Bibliotheca Polyglotta

Sarvadharmāpravṛttinirdeśa

Complete text

Title

|| bam po gsum pa ste tha ma | de nas bcom ldan ’das la lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das dus slad ma la byaṅ chub sems dpa’ rnams kyis rnam pa ’di lta bu’i chos thos na | mi ’jigs mi dṅaṅ | skrag par mi ’gyur ba daṅ | sgra thams cad rtogs par ’tshal bar ’gyur ba daṅ | thogs pa ma mchis śiṅ | the tsom ma mchis par bgyi ba’i slad du sgra daṅ tshig la ’jug pa’i rig pa bstan du gsol | de skad ces gsol pa daṅ | bcom ldan ’das kyis lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pa la ’di skad ces bka’ stsal to || lha’i bu khyod la gnas de dris pas ci źig bya | chog mod sgra daṅ | skad la ’jug pa’i rig pa de ni las daṅ po’i byaṅ chub sems dpa’ śes pa’am | khoṅ du chud pa’am | bsam pa’am | gźal ba’am | dpyad par sla ba ma yin no || de ni byaṅ chub sems dpa’ las daṅ po pa’i mdun du brjod par bya ba ma yin te | lha’i bu sgra daṅ skad la ’jug pa khoṅ du chud pa’i byaṅ chub sems dpa’ sems dpa’ chen po ni gal te bskal pa gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed du log pa’i tshig yaṅ dag pa ma yin pa’i ṅag gis mi sñan pa brjod de | spyos pas de la khoṅ khro ba’i sems mi skyed do || gal te bskal pa gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed du bde ba’i yo byad gos daṅ | zas daṅ | mal cha daṅ | nad kyi rkyen rtsi daṅ | yo byad thams cad kyis rim gror byas | bkur stir byas | bsti staṅ du byas | mchod par byas kyaṅ de la chags pa’i sems mi ’byuṅ ste | lha’i bu ’di lta ste dper na | dgra bcom pa | zag pa zad pa ni chags par bya ba’i gnas kyi chos thams cad la yaṅ chags par mi ’gyur | khoṅ khro bar bya ba’i gnas kyi chos thams cad la yaṅ khoṅ khro bar mi ’gyur ro || lha’i bu de bźin du sgra daṅ | skad la ’jug pa khoṅ du chud pa’i byaṅ chub sems dpa’ yaṅ | bskal pa gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed du | bde ba’i yo byad thams cad kyis rim gror byas kyaṅ | de la chags pa’i sems mi skyed do || bskal pa gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed du log pa yaṅ dag pa ma yin pa’i tshig gis mi sñan par brjod de | spyos kyaṅ khoṅ khro ba’i sems mi skyed do || lha’i bu de ltar sgra daṅ | skad la ’jug pa khoṅ du chud pa’i byaṅ chub sems dpa’ ni thob pa daṅ | ma thob pa daṅ | grags pa daṅ | ma grags pa daṅ | bstod pa daṅ | smad pa daṅ | bde ba daṅ | sdug bsṅal thams cad kyis mi bskyod mi ’phrogs te | ’jig rten gyi chos thams cad zil gyis gnon ciṅ | ri’i rgyal po ltar mi sgul par gnas so || de skad ces bka’ stsal pa daṅ | bcom ldan ’das la lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das ’on kyaṅ ma byuṅ ba’i dus na | byaṅ chub sems dpa’ ’du śes sbyaṅs pa | ’du śes byaṅ ba gaṅ ji sñed cig ’byuṅ bar ’gyur ba de dag gis sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa ’di thos na | raṅ gi skyon yaṅ rtogs par ’gyur | gźan la yaṅ ston par ’gyur na | bcom ldan ’das sgra daṅ | skad la ’jug pa’i rig pa bśad du gsol | de skad ces gsol pa daṅ | bcom ldan ’das kyis lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pa la ’di skad ces bka’ stsal to || lha’i bu de bas na śin tu legs par ñon la yid la zuṅ śig daṅ | don ’di ṅas khyod la bśad do || bcom ldan ’das de ltar bgyi’o źes nas | lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pa | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa ltar ñan to || bcom ldan ’das kyis de la ’di skad ces bka’ stsal to || lha’i bu gal te byaṅ chub sems dpa’ ’dod chags kyi sgra la ñes pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ ’dod chags daṅ bral ba’i sgra la chags pa’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || źe sdaṅ gi sgra la kha na ma tho ba’i ’du śes su ’gyur źiṅ | źe sdaṅ daṅ bral ba’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || gti mug gi sgra la kha na ma tho ba’i ’du śes su ’gyur źiṅ | gti mug daṅ bral ba’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || ’dod pa chuṅ ba’i sgra la chags śiṅ | ’dod pa che ba’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || chog