Bibliotheca Polyglotta

Sarvadharmāpravṛttinirdeśa

Complete text

Title

de nas bcom ldan ’das kyis ’jam dpal gźon nur gyur pa la ’di skad ces bka’ stsal to || ’jam dpal khyod sṅon las daṅ po pa’i sa la gnas śiṅ ’di lta bu’i tshul khoṅ du ma chud pa’i tshe | las kyi sgrib pa ji lta bu dag mṅon par ’du byas pa luṅ ston cig daṅ | ’jam dpal des ma ’oṅs pa’i dus na | byaṅ chub sems dpar dam ’cha’ ba ji sñed cig ’byuṅ bar ’gyur ba de dag kyaṅ de lta bu’i las kyi sgrib pa thob pa daṅ | raṅ raṅ sruṅ bar ’gyur ro || de skad ces bka’ stsal pa daṅ | bcom ldan ’das la ’jam dpal gźon nur gyur pas ’di skad ces gsol to || cis na bcom ldan ’das gal te de ltar de lta bu’i sug las kyi sgrib pa’i noṅs pa thos na | yid mi bde bar yaṅ gyur la sug las kyi sgrib pa rnam par dag pa thob tu lags kyaṅ | chos thams cad la sgrib pa ’thob par ’gyur lags pa sñam | bcom ldan ’das sṅon ’das pa’i dus na | bskal pa graṅs ma mchis pa śin tu bgraṅ ba las ’das pa | yaṅs pa | tshad ma mchis pa | bsam gyis mi khyab pa de’i pha rol | de’i yaṅ pha rol de’i dus de’i tshe na | de bźin gśegs pa dgra bcom pa yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas seṅ ge’i ṅa ro rṅa sgra’i rgyal po źes bgyi ba | rig pa daṅ rkaṅ par ldan pa | bde bar gśegs pa | ’jig rten mkhyen pa | bla na med pa | skyes bu ’dul ba’i kha lo sgyur ba | lha daṅ mi rnams kyi ston pa | saṅs rgyas bcom ldan ’das ’jig rten du byuṅ ste | de bźin gśegs pa de’i sku tshe’i tshad ni dguṅ lo bye ba khrag khrig brgya phrag stoṅ du gyur to || theg pa ni gsum gyis sems can rnams yoṅs su mya ṅan las zlo bar gyur to || ’jig rten gyi khams de’i miṅ ni snaṅ ba chen po can źes bgyi ste | ’jig rten gyi khams de na źugs śiṅ ṅam | ldum bu gaṅ ji sñed pa de dag thams cad kyaṅ rin po che sna bdun gyi rgyu las grub par gyur te | źugs śiṅ de dag las kyaṅ ’di lta bu’i sgra ’byuṅ ste | gaṅ ’di stoṅ pa ñid kyi sgra daṅ | mtshan ma ma mchis pa’i sgra daṅ | smon pa ma mchis pa’i sgra daṅ | skye ba ma mchis pa’i sgra daṅ | dṅos po ma mchis pa’i sgra daṅ | mtshan ñid ma mchis pa’i sgra daṅ | rnam pa de lta bu’i sgra dag ’byuṅ ste sgra ’byuṅ ba de dag gis sems can de dag mṅon par rtogs pa ’thob par gyur to || de bźin gśegs pa de’i ñan thos kyi tshogs daṅ po ni dge sloṅ bye ba dgu bcu rtsa dgu’i tshogs su gyur te | thams cad kyaṅ dgra bcom pa | zag pa zad pa | khur bor ba | raṅ gi don rjes su thob pa | srid par sbyor ba yoṅs su bas pa | bka’ yaṅ dag pas sems śin tu rnam par grol ba śa stag gi tshogs su gyur to || tshogs gñis pa ni dge sloṅ bye ba phrag dgu bcu rtsa drug gi tshogs su gyur to || tshogs gsum pa ni dge sloṅ bye ba phrag dgu bcu rtsa gsum gyi tshogs su gyur to || tshogs bźi pa ni dge sloṅ bye ba phrag dgu bcu’i tshogs su gyur te | thams cad kyaṅ dgra bcom pa | zag pa zad pa | khur bor ba | raṅ gi don rjes su thob pa | srid par sbyor ba yoṅs su bas pa | bka’ yaṅ dag pas sems śin tu rnam par grol ba śa stag gi tshogs su gyur to || byaṅ chub sems dpa’ tshogs kyaṅ graṅs de sñed du gyur te | thams cad kyaṅ mi skye ba’i chos kyi bzod pa daṅ ldan pa tshul sna tshogs bsgrub pa la mkhas pa | saṅs rgyas bye ba khrag khrig brgya stoṅ maṅ po bsñen bkur ba | saṅs rgyas kyi źiṅ bye ba khrag khrig brgya stoṅ maṅ por rnam par grags pa | sems can bye ba khrag khrig brgya stoṅ maṅ po yaṅ dag par sgrol ba | sgo mtha’ yas pa’i gzuṅs rab tu thob pa | tiṅ ṅe ’dzin bye ba khrag khrig brgya stoṅ mṅon par bsgrub pa la mkhas pa śa stag gi tshogs su gyur te | de ma lags pa’i byaṅ chub sems dpa’ sems dpa’ chen po las daṅ po pa daṅ | theg pa la gsar du źugs pa rnams lta smos kyaṅ ci ’tshal te | de bźin gśegs pa de’i saṅs rgyas kyi źiṅ gi rgyan du gyur pa de dag ni tshig gis brjod par sla ba ma lags so || de bźin gśegs pa de yoṅs su mya ṅan las ’das nas dam pa’i chos ni dguṅ lo stoṅ phrag drug bcu’i bar du gnas par gyur te | źugs śiṅ de dag las kyaṅ sgra de dag de slan chad mi ’byuṅ bar gyur to || bcom ldan ’das de’i tshe dge sloṅ byaṅ chub sems dpa’ chos smra ba rab tu dga’ ba’i dbaṅ po źes bgyi ba byuṅ ste | bcom ldan ’das byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ po de ni sṅon spyod spyod pa ste | spyod lam bcos mi ’tshal ba ’jig rten pa’i chos thams cad las slar log pa ma mchis pa ste | sems can de dag kyaṅ dbaṅ po rno źiṅ phye ba tsam gyis ’tshal la zab mo la mos pa śa stag ste | de ni sems can de dag la ’dod pa chuṅ ba’i bsṅags pa yaṅ mi rjod | chog śes pa daṅ | sdom pa daṅ | gcig pur dga’ ba’i bsṅags pa yaṅ mi rjod | ’du ’dzi ma mchis pa’i bsṅags pa yaṅ mi rjod ciṅ | des sems can de dag la chos thams cad ni ’dod chags kyi ṅo bo ñid do źes bgyi bar bstan | chos thams cad ni źe sdaṅ gi ṅo bo ñid do źes bgyi bar bstan | chos thams cad ni gti mug gi ṅo bo ñid do źes bgyi bar bstan | chos thams cad ni sgrib pa med pa’o źes bgyi bar bstan te | des thabs des spyod pa thams cad kyaṅ mtshan ñid gcig pa’o źes bgyi bar bstan nas | sems can thabs de lta bus bstan pa de dag kyaṅ byaṅ chub sems dpa’ de’i spyod pa la mi dga’ bar ma gyur te | khoṅ khro ba’i sems ma mchis pa de dag bzod pa’i sa thob par gyur | de bźin gśegs pa’i bstan pa la yaṅ mi phyed ciṅ ṅes par gyur to || de’i tshe dge sloṅ byaṅ chub sems dpa’ chos smra ba rgyal ba’i blo gros źes bgyi ba byuṅ ste | bcom ldan ’das chos smra ba rgyal ba’i blo gros źes bgyi ba de ni bsam gtan bźi thob pa | gzugs ma mchis pa’i sñoms par ’jug pa bźi thob pa ste | sbyaṅs pa’i yon tan bcu gñis kyaṅ yaṅ dag par blaṅs te gnas par gyur to || bcom ldan ’das byaṅ chub sems dpa’ rgyal ba’i blo gros kyis ’dul bar gyur pa de dag ni skyon ’dzin ciṅ skyon rjod pa | blo mi brtan pa śa stag tu gyur te | bcom ldan ’das de nas byaṅ chub sems dpa’ rgyal ba’i blo gros bsod sñoms la spyod pa źig gi tshe | ma rig nas byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ po’i bslaṅ ba’i groṅ der mchis te | des de na khyim bdag gi bu’i gnas śig mchis par mthoṅ nas khyim bdag gi bu gaṅ na ba der mchis nas phyin pa daṅ | stan btiṅ ba la mchis te | khyim bdag gi bu de la ’dod pa chuṅ ba’i bka’ mchid brjod | chog śes pa’i bka’ mchid brjod | sdom pa’i bka’ mchid brjod | ’du ’dzi’i noṅs pa brjod | gcig pur dga’ ba’i bsṅags pa brjod | ’du ’dzi ma mchis pa’i bsṅags pa brjod nas | khyim bdag gi bu de’i mdun du byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ po la mi sñan pa rjod pa dge sloṅ des ni skye bo maṅ po log par bstan to || dge sloṅ des ni skye bo maṅ po log par lta bar byas so || dge sloṅ de ni ’du ’dzi’i naṅ na rnam par spyod pa ste | ’dod chags ni sgrib pa med do źes ston to || źe sdaṅ ni sgrib pa med do źes ston to || gti mug ni sgrib pa med do źes ston to || chos thams cad ni sgrib pa med do źes ston to źes brjod pa daṅ | khyim bdag gi bu de yaṅ dbaṅ po rno ba bzod pa thob pa źig ste | des dge sloṅ de la smras pa | btsun pa khyod kyis ’dod chags ji ltar mkhyen | des smras pa | khyim bdag gi bu ’dod chags ni kun nas ñon moṅs par śes so || smras pa | btsun pa ’o na ’dod chags de naṅ na mchis sam | phyi rol na mchis | smras pa | ’dod chags ni naṅ na yaṅ med | phyi rol na yaṅ med do || smras pa | btsun pa de ltar ’dod chags naṅ na yaṅ ma mchis | phyi rol na yaṅ ma mchis śar phyogs na yaṅ ma mchis | lho phyogs na yaṅ ma mchis | nub phyogs na yaṅ ma mchis | byaṅ phyogs na yaṅ ma mchis | steṅ na yaṅ ma mchis | ’og na yaṅ ma mchis | phyogs mtshams rnams na yaṅ ma mchis te | de lta lags na de ni ma skyes pa lags te | gaṅ la ma skyes pa de la kun nas ñon moṅs pa’am | rnam par byaṅ ba’aṅ ci źig mchis | de nas dge sloṅ rgyal ba’i blo gros kyis bstan pa de thos nas ’khrugs te śin tu mi dga’ nas | bsod sñoms kyaṅ ma blaṅs par stan las laṅs te mchis so || ’di skad kyi tshig kyaṅ rjod de | kye ma dge sloṅ des ni | skye bo maṅ po log par bstan to źes kyaṅ brjod nas de khyim de nas byuṅ ste | dgon pa logs su mchis so || de slad kyis gtsug lag khaṅ du mchis nas dge sloṅ lhag ma rnams la yaṅ bsgo’o || dge ’dun gyi naṅ du yaṅ dge sloṅ de mthoṅ nas | ’di skad du dge sloṅ ’di ni skye bo maṅ po log par ston ciṅ | dge sloṅ ’di ni skye bo maṅ po log par lta bar byed de | ’di ni ’dod chags sgrib pa med do źes ston to || źe sdaṅ sgrib pa med do źes ston to || gti mug sgrib pa med do źes ston to || chos thams cad sgrib pa med do źes ston to źes bgyis so || de nas byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ po de ’di sñam du gyur te | dge sloṅ ’dis ni gdon mi za bar las kyi sgrib pa bsags par gyur goṅ ma chag na de la bdag gis zab mo’i gtam bya’o || des ni ma nus na’aṅ ’di’i byaṅ chub kyi phyogs kyi chos rnams bsgom pa’i rgyu tsam du’aṅ ’gyur ro sñam ste | de nas byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ pos | dge sloṅ gi dge ’dun thams cad gcig tu ’dun par bgyis nas | de’i tshe tshigs su bcad pa ’di dag smras so ||

