅。若(3)時住相能住此法。即時異滅能衰壞者。爾時(4)此法爲名安住爲名衰異爲名壞滅。諸(5)説住等用不同時。彼説便違刹那滅義。若言(6)我説一法諸相用皆究竟名一刹那。汝今應(7)説。何縁住相與二倶生而住先能住所住(8)法非異非滅。若住力強能先用者。後何成(9)劣而并本法。倶遭異滅所衰壞耶。若言(10)住相已起作用不應更起猶如生者。生應(11)可然。夫生用者。謂引所生令入現在已入(12)不應復引入故。住不應爾。夫住用者。謂(13)安所住令不衰滅　已住可令永安住故。 (14)由斯住相用應常起。不可例生令無再(15)用。又誰障住用令暫有還無。若言異滅能(16)爲障者。異滅力應強。何不於先用。又住用(17)息。異滅本法自然不住。異滅二相何處如何(18)而起作用。復有何事須二用耶。由住攝(19)持諸法生已暫時不滅。住用既捨法定不住(20)即自然滅。故異滅用更無所爲。又應一法生(21)已未壞名住住已壞時名滅。理且可然。異(22)於一法進退推徴理不應有。所以者何。異(23)謂前後性相轉變。非即此法可言異此。故(24)説頌言

de lta bas na gnas pa ni rgyun kho na yin no || de ltar bśad na chos mṅon pa las gnas pa gaṅ źe na | ’dus byas skye ba rnams mi ’jig pa yin no źes bstan pa ’di yaṅ ’thad pa yin te | skyes pa skad cig ma (2) la ni ’jig pa med pa’i phyir ro || gaṅ yaṅ ye śes la ’jug pa las | sems gcig la ’byuṅ ba gaṅ źe na smras pa | skye ba’o || ’jig pa gaṅ źe na | ’chi ba’o || gnas pa gźan du ’gyur ba ñid gaṅ źe na | rga ba’o źes gsuṅs pa der yaṅ ris mthun pa’i sems la ruṅ bar (3) ’gyur ro || skad cig ma re re la yaṅ rdzas gźan du rtogs pa med pa bźin du ’dus byas kyi de dag ruṅ ste | ji lta źe na | skad cig ma re re la ma byuṅ ba las byuṅ ba ni skye ba’o || byuṅ nas med pa ni ’jig pa’o || sṅa ma sṅa ma daṅ phyi ma phyi ma’i skad cig ma rjes su ’brel ba ni gnas pa’o || (4) de’i mi ’dra ba ñid ni gnas pa gźan du ’gyur ba ñid do || ’o na gaṅ gi tshe ’dra bar yaṅ skye’o źe na | de dag khyad par med pa ma yin no || ’di ji ltar śes śe na | rdo rje la sogs pa ’phaṅs pa daṅ ma ’phaṅs pa daṅ | stobs chen po daṅ | stobs (5) chuṅ ṅus ’phaṅs pa bul ba daṅ myur ba daṅ | ches dal ba daṅ | ches myur bar ltuṅ ba’i dus kyi bye brag las de’i ’byuṅ ba rnams yoṅs su gyur ba’i bye brag ’grub pa’i phyir ro || ’dus byas rnams ni bye brag gi khyad par chen po mtshar cig med pas gźan du ’gyur ba ñid yod du (6) zin kyaṅ ’dra ba bźin du snaṅ ṅo || ’o na ni sgra daṅ me lce’i skad cig ma tha ma daṅ | yoṅs su mya ṅan las ’da’ ba’i tshe’i skye mched drug la skad cig ma phyi ma med pa’i phyir gnas pa gźan du ’gyur ba med pas mtshan ñid rnam par gźag pa ma khyab pa can du ’gyur ro || ’dus byas (7) kyi mtshan ñid ni gnas pa kho na yaṅ ma yin gyi gnas pa gźan du ’gyur ba ñid kyaṅ yin no || de’i phyir gaṅ la gnas pa yod pa de la gdon mi za bar gźan du ’gyur ba ñid kyaṅ yod pas rnam par gźag pa ñams pa med do || mdor na bcom ldan ’das kyis ni mdo ’di las ’dus (82b1) byas źes bya ba ni | gaṅ ma byuṅ ba las ’byuṅ ba daṅ | byuṅ nas kyaṅ mi ’byuṅ ba ’di ’dus byas kyi mtshan ñid yin par gsuṅs la | ’di’i gnas pa źes bya ba rgyun gaṅ yin pa de yaṅ gźan daṅ gźan du ’gyur ba yin na | ’dir skye ba la sogs pa rdzas gźan dag gis ci źig bya | de (2) ni ji ltar na mtshan ñid kyi gźi’i chos de ñid kyi mtshan ñid du ruṅ bar ’gyur źe na | re źig ji ltar na skyes bu chen po’i mtshan rnams skyes bu chen po las mi gźan pa yin | ba laṅ ñid kyi mtshan ñid lkog śal daṅ | mjug ma daṅ | nog daṅ | rmig pa daṅ | rva rnams kyaṅ ba laṅ (3) las mi gźan pa yin | sa’i khams la sogs pa’i mtshan ñid sra ba ñid la sogs pa rnams kyaṅ de dag las mi gźan pa yin | gźan yaṅ ji ltar gyen du ’gro ba las ni thag riṅ po nas du ba la du ba ñid du śes mod kyi | de ni de las kyaṅ mi gźan pa ltar ’dir yaṅ tshul (4) de ñid yin no || ’dus byas gzugs la sogs pa raṅ gi ṅo bo bzuṅ yaṅ ji srid du sṅa na med pa daṅ phyis med pa daṅ rgyun gyi bye brag mi śes pa de srid du ’dus byas ñid du mi śes te | de lta bas na de ñid kyis de mtshon pa yaṅ ma yin la | de dag las skye ba la sogs pa rdzas gźan ñid du yod (5) pa yaṅ ma yin no || ’on te skye ba la sogs pa rdzas gźan źig tu gyur na yaṅ ci ltar ’gyur źe na | de dag ni lhan cig ’byuṅ ba’i phyir chos gcig dus gcig tu skyes pa daṅ gnas pa daṅ rgas pa daṅ źig par ’gyur ro || ma yin te | bya ba’i dus tha dad pa’i phyir ro || skye ba ma (6) ’oṅs pa ni bya ba byed de | (82b6) ’di ltar ma skyes pa skyed do || bskyed zin pa’i chos la ni da ltar gnas pa la sogs pa bya ba byed pas gaṅ gi tshe skye ba de tshe gnas pa’am | rga ba ’am | ’jig par mi ’gyur ro || re źig ’dir ci ma ’oṅs pa rdzas su yod dam med ces bya ba ’di dpyad (7) dgos par ’gyur te | phyis ni skyed par byed dam ’on te ma yin źes bya ba ’grub par ’gyur ro || de yod du chug na yaṅ skye ba bya ba byed na ji ltar ma ’oṅs par ’grub par ’gyur | de lta bas na ma ’oṅs pa’i mtshan ñid kyaṅ brjod par bya’o || byuṅ ba yaṅ bya ba źig pa yin na (83a1) ji ltar na da ltar ’grub par ’gyur || de lta bas na da lta’i mtshan ñid kyaṅ brjod par bya’o || gnas pa la sogs pa yaṅ cig car bya ba la ’jug pa yin na ni skad cig ma gcig kho na la chos gnas pa daṅ rga ba daṅ ’jig par thal bar ’gyur te | ’di gaṅ gi tshe gnas pas (2) gnas par byed pa de ñid kyi tshe rga bas rga bar byed ciṅ mi rtag pa ñid kyis ’jig par byed pa’i phyir ’di ci dus der gnas sam | ’on te rga ba ’am | ’on te ’jig par ’gyur | gaṅ yaṅ skye ba la sogs pa rnams kyaṅ bya ba rim gyis byed do źes zer ba de’i ltar na skad cig ma gcig la gnod par (3) ’gyur ro || ’on te ji skad du kho bo cag gi skad cig ma ni ji tsam gyis ’di thams cad rdzogs par ’gyur bde yin no źes brjod na | de lta na yaṅ de dag daṅ lhan cig ’byuṅ ba las re źig gnas pas ni gnas par byed kyi rga bas kyaṅ rgas par mi byed la | mi rtag pa ñid kyis kyaṅ ’jig par (4) mi byed do źes bya ba ’di ga las | gnas pa stobs daṅ ldan pa’i phyir ro || phyis ci’i phyir stobs daṅ mi ldan pa ñid du ’gyur | gaṅ gi phyir na ’di chos daṅ lhan cig tu mi rtag pa ñid kyis ’joms | bya ba byas zin pas yaṅ mi nus te skye ba bźin no || skye bas ni mi nus par rigs (5) te | skye bas bskyed par bya ba da lta ñid du khyer te ’oṅs nas yaṅ bkur bar ni mi nus so || gnas pas ni gnas par bya ba ye gnas par bya bar yaṅ nus so || de lta bas na gaṅ mi nus pa ni rigs pa ma yin no || yaṅ na ’di la bgegs byed pa yaṅ gaṅ źig yin te | rga ba daṅ mi (6) rtag pa ñid de dag kho na yin no || gal te de dag stobs daṅ ldan pa źig yin na ni sṅon kho na yin no || gnas pa’i bya ba log na yaṅ de dag kyaṅ mi gnas la chos de yaṅ mi gnas na ji ltar gaṅ la bya ba byed pa nus par ’gyur | yaṅ na de dag gis ci źig bya ste | gnas pas yoṅs su (7) gzuṅ ba’i phyir chos skyes pa tsam de ma źig par gyur pa yin la | des de yal bar btaṅ na ni ṅes par mi gnas pas ’di ñid ’di’i ’jig pa yin no || re źig chos skyes pa gcig la mi ’jig pa ni gnas pa yin la | ’jig pa ni mi rtag pa ñid yin la | gcig la rga ba ni rnam pa (83b1) thams cad du mi srid de | rga ba źes bya ba ni gźan ñid du ’gyur źiṅ rnam par ’gyur ba yin na de ñid las de’i rnam pa gźan ñid du ni ruṅ ba ma yin no || ’dir smras pa |

“tathātvena jarā ’siddhir anyathātve ’nya eva saḥ |
tasmān naikasya bhāvasya jarā nāmopapadyate” ||

(27)若如前無老　若異非前法
(28)是故於一法　老相不得成

(25)即前異不成　異前非一法
(26)是故於一法　立異終不成

de bźin na ni rga mi ’gyur || gźan du ’gyur na de gźan ñid ||
de lta bas na dṅos gcig la || rga źes bya ba mi ’thad do ||

yo ’py āha nikāyāntarīyo “vināśa kāraṇaṃ prāpyānityatā vināśāyatīti” tasya harītakīṃ prāpya devatā virecayatīty āpannaṃ bhavati kiṃ punas tāṃ kalpayitvā | tat evāstu vināśakāraṇād vināśaḥ cittacaittānāṃ ca kṣaṇikatvābhyupagamāt tadanityatāyā vināśakāraṇānapekṣatvāt sthityanityate kāritram abhinnakālaṃ kuryātām ity ekasyaikatra kāle sthita vinaṣṭatā saṃprasajyeta | tasmāt pravāhaṃ praty etāni saṃskṛtalakṣaṇāny uktānīty evam etat sūtraṃ sūnītaṃ bhavati |

(29)有餘部説。至滅因縁無常能滅本法。於彼部(187a1)此義應至。謂服下藥天來令利。何用分別無(2)常。從此滅因自足立滅。心及心法由信刹那(3)滅。此心及心法無常相。不觀滅因縁故。住及(4)無常非於別時倶作功能故。一法於一時中。(5)應立住滅倶成。是故約相續。世尊説有爲法(6)相。若依此義。彼經善立。

(27)雖餘部説遇滅因縁滅相方能滅所滅法。(28)而彼所説。應如有言服瀉藥時天來令利。 (29)即滅因縁應滅所滅。何須別執有滅相爲。(28c1)又心心所許刹那滅。更不須待餘滅因縁。(2)應滅與住用無先後。是則一法於一時中(3)亦住亦滅不應正理。故依相續説有爲相。(4)不違正理善順契經。

(2) gaṅ yaṅ sde pa gźan dag na re ’jig pa’i rgyu daṅ phrad nas mi rtag pa ñid kyis ’jig par byed do źes zer ba de’i ni ’khru ba daṅ phrad nas lhas ’khru bar byed do źes bya ba lta bur ’gyur te | ’jig pa’i rgyu de ñid kyis ’jig na de brtags pas ci źig bya | sems daṅ sems las byuṅ ba rnams skad (3) cig ma ñid du khas blaṅs pas de dag gis mi rtag pa ñid ’jig pa’i rgyu la mi ltos pa’i phyir gnas pa daṅ mi rtag pa ñid dag dus tha mi dad par bya ba byed par ’gyur bas cig la dus gcig tu gnas pa daṅ ’jig pa ñid du thal bar ’gyur ro || de lta bas na rgyun la ’dus byas kyi mtshan ñid ’di (4) dag gsuṅs pa yin te | de lta na mdo de legs par draṅs pa yin no ||

api ca yady anāgatā jātir janyasya janikā kim arthaṃ sarvam anāgataṃ yugapan notpadyate | yasmāt

復次若生在未來能(7)生應生法。云何一切未來法。不一時倶起由(8)此義。

若生在未來生所(5)生法。未來一切法何不倶生。頌曰

gźan yaṅ gal te ma ’oṅs pa’i skye ba bskyed par bya ba skyed par byed pa yin nam ’oṅs pa thams cad cig car ci’i phyir mi bskyed | ’di ltar |

janyasya janikā jātir na hetupratyayair vinā || 2.46 ||

偈曰。生能生應生。不離因及縁。

(6)生能生所生　非離因縁合

rgyu daṅ rkyen dag med par ni || skye bas bskyed bya skyed byed min ||

na hi vinā hetupratyayasāmagrayā jātir janikā bhavati | hetupratyayānām eva tarhi sāmarthyaṃ paśyāmaḥ | sati sāmargya bhāvād asati cābhāvān na jāter iti hetupratyayā eva jana kāḥ santaḥ | kiṃ ca bhoḥ sarvaṃ vidyamānam upalabhyate | sūkṣmā api dharmaprakṛtayaḥ saṃvidyante | jātam ity eva tu na syād asatyāṃ jātau ṣaṣṭhivacanaṃ ca rūpasyotpādaḥ iti yathā rūpasya rūpam iti | evaṃ yāvad anityatā yathāyogaṃ vaktavyā | tena tarhy anātmatvam apy eṣṭavyam anātmabuddhisiddhyartham | saṃkhyāparimāṇapṛthaktvasaṃyogavibhāgaparatvāparatvasattādayo ’pi tīrthakaraparikalpitā abhyupagantavyā ekadvimahadaṇupṛthaksaṃyuktaviyuktaparāparasadādibuddhisiddhyartham | ṣaṣṭīvidhānārthaṃ ca rūpasya saṃyoga iti | eṣā ca ṣaṣṭo kathaṃ kalpyate | rūpasya svabhāva iti | tasmāt prajñaptimātram eva tad abhūtvā bhāvajñāpanārthaṃ kriyate jātam iti | sa cābhūtvā bhāvalakṣāṇa utpādo bahuvikalpaḥ | tasya viśeṣaṇārthaṃ rūpasyotpāda iti ṣaṣṭīṃ kurvanti yathā rupasaṃjñaka evotpādaḥ pratīyeta mā ’nyaḥ pratyāyīti | tadyathā candanasya gandhādayaḥ śilāputrakasya śarīram iti | evaṃ sthityādayo ’pi yathāyogaṃ veditavyāḥ | yadi jātyā vinā jāyate kasmād asaṃskṛtam apy ākāśādikaṃ na jāyate | jāyata ity abhūtvā bhavati | asaṃskṛtaṃ ca nityam astīti na jāyate | yathā ca dharmatayā na sarvaṃ jātimad iṣyate tathā na sarvaṃ jāyata ity eṣṭavyam | yathā ca tulye jātimattve tadanye pratyayās tadanyasyotpādane na samarthā bhavanty evam evāsaṃskṛtasyotpādane sarve ’py asamarthāḥ syuḥ | siddhā eva tu dravyabhāvena jātyādaya iti vaibhāṣikāḥ | na hi dūṣakāḥ santīty āgamā apāsyante na hi mṛgāḥ santīti yavā nopyante na hi makṣikāḥ patantīti modakā na bhakṣyante | tasmād doṣeṣu pratividhātavyaṃ siddhāntaś ca_nuvarttitavyaḥ | uktāni lakṣaṇāni ||

釋曰。若(9)離因縁和合。生不能生故。未來法不倶起。若(10)爾我等見此是因縁功能。若有和合生有故。(11)若無不有故。則生不能生應生法。是故應許(12)＊唯因縁能生。若一切有云何可知。謂此法(13)已生此智不應有。若生實無。復次相應言。亦(14)不應成。謂色家生。若如汝所執。應説色家(15)色。乃至老死如理應次第説。若爾是故汝應(16)許無我義亦爾。數量各合離此彼有性。如此(17)等事外道所立言實有物。汝等亦應信受。何(18)以故。爲成一大小別聚散自他有物等智故。 (19)又成就相應言故。如説色聚。此相應言云何(20)成。是色自性。是故此生等唯假名立。爲顯未(21)有有義故。假説名生。此生先未有。今有爲(22)相。有多種類。爲簡別種類異故。約色説生(23)作相應言。謂色生爲令知此生但色非餘。如(24)説旃檀香等。又如石子體。如前所論。生住(25)等如理應知亦爾。若法離生相得生。云何空(26)等無爲法不生。汝解不生者。未有有是名生。(27)無爲恒有。云何得生。若由法爾。汝許一切法(28)無生如此則一切不生。云何不執如此。如一(29)切有爲同有生。有餘因縁爲生。別法無有功(187b1)能。如此一切因縁爲生。無爲無有功能。由於(2)生不同。是故毘婆沙師説。生等四相。實有別(3)物。何以故。不可由有難者故棄背諸阿含。如(4)爲有鹿故而不種麥。又如爲多蠅附故而不(5)噉果。是故於過失中應起對治。如本悉檀。隨(6)順修行 (7)説八相已。

(7)論曰。非離所餘因縁和合唯生相力能生(8)所生故諸未來非皆頓起。若爾我等唯見因(9)縁有生功能。無別生相有因縁合。諸法即(10)生無即不生。何勞生相。故知唯有因縁力(11)起。豈諸有法皆汝所知。法性幽微甚難知故。(12)雖現有體而不可知。生相若無應無生覺。(13)又第六轉言不應成。謂色之生受之生等。如(14)不應説色之色言。如責無生乃至無滅。(15)皆如是責隨其所應。若爾爲成空無我覺(16)法外應執空無我性。爲成一二大小各別(17)合離彼此有性等覺應如外道法外執有(18)數量各別合離彼此有等別性。又爲成立第(19)六轉言。應執別有色之聚性。又如説言色(20)之自性。此第六轉言何得成。是故生等唯假(21)建立無別實物。爲了諸行本無今有假立(22)爲生。如是本無今有生相。依色等法種類(23)衆多。爲簡所餘説第六轉言色之生受之(24)生等。爲令他知此生唯色非餘受等。餘例(25)亦然。如世間説栴檀之香石子之體。此亦應(26)爾。如是住等隨應當知。若行離生相而(27)得生者。虚空無爲等何故不生。諸行名生(28)由本無今有。無爲體常有。何得言生。又如(29)法爾不説一切皆有生。如是應許非一切(29a1)法皆可生。又如有爲同有生相而許因縁(2)望有爲法或有功能或無功能。如是應(3)許一切有爲及無爲法同無生相而諸因縁(4)望彼二法一有生用一無生用。毘婆沙師(5)説。生等相別有實物其理應成。所以者何。(6)豈容多有設難者故便棄所宗。非恐有鹿(7)而不種麥。懼多蠅附不食美團。故於過(8)難。應懃通釋。於本宗義應順修行。如是已(9)辯諸有爲相。

(5) rgyu daṅ rkyen tshogs pa med par ni skye bas skyed par byed pa ma yin no || ’o na ni tshogs pa yod na ni ’byuṅ la med na ni mi ’byuṅ ba’i phyir rgyu daṅ rkyen rnams kho na’i mthu yin par blta bar bya’i skye ba ni ma yin pas rgyu daṅ rkyen kho na skyed par byed pa dag yin no źes zer ro || kye yod pa thams cad dmigs (6) sam ci chos kyi raṅ bźin phra mo dag yod bźin du yaṅ mi dmigs so || skye ba źig med na skyes źes bya ba ñid daṅ | gzugs kyi skye ba źes bya ba drug pa’i tshig tu yaṅ mi ’gyur te dper na gzugs kyi gzugs źes mi bya ba bźin no | de bźin du mi rtag pa ñid kyi bar du ci rigs par brjod par bya’o || ’o (7) na ni des na bdag med pa’i blo ’grub par bya ba’i phyir bdag med pa ñid cig kyaṅ ’dod par byas la || gcig daṅ | gñis daṅ | chen po daṅ | chuṅ ṅu daṅ | tha dad pa daṅ ldan pa daṅ | rnam par phye ba daṅ | gźan daṅ | gźan ma yin pa daṅ | yod pa la sogs pa’i blo ’grub par bya ba’i (84a1) phyir daṅ | drug par bya ba’i phyir mu stegs byed kyis yoṅs su brtag pa graṅs daṅ | tshad daṅ | tha dad pa ñid daṅ ldan pa daṅ | rnam par dbye ba daṅ | gźan ñid daṅ | gźan ma yin pa ñid daṅ | yod pa la sogs pa daṅ | gzugs kyi ldan pa źes bya ba yaṅ (2) khas blaṅ bar bya dgos so || gzugs kyi raṅ bźin źes bya ba drug pa ’di yaṅ ji ltar brtag | de lta bas na skye ba źes bya ba ’di ni ma byuṅ ba las byuṅ ba kho nar śes par bya ba’i don du brtags pa tsam mdzad pa yin no || ma byuṅ ba las byuṅ ba’i mtshan ñid kyi skye bde yaṅ rnam pa maṅ du yod pas de (3) bye brag tu bya ba’i phyir gzugs kyi skye bźes drug par mdzad de | ci nas kyaṅ gzugs źes bya ba kho na skye bar śes par bya’i gźan du ni śes par mi ’gyur bar bya ba yin te | dper na tsan dan gyi dri la sogs pa daṅ | mchi gu’i lus źes bya ba bźin no || de bźin du gnas pa la sogs pa la (4) yaṅ ci rigs par bya’o || gal te skye ba med par skye na nam mkha’ la sogs pa ’dus ma byas kyaṅ ci’i phyir mi skye źe na | skye ba źes bya ba ni ma byuṅ ba las ’byuṅ ba yin na ’dus ma byas ni rtag tu yod pa’i phyir mi skye’o || yaṅ ji ltar chos ñid kyis thams cad skye ba daṅ ldan par mi ’dod pa de (5) ltar thams cad mi skye’o źes bya bar ’dod par bya’o || yaṅ na ji ltar skye ba daṅ ldan par mtshuṅs pa las de dag las gźan pa’i rkyen rnams kyis de dag las gźan pa bskyed par nus pa ma yin pa de bźin du thams cad kyis kyaṅ ’dus ma byas bskyed par mi nus par ’gyur ro || bye brag (6) tu smra ba rnams na re skye ba la sogs pa rdzas kyi dṅos por grub pa ñid do || ri dags dag yod ces te nas mi rmo ba ma yin pa daṅ sbraṅ bu dag yod ces tel du mi bza’ ba ma yin pa ltar sun ’byin pa dag yod ces te luṅ dor du mi ruṅ bas de lta bas na skyon rnams la yaṅ lan gdab par bya (7) la | grub pa’i mtha’i rjes su ’braṅ bar yaṅ bya’o źes zer ro || mtshan ñid rnams bśad zin to ||

nāmakāyādayaḥ katame |

何者爲名聚等。

名身等類其義云何。頌曰

miṅ gi tshogs la sogs pa gaṅ źe na |

nāmakāyādayaḥ saṃjñāvākyākṣarasamuktayaḥ |

偈曰。名句及字(8)聚。

(10)名身等所謂

miṅ gi tshogs la sogs pa ni || miṅ daṅ ṅag daṅ yi ge’i tshogs ||

ādigrahaṇena padavyañjanakāyagrahaṇam | tatra saṃjñākaraṇaṃ nāma | tadyathā rūpaṃ śabda ity evamādiḥ | vākyaṃ padaṃ yāvatā ’rthaparisamāptis tadyathā “anityā vata saṃskārā” ity evam ādi yena kriyāguṇakālasaṃbandhaviśeṣā gamyante | vyañjanam akṣaraṃ tadyathā a ā ity evam ādi | nanu cākṣarāṇy api lipyavayavānāṃ nāmāni | na vai lipyavayavānāṃ pratyāyanārtham akṣārāṇi praṇītāny akṣarāṇām eva tu pratyāyanārthaṃ lipyavayavāḥ praṇītāḥ | katham aśrūyamāṇāni lekhyena pratīyerann iti nākṣarāṇ yeṣāṃ nāmāni | eṣāṃ ca saṃjñādīnāṃ samuktayo nāmādikāyāḥ | uca samavāye paṭhanti | tasya samuktir ity etad rūpaṃ bhavati | yo ’rthaḥ samavāya iti so ’rthaḥ samuktir iti | tatra nāmakāyas tadyathā rūpaśabdagandharasaspraṣṭavyānīty evamādi | padakāyaḥ tadyathā “sarvasaṃskārā anityāḥ sarvadharma anātmānaḥ śāntaṃ nirvāṇam” ity evamādi | vyañjanakāyas tadyathā ka kha ga gha ṅety evamādi | nanu caite vāksvabhāvatvāc chabdātmakā iti rūpasvabhāvā bhavanti | kasmāc cittaviprayuktā ity ucyante | naite vāksvabhāvāḥ | ghoṣo hi vāk na ca ghoṣamātrenārthāḥ pratīyante | kiṃ tarhi | vāṅnāmni pravrttate nāmārthaṃ dyotayati naiva ghoṣamātraṃ vāg yena tu ghoṣeṇārthaḥ pratīyate sa ghoṣo vāk | kena punar ghoṣeṇārthaḥ pratīyate | yo ’rtheṣu kṛtāvadhir vaktṛbhis tadyathā gaur ity eṣa śabdo navasvartheṣu kṛtāvadhiḥ |

號言文總集。釋曰。此中名謂所立號。如(9)色聲等。句謂所立言。隨量能成就所欲説義。(10)如有爲皆無常。如是等。若由此言事得時相(11)應差別顯現。此言稱句。如偈言善友一時遇。 (12)字謂無義文。如阿阿伊伊等。爲不如此耶。字(13)者書類分名。君不爲顯書類分故造立字。爲(14)顯字故造立書類分。若不聞説字。此字由書(15)方便云何應知。爲令知故立書類分。是故字(16)非非書類分名。是名等三各總集稱聚。此中(17)名聚者。如色聲香味觸等。句聚者如一切有(18)爲無常。一切法無我涅槃寂靜。如是等。字聚(19)者如迦佉伽伽餓等。爲不如此耶。此名聚等。(20)言説爲體。即是音聲性屬色自性。云何説是(21)心不相應法。此法不以言説爲性。何以故。音(22)聲即是言説。不由唯音聲諸義可解。云何可(23)解。音聲起於名。名能顯示義。君不唯音聲(24)稱言。若由此音聲義可了知。此音聲則稱言。 (25)由何音聲而義可解。若説者於義中已共立(26)定法。譬如瞿音聲。於九義已立定法。

想章字總説。(11)論曰。等者等取句身文身。應知此中。名謂(12)作想。如説色聲香味等想。句者謂章。詮(13)義究竟。如説諸行無常等章。或能辯了業(14)用徳時相應差別。此章稱句。文者謂字。如(15)説阿壹伊等字。豈不此字亦書分名。非(16)爲顯書分製造諸字。但爲顯諸字製造(17)書分。云何當令雖不聞説而亦得解。故(18)造書分。是故諸字非書分名。云何名等身。(19)謂想等總説。言總説者是合集義。於合集(20)義中説嗢遮界故。此中名身者。謂色聲香(21)等。句身者謂諸行無常一切法無我涅槃寂(22)靜等。文身者。謂迦佉伽等。豈不此三語爲(23)性故用聲爲體色自性攝。如何乃説爲心(24)不相應行。此三非以語爲自性。語是音聲。(25)非唯音聲即令了義。云何令了。謂語發名。(26)名能顯義。乃能令了。非但音聲皆稱爲語。(27)要由此故義可了知。如是音聲方稱語故。 (28)何等音聲令義可了。謂能説者。於諸義中(29)已共立爲能詮定量。且如古者於九義中(29b1)共立一瞿聲爲能詮定量。

sogs pa smos pas ni tshig daṅ yi ge’i tshogs gzuṅ ṅo || de la (84b1) miṅ byed pa ni miṅ ste | dper na gzugs sgra źes bya ba de lta bu la sogs pa lta bu’o || ṅag ni tshig ste | dper na | kye ma ’du byed rnams mi rtag | ces bya ba de lta bu la sogs pa ji tsam gyis don yoṅs su rdzogs pa ste | gaṅ gis bya ba daṅ yon tan daṅ dus kyi ’brel ba’i khyad par rtogs par (2) ’gyur ro || yi ge ni yi ge ste | dper na a ā źes bya ba la sogs pa lta bu’o || yi ge rnams kyaṅ yi ge ’bru’i yan lag dag gi miṅ dag ma yin nam źe na | yi ge ’bru’i yan lag rnams go bar bya ba’i phyir yi ge rnams byas pa ni ma yin gyi | ji ltar na miṅ thos pa bris pas go bar ’gyur źes yi (3) ge rnams go bar bya ba’i phyir ni yi ge’i ’bru rnams byas pa yin pas | yi ge rnams ni de dag gi miṅ ma yin no || miṅ la sogs pa de dag gi tshogs ni miṅ la sogs pa’i tshogs dag yin te | maṅ po’i don gaṅ yin pa’o || de la miṅ gi tshogs ni dper na gzugs sgra dri ro reg bya dag ces bya (4) ba ste | de lta bu la sogs pa’o || tshig gi tshogs ni dper na ’du byed thams cad mi rtag pa dag go | | mya ṅan las ’das pa ni źi ba’o źes bya ba ste | de lta bu la sogs pa’o || yi ge’i tshogs ni dper na ka kha ga gha ṅa źes bya ba ste | de lta bu la sogs pa’o || de dag kyaṅ ṅag ni raṅ bźin (5) yin pa’i phyir sgra’i bdag ñid yin pas gzugs kyi raṅ bźin dag ma yin nam ci’i phyir sems daṅ ldan pa ma yin pa rnams źes bya źe na | de dag ni ṅag gi raṅ bźin ma yin te | ṅag gi sgra yin na sgra tsam gyis ni don gaṅ dag go bar mi ’gyur ro || ’o na ci źe na | ṅag ni miṅ la ’jug la (6) miṅ gis ni don rjod par byed do || sgra tsam kho na ni ṅag ma yin gyi sgra gaṅ gis don go bar ’gyur ba’i sgra de dag yin no || yaṅ sgra gaṅ gis don go bar ’gyur źe na | gaṅ gis smra ba po rnams kyis don dag la mtshams bcad pa ste | dper na goo źes bya ba lta bu’o || sgra de ni don dgu dag la mtshams (7) bcad pa yin te |

“vāgdigbhūraśmivajreṣu paśvakṣisvargavāriṣu |
navasvartheṣu medhāvī gośabdam upadhārayed” iti ||

如尼六(27)多論偈説
(28)言方地光牛　金剛眼天水
(29)於此九種義　智人説瞿名

故有頌言
(2)方獸地光言　金剛眼天水
(3)於斯九種義　智者立瞿聲

ṅag phyogs pa daṅ ’od zer daṅ || phyugs daṅ mig daṅ rdo rje daṅ || mtho ris chu daṅ don dgu la || mkhas pas goo sgra des gzuṅ bya | źes bya ba lta bu’o ||

yo ’pi hi manyate nāmārthaṃ dyotayatīti tenāpy etad avaśyam abhyupagantavyaṃ yadi pratītapadārthakaṃ bhavatīti | tac caita cchabdamātrād eva pratītapadārthakāt sidhyatīti kim arthāntaraṃ nāma kalpayitvā | idaṃ cāpi na jñāyate kathaṃ vāṅnāmni pravarttata iti | kiṃ tāvad utpādayaty āhosvit prakāśayati | yady utpādayati | ghoṣasvabhāvatvād vācaḥ sarvaṃ ghoṣamātraṃ nāmotpādayiṣyati yādṛśo vā ghoṣaviśeṣa iṣyate nāmna utpādakaḥ sa evārthasya dyotako bhaviṣyati | atha prakāśayati | ghoṣasvabhāvatvād vācaḥ sarvaṃ ghoṣamātraṃ nāma prakaśayiṣyati yādṛśo vā ghoṣaviśeṣa iṣyate nāmnaḥ parakāśakaḥ sa evārthasya dyotako bhaviṣyati | na khalv api śabdānāṃ sāmagryam asti kṣaṇaikamilanam | na caikasya bhāgaśa utpādo yukta iti katham utpādayantī vāṅnāmotpādayet | kathaṃ tāvad atītāpekṣaḥ paścimo vijñaptikṣaṇa utpādayaty avijñaptim | evaṃ tarhi paścima eva śabde nāmna utpādād yo ’pi tam evaikam śṛṇoti so ’py arthaṃ pratipadyeta | athāpy evaṃ kalpyeta vāgvyañjanaṃ janayati vyañjanaṃ tu nāmeti | atra_ api sa eva prasaṅgo vyañjanāṃ sāmagryābhāvāt | eṣa eva ca prasaṅgo nāmnaḥ prakāśakatve vācaḥ | vyañjanāṃ pi vāgviśiṣṭaprajñā apy avahitacetaskā lakṣaṇataḥ paricchettum notsahanta iti vyañjanasyāpi vāk naivotpādikā na prakāśikā yujyate | athāpy arthasahajaṃ nāma jātyādivad iṣyate | evaṃ saty atītānāgatasyārthasya varttamānaṃ nāma na syād | apatyānāṃ pitṛbhir yatheṣṭaṃ nāmāni kalpyanta iti kataman nāma tatsahajaṃ syāt asaṃskṛtānāṃ ca dharmāṇāṃ kena sahajaṃ nāma syād ity aniṣṭir eveyam | yad apy uktaṃ bhagavatā

(187c1)若人作如此執。謂名能顯義。此人亦應信受(2)此義。若名於義已定顯立。若以名顯義。由唯(3)音聲於義定立此用得成。何用立名實有別(4)法。此義不可知。云何音聲起於。名爲音聲生(5)名説。起爲顯名説。起若生者。言語以音聲爲(6)自性故。應生一切名。唯音聲爲體。復次是音(7)聲差別。如汝所許。能生起名。唯應此能顯(8)義。若顯者。言語以音聲爲自性故。應顯一切(9)名。唯音聲爲體。復次是音聲差別。如汝所(10)許。能顯了名。唯應此能顯義。何用執名有(11)別法。復次諸聲無有聚集。一法分分生。是義(12)不然。若執言語能生名。云何能生名。云何觀(13)過去教色刹那。最後教色刹那能生無教色。 (14)若爾於最後聲名生故。若人但聞最後一聲。(15)是人便應能了知此義。若汝執如此音聲生(16)字以字生名。此中同前立難。字無聚集故。若(17)説音聲顯字。此中亦同前立難。是字異音聲。(18)聰慧人安靜心約異相亦不能分別。是故不(19)可執音聲能生及能顯字。復次若汝許。名與(20)義必倶相應。猶如生等。此中過去未來義現(21)世名不應有。云何父隨意立子名。云何名與(22)無爲法。倶起是故此執不成正術。佛世尊所(23)説

(4)諸有執名能顯義者。亦定應許如是義名。(5)謂共立爲能詮定量。若此句義由名能顯。但(6)由音聲顯用已辦。何須横計別有實名。又(7)未了此名如何由語發。爲由語顯。爲由語(8)生。若由語生。語聲性故。聲應一切皆能生(9)名。若謂生名聲有差別。此足顯義。何待(10)別名。若由語顯。語聲性故。聲應一切皆能(11)顯名。若謂顯名聲有差別。此足顯義。何待(12)別名。又諸念聲不可聚集。亦無一法分分(13)漸生。如何名生可由語發。云何待過去諸(14)表刹那。最後表刹那能生無表。若爾最後位(15)聲乃生名。但聞最後聲應能了義。若作是(16)執語能生文文復生名名方顯義。此中過(17)難應同前説。以諸念文不可集故。語顯名(18)過。應例如生。又異語文諸明慧者注心思(19)擇莫辯其相。又文由語若顯若生。准語於(20)名皆不應理。又若有執名如生等與義(21)倶生。現在世名目去來義不應得有。又父(22)母等隨意所欲立子等名。云何可言名如(23)生等與義倶起。又無爲法應無有名。無生(24)義故而不應許。然世尊説

gaṅ yaṅ miṅ gis don rjod par byed do sñam du sems pa des kyaṅ gdon mi za bar gal te don go bar byed pa yin źes (85a1) bya ba ’di khas blaṅ bar bya dgos te | de ni don go bar byed pa’i sgra tsam kho nas ’grub na don gźan rdzas miṅ btags te ci źig bya | ji ltar na ṅag miṅ la ’jug pa ’di yaṅ mi śes so || ci re źig skyed par byed dam | ’on te gsal bar byed | gal te skyed par byed (2) na ni ṅag ni sgra’i raṅ bźin yin pa’i phyir sgra tsam thams cad kyis miṅ skyed par ’gyur ro || ’on te sgra’i khyad par de lta bu źig miṅ skyed par byed pa yin par ’dod na ni de ñid don rjod par byed pa yin par ’gyur ro || ’on te gsal bar byed pa yin no źe na ni ṅag gi sgra’i raṅ bźin yin pa’i phyir (3) sgra tsam thams cad kyi miṅ gsal bar byed par ’gyur ro || ’on te sgra’i khyad par de lta bu źig gsal bar byed pa yin par ’dod na ni de ñid don gsal bar byed pa yin par ’gyur ro || yaṅ sgra rnams ni tshogs pa med la chos gcig la cha śas kyi skyed pa yaṅ rigs pa ma yin la | skyed (4) par byed pa na ji ltar dag gis miṅ skyed par byed | re źig ji ltar na ’das pa la ltos pa’i rnam par rig byed kyi skad cig ma tha mas rnam par rig byed ma yin pa skyed par byed | de lta na ’o na ni sgra tha ma kho nas miṅ skyed pa’i phyir gaṅ gis de gcig kho na thos pa des kyaṅ don go ṅar ’gyur ro || ’on te (5) ’di sñam du ṅag gis ni yi ge skyed par byed la | yi ges ni miṅ skyed par byed do sñam du rtog par byed na | ’di la yaṅ skyon de ñid yod de | yi ge rnams tshogs pa med pa’i phyir ro || ṅag miṅ gsal bar byed pa yin na yaṅ skyon de ñid yod do || yi ge yaṅ ṅag las khyad par du yod par śes (6) rab daṅ ldan par yid brtan pas kyaṅ mtshan ñid kyi sgo nas yoṅs su bcad par mi nus pas dag ni yi ge skyed par byed pa yin par yaṅ mi ruṅ la | gsal bar byed pa yin par yaṅ mi ruṅ ṅo || ’on te maṅ don daṅ lhan cig skyed pa yin te | skye ba la sogs pa bźin no źes bya bar ’dod na ni (7) de lta na don ’das pa daṅ ma ’oṅs pa’i miṅ da lta ba yin par mi ’gyur ro || pha rnams kyis bu dag gi miṅ dga’ mgur ’dogs na miṅ gaṅ źig de daṅ lhan cig skyes pa yin par ’gyur | chos ’dus ma byas pa rnams kyi miṅ yaṅ gaṅ daṅ lhan cig skyes pa yin par ’gyur | de lta bas na ’di (85b1) ñid mi ’dod pa ñid do || gaṅ yaṅ bcom ldan ’das kyis ||

“nāmasaṃniśāritā gāthā gāthānāṃ kavirāśrayaḥ” iti

(24)依名伽他成　工製造伽他

頌依於名及文(25)生者。

tshigs bcad miṅ la brten pa ste || tshigs bcad bźi ni sñan dṅags mkhan || źes gsuṅs pa

atrārtheṣu kṛtāvadhiḥ śabdo nāma nāmnā ca racanāviśeṣo gātheti nāmasaṃniśritā bhavati racanāviśeṣāś ca dravyāntaraṃ nopapadyate | paṅktivac cittānupūrvyavac ca | astu vā vyañjanamātrasya dravyāntarabhāvaparikalpanā | tatsamūhā eva nāmakāyādayo bhaviṣyantīty apārthikā tatprajñaptiḥ | santy eva tu viprayuktasaṃskārabhāvanā nāmakāyā dravyata iti vaibhāṣikāḥ | na hi sarva dharmās tarkagamyā bhavant_iti | atha kiṃ pratisaṃyuktā ete nāmakāyādayaḥ sattvākhyā asattvākhyā vipākajā aupacayikā naiḥṣyandikāḥ kuśalā akuśalā avyākṛtā iti vaktavyam | āha

(25)此中於義所立定法。音聲稱名別莊飾諸名(26)稱伽他。此莊飾即依名莊飾。是製置差別無(27)有別物。譬如物行及心次第。復次唯於字(28)中分別有別物。是字等總集。説爲名聚句聚(29)字聚。此但假説無有正用。毘婆沙師説實有(188a1)不相應行爲性。謂名句字聚。何以故。非一切(2)法皆是覺觀思惟所能通達。名聚等不相應(3)行。於何界中相應。爲是衆生名。爲非衆生(4)名。爲果報生。爲増長生。爲等流生。爲善爲(5)惡爲無記。此問應答。偈曰。

此於諸義共立分量。聲即是名。此名(26)安布差別爲頌。由如是義。説頌依名。此頌(27)是名安布差別。執有實物不應正理。如樹(28)等行及心次第。或唯應執別有文體。即總(29)集此爲名等身。更執有餘便爲無用。毘婆(29c1)沙師説。有別物爲名等身。心不相應行蘊(2)所攝。實而非假。所以者何。非一切法皆是尋(3)思所能了故。此名身等何界所繋。爲是有(4)情數。爲非有情數。爲是異熟生爲是所長(5)養。爲是等流性。爲善爲不善。爲無記。此皆(6)應辯。頌曰

der yaṅ don rnams la mtshams bcad pa’i sa ni miṅ yin la | miṅ rnams bkod pa’i khyad par yaṅ tshigs su bcad pa yin (2) pas miṅ la brten pa yin no || bkod pa’i khyad par yaṅ rdzas gźan du mi ’thad de phreṅ ba lta bu daṅ sems kyi rim pa bźin no || yi ge tsam źig rdzas gźan gyi dṅos por yoṅs su rtog pa yin du chug na yaṅ de’i tshogs kho na miṅ gi tshogs la sogs pa yin par ’gyur bas de dag tu rtog (3) don med pa yin no || bye brag tu smra ba rnams na re chos thams cad rtog ge’i spyod yul ma yin pas ldan pa yaṅ ma yin pa’i ’du byed kyi raṅ bźin miṅ gi tshogs la sogs pa ni rdzas su yod pa kho na’o źes zer ro || yaṅ ci miṅ gi tshogs la sogs pa ’di dag ldan pa ’am | sems can du ston (4) pa ’am | sems can du ston pa ma yin pa ’am | rnam par smin pa las skyes pa ’am | rgyas pa las ’byuṅ ba ’am | rgyu mthun pa las byuṅ ba ’am | dge ba ’am | mi dge ba ’am | luṅ du ma bstan pa dag cig ces brjod par bya źe na | smras pa |

kāmarūpāptasattvākhyā niḥṣyandāvyākṛtāḥ |

欲色衆生數。等(6)流無記爾。

(7)欲色有情攝　等流無記性

’dod daṅ gzugs gtogs sems can (5) ston || rgyu mthun las byuṅ luṅ bstan min ||

釋曰。名等有欲界相應。有色界(7)相應。亦有説於無色界相應。此不可言説。但(8)思惟依止。此名等即衆生名。若人能顯此。此(9)人與其相應。非所顯義。此名但等流果。是無(10)覆無記。爾言者。如名聚等衆生名等流果無(11)覆無記。如此同分亦爾。

(8)論曰。此名身等唯是欲色二界所繋。有説。亦(9)通無色界繋。然不可説。又名身等有情數(10)攝。能説者成非所顯義。又名身等唯是等流。(11)又唯無覆無記性攝。如上所説。餘不相應所(12)未説義今當略辯。

’di dag ni ’dod par gtogs pa daṅ | gzugs su gtogs pa dag yin no || gźan dag na re gzugs med par gtogs ba yaṅ yod mod kyi de dag ni brjod par bya ba ma yin no źes zer ro || de dag ni sems can du ston pa yin no || (6) gaṅ źig rjod par byed pa de dag daṅ ldan gyi brjod par bya ba gaṅ yin pa daṅ ni ma yin no || rgyu mthun pa las byuṅ ba daṅ | ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag yin no || ji ltar miṅ gi tshogs la sogs pa ’di dag sems can du ston pa daṅ | rgyu mthun pa las byuṅ ba daṅ | ma bsgribs (7) la luṅ du ma bstan pa dag yin pa

tathā || 2.47 ||
sabhāgatā sā tu punar vipāko ’pi

偈曰。同分亦果報。(12)三界有。

頌曰
(13)同分亦如是　并無色異熟
(14)得相通三類　非得定等流

de bźin
skal mñam de ni

na kevalaṃ naiḥṣyandikī kāmarūpārūpyāvacarī |

釋曰。又此亦是果報果。不但等流(13)果。此通三界有。或欲界或色界或無色界有。

(15)論曰。亦如是言。爲顯同分如名身等通於(16)欲色有情等流無覆無記。并無色言顯非唯(17)欲色。言并異熟顯非唯等流。是界通三。類(18)通二義。得及諸相類并通三。

rgyu mthun pa las byuṅ ba ’ba’ źig ma yin gyi |

rnam par smin pa ’aṅ yin |

khams gsum pa ste | ’dod pa daṅ gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa yin no ||

āptayo dvidhā |

(14)偈曰。至二。

See the full verse quoted previously.

