You are here: BP HOME > TLB > Sarvadharmāpravṛttinirdeśa > fulltext
Sarvadharmāpravṛttinirdeśa

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages
Choose display
  • Enable images
  • Enable footnotes
    • Show all footnotes
    • Minimize footnotes
DiacriticaDiacritica-helpSearch-help
ā ī ū ṛ ṝ ḷ
ḹ ’ ṃ ḥ ṅ ñ
ṭ ḍ ṇ ṣ ś ź
š č ǰ γ    
Note on the transliteration:
The transliteration system of the BP/TLB is based on the Unicode/UTF-8 system. However, there may be difficulties with some of the letters – particularly on PC/Windows-based systems, but not so much on the Mac. We have chosen the most accepted older and traditional systems of transliteration against, e.g, Wylie for Tibetan, since with Unicode it is possible, in Sanskrit and Tibetan, etc., to represent one sound with one letter in almost all the cases (excepting Sanskrit and Tibetan aspirated letters, and Tibetan tsa, tsha, dza). We thus do not use the Wylie system which widely employs two letters for one sound (ng, ny, sh, zh etc.).
 
Important:
We ask you in particular to note the use of the ’ apostrophe and not the ' representing the avagrāha in Sanskrit, and most important the ’a-chuṅ in Tibetan. On the Mac the ’ is Alt-M.
 
If you cannot find the letters on your key-board, you may click on the link "Diacritica" to access it for your search.
Choose specific texts..
Sarvadharmāpravṛttinirdeśa
    Click to Expand/Collapse Option Complete text
Click to Expand/Collapse OptionTitle
Click to Expand/Collapse Option§1
Click to Expand/Collapse Option§2
Click to Expand/Collapse Option§3
Click to Expand/Collapse Option§4
Click to Expand/Collapse Option§5
Click to Expand/Collapse Option§6
Click to Expand/Collapse Option§7
Click to Expand/Collapse Option§8
Click to Expand/Collapse Option§9
Click to Expand/Collapse Option§10
Click to Expand/Collapse Option§11
Click to Expand/Collapse Option§12
Click to Expand/Collapse Option§13
Click to Expand/Collapse OptionColophon
Back to library
 
’jam dpal gaṅ la las ’phags pa’i bden pa bźi de ltar śes śiṅ | dran pa ñe bar gźag pa bźi daṅ | dbaṅ po lṅa daṅ | byaṅ chub kyi yan lag bdun daṅ | ’phags pa’i lam yan lag brgyad pa de ltar mthoṅ ba de ni ṅan pa rgal ba | pha rol tu phyin pa | thaṅ la gnas pa | bde bar gyur pa | mi ’jigs pa rñed pa | khur bor ba | rdul sprugs pa | ci daṅ yaṅ bral ba | ñon moṅs pa med pa | dgra bcom pa | dge sbyoṅ | bram ze | khus byas pa |mthar phyin pa | gtsaṅ ba | śā kya’i bu | saṅs rgyas kyi sras | tsher ma phyuṅ ba | ’obs bor ba | ’obs las rgal ba | gsal śiṅ phyuṅ ba | rims daṅ bral ba | dge sloṅ ’phags pa rgyal mtshan rdzogs pa źes brjod do || ’jam dpal de lta bu’i bzod pa daṅ ldan pa’i dge sloṅ ni ’jig rten lha daṅ bcas pa’i sbyin pa’i gnas yin te | de la thob pa daṅ bkur sti thams cad kyaṅ ’os so || ’jam dpal de lta bas nas dge sloṅ yul gyi zas don yod par bza’ bar ’dod pa daṅ | bdud ’dul bar ’dod pa daṅ | ’khor ba las ’da’ bar ’dod pa daṅ | mya ṅan las ’das pa thob par ’dod pa daṅ | sdug bsṅal las bral bar ’dod pa daṅ | ’jig rten lha daṅ bcas pa’i sbyin pa’i gnas su ’gyur bar ’dod pas chos de dag la de ltar brtson par bya’o || chos kyi rnam graṅs ’di bstan pa’i tshe | lha’i bu stoṅ phrag sum cu rtsa gñis kyis chos mṅon par rtogs pa thos par gyur nas de dag gis bcom ldan ’das daṅ | ’jam dpal gźon nur gyur pa la me tog man dā ra ba maṅ pos mṅon par gtor nas ’di skad ces smras so || bcom ldan ’das gaṅ gis chuṅ ṅu na bstan pa ’di rna lam du grag pa tsam du thos kyaṅ de dag ni de bźin gśegs pa’i bstan pa la legs par rab tu byuṅ ba lags na | gaṅ gis thos te mos śiṅ yid ches par ’gyur ba daṅ | de bźin ñid du nan tan du bgyid pa lta smos kyaṅ ci ’tshal te | bcom ldan ’das gaṅ gis bstan pa ’di tha na rna lam du grag pa tsam du thos kyaṅ de dag ni mṅon pa’i ṅa rgyal ma mchis par ’gyur ro || 
: 若行者。能如是見四聖(16)諦四念處八聖道分五根七菩提分。我説是(17)人名爲已得度者。到於彼岸。出在陸地無畏(18)之處。已離重檐除諸塵垢。是人名爲無所有(19)者無所憂者無所受者。是名阿羅漢。是名沙(20)門。是名婆羅門。是名比丘。是名澡浴潔淨(21)者。是名智者是名解者。是名聞者。是名佛(22)子。是名釋子。是名破刺棘者。是名却關鍵(23)者。是名已度塹者。是名出欲求者。是名開(24)門扇者。是名賢聖勝相者(25)文殊師利。若有比丘成就如是法者。於天人(26)世間名爲福田應受供養。文殊師利。是比丘(27)2若欲不虚食國中施者。破壞魔網者。欲度(28)生死海者。欲得涅槃者。欲脱一切苦惱者。欲(29)爲一切天人世間作福田者。應當勤修習如(755a1)是之法。説是法時三萬二千諸天得諸法實(2)相。各以天曼陀羅華而散佛上。白言。世(3)尊。若人得聞如是之法。是人名爲善出家(4)者。何況信受讀誦如所説行。世尊。若有須(5)臾聞是法者。是則名爲無増上慢 
: 曼殊尸(28)利。若有如是見四聖諦。四念處。聖八分道。(29)五根。七覺分。我當説彼名爲度者。名爲到(766c1)彼岸者。名爲到陸地者。名爲得安隱者。名(2)爲得無畏者。名爲抖擻塵者。名爲無所有者。(3)名爲無欲惱無障礙者。名阿羅漢。名爲盡漏(4)者。名爲作所應作所作已辦者。名爲離重擔(5)者。名爲得自利者。名爲盡有結者。乃至名(6)爲心皆自在得勝彼岸者。名爲沙門。名爲婆(7)羅門。名爲能度者。名爲度鞞陀迦者。名爲(8)輸嚧帝疑夜者。名爲佛。名爲佛子。名爲奢(9)4迦子。名爲踏破刺棘者。名爲除却塹者。名(10)爲度塹者。名爲拔箭鏃者。名爲離熱惱者。(11)名爲比丘。名爲聖者。名爲滿足幢者。曼殊(12)尸利。比丘具足如是忍者。則能淨施。應得(13)諸天世等供養。是故曼殊尸利。比丘欲不虚(14)食國人食者。欲破摩羅者。欲超過流轉者。(15)欲順到涅槃者。欲解脱苦者。欲作諸天世等(16)淨施福田者。於此法中應當勤習相應。説此(17)言時三十二千天子法中證見。彼以曼陀羅(18)華。摩訶曼陀羅華。而散於佛。説如是言。大(19)徳世尊。若説此法耳得聞者。彼於如來教中。(20)是善出家。何況聞已信解爲縁如實奉行。世(21)尊。彼等衆生乃至若聞此説。當得無増上慢」 
 