śes pa’i sgra la chags śiṅ | chog mi śes pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || sdom pa’i sgra la chags śiṅ | mi sdom pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || gcig pur dga’ ba’i sgra la chags śiṅ | skye bo phal po che ba’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || saṅs rgyas kyi sgra la chags śiṅ | mu stegs can gyi sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || tshaṅs par spyod pa’i sgra la źen ciṅ | tshaṅs par mi spyod pa’i sgra la źe sdaṅ na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || kun nas ñon moṅs pa’i sgra la khoṅ khro źiṅ | rnam par byaṅ ba’i sgra la chags na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || ’bras bu la gnas pa’i sgra la chags śiṅ | byis pa so so’i skye bo’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || bde ba’i sgra la chags śiṅ | sdug bsṅal gyi sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || rab tu byuṅ ba’i sgra la chags śiṅ | khyim pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || ’jig rten las ’das pa’i sgra la chags śiṅ | ’jig rten pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || sbyin pa’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | ser sna’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || tshul khrims kyi sgra la chags pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | tshul khrims ’chal ba’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || bzod pa’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | gnod sems kyi sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || brtson ’grus brtsams pa’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | le lo’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || bsam gtan gyi sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | ’khrug pa’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || śes rab kyi sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | śes rab ’chal ba’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || ñe ba’i sgra la chags śiṅ | riṅ ba’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || ’khor ba’i sgra la kha na ma tho ba’i ’du śes su ’gyur źiṅ | mya ṅan las ’das pa’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || tshu rol gyi sgra la khoṅ khro źiṅ | pha rol gyi sgra la chags na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || groṅ gi sgra la kha na ma tho bar ’du śes par gyur ciṅ | dgon pa’i sgra la chags par gyur na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || gcig pur spyod pa’i sgra la chags śiṅ | ’du ’dzir spyod pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || dge sloṅ gi spyod pa la chags śiṅ | khyim pa’i spyod pa la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || spyod lam gyi bya ba la chags śiṅ | spyod lam ma yin pa’i bya ba la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || tshul du śis pa la chags śiṅ | tshul du mi śis pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || tshul khrims kyi spyod pa la chags śiṅ | tshul khrims ’chal ba’i spyod pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || ma ’dres pa’i spyod pa la chags śiṅ | ’dres pa’i spyod pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || ’dod chags daṅ bral ba’i spyod pa la chags śiṅ | ’dod chags kyi spyod pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || źe sdaṅ med pa’i ’du śes la chags śiṅ | źe sdaṅ gi ’du śes la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || gti mug daṅ bral ba’i ’du śes la chags śiṅ | gti mug gi ’du śes la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || stoṅ pa ñid la chags śiṅ | dmigs pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || mtshan ma med pa la chags śiṅ | mtshan ma la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || smon pa med pa la chags śiṅ | smon pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || byaṅ chub sems dpa’i spyod pa la chags śiṅ | ñan thos daṅ | raṅ saṅs rgyas kyi spyod pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo ||