thob rnam gñis ||

prāptayo naiḥṣyandikyo vipākajāś ca |

釋曰。至得有二種。或等流果。或(15)果報果。

謂有刹那等(19)流異熟。

thob pa rnams ni rgyu mthun pa las byuṅ ba (86a1) daṅ | rnam par smin pa las skyes pa dag yin no ||

lakṣaṇāni ca |

偈曰。諸相亦。

See the full verse quoted previously.

mtshan ñid rnams kyaṅ |

dvidheti varttate prāptivat |

釋曰。生等諸相亦有。(16)二種如。至得。

See the full verse quoted previously.

rnam gñis źes bya bar sbyar te thob pa bźin no ||

niḥṣyandāḥ samāpattyasamanvayāḥ || 2.48 ||

偈曰。二定非至亦。等流。

See the full verse quoted previously.

sñoms ’jug daṅ mi ldan pa dag rgyu mthun pa ||

dve acittasamāpattī asamanvāgamaś ca naiḥṣyandikā eva | śeṣam eṣāṃ vaktavyam uktam | śeṣayoś ca_saṃjñikajīvitayor ato na punar brumaḥ | kathaṃ prāptyādīnāṃ sattvākhyatoktā samanvāgamavacanāt | kathaṃ lakṣaṇānāṃ sattvāsattvākhyatoktā | sarvasaṃskṛṭasahabhūtvāt || uktā viprayuktāḥ || yat tūktaṃ “janyasya janikā jātir na hetupratyayair vinā” iti ka ime hetavaḥ ke ca pratyayāḥ |

釋曰(17)謂無想定無心定及非。至得此三一向是等(18)流果。於中有所餘應説所餘。謂無想有及壽(19)命。於前已明故不重説。云何説至得爲衆生(20)名。由説是衆生相應故。云何説諸相。有是衆(21)生名。有非衆生名。與一切有爲法倶起故(22)説一切非相應法已。於前已説偈。謂生能生(23)應生。不離因及縁。此中何法名因。何法名(24)縁。

非得二定唯是等流。唯言爲明非(20)異熟等。已説如是所未説義。無想命根如(21)前已辯。何縁不説得等唯是有情數攝。已(22)説有情所成等故。何縁不説相通有情非(23)有情數。已説一切有爲倶故。餘所未説隨(24)應准知(25)説一切有部倶舍論卷第五(26)(27)(28)(29)(30a1)(2)(3)阿毘達磨倶舍論卷第六(4)　　尊者世親造(5)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(6)　　分別根品第二之四(7)如是已説不相應行。前言生相生所生時(8)非離所餘因縁和合。此中何法説爲因(9)縁。且因六種。何等爲六。頌曰

sems med pa’i sñoms bar ’jug pa gñis daṅ mi ldan pa rnams ni rgyu mthun pa las (2) byuṅ ba dag kho na yin no || ’di dag gi brjod par bya ba lhag ma daṅ | lhag ma ’du śes med pa pa daṅ | srog gi dbaṅ po dag gis ni bśad zin pas de’i phyir yaṅ mi brjod do || ji ltar thob pa rnams kyi sems can du ston pa ñid bśad zin ce na | ldan pa źes bśad pa’i phyir ro || ji ltar (3) mtshan ñid rnams sems can du ston pa daṅ | sems can du ston pa ma yin par bśad ce na | ’dus byas thams cad daṅ lhan cig ’byuṅ pa’i phyir ro || ldan ba ma yin pa rnams bśad zin to || rgyu daṅ rkyen dag med par ni || skye ba bskyed bya skyed byed min || źes gaṅ bśad pa | rgyu rnams ni (4) gaṅ | rkyen rnams ni gaṅ źe na |

kāraṇaṃ sahabhūś caiva sabhāgaḥ saṃprayuktakaḥ |
sarvatrago vipākākhyaḥ ṣaḍvidho hetur iṣyate || 2.49 ||

偈曰。隨造及倶有。同類并相應。遍行與(25)果報。立因有六種。

(10)能作及倶有　同類與相應
(11)遍行并異熟　許因唯六種

byed rgyu lhan cig ’byuṅ ba daṅ || skal mñam mtshuṅs par ldan pa daṅ ||
kun tu ’gro daṅ rnam smin daṅ || rgyu ni rnam pa drug tu ’dod ||

ṣaḍ ime hetavaḥ | kāraṇahetuḥ sahabhūhetuḥ sabhāgahetuḥ saṃprayuktakahetuḥ sarvatragahetuḥ vipākahetur iti | tatra

釋曰。因有六種。一隨造(26)因。二倶有因。三同類因。四相應因。五遍行(27)因。六果報因。此中隨造因相云何。

(12)論曰。因有六種。一能作因。二倶有因。三同(13)類因。四相應因。五遍行因。六異熟因。對法諸(14)師許因唯有如是六種。且初能作因相云(15)何。頌曰

rgyu ni drug po ’di dag ste || byed pa’i rgyu daṅ lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu daṅ | skal ba mñam pa’i rgyu daṅ | mtshuṅs par ldan (5) pa’i rgyu daṅ | kun tu ’gro ba’i rgyu daṅ | rnam par smin pa’i rgyu’o || de la

svato ’nye kāraṇaṃ hetuḥ

偈曰。除(28)自餘隨造。

(16)除自餘能作

raṅ las gźan pa byed rgyu’i rgyu ||

saṃskṛtasya hi dharmasya svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ kāraṇahetur utpādayati | avighnabhāvāvasthānāt | nanu ca ye ’syājānata udapatsyantāsravā jānato ’sya te notpadyanta iti jñānam eṣāṃ vighnam utpattau karoti sūryaprabhāvajjyotiṣāṃ darśanasyeti kathaṃ svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ saṃskṛtasya kāraṇahetur bhavanti | utpadyamānasyāvighnabhāvenāvasthānād iti jñātavyam | bhavet tāvad utpattau vighnakāraṇe samarthānām avighnakāraṇād dhetutvam | tadyathā anupadrotāraṃ bhojakam adhikṛtya grāmīṇā bhavanti vaktāraḥ svāminā smaḥ sukhitā iti | yasya punar nāsty eva śaktirvighnayituṃ tasya kathaṃ hetubhāva stadyathā nirvāṇasyānutpattidharmakāṇāṃ ca sarvotpattau nārakādīnāṃ cārūpyasattva skandhotpattau | asanto ’pi hy ete tathaiva vidhnaṃ karttum asamarthaḥ syuḥ | asamarthe ’pi hi bhojake tathā vaktāro bhavant_iti sa evātra dṛṣṭāntaḥ sāmānyenaiva nirdeśaḥ | yas tu pradhānaḥ kāraṇahetuḥ sa utpādane ’pi samartho yathā cakṣūrūpe cakṣurvijñānasya āhāraḥ śarīrasya bījādayo ’ṅkurādīnām iti | yas tv evaṃ codayati anāvaraṇabhāvena cet sarva dharmahetavo bhavanti kasmān na sarvasyotpādo yugapadbhavati prāṇātipātena ca ghātakavat sarve tadbhājo bhavant_iti | tasyedam acodyam | yasmād anāvaraṇabhāvena sarvadharmāḥ hetuḥ pratijñāyante na kārakabhāveneti | sarvasyaiva kāraṇahetoḥ sarvotpattau sāmarthyam ity apare | tadyathā nirvāṇasyāpi cakṣurvijñānam | kathaṃ kṛtvā | tena hy ālambanāt manovijñānam utpadyate kuśalākuśālaṃ yataḥ krameṇa paścāc cakṣurvijñānam iti kāraṇaparaparayā tasya_ api pratyayībhāvād asti sāmarthyam | evam anyasyāpi pratipattavyam | eṣā hi dik | uktaḥ kāraṇahetuḥ |

釋曰。所生有爲法。離自體以一(29)切法爲隨造因。對彼生住不爲障礙故。爲不(188b1)如此耶。若人不解諸惑當來應生。由已知故。(2)此惑不得生。此智於彼生中能作障礙。日光(3)於見星能作障礙。云何一切法。離自體於有(4)爲法立爲隨造因。此中應知。正欲起法。不能(5)礙生故。立爲隨造因。於他生中諸法有能爲(6)礙。而不礙故。立爲隨造因。此亦可然。譬如(7)土主有強力。不爲逼損土人。説言我等由此(8)主故得安樂。若土主無力爲礙。云何成隨造(9)因。又如涅槃及定無生法。於一切法生中及(10)地獄等陰。於無色界陰生中。皆無力爲礙。云(11)何成隨造因。何以故。若彼非有如有。不能爲(12)障礙事。若土主無力亦有如前説。此中是譬(13)此是通説。若勝隨造因。非但不遮。亦有能生(14)力。如眼根及色於眼識生中。飮食於身。田等(15)於芽。若有人作如此難。一切法由不能礙(16)故。於他成因。云何一切法生不倶有。於殺生(17)中如殺者。云何一切不共得同罪。此不成難。 (18)何以故。由立一切法不能遮餘法生故。名隨(19)造因。不由能作故立隨造因。有餘師説。一切(20)隨造因。於一切法有功力。譬如涅槃於眼識。 (21)云何有功力。以涅槃爲境界。意識得生。或善(22)或惡。因此次第方生眼識。由因縁傳傳。涅槃(23)於眼識亦有因縁分。故有功力。於餘法亦應(24)如此知。此是其方。説隨造因已。

(17)論曰。一切有爲唯除自體以一切法爲能(18)作因。由彼生時無障住故。雖餘因性亦能(19)作因。然能作因更無別稱。如色處等總即(20)別名。豈不未知諸漏當起。由已知故諸漏(21)不生。智於漏生能爲障礙。日光能障現覩(22)衆星。如何有爲唯除自體以一切法爲能(23)作因。應知此生時彼皆無障住。故彼於此(24)是能作因。若於此生彼能爲障。而不爲障(25)可立爲因。譬如國人以其國主不爲損害。(26)咸作是言。我因國主而得安樂。若於此生(27)彼無障用。設不爲障何得爲因。且如涅(28)槃及不生法普於一切有爲生中。那落迦(29)等有情相續於無色界諸蘊生中。有如非有(30b1)無能障用。雖無障用而亦爲因。如無力國(2)王亦得如前説。此即通説諸能作因。就勝(3)爲言非無生力。如眼色等於眼識等生(4)飮食於身種等於牙等。有作是難。若一(5)切法無障住故皆能作因。何縁諸法非皆頓(6)起。一殺生時何縁一切非如殺者皆成殺(7)業。此難不然。但由無障許一切法爲能作(8)因。非由於生有親作力。有餘師説。諸能作(9)因皆於果生有能作力。且涅槃等於眼識(10)生。云何名爲有能作力。意識縁彼爲境而(11)生或善或惡。因此意識後時眼識次第得(12)生。展轉因故。彼涅槃等於眼識生有能作(13)力。如是餘法由此方隅展轉應知有能生(14)力。如是已説能作因相。

raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad ni chos ’dus byas kyi byed rgyu’i rgyu yin te | skye ba la bgegs mi byed pa’i ṅo bor gnas pa’i phyir ro || zag pa gaṅ dag mi śes pa de la skye ba (6) de dag śes pa de la mi skye’o źes gsuṅs pas de dag skye ba la yaṅ śes pa gegs byed la | skar ma rnams mthoṅ ba la yaṅ ñi ma’i ’od bgegs byed pa ma yin nam | ji ltar na raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad chos ’dus byas kyi byed rgyu yin źe na | skye ba la bgegs mi byed (7) pa’i ṅo bor gnas pa’i phyir śes par bya’o || re źig skye ba la bgegs byed nus pa rnams ni bgegs mi byed pa’i phyir rgyu ñid du yaṅ ’gyur te | dper na spyod par byed pa’i mi ’tshe ba’i dbaṅ du byas nas groṅ mi rnams bdag cag ni rje bos bde bar byas so źes ’dzer ba lta bu yin na | gaṅ (86b1) źig bgegs byed par mi nus pa dper na chos thams cad skye ba la mya ṅan las ’das pa daṅ | mi skye ba’i chos can rnams lta bu daṅ | gzugs med pa’i sems can gyi phuṅ po skye ba la dmyal ba la sogs pa dag lta bu de go ji ltar na rgyu’i dṅos po yin | de dag med du zin kyaṅ de kho na (2) bźin du bgegs byed mi nus par ’gyur te | spyod par byed par mi nus bźin du yaṅ de skad du ’dzer ba yod pas ’dir dpe ni de ñid yin no || ’di ni spyir bstan pa yin gyi | byed rgyu’i rgyu gtso bo gaṅ yin pa ’di ni bskyed par bya ba la yaṅ nus | yod de dper na mig gi rnam par śes pa la (3) mig daṅ gzugs dag daṅ | lus la zas daṅ | myu gu la sogs pa la sa bon la sogs pa bźin no || gaṅ źig ’di skad du gal te mi sgrib pa’i ṅo pos chos thams cad rgyu dag yin no || ci’i phyir chos thams cad cig car skye bar mi ’gyur ro || srog gcod pa la sogs pa la yaṅ (4) gśed ma pa bźin du thams cad de bsten par mi ’gyur źes rgol bar byed pa de’i de ni klan kar mi ruṅ ste | ’di ltar mi sgrib pa’i ṅo bos chos thams cad rgyu yin par dam ’cha’i | byed pa po’i ṅo bo ni ma yin pa’i phyir ro || gźan dag na re thams cad skyes pa la byed pa’i rgyu thams cad kyaṅ (5) nus pa yod de | ’di lta ste mya ṅan las ’das pa yaṅ mig gi rnam par śes pa la nus pa yod pa lta bu’o źes zer ro || ji lta bu źe na | dmigs pa des yid kyi rnam par śes pa dge ba daṅ mi dge ba skye la | des rim gyis phyir mig gi rnam par śes pa skyed pa’i phyir rgyu rgyud pa’i (6) sgo nas de yaṅ rkyen du gyur pa’i phyir nus pa yod do || de bźin du gźan la yaṅ rtogs par bya ste | ’di ni phyogs tsam du zad do || byed pa’i rgyu bśad zin to ||

sahabhūr ye mithaḥphalāḥ |

倶有因相(25)云何。偈曰。倶有互爲果。

第二倶有因相云(15)何。頌曰
(16)倶有互爲果　如大相所相
(17)心於心隨轉

lhan cig ’byuṅ gaṅ phan tshun ’bras ||

mithaḥ pāraṃparyeṇa ye dharmāḥ parasparaphalās te parasparaḥ sahabhūhetur yathā | katham |

釋曰。若法此彼互(26)爲果。此法遆爲倶有因。其譬類云何。

(18)論曰。若法更互爲士用果彼法更互爲倶有(19)因。其相云何。

phan tshun źes bya ba ni gcig la gcig ste | chos gaṅ dag phan tshun gyi ’bras (7) bu yin pa de dag ni phan tshun lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu’o || dpe ji lta bu źe na |

bhūtavac cittacittānuvartilakṣaṇalakṣyavat || 2.50 ||

偈曰。(27)如大心心法。隨心相所相。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ bźin sems kyi rjes ’jug daṅ || sems daṅ mtshan ñid mtshan gźi bźin ||

catvāri mahābhūtāny anyonyaṃ sahabhūhetuḥ | cittaṃ cittānuvarttināṃ dharmāṇāṃ te ’pi tasya | saṃskṛtalakṣaṇāni lakṣyasya so ’pi taṣām | evaṃ ca kṛtvā sarvam eva saṃskṛtaṃ sahabhūhetur yathāyogam | vināpi cānyonyaphalatvena dharmo ’nulakṣaṇānāṃ sahabhūhetur na tāni tasyety upasaṃkhyātavyam ||

釋曰。譬如地等四(28)大。此彼更互爲因。心於隨心法。隨心法於(29)心。有爲相於有爲法。有爲法於有爲相。若立(188c1)如此義。一切有爲如理皆成倶有因。若離更(2)互爲果。謂法於隨相爲倶有因。隨相於法則(3)非應。攝如此義。

如四大種更互相望爲倶有(20)因。如是諸相與所相法心與心隨轉亦更(21)互爲因。是則倶有因由互爲果遍攝有爲(22)法如其所應。法與隨相非互爲果。然法與(23)隨相爲倶有因。非隨相於法。此中應辯。

’byuṅ ba chen po bźi dag ni phan tshun lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin no || sems ni sems kyi rjes su ’jug pa’i chos (87a1) rnams kyi yin la de dag kyaṅ sems kyi yin no || ’dus byas kyi mtshan ñid rnams ni mtshan gźi’i yin la de yaṅ de dag gi yin te | de ltar na ’dus byas thams cad ni ci rigs par lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ñid yin no || phan tshun ’bras bu ñid med bźin du (2) chos ni mthun pa’i mtshan ñid rnams kyi lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin la de dag ni de’i ma yin pas kha bskaṅ bar bya’o ||

ke punar ete cittānuvarttino dharmāḥ |

何法名隨心。

何(24)等名爲心隨轉法。頌曰

sems kyi rjes su ’jug pa’i chos de dag kyaṅ gaṅ źe na |

caittā dvau saṃvarau teṣāṃ cetaso lakṣaṇāni ca |
cittānuvarttinaḥ

偈曰。心法及(4)二護。彼法心諸相。
是名隨心法。

(25)心所二律儀　彼及心諸相
(26)是心隨轉法

sems las byuṅ daṅ sdom gñis daṅ || sems daṅ de dag gi mtshan ñid ||
sems kyi rjes su (3) ’jug pa daṅ ||

sarve cittasaṃprayuktāḥ | dhyānasaṃvaro ’nāsravasaṃvaras teṣāṃ ca ye jātyādayaś cittasya ca | ete dharmāś cittānuvarttina ucyante | katham ete cittam anuparivarttante | samāsataḥ

釋曰。隨心(5)法者。一切與心相應法。定戒及無流戒。如是(6)等法生等相。此法心家法故。説隨心法。云(7)何此法隨心生。若略説

(27)論曰。一切所有心相應法。靜慮無漏二種律(28)儀。彼法及心之生等相。如是皆謂心隨轉(29)法。如何此法名心隨轉。頌曰(30c1)

sems daṅ mtshuṅs par ldan pa thams cad daṅ | bsam gtan gyi sdom pa daṅ | zag pa med pa’i sdom pa daṅ | de dag daṅ sems kyi skye ba la sogs pa gaṅ dag yin pa’i chos de dag ni sems kyi rjes su ’jug pa źes bya’o || de dag ji ltar sems kyi rjes (4) su ’jug ce na | mdor bsdu na |

kālaphalādiśubhatādibhiḥ || 2.51 ||

偈曰。時果善等故。

由時果善等

dus daṅ ni | ’bras sogs dge la sogs pas so ||

kālas tāvac cittenaikotpādasthitinirodhatayā ekādhvapatitatvena ca | phalādibhir ekaphalavipākaniḥṣyandatayā | pūrvakas tv ekaśabdaḥ sahārthe veditavyaḥ | śubhatādibhiḥ kuśalākuśalāvyākṛtacitte kuśalākuśalāvyākṛtatayā | evaṃ daśabhiḥ kāraṇaiś cittānuparivarttina ucyante | tatra sarvālpacittam aṣṭapañcāśato dharmāṇāṃ sahabhūhetuḥ | daśānāṃ mahābhūmikānāṃ cattvāriṃśatas tallakṣaṇānām aṣṭānāṃ ca svalakṣaṇānulakṣāṇānām | tasya punaś catuḥpañcāśaddharmāḥ sahabhūhetuḥ | svāny anulakṣaṇāni sthāpayitvā | caturdaśety apare | daśa mahabhūmikāḥ svāny eva ca lakṣaṇānīti | tad etan na varṇayanti | prakaraṇagrantho hy evaṃ virudhyeta | “syād duḥkhasatyaṃ satkāyadṛṣṭihetukaṃ na satkāyadṛṣṭer hetuḥ | satkāyadṛṣṭes tatsaṃprayuktānāṃ ca dharmāṇāṃ jātiṃ jarāṃ sthitim anityatāṃ ca sthāpayitvā yat tad anyat kliṣṭaṃ duḥkhasatyaṃ satkāyadṛṣṭihetukaṃ na satkāyadṛṣṭer hetuḥ | satkāyadṛṣṭeś ca hetur yad etat sthāpitam” iti | ye tarhi “tatsaṃprayuktānāṃ ca dharmāṇām” ity etan na pathanti tair apy etat pathitavyam arthato vaivaṃ boddhavyam iti kāśmīrāḥ | yak tāvat sahabhūhetunā hetuḥ sahabhv api tat | syāt tu sahābhūr na sahabhūhetunā hetuḥ | dharmasyānulakṣaṇāni | tāni cānyonyam | anuparivarttyanulakṣanāni caivaṃ cittasya tāni cānyonyaṃ sapratighaṃ copādāyarūpam anyonyam apratighaṃ ca kiñcit sarvaṃ ca bhūtaiḥ prāptayaś ca sahajāḥ prāptimataḥ sahabhuvo na sahabhūhetur anekaphalavipākaniṣyandatvāt | na caitāḥ sahacariṣṇavaḥ pūrvam apy utpatteḥ paścād apīti | sarvam apy etat syāt | kiṃ tu prasiddhahetuphalabhāvānāṃ bījādīnām eṣa nyāyo na dṛṣṭa iti vaktavyam etat kathaṃ sahotpannānāṃ dharmāṇāṃ hetuphalabhāva iti | tadyathā pradīpaprabhayor aṅkuracchāyayoś ca | saṃpradhāryaṃ tāvad etat kiṃ prabhāyāḥ pradīpo hetur āhosvit pūrvotpannaiva sāmagrī saprabhasya pradīpasya sacchāyasyāṅkurasyotpattau hetur iti | itas tarhi bhāvābhāvayos tadvattvāt | etad dhi hetuhetumato lakṣaṇam ācakṣater hetukāḥ | yasya bhāvābhāvayoḥ yasya bhāvābhāvau niyamataḥ sa hetur itaro hetumān iti | sahabhuvām ca dharmāṇām ekasya bhāve sarveṣāṃ bhāva ekasyābhāve sarveṣām abhāva iti yukto hetuphalabhāvaḥ | syāt tāvat sahotpannānāṃ parasparaṃ tu katham | atha evāha evaṃ tarhy avinirbhāviṇo ’py upādāyarūpasyānyonyam eṣa prasaṅgaḥ bhūtaiś ca sārdhaṃ cittānulakṣaṇādīnāṃ ce cittādibhiḥ | tridaṇḍānyonyabalāvasthānavat tarhi sahabhuvāṃ hetuphalabhāvaḥ sidhyati | mīmāṃsyaṃ tāvad etat | kim eṣāṃ sahotpannabalenāvasthānam āhosvit pūrvasāmagrīvaśāt tathaivotpāda iti annyad api ca tatra kiñcid bhavati sūtrakaṃ śaṅkuko vā pṛthivī vā dhārikā | eṣām api nāmānye ’pi sabhāgahetutvādayo bhavant_iti siddhaḥ sahabhūhetuḥ |

釋(8)曰。約時有四種。謂與心倶生倶住倶滅。及於(9)三世中隨同一世故。隨果者。謂同功力果果(10)報果等流果故。 . 隨善等者。若心是善惡無記。(11)心法等隨心亦是善惡無記。如此由十種因。(12)説名隨心法。此中若心極少。於五十八法爲(13)倶有因。五十八者。十大地四十本相。自本相(14)隨相八。於此心五十四法爲倶有因。除四隨(15)相。餘師説。但有十四。十大地法自本四相。 (16)毘婆沙師不立此義。若立如此。則違分別道(17)理論。論云。有法以身見爲因。不爲身見因。 (18)除身見及身見相應法生老住滅。若有所餘(19)染汚苦諦。以身見爲因。亦作身見因。是所除(20)法。有餘師除此文句謂與身見相應法生等(21)相。罽賓國師説。彼師必應讀此文句。或由義(22)應憶此文句。若法由倶有因故。因此法必倶(23)有。若法倶有此法或非倶有因。謂於法中隨(24)相。此隨相於同類。隨心法隨相於心。此隨(25)相於同類。所造有礙色於同類所造色於四(26)大至得倶起於有至得。倶起於有至得。如是(27)等法雖復倶起非倶有因。何以故。非一果一(28)報一流故。此至得與有得法或不倶起。謂或(29)在前生。或在後生故。如此一切今且許之。雖(189a1)然種子等餘法於因果中悉明了。未曾見如(2)此道理。此義應説。云何倶起諸法共一時互(3)爲因果。不無此理。譬如燈與光互與影。此義(4)應共詳辯。爲燈是光因。爲先有聚集於燈共(5)光生中成因。此義未可然。何以故。由此道(6)理斯義自現。隨有無故。了別因果人。説此因(7)果相。若此法有無。彼法隨有無。此法定是(8)因。彼法定是果。倶有諸法中。隨一無所餘(9)皆無。隨一有所餘皆有故。因果義成。倶起(10)因果此義可然。互爲因果。此義云何。由此義。(11)若爾所造有礙色定不相離。於同類更互義(12)亦然。與四大義此又應同。心隨相等於心等(13)亦爾。如三杖互有相持力故住。倶起諸法因(14)果義成亦爾。此執須更思量。此三杖爲由倶(15)起力故住。爲由先聚集力故住。此中亦有別(16)物。謂繩釘地能持。此等有餘因。謂同類因(17)等故。倶有因成。

(2)論曰。略説由時果等善等故説此法名心(3)隨轉。且由時者。謂此與心一生住滅及墮一(4)世。由果等者。謂此與心一果異熟及一等(5)流。應知此中前一後一顯倶顯共其義不(6)同。由善等者。謂此與心同善不善無記性(7)故。由此十因名心隨轉。此中心王極少猶(8)與五十八法爲倶有因。謂十大地法。彼四(9)十本相。心八本隨相。名五十八法。五十八中 (10)除心四隨相餘五十四爲心倶有因。有説。(11)爲心因唯十四法。謂十大地法并心本相。此(12)説非善。所以者何。違品類足論所説故。如(13)彼論言。或有苦諦以有身見爲因。非與(14)有身見爲因。除未來有身見及彼相應法生(15)老住非常諸餘染汚苦諦。或有苦諦以有(16)身見爲因。亦與有身見爲因。即所除法。有(17)餘師不誦及彼相應法。迦濕彌羅國毘婆沙(18)師言。彼文必應作如是誦。或應准義知(19)説有餘。諸由倶有因故成因彼必倶有。或(20)有倶有非由倶有因故成因。謂諸隨相各(21)於本法。此諸隨相各互相對。隨心轉法隨相(22)於心。此諸隨相展轉相對。一切倶生有對造(23)色展轉相對。少分倶生無對造色展轉相對。(24)一切倶生造色大種展轉相對。一切倶生得(25)與所得展轉相對。如是等諸法雖名倶有(26)而非由倶有因故成因。非一果異熟及一(27)等流故。得與所得非定倶行。或前或後或(28)倶生故。如是一切理且可然。而諸世間種等(29)芽等極成因果相生事中未見如斯同時(31a1)因果故。今應説。云何倶起諸法聚中有因(2)果義。豈不現見。燈焔燈明芽影同時亦爲(3)因果。此應詳辯。爲即燈焔與明爲因。爲由(4)前生因縁和合焔明倶起。餘物障光明而(5)有影現。如何説此影用芽爲因。理不應(6)然。隨有無故。善因明者。説因果相言。若(7)此有無彼隨有無者。此定爲因彼定爲果。 (8)倶有法中一有一切有。一無一切無。理成因(9)果。倶起因果理且可然。如何可言互爲因(10)果。即由前説此亦無違。若爾如前所説造(11)色互不相離應互爲因。如是造色與諸大(12)種心隨相等與心等法皆不相離應互爲(13)因。若謂如三杖互相依住如是倶有法因(14)果義成。此應思惟。如是三杖爲由倶起相(15)依力住。爲由前生因縁合力令彼三杖倶(16)起住耶。又於彼中亦有別物繩鉤地等連(17)持令住。此亦有餘同類因等。是故倶有因義(18)得成。

re źig dus las ni sems daṅ lhan cig skye ba daṅ gnas pa daṅ ’gag pa gcig pa ñid daṅ dus gcig tu gtogs pa ñid kyis so || ’bras bu la sogs pas ni ’bras bu daṅ rnam par smin pa (5) daṅ | rgyu mthun pa gcig pa ñid kyis te | gcig ces bya ba’i sgra sṅa ma ni lhan cig pa’i don du rig par bya’o || dge ba la sogs pas ni dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa’i sems la | dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa ñid kyis te | de ltar na rgyu bcus sems (6) kyi rjes su ’jug pa źes bya’o || de la sems naṅ na ñuṅ ba ni chos lṅa bcu rtsa brgyad kyi lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin te | sa maṅ po pa bcu daṅ | de dag gi mtshan ñid bźi bcu daṅ | raṅ gi mtshan ñid daṅ mthun pa’i mtshan ñid brgyad kyi yin no || de’i lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu (7) ni chos lṅa bcu rtsa bźi ste | raṅ gi mthun pa’i mtshan ñid ma gtogs pa rnams so || gźan dag na re bcu bźi yin te | sa maṅ po pa bcu daṅ | raṅ gi mtshan ñid dag kho na’o źes zer ro || de skad du ni mi brjod de || de ltar na rab tu byed pa’i gźuṅ | sdug bsṅal gyi bden (87b1) pa la ’jig tshogs la lta pa’i rgyu can yin la ’jig tshogs la lta pa’i rgyu ma yin pa yaṅ yod de | ’jig tshogs la lta ba daṅ | de daṅ mtshuṅs par ldan pa’i chos rnams kyi skye ba daṅ rga ba daṅ gnas pa daṅ mi rtag pa dag ma gtogs pa de dag las gźan pa’i sdug bsṅal gyi bden pa ñon moṅs pa can gaṅ yin (2) pa’o || ’jig tshogs la lta pa’i rgyu can yaṅ yin la ’jig tshogs la lta pa’i rgyu yaṅ yin pa ni ma gtogs pa gaṅ yin pa’o źes ’byuṅ ba daṅ ’gal bar ’gyur ro || kha che ba rnams na re’o na ni gaṅ dag de daṅ mtshuṅs par ldan pa’i chos rnams kyi źes de skad du mi ’don pa de dag gis kyaṅ de skad du gdon (3) par bya ba ’am | yaṅ na don gyis de ltar go bar bya’o źes zer ro || re źig gaṅ lhan cig ’byuṅ ba’i rgyus rgyu yin pa des ni lhan cig ’byuṅ ba yaṅ yin no || lhan cig ’byuṅ ba yin la lhan cig ’byuṅ ba’i rgyus rgyu ma yin pa yaṅ yod de | chos kyi mthun pa’i mtshan ñid rnams daṅ | de dag phan tshun daṅ | (4) sems kyi rjes su ’jug pa’i mthun pa’i mtshan ñid rnams ñid daṅ | de dag phan tshun daṅ | rgyur byas pa’i gzugs thogs pa daṅ bcas pa phan tshun daṅ | thogs pa med pa cuṅ zad daṅ | thams cad ’byuṅ ba dag daṅ lta bu’o || thob pa daṅ ldan pa’i thob pa lhan cig skyes pa rnams kyaṅ lhan cig ’byuṅ ba (5) yin la lhan cig ’byuṅ pa’i rgyu ni ma yin te | ’bras bu daṅ rnam par smin pa daṅ rgyu mthun pa gcig pa ma yin pa’i phyir ro || de dag ni sems daṅ lhan cig spyod pa’i daṅ tshul can yaṅ ma yin te sṅar yaṅ skye la phyis kyaṅ skye ba’i phyir ro || de thams cad kyaṅ ruṅ mod kyi ’on kyaṅ sa bon la sogs pa rgyu daṅ ’bras (6) bu’i dṅos por grags pa rnams la tshul ’di mi snaṅ bas ji ltar lhan cig ’byuṅ pa’i chos rnams rgyu daṅ ’bras bu’i dṅos po yin pa de brjod par bya’o || dper na mar me daṅ ’od dag daṅ myu gu daṅ grib ma dag lta bu yin no || re źig ci mar me ’od kyi rgyu yin nam | ’on te tshogs pa sṅar byuṅ ba kho na mar me ’od daṅ bcas pa (7) skye ba’i rgyu yin źes bya ba ’di dpyad par bya’o || ’o na ni yod dam med na de dag daṅ lhan cig de’i phyir rgyu smra ba rnams rgyu daṅ ldan pa’i rgyu’i mtshan ñid ni de yin no źes zer ro || gaṅ źig yod dam med na gaṅ źig ṅes par yod dam med pa de ni rgyu yin źiṅ cig śos ni rgyu daṅ ldan pa yin la | lhan cig ’byuṅ pa’i chos rnams (88a1) kyaṅ gcig yod na thams cad yod la gcig med na thams cad med pas rgyu de daṅ ’bras bu’i dṅos po rigs pa yin no || re źig lhan cig ’byuṅ ba rnams ni ruṅ na phan tshun du go ji ltar ruṅ | de ñid kyi phyir ro || de lta na ’o na ni rgyur byas pa’i gzugs med na mi ’byuṅ ba phan tshun daṅ ’byuṅ ba rnams (2) daṅ yaṅ lhan cig der thal bar ’gyur la | sems kyi mthun pa’i mtshan ñid la sogs pa yaṅ sems la sogs pa daṅ ṅer thal bar ’gyur ro || ’o na ni myu gu gsum phan tshun stobs kyis gnas pa bźin du lhan cig ’byuṅ ba rnams rgyu daṅ ’bras bu’i dṅos por ’grub bo || re (3) źig ci ’di dag lhan cig ’byuṅ ba’i stobs kyis gnas sam | ’on te tshogs pa sṅa ma’i dbaṅ gis de ltar ’byuṅ ba źes bya ba ’di dpyad par bya’o || de la gźan yaṅ sraṅ bu ’am gzer bu ’am rten par byed pas yaṅ cuṅ zad yod do || de la yaṅ skal ba mñam pa’i rgyu la sogs (4) pa gźan dag kyaṅ yod pas lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ñid grub bo ||

sabhāgahetuḥ katamaḥ |

同類因相云何。

如是已説倶有因相。第三同類因相(19)云何。頌曰

skal ba mñam pa’i rgyu gaṅ źe na |

sabhāgahetuḥ sadṛśāḥ

偈曰。同類(18)因相似。

(20)同類因相似　自部地前生
(21)道展轉九地　唯等勝爲果
(22)加行生亦然　聞思所成等

skal mñam rgyu ni ’dra ba’o ||

sadṛśā dharmāḥ sadṛśānāṃ dharmāṇāṃ sabhāgahetus tadyathā kuśalāḥ pañca skandhāḥ kuśalānām anyonyaṃ kliṣṭāḥ kliṣṭānām avyākṛtā avyākṛtānāṃ rūpam avyākṛtaṃ pañcānām | catvāras tu na rūpasyety apare | nyūnatvāt | kalalaṃ kalalādīnāṃ daśānām avasthānām arvudāyo ’rvudādīnām ekaikāpahrāsenaikasmin nikāyasabhāge | anyeṣu tu samānajātīyeṣu daśāpy avasthā daśānām | bāhyeṣv api yavo yavasya śāliḥ śāler iti vistareṇa yojyam | ye tu rūpaṃ rūpasya necchanti sabhāgahetuṃ teṣām eṣa granthaḥ icchāvighātāya saṃpravarttate “atītāni mahābhūtāny anāgatānāṃ mahābhūtānāṃ hetur adhipatir” iti |

釋曰。是同類法於同類法爲同類因。(19)如善五陰於善五陰爲同類因。有染汚於染(20)汚。有無記於無記亦爾。色是無記。於五陰中。 (21)四陰非色同類因。餘師説如此。柯羅邏於柯(22)羅邏等十位。是同類因。頞浮陀於頞浮陀等。(23)如此離前。一一於一聚同分中爲同類因。於(24)所餘同類中。是十位於十位亦爾。於外物類(25)亦爾。如麥於麥。舍利穀於舍利穀。如此等應(26)廣思量。若有人不許色爲色同類因。此文句(27)即違彼人所許意。謂前四大是後四大因。亦(28)是増上縁。

(23)論曰。同類因者。謂相似法與相似法爲同(24)類因。謂善五蘊與善五蘊展轉相望爲同類(25)因。染汚與染汚無記與無記五蘊相望應(26)知亦爾。有餘師説。淨無記蘊五是色果。四(27)非色因。有餘師説。五是四果色非四因。有(28)餘師説。色與四蘊相望展轉皆不爲因。又(29)一身中羯刺藍位能與十位爲同類因。(31b1)頞部曇等九位一一皆除前位與餘爲因。 (2)若對餘身同類十位一一皆與十位爲因。 (3)由此方隅外麥稻等自類自類應廣思擇。 (4)若不許色爲色同類因彼執便違本論文(5)所説故。本論説。過去大種未來大種因増(6)上等。

chos ’dra ba rnams ni chos ’dra ba rnams kyi skal ba mñam pa’i rgyu yin te | ’di lta ste | dge ba’i phuṅ po lṅa po dag ni phan tshun dge ba rnams (5) kyi yin no || ñon moṅs pa can rnams ni ñon moṅs pa can rnams kyi yin no || luṅ du ma bstan pa rnams ni luṅ du ma bstan pa rnams kyi yin no || gźan dag na re luṅ du ma bstan pa’i gzugs ni lṅa po dag gi yin la | bźi ni gzugs kyi ma yin te | dman pa (6) daṅ stobs chuṅ ba’i phyir ro źes zer ro || nur nur po ni nur nur po la sogs pa gnas skabs bcu po dag gi yin no || mer mer po la sogs pa ni ris mthun pa gcig la re re phri nas mer mer po la sogs pa’i yin no || rnam pa mthun pa gźan dag tu ni gnas skabs bcu char (7) yaṅ bcu po dag gi yin no || phyi’i dag la yaṅ nas ni nas kyi yin la | s’a lu ni s’a lu’i yin no źes bya ba rgyas par sbyar bar bya’o || gaṅ dag gzugs kyi skal ba mñam pa’i rgyu gzugs yin par mi ’dod pa de dag la ni ’das pa’i ’byuṅ ba chen po rnams ni ma ’oṅs pa’i ’byuṅ (88b1) ba chen po rnams kyi rgyu daṅ bdag po yin no źes bya ba’i gźuṅ ’di ’dod pa la gnod par gnas so ||

kiṃ punaḥ sarve sadṛśānāṃ sabhāgahetaḥ | nety āha | kiṃ tarhi |

一切相似法。於相似中悉爲同類(29)因不。説非何爲。

爲諸相似於相似法皆可得説爲同(7)類因。不爾。云何。

ci ’dra ba thams cad ’aṅ ba thams cad kyi skal ba mñam pa’i rgyu yin nam źe na | smras pa ma yin no || ’o na ji lta bu źe na |

svanikāyabhuvaḥ |

偈曰。自部地。

自部自地

raṅ ris sa pa’o ||

svo nikāyo bhūś caiṣāṃ ta ime svanikāyabhuvaḥ | pañca nikāyāḥ duḥkhadarśanaprahātavyo yāvat bhāvanāprahātavyaḥ | nava bhūmayaḥ | kāmadhātur aṣṭau ca dhyānārūpyāḥ | tatra duḥkhadarśanaheyāḥ duḥkhadarśanaheyānāṃ sabhāgahetur nānyeṣām | evaṃ yāvat bhāvanāheyā bhāvanāheyānām | te ’pi kāmāvacarāḥ kāmāvacarāṇāṃ prathamadhyānabhūmikāḥ prathamadhyānabhūmikānāṃ yāvat bhavāgrabhūmikās tadbhūmikānām eva nānyeṣām | te ’pi na sarve | kiṃ tarhi |

. 釋曰。自部有(189b1)五種。見苦所滅乃至修道所滅。地有九種。欲(2)界一四定四無色。此中見苦所滅法。於見苦(3)所滅法中。爲同類因。非於餘法。乃至修道所(4)滅法亦爾。若彼欲界法。於欲界法爲同類因。(5)初定地於初定地。乃至第四定地於第四定(6)地。於所餘地亦爾。此同類因非一切法。何(7)者。

唯與自部自地(8)爲因。是故説言自部自地。部謂五部即見苦(9)所斷乃至修所斷。地謂九地。即欲界爲一靜(10)慮無色八。此中見苦所斷法還與見苦所斷(11)爲同類因非餘。如是乃至修所斷還與修(12)所斷法爲同類因非餘。於中一一若欲界(13)地還與欲界爲同類因。初靜慮地與初靜(14)應爲同類因。乃至有頂與有頂地爲同類(15)因。異地相望皆無因義。又此非一切。何者。

’di dag la raṅ gi ris daṅ sa (2) yod pas ’di dag ni raṅ gi ris daṅ sa pa dag go || ris ni lṅa ste | sdug bsṅal mthoṅ bas spaṅ bar bya ba nas bsgom pas spaṅ par bya pa’i bar ro || sa ni dgu ste | ’dod pa’i khams daṅ bsam gtan daṅ gzugs med pa brgyad do || de la sdug bsṅal mthoṅ bas spaṅ par bya ba (3) rnams ni sdug bsṅal mthoṅ bas spar par bya ba rnams kyi skal ba mñam pa’i rgyu yin gyi gźan dag gi ni ma yin no || de bźin du bsgom pas spaṅ bar bya ba’i bar du yaṅ bsgom pas spaṅ bar bya ba rnams kyi yin no || de dag kyaṅ ’dod pa na spyod pa rnams ni yaṅ ’dod pa na spyod pa (4) rnams kyi yin la | bsam gtan daṅ po’i sa pa rnams kyaṅ bsam gtan daṅ po’i sa pa’i yin pa nas srid pa’i rtse mo’i sa pa’i par dag kyaṅ de’i sa pa’i rnams kho na’i yin gyi gźan dag gi ni ma yin no || de dag kyaṅ thams cad ni ma yin no || ’o na ci źe na |

agrajāḥ |

偈曰。前生。

(16)謂前生

sṅar skyes pa rnams ni |

pūrvotpannāḥ paścimānām utpannānutpannānāṃ sabhāgahetuḥ | anāgatā naiva sabhāgahetuḥ | evam atīte kuta etat āha | śāstrāt | “sabhāgahetuḥ katamaḥ | pūrvotpannāni kuśalamūlāni paścād utpannānāṃ kuśalamūlānāṃ tatsaṃprayuktānāṃ ca dharmāṇāṃ svadhātau sabhāgahetunā hetuḥ | evam atītāny atītapratyutpannānām | atītapratyutpannāny anāgatānām iti vaktavyam” | id api śāstraṃ “yo dharmo yasya dharmasya hetuḥ kadācit sa dharmas tasya na hetuḥ | āha | na kadācid iti sahabhūsaṃprayuktakavipākahetvabhisandhivacanād adoṣaḥ eṣaḥ | yas tu manyate anāgato ’pi sa dharma utpadyamānāvasthāyāṃ sabhāgahetutve niyatībhūto bhavaty atas tāṃ caramāvasthām abhisaṃdhāyoktaṃ “na kadācin na hetur” iti | tasyā yamaparihāro yasmāt sa dharma utpadyamānāvasthāyāḥ pūrvaṃ sabhāgahetur abhūtvā paścāt bhavati | ihāpi ca praśne yo dharmo yasya dharmasya samanantaraḥ kadācit sa dharmas tasya dharmasya na samanantara iti śakyamanayā kalpanayā vaktuṃ syān na kadācid iti | kasmād evam āha | yadi sa dharmo notpanno bhavatīti dvimukhasaṃdarśanārthaṃ yathā tatra tatheha_ api karttavyam | yathā ceha tathā tatreti | evaṃ sati ko guṇo labhyata ity akauśalam evātra śāstrakārasyaiva saṃbhāvyeta | tasmāt pūrvaka evātra parihāraḥ sādhuḥ | yat tarhīdam uktam “anāgatānāṃ satkāyadṛṣṭiṃ tatsaṃprayuktaṃ ca duḥkhasatyaṃ sthāpayitvā yat tad anyat kliṣṭaṃ duḥkhasatyaṃ tat satkāyadṛṣṭihetukaṃ na satkāyadṛṣṭer hetur yat tu sthāpitaṃ tat satkāyadṛṣṭihetukaṃ satkāyadṛṣṭeś ca hetur” iti | anāgatasatkāyadṛṣṭisaṃprayuktaṃ duḥkhasatyaṃ sthāpayitvety evam etat karttavyam arthato ’pi caivaṃ boddhavyam iti | idaṃ tarhi prajñaptibhāṣyaṃ kathaṃ nīyate “sarvadharmāś catuṣke niyatā hetau phale āśraye ālambane niyatā” iti | hetur atra saṃprayuktakahetuḥ sahabhūhetuś ca | phalaṃ puruṣakāraphalamadhipatiphalaṃ ca | āśrayaś cakṣurādir ālambanaṃ rūpādikam iti draṣṭavyam | nanu caivaṃ sati sabhāga heturabhūtvā hetur bhavatīti prāptam | iṣyata evāvasthāṃ prati na dravyam | avasthāphalalṃ hi sāmargyaṃ na dravyaphalam | kiṃ punaḥ syād yadi vipākahetuvad anāgato ’pi sabhāgahetuḥ syāt | śāstre tasya grahaṇaṃ syāt | sa eva hi phaladānagrahaṇakriyāsamarthas tasyaiva grahaṇād adoṣaḥ | naitad asti | niḥṣyandaphalena hi saphalaḥ sabhāgahetuḥ | tac cānāgatasyāyuktaṃ pūrvapaścimatā ’bhāvāt | na cotpannam anāgatasya niṣyando yujyate | yathā ’tītaṃ varttamānasya | mā bhūd dhetoḥ pūrvaṃ phalam iti | nāsty anāgataḥ sabhāgahetuḥ | vipākahetur api evam anāgato na prapnoti | vīpākaphalasya pūrvaṃ saha cāyogād anāgate cādhvani pūrvapaścimatā ’bhāvāt | naitad asti | sabhāgahetor vinā paurvāparyeṇa sadṛśaḥ sadṛśasya sabhāgahetur ity anyonyahetutvād anyonyaniḥṣyandatā saṃprasajyeta | na cānyonyaniḥṣyandatā yuktimatīti | na tv eva vipākahetor vinā paurvāparyeṇānyonyahetuphalatā saṃprasajyate | bhinnalakṣaṇātvād dhetuphalayoḥ | tasmād avasthāvyavsthitaṃ eva sabhāgahetur lakṣaṇavyavasthitas tu vipākahetur ity anāgato ’pi na vāryate |