(28)爾時佛告文殊師利。汝先世住初發意地。未(29)入如是諸法相時。爲起何障礙罪。汝今説之。(759a1)當來世假名菩薩聞汝所説障礙之罪。當自(2)守護。文殊師利白佛言。唯然世尊。我當自説(3)障礙之罪。惟聞之者當有憂怖。然其能滅(4)業障之罪。亦於一切法中得無礙慧。世尊。過(5)去無量無邊不可思議阿僧祇劫。爾時有佛(6)號師子吼鼓音王如來應供正遍知明行足善(7)逝世間解無上士調御丈夫天人師佛世尊。(8)其佛壽命十萬億那由他歳。以三乘法而度(9)衆生。國名千光明。其國樹木皆七寶成。其樹(10)皆出如是法音。所謂空音無相音無作音。無(11)生音無所有音無取相音。以是諸法之音令(12)衆生得道。其師子吼鼓音王佛初會説法。九(13)十九億聲聞弟子皆得阿羅漢。諸漏已盡捨(14)諸重擔。逮得己利盡諸有結。以正智得解脱。(15)菩薩衆亦九十九億。皆得無生法忍。能善入(16)種種法門。親近供養若干百千萬億諸佛。亦(17)爲若干百千萬億諸佛之所稱歎。能度若干(18)百千萬億無量衆生。能生無量陀羅尼門。能(19)起無量百千萬億三昧門。及餘新發菩薩意(20)者不可稱數。其佛國土無量莊嚴説不可盡。(21)彼佛住世教化已訖入無餘涅槃。滅度之後(22)法住六萬歳。諸樹法音皆不復出(23)爾時有菩薩比丘名曰喜根。時爲法師質直(24)端正。不壞威儀不捨世法。爾時衆生普皆利(25)根樂聞深論。其喜根法師於衆人前。不稱讃(26)少欲知足細行獨處。但教衆人諸法實相。所(27)謂一切法性即貪欲之性。貪欲性即是諸法(28)性。瞋恚性即是諸法性。愚癡性即是諸法性。(29)其喜根法師以是方便教化衆生。衆生所行(759b1)皆是一相各不相是非。所行之道心無瞋(2)癡。以無瞋礙因縁故疾得法忍。於佛法中決(3)定不壞。世尊(4)爾時復有比丘法師行菩薩道。名曰勝意。其(5)勝意比丘護持禁戒。得四禪四無色定行十(6)二頭陀。世尊。是勝意比丘有諸弟子。其心(7)輕動樂見他過。世尊。後於一時勝意菩薩入(8)聚落乞食。誤到喜根弟子家。見舍主居士(9)子。即到其所敷座而坐。爲居士子。稱讃少欲(10)知足細行。説無利語過。讃歎遠衆樂獨行者。(11)又於居士子前説喜根法師過失。是比丘不(12)實以邪見道教化衆生。是雜行者。説婬欲無(13)障礙瞋恚無障礙愚癡無障礙。一切諸法皆(14)無障礙。是居士子利根得無生法忍。即語勝(15)意比丘大徳。汝知貪欲爲是何法。勝意言。(16)居士。我知貪欲是煩惱。居士子言。大徳。是(17)煩惱爲在内在外耶。勝意言。不在内不在(18)外。大徳。若貪欲不在内不在外。不在東西(19)南北四維上下十方者即是無生若無生者(20)云何言若垢若淨(21)爾時勝意比丘瞋恚不喜。從座起去作如是(22)言。是喜根比丘以妄語法多惑衆人。是人(23)以不學入音聲法門故。聞佛音聲則喜。聞外(24)道音聲則瞋。於梵行音聲則喜。於非梵行音(25)聲則瞋。以不學入音聲法門故。於淨音聲則(26)喜。於垢音聲則瞋。以不學入音聲法門故。於(27)聖道音聲則喜。於凡夫音聲則礙。以不學入(28)音聲法門故。於樂音聲則喜。於苦音聲則礙。(29)以不學入音聲法門故。於出家音聲則喜。於(759c1)在家音聲則礙。以不學入音聲法門故。於出(2)世間音聲則喜。於世間音聲則礙。以不學入(3)音聲法門故。於布施則生利想。於慳則生礙(4)想。以不學佛法故。於持戒則生利想。於毀(5)戒則生礙想。以不學佛法故。是時勝意比(6)丘。出其舍已還到所止。衆僧中見喜根菩(7)薩。語衆人言。是比丘多以虚妄邪見教化衆(8)生。所謂婬欲非障礙瞋恚非障礙愚癡非障(9)礙。一切法非障礙。爾時喜根菩薩作是念。是(10)比丘今者必當起於障礙罪業。我今當爲説(11)如是深法。乃至令作修助菩提道法因縁。爾(12)時喜根菩薩於衆僧前。説是諸偈