(6)爾時華戲慧菩薩白佛言。世尊。願説入音聲(7)慧法門。令當來菩薩聞如是法不驚不怖亦(8)知一切音聲究竟之性不疑不悔。於諸音聲(9)無所障礙。佛言止止。用問是事爲。是入音(10)聲慧法門。不應於新發意菩薩前説。所以者(11)何。新發意者不能解不能知不能思。若菩薩(12)摩訶薩入是音聲慧法門者。假使有人於恒(13)河沙劫惡口罵詈誹謗毀呰。是人不生恚恨。(14)若人於恒河沙劫。以一切樂具供養不生愛(15)心譬如漏盡阿羅漢。一切愛處不生愛心一(16)切瞋處不生瞋心。善男子。是音聲慧法門菩(17)薩。於利衰毀譽稱譏苦樂等八法已過心不(18)傾動。譬如須彌山王(19)爾時華戲慧菩薩復白佛言。願必爲説入音(20)聲慧法門。當來菩薩得聞是法門當自知過(21)咎亦教餘人。爾時佛告華戲慧菩薩。善男子。(22)汝今諦聽善思念之。當爲汝説。唯然世尊。(23)佛告華戲慧菩薩。若菩薩聞貪欲音聲生過(24)罪想。聞離貪欲音聲生利益想即是不學佛(25)法。若聞瞋恚音聲生過罪想。聞離瞋恚音聲(26)生利益想。若聞愚癡音聲生過罪想。於(27)離愚癡音聲生利益想。則是不學佛法。若(28)於少欲音聲生喜想。於多欲音聲生礙想。即(29)是不行音聲法門。於知足音聲生喜想。於不(758b1)知足音聲生礙想。則是不行音聲法門。若(2)於細行音聲生喜想。於麁行音聲生礙想。則(3)是不行音聲法門。若於樂靜音聲則喜。於憒(4)閙音聲則礙。則是不學佛法。若於忍辱音(5)聲生利想。於瞋恚音聲生礙想。則是不學(6)佛法。若於精進音聲生利想。於懈怠音聲生(7)礙想。則是不學佛法。於禪定音聲生利想。(8)於散亂音聲生礙想。則是不學佛法。於智(9)慧音聲生利想。於愚癡音聲生礙想。則是(10)不學佛法。若於近道音聲則喜。於遠道音(11)聲則礙。則是不學音聲法門。於生死見(12)過咎於涅槃見利益。則是不入音聲法門。(13)於彼岸則喜。於此岸則礙。則是不學音聲(14)法門。於聚落音聲生礙想。於空閑音聲生喜(15)想。則是不學音聲法門。若於獨行音聲生(16)喜想。於衆行音聲生礙想。則是不學音聲(17)法門。於比丘所行音聲生喜想。於白衣所行(18)音聲生礙想。則是不學音聲法門。於有威(19)儀則喜。於無威儀則礙。則是不學佛法。(20)於清淨行則喜。於不清淨行則礙。則是不(21)學佛法。於一行則喜。於雜行則礙。則是(22)不學佛法。於離欲行則喜。於婬慾行則礙。(23)則是不學佛法。於離瞋想則喜。於瞋想(24)則礙。則是不學佛法。於離癡想則喜。於(25)癡想則礙。則是不學佛法。於空則喜於(26)有則礙。則是不學佛法。於無相則喜。於(27)有相則礙。則是不學佛法。於無作則喜。於(28)有作則礙。則是不學佛法。於菩薩行則喜。(29)於聲聞辟支佛行則礙。則是不學佛法。