釋曰。若同類法前已生。於後(8)法已生及未生。是同類因。若未來定非同類(9)因。此義從何來。從阿毘達磨藏來。彼藏云何(10)者爲同類因。前已生善根於後生善根及與(11)彼相應。法於自部自界。由同類因成因。如此(12)若過去於過去現在。若過去現在於未來。應(13)説如此。此亦是阿毘達磨藏文句。彼藏云。若(14)法於此法成因。或時是法於此法不成因不。 (15)彼答無時非因。約倶有因相應因果報因故(16)有此言。與前文句不相違。若人執如此。未來(17)諸法於正生位中定成同類因。是故約最後(18)位説此言。謂無時非因。於此人前執不成救(19)義。由此法於正生位前未作同類因後方成(20)因。此問中説。是法若於此法成次第縁。有時(21)是法於此法非次第縁。不由前分別可得説(22)如此。無時非縁。云何説如此。若此法不生。(23)爲顯二門故説此言。如於彼於此亦爾。如於(24)此於彼亦爾。若爾得何功徳。若爾此文顯法(25)主非聰慧人。是則此中於前救義。爲勝。復次(26)若爾云何説此文。除未來身見及身見相應(27)苦諦。所餘染汚苦諦。此以身見爲因。非身見(28)因。是所除此以身見爲因。亦是身見因。除未(29)來身見及身見相應苦諦。應作如此文句。若(189c1)不作由義應憶知如此文句。若爾此假名論(2)文句云何。將彼論云。一切法於四義中定四(3)義。謂因果依境。此中因謂相應因。果謂功力(4)果。及増上果。依謂眼等相。境謂色等塵。若(5)爾同類因。先未成因。後方成因。此義自至約(6)位許如此非是約物。何以故。聚集者是位果(7)非物果。若同類因。於未來世成因。如果報因(8)何所有。於發慧阿毘達磨中。此因應顯現。此(9)執未可然。何以故。是同類因有功能能取(10)果與果。此因於阿毘達磨中顯現非餘。無如(11)此義。何以故。此同類因。由等流果説有聚(12)此果。若未來不相似無前後故。若已生於未(13)生不應成等流。如過去於現世。勿以果前因(14)後故。無未來同類因。若爾果報因。於未來(15)亦不成因。何以故。是果報果。若在因前。或(16)與因倶。非道理故。於未來中無前後故。是義(17)不然。何以故。同類因若無前後。此法相似。(18)於相似法成同類因。更互爲因故。更互等流。(19)此執應成更互等流義。此不應道理。果報因(20)不爾。若離前後。亦不可立爲更互因果。因果(21)相異故。是故同類因位所成。果報因相所成。(22)是故若於未來不可遮於前。

唯諸前生與後相似生未生法爲同(17)類因。云何知然。本論説故。如發智論説。云(18)何同類因。謂前生善根與後生自界善根(19)及彼相應法爲同類因。如是過去與餘二(20)世過去現在。與未來等皆應廣説。然即彼(21)論作是問言。若法與彼法爲因。或時此法(22)與彼非因耶。彼即答言。無時非因者。此(23)依倶有相應異熟三因密説故無有過。有(24)謂未來正生位法定能與彼爲同類因。是故(25)彼文依最後位密作是答無時非因。彼(26)於所難非爲善釋。以未來法正生位前非(27)同類因後方成故。又若爾者。彼復問言。若(28)法與彼法爲等無間。或時此法與彼非等(29)無間耶。彼即答言。若時此法未至已生。若(31c1)如彼釋。應亦答言無時非縁。如何乃答。 (2)若時此法未至已生。然彼復釋。爲現二門。(3)如彼處説此亦應爾。如此處説彼亦應爾。 (4)如是作文獲何功徳。唯顯論主非善於文。 (5)是故應知。前釋爲善。若爾何故品類足説。(6)或有苦諦以有身見爲因。非與有身見(7)爲因。除未來有身見及彼相應苦諦諸餘染(8)汚苦諦。或有苦諦以有身見爲因。亦與有(9)身見爲因。即所除法。彼文應説除未來有(10)身見相應苦諦。設有如彼説。由義應知非。 (11)復云何通施設足論。彼説諸法四事決定。所(12)謂因果所依所縁。應知彼文。因者謂能作倶(13)有相應異熟因。果者。謂増上士用異熟果。所(14)依者謂眼等六根。所縁者謂色等六境。若爾(15)同類因應本無而有。許故無過。約位非體。 (16)由和合作用位果非體果。若同類因未來世(17)有如異熟因當有何過。未來若有。本論應(18)説。本論唯説能取與果諸同類因故無有(19)失。無如是義。以同類因引等流果。此未來(20)有理必不然。無前後故。不應已生法爲未(21)生等流。如過去法非現在果。勿有果先因(22)後過失故。未來世無同類因。若爾異熟因應(23)未來非有。不應異熟果因前及倶故。未來(24)世法無前後故。無如是失。不相似故。謂(25)同類因與果相似。若無前後應互爲因。既(26)互爲因應互爲果。互爲因果與理相違。非(27)異熟因與果相似。雖離前後而無上過。 . 故(28)同類因就位建立未來非有。若異熟因就相(29)建立未來非無。

(5) phyi ma skye ba daṅ ma skyes pa rnams kyi skal ba mñam pa’i rgyu yin no || ma ’oṅs pa khon skal ba mñam pa’i rgyu ma yin no źes bya ba ’di dag las smras pa | bstan bcos las te | skal ba mñam pa’i rgyu gaṅ źe na | dge ba’i rtsa ba sṅar byuṅ ba rnams ni raṅ gi khams na dge ba’i rtsa ba (6) phyis ’byuṅ ba rnams daṅ | de dag daṅ mtshuṅs par ldan pa’i chos rnams kyi skal ba mñam pa’i rgyus rgyu yin no || de ltar na ’das pa daṅ | da ltar byuṅ ba rnams kyi yin no || ’das pa daṅ da ltar byuṅ ba rnams ni ma ’oṅs pa rnams kyi yin no źes brjod par bya’o źes ’byuṅ ṅo || chos (7) gaṅ chos gaṅ gi rgyu’i yin pa’i chos de res ’ga’ źig chos de’i rgyu ma yin pa yin nam źe na smras pa | nam yaṅ ma yin no źes ’byuṅ ba ’di yaṅ bstan bcos yin no || lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa daṅ rnam par smin pa’i rgyu las dgoṅs nas gsuṅs pa’i phyir de ni ñes pa med (89a1) do || gaṅ źig chos ma ’oṅs pa de yaṅ skye pa’i tshe’i gnas skabs na skal ba mñam pa’i rgyu ñid du ṅes par ’gyur ba yin no || de’i phyir tha ma’i gnas skabs de las dgoṅs nas nam yaṅ rgyu ma yin pa ma yin no źes gsuṅs so sñam du sems pa de ni de’i (2) lan du mi ruṅ ste | ’di ltar chos de skye pa’i gnas skabs kyi sṅon rol nas skal ba mñam pa’i rgyu ma yin pa las phyis yin pas so || chos gaṅ źig chos gaṅ gi mtshuṅs pa de ma thag pa yin pa’i chos de res ’ga’ źig chos de’i mtshuṅs pa de ma thag pa ma yin nam źes bya ba ’dri ba (3) ’di yaṅ yoṅs su rtogs pa ’dis res ’ga’ yaṅ ma yin no źes brjod par nus na ci’i phyir ’di skad du gal te chos de ma skyes par gyur na’o źes gsuṅs | der ji lta ba de bźin ’dir yaṅ brjod par bya la |⁴ ’dir ji lta ba de bźin der yaṅ brjod par bya’o źes sgo gñis su bstan (4) par bya ba’i bar ro || de lta yin na yon tan ci źig ’thob par ’gyur te | de lta na ’dir bstan bcos byed pa mi mkhas pa kho nar yid ches par ’gyur ro || de lta bas na ’dir lan sṅa ma kho na legs pa yin no || ’o na gaṅ ’di skad du ’jig tshogs la lta ba ma ’oṅs pa daṅ | de (5) daṅ mtshuṅs bar ldan pa’i sdug bsṅal gyi bden pa ma gtogs pa de las gźan pa’i sdug bsṅal gyi bden pa gaṅ yin pa de ni ’jig tshogs la lta ba’i rgyu las byuṅ ba ni yin la | ’jig tshogs la lta pa’i rgyu ni ma yin no || ma gtogs pa gaṅ yin pa de ni ’jig tshogs la lta ba’i rgyu (6) las byuṅ ba yaṅ yin la ’jig tshogs la lta ba’i rgyu yaṅ yin no źes gsuṅs so źe na | de ni ’di skad du ’jig tshogs la lta ba ma ’oṅs pa daṅ mtshuṅs par ldan ba’i sdug bsṅal gyi bden pa ma gtogs pa źes brjod par bya ba’am | yaṅ na don gyis na de ltar go par bya’o || ’o na (7) btags pa’i bśad pa chos thams cad ni bźi chen du ṅes pa yin te | rgyu daṅ ’bras bu daṅ | rten daṅ dmigs par ṅes so źes bya ba ’di ji ltar daṅ | ’dir rgyu ni mtshuṅs par ldan pa’i rgyu daṅ lhan cig ’byuṅ pa’i rgyu yin no || ’bras bu ni skyes bu byed pa’i ’bras bu daṅ | bdag (89b1) po’i ’bras bu yin no || rten ni mig la sogs pa’o || dmigs pa ni gzugs la sogs pa yin no źes bya bar blta bar bya’o || de lta na skal ba mñam pa’i rgyu ma yin pa las rgyu yin par ’gyur ba ma yin nam | gnas skabs ni ’dod pa kho na yin gyi rdzas la ni ma yin te | tshogs (2) pa ni gnas skabs kyi ’bras bu can yin gyi | rdzas kyi ’bras bu can ni ma yin no || gal te rnam par smin pa’i rgyu bźin du skal ba mñam pa’i rgyu yaṅ ma ’oṅs pa yin na cir ’gyur źe na | bstan bcos las de smos par ’gyur ro || ’bras bu ’byin pa daṅ ’dzin par byed nus pa gaṅ (3) yin pa de kho na smos pa’i phyir ñes pa med do źe na | de ni ma yin te | skal ba mñam pa’i rgyu ni rgyu mthun pa’i ’bras bus ’bras bu daṅ bcas pa yin na de yaṅ ma ’oṅs pa la rigs pa ma yin te | sṅa phyi med pa’i phyir ro || byuṅ zin pa yaṅ ma ’oṅs pa’i rgyu mthun par mi ruṅ ste | dper (4) na da lta’i ’das pa bźin no || rgyu bas ’bras bu sṅa na mi ruṅ bas skal ba mñam pa’i rgyu ma ’oṅs pa ni med do || de lta na rnams par smin pa’i rgyu yaṅ ma ’oṅs pa yin par mi ’gyur te | rnam par smin pa’i ’bras bu sṅa ba daṅ lhan cig pa mi ruṅ ba’i phyir la | ma ’oṅs pa’i dus (5) la yaṅ sṅa phyi med pa’i phyir ro źe na | de ni ma yin te | skal ba mñam pa’i rgyu ni sṅa phyi med par ’dra ba’i skal ba mñam pa’i rgyu ’dra ba yin bas phan tshun du rgyur gyur pa’i phyir phan tshun rgyu mthun pa ñid du thal bar ’gyur te | phan tshun rgyu mthun pa ñid du ni rigs pa daṅ ldan pa ma (6) yin no || rnam par smin pa’i rgyu ni sṅa phyi med bźin du yaṅ de ltar phun tshun ’bras bu ñid du thal bar mi ’gyur te | rgyu daṅ ’bras bu dag mtshan ñid tha dad pa’i phyir do || de lta bas na skal ba mñam pa’i rgyu ni gnas skabs las rnam par gnas pa kho na yin la | rnam par smin (7) pa’i rgyu ni mtshan ñid las rnam par gnas pa yin pas ma ’oṅs pa yaṅ mi bzlog go ||

4. See also next record.

yad uktaṃ svabhūmikaḥ sabhāgahetur bhavatīti kim eṣa niyamaḥ sarvasya sāsravasyaiṣa niyamaḥ |

已説同類。謂於(23)自地依何法有此決。但約有流作此決。若無(24)流云何。

言同類因唯自地者定依(32a1)何説。定依有漏。

skal ba mñam pa’i rgyu ni raṅ gi sa pa yin no źes bśad pa gaṅ yin pa ci de ltar ṅes sam źe na | de zag pa daṅ bcas pa la ni ṅes so ||

anyo ’nyaṃ navabhūmis tu mārgaḥ

偈曰。更互有九地道。

.

sa dgu’i lam ni phan tshun du ||

sabhāgahetur ity adhikāraḥ | anāgamye dhyānāntarikāyāṃ caturṣu raneṣu triṣu cārūpyeṣu mārgasatyam anyo ’nyaṃ sabhāgahetuḥ | kiṃ kāraṇam | āgantuko hy asau tāsu bhūmiṣu na taddhātupatitas tadbhūmikābhistṛṣṇābhir asvīkṛtatvāt | ataḥ mānajātīyasyānyabhūmikasyāpi sabhāgahetur bhavati | sa punaḥ |

釋曰。同類因(25)義流於非至地。於中間定四色定三無色定。(26)於此九地道諦。更互爲同類因。何以故。此道(27)於九地爲客故。不屬彼界。彼地貪愛不能取(28)此爲自境。是故若法同類。雖不同地。得作同(29)類因。此同類因生何品果。 .

若無漏道展轉相望一一皆(2)與九地爲因。謂未至定靜慮中間四本靜慮(3)三本無色九地道諦皆互爲因。所以者何。此(4)於諸地皆如客住不墮界攝。非諸地愛執(5)爲己有。是故九地道雖地不同而展轉爲(6)因。由同類故。 .

skal ba mñam (90a1) pa’i rgyu yin no || źes bya bar skabs daṅ sbyar te | mi ldogs pa med pa daṅ bsam gtan khyad par can daṅ | bsam gtan bźi daṅ | gzugs med pa gsum dag gi lam gyi bden pa ni phan tshun du skal ba mñam pa’i rgyu yin no || ci’i phyir źe na | ’di (2) ni sa de dag tu glo bur du ’oṅs pa yin la | sa de pa dag gis bdag gir ma byas pa’i phyir khams de dag tu gtogs pa ma yin te | de bas na sa gźan pa’i rigs mthun pa’i skal ba mñam pa’i rgyu yaṅ yin no || de yaṅ |

samaviśiṣṭayoḥ || 2.52 ||

偈曰。於等勝果。

然唯得與等勝爲因。

mñam daṅ khyad par can gyi yin ||

nyūnasya hetur bhavati | tadyathā duḥkhe dharmajñānakṣāntistasyā evānāgatāyāḥ sabhāgahetuviśiṣṭasya ca yāvad anutpādajñānasya | anutpādajñānam anutpādajñānasyaivānyaviśiṣṭabhāvāt | darśanabhāvanā ’śaikṣyamārgās tridhvy ekeṣām | tatrāpi mṛdvindriyam ārgo mṛdutīkṣṇendriyam ārgasya hetuḥ | tīkṣṇendriyamārgas tīkṣṇendriyamārgasyaiva | tadyathā śraddhānusāriśraddhādhimuktasamayavimuktamārgāḥ ṣaṇṇāṃ caturṇāṃ dvayoś ca | dharmānusāridṛṣṭiprāptāsamayavimuktamārgāḥ trayāṇāṃ dvayor ekasya | kathaṃ punar ūrdhvaṃ bhūmikasyādhobhūmiko mārgaḥ samo vā bhavati viśiṣṭo vā | indriyato hetūpacayataś ca | tatra darśanādimārgāṇāṃ mṛdumṛdvādīnāṃ cottarottara hetūpacitatarāḥ | yady apy ekasantāne śraddhānusārimārgayor asaṃbhavaḥ utpannas tv anāgatasya hetuḥ |

釋(190a1)曰。此爲等品上品果因非下品果因。如苦法(2)智忍爲未來苦法智忍同類因。或爲上品道(3)乃至無生智同類因。若無生智但爲無生智(4)因。無餘上品故。見修無學道。爲三二一同類(5)因。此中鈍根道。亦爲鈍根道利根道因。利根(6)道但爲利根道因。如信行信解脱時解脱道。(7)或爲六四二因。法行見至非時解脱道。或爲(8)三二一因。云何下地道於上地道。或等或勝。 (9)一由根二由因増長。此中見道等下下品等。(10)於後後由因増長勝。若於一相續中。信行(11)法行道不得倶有。若已生於未生爲因。

非爲(7)劣因。加行生故。且如已生苦法智忍還與未(8)來苦法智忍爲同類因是名爲等。又即此(9)忍復能與後從苦法智至無生智爲同類(10)因。是名爲勝。如是廣説。乃至已生。諸無生(11)智。唯與等類爲同類因。更無勝故。又諸已(12)生見道修道及無學道。隨其次第與三二(13)一爲同類因。又於此中諸鈍根道與鈍及(14)利爲同類因。若利根道唯利道因。如隨信(15)行及信勝解時解脱道隨其次第與六四(16)二爲同類因。若隨法行及見至非時解脱道(17)隨其次第與三二一爲同類因。諸上地道(18)爲下地因云何名爲或等或勝。由因増長(19)及由根故。謂見道等下下品等。後後位中因(20)轉増長。雖一相續中無容可得隨信隨法(21)行二道現起而已生者爲未來因。

chuṅ ṅu’i rgyu ni ma yin te || ’di lta ste | (3) sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa ni de ñid ma ’oṅs pa daṅ mi skye ba śes pa’i khyad par can gyi rgyu yaṅ yin no || mi skye ba śes pa ni khyad par can gźan med pa’i phyir mi skye ba śes pa kho na’i yin no || mthoṅ ba daṅ bsgom pa daṅ mi slob pa’i lam rnams ni gsum daṅ gñis daṅ gcig dag gi yin no || de la yaṅ (4) dbaṅ po rtul po’i lam ni dbaṅ po rtul po daṅ rnon po’i lam gyi rgyu yin la | dbaṅ po rnon po’i lam ni dbaṅ po rnon po’i lam kho na yin te | ’di lta ste dad pas rjes su ’braṅ ba daṅ dad pas mos pa daṅ dus kyis rnam par grol ba’i lam rnams ni drug daṅ bźi daṅ gñis dag gi yin no || chos kyis (5) rjes su ’braṅ ba daṅ mthoṅ bas thob pa daṅ | dus daṅ mi sbyor bar rnam par grol pa’i lam rnams ni gsum daṅ gñis daṅ gcig gi yin no || yaṅ ji ltar sa goṅ ma pas ’og ma pa’i lam daṅ mñam ba’am khyad par can yin źe na | dbaṅ po daṅ rgyus rgyas par byas pa’i sgo nas te | de la (6) rgyus śin tu rgyas par byas pa ni mthoṅ pa’i lam la sogs pa daṅ | chuṅ ṅu’i chuṅ ṅu la sogs pa goṅ nas goṅ du’o || rgyud gcig la dad pas rjes su ’braṅ ba daṅ | chos kyis rjes su ’braṅ ba’i lam dag mi srid mod kyi ’byuṅ ba ni ma ’oṅs pa’i rgyu yin no ||

kiṃ punaḥ mārga eva samaviśiṣṭayoḥ sabhāgahetur bhavati | nety āha | laukikā api hi

爲(12)唯道於等勝果作同類因。爲更有餘法世間(13)法亦爾。

爲唯聖(22)道但與等勝爲同類因。不爾。云何。餘世間(23)法。

ci lam kho na mñam pa daṅ (7) khyad par can dag gi skal ba mñam pa’i rgyu yin nam źe na smras pa ma yin te | ’jig rten pa dag kyaṅ |

prayogajās tayor eva

偈曰。學得於二爾。

加行生者。

sbyor byuṅ de gñis kho na’i yin ||

samaviśiṣṭayoḥ sabhāgahetur bhavanti na nyūnasya | yathā katame ity āha

釋曰。不但無流(14)法爲等勝果同類因。學得有流法於二果亦(15)爾。或爲等果同類因。或爲勝果同類因。非下(16)類因。此學得是何法。偈曰。

亦與等勝爲因非劣。加行生(24)法其體云何。

mñam pa daṅ khyad par can dag gi skal ba mñam pa’i rgyu yin gyi dman pa’i ni ma yin no || dper ji lta bu źe na smras pa |

śrutacintāmayādikāḥ |

聞思等諸法。

謂聞所成思所成等。

thos daṅ bsams byuṅ la sogs (90b1) pa’aṅ ||

ete hi prāyogikāḥ śrutacintābhāvanāmayā guṇāḥ samaviśiṣṭayor eva hetur na nyūnānām | tadyathā kāmāvacarāḥ śrutamayāḥ śrutacintāmayānāṃ cintāmayācintāmayānām | bhāvanāmayābhāvāt | rūpāvacarāḥ śrutamayāḥ śrutabhāvanāmayānāṃ cintāmayābhāvāt | bhāvanāmayā bhāvanāmayānām eva | ārūpyāvacarābhāvanāmayā bhāvanāmayānām eva | teṣām api navaprakārabhedāt mṛdumṛdavaḥ sarveṣāṃ mṛdumadhyā aṣṭānām ity eṣā nītiḥ | upapattipratilambhikās tu kuśalā dharmāḥ sarve navaprakārāḥ parasparasabhāgahetuḥ | kliṣṭā apy evam | anivṛtāvyākṛtās tu caturvidhāḥ | vipākajā airyapathikāḥ śailpasthānikāḥ nirmāṇacittasahajāś ca | te yathākramaṃ catustrīdvyekeṣāṃ sabhāgahetuḥ nirmāṇacittam api kāmāvacara caturdhyanaphalam | tatra nottaradhyānaphalam adharadhyānaphalasya | na hy ābhisaṃskārikasya sabhāgahetor hīyamānaṃ phalaṃ bhavati | tadyathā śāliryavādīnāṃ mā bhūn niṣphalaḥ prayatna iti | ata eva cāhuḥ syād utpanno ’nāsravo ’nutpannasyāsravasya na hetuḥ syāt tadyathā duḥkhe dharmajñānam utpannam anutpannānāṃ duḥkhe dharmajñānakṣāntīnām | sarvaṃ ca viśiṣṭaṃ nyūnasya na hetuḥ | syād ekasantānaniyataḥ pūrvapratilabdho ’nāsravo dharmaḥ paścād utpannasya na hetuḥ | syād anāgatāḥ duḥkhe dharmajñānakṣāntayo duḥkhe dharmajñānasya yasmān na pūrvataraṃ phalam asty anāgato vā sabhāgahetuḥ | syāt pūrvotpanno ’nāsravo dharmaḥ paścād utpannasānāsravasya na hetuḥ | syād avimātro nyūnasya | tadyathottaraphalaparihīṇasyāvaraphalasaṃmukhībhāve duḥkhe dharmajñānaprāptiś cottarottarakṣaṇa sahotpannānāṃ duḥkhe dharmajñānakṣāntiprāptīnāṃ nyūnatvād iti | uktaḥ sabhāgahetuḥ |

釋(17)曰。此法加行所得。謂聞徳思徳修徳。爲等品(18)勝品果因。非下品因。如欲界聞慧。爲欲界聞(19)思慧因。若思慧但爲思慧因。無修慧故。色界(20)聞慧。爲聞慧修慧因。無思慧故。若修慧但(21)爲修慧因。 . 如此等有九品差別故。最下下(22)品。爲一切下中等八品因。道理如此。生得(23)善法。一切皆有九品。前爲後同類因。染汚法(24)亦爾。若無覆無記有四種。謂果報生。威儀相(25)應。工巧處。變化心。共有此四種。次第爲四(26)三二一同類因。於欲界變化心。是四定果。此(27)中是上地定果。非下地定果同類因。何以故。(28)功力所造同類因。無道理以下類爲果。譬如(29)舍利穀麥等。勿作功力無果。是故諸師説如(190b1)此言。若無流已生。可得非未生無流因。不有(2)如已生苦法智於未生苦法智忍。一切勝於(3)劣非同類因。先所得無流法。定在一相續中。(4)於後生無流。可非因不有。謂未來苦法智忍(5)於苦法智。何以故。果非前故。又未來無同(6)類因故。前已生無流法。於後已生無流法。可(7)非因不有。謂勝於下類。如已退上果現證下(8)果。復次苦法智至得於後後刹那入觀人所(9)得苦法智忍至得下類故。説同類因已。

等者等取(25)修所成等。因聞思修所生功徳名彼所成。(26)加行生故唯與等勝爲因非劣。如欲界繋(27)聞所成法能與自界聞思所成爲同類因。(28)非修所成因。欲界無故。思所成法與思所(29)成爲同類因。非聞所成因。以彼劣故。若色(32b1)界繋聞所成法。能與自界聞修所成爲同類(2)因。非思所成因。色界無故。修所成法唯與(3)自界修所成法爲同類因。非聞所成因。以(4)彼劣故。無色界繋修所成法。唯與自界修所(5)成法爲同類因。非聞思所成因。以無故劣(6)故。如是諸法復有九品。若下下品爲九品(7)因。下中八因。乃至上上唯上上因。除前劣(8)故。生得善法九品相望展轉爲因。染汚亦(9)爾。無覆無記總有四種。謂異熟生威儀路工(10)巧處化心倶品。隨其次第。能與四三二一(11)爲因。又欲界化心有四靜慮果。非上靜慮(12)果下靜慮果因。非加行因得下劣果。如勤(13)功力種稻麥等。勿設劬勞而無所獲。因(14)如是義故。有問言。頗有已生諸無漏法非(15)未生位無漏法因。有。謂已生苦法智品於未(16)生位苦法忍品。又一切勝於一切劣。頗有一(17)身諸無漏法前所定得非後生因。有。謂未(18)來苦法忍品於後已生苦法智品。以果必無(19)在因前故。或同類因未來無故。頗有前生(20)諸無漏法非後已起無漏法因。有。謂前生勝(21)無漏法於後已起劣無漏法。如退上果下(22)果現前。又前已生苦法智得於後已生苦法(23)忍得非同類因。以彼劣故。如是已説同類(24)因相。第四相應因相云何。頌曰

thos pa daṅ bsams pa daṅ bsgoms pa las byuṅ ba sbyor ba las ’byuṅ ba’i yon tan de dag kyaṅ ñams pa daṅ khyad par can dag kho na’i rgyu yin gyi dman pa rnams kyi ni ma yin te | ’di lta ste | ’dod pa na spyod pa’i thos pa las byuṅ ba rnams ni thos pa las byuṅ ba daṅ bsams pa las byuṅ (2) ba rnams kyi yin no || bsam pa las byuṅ ba rnams ni bsams pa las byuṅ ba rnams kyi yin te | bsgoms pa las byuṅ ba ni med pa’i phyir ro || gzugs na spyod pa’i thos pa las byuṅ ba rnams ni thos pa las byuṅ ba daṅ bsgoms pa las byuṅ ba rnams kyi yin te | bsams (3) pa las byuṅ ba ni med pa’i phyir ro || bsgoms pa las byuṅ ba rnams ni bsgoms pa las byuṅ ba rnams kho na’i yin no || de dag kyaṅ rnam pa dgu tha dad pa’i phyir chuṅ ṅu’i chuṅ ṅu dag ni thams cad kyi yin la | chuṅ ṅu’i ’briṅ po dag ni brgyad kyi yin te | lugs ni de lta bu’o ||⁵ skyes (4) nas thob pa can gyi dge ba’i chos rnams ni rnam pa dgu po thams cad phan tshun du skal ba mñam pa’i rgyu yin te | ñon moṅs pa can rnams kyaṅ de daṅ ’dra’o || ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa rnams ni rnam pa bźi ste | rnam par smin pa las skyes pa daṅ | spyod lam (5) pa ’am | bzo’i gnas pa daṅ | sprul pa’i sems lhan cig skyes pa rnams te | de dag ni go rims bźin du bźi daṅ | gsum daṅ | gñis daṅ | gcig dag gi skal ba mñam pa’i rgyu yin no || sprul pa’i sems bsam gtan bźi’i ’bras bu ’dod pa na spyod pa yaṅ (6) yin te | de la bsam gtan goṅ ma’i ’bras bu ni bsam gtan ’og ma’i ’bras bu ni ma yin no || ’bad pa ’bras bu med par ’gyur du ’oṅ ba’i phyir skal ba mñam pa’i rgyu mṅon par ’du byed pa can gyi ’bras bu ni dman pa ma yin te | dper na s’a lu daṅ nas la sogs pa’i (7) lta bu’o || de ñid kyi phyir zag pa med pa skyes pa zag pa med pa ma skyes pa’i rgyu ma yin pa yod dam źe na yod de | dper na sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa ma skyes pa rnams kyi lta bu daṅ | khyad par can thams cad dman pa’i lta bu’o || rgyu gcig la ṅes pa’i zag pa med pa’i (91a1) chos sṅon thob pa phyis skyes pa’i rgyu ma yin pa yod dam źe na | yod de sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa ma ’oṅs pa dag sdug bsṅal la chos śes pa’i lta bu’o || ’di ltar ’bras bu sṅa ma ’am | skal pa mñam pa’i rgyu ma ’oṅs pa ni med do || zag pa (2) med pa’i chos sṅar skyes pa rnams zag pa med pa’i chos phyis skye ba’i rgyu ma yin pa yod dam źe na yod de | chen po chuṅ ṅu’i lta bu ste | ’di lta ste | ’bras bu gor ma las yoṅs su ñams pa ’bras bu ’og ma mṅon du byed pa’i tshe daṅ sdug bsṅal la chos śes pa’i thob pa skad cig ma phyi (3) ma daṅ lhan cig skyes pa sdug bsṅal la chos śes pa’i bzod pa’i thob pa rnams kyi lta bu ste | dman pa’i phyir ro źes gsuṅs so || skal pa mñam pa’i rgyu bśad zin to ||

5. See also previous record

saṃprayuktakahetus tu cittacaittāḥ |

偈曰。(10)相應因何相心心法。

(25)相應因決定　心心所同依

mtshuṅs ldan rgyu ni sems dag daṅ || sems byuṅ |

釋曰。一切心及心法共(11)聚。名相應因。若爾有別相續生心心法。更互(12)應成相應因。是義不然。若一相一境。得成相(13)應因。若爾則同前過失。若同一時成相應(14)因。若爾於別相續生心心法。應成相應因。如(15)衆人共見新月等。是故偈曰。

(26)論曰。唯心心所是相應因。若爾所縁行相別(27)者。亦應更互爲相應因。不爾所縁行相同(28)者。乃可得説爲相應故。若爾異時所縁行(29)相同者應説爲相應因。不爾要須所縁行(32c1)相及時同者乃相應故。若爾異身所縁行相(2)及時同者應説相應。如衆同觀初月等事(3)爲以一言總遮如是衆多妨難故説。

de lta na ni dus daṅ rgyud tha dad pa las skyes pa (4) rnams phan tshun du mtshuṅs par ldan pa’i rgyu ñid du thal bar ’gyur ro || ’o na ni rnam pa daṅ dmigs pa gcig la dag pa yin no || de lta na yaṅ de ñid du thal bar ’gyur ro || ’o na ni dus gcig pa dag yin no || de lta na zla ba tshes pa la sogs pa la lta ba’i lta bur rgyud tha dad (5) pa las skyes pa rnams la yaṅ thal bar ’gyur te | de lta bas na

samāśrayāḥ || 2.53 ||

同依。

rten mtshuṅs pa can rnams so ||

samāna āśrayo yeṣāṃ te cittacaittāḥ anyonyaṃ saṃprayuktakahetuḥ | samāna ity abhinnas tadyathā ya eva cakṣurindriyakṣaṇaś cakṣurvijñānasyāśrayaḥ sa eva tatsaṃprayuktānāṃ vedanādīnām eva yāvan manaḥ | indriyakṣaṇo manovijñānatsaṃprayukṭānāṃ veditavyaḥ | yaḥ saṃprayuktakahetuḥ sahabhūhetur api saḥ | atha kenārthena sahabhūhetuḥ kena saṃprayuktakahetuḥ | anyonyaphalārthena sahabhūhetuḥ | sahasārthikānyonyabalamārgaprayāṇavat | pañcabhiḥ samatābhiḥ saṃprayogārthena saṃprayuktakahetuḥ | teṣām eva sārthikānāṃ samānānnapānādiparibhogakriyāprayogavat | ekena_ api hi vinā sarveṇa na saṃprayujyanta ity ayam eṣāṃ hetubhāvaḥ | uktaḥ saṃprayuktakahetuḥ |

釋曰。若(16)彼互同依止。得名相應因。同者謂不異。如眼(17)根刹那能作眼識依。亦作眼識相應受等心(18)法依。乃至意。根刹那於意識及意識相應法(19)依義亦爾。相應因即是倶有因。何義立爲倶(20)有因。何義立爲相應因。譬如同宗互相於有(21)力故得行路。倶有因亦爾。由五種平等。共同(22)所作故。立相應因。譬如同宗共同食飮資用(23)事是故得行。於中若離一則一切不相應。是(24)故此二因其勢有異。 (25)説相應因已。

(4)謂要同依心心所法方得更互爲相應因。此(5)中同言顯所依一。謂若眼識用此刹那眼根(6)爲依相應受等亦即用此眼根爲依。乃至(7)意。識及相應法同依意根。應知亦爾。相應因(8)體即倶有因。如是二因義何差別。由互爲(9)果義立倶有因。如商侶相依共遊險道。 (10)由五平等共相應義立相應因。即如商侶(11)同受同作食等事業。其中闕一皆不相應。(12)是故極成互爲因義。如是已説相應因相。

gaṅ dag la rten mtshuṅs pa yod pa’i sems daṅ sems las byuṅ ba de dag ni phan tshun du mtshuṅs par ldan pa’i rgyu yin no || mtshuṅs pa źes bya ba ni tha mi dad pa ste | ’di (6) lta ste | mig gi rnam par śes pa’i rten mig gi dbaṅ po’i skad cig ma gaṅ yin pa de ñid de daṅ mtshuṅs par ldan pa tshor ba la sogs pa rnams kyi yaṅ yin pa lta bu ste | yid kyi rnam par śes pa daṅ de daṅ mtshuṅs par ldan pa rnams kyi yid kyi skad cig ma yin pa’i bar du yaṅ de (7) bźin du rig par bya’o || mtshuṅs par ldan pa’i rgyu gaṅ yin pa de ni lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yaṅ yin no || yaṅ don gaṅ gis na lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin | gaṅ gis na mtshuṅs par ldan pa’i rgyu gaṅ yin źe na | phan tshun ’bras bu’i don gyis na lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu yin te | (91b1) ’dron pa rnams phan tshun gyi stobs kyis lhan cig lam du ’gro ba yin no || mtshuṅs pa lṅas mtshuṅs par ldan pa’i don gyis na mtshuṅs par ldan pa’i rgyu yin te | ’dron pa de dag ñid zas la sogs pa yoṅs su loṅs spyod pa’i bya ba la ’dra bar sbyor ba bźin no || gcig med na yaṅ (2) thams cad mtshuṅs par mi ldan pas ’di ni de dag gi rgyu’i dṅos po yin no ||

sarvatragahetuḥ katamaḥ |

遍行因相云何。

(13)第五遍行因相云何。頌曰

kun tu ’gro ba’i rgyu gaṅ źe na |

sarvatragākhyaḥ klilṣṭānāṃ svabhūmau pūrvasarvagāḥ |

偈曰。遍行染(26)汚因。自地前遍行。

(14)遍行謂前遍　爲同地染因

kun ’gro źes bya ñon moṅs can || rnams kyi raṅ sar kun ’gro sṅa ||

svabhūmikāḥ pūrvotpannāḥ sarvatragā dharmāḥ paścimānāṃ kliṣṭānāṃ dharmāṇāṃ sarvatragahetuḥ | tān punaḥ paścād anuśayanirdeśakośasthāna eva vyākhyāsyāmaḥ | kliṣṭadharmasāmānyakāraṇatvenāyaṃ sabhāgahetoḥ pṛthak vyavasthāpyate | nikāyāntarīyāṇām api hetutvād eṣāṃ hi prabhāvenānyanaikāyikā api kleśā upajāyante | kim āryapudgalasyāpi kliṣṭā dharmāḥ sarvatragahetukāḥ | sarva eva kliṣṭā dharmā darśanaprahātavyahetukā iti kāśmīrāḥ | tathā prakāraṇeṣūktaṃ “darśanaprahātavyahetukāḥ dharmāḥ katame | kliṣṭā dharmāḥ yaś ca darśanaprahātavyānāṃ dharmāṇāṃ vipāka iti | avyākṛtahetukā dharmāḥ katame | avyākṛtāḥ saṃskṛtā dharmā akuśalāś ceti | duḥkhasatyaṃ syāt satkāyadṛṣṭihetukaṃ na satkāyadṛṣṭer hetur iti vistaro yāvan na satkāyadṛṣṭeḥ teṣāṃ ca dharmāṇāṃ jātiṃ jarāṃ sthitim anityatāṃ ca sthāpayitvā yat tad anyat kliṣṭam duḥkhasatyam” iti | idaṃ tarhi prajñaptibhāṣyaṃ kathaṃ nīyate “syād dharmo ’kuśalo ’kuśalahetuka eva | syād āryapudgalaḥ kāmavairāgyāt parihīyamāṇo yāṃ tatprathamataḥ klilṣṭāñ cetanāṃ saṃmukhīkarotīti” | aprahīṇahetumetat saṃdhāyoktam | darśanaprahātavyo hi tasyā hetuḥ prahīṇatvān noktaḥ | uktaḥ sarvadagahetuḥ |

釋曰。於自地先有諸法。(27)若遍處能行於後生染汚法。立爲遍行因。此(28)遍行法。後分別惑品中當説。由爲一切染汚(29)法通因故。離同類因。別立此因。能爲餘部染(190c1)汚因故。由彼威力。別部諸惑。亦得増長。聖(2)人染汚法。亦以遍行爲因不。罽賓國師説。一(3)切染汚法。見諦所滅惑爲因。何以故。於分別(4)道理論説。何法以見諦所滅惑爲因。諸染(5)汚法。及見諦所滅法果報。何法以無記爲(6)因。一切無記有爲法。及諸惡。有法以苦爲(7)因。以身見爲因。非身見因不。廣説如彼論。乃(8)至云除身見及諸餘法生老住滅所有別染汚(9)苦諦。若爾云何會釋假名論文。彼論云。有法(10)不善。唯不善爲因。不有若聖人退離欲欲界(11)染汚作意初起現前。約未滅因。説此言。何以(12)故。見諦或是此因已滅。是故不説。説遍行因(13)已。

(15)論曰。遍行因者。謂前已生遍行諸法。與後(16)同地染汚諸法爲遍行因。遍行諸法。隨眠(17)品中遍行義處當廣分別。此與染法爲通(18)因故。同類因外更別建立。亦爲餘部染法(19)因故。由此勢力餘部煩惱及彼眷屬亦生(20)長故。聖者身中諸染汚法豈亦用此爲遍行(21)因。迦濕彌羅國毘婆沙師説。一切染汚法見(22)所斷爲因。故品類足説如是言。云何見所(23)斷爲因法。謂諸染汚法及見所斷法所感異(24)熟。云何無記爲因法。謂諸無記有爲法及不(25)善法。或有苦諦以有身見爲因。非與有(26)身見爲因。廣説乃至。除未來有身見及彼(27)相應法生老住無常諸餘染汚苦諦。若爾云(28)何通施設足論説。如彼論説。頗有法是不(29)善唯不善爲因耶。有。謂聖人離欲退最初已(33a1)起染汚思。依未斷因密作是説。見所斷法(2)雖是此因而由已斷故廢不説。如是已説(3)遍行因相。

raṅ gis pa’i kun tu ’gro ba’i chos sṅar skyes pa rnams ni ñon moṅs pa can gyi chos | phyi ma rnams kyi kun tu ’gro (3) pa’i rgyu yin no || de dag kyaṅ ’og nas phra rgyas bstan pa’i mdzod kyi gnas ñid nas bśad par bya’o || ’di ni ñon moṅs pa can gyi chos kyi thun moṅ gi rgyu ñid yin bas na skal pa mñam pa’i rgyu las logs śig tu rnam par gźan go || ris gźan dag gi yaṅ rgyu yin pa’i phyir te | de dag gi (4) mthus ni ris gźan pa’i ñon moṅs pa dag kyaṅ skye bar ’gyur ro || ci ’phags pa’i gaṅ zag gi ñon moṅs pa can gyi chos rnams kyaṅ kun tu ’gro ba’i rgyu las byuṅ ba dag yin nam źe na | kha che ba rnams na re ñon moṅs pa can gyi chos thams cad kyaṅ mthoṅ bas spaṅ bar bya ba’i (5) rgyu las byuṅ ba dag yin te | ’di ltar rab tu byed pa dag las mthoṅ bas spaṅ par bya pa’i rgyu las byuṅ pa’i chos rnams gaṅ źe na | ñon moṅs pa can gyi chos rnams daṅ | mthoṅ bas spaṅ bar bya ba’i chos rnams kyi rnam par smin pa gaṅ yin pa’o źes bya ba daṅ | luṅ du ma bstan pa’i (6) rgyu las byuṅ ba’i chos rnams gaṅ źe na | luṅ du ma bstan pa’i chos ’dus byas rnams daṅ | mi dge ba rnams so źes bya ba daṅ | sdug bsṅal gyi bden pa la ’jig tshogs la lta pa’i rgyu can yin pa ’jig tshogs la lta ba’i rgyu ma yin pa yaṅ yod de źes bya ba nas rgyas par ’jig tshogs la (7) lta ba daṅ | chos de dag gi skye ba daṅ rga ba daṅ gnas pa daṅ | mi rtag pa ñid dag ma gtogs pa de dag las gźan pa sdug bsṅal gyi bden pa ñon moṅs pa can gaṅ yin pa’o źes bya ba’i bar du gsuṅs so źes zer ro || ’o na btags pa’i bśad pa mi dge ba’i chos mi dge ba’i rgyu can kho (92a1) na yin pa yod dam źe na | yod de | ’phags pa’i gaṅ zag ’dod pa’i ’dod chags daṅ bral ba las yoṅs su ñams pa de las daṅ por ñon moṅs pa can gyi sems pa mṅon du byed pa gaṅ yin pa’o źes gsuṅs pa ’di ji ltar draṅ źe na | de ni rgyu ma spaṅs pa las (2) dgoṅs nas gsuṅs pa yin gyi de’i rgyu mthoṅ bas spaṅ bar bya ba ni spaṅs zin pa’i phyir ma gsuṅs so || kun tu ’gro ba’i rgyu bśaṅ zin to ||

vipākahetuḥ katamaḥ |

果報因相云何。

第六異熟因相云何。頌曰

rnam par smin pa’i rgyu gaṅ źe na |

vipākahetur aśubhāḥ kuśalāś caiva sāsravāḥ || 2.54 ||

偈曰。果報因非善。及以(14)有流善。

(4)異熟因不善　及善唯有漏

rnam smin rgyu ni mi dge daṅ || dge ba zag bcas rnams kho na ||

akuśalāḥ kuśalasāsravāś ca dharmā vipākahetuḥ | vipākadharmatvāt | kasmād avyākṛtā dharmāḥ vipākaṃ na nirvarttayanti | durbalatvāt | pūti bījavat | kasmān nānāsravāḥ | tṛṣṇānabhiṣyanditatvāt | anabhiṣyanditasārabījavat | apratisaṃyuktā hi kiṃ pratisaṃyuktaṃ vipākam abhinirvarttayeyuḥ | śeṣās tūbhayavidhatvān nirvarttayanti | sārābhiṣyanditabījavat | katham idaṃ vijñātavyaṃ vipākasya hetur vipākahetur āhosvid vipāka eva hetur vipākahetuḥ | kiṃ cātaḥ | yadi vipākasya hetur vipākahetuḥ “vīpākajaṃ cakṣur” iti etan na prāpnoti | atha vipāka eva hetur vipākahetuḥ “karmaṇo vipāka” ity etan na prāpnoti | naiṣa doṣaḥ | “ubhayathāpi yoga” ity uktaṃ prāk || atha vipāka iti ko ’rthaḥ | visadṛśaḥ pāko vipākaḥ | anyeṣāṃ tu hetūnāṃ sadṛśaḥ pākaḥ | ekasyobhayatheti vaibhāṣikāḥ | naiva tu teṣāṃ pāko yuktaḥ | pāko hi nāma santatipariṇāmaviśeṣajaḥ phalaparyantaḥ | na ca sahābhūsaṃprayuktahetvoḥ santatipariṇāmaviśeṣajaṃ phalam asti | na cāpi sabhāgahetvādīnāṃ phalaparyanto ’sti | punaḥ punaḥ kuśalādyāsaṃsāraphalatvāt | kāmadhātāv ekaskandhako vipākahetur ekaphalaḥ pratyayas tajjātyādayaś ca | dviskandhaka ekaphalaḥ kāyavākkarma tajjātyādayaś ca | catuḥskandhaka ekaphalaḥ kuśalākuśalāś cittacaittāḥ saha jātyādibhiḥ || rūpadhātāv ekaskandhako vipākahetur ekaphalaḥ prāptir asaṃjñisamāpattiś ca saha jātyādibhiḥ | dviskandhaka ekaphalaḥ prathame dhyāne vijñaptiḥ saha jātyādibhiḥ | catuḥskandhaka ekaphalaḥ kuśale cetasy asamāhite | pañcaskandhaka ekaphalaḥ samāhite || ārūpyadhātāv ekaskandhako vipākahetur ekaphalaḥ prāptir nirodhasamāpatiś ca saha jātyādibhiḥ | catuḥskandhakaḥ kuśalāś cittacaittāḥ tajjātyādayaś ca | asti karma yasyaikam eva dharmāyatanaṃ vīpāko vipacyate jīvitendriyam | yasya mana āyatanaṃ tasya dve manodharmāyatane | evaṃ yasya spraṣṭavyāyatanaṃ yasya kāyāyatanaṃ tasya trīṇi kāyaspraṣṭavyadharmāyatanāni | evaṃ yasya rūpagandharasāyatanāni | yasya cakṣurāyatanaṃ tasya catvāri cakṣuḥkāyaspraṣṭavyadharmāyatanāni | evaṃ yasya śrotragrāṇajihvāyatanāni | asti tat karma yasya pañca ṣaṭ saptāṣṭau nava daśaikādaśāyatanāni vipāko vipacyate | vicitrāvicitraphalatvāt karmaṇo bāhyabījavat | tadyathā bāhyāni vījāni kānicid vicitraphalāni bhavanti | tadyathā padmadāḍimanyagrodhādīnām | kānicida vicitraphālāni tadyathā yavagodūmādīnām | ekādhvikasya karmaṇas traiyadhviko vipāko vipacyate | na tu dvaiyadhvikasyāpy ekādhviko mā bhūd atinyūnaṃ hetoḥ phalam iti | ekam ekakṣanikasya bahukṣāṇiko nanu viparyayāt | na ca karmaṇā saha vipāko vipacyate nāpy anantaraṃ samanantarapratyayākṛṣṭatvāt samanantarakṣaṇasya | pravāhāpekṣo hi vipākahetuḥ |