 
de nas bcom ldan ’das la ’jam dpal gźon nur gyur pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das de bźin gśegs pas gzuṅs kyi tshig gaṅ gis byaṅ chub sems dpa’ rnams thogs pa ma mchis pa’i spobs pa thob par ’gyur źiṅ | sgra gaṅ gis kyaṅ ’jigs par mi ’gyur ba daṅ | chos thams cad saṅs rgyas kyi chos daṅ sbyor bar ’gyur ba daṅ | chos thams cad tshul gcig par rtogs par ’gyur ba de lta bu’i gzuṅs kyi tshul gyi tshig bka’ stsal du gsol | de skad ces gsol pa daṅ | bcom ldan ’das kyis ’jam dpal gźon nur gyur pa la ’di skad ces bka’ stsal to || 
: (6)爾時文殊師利法王子白佛言。惟願世尊。當(7)説陀羅尼。以是陀羅尼故。令諸菩薩得無礙(8)辯才。於諸音聲無所怖畏。能令諸法皆作佛(9)法。又信解諸法皆是一相。 
: (22)爾時曼殊尸利復白佛言。大徳世尊。爲説陀(23)羅尼句。以是陀羅尼故。當令菩薩得無著辯。(24)無一聲中而有怖畏。於佛法中出生諸法。信(25)解諸法是一相道。如是語已。佛告曼殊尸利(26)童眞菩薩言。 
 
 
’jam dpal de bas na chos kyi sgo gaṅ gis byaṅ chub sems dpa’ chos thams cad la snaṅ ba thob par ’gyur źiṅ | myur du mi skye ba’i chos la bzod pa thob par ’gyur ba’i phur pa’i tshig daṅ | sa bon gyi tshig bstan pa źes bya ba’i chos kyi sgo ’di ñon cig | ’jam dpal phur pa’i tshig daṅ | sa bon gyi tshig bstan pa źes bya ba’i chos kyi sgo de yaṅ gaṅ źe na | 
佛告文殊師利。(10)汝今諦聽。當爲汝説不動種性法門。諸菩(11)薩得入是法門者。能以智慧光明照一切法。(12)疾得無生法忍。文殊師利白佛言。世尊。云(13)何名不動處種性法門。 
曼殊尸利。以彼因縁汝當善聽。(27)今説法門。名雞羅句及種子句。以是法門故。(28)令諸菩薩於諸法中當得明照。速於無生法(29)中得忍。曼殊尸利言。云何名雞羅句種子句(767a1)法門。佛言。 
 