(16)爾時佛告曼殊尸利童眞言。曼殊尸利。汝於(17)前世住初業地。未入如是法道。作何業障。汝(18)今可説。若未來世所有假名菩薩。聞如是等(19)業障惡已。當自守護。如是語已。曼殊尸利(20)童眞。復白佛言。世尊。彼聞如是等業障惡(21)已。雖當憂怖而得淨於業障。亦得諸法無礙。(22)世尊。乃往過去無數劫。復過無數廣不可量(23)無量不可思。復過彼已。於彼時節有佛出世。(24)名師子鼓音王如來應正遍知明行具足善逝(25)世間解無上調御丈夫天人教師佛婆伽婆。(26)彼如來壽量六十倶致那由多百千歳。説法(27)調伏恒伽河沙等衆生。亦以三乘成熟衆生。(28)彼世界名大光。於中若樹若柱七寶所作。於(29)彼樹中有如是等聲出。所謂空聲。無相聲。(771c1)無願聲。無生聲。無滅聲。無所有聲。無状貌(2)聲。常出如是等聲。若聲出時彼諸衆生於法(3)見證。彼時如來初集聲聞有九十九倶致。彼(4)皆阿羅漢。乃至以平等智善解脱心。第二集(5)有九十六倶致比丘。第三集有九十三倶致(6)比丘。第四集有九十倶致比丘。亦皆阿羅漢。(7)乃至以平等智善解脱心。彼菩薩集亦如是(8)數。彼皆無生法忍具足。善能出生種種法道。(9)供養多百千倶致那由多佛。名稱聞於百千(10)倶致那由多佛土。度脱多百千倶致那由多(11)衆生。得無邊門陀羅尼。出生百千倶致那由(12)多三摩地。自餘始業初乘發行菩薩摩訶薩。(13)亦多無量無數。彼如來土功徳莊嚴具足。若(14)以言説終不能盡。彼如來滅後正法住九十(15)九百千歳。彼諸樹聲皆不復出。世尊。彼時(16)有菩薩比丘。名曰喜根。作説法者。世尊。彼(17)喜根菩薩先行質直不分別威儀。不捨世間(18)不礙世法。彼時衆生諸根悉利。少聞即知(19)有深信解。爲彼衆生不讃説少欲。不讃説知(20)足減省樂獨。亦不讃説不共衆住。亦不示(21)現發起精進。示現自身行於雜行。令彼衆生(22)攝取諸法。即欲自性攝取諸法。即瞋自性攝(23)取諸法。即癡自性攝取諸法。而無障礙。彼(24)以方便令彼攝取諸行一相。若彼衆生彼以(25)方便令攝取已。無有一處衆生若行若威儀(26)而有瞋礙。彼不瞋礙心已便得忍地。於如來(27)教中。當得決定不壞深心。世尊。彼時復有(28)菩薩比丘。名曰勝意。亦作説法者。世尊。勝(29)意説法者。得四第耶那四無色入受行十二(772a1)1頭多功徳。世尊。勝意菩薩所調伏者。取他(2)過惡。其智動搖。世尊。爾時勝意菩薩。於村(3)落中爲食而行。至喜根菩薩所乞之家。以不(4)知故。彼於其中見舍主子。即至彼舍主子(5)所。至已設如是座。坐已爲彼舍主子。説少欲(6)説知足。説減省。説共衆住過惡。讃説樂獨。(7)讃説不共衆住。仍於彼舍主子前。惡説喜根(8)菩薩云。彼比丘者。乃令多人取於顛倒。彼(9)比丘者。乃令多人取於邪見。其彼比丘是雜(10)行者。取欲無礙。取瞋無礙。取癡無礙。取諸(11)法無礙。彼舍主子利根得忍。語彼比丘言。(12)大徳意謂貪欲是何。比丘言。如我意謂欲(13)是煩惱。舍主子言。大徳貪欲爲内爲外。比(14)丘言。貪欲非内非外。舍主子言。貪欲從何(15)所來去至何所。復住何處。比丘言。貪欲無(16)來無去亦無住處。舍主子言。大徳。貪欲若(17)非内外。非東方分。亦非南西北方上下四維。(18)無有處住。亦非無住。彼之貪欲豈非無生。(19)若無有生何有煩惱及以清淨。爾時勝意比(20)丘。瞋恚不喜從坐起去。説如是言。彼比丘(21)者。乃令多人取不如實。以不學入音聲故。(22)於佛陀聲則喜。於外道聲則瞋。以不學入音(23)聲故。於梵行聲則喜。於非梵行聲則瞋。以(24)不學入音聲故。於清淨聲則喜。於染汚聲則(25)瞋。以不學入音聲故。於聖果聲則喜。於凡(26)夫聲則瞋。以不學入音聲故。於樂聲則喜。(27)於苦聲則瞋。以不學入音聲故。於出家聲則(28)喜。於在家聲則瞋。以不學入音聲故。於出(29)世間聲則喜。於世間聲則瞋。以不學入音聲(772b1)故。於施聲則生利想。於慳聲則生礙想。以(2)不學佛法中故。於持戒聲則生利想。於破戒(3)聲則生礙想。於彼乞家出已還向阿蘭拏處。(4)至住處已。令餘比丘亦如是取。即於衆中見(5)喜根菩薩已。説如是言。此比丘者乃令多人(6)取於顛倒。此比丘者。乃令多人取於邪見。(7)其此比丘是雜行者。取欲無礙。如是亦取瞋(8)癡無礙。及取諸法無礙。喜根菩薩作如是念。(9)今此比丘必作業障。我須爲説如是深言。乃(10)至令作修助菩提法因。爾時喜根菩薩。欲令(11)衆信。即於諸比丘僧前。説此伽陀