釋曰。一切惡及有流善法。是果報(15)因。果報爲法故。是故無記不能造果報。由無(16)功力故。譬如陳朽種子。若爾云何無流不生(17)果報。非貪愛所潤故。譬如貞實種子無濕潤(18)故。此無流法不繋屬三界。云何能生屬三界(19)果報。所餘諸法有二種故。能生果報。譬如貞(20)實種子有潤濕。此名云何可知。爲是果報家(21)因。爲以果報爲因。若爾何有。若執果報家因(22)故説果報因。果報生眼此文不應成。若執果(23)報爲因是業果報。此文亦不成。此二悉得成。(24)已如前説。復次果報是何義。熟不似故名報。 . . . . . . (25)何以故。於欲界有時一陰果報因一果。謂至(26)得生等。有二陰一果。謂身口業生等。有四(27)陰一果。謂善惡心心法生等。於色界有一陰(28)果報因一果。謂至得及無想定生等。有二陰(29)一果。謂初定教色生等。有四陰一果。謂散(191a1)善心生等。有五陰一果。謂在定心生等。於無(2)色界有一陰果報因一果。謂至得滅心定生(3)等。有四陰一果。謂善心心法生等。復次有業(4)此業唯一法入爲果報。謂壽命爲果報。若業(5)感意入果報。此業生二入爲果報。謂意入法(6)入。如此若業感觸入果報亦爾。若業感身入(7)果報。此業生三入爲果報。謂身觸及法入。如(8)此色香味亦爾。若業感眼根果報。此業生四(9)入爲果報。謂眼身觸法入。如此耳鼻舌亦爾。 (10)有業感五六七八九十十一入果報。何以故。(11)業有二種。有多業一果報。有一業多果報故。 (12)譬如外種子有多種果有一種果。多種果者。(13)譬如蓮石榴匿瞿陀等。一種果者。譬如穀麥(14)等。一世業三世果報熟有是處。三世業一世(15)果報熟無是處。勿果減因。如此一刹那業。(16)多刹那果報。此義不可倒。不得與業同時果(17)報熟。亦無無間次第熟。何以故。次第刹那。次(18)第縁所引故。果報因觀次第刹那相續終方(19)熟。

(5)論曰。唯諸不善及善有漏是異熟因。異熟法(6)故。何縁無記不招異熟。由力劣故。如朽敗(7)種。何縁無漏不招異熟。無愛潤故。如貞實(8)種無水潤沃。又非繋地。如何能招繋地異(9)熟。餘法具二。是故能招。如貞實種水所沃(10)潤。異熟因義如何可了。爲異熟之因名異(11)熟因。爲異熟即因名異熟因。義兼兩釋斯(12)有何過。若異熟之因名異熟因。聖教不應(13)言異熟生眼。若異熟即因名異熟因。聖教(14)不應言業之異熟。兩釋倶通。已如前辯。所(15)言異熟其義云何。毘婆沙師作如是釋。異(16)類而熟。是異熟義。謂異熟因唯異類熟。倶有(17)等因唯同類熟。能作一因兼同異熟故。唯此(18)一名異熟因。熟果不應餘因所得。果具二(19)義方得熟名。一由相續轉變差別其體得(20)生。二由隨因勢力勝劣時有分限。非彼(21)倶有相應二因所生果體要由相續轉變差(22)別方乃得生。由取果時即與果故。又非能(23)作同類遍行三因之果亦由隨因勢力勝劣(24)時有分限。由善惡等窮生死邊果數數生(25)時無限故。由此但應作如是釋。變異而熟。(26)是異熟義。不應但異簡別餘因。於欲界中。(27)有時一蘊爲異熟因共感一果。謂有記得及(28)彼生等。有時二蘊爲異熟因共感一果。謂(29)善不善身業語業及彼生等。有時四蘊爲異(33b1)熟因共感一果。謂善不善心心所法及彼生(2)等。於色界中。有時一蘊爲異熟因共感一(3)果。謂有記得無想等至及彼生等。有時二蘊(4)爲異熟因共感一果。謂初靜慮善有表業及(5)彼生等。有時四蘊爲異熟因共感一果。謂(6)非等引善心心所及彼生等。有時五蘊爲異(7)熟因共感一果。謂是等引心心所法并隨轉(8)色及彼生等。無色界中。有時一蘊爲異熟因(9)共感一果。謂有記得滅盡等至及彼生等。有(10)時四蘊爲異熟因共感一果。謂一切善心心(11)所法及彼生等。有業唯感一處異熟。謂感(12)法處即命根等。若感意處定感二處。謂意(13)與法。若感觸處應知亦爾。若感身處定(14)感三處。謂身觸法。感色香味應知亦爾。若(15)感眼處定感四處。謂感眼處及身觸法。感(16)耳鼻舌應知亦爾。有業能感或五或六或(17)七或八或九或十或十一處。業或少果或多(18)果故。如外種果或少或多。種果少者如穀(19)麥等。種果多者如蓮石榴諾瞿陀等。有一世(20)業三世異熟。無三世業一世異熟。勿設劬(21)勞果減因故。有一念業多念異熟無多念(22)業一念異熟。此中所以如上應知。然異熟果(23)無與業倶。非造業時即受果故。亦非無(24)間。由次刹那等無間縁力所引故。又異熟因(25)感異類果必待相續方能辦故。

mi dge pa rnams daṅ | dge ba’i (3) chos zag pa daṅ bcas pa rnams ni rnam par smin pa’i rgyu yin te | rnam par smin pa’i chos can yin pa’i phyir ro || ci’i phyir luṅ du ma bstan pa’i chos rnams rnam par smin pa ’grub par mi byed ce na | stobs chuṅ ba’i phyir te sa bon rul pa bźin no || ci’i phyir zag pa med pa rnams (4) ma yin źe na | sred pas mṅon par ma brlan pa’i phyir te | mṅon par ma brlan pa’i sa bon gruṅ po bźin no || ldan pa ma yin pa rnams gaṅ daṅ ldan pa’i rnam par smin pa źig mṅon par ’grub par byed par ’gyur | lhag ma rnams ni rnam pa gñi ga yin pa’i phyir ’grub par (5) byed de sa bon grub po mṅon par brlan pa bźin te | ’di ji ltar śes par bya | rnam par smin pa’i rgyu źig rnam par smin pa’i rgyu yin nam | ’on te rnam par smin pa ñid rgyu yin pas rnam par smin pa’i rgyu yin | des na cir ’gyur | gal te rnam par smin pa’i rgyu źig rnam par smin (6) pa’i rgyu yin na ni mig gi rnam par smin pa las skyes pa yin no źes bya ba der mi ’gyur ro || ci’i phyir źe na | las las skyes pa’i phyir la las kyaṅ rnam par smin pa’i raṅ bźin ma yin pa’i phyir ro || ’on te rnam par smin pa ñid rgyu yin pas rnam par smin pa’i rgyu yin na ni las (7) kyi rnam par smin pa źes bya ba der mi ’gyur ro || ci’i phyir źe na | rnam par smin pa ni rgyu yin pa’i phyir la rnam par smin pa yaṅ las kyi raṅ bźin ma yin pa’i phyir ro || gñi ga ltar yaṅ ruṅ ṅo źes sṅar bśad zin to || yaṅ rnam par smin pa źes bya ba’i don ci źe na | mi ’dra bar (92b1) smin pa ni rnam par smin pa’o || ’dod pa’i khams na rnam par smin pa’i rgyu phuṅ po gcig la ’bras bu gcig pa can ni thob pa rnams daṅ de dag gi skye ba la sogs pa’o || phuṅ po gñis pa la ’bras bu gcig pa can ni lus daṅ ṅag gi las daṅ de dag gi skye ba la sogs pa’o || phuṅ (2) po bźi las ’bras bu gcig pa can ni sems daṅ sems las byuṅ ba dge ba daṅ mi dge ba skye ba la sogs pa daṅ bcas pa dag go || gzugs kyi khams na rnam par smin pa’i rgyu phuṅ po gcig la rnam par smin pa gcig pa can ni thob pa daṅ | ’du śes med pa’i sñoms par ’jug (3) pa skye ba la sogs pa daṅ bcas pa’o || phuṅ po gñis pa ni bsam gtan daṅ po’i rnam par rig byed skye ba la sogs pa daṅ bcas pa’o || phuṅ po bźi pa ni dge ba’i sems mñam par ma bźag pa na’o || phuṅ po lṅa pa ni mñam par bźag pa na’o || gzugs med pa’i khams (4) na rnam par smin pa’i rgyus phuṅ po gcig la ’bras bu gcig pa can ni thob pa daṅ ’gog pa’i sñoms par ’jug pa skye ba la sogs pa daṅ bcas pa’o || phuṅ po bźi pa ni sems daṅ sems las byuṅ ba dge ba rnams daṅ de dag gi skye ba la sogs pa’o || gaṅ gi rnam par smin pa chos (5) kyi skye mched gcig kho na rnam par smin par ’gyur ba’i las kyaṅ yod de | gaṅ gi srog gi dbaṅ po yin pa’o || gaṅ gi yid kyi skye mched yin pa de’i ni gñis te | yid daṅ chos kyi skye mched dag go || gaṅ gi reg bya’i skye mched yin pa yaṅ de daṅ ’dra’o || gaṅ gi lus kyi skye (6) mched yin pa de’i ni gsum ste | lus daṅ reg bya daṅ | chos kyi skye mched dag go || gaṅ gi gzugs daṅ dri daṅ ro’i skye mched dag yin pa yaṅ de daṅ ’dra’o || gaṅ gi mig gi skye mched yin pa de’i ni bźi ste | mig daṅ lus daṅ reg bya daṅ chos kyi skye mched rnams so || gaṅ gi rna ba (7) daṅ | sna daṅ | lce’i skye mched dag yin pa yaṅ de daṅ ’dra’o || gaṅ gi rnam par smin pa lṅa daṅ | drug daṅ | bdun daṅ | brgyad daṅ | dgu daṅ | bcu daṅ | bcu gcig smin par ’gyur ba’i las de yaṅ yod de | las kyi ’dras bu sna tshogs daṅ | sna tshogs ma yin pa’i phyir phyi’i sa bon (93a1) bźin no || dper na phyi’i sa bon rnams la kha cig ni ’bras bu sna tshogs pa yin te | ’di lta ste padma daṅ | bal po se’u daṅ | śiṅ n+ya gro dha la sogs pa dag gi lta bu’o || kha cig ni ’bras bu sna tshogs pa ma yin te | ’di lta ste | nas daṅ gro la sogs pa dag gi (2) lta bu’o || las dus gcig pa’i rnam par smin pa dus gsum pa rnam par smin pa ni mi ’gyur gyi las dus gñis pa’i yaṅ dus gcig pa ni ma yin te | rgyu bas ’bras bu ha caṅ ñuṅ bar ’gyur du ’oṅ ba’i phyir ro || de bźin du skad cig ma gcig pa’i skad cig ma du ma pa ni yin (3) gyi bzlog pa ni ma yin no || rnam par smin pa ni las daṅ lhan cig tu rnam par smin pa yaṅ ma yin la mjug thogs su yaṅ ma yin te | mjug thogs kyi skad cig ma ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen gyis draṅs pa’i phyir ro || rnam par smin pa’i rgyu las ’bras bu smin pa ni rgyu la (4) ltos pa yin no ||

atha ka eṣāṃ hetūnām adhvaniyamaḥ | ukta eṣām arthato ’dhvaniyamaḥ na tu sūtrita ity ataḥ sūtryate |

復次此六因。定在何世。彼定世由義已(20)顯。未以文説。是故應更立言釋。

如是六因(26)定居何世。因居世定義雖已説。而未頌攝。(27)故應重辯。頌曰

yaṅ rgyu ’di dag gi dus ṅes pa gaṅ źe na | ’di dag gi dus ṅes par don gyis ni bśad mod kyi mdor byas nas ma bśad pas | de’i phyir mdor byas te |

sarvatragaḥ sabhāgaś ca dvyadhvagau

偈曰。遍行(21)及同類。二世。

(28)遍行與同類　二世三世三

kun ’gro skal mñam dus gñis pa daṅ |

atītapratyutpannāv eva anāgatau na staḥ | uktaṃ cātra kāraṇam |

釋曰。此二因若在過去現世(22)則成因。若未來不成因。能證此義道理。於前(23)已説。

(29)論曰。遍行同類唯居過現未來世無。理如(33c1)前説。

’das pa daṅ da ltar byuṅ ba kho na yin gyi ma ’oṅs pa dag ni med do || (5) ’dir gtan tshigs ni bśad zin to ||

tryadhvagās trayaḥ |

偈曰。三世三。

See the verse quoted previously.

gsum po dag ni dus gsum pa ||

sahabhūsaṃprayuktakavipākahetavas trikālāḥ | kāraṇahetus tu kālaniyamānupadarśanāt | sarvādhvakaś cādhvaviprayuktaś ca veditavyaḥ | uktā hetavaḥ |

釋曰。倶有因相應因果(24)報因。此三因各有三世。隨造因不説定世故。 (25)是故應知通三世及無世。説六因已。

相應倶有異熟三因於三世中皆悉遍(2)有。頌既不説能作因所居。義准應知。通(3)三世非世。已説六因相別世定。

lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa daṅ rnam par smin pa’i rgyu dag ni dus gsum pa yin no || byed rgyu’i rgyu ni dus ṅes pa ma bstan pas dus thams cad pa daṅ | dus daṅ bral bar yaṅ rig par bya’o || rgyu (6) rnams bśad zin to ||

kiṃ punas tatphalaṃ yasyaite hetavaḥ |

何法爲(26)彼果。約此彼成因。

何等爲果對(4)彼成因。頌曰

rgyu de dag gaṅ gi yin pa’i ’bras bu de dag gaṅ źe na |

saṃskṛtaṃ savisaṃyoga phalaṃ

偈曰。有爲擇滅果。

(5)果有爲離繋　無爲無因果

’dus byas bral bcas ’bras bu yin ||

phalaṃ dharmāḥ | katame | “saṃskṛtā dharmāḥ pratisaṃkhyānirodhaś ceti” śāstram | evaṃ tarhi phalatvād asaṃskṛtasya hetunā bhavitavyaṃ yasya tat phalaṃ hetutvāc ca phalena bhavitavyaṃ yasya taddhetuḥ | saṃskṛtasyaiva dharmasya hetuphale bhavataḥ |

釋曰。(27)何者爲果法。一切有爲法及擇滅。阿毘達磨(28)藏文如此。若爾無爲法由果故應有因。若法(29)以此爲果。此法成因故。則應感果。若法有爲(191b1)可立因果。

(6)論曰。如本論説。果法云何。謂諸有爲及與(7)擇滅。若爾無爲許是果故則應有因。要對(8)彼因乃可得説此爲果故。又此無爲許是(9)因故亦應有果。要對彼果乃可得説此(10)爲因故。唯有爲法有因有果。

bstan bcos las | ’bras bu’i chos rnams gaṅ źe na | ’dus byas kyi chos thams cad daṅ | so sor brtags pas ’gog pa’o źes ’byuṅ ba’o || de lta na ’o na ni ’dus ma byas (7) ’bras bu yin pa’i phyir de gaṅ gi ’bras bu yin pa’i rgyur yaṅ ’gyur la | rgyu yin pa’i phyir de gaṅ gi rgyu yin pa’i ’bras bur yaṅ ’gyur ro || ’dus byas kho na la rgyu daṅ ’bras bu dag yod kyi |

nāsaṃskṛtasya te || 2.55 ||

偈曰。無爲非因果。

非諸無爲。

’dus ma byas la de dag med ||

釋曰。無爲法(2)不可立爲因果。何以故。非六因故。非五果(3)故。云何不許聖道爲擇滅隨造因。由不能遮(4)應起法生故。立此爲隨造因。無爲無生。是故(5)於無爲不成因。若爾是何法果。云何爲果。是(6)道果。由道力至得故。若爾但至得是道果。於(7)至得道有功能故。擇滅則非有別義。聖道於(8)至得有功能。有別義道於擇滅有功能。於至(9)得功能云何。能令生。於擇滅功能云何能令(10)至。是故聖道於擇滅非一向因。擇滅於聖道(11)非一向果。可是増上果。云何無爲成隨造(12)因。不遮他生故。成隨造因。此法無果。解脱(13)法無取果與果時。由無功能故。何以故。佛世(14)尊不曾説無爲爲因。由別義亦説爲因。經部(15)師説如此。云何説。

所(11)以者何。無六因故無五果故。何縁不許諸(12)無間道與離繋果爲能作因。於生不障立(13)能作因。無爲無生道何所作。若爾誰果。果(14)義如何。謂是道果。道力得故。若爾道果應唯(15)是得。道於得有能非於擇滅故。不爾於得(16)於擇滅中道之功能有差別故。云何於得(17)道有功能。謂能生故。云何於滅道有功能。(18)謂能證故。由此理故。道雖非滅因。而可(19)得説擇滅爲道果。既諸無爲無増上果。如(20)何可説爲能作因。以諸無爲於他生位不(21)爲障故立能作因。然無果者。由離世法(22)無能取果與果用故。經部師説。無爲非因。(23)無經説因是無爲故。有經説因唯有爲故。(24)何處經説。

ci’i phyir źe na | rgyu rnam pa drug mi srid pa’i phyir daṅ | ’bras bu rnam pa lṅa mi srid (93b1) pa’i phyir ro || ci’i phyir lam ’bral ba’i byed rgyu’i rgyur mi ’dod ce na | ’di ltar de ni skye ba la bgegs mi byed pa’i ṅo bor rnam par gźag pa yin na ’dus ma byas ni skye ba daṅ ldan pa ma yin no || da ni de gaṅ gi’am ji ltar na ’bras bu yin źe na | lam gyi ’bras bu yin te | de’i stobs kyis (2) ’thob pa’i phyir ro ||⁶ ’o na ni de de kho na la nus pa’i phyir thob pa kho na lam gyi ’bras bu yin gyi bral ba ni ma yin no || thob pa la yaṅ de’i nus pa gźan la | bral ba la yaṅ gźan te | thob pa la de ji ltar nus śe na bskyed pa’i phyir ro || bral ba la ji ltar źe na | thob par byed pa’i phyir ro || (3) de lta bas na re źig lam ni ji ltar yaṅ ’di’i rgyu ma yin gyi bral ba ni ’di’i ’bras bu yin no || yaṅ bdag po’i ’bras bu yaṅ med na go ji ltar na ’dus ma byas byed rgyu’i rgyu yin źe na | skye ba la mi sgrib pa’i dṅos pos byed rgyu’i rgyu yin gyi ’di la ’bras bu yod pa ni ma yin te | dus las (4) grol ba la ’bras bu ’dzin pa daṅ | smin pa’i mthu med pa’i phyir ro || mdo sde pa rnams na re | bcom ldan ’das kyis gaṅ las kyaṅ ’dus ma byas rgyu yin no źes ma gsuṅs kyi | rgyu ma yin no źes rnam graṅs kyis gsuṅs so || ji ltar gsuṅs śe na |

6. See also next record.

“ye hetavo ye pratyayā rūpasyotpādāya te ’py anityāḥ |
anityān khalu hetupratyayān pratītyotpannaṃ rūpaṃ kuto nityam bhaviṣyati”

是因是縁。能令色生皆是(16)無常。
若色依無常因縁生。此色云何得常住。

如有經説。諸因諸縁能生色者皆(25)是無常。
無常因縁所生諸色如何是常。

gzugs skyed pa’i rgyu gaṅ dag (5) yin pa daṅ | rkyen gaṅ dag yin pa de dag kyaṅ mi rtag pa yin na
rgyu daṅ rkyen mi rtag pa dag la brten nas byuṅ ba’i gzugs lta rtag par ga la ’gyur |

evaṃ yāvad dhi vijñānam iti | evaṃ tarhi vijñānasyālambanapratyayo ’py asaṃskṛtaṃ na prāpnoti | utpādāyety avadhāraṇāt | prāpnoti | “ye hetavo ye pratyayā vijñānasyotpādāya te ’py anityā” ity uktaṃ na tūktaṃ ye vijñānasya pratyayāḥ te py anityā iti | nanu ca hetavo ’pi ya utpādāya ta evānityā iti vacanād asaṃskṛtasyānāvaraṇabhāvamātreṇa kāraṇahetutvāpratiṣedhaḥ | ukta ālambanapratyayaḥ sūtre na tv anāvaraṇahetur iti na sūtre sidhyaty asaṃskṛtasya hetubhāvaḥ | yady api nokto na tu pratiṣiddhaḥ | sūtrāṇi ca bahūny antarhitānīti katham etan nirdhāryate nokta iti |

(17)乃至識亦爾。若爾無爲法不應成識所縁境。 (18)由決能生皆是無常。此義自至。是因是縁能(19)令識生皆是無常。由此定説是識所縁亦是(20)無常。不説如此。是故識所縁。有常無常。此(21)義自至。 (22)阿毘達磨倶舍釋論卷第四
阿毘達磨倶舍釋論卷第五 (4) 婆藪盤豆造 (5) 陳天竺三藏眞諦譯　(6) 釋論中分別根品之四

(7)爲不如此耶。是因於他生有分皆是無常。由(8)此言此無爲法唯不遮爲能故立爲因。此義(9)已撥。於餘經中説所縁境不説不能遮爲因。(10)於經中無爲法因義不成。以不説故。雖復不(11)説亦不正撥。無量餘經能顯此義。皆已磨滅。(12)云何決執此義。非經所説。

廣説(26)乃至識亦如是。若爾無爲亦應不與能縁(27)識等作所縁縁。唯説能生故得作所縁縁。 (28)謂經唯説諸因諸縁能生識者皆是無常。不(29)説一切爲識縁者皆是無常故不成難。豈(34a1)不亦説唯能生因是無常故不撥。無爲唯(2)不障故爲能作因。有契經中説無爲法爲(3)所縁縁。無契經中説無爲法爲能作因故(4)不應立爲唯不障因性。雖無經説亦無(5)處遮。又無量經今已隱沒。云何定判無經(6)説耶。

rnam par śes pa’i bar du yaṅ de daṅ ’dra’o źes gsuṅs so źes zer ro || de lta na ’o na ni ’dus ma byas rnam par śes pa’i (6) dmigs pa’i rkyen du yaṅ mi ’gyur ro || skyes pa’i źes dkar ba’i phyir ’gyur te | rnam par śes pa skyed pa’i rgyu gaṅ dag yin pa daṅ rkyen gaṅ dag yin pa de dag kyaṅ mi rtag na źes gsuṅs kyi rnam par śes pa’i rkyen gaṅ dag yin pa de dag kyaṅ mi rtag na źes ni mi gsuṅs so || rgyu rnams kyaṅ (7) gaṅ dag skyed pa’i rgyu de dag kho na mi rtag go źes ’byuṅ ba’i phyir ’dus ma byas kyaṅ mi sgrib pa’i dṅos po tsam gyis byed rgyu’i rgyu ñid du mi dgag pa yin nam | mdo las dmigs pa’i rkyen yin par gsuṅs kyi mi sgrib pa’i rgyu yin par ni ma gsuṅs pas | mdo las ’dus ma byas rgyu’i dṅos po mi (94a1) ’grub bo || ma gsuṅs mod kyi bkag pa ni med do || mdo rnams kyaṅ phal cher nub nam gsuṅs so źes bya ba ’di ji ltar ṅes par gzuṅ yaṅ

atha ko ’yaṃ visaṃyogo nāma | nanu coktaṃ prāk “pratisaṃkhyānirodha” iti | tadānīṃ “pratisaṃkhyānirodhaḥ katamo yo visaṃyoga” ity uktam idānīṃ visaṃyogaḥ kathamaḥ | yaḥ pratisaṃkhyānirodha ity ucyate | tad idam itaretarāśrayaṃ vyākhyānam asamarthaṃ tatsvabhāvadyotane | tasmād anyathā tatsvabhāvo vaktavyaḥ | āryair eva tatsvabhāvaḥ pratyātmavedyaḥ | etāvat tu śakyate vaktum nityaṃ kuśalaṃ cāsti dravyāntaram | tadvisaṃyogaś cocyate pratisaṃkhyānirodhaś ceti | sarvam evāsaṃskṛtam adravyam iti sautrāntikāḥ | na hi tadrūpavedanādivat bhāvāntaram asti | kiṃ tarhi | spraṣṭavyābhāvamātram ākāśam | tadyathā hy andhakāre pratidhātam avindanta ākāśam ity āhuḥ | utpannānuśayajanmanirodhaḥ pratisaṃkhyābalenānyasyānutpādaḥ pratisaṃkhyānirodhaḥ | vinaiva pratisaṃkhyayā pratyayavaikalayād anutpādo yaḥ so | pratisaṃkhyānirodhaḥ | tadyathā nikāyasabhāgaśeṣasyāntarāmaraṇe | nikāyāntarīyāḥ punar āhuḥ | anuśayānām utpattau prajñāyāḥ sāmarthyam ato ’sau pratisaṃkhyānirodhaḥ | yas tu punaḥ duḥkhasyānutpādaḥ saḥ utpādakāraṇānuśayavaikalyād eveti na tasmin prajñāyāḥ sāmarthyam asty ato ’sāv apratisaṃkhyānirodha iti | so ’pi tu nāntareṇa pratisaṃkhyāṃ sidhyatīti pratisamkhyānirodha evāsau | ya evotpannasya paścād abhāvaḥ sa eva svarasanirodhād apratisaṃkhyānirodha ity apare | asyāṃ tu kalpanāyām anityo ’pratisaṃkhyānirodhaḥ prāpnoty avinaṣṭe tadabhāvāt | nanu ca pratisaṃkhyānirodho ’py anityaḥ prāpnoti | pratisaṃkhyāpūrvakatvāt | na vai sa pratisaṃkhyāpūrvako na hi pūrvaṃ pratisaṃkhyā paścād anutpannānām anutpādaḥ | kiṃ tarhi | pūrvam eva sa teṣām anutpādo ’sti | vinā tu pratisaṃkhyayā ye dharmā utpatsyante tadutpannāyāṃ pratisaṃkhyāyāṃ punar nopapadyanta iti | etad atra pratisaṃkhyāyā samarthyaṃ yad utākṛtotpattipratibandhānām utpattipratibandhabhāvaḥ | yadi tarhi anutpāda eva nirvāṇam idaṃ sūtrapadaṃ kathaṃ nīyate “pañcemānīndriyāṇi āsevitāni bhāvitāni bahulīkṛtāny atītānāgatapratyutpannasya duḥkhasya prahāṇāya saṃvarttanta” iti | prahāṇaṃ hi nirvāṇam anāgatasyaiva cānutpādo nātītapratyutpannasyeti | asty etad evam | kiṃ tu tadālambanakleśaprahāṇāt duḥkhasya prahāṇam uktaṃ bhagavatā “yo rūpe cchandarāgas taṃ prajahīta | cchandarāge prahīṇe evaṃ vas tadrūpaṃ prahīṇaṃ bhaviṣyati pārijñātaṃ vistareṇa yāvad vijñānam” iti | evaṃ traiyadhvikasyāpi duḥkhasya prahāṇaṃ yujyate | athāpy atītānāgatapratyutpannasya kleśasya prahāṇāyety ucyeta | atrāpy eṣa nayaḥ | athavā ’yam abhiprāyo bhaved atītaḥ kleśaḥ paurvajanmikaḥ pratyutpannaḥ kleśa aihajanmiko yathā tṛṣṇā vicariteṣv aṣṭādaśa tṛṣṇāvicaritāny atītam adhvānam upādāyety atītaṃ janmādhikṛtyoktam evaṃ yāvat pratyutpannam | tena ca kleśadvayenāsyāṃ santatau bījabhāva āhito ’nāgatasyotpattaye | tasya prahāṇāt tad api prahīṇaṃ bhavati | yathā vipākakṣayāt karmaṃ kṣīṇaṃ bhavati | anāgatasya punar duḥkhasya kleśasya vā bījābhāvāt atyantam anutpādaḥ prahāṇam | anyathā hy atītapratyutpannasya kiṃ prahātavyam | na hi niruddhe nirodhābhimukhe ca yatnaḥ sārthako bhavatīti | yady asaṃskṛṭaṃ nāsty eva, yad uktaṃ bhagavatā “ye kecid dharmāḥ saṃskṛtā vā ’saṃskṛtā vā virāgas teṣām agra ākhyāyate” iti katham asatām asann agro bhavitum arhati | na vai nāsty evāsaṃskṛtam iti brūmaḥ | etat tu tad īdṛśaṃ yathā ’smābhir uktam | tadyathā asti śabdasya prāgabhāvo ’sti paścād abhāva ity ucyate | atha ca punar nābhāvo bhāvaḥ sidhyati | evam asaṃskṛtam api draṣṭavyam | abhāvo ’pi ca kaścit praśasyatamo bhavati yaḥ sakalasyopadravasyātyantam abhāva ity anyeṣāṃ so ’gra iti praśaṃsāṃ labdhum arhati | vineyānāṃ tasminn upacchandanārtham | yady apy asaṃskṛtam abhāvamātraṃ syān nirodha āryasatyaṃ na syāt | na hi tat tu kiñcid astīti | kas tāvad ayaṃ satyārthaḥ | nanu cāviparītārthaḥ | ubhayam api caitad aviparītaṃ dṛṣṭam āryair yaduta duḥkhaṃ ca duḥkham eveti duḥkhābhāvaś cābhāva eveti ko ’syāryasatyatve virodhaḥ katham abhāvaś ca nāma tṛtīyaṃ cāryasatyaṃ syāt | uktaṃ yathāryasatyaṃ dvitīyasyānantaraṃ dṛṣṭam uddṛṣṭaṃ ceti tṛtīyaṃ bhavati | yady asaṃskṛtam abhāvamātraṃ syād ākāśanirvāṇālambanavijñānam asadālambanaṃ syāt | etad atītānāgatasyāstitvacintāyāṃ cintayiṣyāmaḥ | yadi punar dravyam evāsaṃskṛtam iṣyeta kiṃ syāt | kiṃ ca punaḥ syāt | vaibhāṣikapakṣaḥ pālitaḥ syāt | devatā enaṃ pālayiṣyanti pālanīyaṃ cet maṃsyate | abhūtaṃ tu parikalpitaṃ syāt | kiṃ kāraṇam | na hi tasya rūpavedanādivat svabhāva upalabhyate na cāpi cakṣurādivat karma | amuṣya ca vastuno ’yaṃ nirogha iti ṣaṣṭhīvyavasthā kathaṃ prakalpyate | na hi tasya tena sārdhaṃ kaścit saṃbandho hetuphalādibhāvāsaṃbhavāt | pratiṣedhamātraṃ tu yujyate amuṣyābhāva iti | bhāvāntaratve ’pi yasya kleśasya prāptivicchedād yo nirodhaḥ prāpyate sa tasyeti vyavadiśyate | tasya tarhi prāptiniyame ko hetuḥ | “dṛṣṭadharmanirvāṇaprāpto bhikṣur” ity uktaṃ sūtre | tatra katham abhāvasya prāptiḥ syāt | pratipakṣalābhena kleśapunarbhavotpādātyantaviruddhāśrayalābhāt prāptaṃ nirvāṇam ity ucyate | āgamaś cāpy abhāvamātraṃ dyotayati | evaṃ hy āha | “yat svalpasya duḥkhasyāśeṣaprahāṇaṃ pratiniḥsargo vyantībhāvaḥ kṣayo virāgo nirodho vyupakṣamo ’staṅgamaḥ anyasya ca duḥkhasya_pratisandhir anutpādo ’prādurbhāvaḥ | etat kāntam etat praṇītaṃ yaduta sarvopādhipratiniḥsargas tṛṣṇākṣayo virāgo nirodho nirvāṇam” iti | kim evaṃ neṣyate nāsmin prādurbhavatīty ato ’prādurbhāva iti | asamarthām etāṃ saptamīṃ paśyāmaḥ | kim uktaṃ bhavati | nāsmin prādurbhavatīti yadi satīty abhisaṃbadhyate nityam evāprādurbhāvaprasaṅgo nirvāṇasya nityatvāt | atha prāpta ity abhisaṃbadhyate yata eva tatprāptiḥ parikalpyate tasminn eva saṃmukhībhūte prāpte vā duḥkhasyeṣyatām aprādurbhāvaḥ | ayaṃ ca dṛṣṭānta evaṃ sūpanīto bhavati |

若爾何法名離滅。(13)爲於前不已説耶。擇滅謂永離。各各對諸結。 (14)於前問何法爲擇滅。答是離滅。今問何法爲(15)離滅。答是擇滅。此釋更互相依。終不能顯自(16)性。是故應引別義顯其體性。諸聖人能自證(17)此法體性。若欲説如此等相。亦可得説。謂常(18)住善有別物。若思量即是離滅擇滅。經部師(19)説。一切無爲法皆是無物。何以故。此法不(20)如色受等有別體物。云何無別物。唯無有觸。(21)説名虚空。何故如此。於闇中彼人不得礙。逆(22)説爲虚空。由簡擇力。現在隨眠惑及生離滅。(23)後餘集苦不更生。説名擇滅。離此簡擇。由縁(24)不具故。諸法不更生。説名非擇滅。譬如聚同(25)分殘於中間死不更生。餘部師説。於隨眠惑(26)不更生中。般若有功能。唯此名擇滅。此中後(27)苦不更生。由隨眠惑滅壞生縁不具故。此法(28)得成。於中般若無功能。説此滅名非擇滅。此(29)法若離簡擇則不得成。是故此滅即是擇滅。 (192a1)有餘師説。若法先已生後滅。是自味滅。説名(2)非擇滅。於此執中非擇滅應成無常。若法未(3)滅未有非擇滅故。爲不如此耶。是汝擇滅同(4)前難不異。以簡擇爲先故。若我等不執擇滅(5)在簡擇後。何以故。非先簡擇後方未生諸法(6)不得生。所執云何。先時已有諸法無生。若離(7)簡擇是法應生。簡擇起時後永不生。於此中(8)是簡擇功能。謂先未有生障。今爲生障。若汝(9)執唯不生爲涅槃。云何會釋此經文句。經言(10)若信等五根。被事被修被數習。爲離滅過去(11)未來現世衆苦故。生起。離滅即是涅槃。不生(12)但約未來。於過去現世無不生義。實有如此。 (13)雖然能縁三世惑滅故。世尊説名苦滅。云何(14)判如此。如別經言。於色貪愛汝等應除滅。若(15)貪愛已滅。此色於汝等則滅則離。廣説如經。(16)乃至識亦爾。若爾於三世苦離滅亦爾。若有(17)如此執。爲除過去未來現世惑故説此經。解(18)釋道理悉應如此。若有如此執。過去惑在過(19)去生。現世惑在現世生。譬如貪愛行中説十(20)八貪愛行。約過去世謂約過去生。乃至現世(21)亦爾。由此二世惑。於今相續中。已安立種子。(22)爲生未來惑。由種子滅故説彼亦滅。譬如由(23)果報盡故亦説業盡。是未來苦。及未來惑。無(24)種子故。永不更生。説名離滅。若執異此過(25)去及現世。有何可滅。於已滅及定向滅。是滅(26)功用復有何果。若無爲實無有物。是佛世尊(27)所説經云。所有諸法。謂有爲無爲。於中説離(28)欲法無等。云何於無中無法説無等。若我等(29)不説無爲無。我説如此有。如我所説。如説聲(192b1)有先不有有後不有。雖有有言非有物。終不(2)成有。應知無爲法亦爾。有無所有。最可稱(3)歎。謂一切。災横永不復有。此不有於餘。不(4)有最勝無。等故可稱歎。爲令應受化弟子樂(5)求此法。若無爲唯無所有。滅離則非聖諦。何(6)以故。此無所有故。若爾諦有何義。爲不如此(7)耶。無倒爲義。此二亦無倒。如聖人所見苦(8)如苦。苦無所有。如無所有。若爾於聖諦有何(9)相違。君云何無所有。成第三聖諦。成聖諦(10)義。已説第二次無間聖所見所説。故成第三。 (11)君若無爲唯無所有。縁虚空涅槃爲境識。應(12)成無境界。此義於過去未來實有思量中當(13)決判。君若許無爲法實有別物。有何所有。 (14)復何所有。毘婆沙本義。則便被護。諸天應(15)護。若彼知此。必應可護。此執非眞實。云何(16)非眞實。此無爲不如色受等自性可證。不如(17)眼根等可以事證。此離滅是惑苦離滅。如此(18)安立。云何可成。何以故。此離滅與惑等不(19)相關。因果等義不有故。唯遮撥彼。是義可然。(20)謂某甲某甲不有。若執實有別物。由惑至得(21)斷至得此離滅故。説此是惑離滅。復有何因。(22)能決定此法至得。經中説。比丘已至得現法(23)涅槃。若無所有。云何至得。由至得對治故。至(24)得煩惱及後生永相違依止故。故説至得涅(25)槃。諸阿含顯此法。唯無所有爲義。阿含云。 (26)是衆苦無餘滅。棄捨無際。盡離欲離滅。寂靜(27)斷沒。不續餘苦不取不生。是法寂靜美妙。謂(28)捨一切餘愛。盡離欲離滅名涅槃。云何不許(29)如此於彼不生故名無生。我等見此義與理(192c1)不相應。此文何所顯。若與已有相應。本來應(2)無生。涅槃常住故。若與已至得相應。從此至(3)得可分別此法已有惑已得。汝應許若不生。 (4)是譬喩最與理相應。

若爾何法名爲離繋。即本論中所説(7)擇滅。豈不先問何謂擇滅。答是離繋。今問(8)何法名爲離繋。答是擇滅。如是二答。更互(34a9)相依。於此自性竟不能顯。故應別門開顯(10)自性。此法自性實有離言。唯諸聖者各別内(11)證。但可方便總相説言是善是常別有實(12)物。名爲擇滅亦名離繋。經部師説。一切無(13)爲皆非實有。如色受等別有實物。此所無(14)故。若爾何故名虚空等。唯無所觸説名虚(15)空。謂於暗中無所觸對。便作是説。此是虚(16)空。已起隨眠生種滅位由簡擇力餘不更(17)生説名擇滅。離簡擇力由闕縁故餘不(18)更生名非擇滅。如殘衆同分中夭者餘蘊。 (19)餘部師説。由慧功能隨眠不生名爲擇滅。 (20)隨眠縁闕後苦不生不由慧能名非擇滅。 (21)離簡擇力此滅不成故此不生即擇滅攝。 (22)有説。諸法生已後無。自然滅故名非擇滅。如(23)是所執非擇滅體應是無常。未滅無故。豈(24)不擇滅擇爲先故。先無後有應亦無常。非(25)擇爲先方有擇滅。如何擇滅亦是無常。所(26)以者何。非先有擇後未生法方有不生。何(27)者。不生本來自有。若無簡擇諸法應生。(28)簡擇生時法永不起。於此不起擇有功能。(29)謂於先時未有生障今爲生障非造不(34b1)生。若唯不生是涅槃者。此經文句當云何通。(2)經言。五根若修若習若多修習。能令過去未(3)來現在衆苦永斷。此永斷體即是涅槃。唯(4)於未來有不生義非於過現。豈不相違。雖(5)有此文而不違義。此經意説。縁過現苦(6)煩惱斷故名衆苦斷。如世尊言。汝等於色(7)應斷貪欲。貪欲斷時便名色斷及色遍智。(8)廣説乃至識亦如是。過現苦斷義亦應然。設(9)有餘經言斷過去未來現在諸煩惱者。准(10)前理釋。義亦無違。或此經中別有意趣。過(11)去煩惱謂過去生所起煩惱。現在煩惱謂現(12)在生所起煩惱。如愛行中十八愛行。過去世(13)起者依過去生説。未來現在應知亦爾。如(14)是二世所起煩惱。爲生未來諸煩惱故。於(15)現相續引起種子。此種斷故彼亦名斷。如(16)異熟盡時亦説名業盡。未來衆苦及諸煩惱。(17)由無種故畢竟不生。説名爲斷。若異此者。(18)過去現在何縁須斷。非於已滅及正滅時。(19)須設劬勞爲令其滅。若無爲法其體都無。(20)何故經説所有諸法。若諸有爲若諸無爲於(21)中離染最爲第一。如何無法可於無中立(22)爲第一。我亦不説諸無爲法其體都無。但(23)應如我所説而有。如説此聲有先非有。(24)有後非有。不可非有説爲有故有義得成。 (25)説有無爲。應知亦爾。有雖非有而可稱(26)歎。故諸災横畢竟非有名爲離染。此於一(27)切有非有中最爲殊勝。爲令所化深生欣(28)樂故應稱歎此爲第一。若無爲法唯非有(29)者。無故不應名滅聖諦。且言聖諦其義云(34c1)何。豈不此言屬無倒義。聖見有無皆無顛(2)倒。謂聖於苦見唯是苦。於苦非有見唯非(3)有。此於聖諦義有何違。如何非有而可立(4)爲第三聖諦。第二無間聖見及説故成第三。 (5)若無爲法其體唯無。空涅槃識應縁無境。此(6)縁無境亦無有過。辯去來中當應思擇。 (7)若許無爲別有實體。當有何失。復有何徳。 (8)許便擁護毘婆沙宗是名爲徳。若有可護(9)天神定知自當擁護。然許實有明虚妄計(10)是名爲失。所以者何。此非有體可得如色(11)受等。亦非有用可得如眼耳等。又若別有。(12)如何可立彼事之滅第六轉聲。由滅與事(13)非互相屬。此彼相望非因果故。唯遮彼事。(14)第六可成。彼事之無名爲滅故。滅雖別有(15)而由彼事或得斷時方得此滅可言此滅(16)屬於彼事。何因此滅定屬此得。如契經言。(17)苾蒭獲得現法涅槃。如何非有可言獲得。 (18)由得對治便獲永違煩惱後有所依身故(19)名得涅槃。復有聖教能顯涅槃唯以非有(20)爲其自性。謂契經言。所有衆苦皆無餘斷。(21)各別捨棄盡離染滅靜息永沒。餘苦不續不(22)取不生。此極寂靜。此極美妙。謂捨諸依及(23)一切愛盡離染滅名爲涅槃。云何不許言(24)不生者依此無生故言不生。我等見此第(25)七轉聲於證滅有都無功力。何意故説依(26)此無生。若依此言屬已有義應本不生。涅(27)槃常故。若依此言屬已得義。是則應許依(28)道之得。故唯依道或依道得令苦不生。汝(29)應信受。由此善釋經説喩言。