 
’jam dpal sems can thams cad sems gcig pa’o źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa ’jam dpal chos thams cad ni dmigs pa mi dmigs pa’i phyir sems med pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
佛告文殊師利。一切(14)衆生其心皆一。是名種性。世尊。云何是事(15)名爲種性。佛告文殊師利。一切衆生皆無(16)有心。縁性不可得故。是名種性。 
曼殊尸利。諸衆生一心是種子(2)句。曼殊尸利言。世尊。何因是種子句。佛言。(3)曼殊尸利。諸衆生心皆無所有攀縁。不可得(4)故。彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal sems can thams cad ni ’gyur ba gcig go źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni chags pa med par gźol ba ste | nam mkha’ ’gyur ba yin pas de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。(17)一切衆生皆同一量。是名種子。世尊。云何(18)是事名爲種性。佛言。一切衆生皆如虚空量(19)終歸無障礙。是名種子。 
曼殊尸利。諸衆生心皆(5)同一量。是種子句。曼殊尸利言。世尊。何因(6)是種子句。佛言。曼殊尸利。諸衆生心如虚(7)空量。入於無著平等行故。彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal sems can thams cad ni sems can gcig pa’o źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal sems can thams cad ni ma skyes śin tu ma skyes śiṅ miṅ med la | lam gcig pa dmigs su med pas gcig tu bstan pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。一切衆(20)生皆是一衆生。是名種子。世尊。云何是事(21)名爲種性。文殊師利。一切衆生皆是一相。(22)畢竟不生離諸名字。一異不可得故。是名種(23)性。 
(8)曼殊尸利。諸衆生一衆生是種子句。曼殊尸(9)利言。何因是種子句。佛言。曼殊尸利。説諸(10)衆生唯是其一。畢竟不生遠離於名。一異不(11)可得故。彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal ’dod chags źes bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal ’dod chags ni mi gnas pa’i tshul gyis chos kyi dbyiṅs la gnas pa ste | mi g-yo mi ’gul źiṅ raṅ bźin gyis dben pa ste | g-yo ba med pas de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
文殊師利。貪欲是不動相。世尊。云何是(24)事名不動相(25)佛言文殊師利。貪欲是不動相。安住法性中(26)以不住故。是貪欲不可得性常離故。是名不(27)動相。 
曼殊尸利。欲是雞(12)羅句。曼殊尸利言。世尊。何因是雞羅句。佛(13)言。曼殊尸利。欲不可動於法界住。以不住(14)故。彼不動搖本性離故。彼是此雞羅句。 
 
 
’jam dpal źe sdaṅ źes bya ba ’di rdo rje’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de rdo rje’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal źe sdaṅ ni dbyer med pa ste | ’di ltar dper na | ’jam dpal rdo rje ni mi phyed mi śigs pa’o || ’jam dpal de bźin du chos thams cad ni dṅos po ma grub pa’i phyir | gźig tu med ciṅ dbyer med pa ste | de’i phyir ’di ni rdo rje’i tshig go || 
文殊師利。瞋恚是金剛。世尊。云何是(28)事名爲金剛。文殊師利。瞋恚不可斷不可壞。(29)亦如金剛。不可斷不可壞。一切法亦如是不(1)可斷不可壞。諸法本不決定故。是名如金剛。 
曼(15)殊尸利。瞋是金剛句。曼殊尸利言。世尊何(16)因是金剛句。佛言。曼殊尸利。瞋不可破亦(17)不可斷。如彼金剛不破不斷。如是如是。曼(18)殊尸利。諸法亦皆不破不斷。諸事不成就故。(19)彼是此金剛句。 
 
 
’jam dpal gti mug ces bya ba ’di ni ye śes kyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de ye śes kyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni ye śes kyis grub ciṅ mi śes pa daṅ bral ba ste | ’di ltar dper na | ’jam dpal nam mkha’ ni śes pa daṅ ldan pa yaṅ ma yin | mi śes pa daṅ ldan pa yaṅ ma yin no || ’jam dpal de bźin du chos thams cad ni śes pa daṅ ldan pa yaṅ ma yin | mi śes pa daṅ ldan pa yaṅ ma yin | śes par bya ba’i raṅ bźin śin tu źi ba’i phyir śes pa yaṅ ma yin | mi śes pa yaṅ ma yin te | de’i phyir ye śes kyi tshig ces bya’o || 
(2)文殊師利愚癡是智慧性。世尊。云何是事名(3)智慧性。文殊師利。一切法離智慧亦離愚癡。(4)譬如虚空無有智慧亦無愚癡一切法亦如(5)是。無有智慧亦無愚癡。智慧愚癡智可知法。(6)從本已來倶寂滅故。是名愚癡智慧處。 
曼殊尸利。癡是智句。曼殊(20)尸利言。世尊。何因是智句。佛言。曼殊尸利。(21)即此諸法轉滅於智。遠離無智。如彼虚空非(22)智具足。亦非無智具足。如是如是。曼殊尸(23)利。諸法非智具足。亦非無智具足。智與無(24)智及所應知。本性寂靜故。彼是此智句。 
 
 
’jam dpal gzugs źes bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal ’di lta ste dper na | dbaṅ po’i phur pa ni rab tu gnas pa’i phyir mi g-yo mi ’gul lo || ’jam dpal de bźin du chos thams cad mi gnas pa’i tshul gyis chos kyi dbyiṅs la gnas pa ni ’gro ba daṅ ’oṅ ba med de | blaṅ du med ciṅ rtsol ba med la śin tu brtan pa’i phyir mi gnas pa ste | de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
文(7)殊師利。色陰是不動處。世尊。云何是事名(8)不動處。文殊師利。如天帝之幢深根安固(9)不可動搖。一切法亦如是。以不住法故安住(10)法性中。是法無來處無去處無取無捨。安住(11)無住處故。是故色名不動相。 
曼(25)殊尸利。色是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。何(26)因是雞羅句。佛言。曼殊尸利。如彼天帝門(27)橛不動不搖。以善住故。如是如是。曼殊尸(28)利。諸法於法界住。以不住故。彼亦無去無(29)來無取無捨。亦不於他有所行作。以住無住(767b1)處故。彼是此雞羅句。 
 