(9)爾時衆中復有天子。名蓮華遊戲智通。來集(10)會坐。爾時蓮華遊戲智通天子。而白佛言。(11)世尊。宜説十種音聲入智。於後世時五十歳(12)中。菩薩聞如是等法已。不驚不怖不畏於諸(13)法行。當知入行不疑不惑。如是語已。佛告(14)蓮花遊戲智通天子言。止止天子。何須問如(15)是處。此音聲入門。初業菩薩不能知覺思惟(16)稱量共議。善家子。此法説時。亦不得於初(17)業菩薩前説。何以故。説意難知故。天子。音(18)聲入門。菩薩如恒伽河沙等劫。若彼不如(19)實言訶罵。彼於其中無瞋礙心。又復恒伽河(20)沙等劫。若得淨心好意供養尊重。諸樂因縁(21)衣食臥床病縁藥等諸事。彼於其中亦無順(22)愛心生。善家子。如阿羅漢漏盡。於諸順愛(23)住處法中。終不生愛。於諸瞋礙住處法中。(24)亦不生憎。善家子。如是音聲入門。菩薩於(25)恒伽河沙等劫。若得供養諸樂因縁。彼於其(26)中而無順愛心生。於恒伽河沙等劫。若彼不(27)如實言訶罵。彼於其中無瞋礙心。善家子。(28)如是音聲入門。菩薩於諸衰利毀譽稱譏苦(29)樂。無受無著。過於世法而住。猶如山王。如(770c1)是語已。蓮華遊戲智通天子復白佛言。世尊。(2)菩薩學時。復云何學音聲入門。佛言。善家(3)子。汝今何須問如是處。天子言。世尊。爲説(4)音聲入智。於彼未來若有菩薩入於此忍。當(5)作淨想信想愛想。彼等聞此音聲入智已。當(6)覺自惡亦教餘人。如是語已。佛告蓮華遊戲(7)智通天子言。彼若然者。天子善聽。正念善(8)思。吾當爲汝演説此義。蓮華遊戲智通天子(9)對曰。如是我甚樂聞。佛言。天子。若有菩薩(10)於欲聲中生過罪想。離欲聲中生讃利想。即(11)不學佛法中。於瞋聲中生過罪想。離瞋聲中(12)生讃利想。即不學佛法中。於癡聲中生過罪(13)想。離癡聲中生讃利想。即不學佛法中。於(14)少欲聲順愛。於多欲聲背憎。即不學音聲入(15)門中。於知足聲順愛。於不知足聲背憎。即(16)不學音聲入門中。於減省聲順愛。於不減省(17)聲背憎。即不學音聲入門中。如是略説。當(18)知於樂獨聲順愛。於多人聲背憎。於佛聲順(19)愛。於外道聲背憎。於梵行聲順愛。於非梵行(20)聲背憎。於毘那耶聲順愛。於非毘那耶聲背(21)憎。於清白聲順愛。於煩惱聲背憎。於愛聲(22)順愛。於非愛聲背憎。即不學音聲入門中。(23)於果聲順愛。於凡夫聲背憎。於樂聲順愛。(24)於苦聲背憎。於出世聲順愛。於世聲背憎。(25)即不學音聲入門中。於出家聲順愛。於在家(26)聲背憎。即不學音聲入門中。於施聲順愛。(27)於慳聲背憎而生礙想。即不學佛法中。於持(28)戒聲生讃利想。於破戒聲背憎而生礙想。即(29)不學佛法中。於忍聲生讃利想。於瞋聲生礙(771a1)想。即不學佛法中。如是略説。於精進聲生(2)讃利想。於懈怠聲生礙想。於定意聲生讃利(3)想。於亂聲生礙想。於智聲生讃利想。於無(4)智聲生礙想。即不學佛法中。於近聲順愛。(5)於遠聲背憎。即不學音聲入門中。於流轉聲(6)生過罪想。於涅槃聲生讃利想。即不學音聲(7)入門中。於此岸聲背憎。於彼岸聲順愛。於(8)村落聲生過罪想。於阿蘭拏聲生讃利想。(9)即不學音聲入門中。於獨行順愛。於共行背(10)憎。即不學佛法中。於比丘行順愛。於在家(11)行背憎。於威儀業順愛。於非威儀業背憎。(12)於淨妙行順愛。於非淨妙行背憎。於戒行順(13)愛。於惡戒行背憎。於不雜行順愛。於雜行(14)背憎。於離貪欲行順愛。於貪欲行背憎。於(15)離瞋惡行順愛。於瞋惡行背憎。於離愚癡行(16)順愛。於愚癡行背憎。於空行順愛。於有見(17)行背憎。於無相順愛。於相背憎。於無願順(18)愛。於願背憎。於菩薩行順愛。於聲聞獨覺(19)行背憎。即不學佛法中。