bral ba źes bya ba ’di ci | sṅar so sor brtags pas ’gog pa yin no źes ma bśad dam | de’i tshe ni so sor brtags (2) pas ’gog pa gaṅ źe na | gaṅ bral ba’o źes bśad | da ni bral ba gaṅ źe na | gaṅ so sor brtags pas ’gog pa’o źes bśad pas phan tshun rten pa’i bśad pa ’di ni de’i raṅ gi ṅo bo gsal bar bya ba la nus pa ma yin te | de lta bas na de’i raṅ gi ṅo bo gźan du brjod par bya’o || de’i (3) raṅ gi ṅo bo ni ’phags pa rnams kho nas so sor raṅ gis rig par bya ba yin te | bral ba źes bya ba daṅ | so sor brtags pa’i ’gog pa źes bya ba gaṅ yin pa brtags pa daṅ dge ba’i rdzas gźan źig yod do źes bya ba de tsam źig ni brjod par nus so || mdo sde pa rnams na re ’dus ma byas (4) thams cad kyaṅ rdzas su med pa kho na ste | de ni gzugs daṅ tshor pa la sogs pa bźin du rdzas gźan du ni med do || ’o na ci źe na | reg bya med pa tsam ni nam mkha’ yin te | ’di ltar mun pa’i naṅ dag na thogs pa ma rñed na nam mkha’o źes zer to | phra rgyas daṅ skye ba skyes pa ’gags nas so (5) sor brtags pa’i stobs kyis gźan mi skye ba ni so sor brtags pas ’gog pa yin no || so sor brtags pa med pa kho nar rkyen ma tshaṅ bas mi skye ba ni so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa ste dper na bar ma dor ’chi ba’i ris mthun pa lhag ma lta bu’o źes zer ro || sde pa (6) gźan dag na re phra rgyas rnams mi skye bar bya ba la śes rab kyi nus pa yod do || de’i phyir de ni so sor brtags pas ’gog pa yin no || sdug bsṅal mi skye ba gaṅ yin pa de ni skye ba’i rkyen phra rgyas med pa kho na’i phyir de la śes rab kyi nus pa med de | de’i phyir de ni so sor brtags pa ma (7) yin pas ’gog pa yin no źes zer te de yaṅ so sor brtags pa med pas mi ’grub pas de ni so sor brtags pas ’gog pa kho na yin no || gźan dag na re sṅar skyes pa phyis med pa gaṅ yin pa de ñid raṅ gi daṅ gis ’gag pa’i phyir so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa yin no (94b1) źes zer te | rtogs pa de la ni so sor brtags pa ma yin pas ’gog pa mi rtag pa kho nar ’gyur te | ma źig na de med pa’i phyir ro || so sor brtags pas ’gog pa yaṅ so sor brtags pa sṅon du ’gro ba’i phyir mi rtag par ’gyur ba ma yin nam | de ni so sor brtags pa sṅon du ’gro ba (2) ma yin te | sṅar so sor brtags pa yin la phyis skye ba rnams kyi mi skye ba ni ma yin no || ’o na ci źe na | de dag mi skye ba de ni sṅa nas yod pa kho na yin no || chos gaṅ dag so sor brtags ba med na skye bar ’gyur ba de dag so sor brtags pa skyes na yaṅ mi skye’o || ’di la so sor brtags pa’i (3) mthu ni ’di yin te | ’di lta ste gegs ma byas pa rkyen rnams skye ba la gegs byed pa’i dṅos po yin no || gal te mi skye ba kho na mya ṅan las ’das pa yin na ’o na mdo’i tshig dbaṅ po lṅa po ’di dag kun tu bsten | goms par byas | lan maṅ du byas na ’das pa daṅ ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba’i (4) sdug bsṅal spaṅs par ’gyur ro źes bya ba ’di ji ltar draṅ | spaṅs pa ni mya ṅan las ’das pa yin no || mi skye ba ni ma ’oṅs pa kho na yin gyi ’das pa daṅ da ltar byuṅ ba ni ma yin no || de skad du ’byuṅ ba yaṅ yod mod kyi ’on kyaṅ | bcom ldan ’das kyis de la dmigs pa’i ñon moṅs (5) pa spaṅs pas sdug bsṅal spoṅ bar gsuṅs pa yin te | gzugs la ’dun pa daṅ ’dod chags gaṅ yin pa di spoṅs śig | ’dun pa daṅ ’dod chags spaṅs na khyed kyis gzugs de lta bu de yaṅ spaṅs pa daṅ yoṅs su śes par ’gyur ro źes bya ba nas | rgyas par rnam (6) par śes pa’i bar du gsuṅs te | de ltar na dus gsum pa’i sdug bsṅal yaṅ spaṅs par ruṅ ṅo || ci ste ’das pa daṅ ma ’oṅs pa daṅ da ltar byuṅ ba’i ñon moṅs pa spaṅs par ’gyur ro źes ’byuṅ bar ’gyur na | der yaṅ tshul ni ’di kho na yin no || yaṅ na dgoṅs pa ni ’das (7) pa’i ñon moṅs pa ni tshe rabs sṅa ma pa yin la | da ltar byuṅ ba’i ñon moṅs pa ni tshe ’di pa yin te | dper na sred pa rnam par spyad pa dag la ’das pa’i dus la brten nas sred pa rnam par spyad pa bcva brgyad do źes ’byuṅ ba ’das pa’i tshe rabs kyi dbaṅ du mdzad nas gsuṅs pa daṅ | (95a1) da ltar byuṅ ba’i bar du yaṅ de daṅ ’dra ba lta bu’o || ñon moṅs pa gñis po ’dis kyaṅ rgyud ’di la ma ’oṅs pa bskyed pa’i phyir sa bon gyi dṅos po bźag pa de spaṅs pas de yaṅ spaṅs pa yin te | dper na rnam par smin pa zad pa las zad par ’gyur ba lta bu’o | (2) ma ’oṅs pa’i sdug bsṅal la ñon moṅs pa ni sa bon med pa’i phyir gtan du mi skye ba spaṅs pa yin no || de lta ma yin na ’das pa daṅ da ltar la ci źig spaṅ du yod de | ’gags zin pa daṅ | ’gag pa la mṅon du phyogs pa la ni ’bad pa don daṅ bcas par mi ’gyur ro sñam pa ’di yin par (3) ’gyur ro || gal te ’dus ma byas med pa kho na yin na | bcom ldan ’das kyis chos gaṅ dag ’dus byas kyaṅ ruṅ ’dus ma byas kyaṅ ruṅ de dag gi mchog ni ’dod chags daṅ bral ba yin par bśad do źes gaṅ gsuṅs pa | ji ltar na med pa rnams kyi mchog yin par ’os | dus (4) ma byas med pa kho na’o źes kyaṅ mi smra’i de ni kho bo cag gis ji skad du bśad pa de lta bu yin no || dper na sgra la sṅa na med pa yaṅ yod | phyis med pa yaṅ yod ces bya mod kyi ’on kyaṅ med pa ni yod par mi ’grub pa ltar ’dus ma byas kyaṅ de bźin du blta bar bya’o || med pa yaṅ kha cig śin (5) tu bsṅags pa yod de | gaṅ gnod pa thams cad daṅ bral ba de ni ’dul ba rnams de la ’dun par bya ba’i phyir gźan dag gi mchog yin no źes bsṅags pa ’thob par ’os so || gal te ’dus ma byas med pa tsam źig yin na ’gog pa ’phags pa’i bden pa yin par mi ’gyur te | de cuṅ (6) zad kyaṅ med pa’i phyir ro || re źig ’gog pa’i bden pa’i don ’di gaṅ yin | phyin ci ma log pa’i don ma yin nam | ’phags pa rnams kyis ’di lta ste | sdug bsṅal la yaṅ sdug bsṅal kho na’o || sdug bsṅal med pa la yaṅ med pa kho na’o źes ’di gñi ga yaṅ phyin ci ma (7) log par gzigs na ’di ’phags pa’i bden pa ñid yin par ’gal ba ci źig yod | ji ltar med pa yaṅ yin la ’phags pa’i bden pa gsum pa yaṅ yin par ’gyur | ji ltar ’phags pa’i bden pa yin pa ni bśad zin to || gñis pa’i ’og tu mthoṅ ba daṅ bstan pas na (95b1) gsum pa yin no || gal te ’dus ma byas dṅos po med pa tsam yin na nam mkha’ daṅ mya ṅan las ’das pa la dmigs pa’i śes pa med pa la dmigs par ’gyur ro || ’di ni ’das pa daṅ ma ’oṅs pa yod pa ñid bsam par bya’o || gal te ’dus ma byas rdzas kho nar ’dod par gyur na (2) cir ’gyur | ci źig tu yaṅ ’gyur | bye brag tu smras pa’i phyogs bskyab par ’gyur ro || gal te ’di bskyab par bya ba yin par sems na lha skyob par ’gyur graṅ | yaṅ dag pa ma yin pa kun tu brtags par ’gyur ro || ci’i phyir źe na | gzugs daṅ tshor ba la sogs pa bźin du de’i (3) raṅ gi ṅo bo yaṅ mi dmigs la mig la sogs pa bźin du las kyaṅ mi dmigs so || dṅos po che ge mo źig gi ’gog pa ’di yin no źes rnam par gźag pa yaṅ ji ltar rab tu brtags te | rgyu daṅ ’bras bu la sogs pa’i dṅos po mi srid pa’i phyir de ni de daṅ lhan cig ’brel pa ’ga’ (4) yaṅ med kyi che ge mo źig med pa’o źes ’gag pa tsam du ruṅ ṅo || dṅos po gźan ñid yin na yaṅ ñon moṅs pa gaṅ gi thob pa chad nas ’gog pa gaṅ thob pa de de’i yin no źes tha sñad gdags so || ’o na de thob par ’dod pa’i rgyu gaṅ źig yin | mdo las mthoṅ pa’i chos la mya ṅan las ’das (5) pa thob pa’i dge sloṅ źes gsuṅs pa de ji ltar na med pa thob par ruṅ | gñen po thob pas ñon moṅs pa daṅ | yaṅ srid pa’i skye ba daṅ śin tu ’gal ba’i rten thob pa’i phyir mya ṅan las ’das pa thob pa źes bya’o || luṅ las kyaṅ dṅos po med pa tsam ñid du brjod par mdzad de | ’di skad du (6) sdug bsṅal ’di ma lus par spaṅs pa | ṅes par spaṅs pa | byaṅ bar ’gyur ba | zad pa | ’dod chags daṅ bral ba | ’gog pa | rnam par źi ba | nub pa | sdug bsṅal gźan daṅ ñiṅ mtshams sbyoṅ ba med pa | len pa med pa | ’byuṅ ba med pa gaṅ yin pa ’di lta ste | phuṅ po thams (7) cad ṅes par spaṅs pa | sred pa zad pa | ’dod chags daṅ bral ba | ’gog pa | mya ṅan las ’das pa ’di ni źi ba’o || ’di ni gya nom pa’o źes gsuṅs so || ’dir yin na ’byuṅ bar mi ’gyur bas de’i phyir ’byuṅ ba med pa źes bya ba de ltar ci ste mi ’dod ce na | bdun pa ’di ni nus (96a1) pa med par lta’o || ’dir yin na ’byuṅ bar mi ’gyur ro źes bya pa ji skad du bśad pa yin | gal te yod na źes bya bar sbyar na ni mya ṅan las ’das pa ni mi rtag pa’i phyir rtag tu mi ’byuṅ ba kho nar thal bar ’gyur ro || ’on te thob na źes bya bar sbyar na ni gaṅ kho nas de (2) ’thob par yoṅs su rtog pa de ñid yod dam thob na sdug bsṅal mi ’byuṅ bar ’dod par gyis śig | de ltar na |

“pradyotasyeva nirvāṇaṃ vimokṣa stasya cetasa” iti |

譬如光涅槃心解脱亦(5)爾。

如燈焔涅槃(35a1)心解脱亦爾。此經意説。

mar me śi bar gyur pa ltar || de yi sems kyi rnam par thar ||
źes gsuṅs pa’i dpe ’di yaṅ legs par draṅs pa yin te |

yathā pradyotasya nirvāṇam abhāva evaṃ bhagavato ’pi cetaso vimokṣa iti | abhidharme ’pi coktam “avastukā dharmāḥ katame | asaṃskṛtā dharmā” iti | avastukā aśarīrā asvabhāvā ity uktaṃ bhavati | nāsyāyam arthaḥ | kas tarhi | pañcavidhavastu | svabhāvava stu yathoktaṃ “yad vastu pratilabdhaṃ samanvāgataḥ sa tena vastuneti” | ālambanavastu | yathoktaṃ “sarvadharmajñeyā jñānena yathāvastv_iti” | saṃyogavastu | yathoktaṃ “yasmin vastuni anunayaḥ saṃyojanena saṃprayuktaḥ pratighasaṃyojanena_ api tasminn” iti | hetuvastu yathoktaṃ “savastukā dharmāḥ katame | saṃskṛtā dharmā” iti || parigrahavastu | yathoktaṃ “kṣetravastu gṛhavastv” iti | tad atra hetur vastuśabdenoktas tasmād asty evāsaṃskṛtaṃ dravyata iti vaibhāṣikāḥ | tasya tu hetuphale na vidyete iti | gataṃ tāvad etat |

如光涅槃非有物。世尊心解脱亦爾。阿毘(6)達磨藏。亦説如此。彼藏云何者無類法。答無(7)爲法。無類謂無體。此言顯無自性。毘婆沙師(8)説。文句義不如此。若爾何義。類有五種。一(9)自性類。如經言。若已得此類。是人必與其(10)相應。二境類。如經言。一切法如類智慧所(11)知。三結類。如經言。若於此類中與欲結相(12)應。即與瞋結相應不。四因類。如經言。何者(13)有類法。一切有爲法。五攝類。如經言。田類(14)宅類等。此文中是因以類名顯之。是故一切(15)無爲實有別物。毘婆沙師説如此。無爲法無(16)因無果。説三無爲已。果有五種。

如燈涅槃唯燈焔謝(2)無別有物。如是世尊心得解脱唯諸蘊滅(3)更無所有。阿毘達磨亦作是言。無事法云(4)何。謂諸無爲法。言無事者。謂無體性。毘婆(5)沙師不許此釋。若爾彼釋事義云何。彼言(6)事者略有五種。一自性事。如有處言。若已(7)得此事彼成就此事。二所縁事。如有處言。(8)一切法智所知隨其事。三繋縛事。如有處言。(9)若於此事愛結所繋。彼於此事恚結繋耶。 (10)四所因事。如有處言。有事法云何。謂諸有爲(11)法。五所攝事。如有處言。田事宅事妻子等(12)事。今於此中説因名事。顯無爲法都無有(13)因。是故無爲雖實有物。常無用故無因無(14)果。總論已竟。

ji ltar mar me śi ba med pa ltar bcom ldan (3) ’das kyis sems kyi rnam par thar pa yaṅ de daṅ ’dra’o || chos mṅon pa las kyaṅ dṅos po med pa’i chos rnams gaṅ źe na | ’dus ma byas kyi chos dag yin no źes gsuṅs te | dṅos po med pa ni lus med pa daṅ | raṅ gi ṅo bo med pa ni źes bśad pa yin no || bye brag tu smra (4) ba rnams na re ’di’i don ni ’di ma yin no || ’o na ci źe na | dṅos po ni rnam pa lṅa ste | raṅ bźin gyi dṅos po ni ji skad du de dṅos po gaṅ źig thob pa’i dṅos po de daṅ ldan no źes gsuṅs pa lta bu’o || dmigs pa’i dṅos po ni ji skad du chos thams cad dṅos po ji lta ba bźin du śes (5) pas śes par bya ba yin no źes gsuṅs pa lta bu’o || ldan pa’i dṅos po ji skad du dṅos po gaṅ la rjes su chags pa’i kun nas dkris pa daṅ ldan pa de yaṅ khoṅ khro ba’i kun nas bkris pa daṅ yaṅ ldan no źes gsuṅs pa lta bu’o || rgyu’i dṅos po ni ji skad du dṅos po daṅ bcas pa’i chos (6) rnams gaṅ źe na | ’dus byas kyi chos rnams so źes gsuṅs pa lta bu’o || yoṅs su gzuṅ ba’i dṅos po ni ji skad du źiṅ gi dṅos po daṅ | khyim gyi dṅos po źes gsuṅs pa lta bu ste de la ’dir ni rgyu’i dṅos po’i sgrar gsuṅs pa yin te | de lta bas na ’dus ma byas rdzas su yod pa (7) kho na yin la de la yaṅ rgyu daṅ ’bras bu dag ni med do źes zer ro || re źig de ni rdzogs so | || |

athaiṣāṃ phalānāṃ katamat phalaṃ kasya hetoḥ |

於中此果何(17)因。此因何果。

於諸果中應説何果何因所(15)得頌曰

yaṅ ’bras bu ’di dag las ’bras bu gaṅ źig rgya gaṅ gi yin źe na |

vipākaphalam antyasya

偈曰。後因果報果。

(16)後因果異熟　前因増上果
(17)同類遍等流　倶相應士用

rnam smin ’bras bu tha ma’i yin ||

vipākahetur antye ’bhihitatvāt antyaḥ | tasya vipākaphalam |

釋曰。果報(18)因最後説故稱後。此因以果報果爲果。

(18)論曰。言後因者。謂異熟因。於六因中最後(19)説故。初異熟果此因所得。

rnam par smin pa’i rgyu ni tha mar bstan pa’i phyir tha ma ste | rnam par smin (96b1) pa’i ’bras bu ni de yin no |

pūrvasyādhipataṃ phalam |

偈(19)曰。前因増上果。

See the full verse quoted previously.

bdag po’i ’bras bu daṅ po’i yin ||

kāraṇahetuḥ pūrvam uktatvāt pūrvaḥ | tasyādhipajaṃ phalam | anāvaraṇabhāvamātreṇāvasthitasya kim ādhipatyam | etad eva aṅgībhāvo ’picāsti kāraṇahetos tadyathā “pañcasu vijñānakāyeṣu daśānām āyatanānāṃ bhājanaloke ca karmaṇām | śrotrādīnām apy asti cakṣurvijñānotpattau pāraṃparyeṇādhipatyam | śrutvā draṣṭukāmatotpatter” ity evamādi yojyam |

釋曰。隨造因最初説故稱(20)前。此因以増上果爲果。此因唯不能遮爲(21)性。有何増上。即此是増上。隨造因復有助功(22)能。譬如於五識十入有功徳。又於器世界諸(23)業有功能。耳等諸根。於眼識生中。傳傳有(24)増上。由聞欲見生故。如此等應思。

言前因者。謂能(20)作因。於六因中最初説故。後増上果此因所(21)得。増上之果名増上果。唯無障住有何増(22)上。即由無障得増上名。或能作因亦有勝(23)力。如十處界於五識身。諸有情業於器世(24)界。耳等對於眼識生等。亦有展轉増上生力。 (25)聞已便生欣見欲故。此等増上如應當思。

byed rgyu’i rgyu ni daṅ por bstan pa’i phyir daṅ po ste bdag po’i ’bras bu ni de’i yin no || bdag po’i ’bras bu ni bdag po yin no || mi sgrib pa’i dṅos po tsam du gnas pa go ci źig dbaṅ byed ce na | de ñid dbaṅ byed pa yin (2) no || byed rgyu’i rgyu la skyed pa’i dṅos po yaṅ yod de | ’di lta ste rnam par śes pa’i tshogs lṅa po dag la skye mched bcu lta bu daṅ | snod kyi ’jig rten la las rnams lta bu’o || rna ba la sogs pa la yaṅ mig gi rnam par śes pa bskyed pa la brgyud pas dbaṅ byed pa yod de | thos nas (3) lta bar ’dod pa ’byuṅ ba’i phyir ro źes bya ba de lta bu la sogs par sbyar bar bya’o ||

sabhāga sarvatragayor niṣyandaḥ

偈曰。同(25)類及遍行。等流。

(26)同類遍行得等流果。

rgyu mthun skal mñam kun ’gro ba’i ||

sadṛśaphalatvād anayor niḥṣyandaphalam |

釋曰。此二因果皆似因故。(26)悉以等流果爲果。

此二因果皆似因故。

’di gñis daṅ ’dra ba’i ’bras bu yin pa’i phyir rgyu mthun pa’i ’bras bu yin no ||

pauruṣaṃ dvayoḥ || 2.56 ||

偈曰。二功力。

See the full verse quoted previously.

skyes bu pa ni gñis kyi yin ||

釋曰。二謂(27)倶有因相應因。同以功力果爲果。不過丈夫(28)能故名功力。此功力即是其果。何法名功力。(29)此法於餘法所有功能。此功力如丈夫能故(193a1)名功力。如世間言鴉足草藥醉象將軍。爲餘(2)因亦有功力果。爲唯此二餘因亦有。餘果報(3)因由功力果。或倶生。或無間生。果報果不爾。(4)此果報因。亦有遠功力果。譬如農夫所應得(5)稻。

倶(27)有相應得士用果。非越士體有別士用。 (28)即此所得名士用果。此士用名爲目何法。(29)即目諸法所有作用。如士用故得士用名。(35b1)如世間説鴉足藥草醉象將軍。爲唯此二(2)有士用果爲餘亦然。有説。餘因亦有此果。(3)唯除異熟。由士用果與因倶生或無間生。 (4)異熟不爾。有餘師説。此異熟因亦有隔越遠(5)士用果。譬如農夫所收果實。

skyes bu byed pa’i ’bras bu ni lhan cig (4) ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i rgyu dag gi yin no || skyes bu’i ṅo bo las mi gźan pa’i phyir skyes bu byed pa ni skyes bu ñid yin no || de’i ’bras bu ni skyes bu yin pa’o || skyes bu byed pa źes bya ba ’di ci źig ce na | chos gaṅ gi byed pa gaṅ yin pa de skyes bu’i byed pa lta bu ni skyes bu (5) byed pa ste | dper na sman bya rog rkaṅ daṅ | mi glaṅ po che myos pa źes bya ba bźin no || ci gźan dag la yaṅ skyes bu byed pa’i ’bras bu yod dam | ’on te gñis kho na’i yin źe na | rnam par smin pa’i rgyu ma gtogs pa gźan dag la yaṅ yod de | ’di ltar skyes bu byed pa’i (6) ’bras bu ni lhan cig ’byuṅ ba daṅ de ma thag tu ’byuṅ ba yin na rnam par smin pa ni de lta ma yin no || gźan dag na re de la yaṅ skyes bu’i byed pa’i ’bras bu’i skal ba ni yod do || dper na źiṅ pa rnams kyi ’bras bu lta bu’o źes zer ro ||

kiṃ punar idaṃ vipākaphalaṃ nāma kiṃ yāvad adhipatiphalam |

何法名果報果。乃至何法名増上果。

異熟等果其相(6)云何。頌曰

yaṅ rnam par smin pa’i ’bras bu źes bya ba ’di (7) ni ci yin | bdag po’i ’bras bu’i bar du ci źig yin źe na |

vipāko ’vyākṛto dharmaḥ |

偈(6)曰。果報無記法。

(7)異熟無記法　有情有記生
(8)等流似自因　離繋由慧盡
(9)若因彼力生　是果名士用
(10)除前有爲法　有爲増上果

rnam smin luṅ du ma bstan chos ||

anivṛtāvyākṛto hi dharmaḥ vipākaḥ | asattvākhyo ’pi syād ata āha |

釋曰。是無覆無記法。此果(7)報爲非衆生名耶。偈曰。

(11)論曰。唯於無覆無記法中有異熟果。爲此(12)亦通非有情數。

rnam par smin pa ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i chos yin no || sems can du ston pa ma yin ba yaṅ yod pas de’i phyir |

sattvākhyaḥ

衆生。

See the full verse quoted previously.

sems can brjod ces bya ba smos so ||

aupacayiko ’pi syāt naiḥṣyandiko ’py ata āha |

釋曰。此法唯(8)屬内。非共得故。稱衆生名。此法爲増長爲(9)等流。偈曰。

唯局有情。爲通等流及所(13)長養。

rgyas pa las byuṅ (97a1) ba daṅ rgyu mthun pa las byuṅ ba yaṅ yod pas de’i phyir |

vyākṛtodbhavaḥ |

有記生。

See the full verse quoted previously.

luṅ bstan phyis byuṅ źes bya ba smos te |

釋曰。善惡二法。於果報(10)可記故説有記。從此後時生非無間生。是名(11)果報。果報相如此。非衆生名法。亦從業生。(12)云何不名果報。共所得故。此法餘人亦能如(13)此共用。果報無共得。何以故。是彼所作業(14)果報。此得共用。無有是處。増上果亦是業(15)所生。云何共用。從共業生故。

應知唯是有記所生。一切不善及善有(14)漏能記異熟故名有記。從彼後時異熟方(15)起。非倶無間名有記生。如是名爲異熟果(16)相。非有情數亦從業生。何非異熟。以共有(17)故。謂餘亦能如是受用。夫異熟果必無有(18)餘共受用義。非餘造業餘可因斯受異(19)熟果。其増上果亦業所生。何得共受。共業(20)生故。

dge ba daṅ mi dge ba ni rnam par smin pa’i phyir luṅ du bstan pas luṅ du bstan pa’o || gaṅ źig de las dus phyi ma la ’byuṅ źiṅ de ma thag tu ma yin pa de ni rnam (2) par smin pa ste | ’di ni rnam par smin pa’i mtshan ñid yin no || ci’i phyir sems can du ston pa ma yin pa’i don las las skyes pa rnam par smin pa ma yin nam źe na | thun moṅ ba’i phyir te | de ni gźan gyis kyaṅ de bźin du yoṅs su spyad par nus so || rnam par smin pa ni thun (3) moṅ ma yin pa’i ste | gźan gyis byas pa’i las kyi rnam par smin pa gźan gyis myoṅ bar ni med do || bdag po’i ’bras bu ci’i phyir myoṅ źe na | thun moṅ gi las las byuṅ ba’i phyir ro ||

niḥṣyando hetusadṛśaḥ |

偈曰。等流似(16)自因。

See the full verse quoted previously.

rgyu mthun rgyu daṅ ’dra ba’o ||

hetor yaḥ sadṛśo dharmaḥ sa niṣyandaphalam | tadyathā sabhāgasarvatragahetvoḥ | yadi sarvatragahetor api samānaṃ phalaṃ kasmān na sabhāgahetor eveṣyate | yasmāt bhūmitaḥ kliṣṭatayā cāsya sādṛśyaṃ na tu prakārataḥ | yasya tu prakārato ’pi sādṛśyaṃ so ’bhyupagamyata eva sabhāgahetuḥ | atha eva yo yasya sabhāgahetuḥ sarvatragahetur api sa tasyeti catuṣkoṭikaḥ kriyate | prathamā koṭir asarvatragaḥ sabhāgahetuḥ | dvitīyā ’nyanaikāyikaḥ sarvatragahetuḥ | tṛtīyaikanaikāyikaḥ sarvatragahetuḥ | caturthy etān ākārān sthāpayitveti |

釋曰。若果與因相似。是名等流果。如(193a17)同類遍行因果。若同類遍行因果皆同類。云(18)何不許皆是同類因。由此果約地約染汚同(19)本因。不由一切類。若法由一切類與果相似(20)故。許此法是同類因。爲此義故立四句。若法(21)於此法是同類因。於此法亦是遍行因不。有(22)四句。第一句者。非遍行因。但是同類因。第(23)二句者。別部遍行因。第三句者。一部遍行(24)因。第四句者。除前三句。

似自因法名等流果。謂似同類遍行(21)二因。若遍行因亦得等流果。何不許此即(22)名同類因。此果但由地等染故與因相似(23)不由種類。若由種類果亦似因。此果所因(24)乃名同類。故作是問。若是同類因亦遍行因(25)耶。應作四句。第一句者。非遍行法爲同類(26)因。第二句者。他部遍法爲遍行因。第三句(27)者。自部遍法爲遍行因。第四句者。除前諸(28)相

rgyu daṅ ’dra ba’i chos gaṅ yin pa de ni rgyu mthun pa’i ’bras bu ste | ’di (4) lta ste skal ba mñam pa daṅ kun tu ’gro ba’i rgyu dag gi lta bu’o || gal te kun tu ’gro ba’i rgyu’i ’bras bu yaṅ ’dra ba yin na go ci’i phyir skal ba mñam pa’i rgyu kho nar mi ’dod ce na | ’di ltar de ni sa daṅ ñon moṅs pa can las ’dra ba yin gyi | rnam pa las kyaṅ ’dra ba ni ma yin no || (5) gaṅ źig rnam pa las kyaṅ ’dra ba de ni skal ba mñam pa’i rgyu yin par khas len pa ñid do || de ñid kyi phyir gaṅ źig gaṅ gi skal ba mñam pa’i rgyu yin pa de kun tu ’gro ba’i rgyu yaṅ yin nam źe na | mu bźir bya ste | mu daṅ po ni skal ba mñam pa’i rgyu ni kun tu ’gro ba ma yin pa’o || (6) gñis pa ni ris gźan pa’i kun tu ’gro ba’i rgyu’o || gsum pa ni ris gcig pa’i kun tu ’gro ba’i rgyu’o || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o ||

visaṃyogaḥ kṣayo dhiyā || 2.57 ||

偈曰。離滅由智盡。

See the full verse quoted previously.

bral ba blo yis zad pa’o ||

kṣayo nirodhaḥ | dhīḥ prajñā | tenāpratisaṃkhyānirodho visaṃyogaphalam ity uktaṃ bhavati |

(25)釋曰。盡謂永離滅。智謂三道中三根。因此智(26)苦集次第盡故。名永離滅。即是擇滅。説名離(27)滅果。

由慧盡法名離繋果。滅故名盡。擇故名(29)慧。即説擇滅名離繋果。

zad pa ni ’gog pa’o || blo ni śes rab ste | des na so sor brtags pas ’gog pa ni bral (7) ba’i ’bras bu yin no źes bśad par ’gyur ro ||

yadbalāj jāyate yat tatphalaṃ puruṣakārajam |

偈曰。若由法力生。是果名功力。

See the full verse quoted previously.

gaṅ gi stobs kyis gaṅ skye ba’i || ’bras de skyes bu byed las skyes ||

tadyathā adharabhūmikasya prayogacittasyoparibhūmikaḥ samādhiḥ sāsravasyānāsravo dhyānacittasya nirmāṇacittam ity evamādi | pratisaṃkhyānirodhas tu yad balāt prāpyata iti vaktavyam |

釋(28)曰。若由此法功能彼法生。彼法是此法功力(29)果。如下地加行心。上地三摩提有流無流定(193b1)心變化心。如是等擇滅者。由道功能。應但(2)説至得。

若法因彼勢力所(35c1)生。即説此法名士用果。如因下地加行心(2)力上地有漏無漏定生。及因清淨靜慮心力(3)變化心生。如是等類擇滅應言由道力得。

dper na sa ’og ma pa’i sbyor ba’i sems kyis goṅ ma pa’i tiṅ ṅe ’dzin daṅ | zag pa daṅ bcas pa’i zag pa med pa daṅ | bsam gtan gyi sems kyi (97b1) sprul pa’i sems so źes bya ba de lta bu la sogs pa’o || so sor brtags pas ’gog pa ni gaṅ gi stobs kyis ’thob pa źes brjod par bya’o ||

apūrvaḥ saṃskṛtasyaiva saṃskṛto ’dhipateḥ phalam || 2.58 ||

偈曰。先未有有爲。有爲増上果。

See the full verse quoted previously.

sṅon byuṅ ma yin ’dus byas ni || ’dus byas kho na’i bdag po’i ’bras ||

釋(3)曰。從先已生有爲法。別生有爲法。名増上(4)果。功力果與増上果其異云何。能作所得果(5)名功力果。非能作所得果名増上果。如工巧(6)師所得名功力果亦増上果。若餘所得但是(7)増上果。

(4)諸有爲法。除前已生是餘有爲之増上果。 (5)士用増上二果何殊。士用果名唯對作者。増(6)上果稱通對此餘。如匠所成。對能成匠具(7)得士用増上果名。對餘非匠唯増上果。

sṅar byuṅ ba las gźan pa’i ’dus byas kyi chos ni ’dus byas (2) thams cad kyi bdag po’i ’bras bu yin no || skyes bu byed pa daṅ bdag po’i ’bras bu dag la tha dad du bya ba ci źig yod ce na | skyes bu byed pa’i ’bras bu ni byed pa po’i yin no || bdag po’i ’bras bu ni byed pa po ma yin pa’i yaṅ yin te | ’di lta ste | bzo bo rnams kyi bzo ni skyes bu (3) byed pa’i ’bras bu yaṅ yin la bdag po’i ’bras bu yaṅ yin no || gźan dag gi ni bdag po’i ’bras bu kho na yin no ||

athaiṣāṃ hetūnāṃ katamo hetuḥ kasmin kāle phalaṃ pratigṛhṇāti dadāti vā |

復次如此六因中。何因何時能取果(8)及能與果。

於(8)上所説六種因中。何位何因取果與果。頌曰

yaṅ rgyu ’di dag las rgyu gaṅ źig dus gaṅ du ’bras bu ’dzin tam ’byin ce na |

vartamānāḥ phalaṃ pañca gṛhṇanti

偈曰。五現世取果。

(9)五取果唯現　二與果亦然
(10)過現與二因　一與唯過去

lṅa po da ltar ’bras bu ’dzin ||

nātītāḥ pratigṛhītatvān nāpy anāgatā niṣpuruṣakāratvāt | kāraṇahetur apy evam | sa tu nāvaśyaṃ saphala iti nocyate |

釋曰。離隨造(9)因。所餘五因。在現世能取自果。非過去果已(10)取故亦非未來無功力故。隨造亦爾。此因不(11)定有果。是故不説。

(11)論曰。五因取果唯於現在。定非過去。彼已(12)取故。亦非未來。彼無用故。亦應如是説。能(13)作因非定有果故此不説。

yoṅs su bzuṅ zin pa’i phyir ’das pa rnams (4) kyaṅ ma yin la skyes bu byed pa ma yin pa’i phyir ma ’oṅs pa rnams kyaṅ ma yin no || byed rgyu’i rgyu yaṅ de daṅ ’dra mod kyi de ni ’bras bu daṅ bcas par ma ṅes pas ma brjod do ||

dvau prayacchataḥ |

偈曰。二是時與果。

See the full verse quoted previously.

gñis ni rab tu ’byin par byed ||

sahabhūsaṃprayuktakahetū varttamānau phalaṃ prayacchataḥ | samānakālam eva hy anayeḥ phaladānagrahaṇam |

釋曰。(12)倶有相應二因。亦在現世能與果。何以故。此(13)二因取果與果同在一時故。

倶有相應與果(14)亦爾。唯於現在。由此二因取果與果必倶(15)時故。

lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i rgyu dag ni da ltar ’bras bu (5) ’byin par byed de | ’di gñis kyi ’bras bu ’dzin pa daṅ ’byin pa ni dus mñam pa kho na yin no ||

varttamānābhyatītau dvau

偈曰。二現世過(14)去。

See the full verse quoted previously.

da ltar gyi daṅ ’das pa dag | ’bras bu ’byin par byed de |

phalaṃ prayacchataḥ sabhāgasarvatragahetū | yuktaṃ tāvad yad atītāv iti | atha kathaṃ varttamānau niṣyandaphalaṃ prayacchataḥ | samanantaranivarttanāt | nivṛtte tu phale tau cābhyatītau bhavataḥ | phalaṃ cāpi dattaṃ na punas tad eva dattaḥ | asti kuśalaḥ sabhāgahetuḥ phalaṃ pratigṛhṇāti na dadātīti catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭiḥ kuśalamūlāni samucchindan yāḥ prāptīḥ sarvapaścād vijahāti | dvitīyā kuśalamūlāni pratisaṃdadhāno yāḥ sarvaprathamaṃ pratilabhate | evaṃ tu vaktavyam | syāt tā eva pratisaṃdadhānasya tṛtīyā asamucchinnakuśalamūlasya śeṣāsv avasthāsu | caturthy etān ākārān sthāpayitvā | akuśalasya tu prathamā koṭiḥ | kāmavairāgyam anuprāpnuvan yāḥ prāptīḥ sarvapaścād vijahāti dvitīyā kāmavairāgyāt parihīyamāṇo yāḥ sarvaprathamaṃ pratilabhate | evaṃ tu vaktavyam | syāt tā eva parihīyamāṇasya | tṛtīyā kāmāvītarāgasya śeṣāsv avasthāsu | caturthy etān ākārān sthāpayitvā | evaṃ nivṛtāvyākṛtasyāpy arhattvaprāptiparihāṇito yathāyogaṃ yojyam | anivṛtāvyākṛtasya paścātpādakaḥ | yās tāvat dadāti pratigṛhṇāty api saḥ | syāt pratigṛhṇāti na dadāty arhataś caramāḥ skandhāḥ | sālambananiyamena tu kṣaṇaśaḥ | kuśalaḥ sabhāgahetuḥ phalaṃ pratigṛhṇāti na dadātīti | catuṣkokṭikaḥ | prathamā koṭiḥ kuśalacittānantaraṃ kliṣṭam avyākṛtaṃ vā cittaṃ saṃmukhīkarotīti | dvitīyā viparyayāt | tṛtīyā kuśalacittānantaraṃ kuśalam eva | caturthy etān ākārān sthāpayitvā | evam akuśalādayo ’pi yojyāḥ | kathaṃ punaḥ phalaṃ pratigṛhītaṃ bhavati | tasya bījabhāvopagamāt |

釋曰。與果同類遍行二因。此二因若過去(15)與果。此義可然。云何此二因於現世與等流(16)果。由次第生故。若果已生此二因即謝過去。 (17)若與果已後不更與。有同類因。但能取果不(18)與果不。此中有四句。第一句者。若人斷善根。(19)最後所斷至得。第二句者。若人還接善根。最(20)初所得至得。應説如此是人還接前至得。第(21)三句者。不斷善人於所餘位。第四句者。除(22)前三句。若惡同類因。第一句者。是人正得(23)離欲。欲界最後。所捨至得。第二句者。若人(24)退欲界離欲。最初所得至得。應説如此是退(25)人前至得。第三句者。不離欲欲界。於所餘(26)位。第四句者。除前三句。如此有覆無記同(27)類。因至得阿羅漢果及退。於中如理應思。無(28)覆無記無後句。若因能與果必能取果。有能(29)取果不能與果。如阿羅漢最後陰。若約有境(193c1)界同類因。隨刹那判。有善同類因。但取果不(2)與果不。此中有四句。第一句者。若從善心(3)次第起染汚無記心現前。第二句者。翻前。第(4)三句者。善心次第起善心。第四句者。除前三(5)句。如善不善等四句。亦應如理思。 .

同類遍行二因與果通於過現。過去可(16)然。如何現在與等流果。有等流果無間生(17)故。若果已生。因便過去。名已與果。不應更(18)與。善同類因有時取果而非與果。應作四(19)句。第一句者。謂斷善根時最後所捨得。第二(20)句者。謂續善根時最初所得得。應説爾時續(21)者前得。第三句者。謂不斷善根於所餘諸位。 (22)第四句者。謂除前相。又於不善同類因中(23)亦有四句。第一句者。謂離欲貪時最後所(24)捨得。第二句者。謂退欲貪時最初所得得。 (25)應説爾時退者前得。第三句者。謂未離欲貪(26)於所餘諸位。第四句者。謂除前相。有覆無(27)記同類因中。亦有四句。於阿羅漢得時退(28)時未得及餘。如理應説。無覆無記同類因中(29)有順後句。謂與果時必亦取果。或時取果而(36a1)非與果。謂阿羅漢最後諸蘊。約有所縁刹(2)那差別。善同類因亦有四句。第一句者。謂善(3)心無間起染無記心。第二句者。謂與上相(4)違。第三句者。謂善心無間還起善心。第四句(5)者。謂除前相。不善心等如其所應。亦有四(6)句。准例應説。取果與果其義云何。能爲彼(7)種故名取果。正與彼力故名與果。

skal ba mñam pa daṅ kun tu ’gro ba’i rgyu dag go || re źig gaṅ ’das pa dag ni rigs ni da ltar gyi dag go || rgyu mthun pa’i (6) ’bras bu ji ltar ’byin ce na | mjug thogs su bsgrub pa’i phyir te | ’bras bu grub na ni de dag kyaṅ ’das pa yin la ’bras bu yaṅ byuṅ zin pas yaṅ de ñid mi ’byin to || dge ba’i skal ba mñam pa’i rgyu ’bras bu ’dzin la mi ’byin pa yod dam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po (7) ni dge ba’i rtsa bdag kun tu gcod pas thams cad kyi tha mar ’dor ba’i thob pa gaṅ dag yin pa’o || gñis pa ni dge ba’i rtsa ba dag gi ñid mtshams sbyor bas thams cad kyi daṅ por ’thob pa gaṅ dag yin pa’o || ’di skad du de dag ñid kyis ñid mtshams sbyor bar byed pa’i źes (98a1) brjod par bya ba ni ma yin no || gsum pa ni dge ba’i rtsa ba kun tu ma chad pa’i gnas skabs lhag ma rnams su’o || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o | mi dge ba’i mu daṅ po ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ bral pa thob pa daṅ ldan pas thams cad kyi tha mar ’dor (2) ba’i thob pa gaṅ dag yin pa’o || gñis pa ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ bral ba las yoṅs su ñams pas thams cad kyi daṅ por ’thob pa gaṅ dag yin pa’o || ’di skad du de dag ñid kyis yoṅs su ñams pa’i źes brjod par bya ba ni yin no || gsum pa ni ’dod pa’i ’dod (3) chags daṅ bral pa’i gnas skabs lhag ma rnams su’o || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o || bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i yaṅ de bźin du dgra bcom pa ñid thob pa daṅ yoṅs su ñams pa las ci rigs par sbyar bar bya’o || ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i ni (4) tshig phyi ma daṅ sbyor ba ste | re źig ’byin pa gaṅ yin pa ni ’dzin pa yaṅ yin no || ’dzin pa las mi ’byin pa yaṅ yod de | dgra bcom pa’i phuṅ po tha ma rnams so || dmigs pa daṅ bcas pa’i ṅes pas ni skad cig re re la ste | dge ba’i skal pa mñam pa’i ’bras bu ’dzin (5) la mi ’byin pa źes bya ba mu bźi’o || mu daṅ po ni dge ba’i sems kyi mjug thogs su ñon moṅs pa can nam luṅ du ma bstan pa’i sems mṅon du byed pa’o || gñis pa ni bzlog pa’o || gsum pa ni dge ba’i sems kyi mjug thogs su dge ba kho na’o || bźi pa ni rnam pa de dag (6) ma gtogs pa’o || mi dge ba la sogs pa yaṅ de bźin du sbyar bar bya’o || yaṅ ji ltar na ’bras bu gzuṅ ba yin źe na | de’i sa bon gyi dṅos por ñe bar ’gro ba’i phyir ro ||

eko ’tītaḥ prayacchati || 2.59 ||

偈曰。一(6)過去與果。

See the full verse quoted previously.

gcig ni ’das pas ’byin par ’gyur ||

vipākahetur atīta eva phalaṃ prayacchati | yasmān na saha vā samanantaro vā ’sti vipākaḥ | punar anye caturvidhaṃ phalam āhuḥ | pratiṣṭhāphalam | yathā jalamaṇḍalaṃ vāyumaṇḍalasya yāvat tṛṇādayaḥ pṛthivyāḥ | prayogaphalam | yathā ’śubhāyā yāvad anutpādajñānam | sāmagrīphalam | yathā cakṣurādīnāṃ cakṣurvijñānādīni | bhāvanāphalam | yathā rūpāvacarasya cittasya nirmāṇam | etat tu puruṣakārādhipatiphalayor antarbhūtam | uktā hetavaḥ phalāni ca ||

釋曰。果報因在過去能與果。何(7)以故。果報無倶起。無無間起故。有餘師説。(8)有四種果。一依止果。譬如水輪爲風輪果。乃(9)至草等爲地果。二加行果。譬如不淨觀無生(10)智。三集果。譬如眼等眼識等。四修習果。譬(11)如色界道變化爲果。此四種果。屬増上果功(12)力果攝。説因及果已。

異熟與(8)果唯於過去。由異熟果無與因倶及無間(9)故。復有餘師。前五果外別説四果。一安立果。 (10)謂如水輪爲風輪果。乃至草等爲大地果。 (11)二加行果。謂如無生智等遠爲不淨等果。三(12)和合果。謂如眼識等爲眼根等果。四修習(13)果。謂如化心等爲諸靜慮果。如是四果皆(14)是士用増上果攝。説因果已。

rnam par smin pa’i rgyu ni ’das pa kho nas ’bras bu ’byin te | ’di (7) ltar lhan cig gam de ma thag tu rnam par smin pa ni med do || gźan dag ni ’bras bu rnam pa bźi źig tu yaṅ ’chad de | rten gyi ’bras bu ni | ’di lta ste rluṅ gi dkyil ’khor gyis chu’i dkyil ’khor lta bu nas sa gźi’i rtsa ba la sogs pa’i bar lta bu’o || sbyor ba’i ’bras bu ni (98b1) ’di lta ste mi sdug pa nas mi skye ba śes pa’i bar lta bu’o || tshogs pa’i ’bras bu ni ’di lta ste | mig la sogs pa dag gi mig gi rnam par śes pa la sogs pa dag lta bu’o || bsgom pa’i ’bras bu ni ’di lta ste gzugs na spyod pa’i lam gyi sprul pa’i sems lta bu’o || ’di (2) thams cad ni skyes bu byed pa daṅ bdag po’i ’bras bu dag gi khoṅs su ’dus so || rgyu rnams daṅ ’bras bu rnams bśad zin to ||

tatra katame dharmāḥ katibhiḥ hetubhir utpadyanta ity āha samāsata ime caturvidhā dharmās tadyathā kliṣṭā dharmā vipākajāḥ prathamānāsravās tebhyaś ca śeṣāḥ | ke punaḥ śeṣāḥ | vipākavarjyāḥ avyākṛtāḥ prathamānāsravakṣaṇavarjyāś ca kuśalā iti | ete caturvidhā dharmāḥ |

何者爲法。由何因生。(13)由幾因生。若略説。法有四種。一染汚法二果(14)報生法。三初無流法。四前二殘法。何者爲(15)殘法。離果報所餘無記。離初無流所餘善法。 (16)此四種法。

復應思擇。此(15)中何法幾因所生。法略有四。謂染汚法。異熟(16)生法。初無漏法。三所餘法。餘法者何。謂除(17)異熟餘無記法。除初無漏諸餘善法。如是(18)四法。頌曰

de la chos gaṅ źig rgyu dag du źig gis skyed par byed ce na smras pa | mdor bsdu na chos ni rnam pa bźi po ’di dag yin te | ’di lta ste chos ñon moṅs (3) pa can rnams daṅ | rnam par smin pa las skyes pa rnams daṅ | zag pa med pa’i dbaṅ po rnams daṅ | de dag gi lhag ma rnams so || lhag ma yaṅ gaṅ dag yin źe na | rnam par smin pa las ma gtogs pa’i luṅ du ma bstan pa rnams daṅ | zag pa med pa’i skad cig ma (4) daṅ po ma gtogs pa’i dge ba rnams so || chos rnam pa bźi po de dag ni |

kliṣṭā vipākajāḥ śeṣāḥ prathamāryā yathākramam |
vipākaṃ sarvagaṃ hitvā tau sabhāgaṃ ca śeṣajāḥ || 2.60 ||

偈曰。染汚果報餘。初無流次第。除(17)果報遍行。二同類餘生。

(19)染汚異熟生　餘初聖如次
(20)除異熟遍二　及同類餘生
(21)此謂心心所　餘及除相應

ñon moṅs can daṅ rnam smin skyes || lhag daṅ daṅ po ’phags rim bźin ||
rnam smin kun ’gro de gñis daṅ || skal mñam ma gtogs lhag las skyes ||

kliṣṭā dharmā vipākahetuṃ hitvā śeṣebhyaḥ pañcabhyo jāyante | vipākajā sarvatragahetuṃ hetvā śeṣebhyaḥ pañcabhya eva | śeṣā dharmāstau vipākasarvatragahetū hitvā śeṣebhyaś caturbhryo jāyante | prathamānāsravās tau ca vipākasarvatragahetū sabhāgahetuṃ ca hitvā śeṣebhyaḥ tribhyo jāyante |

釋曰。染汚法除一果(18)報因。從餘五因生。果報生法。除一遍行因。(19)從餘五因生。所餘法除果報遍行二因。從餘(20)四因生。初無流法。除果報遍行二因。又除(21)同類因。從餘三因生。

(22)論曰。諸染汚法除異熟因餘五因生。異熟(23)生法除遍行因餘五因生。三所餘法雙除(24)異熟遍行二因餘四因生。初無漏法。雙除前(25)二及同類因餘三因生。

chos ñon moṅs pa can rnams ni rnam par (5) smin pa’i rgyu ma gtogs pa lhag ma lṅa las skye’o || rnam par smin pa las skyes pa rnams ni kun tu ’gro ba’i rgyu ma gtogs pa lhag ma lṅa po kho na las skye’o || chos lhag ma rnams ni rnam par smin pa daṅ kun tu ’gro ba’i rgyu de dag ma gtogs pa lhag ma bźi las skye’o || zag pa (6) med pa’i daṅ po rnams ni rnam par smin pa daṅ kun tu ’gro ba’i rgyu de dag daṅ | skal ba mñam pa’i rgyu ma gtogs pa lhag ma gsum las skye’o ||

katame ime dharmāś caturvidhā nirdiṣṭā ity āha

此四法是何法。偈曰。

如是四法爲説何(26)等。

chos rnam pa bźi po bstan pa de dag gaṅ yin sñam pa la |

cittacaittāḥ

(22)心及心法。

See the full verse quoted previously.

sems daṅ sems las byuṅ ba yin
źes bya ba smos so ||

atha ye cittaviprayuktā rūpiṇaś ca dharmās te katham ity āha |

釋曰。此四法從餘因生。但是心心(23)法。若爾非相應法及色。此云何。偈曰。

謂心心所不相應行及色四法。復幾因生。

’o na gaṅ dag (7) sems daṅ ldan pa ma yin pa daṅ | gzugs can gyi chos de dag ji lta bu źe na |

tathā ’nye ’pi saṃprayuktakavarjitāḥ |

如餘(24)相應所離。

See the full verse quoted previously.