’dod chags mya ṅan ’das par gsuṅs || źe sdaṅ gti mug de bźin te ||
byaṅ chub de dag gnas ñid yin || saṅs rgyas byaṅ chub bsam mi khyab | 1 |

(13)貪欲是涅槃恚癡亦如是
(14)如此三事中有無量佛道

(12)貪欲説涅槃恚癡亦如是
(13)於中道當覺佛菩提不思

’dod chags gaṅ gis rnam brtags pa || źe sdaṅ gti mug de bźin te ||
saṅs rgyas byaṅ chub de la riṅ || gnam daṅ sa gñis ci bźin no | 2 |

(15)若有人分別貪欲瞋恚癡
(16)是人去佛遠譬如天與地

(14)若分別貪欲及諸恚癡等
(15)遠彼佛菩提譬如天與地

byaṅ chub ’dod chags gñis ni gñis su med || ’jug pa gcig pa mñam ñid ldan pa ste ||
’di dag chos la byis pa gaṅ ’jigs pa || de dag saṅs rgyas byaṅ chub riṅ ba yin | 3 |

(17)菩提與貪欲是一而非二
(18)皆入一法門平等無有異
(19)凡夫聞怖畏去佛道甚遠

(18)貪欲菩提二非二一入平等與相應
(19)若不如是隨順覺彼佛菩提遠復遠

’dod chags skye min ’jig pa ma yin te || sems kyaṅ kun nas ñon moṅs ’gyur ba med ||
gaṅ źig dmigs pa’i bdag la blo chags pa || ’dod chags ṅan soṅ de dag ltuṅ bar byed | 4 |

(20)貪欲不生滅不能令心惱
(21)若人有我心及有得見者
(22)是人爲貪欲將入於地獄

(20)貪欲不生亦不滅未曾作惱染於心
(21)若有我想有得見爲彼貪欲泥犁入

gaṅ źig ’dod chags chos kyaṅ saṅs rgyas chos || de dag khyad par gaṅ yaṅ med pa ste ||
yi ge gcig ciṅ tshul gcig mtshan ñid med || de ltar śes pa bde gśegs ñid du ’gyur | 5 |

(23)貪欲之實性即是佛法性
(24)佛法之實性亦是貪欲性
(25)是二法一相所謂是無相
(26)若能如是知則爲世間導

(22)所有欲法即佛法所有佛法即欲法
(23)此二一字而無相如是知者爲導師

tshul khrims ’chal daṅ tshul khrims rnam brtags śiṅ || gaṅ źig tshul khrims rlom pas mos gyur pa ||
dmigs pa’i lta la rab gnas de la ni || byaṅ chub med ciṅ saṅs rgyas chos kyaṅ med | 6 |

(27)若有人分別是持戒毀戒
(28)以持戒狂故輕蔑於他人
(29)是人無菩提亦無有佛法

: (24)若分別戒破戒已以戒自高而醉逸
(25)彼不生天況菩提但自安住有得見

gaṅ źig dgon pa’i gnas la rtog byed ciṅ || bdag la stod byed gźan la smod byed pa ||
dgon par lta la rab gnas de la ni || mtho ris med na byaṅ chub ga la yod | 7 |

(760a1)但自安住立有所得見中
(2)若住空閑處自貴而賤人
(3)尚不得生天何況於菩提
(4)皆由著空閑住於邪見故

: (28)若住蘭拏分別已高貴自我而欺他
(29)彼無菩提無佛法但自安住蘭拏見

byaṅ chub lta ba gñis su med gsuṅs te || miṅ daṅ yi ge graṅs daṅ sgra ’jug pa ||
de dag gaṅ gis yaṅ dag rtogs gyur pa || de la saṅs rgyas byaṅ chub riṅ ba min | 8 |

(5)邪見與菩提皆等無有異
(6)但以名字數語言故別異
(7)若人通達此則爲近菩提

: (5)見行菩提本不二名字數音説爲人
(6)若不入於此法中彼佛菩提遠復遠

kun nas ñon moṅs de la rnam rtog ciṅ || rnam byaṅ lta la byis pa gaṅ chags pa ||
dmigs pa’i lta la rab gnas de la ni || byaṅ chub med ciṅ saṅs rgyas chos kyaṅ med | 9 |