 
’jam dpal tshor ba źes bya ba ’di ni źi ba’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de źi ba’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni raṅ bźin gyis śin tu źi ba ste | tshor ba ni naṅ na yaṅ med | phyi rol na yaṅ med | śar phyogs na yaṅ med | lho phyogs na yaṅ med | nub phyogs na yaṅ med | byaṅ phyogs na yaṅ med | steṅ na yaṅ med | ’og na yaṅ med | phyogs mtshams rnams na yaṅ med do || ’jam dpal gal te bde ba’i tshor ba naṅ na yod na ni | sems can thams cad kyaṅ bde bas śin tu bde bar ’gyur ro || ’jam dpal ’o na ta ma gal te sdug bsṅal gyi tshor ba naṅ na yod na ni | sems can thams cad kyaṅ sdug bsṅal gyis śin tu sdug bsṅal bar ’gyur ro || ’jam dpal gal te bde ba yaṅ ma yin | sdug bsṅal ba yaṅ ma yin pa’i tshor ba naṅ na yod na ni sems can thams cad kyaṅ śin tu rmoṅs par ’gyur ro || ’jam dpal gaṅ gi phyir tshor ba thams cad ni naṅ na yaṅ med | phyi rol na yaṅ med | śar phyogs na yaṅ med | lho phyogs na yaṅ med | nub phyogs na yaṅ med | byaṅ phyogs na yaṅ med | steṅ na yaṅ med | ’og na yaṅ med | phyogs mtshams rnams na yaṅ med pas | de’i phyir sems can thams cad ni rtsva śiṅ daṅ | rtsig pa lta bu ste | raṅ bźin gyis ma skyes śiṅ ’gag pa med par mtshan ñid mñam pa ste | de’i phyir de ni źi ba’i tshig go || 
文殊師利。受(12)陰是滅性。世尊。云何是事名爲滅性。文殊(13)師利。一切諸受相性常寂滅故。諸受非内(14)外。非東方非南西北方四維上下來。何以故。(15)若樂受在内一切衆生常應受樂。若苦受在(16)内一切衆生常應受苦。若不苦不樂受在内(17)一切衆生應受不苦不樂(18)文殊師利。今一切諸受實不在内不在外。(19)不在兩中間。不在東方南西北方四維上下。(20)是故一切諸受如草木瓦石。畢竟不生不滅(21)無相。是故受名寂滅相。 
曼殊尸利。受是寂靜(2)句。曼殊尸利言。世尊。何因是寂靜句。佛言。(3)曼殊尸利。諸受本性寂靜。不内不外。不東(4)方不南方。不西方不北方。不下方不上方。(5)不十方中。曼殊尸利。若樂受在内者。衆生(6)應一向樂。曼殊尸利。若苦受在内者。衆生(7)應一向苦。曼殊尸利。若不苦不樂受在内者。(8)衆生應一向癡。曼殊尸利。是故諸受不内不(9)外。不東方不南方。不西方不北方。不下方(10)不上方。不十方中可得。是故諸衆生等皆似(11)草本及壁。本性不生不滅故。彼是此寂靜句。 
 
 
’jam dpal ’du śes źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal ’du śes de yoṅs su brtags pa las byuṅ ba ste | log pa las byuṅ ba | chad pa stoṅ ba lta bu | smig rgyu’i ṅo bo ñid raṅ bźin gyis dben pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。想陰是(22)種性。世尊。云何是事名爲種性。文殊師利。(23)是想皆憶想分別起從虚妄中生。如空拳(24)如野馬。本性自離。是故想陰名種性。 
(12)曼殊尸利。想是種子句。曼殊尸利言。世尊。(13)何因是種子句。佛言。曼殊尸利。分別起想(14)不如實生。空拳相似如焔自相。本性離故。(15)彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal ’du byed ces bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni bgraṅ du med ciṅ | bgraṅ ba mñam pa ñid daṅ ldan pa | chu śiṅ gi sñiṅ po lta bu ste | ’jam dpal ’di ltar dper na | chu śiṅ gi sñiṅ po ni raṅ bźin gyis ma skyes pa’i phyir śin tu med ciṅ mi dmigs so || ’jam dpal de bźin du chos thams cad ni raṅ bźin gyis dben źiṅ miṅ med pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊(25)師利。行陰是種性。世尊。云何是事名爲種(26)性。文殊師利。一切諸行離數無數入平等(27)2數。譬如芭蕉畢竟無實本性自爾。一切法(28)亦如是。無名字無性故。是故行陰名爲種(29)性。 
曼殊尸利。行是種子句。曼(16)殊尸利言。世尊。何因是種子句。佛言。曼殊(17)尸利。不正思惟故而生於行。諸數已離無數(18)過數。如芭蕉實。曼殊尸利。如芭蕉實畢竟(19)自無。以不可得本性不生。如是如是。曼殊(20)尸利。諸法本性自離名。已離故。彼是此種(21)子句。 
 