mtshuṅs ldan ma gtogs gźan de bźin ||

prayuktakahetunaikena varjitāḥ anye ’pi kliṣṭādayo dharmās tathaivotpadyante yathā cittacaīttāḥ | tatra kliṣṭāś caturbhyo vipākajāś ca | śeṣās tribhyaḥ prathamānāsravā dvābhyām | ekahetusaṃbhūto nāsti dharmaḥ || samāpto hetuvistaraḥ ||

釋曰。除一相應因。是染汚等餘(25)法。如心心法如此生。此中染汚法從四因生。(26)果報生法從四因生。所餘法皆從三因生。初(27)無流法從二因生。無一法從一因生。廣解因(28)究竟。

(27)如心心所所除因外及除相應。應知餘法(28)從四三二餘因所生。此中染汚異熟生法餘(29)四因生。三所餘法餘三因生。初無漏法餘二(36b1)因生。一因生法決定無有(2)説一切有部倶舍論卷第六(3)(4)(5)(6)阿毘達磨倶舍論卷第七(7)　　尊者世親造(8)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(9)　　分別根品第二之五 (10)廣説因已。

mtshuṅs par ldan pa’i rgyu gcig po ma gtogs pa chos ñon moṅs pa can la sogs pa gźan yaṅ sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ji lta ba de kho na (99a1) bźin du skye ste | de la ñon moṅs pa can rnams daṅ | rnam par smin pa las skyes pa rnams ni bźi las so || lhag ma rnams ni gsum las so || zag pa med pa’i daṅ po ni gñis las te | rgyu gcig las byuṅ ba’i chos ni med do || rgyu rgya cher bśad pa rdzogs so ||

(1)阿毘達磨倶舍論卷第七直
(2)尊者世親造三藏法師玄奘奉詔譯
(3)分別根品第二之五
(4) intrayakoš ärkliglärig bölmäk adïrtlamaq bölük ikindining (5) bešinč 問 kengürü sözläyu tükädmiš bolur tïltaγïγ

pratyayāḥ katame |

縁是何法有幾種。

縁復云何。頌曰

(2) rkyen rnams gaṅ źe na |

(6) basudčï yänä qayu ol tep 答頌曰

catvāraḥ pratyayā uktāḥ

偈曰。説縁有四種。

(11)説有四種縁　因縁五因性
(12)等無間非後　心心所已生
(13)所縁一切法　増上即能作

rkyen ni bźi po dag tu gsuṅs ||

說有(7)四種緣 yrlïkamiš ol bar tört türlüg basutčï (8) tözlär tep tïltaγ atlγ basutčï beš tïltaγ tözlüg (9) ärür : tüz arasïz basutčï kenkisi ärmäz : köngül köngültäki (10) nomlarta tuγa tükädmiši ärür : adqaγ atlγ basutči (11) ärsär alqu nomlar ärür ärksinmä atlγ basutči ärsär (12) oq ärksinmä tïltaγ ärür tep

(29)釋曰。何處説。於經中説。經云有四縁類。一(194a1)因縁類。二次第縁類。三縁縁類。四増上縁類。 (2)此中類者。是縁自性。此中因縁者。

(14)論曰。於何處説。謂契經中。如契經中説四(15)縁性。謂因縁性。等無間縁性。所縁縁性。増上(16)縁性。此中性者是縁種類。於六因内

gaṅ nas gsuṅs śe na | mdo las rkyen ñid ni bźi ste rgyu’i rkyen ñid daṅ | de ma thag pa’i rkyen ñid daṅ | dmigs pa’i rkyen ñid daṅ | bdag po’i rkyen ñid do źes gsuṅs so || rkyen du ’dra ba ni rkyen ñid do || de la

於何處說 (13) qayu orunta yrlïqadï tep tesär : qltï sudurta (14) yrlïqamïš ol tört basutči tözlär ärür tep : qltï (15) tïltaγ atlγ basutči töz : tüz arasïz basutči töz ad(16)qaγ atlγ basutči töz : ärksinmä atlγ basutči töz ärür : (17) munta töz ärsär ärür basutčinïng uγušï oxšatïγï (18) altï tïltaɣlarta

hetvākhyaḥ pañca hetavaḥ || 2.61 ||

偈曰。因(3)縁是五因。

See the full verse quoted previously.

rgyu źes bya ba rgyu (3) lṅa yin |

cf. Xuánzàng

kāraṇahetuvarjyāḥ pañca hetavo hetupratyayaḥ |

釋曰。除一隨造因。所餘五因説(4)名因縁。

除能(17)作因所餘五因是因縁性。

byed rgyu’i rgyu ma gtogs pa rgyu lṅa ni rgyu’i rkyen yin no ||

öngi ketärip ärksinmä tïltaɣïɣ (19) adïn beš tïltaɣlar : ärür tïltaɣ atlɣ basutčï töz

cittacaittā acaramā utpannāḥ samanantaraḥ |

偈曰。心心法非後。已生次第縁。

See the full verse quoted previously.

sems daṅ sems byuṅ skyes pa rnams || tha ma yin mtshuṅs de ma thag ||

cf. Xuánzàng

arhataḥ paścimān apāsyotpannāś cittacaittāḥ samanantarapratyayaḥ | samaś cāyam anantaraś ca pratyaya iti samanantarapratyayaḥ | ata eva rūpaṃ na samanantarapratyayo viṣamotpatteḥ | tathā hi kāmāvacarasya rūpasyānantaraṃ kadācit kāmāvacaraṃ rūpāvacaraṃ cāvijñaptirūpam utpadyate kadācit kāmāvacaraṃ cānāsravaṃ ceti vyākulo rūpasaṃmukhībhāvaḥ | avyākulas tu samanantarapratyayaḥ | aniruddha evaikasminn aupacayikarūpasantāne dvitīyotpatter iti bhadanta vasumitraḥ | alpabahutarotpatter iti bhadantaḥ | kadācid dhi mahato rūpād alpam utpadyate | tadyathā palālarāśer bhasma | kadācid alpād bahūtpadyate | tadyathā vaṭanikāyāḥ krameṇa yāvad anekaśākhāvaroho nyagrodha iti | nanu cāsti caittānām apy alpabahutarotpattiḥ | kuśalākuśalāvyākṛteṣu cittesu savitarkasavicārādau ca samādhitraye | asti jātyantaraṃ prati na svajātim | na hi kadācid bahutarā vedanotpadyate saṃjñādayo vā | kiṃ punaḥ svajāter eva samanantarapratyayo bhavati | naitad asti | sakala eva kalāpaḥ sakalasya kalāpāntarasya samanantarapratyayo na tv alpakād vedanādidravyāt prabhūtaṃ vedanādidravyam utpadyata ity etāvad evātroktam | santānasabhāgikās tu manyante “svajāter eva samanantarapratyayaḥ | tadyathā cittaṃ cittasyaiva vedanā vedanāyā eveti” vistaraḥ | yadā tv akliṣṭāntaraṃ kliṣṭam utpadyate tasya kleśasya pūrvaniruddhaḥ kleśaḥ samanantarapratyayas tadyathā nirodhasamāpatticittaṃ vyutthānacittasyeti | tad etan na vartsyate | prathamānāsravacittānutpattiprasaṅgāt cittaviprayuktā api saṃskārāḥ | ata eva vyākulasaṃmukhībhāvān na samanantarapratyayas traidhātukāpratisaṃyuktānāṃ yugapat saṃmukhībhāvāt | kasmād anāgato neṣyate samanantarapratyayaḥ | vyākulatvād anāgatasyādhvanaḥ pūrvottaratā ’bhāvāt | kathaṃ tarhi bhagavān jānāti amuṣyānāgatasyānantaram idam anāgataṃ bhāvīti | atītasāṃpratānumānāt | atītaṃ kilādhvānaṃ paśyati bhagavān evañjātīyakāt karmaṇaḥ evañjātīyako vīpākaḥ utpanno dharmād vā dharmaḥ | idaṃ cāpi saṃpraty evañjātīyakaṃ karma | tasmād ato ’py evañjātīyako vipāka utpatsyate dharmād vā dharma iti jānāti | na cānyat jñānam ānumānikaṃ bhavati | yasmād atītasāṃpratānumānena bhagavān vikīrṇāny anāgatāni dravyāṇi pratyakṣam īkṣitvā jānāty anena pudgalenaivaṃvidhaṃ karma kurvatedam anāgataṃ phalaṃ parigṛhītam iti | evaṃ tarhi bhagavān pūrvāntam adṛṣṭvā ’parāntaṃ na jānīyāt | anye punar āhuḥ | phalacihnabhūtaḥ sattvānāṃ santatau cittaviprayuktaḥ saṃskāraviśeṣo ’sti yaṃ vyavalokya bhagavān anāgataṃ jānāty asaṃmukhīkṛtvāpi dhyānam abhijñāṃ ceti | naimittiko hi nāma bhagavān syād evaṃ sati na punaḥ sākṣātkārī | tasmāt sarvam icchāmātreṇa bhagavān jānātīti sautrāntikāḥ | “acintyo hi buddhānāṃ buddhiviṣaya”³ ity uktaṃ bhagavatā | atha asaty anāgatasya kramaniyamāvasthāne kasmād agradharmānantaraṃ duḥkhe dharmajñānakṣāntir evotpadyate nānyo dharmaḥ | evaṃ yāvad varjopamānantaraṃ kṣayajñānam evotpadyate nānyo dharma iti | yasya yatpratibaddha utpādaḥ sa tasyānantaram utpadyate | tadyathā bījādīnām aṅkurādayo vināpi samanantarapratyayeneti | kasmād arhataś caramāś cittacaittā na samanantarapratyayaḥ | anyacittāsaṃbandhanāt | nanu caivaṃ samanantaraniruddhaṃ cittaṃ mano bhavatīty anantara vijñānābhāvāt mano ’pi caramaṃ cittaṃ na prāpnoti | āśrayabhāvapratibhāvitaṃ mano na kāritraprabhāvitam ity asty evāśrayabhāvaḥ | kāraṇāntaravaikalyāt tu vijñānāntaraṃ notpadyata iti | kāritraprabhāvitas tu samanantarapratyayas tena yo dharmaḥ phalaṃ pratigṛhītaḥ sa sarvair api dharmaīḥ sarvaprāṇibhir vā na śakyaṃ pratibanddhuṃ yathā notpadyate | ye dharmāś cittasamanantarāś cittanirantarā api te | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭir acittakāyāḥ samāpatter vyutthāna cittaṃ dvitīyādayaś ca samāpattikṣaṇāḥ | dvitīyā koṭiḥ prathamasya samāpattikṣaṇasya sacittakāyāś cāvasthāyā jātyādayaḥ | tṛtīyā koṭiḥ prathamaḥ samāpattikṣaṇaḥ sacittikā cāvasthā | caturthī koṭi dvīrtīyādīnāṃ samāpattikṣaṇānāṃ jātyādayo vyutthānacittasya ca | ye dharmāś cittasamanantarāḥ samāpattinirantarā api te | catuṣkoṭikaḥ | ye tṛtīyā caturthyau te prathamādvitīye ye prathamādvitīye te tṛtīyācaturthyau karttavye | katham idānīṃ dūrāntaravicchinnaṃ vyutthānacittaṃ samāpatticittasya samanantaram ity ucyate | cittāntarāvyavahitatvāt || uktaḥ samanantarapratyayaḥ ||

3. del. buddhi, not in tib&chi

釋(5)曰。除阿羅漢最後心心法。已生餘心心法。名(6)次第縁。云何名次第縁。此法等無間縁故。名(7)次第縁。是故色非次第縁。生不等故。何以(8)故。從欲界色。後時次第欲界色界無教色生。 (9)後時欲界色無流色生。後時三種色生。是色(10)現前亂過因生。次第縁無過亂。是縁生義。大(11)徳婆須蜜多羅説。於不相違一相續増長。後(12)二生故。大徳説。後從因最少最多生故。後時(13)從大色小色生。譬如稻穰生灰。或從小色大(14)色生譬如貝多核中人。次第生乃至垂條繁(15)茂。轉成尼瞿盧陀樹。爲不如此耶。心心法有(16)時生多有時生少。謂於善惡無記位。有覺觀(17)等位。於三定。有如此約別類。不約自類。無(18)時受多生。想等亦爾。爲約自類立次第縁不。 (19)無如此義。何以故。具足一聚。於具足二。爲(20)次第縁。非從少受等法多受等生。此義已如(21)前説。説相續同類部。作如此執。自類是次第(22)縁非餘類。譬如心爲心次第縁。受等亦爾。如(23)廣應知。若從無染汚。次第生染汚法。以先滅(24)染汚。爲今染汚次第縁。如入無心定心於出(25)定心。今不弘此執。非相應行法。亦由現前(26)亂過因生故。不成次第縁。屬三界法及無繋(27)屬法。一時現前生故。云何不許未來法爲次(28)第縁。次第縁雜亂故。未來世無前後差別故。 (29)若爾云何世尊得如此智。此未來法應在前(194b1)生。次此法應在後生。約一切衆生。乃至窮生(2)死際。次第皆知。由約過去現在比知故。彼言(3)佛世尊。見過去世。從如此類業。如此類果(4)報已生。從法法生亦爾。今世亦有如此類業。 (5)從此類業如此類果報。來世當生。從法法生(6)亦爾。得知如此如此。是如來願智非比智。由(7)過去現世比。世尊於未來世衆物散亂相雜(8)證見已。生如此智。此人作如是業已。必應攝(9)如是等未來果報。若爾世尊未見前際。應不(10)能知後際。有餘師説。於一切衆生相續中。有(11)與心相應有爲差別法。爲當來果相。世尊觀(12)此。知未來果。若未現前諸定及通慧。若爾如(13)來則是觀相故知。不能更證。是故世尊一切(14)境界。隨欲正遍知。經部説如此。何以故。世(15)尊説。諸佛境界不可思議。若未來法。無次(16)第成立。云何世第一法次後苦法智忍生。非(17)餘法生。乃至金剛譬心次後盡智生。非餘法(18)生。若法能礙餘法生。從此法無間餘法得生。 (19)譬如從種子等芽等無次第縁。云何阿羅漢(20)最後心非次第縁。不與餘心相應故。若爾無(21)間滅心爲意不。何以故。無間後識不生故。若(22)不立爲次第縁。亦應不立最後心爲意。意依(23)止性所顯。非功能所顯。故有依義。由餘縁(24)不具故。餘識不生不。由彼非依止故識不生。 (25)次第縁是功能所顯。若有法此縁所取爲果。(26)此法一切餘法及諸衆生。無能遮礙令彼不(27)生。若法與心有次第。可説與心無間不。此中(28)有四句。第一句者。從無心定出觀心。及第二(29)三摩跋提刹那等。第二句者。初三摩跋提刹(194c1)那。於後心位及生等。第三句者。初三摩跋(2)提刹那。及有心位。第四句者。第二三摩跋(3)提刹那等。及生等於出定心。若法與心次第。(4)與三摩跋提爲次第不。此中有四句。前第三(5)第四句。即是此中第一第二句。前第一第二(6)句。即是此中第三第四句。出滅定心。於前心(7)斷隔極遠時。今云何從前心。説爲次第。無別(8)心隔故。説次第縁已。縁縁相云何。

除阿羅漢臨涅(18)槃時最後心心所法諸餘已生心心所法。是(19)等無間縁性。此縁生法等而無間。依是義立(20)等無間名。由此色等皆不可立等無間縁。(21)不等生故。謂欲界色。或無間生欲界色界(22)二無表色。或無間生。欲界無漏二無表色。以(23)諸色法雜亂現前。等無間縁生無雜亂故色(24)不立等無間縁。尊者世友作如是言。於一(25)身中一長養色相續不斷。復有第二長養(26)色生不相違害故不可立等無間縁。大徳(27)復言。以諸色法無間生起或少或多。謂或有(28)時從多生少。如燒稻稈大聚爲灰。或時(29)復有從少生多。如細種生諾瞿陀樹。根莖(36c1)枝葉漸次増榮。聳幹垂條多所蔭映。豈不(2)心所無間生時亦有少多品類非等。謂善不(3)善無記心中。有尋有伺三摩地等。此於異類(4)實有少多。然自類中無非等義。謂無少受(5)無間生多。或復從多無間生少。想等亦爾。(6)無非等過。豈唯自類前能爲後等無間縁。 (7)不爾。云何。前心品法總爲後品等無間縁。(8)非唯自類。且於受等自體類中無少生多(9)以説等義。唯執同類相續者。説唯自類有(10)等無間縁。心唯生心受唯生受。乃至廣説。若(11)從無染無間染生。此染心中所有煩惱用先(12)滅煩惱爲等無間縁。如出滅定心還用先(13)滅正入滅定心爲縁故起。彼説非善。初無(14)漏心應闕此縁而得生故。不相應行亦如(15)諸色。雜亂現前故非等無間縁。三界及不繋(16)可倶現前故。何縁不許未來世有等無間(17)縁。以未來法雜亂而住無前後故。如何世(18)尊知未來世此法無間此法應生。比過現(19)法而現知故。傳説。世尊見從過去如此類(20)業此類果生。是法無間生如是法。又從現(21)在如此類業。此類果生。是法無間生如是(22)法。如是見已。便於未來諸亂住法。能正了(23)達此法無間此法應生。雖如是知而非比(24)智。由佛比類過去現在因果次第。便於未(25)來亂住諸法能現了達。謂未來世如是有情(26)造如是業招如是果。是願智攝故非比智。 (27)若爾世尊未見前際。於後際法應不能知。 (28)有餘復言。有情身内有未來世果因先兆。是(29)不相應行蘊差別。佛唯觀此便知未來。非(37a1)要現遊靜慮通慧。若爾諸佛便於未來占(2)相故知。非爲現證。故如經部諸師所言。世(3)尊擧意遍知諸法非比非占。此説爲善。 (4)如世尊説。諸佛徳用諸佛境界不可思議。若(5)於未來無定前後次第安立。何故但言世(6)第一法無間唯生苦法智忍不生餘法。如(7)是廣説。乃至金剛喩定無間。唯生盡智不(8)生餘法。若此法生繋屬彼法要彼無間此(9)乃得生。如芽等生要藉種等。然此非有等(10)無間縁。諸阿羅漢最後心心所。何縁故説非(11)等無間縁。無餘心等續此起故。豈不如是(12)無間滅心亦名爲意。後心無間識既不生應(13)不名意。意是依所顯非作用所顯。此最後(14)心有所依義。餘縁闕故後識不生。等無間縁(15)作用所顯。若法此縁取爲果已。定無諸法及(16)諸有情能爲障礙令彼不起。故最後心雖(17)得名意而不可説等無間縁。若法與心(18)爲等無間。彼法亦是心無間耶。應作四句。 (19)第一句者。謂無心定出心心所。及第二等二(20)定刹那。第二句者。謂初所起二定刹那。及有(21)心位諸心心所生住異滅。第三句者。謂初所(22)起二定刹那。及有心位心心所法。第四句者。(23)謂第二等二定刹那。及無心定出心心所生(24)住異滅。若法與心爲等無間。與無心定爲(25)無間耶。應作四句。謂前第三第四句爲今(26)第一第二句。即前第一第二句爲今第三第(27)四句。從二定出諸心心所望入定心中間(28)遠隔。如何爲彼等無間耶。中間不隔心心(29)所故。如是已釋等無間縁。

dgra bcom pa’i tha ma ma gtogs pa sems daṅ sems las byuṅ ba rnams ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin te | rkyen ’di ni mtshuṅs pa yaṅ (4) yin la de ma thag pa’i yaṅ yin pas mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen to || de ñid kyi phyir mi mñam par ’byuṅ ba’i phyir gzugs ni mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ma yin te | ’di ltar ’dod pa na spyod pa’i gzugs kyi mjug thogs su res ’ga’ ni ’dod pa na spyod pa daṅ | gzugs na (5) spyod pa’i rnam par rig byed ma yin pa’i gzugs ’byuṅ ṅo || res ’ga’ ni ’dod pa na spyod pa daṅ zag pa med pa ’byuṅ bas gzugs mṅon du ’gyur ba ’chol pa yin no || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni ’chol pa ma yin no || btsun pa dbyig bśes na re rgyas pa las byuṅ ba’i (6) gzugs kyi rgyud gcig ma ’gags pa kho nar gñis pa ’byuṅ ba’i phyir ro źes zer ro || btsun pa na re ches maṅ ba daṅ ñuṅ du ’byuṅ ba’i phyir te | res ’ga’ ni gzugs maṅ po las ñuṅ du ’byuṅ ste | dper na sog ma’i thal ba lta bu’o || res ’ga’ ni ñuṅ du las maṅ po (7) ’byuṅ ste | dper na śiṅ pa ta’i sa bon chuṅ du las rim gyis yal ga du ma skye ba daṅ ldan pa’i śiṅ nya gro dha’i bar lta bu’o źes zer ro || sems daṅ sems las byuṅ ba rnams la yaṅ dge ba daṅ mi dge ba daṅ luṅ du ma bstan pa’i sems dag daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa daṅ bcas pa (99b1) la sogs pa’i tiṅ ṅe ’dzin gsum la chos maṅ ba daṅ ñuṅ du ’byuṅ ba ma yin nam źe na | rigs gźan la ni yod kyi raṅ gi rigs la ni med de | nam yaṅ tshor ba’am ’du śes la sogs pa ches maṅ du ’byuṅ ba med do || yaṅ ci raṅ gi rigs kho na’i mtshuṅs pa de ma thag pa’i (2) rkyen yin nam źe na | de ni ma yin te | ’dir ni tshogs mtha’ dag kho na tshogs mtha’ dag gźan gyi mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin gyi | ’dir ni tshor ba la sogs pa’i rdzas ñuṅ ṅu las tshor ba la sogs pa’i rdzas maṅ po ’byuṅ ba ni ma yin no źes bya ba de tsam źig bśad par (3) zad do || rgyud ’dra ba dag ni raṅ gi rigs kho na’i mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen yin te | sems kyaṅ sems kho na’i yin la | tshor ba yaṅ tshor ba kho na’i yin no sñam du rgyas par sems śiṅ gaṅ gi tshe ñon moṅs pa can ma yin pa’i mjug thogs su ñon moṅs pa can ’byuṅ ba’i ñon moṅs pa de’i (4) mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni sṅon ’gags pa’i ñon moṅs pa yin te | dper na ldaṅ ba’i sems kyi ’gog pa la sñoms par ’jug pa’i sems lta bu’o źes zer te || de skad du ni mi brjod do || ldan pa ma yin pa’i ’du byed rnams kyaṅ ’chol bar mṅon du gyur pa de ñid kyi phyir mtshuṅs pa (5) de ma thag pa’i rkyen ma yin te | khams gsum pa daṅ ldan pa ma yin pa rnams cig car mṅon du ’gyur ba’i phyir ro || ci’i phyir ma ’oṅs pa mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du mi ’dod ce na | ma ’oṅs ba’i dus ni ’chol ba yin pa’i phyir te | sṅa phyi med pa’i phyir ro || ’o na bcom (6) ldan ’das kyis ma ’oṅs pa che ge mo źig gi mjug tu ma ’oṅs pa ’di ’byuṅ ṅo źes bya bar ji ltar mkhyen ce na | ’das pa daṅ da ltar gyi las rjes su dpag pa’i phyir te | bcom ldan ’das kyis las ’di lta bu’i rnam par smin pa ni ’di lta bu ’am chos las chos skyes (7) so źes bya bar ’das pa’i dus gzigs la | da lta’i las ’di yaṅ de lta bu yin pas | de lta bas na ’di las kyaṅ rnam par smin pa de lta bu’am | chos las chos skye bar ’gyur ro źes bya bar mkhyen la | de’i mkhyen pa de yaṅ rjes su dpag pa las byuṅ ba yaṅ ma yin (100a1) te | ’di ltar bcom ldan ’das kyis ’das pa daṅ da ltar las rjes su dpag nas ma ’oṅs pa’i rdzas ’chol pa rnams mṅon sum du brtags te | gaṅ zag ’dis las ’di lta bu byas pas ma ’oṅs pa’i ’bras bu ’di yoṅs su bzuṅ ṅo źes bya bar mkhyen (2) to źes grag go || de lta na bcom ldan ’das kyis sṅon gyi mtha’ ma gzigs par phyi ma’i mtha’ mi mkhyen par ’gyur ro || gźan dag na re sems can rnams kyi rgyud la ’bras bu’i rtags su gyur pa sems daṅ ldan pa ma yin pa’i ’du byed kyi khyad par źig yod de | bcom ldan (3) ’das kyis de gzigs nas bsam gtan nam mṅon par mkhyen pa mṅon du mdzad bźin du yaṅ ma ’oṅs pa mkhyen to źes zer ro || mdo sde pa rnams na re di ltar na bcom ldan ’das mtshan mkhan kho na yin par ’gyur gyi mṅon sum du mdzad pa ni ma yin no || de lta bas na bcom (4) ldan ’das ni bźed pa tsam gyis thams cad mkhyen te | bcom ldan ’das kyis kyaṅ saṅs rgyas rnams kyi yul ni bsam gyis mi khyab po źes gsuṅs so źes zer ro || ma ’oṅs pa’i go rims ṅes par gnas pa med na ci’i phyir chos kyi mchog gi mjug thogs su sdug bsṅal la (5) chos śes pa’i bzod pa kho na skye’i gźan ni ma yin no || de bźin du rdo rje lta bu’i mjug thogs su zad pa śes pa kho na skye’i gźan ma yin pa’i bar du yin źe na | gaṅ źig gaṅ la rag las te skye ba de ni de’i mjug thogs su skye ste | dper na mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen (6) med bźin du yaṅ sa bon la sogs pa’i myu gu la sogs pa bźin no || ci’i phyir dgra bcom pa’i sems daṅ sems las byuṅ ba tham rnams mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ma yin źe na | sems gźan daṅ ’brel pa ma yin pa’i phyir ro || de lta na ’gags ma thag pa’i (7) sems yid yin no źes bya ba de ma thag pa’i rnam par śes pa med pa’i phyir sems tha ma yid du yaṅ mi ’gyur ba ma yin nam | yid ni rten gyi dṅos pos rab tu phye ba yin gyi | byed pas rab tu phye ba ni ma yin pas rten ni yod pa ñid kyi rgyu ma tshaṅ bas rnam par śes pa (100b1) gźan mi skye ba kho nar zad do || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni byed pas rab tu phye ba yin no || des chos gaṅ ’bras bur gzuṅ ba de ni chos thams cad dam srog chags thams cad kyis kyaṅ ji ltar yaṅ mi skye bar dgag par mi nus so || chos gaṅ dag sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa (2) can yin pa de dag sems kyi de ma thag pa can yaṅ yin nam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni sems med pa’i sñoms par ’jug pa las ldaṅ ba’i sems daṅ | sñoms par ’jug pa’i skad cig ma gñis pa la sogs pa dag go || mu gñis pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig (3) ma daṅ po daṅ sems daṅ bcas pa’i gnas skabs kyi skye ba la sogs pa’o || mu gsum pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig ma daṅ po daṅ | sems daṅ bcas pa’i gnas skabs dag go || mu bźi pa ni sñoms par ’jug pa’i skad cig ma gñis pa la sogs pa daṅ | ldaṅ (4) ba’i sems kyi skye ba la sogs pa’o || chos gaṅ dag sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa can yin pa de dag sñoms par ’jug pa’i de ma thag pa can yin nam źe na | mu bźi ste | gsum pa daṅ bźi pa gaṅ dag yin pa de dag ni daṅ po daṅ gñis pa dag go || daṅ po daṅ gñis pa gaṅ (5) dag yin ba de dag ni gsum pa daṅ bźi pa gaṅ dag yin par bśad do || da ni ji ltar ldaṅ ba’i sems yun riṅ mo źig tu chad pa sñoms par ’jug pa’i sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa źes bya źe na | sems gźan gyis mchod pa’i phyir ro || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen (6) bśad zin to ||

öngi (20) ketärip arxantlarnïng nirvan bulɣasuɣ ödtäki qamaɣ(21)ta angkenki köngül köngültäki nomlarïn (22) alqu adïn tuɣa tükädmiš köngül köngül(23)täki nomlar ärür tüz arasïz basudčï töz bu basutčïtïn (24) tuɣmïš nom tüz ärip inčip arasïz ymä üčün (25) bu yörügkä tayaqlïɣïn uqïtmïš ol tüz arasïz (26) tep ad üzä 由此色等 munung uɣrïnta öng(27)tä ulatïlarïɣ barča bolmaz uqïtɣalï tüz arasïz (28) basutčï bolur tep tüzsüz tuɣar üčün 謂欲界色 (29) qltï amranmaq uɣuštaqï öngnüng azuča ymä (30) basasïnta tuɣar amranmaq uɣuštaqï önglüg uɣuš(31)taqï iki uqïtmaz önglär 又 önglär azuča (32) ymä ulap tuɣurur ymä ter : azuča ymä basasïnta (33) tuɣar amranmaq uɣuštaqï aqïɣsïz iki uqïtmaz öng(34)lär : nätägin tep tesär alqu öng nomlar qadïlïšu bulɣaš(35)u yüz yügäru bolur tüz arasïz basutčïtïn tuɣmïšï (36) qadïlmaqsïz bulɣašmaqsïz üčün anïn önüg uqït(ma)mïš (37) ol tüz arasïz basutčï bolur tep 尊者世友 (38) ayaɣqa tägimlig vasimitre baxšï muntaɣ tep sözlär : (39) bir ät’öztä bir üklimä tözlüg öng ulalïp (40) üzülmäzkän yänä bolur ikinti üklimä tözlüg (41) öngnüng tuɣmaqï qaršï arqa ärmäz üčün bolmaz uqït(42)ɣalï tüz arasïz basutčï bolur tep 大德 ayaɣqa (43) tägimlig darmatadi (divati) baxšï yänä sözlär alqu öng nom(44)lar arasïz tuɣduqta turduqta 又 ulalïp ymä ter azu(45)ča ymä az : azuča ymä üküš bolur qltï azu(46)ča ymä birär ödtä üküšintin törüyür azï qltï (47) örtädüktä tuturqan sapïlïɣ uluɣ yükmäkig kül bolmïš(48)taqïsï ärür azuča ymä ödtä yänä bolur azïn(49)tïn üküšnüng törümäk qltï yinčgäkyä uruɣtïn (50) törüp niyagrot sögüt yïltïzï ulunï butïqï (51) yapïrɣaqï ančan ančan eyin käzigča ükliyü etilü (52) bürčüki sapï salïnɣa butïqlarï üküšüg örtmaq köšitmak(53)i ärür tep 問 inčip ol köngültäki nomlar ooqsuz 又 (54) ulalïp ymä ter tuɣmïš ödtä ymä ök bolmaz mu az üküš (55) bölük uɣuš üzä tängikmämäki qltï ädgü ayïɣ yrlïɣ(56)sïz köngültä yoɣun saqïnčlïɣ yinčgä saqïnčlïɣ (57) dyanta ulatïlarta tep 答 munung öngi uɣuš(58)luɣïnta čïn kertü bolur azï üküši inčip (59) öz uɣušluɣïnta bolmaz tängikmämäklig yörügi qltï (60) bolmaz az täginmäktin ulalïp üküšnüng tuɣmaqï (61) 又 azqya täginmäkning basasïnta tuɣmaqï üküšining (62) ymä ter : azuča ymä üküštin ulalïp tuɣmaqï (○) (63) azïnïng (○) (又) aznïng tuɣmaqï ymä ter saqïnčta ulatïlar (64) ymä antaɣ oq ärür bultuqmaz tängikmämäklig mün qataɣ (25v1) tep 問 näčük ol yintäm uɣušluɣïnta oq mu (2) öngdünkisi uyur kenkisingä tüz arasïz basutčï (3) bolɣalï tep 答 antaɣ ärmäz tep 問 nätäg ol tep 答 öngdünki köngül bölüklüg nom yumtaru kenki bölük(5)lügingä tüz arasïz basutčï bolur yintäm öz uɣuš(6)luɣïnga oq ärmäz : munta täginmäktä ulatï öz töz(7)lüg uɣušluɣ nomlarta bolmaz aztïn üküšnüng (8) törümäki sözlämäk üzä täng tüz tep yörüg ol tep (9) 唯執同類相續者説 yintäm bir uɣuš(10)luɣïn ulalur tep adqantačï santanasabagiklïɣ baxšï(11)lar sözlär yimtäm öz uɣušluɣïnga oq bolur tüz (12) arasïz basutčï köngültin yintäm köngülnüng tuɣmaqï tägin(13)mäktin yintäm täginmäkning tuɣmaqï ärür tep ○又 köngül(14)tin yintäm tuɣar köngül ymä ter ulatï kengürü sözlämiš (15) krgäk birök kkirsizintin 又-tin basa kkirlig (ymä ter)ligi (○) (16) ymä ter(?) tuɣsar bu kkirlig köngültä qayu bolmïš nizvanïlar(17)qa ašnu öčmiš nizvanïlar bolur tüz arasïz basutčï (18) qltï öčmäk dyantïn ünmištäki köngül yanturu ašnu öč(19)miš 又 öčmäk (○) ymä ter dyanqa kirgütäki köngül tïltaɣ bolmaq üzä : (20) anïn turmiš täg tep 答 ol sözlämišingizlär uz (21) ärmäz angbašlayuqï aqïɣsïz köngülnüng ägsük (22) bolmaq (○) üzä (○) (又) ärip ymä ter bu basutčïsï inčip (23) bolɣu krgäk üčün tuɣɣalï köngültä (24) öngi qïlïnč ymä ök qltï (alqu) öng nomlar täg (25) qatïlïšu bulɣašu yüz yügärü bolur üčün anïn tüz (26) arasïz basutčï bolur ärmäz : üč uɣuštaqï ulatï tutul(27)maduq nomlarnïng bolur üčün birgärü yüüz yügärü bolmaqï (28) tep 問 qayu tïltaɣïn taplamaz sizlär kälmädük ödtä (29) bolur tüz arasïz basutčï tep 答 kälmädük ödki (30) nomlar qatïlïšu bulɣašu inčip turmaq üzä öngdün(31)süz kensiz bolur üčün tep 經 nätägin adï kötrülmiš(32)lär bilir kälmädük ödtä bu nomnung basasïnta bu nom (33) turɣu krgäk tep ○婆 tänglämäk üzä ärtmiš kälmädük (34) közünür ödki nomlarïɣ inčip yüüz yügärü bilir üčün (35) tep 主來世 terlär adï kötrülmiš körüp ärtmiš (36) ödki ○ muntaɣ osuɣluɣ qïlïnčtïn muntaɣ osuɣluɣ(37)nung (卜) tüšning tuɣmïšïn bu nomnung basasïnta tuɣdï ○ (38) ... muntaɣ osuɣluɣ (nom) tep yänä közünür ödki muntaɣ (39) osuɣluɣ qïlïnčtïn ○ muntaɣ osuɣluɣ tüšning (40) tuɣɣu(○)sïn bu nomnung basasïnta tuɣar ○ muntaɣ osuɣ(41)luɣ nom tep munï munčulayu körü tükädtüktä ötrü (42) kälmädük ödki alqu qatïlïšu bulɣašu turur nomlarïɣ (43) uɣurlar könisinčä bilgäli ötürgäli bu nomnung basa(44)sïnta bu nom tuɣɣu krgäk tep näčä muntaɣ bilsär (45) ymä inčip tänglämäk bilgä bilig üzä ärmäz burxan(46)lar oxšatmaq yangɣarmaq uɣrïnta ärtmiš közünür ödki (47) tïltaɣlï tüšlining käzigin tizigin ötrü kälmädük (48) ödki qatïlïšu bulɣašu turur alqu nomlarïɣ uyur(○)lar (49) yüüz yügärü bilgäli ötürgäli ○又 ärsärlär ymä ter (qltï) kälmädük (50) ödtä (mundaɣ) osuɣluɣ tïnlɣlar qïlsar muntaɣ osuɣluɣ (51) qïlïnčïɣ tartar muntaɣ osuɣluɣ tüšüg tep bu ärür (52) küsüš bilir bilgä biligtä tutulmïš anïn (näng) tänglämäk (53) bilgä bilig ärmäz tep 經 birök antaɣ ärsär adï (54) kötrülmišlär körmädüktä 又 körmäginčä ymä ter öngdünki (55) uučtaqï kenki uučtaqï nomlarïɣ umaɣu krgäk (56) bilgalï tep 有餘復言 vibačivadi nikaylïɣ baxšï(57)lar yänä sözlär vyp'ks'v'dy ymä ter : tïnlɣlar(58)nïng ät'özintä bar kälmädük ödki tüšnüng (59) tïltaɣlïɣ öngdün ušaqčïsï ärür köngültä (60) öngi qïlïnč yükmäkning adruqï burxanlar (61) yintäm körüp munï ötrü bilir kälmädük ödkig (62) näng yügärü dyanta bögülänmäk bilgä biligtä (63) käzä yorïmaqïɣ iišläšip ärmäz tep 經 birök (64) antaɣ ärsär alqu burxanlar ötrü kälmädük ödkig (26r1) blgüsin bälgülämiš üčün bilip yügärü tanuqlamïš üčün (2) ärmäz bolɣu krgäk anïn sodurantike nikaylïɣ alqu baxšï(3)larnïng sözlämišimztäkičä adï kötrülmišlär nä (4) köngül bolu birlä bütürü bilirlär alqu nomlarïɣ tängläp ärmäz (5) bälgüläp ärmäz tep bu sözlämiš ymä ök uz bolur qltï (6) adï kötrülmiš yrlïqamiš ol : alqu burxanlarnïng ädgüsin (7) ädrämin išin kütükin alqu burxanlarnïng atqanɣu uɣuš(8)ïn bolmaz saqïnɣalï bögüngäli tep 又 ädgüsi ädrämi sim(9)i čïzïɣï saqïnu sözläyü yetinčsiz ärür ymä ter : (10) 問 birök kälmädük ödkig bolmasar otɣuraq öngdün ken (11) bolmaqlïɣ käzig tizig üzä ornatïp uqïtmaq(○) (又 uqïtɣalï ymä ter) nä üčün (12) täk sözlädi yertinčülügdä yeg nomnung basasïnta (13) yintäm tuɣar ämgäktä nom bilgä bilig taplaɣ tuɣmaz adïn (14) nomlar tep ančulayu oq kengürü sözlämiš ol(○) krgäk uladï (15) včra'upam dyannïng basasïnta yintäm tuɣar alqïnču (16) bilgä bilig tuɣmaz adïn nomlar tep 答 birök bu nom(17)nung tuɣmaqï qošuɣluɣ sanlïɣ ärsär ol nomqa išläšip (18) anïng basasïnta bu temin bolur tuɣɣalï qltï qolunga (19) -ta ulatïlatnïng tuɣmaqï iišläšip tayanmïš(?) täg(卜) (20) täg uruɣta ulatïlarqa inčip bolur ärmäz tüz arasïz (21) basutči tep 問 alqu arxantlarnïng qamaɣ(22)ta angkenki köngül köngültäki nomlarïɣ (23) qayu tïltaɣ ïn(○) 又 üzä ymäter anïn (24) sözlädi tüz arasïz basutčï ärmäz tep 答 (25) yoq üčün adïn köngültä ulatïlar muntïrdïn ulalïp (26) turdačï tep 問 näčük ol munï munčulayu arasïz ärtmiš (27) köngulning ymä ök adï bolmaz mu köngül tep kenki köngül(28)nüng basasïnta bilig tuɣmayu tükädsär adï bolmaɣu (29) krgäk köngül tep

ālambanaṃ sarvadharmāḥ |

偈曰。縁(9)縁一切法。

所縁縁性。即一(37b1)切法。

dmigs pa chos rnams thams cad do ||

yathāyogaṃ cakṣurvijñānasya sasaṃprayogasya rūpam | śrotravijñānasya śabdaḥ | grāṇavijñānasya gandhaḥ | jihvāvijñānasya rasaḥ | kāyavijñānasya spraṣṭavyam | mannovijñānasya sarvadharmāḥ | yo dharmo yasya dharmasyālambanaṃ na kadācit sa dharmas taddharmasya nālambanam | anālambyamāno ’pi tathālakṣaṇatvād | yathā ’nidhyamānam apīndhanam ucyate kāṣṭhādikaṃ tathālakṣaṇatvād iti | ta ete cittacaittā dharmā āyatanadravyalakṣaṇaniyamenālambane yathāsvaṃ niyatāḥ | kim āśrayaniyamena_ api niyatāḥ | om ity āha | utpannās tv āśrayasahitā anutpannā hy atītā āśrayaviśliṣṭāḥ | atītā apy āśrayasahitā ity apare || ukta ālambanapratyayaḥ ||

釋曰。一切法即五聚。此中如理應(10)知縁縁相。譬如眼識及相應法。以色爲縁縁(11)耳識聲。鼻識香。舌識味。身識觸。意識一切(12)法亦爾。若法是此法縁縁。此法無時非此法(13)縁縁。若非所縁。亦是縁縁。體相一故。譬如(14)薪非所燒亦名薪。體相一故。心及心法。由定(15)入物刹那。於如自所縁境定。爲由依止定爲(16)不定。爾定若生必與依止相應。未生及已過(17)去。與依止相離。餘師説。若過去亦依止所(18)立。説縁縁已。

望心心所隨其所應。謂如眼識及相(2)應法以一切色爲所縁縁。如是耳識及相(3)應法以一切聲。鼻識相應以一切香。舌識(4)相應以一切味。身識相應以一切觸。意識相(5)應以一切法爲所縁縁。若法與彼法爲所(6)縁。無時此與彼非所縁。於不縁位亦所縁(7)攝。被縁不縁其相一故。譬如薪等於不燒(8)時亦名所燒。相無異故。心心所法。如於所(9)縁處事刹那三皆決定。於所依亦有如是(10)決定耶。應言亦有如是決定。然於現在(11)親附自所依。過去未來與所依相離。有説。(12)在過去亦親附所依。如是已釋所縁縁性。

ci rigs par mig gi rnam par śes pa mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa’i ni gzugs so || rnam ba’i rnam par śes pa’i ni sgra’o || sna’i rnam par śes pa’i ni dri’o || lce’i rnam par śes pa ni ro’o || lus kyi (7) rnam par śes pa ni reg bya’o || yid kyi rnam bar śes ba ni chos thams cad do || chos gaṅ źig chos gaṅ gi dmigs pa yin pa’i chos de ni mi dmigs kyaṅ de lta bu’i mtshan ñid yin pa’i phyir nam yaṅ dmigs pa ma yin te | dper na śiṅ la sogs pa mi sreg kyaṅ de lta ba’i (101a) mtshan ñid yin pa’i phyir bud śiṅ źes bya ba bźin no || sems daṅ sems las byuṅ ba’i chos skye mched daṅ | rdzas daṅ | skad cig ma des pas dmigs pa la skad cig bdag ñid ji lta bar ṅes pa ’di dag ci rten ṅes pas kyaṅ ṅes pa źig yin nam źe na | smras (2) pa de bźin te | skyes pa rnams ni rten daṅ lhan cig pa dag yin no || ma skyes pa rnams daṅ | ’das pa rnams ni rten daṅ ma ’brel pa dag yin no || gźan dag na re ’das pa rnams kyaṅ rten daṅ lhan cig pa dag yin no źes zer ro || dmigs pa’i rkyen bśad zin to ||

kāraṇākhyo ’dhipaḥ smṛtaḥ || 2.62 ||

偈曰。隨造増上縁。

See the full verse quoted previously.

byed (3) rgyu źes bya bdag por bśad ||

ya eva kāraṇahetuḥ sa evādhipatipratyayaḥ | adhiko ’yaṃ pratyaya ity adhipatipratyayaḥ | ālambanapratyayo ’pi sarvadharmāḥ adhipatipratyayo ’pīti kim asty ādhikyam | na jātu sahabhuvo dharmā ālambanaṃ bhavanti | bhavanti tv adhipatipratyaya ity asyaivādhikyam | adhikasya vā pratyayaḥ | sarvaḥ sarvasya saṃskṛtasya svabhāvavarjyasya | syād dharmo dharmasya caturbhir api pratyayair na pratyayaḥ | syāt svabhāvaḥ svabhāvasya parabhāvo ’pi | syāt saṃskṛtam asaṃskṛtasyāsaṃskṛtaṃ cāsaṃskṛtasya |

釋曰。隨造(19)因即是増上縁。故増上縁即是縁縁。何以故。(20)一切法是縁縁故。此二縁何者廣。倶有法爲(21)縁縁。無有是處。有是處。得爲増上縁。故増(22)上縁廣。由縁義廣故名増上。此縁於一切(23)有爲法離自性。皆是増上縁。有法於餘法。由(24)四縁成縁。不有謂自性於自性。他性於他性。 (25)無爲於有爲。無爲於無爲。

(13)増上縁性即能作因。以即能作因爲増上(14)縁故。此縁體廣名増上縁。一切皆是増上縁(15)故。既一切法亦所縁縁。此増上縁何獨體(16)廣。倶有諸法未嘗爲所縁。然爲増上故。唯(17)此體廣。或所作廣名増上縁。以一切法各(18)除自性與一切有爲爲増上縁故。頗有法(19)於法全非四縁不。有謂自性於自性。於他(20)性亦有。謂有爲於無爲。無爲於無爲。

byed pa’i rgyu gaṅ yin pa de ñid bdag po’i rkyen yin no || rkyen ’di ni lhag pa yin pas bdag po’i rkyen to || dmigs pa’i rkyen yaṅ chos thams cad yin la | bdag po’i rkyen yaṅ chos thams cad yin na ’di la lhag pa ci źig yod ce na | lhan (4) cig ’byuṅ ba’i chos rnams ni nam yaṅ dmigs pa ma yin gyi bdag po’i rkyen ni yin pas ’di la lhag pa yod pa ñid do || yaṅ na lhag pa’i rkyen yin te | chos thams cad raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa’i ’dus byas thams cad kyi yin no || rkyen bźi char gyis kyaṅ chos kyi rkyen ma (5) yin pa’i chos lta yod dam źe na | yod de | raṅ gi ṅo bos raṅ gi ṅo bo lta bu’o || gźan gyi ṅo po yaṅ yod de | ’dus ma byas kyi ’dus byas lta bu daṅ | ’dus ma byas kyi ’dus ma byas lta bu’o ||

athaite pratyayāḥ kāritraṃ kurvantaḥ kim avasthe dharme kurvanti | hetupratyayas tāvat pañcavidha uktaḥ | tatra