(8)分別煩惱垢即是著淨見
(9)無菩提佛法住有得見中

: (26)若於煩惱分別已常好依倚瞋見中
(27)此道非是勝菩提若念彼則凡夫縛

gaṅ źig saṅs rgyas chos la ’dod skyed pa || de la saṅs rgyas byaṅ chub riṅ ba ste ||
yod min chos la ’dod pa skyed pas na || de ni sdug bsṅal yoṅs su myoṅ bar ’gyur | 10 |

(10)若貪著佛法是則遠佛法
(11)貪無礙法故則還受苦惱

: (9)若佛法中生羨樂彼則遠此佛菩提
(10)無實法中既生羨則當復受於苦惱

gaṅ źig ’dod chags źe sdaṅ mi rtog ciṅ || gti mug chuṅ bas byaṅ chub yin lta ba ||
de la saṅs rgyas byaṅ chub riṅ ba min || bzod pa mchog kyaṅ myur du des ’thob ’gyur | 11 |

(12)若人無分別貪欲瞋恚癡
(13)入三毒性故則爲見菩提
(14)是人近佛道疾得無生忍

: (16)若不破壞欲瞋已入於癡者見菩提
(17)彼即近於勝菩提當得於忍亦不久

’dus ma byas daṅ ’dus byas sus mthoṅ ba || de ni ’khor ba’i chos las gźar mi ’grol ||
gaṅ gis khams de mñam pa ñid rtogs pa || de myur skyes bu saṅs rgyas mchog tu ’gyur | 12 |

(15)若見有爲法與無爲法異
(16)是人終不得脱於有爲法
(17)若知二性同必爲人中尊

: (11)若以供養異不供供養法中則聚著
(12)若知此界同平等彼當作佛人中尊

gaṅ gis saṅs rgyas chos daṅ saṅs rgyas dag || thams cad kun tu nam yaṅ ma mthoṅ na ||
chos rnams kun gyis gos pa med pa de || bdud bcom byaṅ chub mṅon par ’tshaṅ yaṅ rgya | 13 |

(18)佛不見菩提亦不見佛法
(19)不著諸法故降魔成佛道

: (13)若不於佛及佛法諸種諸處未曾見
(14)彼於諸法則不染覺菩提已破摩羅

su źig sems can rnam par ’grol ’dod pa || des ni sems can khams su blta mi bya ||
ma lus sems can mya ṅan ’das daṅ ’dra || de ltar sus śes de ni raṅ byuṅ ’gyur | 14 |

(20)若欲度衆生勿分別其性
(21)一切諸衆生皆同於涅槃
(22)若能如是見是則得成佛

: (15)若欲度脱諸衆生彼衆生界未曾念
(16)諸法猶如涅槃等彼若見是作人尊

dgon pa’i chos la gaṅ źig mi snaṅ źiṅ || groṅ du phyin na spyod lam mchos byed pa ||
de ni ’jig rten lhar bcas rkun po ste || de la byaṅ chub saṅs rgyas chos rnams med | 15 |

(23)其心不閑寂而現閑靜相
(24)是於天人中則爲是大賊
(25)是人無菩提亦無有佛法

: (c1)蘭拏法中既不見於村落中作威儀
(2)天修羅中彼是賊何有菩提及佛法

bdag ni saṅs rgyas ’gyur źes gaṅ rlom pa || byis pa de ni gti mug dbaṅ gis non ||
saṅs rgyas chos ni nam mkha’ mtshuṅs pa ste || blaṅ daṅ dor ba’i sgra ni de la med | 16 |

(26)若作如是願我當得作佛
(27)如是之凡夫無明力所牽
(28)佛法湛清淨其喩如虚空
(29)此中無可取亦無有可捨

: (3)若分別我當作佛彼凡無智力所牽
(4)所有佛法如虚空於中無取亦無捨

rgyal bas nam yaṅ byaṅ chub saṅs ma rgyas || des ni nam yaṅ sems can bkrol ba med ||
med pa’i chos rnams brtags śiṅ byis pa rnams || saṅs rgyas byaṅ chub las ni riṅ ba yin | 17 |

(760b1)佛不得佛道亦不度衆生
(2)凡夫強分別作佛度衆生
(3)是人於佛法則爲甚大遠

: (7)若求菩提無菩提若見菩提遠菩提
(8)不此教中至滅度分別此法無有實

sems can ’di dag ñon moṅs sus mthoṅ ba || de la ñon moṅs mtha’ yas ’byuṅ bar ’gyur ||
sems can de dag sems can med ces gsuṅs || sems can ’du śes gnas la byaṅ chub med | 18 |

(4)若見衆生苦則是受苦者
(5)衆生無衆生而説有衆生
(6)住衆生相中則無有菩提

: (6)若見衆生如是怖彼則無邊恐怖生
(7)諸衆生言如山響如是知者人中上

gaṅ gis sems can śin tu grol mthoṅ źiṅ || ’dod chags źe sdaṅ gti mug rtag med la ||
sems can źi źiṅ rab źi rnam źi bar || gaṅ gis śes pa de ni mgon por ’gyur | 19 |

(7)若人見衆生是畢竟解脱
(8)無有婬恚癡知是爲世將

: (8)若見衆生畢竟脱常無貪欲瞋癡等
(9)衆生寂靜常大寂如是知者作導師

gaṅ gis sems can sems can med ma mthoṅ || yaṅ dag ñid du saṅs rgyas chos ma dmigs ||
ji ltar sems can de bźin saṅs rgyas śes || de ltar sus śes de ni mgon por ’gyur | 20 |

(9)若人見衆生不見非衆生
(10)不得佛法實佛同衆生性
(11)若能如是知則爲世間將

: (25)若無衆生無成就不見佛法是實有
(26)如佛亦如諸衆生如是知者觸菩提

ñon moṅs rtog na ñon moṅs yod par ’gyur || tshul bźin lam sems de bźin ñon moṅs yod ||
ñon moṅs lam du nam yaṅ ma brtags na || des ni byaṅ chub mi rtog sa ’thob bo | 21 |

: (2)若求煩惱性煩惱即是道
(3)若有人分別是道是非道
(4)是人終不得無分別菩提

: (14)若求煩惱彼有惱正念選擇莫懈怠
(15)不分別道及煩惱觸無分別菩提地

stoṅ pa’i chos kyis mi mkhas gaṅ ’jigs pa || de dag saṅs rgyas chos las riṅ ba yin ||
stoṅ ñid chos la the tsom su med pa || de dag saṅs rgyas byaṅ chub ’thob par ’gyur | 22 |