 
’jam dpal rnam par śes pa źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal rnam par śes pa ni sgyu ma lta bu ste | ma skyes pa | ma byuṅ ba | stoṅ pa | mtshan ma med pa | ṅo bo ñid med pa | mtshan ñid med pa | nam mkha’ daṅ sor mo lṅa lta bu miṅ med pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。識陰是種性。世尊。云何是事(755c1)名爲種性。文殊師利。是識如幻無實無起無(2)生。空無相無性。如五指塗空空無相現。是(3)故識陰名爲種性。 
曼殊尸利。識是種子句。曼殊尸利言。(22)世尊。何因是種子句。佛言。曼殊尸利。識如(23)幻相不生不出。空無相無自性無状貌如虚(24)空。以五指託畫故。彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal gzugs źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’di lta ste dper na | mig yor ni snaṅ ba la yod pa ma yin no || ’jam dpal de bźin du chos thams cad ni snaṅ ba la yod pa ma yin te | mig slu ba | sems slu ba | gsog | gsob | brdzun pa | sgyu ma’i chos can te | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。色是種性。世(4)尊。云何色爲種性。文殊師利。譬如鏡中像(5)雖可目見而無有實。一切色亦如是。雖見無(6)實但誑眼誑心虚妄不實。是故色名種性。 
曼殊尸(25)利。色是種子句。曼殊尸利言。世尊。何因是(26)種子句。佛言。曼殊尸利。不生諸色故。曼殊(27)尸利。如影雖見而無所有。如是如是。曼殊(28)尸利。諸色雖見而無所有。唯迷惑眼。唯(29)迷惑心。虚妄不實法故。彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal sgra źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni tha dad du byar med ciṅ gñis su med pa ste | ri’i sgra’i tshig gi lam brag ca daṅ ’dra ba ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
(7)文殊師利。聲是種性。世尊。云何聲爲種性。(8)文殊師利。一切法無別異相。畢竟空如山中(9)響。是故聲爲種性。 
曼(767c1)殊尸利。聲是種子句。曼殊尸利言。世尊。何(2)因是種子句。佛言。曼殊尸利。諸法無種種(3)無種種相。曼殊尸利。諸聲無二所有語道。(4)亦如山鳴響故。彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal dri źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni sna daṅ | dri daṅ | rnam par śes pa mi dmigs pa’i phyir mnam du med ciṅ raṅ bźin gyis blun la | nam mkha’ daṅ ’dra ba ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。香是種性。世(10)尊。云何香是種性。文殊師利。一切法無香(11)相性無知故空如虚空。鼻香識者皆不可得。(12)是故香爲種性。 
曼殊尸利。(5)香是種子句。曼殊尸利言。世尊。何因是種(6)子句。佛言。曼殊尸利。諸法不嗅本性頑鈍(7)等於虚空。鼻香嗅者不可得故。彼是此種(8)子句。 
 
 
’jam dpal ro źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni raṅ bźin daṅ | ṅo bo ñid kyis dben pa’i phyir bsam gyis mi khyab ciṅ ro’i khams mi dmigs pas ro dmigs su med pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。味是種性。世尊。云(13)何味爲種性(14)文殊師利。味性即是不可思議性。不可知離(15)於知故。自性常離故。是故味名種性。 
曼殊尸利。味是種子句。曼殊尸利言。(9)世尊。何因是種子句。佛言。曼殊尸利。味界(10)即不可思。味不可識遠離於識。本來自性離(11)故。彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal reg ces bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni nam mkha’ ltar dben pa daṅ | lus śin tu bsgom pa daṅ | reg bya ’byuṅ ba med pa daṅ | reg bya dben pa’i phyir reg pa med pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊(16)師利。觸是種性。世尊。云何觸爲種性。文殊(17)師利。觸如虚空其性自離無觸無合。一切法(18)亦如是。善壞身故。離於觸相觸者不可得故。(19)是故觸是種性。文殊師利。法是種性。世尊。云(20)何法爲種性。文殊師利。一切法無相無心。(21)離心性離名字。無決定故皆是法性相。是(22)故法是種性。 
曼殊尸利。觸是種子句。(12)曼殊尸利言。世尊。何因是種子句。佛言。曼(13)殊尸利。諸法不可觸著。如虚空離故。善壞(14)身故。觸不起作故。觸自離故。彼是此種子(15)句。曼殊尸利。法是種子句。曼殊尸利言。世(16)尊。何因是種子句。佛言。曼殊尸利。諸法無(17)心離心。自性不成離名離相。如法界本性故。(18)彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal sa źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni sems daṅ bral ba | sems med pa | ṅo bo ñid med pa | yoṅs su ma grub pa | miṅ daṅ bral ba | mtshan ñid kyis dben pa | chos kyi dbyiṅs kyi raṅ bźin te | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。地是種性。世尊。云(23)何地爲種性。文殊師利。一切法無堅相無(24)軟相。虚妄和合人以爲堅。是故地爲種性。 
曼殊尸利。地是種子句。曼(19)殊尸利言。世尊。何因是種子句。佛言。曼殊(20)尸利。諸法無堅無軟虚妄和合。人以爲堅。(21)彼是此種子句。 
 
 
’jam dpal chu źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni chu med pa ste | ma ’dres śiṅ rlan med pa | smig rgyu’i chu lta bu ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
(25)文殊師利。水是種性。世尊。云何水爲種性。(26)文殊師利。一切法無濕無合如野馬無水。是(27)故水爲種性。 
曼殊尸利。水是種子句。曼(22)殊尸利言。世尊。何因是種子句。佛言。曼殊(23)尸利。諸法無濕無雜無膩。如炎網故。彼是(24)此種子句。 
 