此四縁若起功能。(26)於何位法中起功能。因縁者已説五種。

如是(21)諸縁於何位法而興作用。 See the full verse quoted previously. 頌曰

yaṅ rkyen ’di dag bya ba byed pa na gnas skabs gaṅ gi chos la byed ce na | re (6) źig rgyu’i rkyen rnam pa ldar bśad pa de las |

nirudhyamāne kāritraṃ dvī hetū kurutaḥ |

偈曰。(27)於正滅二因。作功能。

(22)二因於正滅　三因於正生
(23)餘二縁相違　而興於作用

rgyu gñis po dag ’gag pa la bya ba byed do ||

nirudhyamānaṃ nāma varttamānam | nirodhābhimukhatvāt |

釋曰。正滅者。謂現世(28)法。何以故。現世法已得生。今向滅故。

(24)論曰。前説五因爲因縁性。二因作用於正(25)滅時。正滅時言顯法現在滅現前故名正(26)滅時。

’gag pa źes bya ba ni da ltar yin te | ’gag pa la mṅon du phyogs pa’i phyir ro ||

tatra sahabhūsaṃprayuktakahetu kāritraṃ kurutaḥ | sahotpanne ’pi phale tayor vyāpāraḥ |

此位(29)中倶有因。及相應因作功能。何以故。於倶生(195a1)果中此因有功能。

倶有相應於法滅位方興作用。由此(27)二因令倶生果有作用故。

de la ni lhan cig ’byuṅ ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i rgyu dag bya ba byed de | de gñis ni (7) lhan cig ’byuṅ ba’i ’bras bu la bya ba byed do ||

trayaḥ |
jāyamāne

偈曰。三因。於正生。

See the full verse quoted previously.

gsum po ni skye ba la’o ||

jāyamānaṃ nāmānāgatam utpādābhimukham | tatra sabhāgasarvatragavipākahetavaḥ kāritraṃ kurvanti | evaṃ tāvad dhetupratyayaḥ |

釋曰。(2)正生者。謂未來法。何以故。未來法未得生。(3)今向生故。此位中同類因。遍行因果報因。(4)作功能。因縁功能如此。

所言三因於正(28)生者。謂未來法於正生位。生現前故名正(29)生時。同類遍行異熟三種。於法生位作用方(37c1)興。已説因縁二時作用。

skye ba źes bya ba ni ma ’oṅs pa ste | skye ba la mṅon du phyogs pa yin no || de la ni skal ba mñam pa daṅ | kun tu ’gro ba daṅ | rnam par smin pa’i rgyu rnams bya ba byed de | re źig rgyu’i rkyen ni (101b1) de lta bu yin no ||

tato ’nyau tu pratyayau tadviparyayāt || 2.63 ||

偈曰。二縁。翻前有(5)功能。

See the full verse quoted previously.

de las gźan pa’i rkyen dag de las bzlog pa yin ||

yena kāritranyāyena hetupratyayau dvidhā kṛtvoktas tadviparyayāt samanatarapratyayālambanapratyayau veditavyau | samantarapratyayo jāyamāne kāritraṃ karoty avakāśadānāt | ālambanapratyayo nirudhyamāne | varttamānaiś cittacaittair grahaṇāt | adhipatipratyayas tu sarvasyām avasthāyām anāvaraṇabhāvenāvasthita ity etad evāsya kāritram || uktāḥ sakāritrāḥ pratyayāḥ ||

釋曰。由功能道理。分因縁爲二。翻此(6)功能。應知即是次第縁縁縁功能位。次第縁。(7)於正生作功能。爲與彼位故。縁縁。於正滅作(8)功能。現世心心法所取故。増上縁於一切位。(9)由不遮故成縁。即是其功能。説諸縁及功能(10)已。

二縁作用與此相(2)違。等無間縁於法生位而興作用。以彼生(3)時前心心所與其處故。若所縁縁能縁滅位(4)而興作用。以心心所要現在時方取境故。 (5)唯増上縁於一切位皆無障住故。彼作用隨(6)無障位一切無遮。已説諸縁及興作用。

mtshuṅs pa de ma thag pa daṅ | dmigs pa’i rkyen dag ni byed pa’i tshul gaṅ gis rgyu’i rkyen rnam pa gñis su byas nas bśad pa de las bzlog par rig par bya ste | mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni (2) skabs ’byed pa’i phyir skye ba la bya ba byed do || dmigs pa’i rkyen ni da ltar gyi sems daṅ sems las byuṅ pa rnams kyis ’dzin pa’i phyir ’gag pa la bya ba byed do || bdag po’i rkyen ni gnas skabs thams cad du mi sgrib pa’i ṅo por gnas pas ’di’i bya ba ni ’di ñid yin no || rkyen (3) rnams byed pa daṅ bcas par bśad zin to ||

atha katamo dharmaḥ katibhiḥ pratyayair utpadyate |

復次何者爲法。由幾縁得生。

應(7)言何法由幾縁生。頌曰

yaṅ chos gaṅ źig rkyen du źig gis skyed ce na |

caturbhiś cattacaittā hi

偈曰。由四(11)縁心法。

(8)心心所由四　二定但由三
(9)餘由二縁生　非天次等故

bźi yis sems daṅ sems byuṅ rnams ||

tatra hetupratyaya eṣāṃ sarve pañca hetavaḥ | samantarapratyayaḥ pūrvakāś cittacaittā anyair avyavahitāḥ | ālambanapratyayo yathāyogaṃ pañca viṣayāḥ sarve dharmāś ca | adhipatipratyayaḥ svabhāvavarjyāḥ sarvadharmāḥ |

釋曰。此中心及心法。因縁者有五(12)因。次第縁者。在前心心法。非餘心心法所(13)間。縁縁者。如應色等五塵及一切法。増上縁(14)者。離自性一切餘法。

(10)論曰。心心所法由四縁生。此中因縁謂五因(11)性。等無間縁謂前無間已生。非後心心所(12)法。所縁縁者謂隨所應或色等五。或一切(13)法。増上縁者謂隨所應各除自性餘一切(14)法。

de la ’di dag rgyu’i rkyen ni rgyu lṅa po thams cad do || mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni sems daṅ sems las byuṅ ba sṅa ma gźan dag (4) gi bar du ma chod pa rnams so || dmigs pa’i rkyen ni ci rigs par yul lṅa po dag daṅ chos thams cad do || bdag po’i rkyen ni raṅ gi ṅo bo ma gtogs pa chos thams cad do ||

samāpattidvayaṃ tribhiḥ |

偈曰。二定由三縁。

See the full verse quoted previously.

gsum gyis sñoms par ’jug pa gñis ||

nirodhāsaṃjñisamāpattyor ālambanapratyayo nāsti | na hi te ālambike | hetupratyayas tu tayor dvividho hetuḥ | sahabhūhetuś ca jātyādayaḥ sabhāgahetuś ca pūrvotpannā samānabhūmikāḥ kuśalā dharmāḥ | samanantarapratyayaḥ sa saṃprayogaṃ samāpatticittam | adhipatipratyayaḥ pūrvavat | cittābhisaṃskārajatvād ete samāpattī cittasamanantare | cittotpattivibandhakatvāt na samanantarapratyayaḥ |

釋(15)曰。滅心定無想定無縁縁。此二定不縁境起(16)故。此中因縁者。有二因。謂倶有因。即生等。(17)同類因。即先已生同地善法。次第縁者。謂共(18)相應法三摩跋提心。増上縁如前。此二定由(19)心功用生故。故以心爲次第縁。由能遮心生(20)故。自外非次第縁。

滅盡無想二定由三除所縁縁。非能縁(15)故。由因縁者。謂由二因。一倶有因。謂生等(16)相。二同類因。謂前已生同地善法。等無間縁(17)謂入定心及相應法。増上縁者謂如前説。 (18)如是二定心等引生。礙心等起故。與心等(19)但爲等無間。非等無間縁。

’gog pa daṅ ’du śes med pa’i sñoms par ’jug (5) pa dag la ni dmigs pa’i rkyen med de | de dag ni dmigs par byed pa ma yin no || de gñis kyi rgyu’i rkyen ni rnam pa gñis te | lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ni skye ba la sogs pa’o || skal ba mñam pa’i rgyu ni sa mtshuṅs pa’i dge ba’i chos sṅar byuṅ ba rnams so || mtshuṅs (6) pa de ma thag pa’i rkyen ni sñoms par ’jug pa’i sems mtshuṅs par ldan pa daṅ bcas pa’o || bdag po’i rkyen ni sṅa ma bźin no || sñoms par ’jug pa ’di dag ni sems kyi mṅon par ’du byed pa las skye ba’i phyir | sems kyi mtshuṅs pa de ma thag pa can dag ni yin gyi (7) sems skye pa la bgegs byed pa’i phyir mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen ni ma yin no ||

dvābhyām anye tu jāyante

偈曰。餘法由二生。

See the full verse quoted previously.

gźan ni gñis po dag las skye ||

anye tu viprayuktā rūpiṇaś ca dharmā hetvadhipatipratyayābhyāṃ jāyante yathāvihitam eva | āha tu “pratyayebhyo bhāvā upajāyante na punaḥ sarvasyaiva jagataḥ īśvarapuruṣapradhānādikaṃ kāraṇam iti | ko ’tra hetuḥ | yadi khalu hetukṛtāṃ siddhiṃ manyase | nanu ca atha evāsya vādasya vyudāsaḥ prāpnoty ekaṃ kāraṇam īśvarādikaṃ sarvasyeti |

釋曰。(21)餘法。謂與心不相應法及有色法。由因縁増(22)上縁生。從如前所立六因四縁。一切有生法(23)得生。一切世間。不如自在我勝性等爲一(24)生因。此中以何因爲證。若汝執一切成立事(25)因。縁所作。爲不如此耶。由此執則乖棄汝所(26)説本義。謂一自在等。爲一切世間因。

餘不相應及諸色(20)法由因増上二縁所生。一切世間唯從如(21)上所説諸因諸縁所起。非自在天我勝(22)性等一因所起。此有何因。若一切成許由(23)因者。豈不便捨一切世間由自在等一因(24)生論。又諸世間非自在等一因所起。次第等(25)故。

chos gźan ldan pa ma yin pa rnams daṅ gzugs can rnams ni rgyu daṅ bdag po’i rkyen dag las skye’o || dṅos po rnams ni ji skad bśad pa’i (102a1) rgyu daṅ rkyen rnams kho na las skye’i ’gro pa thams cad kyi rgyu gcig pu dbaṅ phyug daṅ skyes bu daṅ | gtso bo la sogs pa ni med do źes bya ba ’di la gtan tshigs ci źig yod | gal te gtan tshigs kyis byas pa’i grub par sems na de ñid kyis thams cad kyi rgyu dbaṅ (2) phyug la sogs pa cig car du źig yin no źes bya ba’i smra ba ’di pa stsal ba ma yin nam |

api ca

復次偈(27)曰。

See the full verse quoted previously.

gźan yaṅ |

neśvarādeḥ kramādibhiḥ || 2.64 ||

非自在次故。

See the full verse quoted previously.

dbaṅ phyug sogs min rim sogs phyir ||

yadi hy ekam eva kāraṇam īśvaraḥ syād anyad vā yugapat sarveṇa jagatā bhavitavyaṃ syāt | dṛśyate ca bhāvānāṃ kramasaṃbhavaḥ | sa tarhi cchandavaśād īśvarasya syād ayam idānīm utpadyatām ayaṃ nirudhyatām ayaṃ paścād iti | cchandabhedāt tarhi siddham anekaṃ kāraṇaṃ syāt | sa cāpi cchandabhedo yugapat syāt taddhetor īśvarasyābhinnatvāt | kāraṇāntarabhedāpekṣaṇe vā neśvara eva kāraṇaṃ syāt | teṣām api ca kramotpattau kāraṇāntarabhedāpekṣaṇād anavasthāprasaṅga syād ity anantarabhedāyāḥ kāraṇaparaṃparāyā anāditvābhyupagamād ayam īśvarakāraṇādhimuktaḥ śākyapūrvīyam eva nyāyaṃ nātivṛttaḥ syāt | yogapadye ’pīśvaracchandānāṃ jagato na yaugapadyam | yathācchandam utpādanād iti cet | na | teṣāṃ paścād viśeṣābhāvāt | kaś ca tāvad īśvarasyeyatā sargaprayāsenārthaḥ | yadi prītis tāṃ tarhi nāntareṇopāye śaktaḥ kartum iti na tasyām īśvaraḥ syāt tathaiva cānyasmin | yadi ceśvaro narakādiṣu prajāṃ bahubhiś cetibhir upasṛṣṭāṃ sṛṣṭvā tena prīyate namo ’stu tasmai tādṛśāyeśvrāya | sugītaś cāyaṃ tam ārabhya śloko bhavati |

釋曰。世間不從自在等生。(28)次第生故。若汝執唯一自在是一切世間生(29)因。或執餘因。一切世間應一時倶起。一切次(195b1)第生。皆明了可見。若汝執此次第隨自在欲(2)成。願此法於今生。願此法於今滅。願此法在(3)後生滅。由欲有異。此義得成。謂因不一。是(4)欲有異。應一時倶起。有欲自在。非有異故。 (5)若觀餘因差別故成。則非自在爲因。是欲次(6)第生中。若觀別因。則有無窮過失。若不觀(7)別因。則無次第義。是因傳傳無邊差別。由(8)信無始故。此人樂執自在爲因。不過釋迦弟(9)子所顯道理。若汝言。自在欲雖復倶起。世間(10)不倶起。隨欲生故。是義不然。是自在欲於(11)後世無所以故。由如此大功用化生世間。自(12)在得何利益。若汝言常喜樂爲用。是義不然。(13)此樂若離方便自在則不能得故。於樂自在(14)非自在。於餘亦爾。復次若自在。見地獄等世(15)間多爲抂苦之所逼惱。由此故生樂。咄哉何(16)用此麁惡自在。依自在天。世間首盧柯。則成(17)善哥

謂諸世間若自在等一因生者。則應一切(26)倶時而生非次第起。現見諸法次第而生。(27)故知定非一因所起。若執自在隨欲故然。(28)謂彼欲令此法今起此法今滅此於後時。 (29)是則應成非一因起。亦由樂欲差別生故。 (38a1)或差別欲應一時生。所因自在無差別故。 (2)若欲差別更待餘因不倶起者。則非一切(3)唯用自在一法爲因。或所待因亦應更待(4)餘因差別方次第生。則所待因應無邊際。(5)若更不待餘差別因。此因應無次第生義。(6)則差別欲非次第生。若許諸因展轉差別無(7)有邊際信無始故。徒執自在爲諸法因(8)不越釋門因縁正理。若言自在欲雖頓生(9)而諸世間不倶起者。由隨自在欲所生故。(10)理亦不然。彼自在欲前位與後無差別故。 (11)又彼自在作大功力生諸世間得何義利。 (12)若爲發喜生諸世間。此喜離餘方便不發。(13)是則自在於發喜中既必待餘。應非自在。(14)於喜既爾。餘亦應然。差別因縁不可得故。 (15)或若自在生地獄等無量苦具逼害有情。(16)爲見如斯發生自喜。咄哉何用此自在爲。 (17)依彼頌言。誠爲善説

gal te dbaṅ phyug gam | gźan yaṅ ruṅ ste rgyu gcig pu kho na źig yin na ’gro ba thams cad cig car du ’byuṅ bar ’gyur pa źig na | (3) dṅos po rnams ni rim gyis ’byuṅ ba yaṅ snaṅ ṅo || de ni ’di ni da ltar skye bar gyur cig | ’di ni ’gag par gyur cig | ’di ni phyis skye bar gyur cig ces dbaṅ phyug gi ’dod pa’i dbaṅ gis yin no || ’o na ni ’dod pa tha dad pa’i phyir rgyu du mar ’grub par ’gyur la | ’dod pa (4) tha dad pa de yaṅ de’i rgyu’i dbaṅ phyug la tha dad pa med pa’i phyir cig car ’byuṅ bar ’gyur ro || ’on te rgyu gźan la ltos na ni dbaṅ phyug rgyu ma yin pa kho nar ’gyur la | de dag kyaṅ rim gyis skye ba la rgyu gźan gyi bye brag la ltos pa’i phyir thug pa med par thal bar ’gyur (5) bas rgyu gcig nas gcig tu brgyud pa’i bye brag mtha’ yas pa thog ma med pa ñid du khas blaṅs pa’i phyir dbaṅ phyug gi rgyur mos pa ’di ni śākya’i sras po’i lus kho na las ma ’das pa yin no || gal te dbaṅ phyug gi ’dod pa rnams cig car yin du zin kyaṅ ’gro ba ni cig (6) car ma yin te | ’dod pa ji lta bar skye ba’i phyir ro źe na ma yin te | de dag la phyis khyad par med pa’i phyir ro || re źig dbaṅ phyug gi ’byin pa’i tshegs ’di rñed la don ci źig yod | gal te dga’ ba yin no źe na | ’o na ni thabs med par de byed par mi nus pas de la (7) dbaṅ phyug ma yin par ’gyur te | gźan la yaṅ de kho na daṅ ’dra’o || gal te yaṅ dbaṅ phag dmyal ba la sogs par skye dgu gnod pa maṅ po daṅ ’bol pa dag phyuṅ nas des dga’ bar ’gyur na ni de lta bu’i dbaṅ phyug de la phyag ’tshal lo || de las brtsams nas |

“yan nirdahati yat tīkṣṇo yad ugro yat pratāpavān |
māṃsaśoṇitamajjādayat tato rudra ucyata” iti |

(18)由能燒嶮利　可畏恒苦他
(19)樂食肉血髓　令啼稱律他

(18)由險利能燒　可畏恒逼害
(19)樂食血肉髓　故名魯達羅

gaṅ phyir (102b1) ma lus sreg pa daṅ || gaṅ phyir rna daṅ gaṅ phyir gtum ||
gaṅ phyir gduṅ ldan gaṅ gi phyir || śa daṅ khrag daṅ rkaṅ za ba ||
de phyir drag po źes bya’o ||
źes bya ba’i tshigs su bcad pa ’di yaṅ legs par smras pa yin no ||

ekaṃ khalv api jagataḥ kāraṇaṃ parigṛhṇatā ’nyeṣām arthānāṃ pratyakṣaḥ puruṣakāro nihgṛhṇutaḥ syāt | sahāpi ca kāraṇaiḥ kārakam īśvaraṃ kalpayatā kevalo bhaktivādaḥ syat | kāraṇebhyo ’nyasya tad utpattau vyāpārādarśanāt | sahakāriṣu cānyeṣu kāraṇeṣv īśvaro neśvaraḥ syāt | athādisarga īśvarahetukaḥ | tasyāpy anyān apekṣatvād īśvaravad anāditvaprasaṅga | evaṃ pradhāne ’pi yathāyogaṃ vācyam | tasmān na lokasyaikaṃ kāraṇam asti | svāny evaiṣāṃ karmāṇi tasyāṃ tasyāṃ jātau janayanti | akṛtabuddhayas tu varākāḥ svaṃ svaṃ vipākaphalaṃ cānubhavanta īśvaram aparaṃ mithyā parikalpayanti | gatam etad

(20)若汝信受自在等爲世間一因。有餘法以所(21)證見。人功爲因。則被棄捨。若汝分別執。自(22)在共餘因成因。此執但爲愛敬故説。何以故。(23)離衆因。自在功能不可見故。諸因必須與餘(24)因和合故。能作自在。若爾則非自在。復次若(25)初化作。以自在爲因。此不觀餘因故。應成立(26)如自在無初。於我及勝性等。立及破亦爾。是(27)故世間無一因義。是自所造業。於道於雜能(28)生世間。不學慧人。良足可悲。自受自果報(29)果。及自受功力果。而起邪分別。謂自在等爲(195c1)因。此義已去。

(20)又若信受一切世間唯自在天一因所起則(21)爲誹撥現見世間所餘因縁人功等事。若(22)言自在待餘因縁助發功能方成因者。但(23)是朋敬自在天言。離所餘因縁不見別用(24)故。或彼自在要餘因縁助方能生。應非自(25)在。若執初起自在爲因。餘後續生待餘因(26)者。則初所起不待餘因。應無始成猶如自(27)在。我勝性等隨其所應如自在天應廣徴(28)遣。故無有法唯一因生。 See the full verse quoted previously. 奇哉世間不修勝(29)慧。如愚禽獸。良足可悲。彼彼生中別別造(38b1)業。自受異熟及士用果。而妄計有自在等(2)因。且止破邪。應辯正義。

yaṅ ’gro ba’i rgyu gcig tu yoṅs su bzuṅ bas don gźan (2) dag gi skyes bu’i phyed pa mṅon sum ni bsñon par ’gyur ro || rgyu rnams daṅ bcas pa’i dbaṅ phyug la yaṅ rgyur rtog pa rnams ni gus pas smra ba ’ba’ źig tu zad de | rgyu rnams las gźan gyis byed pa mi snaṅ ba’i phyir ro || dbaṅ phyug de lhan cig byed pa’i rgyu daṅ po rnams la yaṅ dbaṅ (3) phyug ma yin par ’gyur ro || ’on te daṅ po byuṅ pa dbaṅ phyug gi rgyu las byuṅ ba yin no źe na | de yaṅ rgyu gźan la mi ltos pa’i phyir dbaṅ phyug bźin du thog ma med pa ñid du thal bar ’gyur ro || de bźin du gtso bo la yaṅ ci rigs par brjod par bya’o || de lta bas na ’jig rten (4) gyi rgyu gcig pu ni med kyi ’di ni raṅ gi las rnams kho nas skye ba de daṅ der skye bar byed do || ñon moṅs blo ma sbyaṅs pa rnams ni raṅ raṅ gi rnam par smin pa’i ’bras bu daṅ | skyes bu byed pa’i ’bras bu ñams su myoṅ ba na log par gźan dbaṅ phyug tu yoṅs su rtog par byed do || (5) de ni rdzogs so | ||

yat tu khalu tad uktaṃ “dvābhyām anye tu jāyanta” iti |

前云餘法由二生。

前言餘法由二縁(3)生。

| yaṅ |
gźan ni gñis po dag las skye ||
źes gaṅ bśad pa

atha kathaṃ bhūtāni bhūtānāṃ hetupratyayaḥ |

此言云何。(2)若大於大成因縁。

於中云何大種所造。自他相望互爲因縁。(4)頌曰

de ji ltar na ’byuṅ ba rnams ’byuṅ ba rnams kyi rgyu’i rkyen yin źe na |

dvidhā bhūtāni taddhetuḥ

偈曰。二種大大因。

(5)大爲大二因　爲所造五種
(6)造爲造三種　爲大唯一因

de yi ’byuṅ ba rnam pa gñis ||

bhūtahetur ity arthaḥ | sabhāgasahabhūhetubhyāṃ

釋曰。(3)若立四大爲四大因。則有二種因。謂同類因。(4)倶有因。

(7)論曰。初言大爲大二因者。是諸大種更互相(8)望。

’byuṅ ba’i rgyu źes bya ba’i tha tshig ste | skal ba mñam pa daṅ lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu dag gis (6) so ||

bhautikasya tu pañcadhā |

偈曰。於所造五種。

但爲倶有同類因義。

’byuṅ las gyur pa’i rnam pa lṅa ||

bhautikasya tu bhūtāni pañcaprakāro hetuḥ | katham |

釋曰。若四大是(5)所造色因。則成五種因。云何成。

大於所造能爲五(9)因。何等爲五。

byuṅ ba rnams ’byuṅ ba las gyur pa’i ni rgyu rnam pa lṅa yin te | ji lta źe na |

“jananān niḥśrayāt sthānād upastambhogavṛṃhaṇāt”

一能生故。(6)二能爲依止故。三能持故。四令住故。五令(7)増長故。

謂生依立持養別故。

skyed phyir brten phyir gnas phyir daṅ | rtog pa’i phyir daṅ ’phel byed phyir ||

是隨造因。由此義分爲五種。一能生(8)因。從此生故。二依止因。已生隨逐此故。三(9)持因。爲此所持故。譬如畫色與壁。四住因。(10)此令彼相續不斷故。五増長因。此令彼圓滿(11)故。如此四大。於所造色。爲生變異持住長(12)因。五義得顯。

如是五(10)因。但是能作因之差別。從彼起故説爲生因。 (11)生已隨逐大種轉故。如依師等説爲依因。 (12)能任持故。如壁持畫説爲立因。不斷因故説(13)爲持因。増長因故説爲養因。如是則顯大(14)與所造爲起變持住長因性。

de yaṅ byed rgyu’i rgyu kho na rnam pa lṅa tha dad pa yin te | skyed pa’i rgyu ni de dag las skye (7) pa’i phyir ro || brten pa’i rgyu ni skyes pa ’byuṅ ba’i rjes su mthun par byed pa’i phyir te | slob dpon la sogs pa la brten pa bźin no || gnas pa’i rgyu ni rten du gyur pa’i phyir te | ri mo’i rtsig pa bźin no || rton pa’i rgyu ni rgyan mi ’chad pa’i rgya yin pa’i phyir ro || ’phel bar byed pa’i (103a1) rgyu ni ’phel ba’i rgyu yin pa’i phyir te | de lta bas na de dag gi skye ba daṅ | ’gyur ba daṅ | brten pa daṅ gnas pa daṅ | rton pa daṅ ’phel ba’i rgyu ñid du bstan pa yin no ||

tridhā bhautikam anyonyaṃ |

偈曰。所造互三種。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ ’gyur rnam gsum phan tshun du ||

hetusahabhūsabhāgavipākahetubhiḥ kāraṇahetur aviśeṣavarttitvāt na sarvadā gaṇyate | tatra sahabhūhetur anyonyaṃ cittānuparivartti kāyavākkarma | nānyad upādāyarūpam | sabhāgahetuḥ sarvaṃ pūrvotpannaṃ sabhāgasya | vipākahetur yasya vākkarmaṇaś cakṣurādayo vipākaḥ |

釋曰。若所(13)造色作所造色。由三種因。謂倶有因。同類(14)因。果報因。隨造因平等起故。不恒數之。此(15)中倶有更互因者。隨心變身口二業。非餘所(16)造色。同類因者。一切前生。於後同類。果報(17)因者。若身口二業。感眼等根爲果報。

諸所造色自(15)互相望容有三因。所謂倶有同類異熟。其能(16)作因無差別轉故不恒數。倶有因者。謂隨(17)心轉身語二業。非餘造色。同類因者。一切前(18)生於後同類。異熟因者。謂身語業能招異熟(19)眼根等果。

rgyu yin te | lhan cig ’byuṅ ba daṅ | skal ba (2) mñam pa daṅ | rnam par smin pa’i rgyu dag gis so || byed rgyu’i rgyu ni bye brag med par ’jug pa’i phyir rtag tu mi bgraṅ ṅo || de la lhan cig ’byuṅ ba’i rgyu ni lus daṅ ṅag gi las sems kyi rjes su ’jug pa phan tshun du yin gyi rgyur byas pa’i gzugs gźan ma yin no || skal ba (3) mñam pa’i rgyu ni sṅar byuṅ ba thams cad skal ba mñam pa’i rgyu yin no || rnam par smin pa’i rgyu ni lus daṅ ṅag gi las gaṅ gi rnam par smin pa mig la sogs pa yin pa’o ||

bhūtānām ekadhaiva tat || 2.65 ||

偈曰。(18)所造大因一。

See the full verse quoted previously.

’byuṅ ba rnams kyi de rnams gcig ||

bhūtānāṃ tu tadbhūtikaṃ rūpaṃ vipākahetur eva yasya kāyavākkarmaṇo bhūtāni vipākāḥ |

釋曰。若所造色造四大但一因。(19)謂果報因。若身業口業。以四大爲果報。前已(20)總説。

所造於大但爲一因。謂異熟因。(20)身語二業能招異熟大種果故。前已總説。

’byuṅ pa las gyur pa’i gzugs ’byuṅ ba rnams kyi ni rnam par (4) smin pa’i rgyu kho na yin te | lus daṅ ṅag gi las gaṅ gi rnam par smin pa rnams yin pa’o ||

abhedena cittacaittāḥ samanantarapratyaya uktā niyamas tu noktaḥ kasya cittasyānantaraṃ kasyotpaktir iti | sa idānīṃ vaktavyaḥ | tatra tāvat samāsena dvādaśa cittāni | kim artham ity āha

心及心法。爲次第縁。未説決定。何心(21)爲次第縁。何心從次第縁生。今當説此義。此(22)中若略説有十二心。云何十二。偈曰。

諸(21)心心所前能爲後等無間縁。未決定説何心(22)無間有幾心生復從幾心有何心起。今當(23)定説。謂且略説有十二心。云何十二。頌曰

sems daṅ sems las byuṅ ba rnams bye brag med par mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen du bśad kyi | sems gaṅ gi mjug thogs su gaṅ ’byuṅ źes bya ba ṅes pa ni ma bśad (5) pas da ni de brjod par bya’o || de la re źig mdor bsdu na sems bcu gñis so || ji lta źe na |

kuśalākuśalaṃ kāme nivṛtānivṛtaṃ manaḥ |

欲界(23)心善惡。有覆及無覆。

(24)欲界有四心　善惡覆無覆
(25)色無色除惡　無漏有二心

’dod yid dge daṅ mi dge daṅ || bsgribs pa daṅ ni ma bsgribs pa ||
źes bya ba smos te |

kāmadhātau catvāri cittāni | kuśalam akuśalaṃ nivṛtāvyākṛtam anivṛtāvyākṛtaṃ ca |

釋曰。欲界中心有四(24)種。謂善惡。有覆無記。無覆無記。

(26)論曰。且於欲界有四種心。謂善不善有覆(27)無記無覆無記。

’dod pa’i khams na sems bźi ste || dge ba daṅ mi dge ba daṅ bsgribs la luṅ du (6) ma bstan pa daṅ | ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa’o ||

rūpārūpyeṣv akuśalād anyatra

偈曰。於二(25)界除惡。餘有。

See the full verse quoted previously.

gzugs daṅ gzugs med pa dag na | mi dge las gźan |

rūpadhātāv akuśalaṃ nāsti | trīṇi santi | evam ārūpyadhātau | ity etāni sānusravāṇi daśa cittāni bhavanti |

釋曰。於色界無惡有餘三。無(26)色界亦爾。如此十心皆是有流。

色無色界各有三心。謂除不(28)善。餘如上説。如是十種説有漏心。

gzugs kyi khams na mi dge ba med kyi gsum yod do || gzugs med pa’i khams na yaṅ de daṅ ’dra ste | de ltar na bcu po de dag ni zag pa daṅ (7) bcas pa’i sems yin no ||

anāsravaṃ dvidhā || 2.66 ||

偈曰。無流(27)二。

See the full verse quoted previously.

zag med gñis |

śaikṣam aśaikṣaṃ ca | evam etāni dvādaśa cittāni bhavanti | tatra

釋曰。謂有學無流。無學無流。由如此心(28)合成十二。此中偈曰。

若無漏(29)心唯有二種。謂學無學。合成十二。此十二(38c1)心互相生者。頌曰

slob pa daṅ mi slob pa ste | de ltar na de dag ni sems bcu gñis yin no || de la |

kāme nava śubhāc cittāc cittāni

於欲從善九。

(2)欲界善生九　此復從八生
(3)染從十生四　餘從五生七
(4)色善生十一　此復從九生
(5)有覆從八生　此復生於六
(6)無覆從三生　此復能生六
(7)無色善生九　此復從六生
(8)有覆生從七　無覆如色辨
(9)學從四生五　餘從五生四

’dod sems dag pa las sems dgu ||

釋曰。次(29)第言後應説。於欲界中所有善心。從此九心(196a1)次第得生。於自地有四心。色無色界有二心。 (2)若正入觀是善心。若託生是有覆無記心。無(3)色界但有有覆無記心。謂託生時。最遠故無(4)善。無色界由四遠。於欲界最爲遠。謂依止(5)取相境界對治遠故。

. (10)論曰。欲界善心無間生九。謂自界四色界二(11)心。於入定時及續生位如其次第生善染(12)心。無色界一於續生位欲善無間生彼染(13)心。不生彼善以極遠故。無色於欲四遠故(14)遠。一所依遠。二行相遠。三所縁遠。四對治(15)遠。

mjug thogs su źes ’og nas ’chad de | ’dod pa’i khams na dge ba’i sems gaṅ yin pa de’i mjug (103b1) thogs su ni sems dgu ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa bźi daṅ slob pa daṅ | mi slob pa daṅ | gzugs na spyod pa gñis te | sñoms bar ’jug pa’i tshe dge ba daṅ | ñiṅ mtshams sbyor ba’i tshe bsgribs pa’o || gzugs med pa na spyod pa ni ñiṅ mtshams sbyor ba’i tshe bsgribs pa kho (2) na ste | śin tu bskal pa’i phyir dge ba ni ma yin no || gzugs med pa na spyod pa rnams ni ’dod pa’i khams nas riṅ ba yin te | rten daṅ rnam pa daṅ | dmigs pa daṅ | gñen po riṅ ba ñid dag gis so |

. . . . .

de la rten riṅ ba ñid ni sñoms par ’jug pa’i (3) mtshuṅs pa de ma thag pa’i rkyen gyi rten ñid du mi srid pa’i phyir ro || rnam par riṅ ba ñid ni ’dod pa’i khams rags pa la sogs pa’i rnam pa dag tu rnam par mi byed pa’i phyir ro || des na dmigs pa riṅ ba ñid kyaṅ bśad pa yin te | bsam gtan bźi pa kho na la rags pa la sogs (4) pa’i rnam pa dag tu dmigs so || gñen po riṅ ba ñid ni ’dod pa’i ’dod chags daṅ ma bral ba la de mṅon du ’gyur mi srid pa’i phyir ro || rnam par sun ’byin pa la sogs pa yaṅ mi ’thad pa’i phyir te | yul ma yin pa ni rnam par sun dbyuṅ bar mi nus so ||

śaikṣamaśaikṣaṃ ceti |

及有學無學心。

及學無學。

slob pa daṅ (5) mi slob pa’o ||

aṣṭābhya eva tat |

偈曰。此(6)善從八生。

See the full verse quoted previously.

de ni brgyad po kho na las

tatra punaḥ kāmāvacaraṃ kuśalaṃ cittam aṣṭābhyaḥ samanantaram utpadyate | svabhūmikebhyaś caturbhyo rūpāvacarābhyāṃ dvābhyām | kuśalāc ca vyutthānakāle | nivṛtāc ca kliṣṭasamāpattyutpīḍitasyādhārakuśalabhūmisaṃśrayaṇāt | śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca vyutthānakāle |

釋曰。復次此欲界善心。從八心次(7)第生。自地四心。色界二心。善心。謂出定時。(8)有覆無記心。謂爲有染汚定所逼。還依下地(9)善心。有學無學心。謂出觀時。

謂入觀時。即此復從八無間(16)起。謂自界四色界二心。於出定時從彼善(17)起。彼染汚定所逼惱時。從彼染心生於下(18)善。爲依下善防彼退故。及學無學。謂出觀(19)時。

’dod pa na spyod pa’i dge ba’i sems de ni brgyad kyi mjug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa bźi daṅ | gzugs na spyod pa gñis las te | ldaṅ ba’i tshe dge ba daṅ | ñon moṅs pa can gyi sñoms par ’jug pas gzir ba sa ’og ma’i dge ba (6) la brten pa’i phyir bsgribs pa daṅ | ldaṅ ba’i tshe slob pa daṅ mi slob pa dag las so ||

daśabhyo ’kuśalaṃ

偈曰。從十惡(10)心生。

See the full verse quoted previously.

mi dge ba ni bcu dag las ||

śaikṣāśaikṣe hitvā kāmadhātau hi pratisandhimukhataḥ sarvebhyo rūpārūpyacittebhyaḥ samanantaram akuśalaṃ cittam utpadyate |

釋曰。除有學無學心。何以故。若人於(11)欲界託生。從一切欲界色界無色界心次第(12)得生惡心。

染謂不善有覆無記二各從十無間而生。(20)謂十二中除學無學。於續生位。三界諸心皆(21)可無間生欲界染心故。

slob pa daṅ mi slob pa dag ma gtogs te | ’dod pa’i khams su ñiṅ mtshams sbyor ba na gzugs daṅ gzugs med pa’i sems thams cad kyi mjug (7) thogs su mi dge ba’i sems ’byuṅ ṅo ||

tasmāc catvāri |

偈曰。從此四。

See the full verse quoted previously.

de las bźi ste |

akuśalāc cittāt samanantaraṃ cittāny utpadyante svabhūmikāny eva | yathā ’kuśalam uktaṃ kāmadhātau

釋曰。從欲界惡心。(13)但自地四心次第生。如説於欲界惡心。

即此無間能生四(22)心。謂自界四。餘無生理。 .

mi dge ba’i sems kyi mjug thogs su ni sems bźi ’byuṅ ste | raṅ gi sa pa dag kho na’o || ji ltar ’dod pa’i khams kyi mi dge ba’i sems bśad pa |

nivṛtaṃ tathā || 2.67 ||

偈曰。(14)覆爾。

See the full verse quoted previously.

bsgribs de bźin |

daśabhya eva samanantaram | tasmāc ca punaś catvāry eva |

釋曰。欲界有覆無記心。亦從三界十(15)心次第生。從欲界有覆無記心。亦但自地四(16)心次第生。

See the full verse quoted previously.

bcu po kho na’i mjug thogs su ’byuṅ (104b1) ltar |

pañcabhyo ’nivṛtaṃ

偈曰。從五無覆心。

See the full verse quoted previously.

kāma iti varttate | anivṛtāvyākṛtaṃ cittaṃ pañcabhyaḥ samanantaram utpadyate | svabhūmikebhyaś caturbhyo rūpāvacarāc ca kuśalān nirmāṇacittam |

釋曰。於欲界(17)所有無覆無記心。從五心次第生。自地四心。(18)色界善心。謂生欲界變化心。

餘謂欲纒無覆無(23)記。此心從五無間而生。謂自界四及色界(24)善。欲界化心從彼生故。

tasmāt sapta cittāny anantaram |

偈曰。復從此七(19)心。

See the full verse quoted previously.

釋曰。從欲界無覆無記心。七心次第生。(20)自地四心。色界二心。善心。謂從變化心次第(21)生。染汚心。謂託生時。無色界染汚心。謂託生(22)時。

即此無間能生七(25)心。謂自界四及色界二善與染汚。欲界化心(26)還生彼善。於續生位生彼染心。并無色一(27)於續生位此無覆心能生彼染。

rūpe daśaikaṃ ca śubhāt

偈曰。從色善十一。

See the full verse quoted previously.

rūpe dhātau yat kukśalaṃ cittaṃ tasmād anantaram ekādaśa cittāny utpadyante | ārupyāvacaram anivṛtāvyākṛtaṃ varjayitvā |

釋曰。從色界所有善(23)心。十一心次第生。除無色界無覆無記心。

色界善心無(28)間生十一。謂除無色無覆無記心。

navabhyas tadanantaram || 2.68 ||

偈(24)曰。從九此復生。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacaraṃ tu kuśalaṃ cittaṃ navabhyaḥ samanantaram utpadyate | kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayam ārupyāvacaraṃ cānivṛtāvyākṛtaṃ hitvā |

釋曰。色界善心。從九心次(25)第生。除欲界二染汚心。及無色界無覆無記(26)心。

即此復從(29)九無間起。謂除欲界二染汚心。及除無色(39a1)無覆無記。

aṣṭābhyo nivṛtaṃ

偈曰。從八有覆生。

See the full verse quoted previously.

nivṛtāvyākṛtaṃ rūpāvacaraṃ cittam aṣṭabhya utpadyate | kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayaṃ śaikṣāśaikṣe ca sthāpayitvā |

釋曰。色界有覆無記(27)心。從八心次第生。除欲界二染汚心。及有學(28)無學心。

有覆從八無間而生。除欲二染及(2)學無學。

tasmāt ṣaṭ

偈曰。此六。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacarān nivṛtāvyākṛtād anantaraṃ ṣaṭ | svabhūmikāni trīṇi kāmāvacarāṇi cānivṛtāvyākṛtaṃ muktvā |

釋曰。從色界有覆無記(29)心。六心次第生。自地三心。欲界三心。除無(196b1)覆無記。

即此無間能生六心。謂自界三欲善(3)不善有覆無記。無覆。

tribhyo ’nivṛtaṃ punaḥ |

偈曰。三無覆。

See the full verse quoted previously.

rūpāvacaram anivṛtāvyākṛtaṃ tribhyaḥ svabhūmikebhya eva |

釋曰。色界無覆無記(2)心。但從自地三心次第生。

從三無間而起。謂唯自(4)界。餘無生理。

tasmāt ṣaṭ

偈曰。此六。

See the full verse quoted previously.

svabhūmikāni trīṇi | kāmāvacare ca kliṣṭe | ārūpyāvacaraṃ ca | yathā rūpadhātāv anivṛtāvyākṛtam uktam |

釋曰。(3)從色界無覆無記心。六心次第生。自地三心。(4)欲界二染汚心。無色界染汚心。如説於色界(5)無覆無記心。於無色界道理亦爾。

即此無間能生六心。謂自界(5)三欲無色染。 .

evam ārūpye tasya nītiḥ |

偈曰。無色(6)如是理。

See the full verse quoted previously.

gzugs med pa’aṅ de’i tshul lo ||

tatas tad apy anivṛtāvyākṛtaṃ tribhya evotpadyate svabhūmikebhyaḥ | tasmād api ca ṣaḍ evotpadyante | svabhūmikāni trīṇi adharadhātukāni ca kliṣṭāni |

釋曰。無色界無覆無記心。於自地亦(7)但從三心次第生。從此六心次第生自地三(8)心。下地三染汚心。

. .

de na yod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa yaṅ raṅ gi sa pa gsum kho na las ’byuṅ la | de las kyaṅ raṅ gi sa pa gsum daṅ | sa ’og ma pa’i ñon moṅs pa can rnams daṅ drug ’byuṅ ṅo ||

śubhāt punaḥ || 2.69 ||

偈曰。

.

dge ba las

nava cittāni

從善九。

See the full verse quoted previously.

sems dgu dag go ||

ārūpyāvacarāt kuśalān nava cittāny utpadyante | kāmāvacaraṃ kuśalaṃ kāmarūpāvacare cānivṛtāvyākṛte hitvā |

釋曰。從無(9)色界善心。九心次第生。除欲界善心及欲界(10)色界無覆無記心。所餘心得生。

無色界善無間生九心。謂除欲(6)善及欲色無覆。

(2) gzugs med pa na spyod pa’i dge pa’i sems las ni sems dgu ’byuṅ ste | ’dod pa na spyod pa’i dge ba daṅ | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag ma gtogs so ||

tat ṣaṇṇāṃ

偈曰。此從(11)六。

See the full verse quoted previously.

de drug gi |

ārūpyāvacaraṃ kukśalaṃ svebhyas tribhyo rūpāvacarāt kukśalāc chaikṣāśaikṣābhyāṃ ca |

釋曰。無色界善心。從六心次第生。自地(12)三心。色界善心有學無學心。

即此從六無間而生。謂自界(7)三及色界善并學無學。

gzugs med pa na spyod pa’i dge ba ni raṅ gi sa pa gsum daṅ | (3) gzugs na spyod pa’i dge ba daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so ||

nivṛtāt sapta

偈曰。有覆七。

See the full verse quoted previously.

bsgribs pa las bdun |

ārūpyāvacarān nivṛtāt svabhūmikāni trīṇi rūpāvacaraṃ kuśalaṃ nivṛtaṃ ca kāmāvacaraṃ kliṣṭadvayam |

釋(13)曰。從無色界有覆無記心。七心次第生。自地(14)三心。色界善心。及染汚心。欲界二染汚心。

有覆無間能生七心。(8)謂自界三及色界善欲色界染。

gzugs med pa na spyod pa’i bsgribs pa las ni raṅ gi sa pa gsum daṅ | gzugs na spyod pa’i dge ba daṅ | bsgribs pa daṅ | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can (4) gñis so ||

tat tathā |

(15)偈曰。此爾。

See the full verse quoted previously.

de de bźin |

tad api saptabhya evotpadyate | kāmarūpāvacarāṇi kliṣṭāni śaikṣāśaikṣe ca hitvā |

釋曰。此無色界有覆無記心。從(16)七心次第生。除欲界色界染汚心及有學無(17)學心。從所餘心生。

即此亦從七(9)無間起。謂除欲色染及學無學心。無覆如色(10)説從三無間生。謂自界三。餘皆非理。即此無(11)間能生六心。謂自界三及欲色染。

de yaṅ bdun kho na las ’byuṅ ste | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ñon moṅs pa can rnams daṅ | slob pa daṅ mi slob pa dag ma gtogs so ||

caturbhyaḥ śaikṣam |

偈曰。從此四。有學。

See the full verse quoted previously.

slob pa bźi las |

traidhātukebhyaḥ kuśalebhyaḥ śaikṣāc ca |

釋曰。(18)此有學心。從四心次第生。三界善心及有學(19)心。

學心從四(12)無間而生。謂即學心及三界善。

khams gsum pa’i dge ba daṅ | slob pa las so ||

asmāt tu pañca

偈曰。從此五。

See the full verse quoted previously.

de las lṅa |

tāny eva catvāry aśaikṣaṃ ca |

釋曰。從此有學心。五心(20)次第生。即前四及無學心。

即此無間能(13)生五心。謂前四心及無學一。

bźi po de dag ñid (5) daṅ | mi slob pa’o ||

aśaikṣaṃ tu pañcakāt || 2.70 ||

偈曰。無學亦從(21)五。

See the full verse quoted previously.

mi slob pa ni lṅa las so ||

ata evānantaroktāt |

釋曰。此無學心。從如前所説五心次第生。

餘謂無學從五(14)無間生。

bśad ma thag pa’i lṅa po de ñid las so ||

tasmāc catvāri cittāni

(22)偈曰。從無學四心。

See the full verse quoted previously.

de las sems ni bźi dag go ||

tasmāt punar aśaikṣāc cittāt samanantaraṃ catvāri cittāny utpadyante | traidhātukāni kuśalāny aśaikṣaṃ ca || samāptāni dvādaśa cittāni ||

釋曰。從無學心。四心次第(23)生。三界善心及無學心。説十二心已。

謂三界善及學無學二。即此無間能(15)生四心。謂三界善及無學一。説十二心互相(16)生已。

mi slob pa’i sems de’i mjug thogs su ni sems bźi ’byuṅ ste | khams gsum pa’i dge ba daṅ | mi slob pa’o || sems bcu gñis rdzogs so | ||

punaḥ kriyante

今復作(24)偈曰。

.