bodhisatva āpattyā codayati dūrībhavati bodhiḥ | karmāvaraṇañ ca parigṛhṇāti | īrṣayā codayati dūrībhavati bodhiḥ | īryāpathena codayati dūrībhavati bodhiḥ | saced bodhisatvasyāntike hīnasaṃjñām utpādayati ātmani codārasaṃjñāṃ kṣiṇoty ātmānaṃ karmāvaraṇañ ca gṛhṇāti | iha bodhisatvena bodhisatvam avavadatā ’nuśāsatā vā śāstṛsaṃjñām upasthāpyāvavaditavyo ’nuśāsitavyaḥ | bodhisatvena bodhisatvasyāntike na paribhavacittam utpādayitavyaṃ | saced asyāparityaktā bodhiḥ | na devaputra bodhisatvaḥ kvacid eva kuśalamūlāni samucchinatti | yathā dvitīyabodhisatvam āśrityeti |

byaṅ chub sems dpa’ la ltuṅ bas rgol na | byaṅ chub las riṅ du ’gyur te | las kyi sgrib pa yoṅs su ’dzin to || spyod pa la ’phya na byaṅ chub las riṅ du ’gyur ro || spyod lam gyis rgol na byaṅ chub las riṅ du ’gyur ro || gal te byaṅ chub sems dpas byaṅ chub sems dpa’ la dma’ ba’i ’du śes bskyed de | bdag la che ba’i ’du śes bskyed na | bdag la rma ’byuṅ ste | las kyi sgrib pa yaṅ yoṅs su ’dzin to || ’di la byaṅ chub sems dpas byaṅ chub sems dpa’ la gdams śiṅ rjes su bstan na ston pa’i ’du śes ñe bar bźag ste | gdams śiṅ rjes su bstan par bya’o || gal te des byaṅ chub yoṅs su ma btaṅ źe na | byaṅ chub sems dpas byaṅ chub sems dpa’ la brñas pa’i sems bskyed par mi bya’o || lha’i bu byaṅ chub sems dpa’i dge ba’i rtsa ba rnams ni ji ltar byaṅ chub sems dpa’ gñis la brten te | ’chad par ’gyur ba de ltar gaṅ gis kyaṅ yoṅs su ’chad par mi ’gyur ro ||

若(758c1)説菩薩過咎。則遠阿耨多羅三藐三菩提。亦(2)受業障罪。若説菩薩威儀過罪。則遠阿耨多(3)羅三藐三菩提。若菩薩。於他菩薩生下想。(4)於己生勝想則爲自傷。亦受業障罪。若菩薩(5)欲教餘菩薩當生佛想然後教之。菩薩若欲(6)不捨阿耨多羅三藐三菩提。不應生心輕恚(7)餘菩薩。善男子。無有滅失功徳。如輕恚餘(8)菩薩者。

若譏菩薩過失則遠(20)菩提。亦取業障。若譏威儀則遠菩提。亦取(21)牢固業障。若有菩薩於菩薩邊生卑小想。於(22)己勝想則爲自傷。亦取業障。如是菩薩。於(23)他菩薩若教若誡。生教師想。然後教誡。菩(24)薩若欲不捨菩提。於菩薩邊莫生小想。善家(25)子。菩薩如是。無有一處令善根斷。如輕第(26)二菩薩者。

The bodhisattva who accuses someone by pointing out his mistakes is far from Awakening; he rather incurs hindrances of actions. The bodhisattva who accuses someone by means of contempt for certain practices is far from Awakening. The bodhisattva who accuses someone by means of a certain behaviour is far from Awakening. If one produces a low opinion with regard to another bodhisattva and a great opinion of himself, then he injures himself, and incurs hindrances of actions. When a bodhisattva teaches or instructs another bodhisattva, he should rather have an opinion of this bodhisattva as his teacher, and in that way he should teach and instruct him. A bodhisattva should never produce a contemptuous attitude in the company of another bodhisattva, that is, if he does not want to give up Awakening. Son of a god, a bodhisattva never cuts off his roots of good by relating to another bodhisattva in the way mentioned.