... (tenedaṃ) bījapadam | 
’jam dpal me źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni tsha ba med pa ste | yoṅs su gduṅ ba daṅ bral ba | raṅ bźin gyis med pa | ṅo bo ñid kyis źi ba | phyin ci log gis yoṅs su brtags pa śin tu ma skyes pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。火是種性。世尊。云(28)何火是種性。文殊師利。一切法無熱。離虚(29)妄熱相本性寂滅。離顛倒故。分別其實無(756a1)定無生。是故火名種性。 
曼殊尸利。火是種子句。曼殊尸(25)利言。世尊。何因是種子句。佛言。曼殊尸利。(26)諸法無暖無熱其已捨離。自性寂靜無實無(27)生。以顛倒分別故。彼是此種子句。 
That is why it is called a seed word. 
vāyavadhātur maṃjuśrī bījapadaṃ | āha kenedaṃ bījapadaṃ | āha asaktā maṃjuśrī (sarvadharmāḥ ... 2 ... tenedaṃ bījapadaṃ | 
’jam dpal rluṅ źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni g-yo ba daṅ yaṅ dag par bral ba’i phyir chags pa med ciṅ sgrib pa med pa ste | rluṅ gi lam las yaṅ dag par ’das śiṅ mtshan ñid med la ṅo bo ñid med pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。風是種(2)性。世尊。云何風爲種性。文殊師利。一切(3)法無障無礙無相無性。不動搖故離風相(4)2故。是故風名種性。 
曼殊尸(28)利。風是種子句。曼殊尸利言。世尊。何因是(29)種子句。佛言。曼殊尸利。諸法無著無礙無(768a1)急行無自性。風道已過不吹動故。彼是此種(2)子句。 
The element wind, Mañjuśrī, is a seed word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a seed word?” [The Lord] said: “All moments of existence are unattached, Mañjuśrī, and they are unhindered, since they are really immovable and completely freed, and the way of the wind is something apart, and has no substance and no characteristics. That is why it is called a seed word. 
buddho maṃjuśrī bījapadam | āha kenedaṃ bījapadaṃ | āha abudhyamānā mañjuśrī sar)vadharmāḥ abuddhā ananubuddhā asaṃbuddhā budhyamānāniruddhāḥ tenedaṃ bījapadaṃ | 
’jam dpal saṅs rgyas źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni ’tshaṅ rgya bar byed pa med pa ste | saṅs rgyas pa med | rjes su saṅs rgyas pa med | rdzogs par saṅs rgyas pa med | ’tshaṅ rgya bar ñe ba daṅ bral ba | ’tshaṅ rgya bar byed pas dben pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師利。佛是種性。(5)世尊。云何佛爲種性。文殊師利。一切法無(6)覺無知。離知相故。是故佛名種性。 
曼殊尸利。佛是種子句。曼殊尸利言。(3)世尊。何因是種子句。佛言。曼殊尸利。諸法(4)不作覺者。不覺不隨順覺不等覺。以覺離故。(5)彼是此種子句。 
The Buddha, Mañjuśrī, is a seed word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a seed word?” [The Lord] said: “All moments of existence are not becoming awake, Mañjuśrī, not awakened, not awakened in accordance with anything, not perfectly awakened, and something apart from any Awakening. That is why it is called a seed word. 
dharmo maṃjuśrī bījapadam | āha kenedaṃ bī(japadaṃ | āha asaṃbhinnā hi mañjuśrī sarvadharmā acchinnā ... 3 ... vacanapathasamatikrāntāḥ tenedaṃ bījapadaṃ |) 
’jam dpal chos źes bya ba ’di ni sa bon gyi tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de sa bon gyi tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni dbyer med ciṅ bcad du med pa ste | gcad pa daṅ bral ba | ’chad pas dben pa | miṅ med pa | mtshan ma med pa | mtshan ñid med pa | ṅo bo ñid med pa | tshig gi lam las yaṅ dag par ’das pa ste | de’i phyir de ni sa bon gyi tshig go || 
文殊師(7)利。法是種性。世尊。云何法爲種性。文殊(8)師利。諸法不可壞不可斷。離壞斷故無相無(9)名無性出言語道。是故法名種性 
曼殊尸利。法是種子句。曼(6)殊尸利言。世尊。何因是種子句。佛言。曼殊(7)尸利。諸法不斷不破離斷離破。無名無相離(8)名離相。亦無自性。語道已過故。彼是此種(9)子句。 
Dharma, Mañjuśrī, is a seed word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a seed word?” [The Lord] said: “All moments of existence are undifferentiated, Mañjuśrī, and undivided, free of division and beyond distinctions, without name, without distinguishing marks, without characteristics, without essence and completely transcending the ways of speech. That is why it is called a seed word. 
saṃgho maṃjuśrī kīlapadaṃ | āha kenedaṃ kīlapadaṃ | āha susthito hi maṃjuśri saṃghaḥ tathatāyāṃ dharmadhāto(r bhūtakoṭeḥ | susthitaḥ śīladuḥśīlasamatāyāṃ samādhivikṣepasamatāyāṃ prajñāduḥprajñāsamatāyāṃ | pratiṣṭhitaḥ sarvadharmeṣu sthānāsthānānālambanatvāt | tenedaṃ kīlapadaṃ | 
’jam dpal dge ’dun źes bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal ’phags pa’i dge ’dun ni chos ñid la śin tu gnas pa | chos kyi dbyiṅs daṅ | yaṅ dag pa’i mtha’ daṅ | tshul khrims daṅ | tshul khrims ’chal pa mñam pa ñid daṅ | tiṅ ṅe ’dzin daṅ | ’khrugs pa mñam pa ñid daṅ | śes rab daṅ | śes rab ’chal pa mñam pa ñid daṅ | rnam par grol ba daṅ | kun nas ñon moṅs pa mñam pa ñid la śin tu gnas śiṅ | gnas daṅ | gnas ma yin pa mi dmigs pa’i phyir chos thams cad la rab tu gnas pas | de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
(10)文殊師利。僧是不動相。世尊。云何僧爲不(11)動相。文殊師利。聖衆安住如法性實際定亂(12)平等中。安住智慧愚癡解脱煩惱平等一切(13)法中。心無所住。住法不可得故。是故僧名不(14)動x秒年相。 
曼殊尸利。僧是雞羅句。曼殊尸利言。(10)世尊。何因是雞羅句。佛言。曼殊尸利。不住(11)聖衆如法界際。持戒破戒平等故。定亂平等(12)故。智無智平等故。解脱煩惱平等故。於諸(13)法中無所安住。以處非處不可得故。彼是此(14)雞羅句。 
Saṃgha, Mañjuśrī, is a wedge word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a wedge word?” [The Lord] said: “The Saṃgha is well established, Mañjuśrī, in the suchness of the sphere of all moments of existence and of the limit of existence, it is well established in the sameness of good and bad morality, in the sameness of concentration and distraction, in the sameness of insight and bad insight, in the sameness of liberation and impurity; it is well established among all moments of existence because of not apprehending objectively any place or non-place. That is why it is called a wedge word. 
aviṣayā mañjuśrī sarvadharmāḥ 4) idaṃ kīlapadaṃ | āha kenedaṃ kīlapadaṃ | āha ākāśaviṣayā hi maṃjuśri sarvadharmāḥ acintyaviṣayā ... 13v (tenedaṃ kīlapadaṃ | 
’jam dpal chos thams cad yul ma yin no źes bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni nam mkha’i yul | bsam gyis mi khyab pa’i yul | yul med pa | yul yaṅ dag par chad pa | dṅos po med pa | chad pa daṅ bral ba’i phyir dbaṅ daṅ bral ba ste | de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
文殊師利。一切法行處名爲不動。(15)世尊。云何是事名爲不動相。文殊師利。一(16)切法虚空行處不可思議行處斷行處。無根本(17)無別異。不可得故。是故一切法行處名不(18)動相。 
曼殊尸利。諸法境界是雞羅句。曼(15)殊尸利言。世尊。何因是雞羅句。佛言。曼殊(16)尸利。諸法如虚空境界。不可思境界。諸境(17)界斷無諸事物。其中空虚斷。不可得故。彼(18)是此雞羅句。 
All moments of existence, Mañjuśrī, are beyond any sphere: this is a wedge word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a wedge word?” [The Lord] said: “All moments of existence, Mañjuśrī, are [like] the sphere of space, an unthinkable sphere, a non-sphere, cut of from any sphere, non-existent, beyond any sense-perception since not differentiated. That is why it is called a wedge word. 
anālambanā maṃjuśrī sarvadharmā)ḥ idaṃ kīlapadaṃ | āha kenedaṃ kīlapadam | āha apratiṣṭhitā maṃjuśri sarvadharmā asaṃniśrayāḥ te na kiṃcid ālaṃbante na vi(laṃbanta ālambanaviviktatvāt ... tenedaṃ kīlapadaṃ | 
’jam dpal chos thams cad dmigs pa med do źes bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni gnas pa med ciṅ rten pa yaṅ med pa ste | de dag ni dmigs pas dben pa’i phyir mi dmigs | rnam par mi dmigs | mi sbyor rnam par mi sbyor yoṅs su mi sbyor ba ste | de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
文殊師利。一切法無縁名不動相。世(19)尊。云何是事名不動相。文殊師利。一切法(20)無依止無住處無縁無順。離諸縁故。是故一(21)切法無縁名不動相。 
曼殊尸利。諸法無攀縁。是雞(19)羅句。曼殊尸利言。世尊。何因是雞羅句。佛(20)言。曼殊尸利。諸法無住處無依倚故。彼是(21)此雞羅句。 
All moments of existence, Mañjuśrī, have no objective existence: this is a wedge word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a wedge word?” [The Lord] said: “All moments of existence, Mañjuśrī, are established nowhere, they have a basis in nothing, they are neither dependent nor rest on any cause since they are dissociated from any objective cause; they are not associated in any single or multiple aggregate. That is why it is called a wedge word. 
... 2 ... sarvadha)rmā idaṃ kīlapadaṃ | āha kenedaṃ kīlapadaṃ | āha adreśyā hi maṃjuśri sarvadharmāḥ arūpiṇaḥ adreśyatvāt | na ... 3 ... (tenedaṃ kīlapadaṃ | 
 