| (6) yaṅ

dvādaśaitāni viṃśatiḥ |

十二作二十。

云何分此爲二十心。

bcu gñis de dag ñi śur yaṅ bśad de |

kathaṃ kṛtvā |

釋曰。云何作。

ji ltar byas nas śe na

prāyogikopapattyāptaṃ śubhaṃ bhittvā triṣu dvidhā || 2.71 ||

偈曰。加行(25)及生得。分三界善二。

頌曰
(17)十二爲二十　謂三界善心
(18)分加行生得　欲無覆分四
(19)異熟威儀路　工巧處通果
(20)色界除工巧　餘數如前説

| gsum du skyes nas thob pa daṅ || sbyor byuṅ dge rnams gñis phye nas |

triṣu dhātuṣu kuśalaṃ cittaṃ dvidhā bhidyate | prāyogikaṃ copapattilābhikaṃ ca

釋曰。於三界中善心。各(26)分爲二心。一加行得。二生得。

(21)論曰。三界善心各分二種。謂加行得生得別(22)故。

khams gsum po dag tu skyes nas thob pa daṅ sbyor ba las byuṅ ba’i dge ba’i sems rnam pa gñis su dbye’o ||

vipākajair yāpathikaśailpasthānikanair mitam |
caturdhā ’vyākṛtaṃ kāme

偈曰。果報及(27)威儀。工巧并變化。欲界四無記。

.

rnam smin skyes daṅ (7) spyod lam pa || bzo yi gnas daṅ sprul pa daṅ ||
’dod na luṅ bstan min rnam bźir ||

bhittveti varttate | kāmāvacaram anivṛtāvyākṛtaṃ caturdhā bhidyate | vipākajam airyāpathikaṃ śilpasthānikaṃ nirmāṇacittaṃ ca |

釋曰。欲界(28)無覆無記心分爲四。一果報生心。二作威儀(29)心。三工巧處心。四變化心。

欲界無覆分爲四心。一異熟生。二威儀路。(23)三工巧處。四通果心。

phye nas źes bya bar sbyar te | ’dod pa na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa la ni rnam par smin pa las skyes pa daṅ | spyod lam pa daṅ | bzo’i gnas pa daṅ | sprul pa’i (105a1) sems daṅ rnam pa bźir dbye’o ||

rūpe śilpavivarjitam || 2.72 ||

偈曰。色界除工(196c1)巧。

See the full verse quoted previously.

gzugs na bzo ma gtogs pa’o ||

rūpadhātau tridhā bhidyate śailpasthānikaṃ varjayitvā | tatra śilpābhāvāt | evam etāni dvādaśa cittāni punar viśaṃtir bharvanti ṣoḍhā | kuśalam anivṛtāvyākṛtaṃ ca saptadhā bhidyate | airyāpathikādīni cittānīryāpathādyabhāvād ārūpyadhātau na santi | rūpagandharasaspraṣṭavyāny eṣām ālambanam | śailpasthānikasya tu śabdo ’pi | etāni manovijñānāny eva | pañca tu vijñānakāyā airyāpathikaśailpasthānikayoḥ prāyogikāḥ | airyāpathikābhinirhṛtaṃ manovijñānam asti dvādaśāyatanālambananīty apare |

釋曰。於色界無覆無記心分爲三。除工(2)巧處心。於彼無工巧故。如此十二心。更分成(3)二十心。善有六心。無覆無記有八心。威儀(4)等心。於無色界中。無威儀等事故。色香味(5)觸四塵。是三心境界。工巧心亦以聲爲境。此(6)四心唯是意識。是五識於威儀工巧處亦加(7)行心所引。餘師説有意識威儀所引起。以十(8)二入爲境界。

色無覆心分爲三種。除(24)工巧處。上界都無造作種種工巧事故。如(25)是十二爲二十心。謂善分六。無覆分八。 (26)無色界無威儀路等餘數如上故成二十。 (27)威儀路等三無覆心色香味觸爲所縁境。工(28)巧處等亦縁於聲。如是三心唯是意識。威(29)儀路工巧處加行亦通四識五識。有餘師説(39b1)有威儀路及工巧處所引意識能具足縁十(2)二處境。

gzugs kyi khams ni rnam pa gsum dbye ste | de na bzo med pa’i phyir bzo’i gnas pa ma gtogs so || de ltar na sems bcu gñis po de dag ni yaṅ dge ba drug daṅ | ma (2) bsgribs la luṅ du ma bstan pa bdun du phye nas ñi śur ’gyur ro || gzugs med pa’i khams na ni spyod lam la sogs pa med pa’i phyir spyod lam pa la sogs pa’i sems med do || de dag gi dmigs pa ni gzugs daṅ | dri daṅ ro daṅ reg bya rnams yin no || bzo’i (3) gnas pa ni sgra yaṅ yin no || yid kyi rnam par śes pa dag kho na yin no || spyod lam pa daṅ | bzo’i gnas pa dag gi sbyor ba pa ni rnam par śes pa’i tshogs lṅa yin no || gźan dag na re bzo’i gnas pas mṅon par bsgrubs pa’i yid kyi rnam par śes pa skye mched bcu (4) gñis la dmigs pa yaṅ yod do źes zer ro ||

eṣāṃ punar viṃśateś cittānāṃ kasya katamat samanantaram | kāmāvacarāṇāṃ tāvad aṣṭānāṃ prāyogikān antaraṃ daśa cittāny utpadyante | svabhūmikāni saptā ’nyatrābhijñāphalāt | rūpāvacaraṃ prāyogikaṃ śaikṣam aśaikṣaṃ ca | tat punar aṣṭacittānantaram | svebhyaḥ kuśalakliṣṭebhyaḥ rūpāvacarābhyāṃ prāyogika kliṣṭābhyāṃ śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca | upapattipratilambhikānantaraṃ nava | svabhūmikāni sapta ’nyatrābhijñāphalād rūpā rūpāvacare ca kliṣṭe | tat punar ekādaśānantaram | svebhyaḥ saptabhyaḥ pūrvavat rūpāvacarābhyāṃ prāyogikakliṣṭābhyāṃ śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca | akuśala nivṛttāvyākṛtānantaraṃ sapta | svāny eva pūrvavat | te punaś caturdaśacittānantaram | svebhyaḥ saptabhyaḥ rūpāvacarebhyaś caturbhyo ’nyatra prāyogikābhijñāphalābhyām | ārupyāvacarebhyas tribhyo ’nyatra prāyogikāt | airyāpathikavipākajānantaram aṣṭau | svabhūmikāni ṣaḍ anyatra prāyogikābhijñāphalābhyāṃ rūpārupyāvacāre ca kliṣṭe | te punaḥ saptacittānantaraṃ svebhya eva pūrvavat | śailpasthānikānantaraṃ ṣaṭ | svāny evānyatra prāyogikābhijñāphalābhyām | tat punaḥ saptānantaraṃ svebhya evānyatrābhijñāphalāt | abhijñāphalānantaraṃ dve | svaṃcābhijñāphalam eva | rūpāvacaraṃ ca prāyogikam | tad apy asmād eva dvayāt |

如此二十心中。何心爲次第縁。(9)何心從次第生。欲界八心中。從加行心。十心(10)次第生。於自地有七心。除變化心。色界加行(11)心。及有學無學心。此心從八心次第生。從自(12)地善心染汚心。色界加行心染汚心。有學無(13)學心。從生得心。九心次第生。自地七心。除(14)通果心。色無色界染汚心。此心從十一心次(15)第生。從自地七心生如前。色界加行心。及染(16)汚心。有學無學心。從惡心及有覆無記心。七(17)心次第生。謂自地心如前。此二心從十四心(18)次第生。自地七心。色界四心。除加行心及(19)通果心。無色界三心。除加行心。從威儀心果(20)報心。八心次第生。自地六心。除加行心及通(21)果心。色無色界二染汚心。此二心從七心次(22)第生。謂自地七心如前。從工巧心。六心次第(23)生。謂自地六。心除加行心及通果心。此心從(24)七心次第生。謂自地七心。除通果心。從變化(25)心。二心次第生。謂自地通果心。及色界加行(26)心。此心亦從二心次第生。即前二心。

如是二十互相生者。且説欲界八種(3)心中。加行善心無間生十。謂自界七除通(4)果心。及色界一加行善心并學無學。即此復(5)從八無間起。謂自界四二善二染。及色界二(6)加行善心有覆無記。并學無學。生得善心無(7)間生九。謂自界七除通果心。及色無色有覆(8)無記。即此復從十一心起。謂自界七除通果(9)心。及色界二加行善心有覆無記。并學無學。 (10)二染汚心無間生七。謂自界七除通果心。即(11)此復從十四心起。謂自界七除通果心。及(12)色界四除加行善與通果心。并無色三。除(13)加行善。異熟威儀無間生八。謂自界六除加(14)行善與通果心。及色無色有覆無記。即此復(15)從七無間起。謂自界七除通果心。工巧處心(16)無間生六。謂自界六除加行善與通果心。 (17)即此復從七無間起。謂自界七除通果心。從(18)通果心無間生二。謂自界一即通果心。及(19)色界一即加行善。即此亦從二無間起。謂即(20)前説自色二心。

yaṅ sems ñi śu po ’di dag las gaṅ gi mjug thogs su gaṅ źig ’byuṅ źe na | re źig ’dod pa na spyod pa’i brgyad las sbyor ba las byuṅ ba’i mjug thogs su ni sems bcu ’byuṅ ste | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs (5) pa raṅ gis pa bdun daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa’o || de ni brgyad kyi mjug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi dge ba daṅ | ñon moṅs pa can dag daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | ñon moṅs pa can dag daṅ | (6) slob pa daṅ | mi slob pa dag las so || skyes nas thob pa’i mjug thogs su ni dgu ste | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi sa pa bdun daṅ | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag go || de ni bcu gcig gi mjug thogs su (7) ’byuṅ ste | sṅa ma bźin du raṅ gi bdun daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | ñon moṅs pa can dag daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so || mi dge ba daṅ | bsgribs la luṅ du ma bstan pa’i mjug thogs su ni bdun te | sṅa ma bźin du raṅ gi dag kho na’o || (105b1) de dag ni sems bcu bźi’i mjug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi bdun daṅ | sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag ma gtogs pa gzugs na spyod pa bźi daṅ | sbyor ba las byuṅ ba ma gtogs pa gzugs med pa na spyod pa gsum las so || spyod lam pa (2) daṅ | rnam par smin pa las skyes pa’i mjug thogs su ni brgyad de | sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag ma gtogs pa raṅ gi sa pa drug daṅ | gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag go || de dag ni sems bdun gyi mjug (3) thogs su ’byuṅ ste | sṅa ma bźin du raṅ gi bdun kho na las so || bzo’i gnas pa’i mjug thogs su ni drug ste | sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag ma gtogs pa raṅ gi rnams kho na’o || de ni bdun gyi mjug thogs su ’byuṅ ste | mṅon par śes pa’i (4) ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi dag kho na las so || mṅon par śes pa’i ’bras bu’i mjug thogs su ni gñis te | mṅon par śes pa’i ’bras bu daṅ raṅ gi drug daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba’o || de yaṅ de gñis kho na las so ||

rūpāvacarāṇām idānīṃ ṣaṇṇāṃ vakṣyāmaḥ | prāyogikānantaraṃ dvādaśa | kāmāvacare kuśale abhijñāphalaṃ ca svāni ṣaṭ ārupyāvacaraṃ ca prāyogikaṃ śaikṣam aśaikṣaṃ ca | tat punar daśacittānantaram | kāmāvacarābhyāṃ prāyogikābhijñāphalābhyāṃ svebhyaś caturbhyo ’nyatreryāpathikavipākajābhyām ārūpyāvacarābhyāṃ prāyogikakliṣṭābhyāṃ śaikṣāśaikṣābhyāṃ ca | upapattipratilambhikānantaram aṣṭau | kāmāvacare kliṣṭe svāni pañcānyatrābhijñāphalāt ārupyāvacaraṃ kliṣṭam | tat punaḥ pañcabhyaḥ svebhyaḥ evānyatrābhijñāphalāt | kliṣṭānantaraṃ nava | kāmāvacarāṇi catvāri kuśalakliṣṭāni svāni pañcānyatrābhijñāphalāt | tat punar ekādaśacittānantaram | kāmāvacarebhya utpattipratilambhikair yāpathika vipākajebhyaḥ svebhyaḥ pañcabhyo ’nyatrābhijñāphalāt ārūpyāvacarebhyas tribhyo ’nyatra prāyogikāt | airyāpathikānantaraṃ sapta | kāmāvacare kliṣṭe svāni catvāry anyatra prāyogikābhijñāphalābhyām ārūpyāvacaraṃ ca kliṣṭam | tat punaḥ pañcānantaraṃ svebhya evānyatrābhijñāphalāt | evaṃ vipākajaṃ vaktavyam | abhijñāphalānantaraṃ dve | sve eva prāyogikābhijñāphale | tad apy ābhyām eva |

今當約(27)色界説六心次第。從色界加行心。十二心次(28)第生。欲界二善心通果心。自地六心。無色界(29)加行心。有學無學心。此心從十心次第生。欲(197a1)界加行心通果心。自地四心。除威儀心果報(2)心。無色界加行心。染汚心。有學無學心。從(3)生得心。八心次第生。欲界二染汚心自地五(4)心。除通果心。無色界染汚心。此心從五心(5)次第生。謂自地五心。除通果心。從染汚心。(6)九心次第生。欲界四心。善心染汚心。自地五(7)心。除通果心。此心從十一心次第生。欲界(8)生得心。威儀心果報心。自地五心。除通果心。(9)無色界三心。除加行心。從威儀心。七心次第(10)生。欲界二染汚心。自地四心。除加行心通果(11)心。無色界染汚心。此心從五心次第生。自地(12)五心。除通果心。果報心亦爾。從通果心。二心(13)次第生。謂自地加行心通果心。此心亦從二(14)心次第生如前。

次説色界六種心中。從加(21)行善心無間生十二。謂自界六及欲界三加(22)行生得與通果心。并無色一加行善心學無(23)學心。即此復從十無間起。謂自界四。除威(24)儀路與異熟生。及欲界二加行通果。并無色(25)二加行有覆學無學心。生得善心無間生(26)八。謂自界五除通果心及欲界二不善有(27)覆。并無色一有覆無記。即此復從五無間起。(28)謂自界五除通果心。有覆無記無間生九。謂(29)自界五除通果心。及欲界四二善二染。即此(39c1)復從十一心起。謂自界五除通果心。及欲(2)界三生得善心威儀異熟。并無色三除加行(3)善。異熟威儀無間生七。謂自界四除加行善(4)與通果心。及欲界二不善有覆。并無色一有(5)覆無記。即此復從五無間起。謂自界五除通(6)果心。 . 從通果心無間生二。謂自界二加行(7)通果。即此亦從二無間起。謂即前説自界二(8)心。

da ni gzugs na spyod pa’i (5) drug gi brjod par bya ste | sbyor ba las byuṅ ba’i mjug thogs su ni bcu gñis te | ’dod pa na spyod pa’i dge ba dag daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu daṅ | raṅ gi drug daṅ | gzugs med pa na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa’o || de na sems (6) bcu’i mjug thogs su ’byuṅ ste | ’dod pa na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag daṅ | spyod lam pa daṅ | rnam par smin pa las skyes pa’i dag ma gtogs pa raṅ gi bźi daṅ | gzugs med pa na spyod pa sbyor ba las byuṅ ba daṅ | ñon moṅs (7) ba can dag daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so || skyes nas thob pa’i mjug thogs su ni brgyad de | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi lṅa daṅ | gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can no || (106a1) de ni lṅa las te | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi dag kho na las so || ñon moṅs pa can gyi mjug thogs su ni dgu ste | ’dod pa na spyod pa’i dge ba dag daṅ | ñon moṅs pa can dag ste bźi daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras (2) bu ma gtogs pa raṅ gi lṅa’o || de ni sems bcu gcig gi mjug thogs su ’byuṅ ste | ’dod pa na spyod pa’i skyes nas thob pa daṅ | spyod lam pa daṅ | rnam par smin pa las skyes pa dag daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi lṅa daṅ | sbyor ba las (3) byuṅ ba ma gtogs pa gzugs med pa na spyod pa gsum las so || spyod lam pa’i mjug thogs su ni bdun te | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag daṅ | sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi bźi daṅ | gzugs med pa (4) na spyod pa’i ñon moṅs pa can no || de ni lṅa’i mjug thogs su ’byuṅ ste | mṅon par śes pa’i ’bras bu ma gtogs pa raṅ gi dag kho na las so || rnam par smin pa las skyes pa yaṅ de daṅ ’dra bar brjod par bya’o || mṅon par śes pa’i ’bras bu’i mjug thogs su (5) ni gñis te | raṅ gi sbyor ba las byuṅ ba daṅ | mṅon par śes pa’i ’bras bu dag kho na’o || de yaṅ de dag kho na las so ||

今當約無色界説四心次第。(15)從無色界加行心。七心次第生。色界加行心。(16)自地四心。有學無學心。此心從六心次第生。 (17)色界加行心自地三心。除果報心有學無學(18)心。從生得心。七心次第生。自地四心。下地(19)染汚心。此心從四心次第生。謂自地四心。從(20)染汚心。八心次第生。自地四心。色界加行(21)心染汚心。欲界二染汚心。此心從十心次第(22)生。自地四心。欲界色界。生得威儀果報心。 (23)從果報心六心次第生。自地三心。除加行心。(24)下地染汚心。此心從四心次第生。謂自地四(25)心。從有學心。六心次第生。三界加行心。欲(26)界生得心。有學無學心。此心從四心次第生。 (27)三界加行心。有學心。從無學心五心次第生。(28)如有學五心。除有學心。此心從五心次第生。 (29)三界加行心。有學無學心。

次説無色四種心中。加行善心無間生(9)七。謂自界四及色界一加行善心。并學無學。 (10)即此復從六無間起。謂自界三唯除異熟。及(11)色界一加行善心。并學無學。生得善心無間(12)生七。謂自界四及色界一有覆無記。并欲界(13)二不善有覆。即此復從四無間起。謂自界四。 (14)有覆無記無間生八。謂自界四及色界二加(15)行有覆。并欲界二不善有覆。即此復從十無(16)間起。謂自界四及色界三生得異熟與威儀(17)路。并欲界三名如色説。異熟生心無間生(18)六。謂自界三除加行善。及色界一有覆無(19)記。并欲界二不善有覆。即此復從四無間起。(20)謂自界四。次説無漏二種心中。從有學心(21)無間生六。謂通三界加行善心及欲生得。并(22)學無學。即此復從四無間起。謂三加行及有(23)學心。從無學心無間生五。謂前有學所生(24)六中除有學一。即此復從五無間起。謂三加(25)行及學無學。

da ni gzugs med pa na spyod pa’i bźi brjod par bya ste | sbyor ba las byuṅ ba’i mjug thogs su ni bdun te | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ (6) ba daṅ | raṅ gi bźi daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa’o || de ni sems drug gi mjug thogs su ’byuṅ ste | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | rnam par smin pa las skyes pa ma gtogs pa raṅ gi gsum daṅ | slob pa daṅ mi slob pa dag las so || skyes nas (7) thob pa’i mjug thogs su ni bdun te | raṅ gi bźi daṅ | sa ’og ma pa’i ñon moṅs pa can dag go || de ni bźi las te | raṅ gi dag kho na las so || ñon moṅs pa can gyi mjug thogs su ni brgyad de | raṅ gi bźi daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba daṅ | (106b1) ñon moṅs pa can dag daṅ | ’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can dag go || de ni bcu’i ’jug thogs su ’byuṅ ste | raṅ gi bźi daṅ | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i skye gnas thob pa daṅ | spyod lam pa daṅ | rnam par smin pa las skyes pa dag las so || rnam par smin (2) pa las skyes pa’i mjug thogs su ni drug ste | sbyor ba las byuṅ ba ma gtogs pa raṅ gi gsum daṅ | ’og ma’i ñon moṅs pa can gsum mo || de ni bźi las te | raṅ gi dag kho na las so || slob pa’i mjug thogs su ni drug ste | khams gsum pa’i sbyor ba las byuṅ ba (3) rnams daṅ | ’dod pa na spyod pa’i skye gnas thob pa daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa’o || de ni bźi las te | sbyor ba las byuṅ ba gsum daṅ | slob pa las so || mi slob pa’i mjug thogs su ni lṅa ste | slob pa gcig pu ma gtogs pa slob pa’i mjug thogs ji lta ba bźin du | (4) de ni lṅa las te | sbyor ba las byuṅ ba gsum daṅ | slob pa daṅ | mi slob pa dag las so ||

kiṃ punaḥ kāraṇaṃ prāyogikacittānantaraṃ vipākajair yāpithikaśailpasthānikāni cittāny utpadyante na punar ebhyaḥ prāyogikam | īryāpathaśilpābhisaṃskaraṇapravṛttatvāt durbalānabhisaṃskāravāhitvāc caittāni na prāyogikānukūlāni | niṣkramaṇacittaṃ tv anabhiskāravāhīti yukto ’sya prāyogikacittānantaram utpādaḥ | evaṃ tarhi kliṣṭebhyo ’pi prāyogikaṃ notpadyate | viguṇatvāt | tathāpi kleśasamudācāraparikhinnasya tatparijñānād yuktaḥ prāyogikasaṃmukhībhāvaḥ | kāmāvacaram upapattipratilambhikaṃ paṭutvāt śaikṣāśaikṣābhyāṃ rūpāvacaraprāyogikāc cānantaram utpadyate | anabhisaṃskāravāhitvāt tasmād etāni notpadyante | rūpāvacarakliṣṭānantaraṃ kāmāvacaram upapattipratilambhikam utpadyate | paṭutvāt | ārūpyāvacarakliṣṭānantaraṃ tu rūpāvacaram upapattipratilambhikaṃ notpadyate ’paṭutvād iti ||

復有何因。從加行(197b1)心。次第生果報威儀工巧心。而此心不從彼(2)生。由加行力能引威儀工巧故。羸弱心相續。(3)不能引將加行故。是故不隨從加行心。出觀(4)心不由功用起。從加行心後此生可然。若爾(5)從染汚心不應得生加行心。無徳故。雖然若(6)人厭極。或逼行加行心。能令相離故。從染汚(7)心後。得生加行心。欲界生得心。由明了故。(8)從有學無學心。色界加行心次第得生。不由(9)功用起故。從此彼心不得生。從色界染汚心。(10)欲界生得心得生。由明了故。從無色界染汚(11)心。色界生得心不得生。由不明了故。

復有何縁。加行無間能生異熟(26)工巧威儀。非彼無間生加行善。勢力劣故。(27)非作功用所引發故。樂作功用引發工巧(28)威儀轉故。不能順起加行善心。出心不由(29)功用轉故。加行無間可能生彼。若爾染汚(40a1)無間。不應生加行善。不相順故。雖爾厭(2)倦煩惱現行爲欲了知容起加行。欲界生(3)得以明利故。可有從彼學無學心色界加(4)行無間而起。非作功用所引發故。不能(5)從此引生彼心。又欲生得以明利故。可從(6)色染無間而生。色界生得不明利故。非無(7)色染無間而起。

ci’i phyir sbyor ba las byuṅ ba’i sems kyi mjug thogs su ni rnam par smin pa las skyes pa daṅ | spyod lam pa daṅ | bzo’i gnas pa’i sems dag ’byuṅ la | sbyor ba las byuṅ ba ni (5) de dag las ma yin źe na | de dag ni spyod lam daṅ | bzo mṅon par ’du bya ba la źugs pa’i phyir daṅ | stobs chuṅ ba daṅ | mṅon par ’du bya ba med par ’jug pa’i phyir sbyor ba las byuṅ ba’i rjes su mthun pa ma yin no || ’byuṅ ba’i sems ni mṅon par ’du bya ba med par (6) ’jug pas de ni sbyor ba las byuṅ ba’i sems kyi mjug thogs su ’byuṅ bar rigs so || de lta na ’o na ni ñon moṅs pa can dag las kyaṅ sbyor ba las byuṅ ba ’byuṅ bar mi ’gyur te | mi mthun pa’i phyir ro || ’on kyaṅ ñon moṅs pa kun tu ’byuṅ bas yoṅs su skyo ba la ni de yoṅs su (7) śes pa las sbyor ba las byuṅ ba mṅon du ’gyur bar rigs so || ’dod pa na spyod pa’i skye gnas thob pa la ni gsal ba’i phyir slob pa daṅ | mi slob pa daṅ | gzugs na spyod pa’i sbyor ba las byuṅ ba’i mjug thogs su ’byuṅ gi mṅon par ’du bya ba med par ’byuṅ ba’i phyir de (107a1) las ni de dag mi ’byuṅ ṅo || gzugs na spyod pa’i ñon moṅs pa can gyi mjug thogs su ni ’dod pa na spyod pa’i skye gnas thob pa ’byuṅ ste | gsal ba’i phyir ro || gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can gyi mjug thogs su ni gzugs na spyod pa’i (2) skye gnas thob pa mi ’byuṅ ste | mi gsal ba’i phyir ro ||

trayo manaskārāḥ || svalakṣaṇamanaskāraḥ | tadyathā “rūpaṇālakṣaṇaṃ rūpam” ity evam ādi | sāmānyalakṣaṇamanaskāraḥ | ṣoḍaśākārasaṃprayuktaḥ | adhimuktimanaskāraḥ | aśubhāpramāṇārūpyavimokṣābhibhvāyatanakṛtsnāyatanādiṣu | trividhamanaskārānantaram āryamārgaṃ saṃmukhīkaroti tasmād api trividhaṃ manaskāram evaṃ sati yuktam idaṃ bhavati “aśubhāsahagataṃ smṛtisaṃbodhyaṅga bhāvayatīti” | sāmānyamanaskārānantaram evāryamārga saṃmukhīkaroti | tasmāt tu trividham ity apare | aśubhayā tu cittaṃ damayitvā sāmānyamanaskārānantaraṃ mārgaṃ saṃmukhīkaroti | ataḥ pāraṃparyam abhisaṃdhāyoktam “aśubhāsahagataṃ smṛtisaṃbodhyaṅgaṃ bhāvayatīti” | āryamārgānantaram api sāmānyamanaskāram evety apare | syāt tāvad anāgamyāditribhūmisaṃniḥśrayeṇa niyāmāvakrāntau tanmārgānantaraṃ kāmāvacaraṃ sāmānyamanaskāraṃ saṃmukhīkuryād | atha dvitīyādidhyānasaṃniḥśrayeṇa niyāmāvakrāntau katham | na hi kāmāvacaraḥ śakyo ’tiviprakṛṣṭatvāt | na ca tadbhūmikaḥ pratilabdho ’nyatra nirvedhabhāgīyāt | na cāryo nirvedhabhāgīyaṃ punaḥ saṃmukhīkaroti | na hi prāptaphalasya tatprayogasaṃmukhībhāvo yukta iti anyo ’py asya tajjātīyaḥ sāmānyamanaskāro bhāvanāṃ gacchati | tadyathā “sarvasaṃkārā anityāḥ sarvadharmā anātmānaḥ śāntaṃ nirvāṇam” iti tatsaṃmukhī kariṣyati | tad etan na varṇayanti | anāgamyaṃ niśrityārhattvaṃ prāpnuvataḥ tadbhūmikaṃ kāmāvacaraṃ vā vyutthānaṃ cittam | ākiñcanyāyatanaṃ niśritya tadbhūmikaṃ bhāvāgrikaṃ vā | śeṣāsu svabhūmikam eva | kāmadhātau trayo manaskārāḥ śrutacintāmayopapattipratilambhikāḥ | bhāvanāmayo nāsti | rūpadhātau trayaḥ śrutabhāvanāmayopapattipratilambhikāḥ | cintāmayo nāsti | yadā cintayitum ārabhante tadaiṣāṃ samādhir evopatiṣṭhate | ārūpyadhātau bhāvanāmayopapattipratilambhikau | tatra pañcavidhamanaskārānantaram āryamārgasaṃmukhībhāvo ’nyatropapattipratilabhbhikebhyaḥ | prayogapratibaddhatvāt | mārgānantaraṃ tūpapattipratilambhikasyāpi kāmāvacarasya saṃmukhībhāvaḥ | paṭutvād iti ||

思惟有(12)三種。一自相思惟。如色以變壞爲相。乃至識(13)以了別爲相。如是等名自相思惟。二通相思(14)惟。謂四諦十六取相相應思惟。三欲樂思(15)惟。不淨觀。無量。解脱。制入。遍入等思惟。 (16)從三思惟。次第能生聖道令現前。從聖道生(17)思惟亦爾。若爾此言相應不相違。謂觀行人。(18)修習念覺分。與不淨觀相應。餘師説。通相思(19)惟現前即是聖道。從此亦得次第生三思惟。 (20)若人由不淨觀調伏心已。從通相思惟。次第(21)生聖道。約此傳傳故。説此言。修習念覺分(22)與不淨觀相應。有餘師説。從聖道次第但生(23)通相思惟。此義亦可然。若依止非至等三地。(24)入正定聚。從三地聖道。次第生欲界通相思(25)惟。若依止第二定等入正定聚。此義云何。何(26)以故。此欲界心無能應此道。以地最遠故。欲(27)界地通相思惟。非第二定地所得。除決擇分(28)能。復次聖人更生決擇分。能令現前。無有是(29)處。何以故。若人已至得果。更令加行果向(197c1)現前。此義亦不相應。若爾此言云何相應。有(2)別通相思惟。與彼同類八聖道後之所修習。 (3)謂一切有爲無常。一切法無我。涅槃寂靜。必(4)應令此現前。毘婆沙師不説此義。若人依止(5)非至定。得阿羅漢果。後出觀心。或以非至定(6)爲地。或以欲界爲地。若依無所有處爲地。得(7)阿羅漢果。後出觀心。或以無所有處爲地。或(8)以有頂爲地。於所餘地出觀。唯依自地。於(9)欲界有三種思惟。一聞慧思惟。二思慧思惟。(10)三生得慧思惟。於色界亦有三種思惟。謂聞(11)修生得。無思慧。何以故。若彼人作功用思(12)惟。即入三摩提。於無色界有二種思惟。謂修(13)得生得。此中從五思惟。得次第生聖道令現(14)前。除三生得。由聖道屬加行故。從聖道但(15)得次第生一生得思惟。謂欲界生得。以明了(16)故。

作意有三。一自相作意。謂如(8)觀色變礙爲相。乃至觀識了別爲相。如是(9)等觀相應作意。二共相作意。謂十六行相應(10)作意。三勝解作意。謂不淨觀及四無量有色(11)解脱勝處遍處。如是等觀相應作意。如是三(12)種作意無間聖道現前。聖道無間亦能具起(13)三種作意。若作是説便順此言。不淨觀倶(14)行修念等覺分。有餘師説。唯從共相作意(15)無間聖道現前。聖道無間通起三種。修不淨(16)觀調伏心已。方能引生共相作意。從此無(17)間聖道現前。依此傳傳密意故。説不淨觀(18)倶行修念等覺分。有餘復言。唯從共相作意(19)無間聖道現前。聖道無間亦唯能起共相作(20)意。若爾有依未至定等三地證入正性離生。(21)聖道無間可生欲界共相作意。若依第二第(22)三第四靜慮證入正性離生。聖道無間起何(23)作意。非起欲界共相作意。以極遠故。非於(24)彼地已有曾得共相作意。異於曾得順決(25)擇分。非諸聖者順決擇分可復現前。非得(26)果已可重發生加行道故。若謂有別共相(27)作意。順決擇分倶時已修。由繋屬彼是彼(28)類故。如觀諸行皆是無常。觀一切法皆是(29)非我涅槃寂靜。聖道無間引彼現前。毘婆沙(40b1)師不許此義。違正理故。若依未至定得(2)阿羅漢果後出觀心或即彼地或是欲界。依(3)無所有處得阿羅漢果。後出觀心或即彼(4)地或是有頂。若依餘地得阿羅漢果後出(5)觀心唯自非餘地。於欲界中有三作意。一(6)聞所成。二思所成。三生所得。色界亦有三種(7)作意。一聞所成。二修所成。三生所得。無思(8)所成。擧心思時即入定故。無色唯有二種(9)作意。一修所成。二生所得。此中五種作意無(10)間聖道現前。除生所得聖道。繋屬加行心(11)故。聖道無間亦得發生。欲界生得以明利(12)故。

yid la byed pa ni gsum ste | raṅ gi mtshan ñid yid la byed pa ni dper na gzugs ni gnod par byar ruṅ ba’i mtshan ñid can no sñam pa de lta bu la sogs pa’o || spyi’i mtshan ñid yid la byed pa ni rnam pa bcu drug daṅ ldan (3) pa’o || mos pa yid la byed pa ni mi sdug pa daṅ | tshad med pa daṅ | gzugs can gyi rnam par thar pa daṅ | zil gyis gnon pa’i skye mched daṅ | zad par gyi skye mched la sogs pa dag la’o || de la yid la byed pa rnam pa gsum gyi mjug thogs su ’phags pa’i (4) lam mṅon du byed la | de las kyaṅ yid la byed pa rnam pa gsum ste | de lta na mi sdug pa daṅ | lhan cig pa’i dran pa yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag sgom par byed do źes bya ba ’di rigs pa yin no || gźan dag na re spyi yid la byed pa kho na’i mjug thogs su ’phags pa’i (5) lam mṅon du byed la | de las ni rnam pa gsum ste | mi sdug pas sems btul nas spyi yid la byed pa’i mjug thogs su ’phags pa’i lam mṅon du byed pa de’i phyir brgyud pa las dgoṅs nas mi sdug pa daṅ lhan cig pa’i dran pa yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag sgom par (6) byed do źes gsuṅs so źes zer ro || gźan dag na re ’phags pa’i lam gyi mjug thogs su yaṅ spyi yid la byed pa kho na’o źes zer ro || re źig mi lcogs pa med pa la sogs pas gsum la brten nas ṅes pa la ’jug na ni lam de rnams kyi mjug thogs su (7) ’dod pa na spyod pa’i skyi yid la byed pa mṅon du byed pa par ’gyur na | gal te bsam gtan gñis pa la sogs pa la brten nas ṅes pa la ’jug na go ji ltar te | śin tu bskal pa’i phyir ’dod pa na spyod pa ni mi nus so || ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa ma (107b1) gtogs par de dag gis pa yaṅ mi thob bo || ’phags pa ni yaṅ ṅes par ’byed pa’i cha daṅ mthun pa mṅon du mdzad pa yaṅ ma yin te | ’bras bu thob zin pa de’i sbyor ba mṅon du byed pa ni rigs pa ma yin no || des ni de daṅ ’dra ba’i spyi yid la byed pa gźan yaṅ ’di lta (2) ste | ’du byed thams cad ni mi rtag pa’o || chos thams cad ni bdag med pa’o || mya ṅan las ’das pa ni źi ba’o sñam pa ’thob par ’gyur te | de mṅon du byed par ’gyur ro || de skad du ni mi brjod do || mi ldogs pa med pa la brten nas dgra bcom pa ñid ’thob pa’i (3) ldaṅ ba’i sems ni de’i sa pa’am ’dod pa na spyod pa yin no || ci yaṅ med pa’i skye mched la brten nas ’thob pa ni de’i sa pa’am srid pa’i rtse mo pa yin no || sa lhag ma rnams su ni raṅ gi sa pa kho na’o || ’dod pa’i khams na ni yid la byed pa gsum ste | thos pa daṅ (4) bsams pa las byuṅ ba daṅ | skyes nas thob pa rnams so || gzugs kyi khams na ni gsum ste | thob pa daṅ bsgoms pa las byuṅ ba daṅ | skyes nas thob pa rnams so || bsams pa las byuṅ ba ni med do || gaṅ gi tshe de dag sems par rtsom pa de’i tshe de dag gi tiṅ ṅe (5) ’dzin kho na ñe bar gnas pa yin no || gzugs med pa’i khams na ni bsgoms pa las byuṅ ba daṅ | skyes nas thob pa dag go || de la skyes nas thob pa dag ma gtogs pa yid la byed pa rnam pa lṅa’i mjug thogs su ’phags pa’i lam mṅon du ’gyur te | sbyor ba la rag (6) lus pa’i phyir ro || lam gyi mjug thogs su ni ’dod pa na spyod pa’i skyes nas thob pa yaṅ mṅon du ’gyur te | gsal ba’i phyir ro ||

yāni dvādaśa cittāni uktāny eṣāṃ katamasmiṃś citte katīnāṃ lābhaḥ |

前所説十二心。於中何心現前。應得幾心。

於前所説十二心中何心現前幾心可得。(13)頌曰

gaṅ dag sems bcu gñis bśad pa de dag las sems gaṅ la du źig rñed ce na |

kliṣṭe traidhātuke lābhaḥ ṣaṇṇāṃ ṣaṇṇāṃ dvayoḥ

(17)偈曰。三界染心中。得六六二心。

(14)三界染心中　得六六二種
(15)色善三學四　餘皆自可得

khams gsum pa yi ñon moṅs can || drug daṅ drug (7) daṅ gñis rñed do ||

kāmāvacare kliṣṭe citte saṃmukhībhūte ṣaṇṇāṃ cittānāṃ lābhaḥ | tair samanvāgatasya kāmāvacarasya kuśalasya vicikitsayā kuśalamūlapratisaṃdhānād dhātupratyāgamanāc ca | akuśalanivṛtāvyākṛtayoḥ rūpāvacarasya ca kliṣṭasya dhātupratyāgamanāt parihāṇitaś ca | ārūpyāvacarasya kliṣṭasya parihāṇitaḥ śeṣasya ca | rūpāvacare ’pi kliṣṭe ṣaṇṇāṃ lābhaḥ | rūpāvacarāṇāṃ trayāṇāṃ kāmāvacarasya cānivṛtāvyākṛtasya dhātupratyāgamanāt | ārūpyāvacarasya kliṣṭasya śaikṣasya ca parihāṇitaḥ | ārūpyāvacare tu kliṣṭe dvayor lābhaḥ | parihāṇitas tasyaiva kliṣṭasya śaikṣasya ca |

釋曰。欲界(18)染汚心。正起現前。應得六心。先與六心不相(19)應。後還得故欲界善心先已相離。由疑惑還(20)接善根故。由退還下界。更得不善心有覆無(21)記心。又得色界染汚心。由退還故。復由退定(22)故。又得無色界染汚心及退定故。又得有學(23)心。色界染汚心正起現前。亦得六心。得色界(24)三心。又得欲界無覆無記心。由退還下界故。 (25)又得無色界染汚心。及有學心。由退定故。無(26)色界染汚心。正起現前得二心。由退定故。得(27)染汚心及有學心。

(16)論曰。欲界染心正現前位。十二心内容得(17)六心。彼先不成今得成故。由疑續善及界(18)退還。欲界善心爾時名得。由起惑退及界(19)退還得欲二心。不善有覆及得色界一有(20)覆心。由起惑退。得無色界一有覆心。及得(21)學心。故名得六。色界染心正現前位。十二(22)心内亦得六心。由界退還。得欲界一無覆(23)無記及色界三。色界染心亦由退得。由起(24)惑退得無色界一有覆心。及得學心。故名(25)得六。無色染心正現前位。十二心内唯得(26)二心。由起惑退得彼染心。及得學心。故(27)名得二。

’dod pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can gyi sems mṅon du gyur na | sems drug po ’di dag daṅ mi ldan pa las rñed de | the tshom gyis dge ba’i rtsa ba’i ñid mtshams sbyor ba daṅ | khams su slar ldog pa las ’dod pa’i khams kyi dge ba daṅ | khams su slar (108a1) ldog pa daṅ | yoṅs su ñams pa las mi dge ba daṅ | bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag daṅ | gzugs na spyod pa’i ñon moṅs pa can daṅ | yoṅs su ñams pa las gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can daṅ | slob pa’o || gzugs na spyod pa’i (2) ñon moṅs pa can la yaṅ drug rñed de | khams su slar log pa las gzugs na spyod pa gsum daṅ | ’dod pa na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa daṅ | yoṅs su ñams pa las gzugs med pa na spyod pa’i ñon moṅs pa can daṅ | slob pa’o || gzugs med pa na spyod pa’i (3) ñon moṅs pa can la ni gñis rñed de | yoṅs su ñams pa las ñon moṅs pa can de ñid daṅ | slob pa’o ||

śubhe |
trayāṇāṃ rūpaje

偈曰。於色界善三。

See the full verse quoted previously.

gzugs skyes dge la gsum dag go ||

rūpāvacare kuśale trayāṇāṃ cittānāṃ lābhas tasyaiva kuśalasya kāmarūpāvacarayoś cānivṛtāvyākṛtayoḥ |

釋曰。色(28)界善心。正起現前得三心。得自地善心。又得(29)欲界色界無覆無記心。

色界善心正現前位。十二心内容(28)得三心。謂彼善心及欲色界無覆無記。由(29)昇進故。

gzugs na spyod pa’i dge ba la sems gsum rñed de | dge ba de ñid daṅ | ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ (4) du ma bstan pa dag go ||

śaikṣe caturṇāṃ

偈曰。學四。

See the full verse quoted previously.

slob pa la bźi ||

tasyaiva śaikṣasya kāmarūpāvacarayoś cānivṛtāvyākṛtayor ārūpyāvacārasya ca kuśalasya | āryamārgeṇa kāmarūpadhātuvairāgye |

釋曰。有(198a1)學心正起現前得四心。謂有學心。欲界色界(2)無覆無記心。無色界善心。由聖道離欲欲界(3)色界時。

若有學心正現前位。十二心内容(40c1)得四心。謂有學心及欲色界無覆無記并無(2)色善。由初證入正性離生。及由聖道離欲(3)色染。

slob pa de ñid daṅ | ’phags pa’i lam gyis ’dod pa daṅ gzugs kyi khams las ’dod chags daṅ bral bar byed pa na ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag daṅ | gzugs med pa’i dge ba’o ||

tasya śeṣite || 2.73 ||

偈曰。餘准此。

See the full verse quoted previously.

lhag ma de |

śeṣaṃ kṛtaṃ śeṣitam | yatra citte lābho na vyākhyātas tatra tasyaiva lābho draṣṭavyo nānyasya | anye punar abhedenāhuḥ |

釋曰。若有處不説得(4)心。於中應知准得此心。有餘師説。不分別(5)得心。如偈言

餘謂前説染等心餘。不説彼心正現前(4)位得心差別。應知彼心正現前位。唯自可(5)得。有餘於此總説。頌曰

(5) lhag mar byas pas lhag ma ste || sems gaṅ la rñed pa ma bśad pa de la ni de ñid rñed par blta bar bya’o || gźan dag la ni khyad par med par

“kliṣṭe citte navānāṃ hi lābhaḥ ity ucyate budhaiḥ | ṣaṇṇāṃ tu kuśale citte tasyaivāvyākṛṭe khalu ||”

(6)染汚心起時　説得九種心
(7)於善得六心　於無記＊准此

(6)慧者説染心　現起時得九
(7)善心中得六　無記唯無記

ñon moṅs can gyi sems la ni || mkhas pa rnams kyi dgu rñed brjod ||
dge ba’i sems la drug yin te || luṅ ma bstan la de ñid do ||
źes (6) ’chad de |

tatra saptānāṃ kuśale citta iti vaktavyam | kāmāvacarasya kuśalasya samyagdṛṣṭyā kuśalamūlapratisaṃdhānāt kāmarūpāvacarayor anivṛtāvyākṛtayor vairāgyataḥ rūpārūpyāvacarayoḥ kuśalayos tat asty asamādhilābhataḥ śaikṣāśaikṣasya ca niyāmāvakrāntyarhattvayoḥ śeṣam ata eva vyākhyānād avadhāryam | saṃgrahaślokaḥ |

(8)此中於善心應説得七心。一得欲界善心。由(9)正見接善根時。得欲界色界無覆無記心。由(10)得離欲故。得色界無色界善心。由得彼定故。(11)得有學無學心。由入正定聚。及證阿羅漢果(12)時。是所餘由此解釋。應自思惟。爲攝前義故(13)説此偈

(8)於善心中應言得七。謂由正見續善根(9)時。欲界善心起位名得。離欲界染究竟(10)位中。頓得欲色無覆無記。得色無色三摩(11)地時。彼二善心説名爲得。初入離生位證(12)阿羅漢時。學無學心説名爲得。餘准前釋(13)應知其相。爲攝前義。復説頌言

der mi dge ba’i sems la bdun yin te | źes brjod par bya ste | yaṅ dag pa’i lta bas dge ba’i rtsa ba’i ñid mtshams sbyor ba las ’dod pa na spyod pa’i dge ba daṅ ’dod chags daṅ bral ba las ’dod pa daṅ gzugs na spyod pa’i ma bsgribs la luṅ du ma bstan pa dag daṅ | de (7) ni yod pa’i tiṅ ṅe ’dzin de thob pa las gzugs daṅ gzugs med pa na spyod pa’i dge ba dag daṅ | des ’jug dgra bcom ñid kyi tshe || slob pa daṅ ni mi slob pa’o || lhag ma ni rnam par bśad pa ’di ñid kyis khoṅ du chud par bya’o || bsdu ba’i tshigs su bcad pa ni |

“upapattisamāpattivairāgyaparihāṇiṣu |
kuśalapratisaṃdhau ca cittalābho hy atadvataḥ” iti |

(14)託生入觀時　離欲退定時
(15)接善時得心　是非先所得

(14)由託生入定　及離染退時
(15)續善位得心　非先所成故

skye (108b1) daṅ sñoms par ’jug pa daṅ || ’dod chags bral daṅ yoṅs ñams daṅ ||
dge ba’i ñid mtshams sbyor ba’i tshe || sems de ldan pa min las rñed ||

|| samāptaḥ pratyayaprasaṅgaḥ ||
abhidharmakośabhāṣye indriyanirddeśo nāma
dvitīyaṃ kośasthānaṃ
samāptam iti |
śrīlāmāvākasya

(16)分別四縁義究竟
(17)阿毘達磨倶舍釋論卷第五
阿毘達磨倶舍釋論卷第六
婆藪盤豆造　陳天竺三藏眞諦譯(24)

(16)説一切有部倶舍論卷第七
阿毘達磨倶舍論卷第八
(20)尊者世親造(21)三藏法師玄奘奉　　詔譯　(22)

rkyen gyi skabs rdzogs so | ||
| dbaṅ po bstan pa źes bya ba mdzod kyi bśad pa las gnas gñis pa rdzogs so | || |

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a75b5e97-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