: (5)凡夫畏佛法去佛法甚遠
(6)若不疑空法是人得菩提

: (16)若空法中凡夫畏於佛法中彼當遠
(17)若空法中無有疑最勝菩提彼當得

byaṅ chub mchog thob par ni su ’dod pa || des ni ’dod chags chos la brtag mi bya ||
’dod chags chos kyi mtshan ñid gaṅ yin pa || de dag saṅs rgyas yon tan bsam mi khyab | 23 |

(12)若人欲成佛莫壞貪欲性
(13)貪欲性即是諸佛之功徳

: (27)若欲當覺勝菩提於彼欲法莫分別
(28)所有欲法自性相彼即佛徳不可思

gaṅ źig saṅs rgyas chos la mi ’jug ciṅ || sems daṅ byaṅ chub skye ba med pa daṅ ||
sems daṅ saṅs rgyas byaṅ chub gñis med par || śes par gyur na de ni mgon por ’gyur | 24 |

(14)若人欲發心隨順菩提道
(15)莫自有分別心異於菩提
(16)發心即菩提知是爲世將

: (29)若佛法中未曾發於佛菩提不生心
(a1)無異菩提無異心如是知者作導師

sdig sems mu stegs can gyis gaṅ brjod daṅ || saṅs rgyas rnams kyis gsuṅ gaṅ bka’ stsal pa ||
de dag tha dad tshul gyur med pa ste || de ltar śes na de ni mgon por ’gyur | 25 |

(17)若説外道惡稱佛世中尊
(18)是二説非異知是爲世將

: (17)若説外道是惡意若説諸佛人勝者
(18)於此二中無差別如是知者作導師

gaṅ gis byaṅ chub mthoṅ źiṅ smon byed pa || de daṅ byaṅ chub riṅ ste byaṅ chub med ||
saṅs rgyas saṅs rgyas min pa mi mñam źe’am || saṅs rgyas ’di źes mi rtog mgon por ’gyur | 26 |

(19)若人求菩提是人無菩提
(20)若見菩提相是則遠菩提
(21)菩提非菩提佛以及非佛
(22)若知是一相是爲世間導

: (19)若覺菩提無所覺若如是知無所知
(20)佛與非佛不等佛此不分別人中上

gaṅ źig bdag ni sems can ’grol ¹ pa źes || rlom na sems can ’du śes chags rmoṅs pas ||
dmigs pa’i lta la rab gnas de la ni || byaṅ chub med ciṅ saṅs rgyas chos kyaṅ med | 27 |

1. Read ’grol with Q, ST ’brel, the rest of th esources ’grel

(23)若人作是念我當度衆生
(24)即著衆生相是人無菩提
(25)亦無有佛法住於有見中

: (21)佛於菩提未曾覺衆生未曾有脱者
(22)凡夫分別無有法彼遠復遠佛法中

’dod chags naṅ daṅ phyi na mi gnas te || phyogs daṅ phyogs mtshams gaṅ na’aṅ yod pa min ||
chos rnams yod min rnam par brtag byas śiṅ || byis pa ’dod chags ’du śes de ltar rmoṅs | 28 |

(26)貪欲無内外亦不在諸方
(27)分別是空法凡夫爲所燒

: (10)貪欲非内亦非外欲於諸方無依倚
(11)無實諸法分別已如是我想凡所迷

sgyu ma smig rgyu brag ca lta bu ste || mo gśam bu daṅ rmi lam ’dra ba ni ||
ñon moṅs ’di dag thams cad dmigs su med || byis pa de ltar mi śes rnam par rmoṅs | 29 |

(28)如幻如焔響如夢石女兒
(29)諸煩惱如是決定不可得
(760c1)不知是空故凡夫爲狂惑

: (12)如響如幻如焔等如石女兒亦如夢
(13)如諸煩惱不可見凡夫轉行由無知

’dus byas chos daṅ ’dus ma byas kyi chos || de dag tha dad gñis su nam yaṅ med ||
gaṅ la graṅs daṅ bgraṅ du med pa dag || de yi tshul gyis gñis su med par ’jug | 30|

(7)一切有爲法即是無爲法
(8)是數不可得無數故無爲
(9)若以菩提心自高無所畏

: (23)若有爲法非有爲彼所有數未曾有
(24)若無有數算亦無此諸方便不説二

byis pa gaṅ źig byaṅ chub sems rlom źiṅ || saṅs rgyas ’gyur źes rlom sems byed gyur na ||
chos kyi dṅos ñid phyag rgya ’di bor bas || de la saṅs rgyas chos daṅ byaṅ chub med | 31 |

(10)自念當作佛是人無菩提
(11)亦無有佛法離菩提寶印

: (2)以菩提心凡自高若分別念我作佛
(3)彼無菩提無佛法則捨此法自性印
[Not in the other versions, but cf. 773a8-9:] (4)若念衆生我欲脱愚癡著彼衆生想
(5)説衆生者無衆生菩提不於衆生住

smra la gaṅ dga’ yoṅs rtog spyod yul can || smra ba’i don la rnam par mi sems śiṅ ||
miṅ daṅ legs la de bźin chags gyur pa || de dag byaṅ chub ’gyur ba the tsom yod | 32 |

(12)若有但誦經憶想作分別
(13)不深思義趣但爲貪名利

: (18)若以言説分別境言説及義不可思
(19)染著名稱及利報自謂念道無疑惑

lta ba’i rnam pa byaṅ chub gñis med gsuṅs || miṅ daṅ yi ge graṅs daṅ skad ’jug pa ||
mi mkhas gaṅ gis chos ’di ma rtogs pa || de dag saṅs rgyas byaṅ chub riṅ bar gnas | 33 |

(14)自念當作佛必成無有疑 (See also the next verse)

miṅ la chags śiṅ smra la dga’ ba daṅ || bdag tu lta la gaṅ źig gnas gyur ciṅ ||
’dod pa chuṅ daṅ chog śes rnam brtags pas || ’dod pa’i dbaṅ gis da duṅ de ’dug go | 34 |

(15)唯貪於名利讀經住閑靜
(16)分別少欲行還爲貪心牽

(20)不以著名念所説而見蘭拏有所住
(21)少欲知足分別已復爲貪欲力所牽

’dod chags chos las śed skyes gaṅ ’bros pa || de ni ’dod chags chos las gźar mi ’grol ||
gaṅ gis yaṅ dag ’dod chags chos śes na || ’dod chags bral ba’i ’dod chags chos śes ’gyur | 35 |

(17)若欲捨遠貪不得遠於貪
(18)若達貪實法是人能離貪

(22)若人避於欲法走彼於欲法不可脱
(23)若能順覺欲法實彼則見法飮乃離

yun riṅ dus su tshul khrims bsruṅ byas śiṅ || bskal pa bye bar bsam gtan bskyed byas kyaṅ ||
yaṅ dag ñid mtha’ ’di ni ma rtogs na || bstan pa ’di la de dag blo yod min | 36 |