 
曼殊尸利。諸法不破是雞羅句。(22)曼殊尸利言。世尊。何因是雞羅句。佛言。曼(23)殊尸利。諸法不可見。以無色不可見故。不(24)可斷不可破。不可得不可著。不可解脱故。(25)彼是此雞羅句。 
All moments of existence, Mañjuśrī, are indestructible: this is a wedge word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a wedge word?” [The Lord] said: “All moments of existence, Mañjuśrī, cannot be seen, they are without form since they cannot be seen, they cannot be broken and they cannot be crushed, they can also not be attained and adhered to, since they cannot be liberated. That is why it is called a wedge word. 
agrāhyā maṃjuśrī sarvadha)rmāḥ idaṃ kīlapadaṃ | āha kenedaṃ bhagavan kīlapadaṃ | āha tathatā samavasaraṇā hi maṃjuśri sarvadharmāḥ dharmadhāt(au) ... 4 ... tenedaṃ kīlapadaṃ | 
’jam dpal chos thams cad ni len pa med do źes bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni chos kyi dbyiṅs la yaṅ dag par źen pa ste | de dag ni mi ’dor mi len mi tshol | mi smon ciṅ smon pa yaṅ dag par chad pa | raṅ bźin gyis rnam par źi ba | nam mkha’ daṅ mñam źiṅ ’dra ba ste | de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
文殊師利。一切法不取(22)不捨相名不動相。世尊。云何是事名不動相。(23)文殊師利。一切法皆歸於如同於法性。是法(24)不可取不可捨無求無願諸願斷故。從本已(25)來常寂滅相同於虚空。是故不取不捨名不(26)動相。 
曼殊尸利。諸法不取不捨是(26)雞羅句。曼殊尸利言。世尊。何因是雞羅句。(27)佛言。曼殊尸利。諸法等歸於如等合法界。(28)彼不起取彼不捨出。不求不願諸願已斷。本(29)性寂靜等虚空故。彼是此雞羅句。 
All moments of existence, Mañjuśrī, are ungraspable: this is a wedge word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a wedge word?” [The Lord] said: “All moments of existence, Mañjuśrī, belong to the sphere of moments of existence; they cannot be done away with, and cannot be grasped, are completely free of wishful thinking, are essentially peaceful and the same as or similar to open space. That is why it is called a wedge word. 
niraṃgaṇā maṃjuśri sarvadharmāḥ idaṃ kīlapadaṃ | āha kenedaṃ kīlapadaṃ (| āha vimalā maṃjuśrī sarvadharmā) ... 
’jam dpal chos thams cad ni ñon moṅs pa med ces bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni dri ma med pa ste | ci’aṅ ma yin pa | dag pa | ’od gsal ba ste | nam mkha’ yoṅs su dag pa’i phyir śin tu dag pa | ñon moṅs pa mi dmigs pa’i phyir ñon moṅs pa med pa ste | de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
文殊師利。一切法無咎名不動相。世(27)尊。云何是事名不動相。文殊師利。一切法無(28)垢無所有。清淨顯曜如虚空無翳。諸罪定相(29)不可得故。是故一切法無咎名不動相。 
曼殊尸利。(768b1)諸法無咎是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。何(2)因是雞羅句。佛言。曼殊尸利。諸法無垢亦無(3)所有。清淨光顯最善清淨。如虚空清淨故。罪(4)不可得故無咎。彼是此雞羅句。 
All moments of existence, Mañjuśrī, are stainless, this is a wedge word.” [Mañjuśrī] said: “Why is it a wedge word?” [The Lord] said: “All moments of existence, Mañjuśrī, are unblemished, they are nothing at all, pure, brilliant, very pure because purified like open space, and they are without vices, because the vices are not real objects. That is why it is called a wedge word.” 
 