lha’i bu de lta bas na byaṅ chub sems dpa’i dge ba’i rtsa ba thams cad yoṅs su bsruṅ bar ’dod ciṅ | las kyi sgrib pa thams cad yoṅs su sbyoṅ bar ’dod pa daṅ | chos thams cad la sgrib pa med pa myur du thob par ’dod pas ñin lan gsum mtshan lan gsum du byaṅ chub sems dpa’i theg pa pa thams cad la phyag bya’o || de nas bcom ldan ’das la ’jam dpal gźon nur gyur pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das kyis ji skad du gsuṅs pa’i don bdag gis ’tshal te | ’dod chags kyi sgra daṅ | saṅs rgyas kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || źe sdaṅ gi sgra daṅ | saṅs rgyas kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || gti mug gi sgra daṅ | saṅs rgyas kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || mu stegs can gyi sgra daṅ | saṅs rgyas kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || ’dod pa chuṅ ba’i sgra daṅ | ’dod pa che ba’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || chog ßes pa’i sgra daṅ | chog mi ßes pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || sdom pa’i sgra daṅ | mi sdom pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || gcig pur dga’ ba’i sgra daṅ | ’du ’dzi’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || tshu rol gyi sgra daṅ | pha rol gyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || riṅ ba’i sgra daṅ |ñe ba’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || ’khor ba’i sgra daṅ | mya ṅan las ’das pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || groṅ gi sgra daṅ | dgon pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || sbyin pa’i sgra daṅ | ser sna’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || tshul khrims kyi sgra daṅ | tshul khrims ’chal ba’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || bzod pa’i sgra daṅ | gnod sems kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || brtson ’grus kyi sgra daṅ | le lo’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || bsam gtan gyi sgra daṅ | ’khrug pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || ßes rab kyi sgra daṅ | ßes rab ’chal ba’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || de nas lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par ßes pas ’jam dpal gźon nur gyur pa la ’di skad ces smras so || ’jam dpal ci’i phyir na de dag mtshuṅs źes bya | ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu ’dod chags kyi sgra la khyod ji ltar sems | lha’i bus smras pa | brag ca daṅ ’dra bar ßes so || ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu ’o na saṅs rgyas kyi sgra khyod kyis ji ltar ßes | lha’i bus smras pa | ’jam dpal de yaṅ sgra brñan gyi mñam pa ñid las ma ’das pa’o || ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu rnam graṅs des kyaṅ khyod kyis ’di ltar de dag ni mtshuṅs pa yin par rig par bya’o ||

是故菩薩多欲守護功徳善根。亦(9)於一切法中得無障礙慧。當晝夜各三時禮(10)一切求佛道菩薩 (11)爾時文殊師利法王子白佛言。世尊如我知(12)佛所説義。貪欲音聲佛音聲等無有異。瞋恚(13)音聲佛音聲等。愚癡音聲佛音聲等。外道音(14)聲佛音聲等。少欲音聲多欲音聲等。知足音(15)聲不知足音聲等。細音聲麁音聲等。樂獨音(16)聲樂衆音聲等。此岸音聲彼岸音聲等。遠音(17)聲近音聲等。生死音聲涅槃音聲等。聚落音(18)聲空閑音聲等。布施音聲慳音聲等。持戒(19)音聲毀戒音聲等。忍辱音聲瞋恚音聲等。精(20)進音聲懈怠音聲等。禪定音聲亂意音聲(21)2等。智慧音聲愚癡音聲等(22)爾時華戲慧菩薩。問文殊師利法王子。以何(23)因縁故皆等。文殊師利言。天子。於意云何。(24)貪欲音聲何者爲是。天子言。貪欲聲空如(25)2響。文殊師利言。汝知佛音聲亦復云何。天(26)子言。不出於空亦如響法。文殊師利言。以(27)是因縁故我説二聲皆是平等

是故菩薩若欲護諸善根。欲清淨(27)諸業障。欲速於諸法中得無礙行。應當晝夜(28)各作三時禮諸菩薩乘者富伽羅 (29)爾時尸利童眞。復白佛言。世尊。如我(771b1)解佛所説義。欲聲佛聲稱量一等。瞋聲佛聲(2)等。癡聲佛聲等。外道聲佛聲等。少欲聲多(3)欲聲等。知足聲不知足聲等。減省聲不減省(4)聲等。樂獨聲共衆住聲等。此岸聲彼岸聲等。(5)遠聲近聲等。流轉聲涅槃聲等。村落聲阿蘭(6)拏聲等。施聲慳聲等。持戒聲破戒聲等。瞋(7)恨聲忍聲等。精進聲懈怠聲等。亂聲定意聲(8)等。無智聲智聲等。爾時蓮華遊戲智通天子。(9)語曼殊尸利童眞言。曼殊尸利。何因縁故稱(10)量一等。曼殊尸利言。天子。如是欲聲。於汝(11)意謂是何。天子言。曼殊尸利。如我意謂欲(12)聲如響。曼殊尸利言。天子。如是佛聲。汝(13)意復謂是何。天子言。曼殊尸利。如我意謂(14)亦與響法不別。曼殊尸利言。此因縁故稱量(15)一等

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=fdeede74-e4c6-102d-829a-001cc4df1abe

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