(19)不得法實際雖長夜持戒
(20)得諸無礙禪不入佛法味

(24)守護禁戒雖長夜出生定意無邊劫
(25)此佛教中彼不脱以不覺此眞實際

ci yaṅ ma yin chos ’di sus śes pa || nam yaṅ de ni chos kun chags mi ’gyur ||
tshul khrims ’chal daṅ tshul khrims rnam brtags pas || byis pa dmigs pa’i spyod yul thar mi ’gyur | 37 |

(21)知法無有性不壞一切法
(22)不言戒非戒得脱有見中

(26)若覺此法無所有於諸法中彼無著
(27)不以分別戒破戒而脱凡夫有見境

tshul khrims tshul khrims med par sus śes śiṅ || tshul khrims ’chal daṅ tshul khrims tshul gcig ces ||
tshul khrims daṅ tshul de ltar sus śes pa || tshul khrims ’chal pa de la nam yaṅ med | 38 |

(23)以無持戒性知於持戒法
(24)如是知戒相終不毀於戒

(28)若見持戒常無戒若覺戒義破戒法
(29)彼於破戒不可得彼覺戒行相如是

chos rgyal chos la rtog par ma gyur na || thabs kyi sa la sems can rnam ’dul źiṅ ||
byaṅ chub zag med źi ba ’di la yaṅ || tshul gcig chos kyis sems can ’dzud pa yin | 39 |

(25)諸佛之法王法藏叵思議
(26)無量方便力引導諸衆生
(27)以一相法門令入寂滅道

(773b1)法王所有不思法倶致方便化衆生
(2)以一方便令其入此菩提中寂無漏

chos rgyal dam pa’i chos ’di mi g-yo źiṅ || dṅos med mtshan ñid med la tshul gcig par ||
ṅo bo ñid kyis stoṅ chos ma thos pas || g-yaṅ sa chen por byis pa de dag ltuṅ | 40 |

(28)凡夫聞佛説無我無有法
(29)一相自性空不信墮深坑

(3)凡夫墮於大墮中説勝法所聞法已
(4)無作無物無有相一道方便自性空

chos ’di thos śiṅ mi dṅaṅ gaṅ gyur pa’i || ’dod pa’i yon tan lṅa chags khyim pa’aṅ bla’i ||
bstan pa ’di la rab tu byuṅ gyur ciṅ || dmigs lta sbyaṅs pa’i yon tan rlom pa min | 41 |

(761a1)雖白衣受欲聞是法不畏
(2)勝於頭陀者住在有見中

(5)雖在勝家喜欲樂而聞法已不驚怖
(6)不於此教出家已頭多自高有見得

phyogs bcu kun na saṅs rgyas raṅ byuṅ ba || ’jig rten don mdzod gaṅ dag bźugs pa rnams ||
de dag kun gyis nam mkha’ mtshuṅs pa’i chos || g-yo ba med śes byaṅ chub ’gyur źes gsuṅs | 42 |

(3)現在十方佛利益諸世間
(4)知法如虚空皆以得菩提

(7)所有十方佛世尊住世作利大仙主
(8)皆知諸法如空已法無起作觸菩提

mi mkhas gaṅ rnams mi sdug bsgom sems śiṅ || chos rab ’di thos ’jigs par ’gyur ba dag ||
rtag par sdug bsṅal che daṅ ldan gyur ciṅ || bskal pa bye ba maṅ por sdug bsṅal ’gyur | 43 |

(5)若有無智者樂於分別法
(6)聞是實法者則生疑怖畏
(7)是人無量劫備受諸苦分

(9)無知而有淨相想聞此實法有驚怖
(10)彼倶致劫受多苦常受苦分無有間

tshigs su bcad pa bstan pa ’di bśad pa’i tshe | lha’i bu stoṅ phrag sum cu rtsa gñis kyis mi skye ba’i chos la bzod pa thob bo || dge sloṅ stoṅ phrag brgyad cu ñe bar len pa med par zag pa las sems rnam par grol lo ||

(8)説是諸偈法時。三萬諸天子得無生法忍。萬(9)八千人漏盡解脱。

(11)説此伽陀時。三十千天子等。無生法中得忍。(12)十八千比丘以不受故。諸漏心皆解脱。

jayamateś ca bodhisatvasya pṛthivī vidāram adāt sa kālagato mahānirayaṃ prāpatad iti |

byaṅ chub sems dpa’ rgyal ba’i blo gros kyaṅ ’chi ba’i dus bgyis nas dog sa’i sgo phye ste | sems can dmyal ba chen por ltuṅ ṅo ||

即時地裂勝意比丘墮大(10)地獄。

即時(13)地裂。勝意菩薩死墮大啼叫泥犁耶中。

Then the earth opened itself for the bodhisattva Jayamati; he died and fell down into the Great Hell.

de sug las kyi sgrib pa des bskal pa bye ba khrag khrig brgya phrag stoṅ du sems can dmyal ba chen po dag tu sdug bsṅal tsha źiṅ rtsub la yid du mi ’oṅ ba’i tshor ba mi bzad pa myoṅ bar gyur to || tshe rabs brgya stoṅ phrag bdun cu rtsa bźir mi sñan par brjod pa thob par gyur to || bskal pa brgya stoṅ maṅ por de bźin gśegs pa’i mtshan tsam yaṅ ma thos par gyur to || de de nas slad kyis de bźin gśegs pa gźan daṅ gźan dag daṅ mjal te | de dag gi bstan pa la rab tu byuṅ nas mṅon par mos par ma gyur te | tshe rabs stoṅ phrag bdun cu rtsa drug rab tu byuṅ ba las slar babs par gyur to || sug las kyi sgrib pa de ñid kyi lhag mas tshe rabs stoṅ phrag maṅ por dbaṅ po rtul por gyur to || bcom ldan ’das de’i tshe byaṅ chub sems dpa’ dge sloṅ chos smra ba rab tu dga’ ba’i dbaṅ po źes bgyi ba byuṅ ba de ni bla na med pa yaṅ dag par rdzogs pa’i byaṅ chub tu mṅon par rdzogs par saṅs rgyas te | da ltar bźugs śiṅ ’tsho gźes chos kyaṅ ston to || śar phyogs kyi ’jig rten gyi khams bye ba brgya stoṅ ’das pa na | saṅs rgyas kyi źiṅ rin chen sna tshogs kyi ’jig rten gyi khams na de bźin gśegs pa dgra bcom pa yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas gzi brjid sdug ciṅ dri ma med la ñi zla zil gyis gnon pa bźugs śiṅ ’tsho gźes chos kyaṅ ston te | bcom ldan ’das dge sloṅ rgyal ba’i blo gros źes bgyi bar gaṅ gyur pa de ni bdag ñid de’i tshe de’i dus na | dge sloṅ rgyal ba’i blo gros źes bgyi bar gyur te | bcom ldan ’das bdag gi de’i tshe tshul ’di ma ’tshal bas de lta bu’i sdug bsṅal myoṅ bar gyur to || bcom ldan ’das bdag ni de ’dra ba’i gnas su gyur te | de lta bu’i sdug bsṅal ma mchis pa’i sdug bsṅal yoṅs su brtags pa’i sdug bsṅal | phyin ci log gi sdug bsṅal rnam pa de lta bu myoṅ bar gyur to || bcom ldan ’das de lta lags pas byaṅ chub sems dpa’i theg pa la źugs pa’am | ñan thos kyi theg pa la źugs pa gaṅ yaṅ ruṅ ste | de lta bu’i sug las kyi sgrib pa mi ’tshal źiṅ | de lta bu’i sdug bsṅal mi ’tshal na des dam pa’i chos spaṅ bar mi bgyi’o || dam pa’i chos la dbye bar mi bgyi’o || chos gaṅ la yaṅ khoṅ khro bar mi bgyi’o || de nas bcom ldan ’das kyis ’jam dpal gźon nur gyur pa la ’di skad ces bka’ stsal to || ’jam dpal tshigs su bcad pa de thos pas khyod la khyad par ci źig tu gyur | gsol pa | bcom ldan ’das tshigs su bcad pa de thos pas sug las kyi sgrib pa de las laṅs nas gaṅ daṅ gaṅ du skyes pa de daṅ de dag kun tu yaṅ zab mo’i bzod pa can | des pa’i bzod pa can du gyur te | chos zab mo ston pa la mkhas par gyur to || bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal su’i mthus khyod kyis de ltar yun riṅ po na mṅon par ’du byas pa’i las kyi sgrib pa rjes su dran | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das byaṅ chub sems dpa’ rnams ni ci sems ci smra | rjes su ci dran yaṅ de dag thams cad de bźin gśegs pa’i mthu ste | de ci’i slad du źe na | bcom ldan ’das de bźin gśegs pa las byuṅ ba ni chos thams cad do || bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal de bźin gśegs pa’i stobs bcu thob pa daṅ | ’di thos pa de ni mtshuṅs so || mi skye ba’i chos la bzod pa thob pa daṅ | ’di thos pa de ni mtshuṅs so || ’jam dpal gyis gsol pa | bdag gis bcom ldan ’das kyis gsuṅs pa’i don ’tshal te | chos kyi rnam graṅs ’di thos pa ni bsam gyis mi khyab bo || bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal de de bźin te | chos kyi rnam graṅs ’di thos pa ni bsam gyis mi khyab bo || ’on kyaṅ sbyor ba med pa la la de thos nas mos par mi ’gyur du ’oṅ ba’i phyir | de bźin gśegs pa luṅ mi ston to ||

以是業障罪因縁故。百千億那由他(11)劫。於大地獄受諸苦毒。從地獄出。七十四(12)萬世常被誹謗。若干百千劫乃至不聞佛之(13)名字。自是已後還得値佛。出家學道而無志(14)樂。於六十三萬世常反道入俗。亦以業障(15)餘罪故。於若干百千世諸根闇鈍。世尊。爾時(16)喜根法師於今東方。過十萬億佛土有國名(17)寶莊嚴。於中得阿耨多羅三藐三菩提。號勝(18)曰光明威徳王如來應供正遍知。於今現(19)在。其勝意比丘今我身是。世尊。我未入如(20)是法相門時。受如是苦分別苦顛倒苦。是故(21)若發菩提心者。若發小乘心者。不欲起如(22)是業障罪。不欲受如是苦惱者。不應拒逆(23)佛法。無有處所可生瞋礙。佛告文殊師利。汝(24)聞是諸偈得何等利。世尊。我畢是業障罪已(25)聞是偈因縁故。在所生處利根智慧得深法(26)忍得決定忍巧説深法。文殊師利。爲誰力故(27)能憶如是無量阿僧祇劫罪業因縁。世尊。諸(28)菩薩有所念有所説有所思惟。皆是佛之神(29)力。所以者何。一切諸法皆從佛出(761b1)佛告文殊師利。若得佛十力。若有聞是經者(2)等無有異。若得無生法忍聞是經者亦等無(3)異。文殊師利言。如我知佛所説義。聞此經(4)者得無量不可思議功徳之利。文殊師利。如(5)是如是。聞是經得無量不可思議功徳之利。(6)但佛不廣説。何以故。不修道不精進者。如(7)是惡人聞説是利則不能信受

彼業(14)障故。於百千倶致劫大泥犁耶中。受諸極重(15)苦毒。受已於七十百千生中。常得誹謗。於(16)多百千倶致劫中。不聞如來應正遍知名字。(17)彼後値遇如來。於彼教中出家而不憙樂。六(18)十百千生中出家已。反戒入俗。以彼殘業障(19)故。於多百千生中闇鈍而行。於彼時節名憙(20)根比丘菩薩摩訶薩説法者。今已證覺阿耨(21)多羅三藐三菩提。現住説法。在東方分。過(22)百千倶致佛土。於寶畫世界中。名密無垢(23)蔽日光福徳威熾王如來應正遍知。現住説(24)法。於彼時節名勝意比丘説法者。即我彼時(25)作説法者名勝意比丘。世尊。我受如是苦惱。(26)如是住時。以未入此法道故。受如是苦。於(27)無苦中分別苦顛倒苦。是故若發菩薩乘者。(28)若發獨覺乘者。若發聲聞乘者。不用如是業(29)障者。不用如是苦者。於諸種法不應毀棄。(773c1)於彼正法亦不應毀棄。亦不應一處而作瞋(2)礙(3)爾時佛告曼殊尸利童眞言。曼殊尸利。彼時(4)汝因聞彼伽陀。有何勝作。曼殊尸利言。世(5)尊。我因聞彼伽陀。從彼業障而起。處處馳走(6)遍流轉已。於諸處中得甚深忍得決定忍善(7)説深法。佛言。曼殊尸利。是誰神力憶念如(8)是久遠所作業障。曼殊尸利言。世尊。所有(9)菩薩。若思若念若隨順念。彼皆如來神力。何(10)以故。世尊。如是諸法皆是如來本性。佛言。(11)若得如來十力與聞此者稱量一等。若於無(12)生法中得忍。與聞此者稱量一等。曼殊尸利(13)言。世尊。如我解佛所説義。聞此法本果不(14)可思。佛言。如是如是。曼殊尸利。如汝所説(15)聞此法本果不可思。但如來不記説。何以故。(16)彼不勤修非善丈夫。若聞此已當不信解。曼(17)殊尸利。此是諸法入門。

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=fe0a99fc-e4c6-102d-829a-001cc4df1abe

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display