’jam dpal chos thams cad gźi med pa źes bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni dṅos po med ciṅ dbaṅ daṅ bral bas de dag la kun gźi med pa ste | de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
文殊(756b1)師利。一切法無歸處名不動相。世尊。云何是(2)事名不動相。文殊師利。一切法空無根本故(3)無歸處。是故無歸處名不動相。文殊師利。一(4)切法無學名不動相。世尊。云何是事名不動(5)相。 
曼殊尸利。諸(5)法無住處。是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。何(6)因是雞羅句。佛言。曼殊尸利。諸法無事寂靜(7)無住持故。彼是此雞羅句。 
 
 
’jam dpal chos thams cad ni bslab pa med ces bya ba ’di ni phur pa’i tshig go || gsol pa | bcom ldan ’das ci’i slad du de phur pa’i tshig ces bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal chos thams cad ni bslab pa daṅ bral ba ste | de dag ni bslab par bya ba ma yin | bsgom par bya ba ma yin | bsam par bya ba ma yin | yid la bya ba ma yin | gnas par bya ba ma yin | ’gro bar bya ba ma yin | nan tan du bya ba ma yin | log pa’i nan tan du bya ba ma yin | spaṅ bar bya ba ma yin | mṅon du bya ba ma yin | bśags par bya ba ma yin | rab tu bśags par bya ba ma yin | dgod par bya ba ma yin | dgrol bar bya ba ma yin | brjod par bya ba ma yin | smos par bya ba ma yin | gzuṅ bar bya ba ma yin | gtaṅ bar bya ba ma yin | rab tu gtaṅ bar bya ba ma yin | yoṅs su gtaṅ bar bya ba ma yin te | de ci’i phyir źe na | ’jam dpal chos thams cad ni śin tu btaṅ ba | raṅ bźin gyis ma bzuṅ ba | rtag par btaṅ ba ste | de dag ni śes pas khoṅ du chud par bya ba ma yin | mi śes pas khoṅ du chud par bya ba yaṅ ma yin te | de’i phyir de ni phur pa’i tshig go || 
文殊師利。一切法性無學。不應學。不應(6)修不應思。不應念不應住。不應發不應行。不(7)應斷不應證。不應語不應言。不應求不應(8)説。不應取不應捨。不應離不應除。何以故。文(9)殊師利。一切諸相畢竟離故。從本已來無所(10)取常是捨相。諸法非智慧所及。非愚癡所(11)及。是故無學名不動相
(12)諸法無行經卷上(13)諸法無行經卷下
(17)姚秦龜茲三藏鳩摩羅什譯 
曼殊尸利。諸法無(8)學是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。何因是雞羅(9)句。佛言。曼殊尸利。諸法無學。彼不應學。不(10)應修。不應思。不應念。不應住。不應發。不應(11)行。不應斷。不應證。不應説。不應顯。不應(12)求。不施設名。不開不淺。不生不滅。不洗(13)非不淨。不分別説。不衆言説。不攀縁。不執(14)取。不脱不棄不捨。何以故。曼殊尸利。諸法畢(15)竟已捨。本性不取常是棄捨。彼非智所行。非(16)無智所行故。彼是此雞羅句(17)佛説諸法本無經卷中(21)佛説諸法本無經卷下(22)隋天竺三藏闍那崛多譯 
 
 
de nas bcom ldan ’das la ’jam dpal gźon nur gyur pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das phur pa’i tshig las brtsams te | bdag kyaṅ spobs pa skye’o || bcom ldan ’das kyi bka’ stsal pa | ’jam dpal khyod kyis spobs pa skyed cig || ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can thams cad byaṅ chub thob pa’o źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || 
(18)爾時文殊師利法王子白佛言。世尊。我亦樂(19)説不動相。佛言。汝樂説者便可説之。文殊(20)師利言。世尊。一切衆生皆得菩提。是名不(21)動相。 
(23)爾時曼殊尸利童眞復白佛言。世尊。我欲説(24)雞羅句。佛言。曼殊尸利。汝可辯説。曼殊尸利(25)言。世尊。諸衆生得到菩提。是雞羅句。 
 
 
bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das chos thams cad ni thob pa ma mchis pa | yaṅ dag par thob pa ma mchis pa | rjes su thob pa ma mchis pa | thob par bgyi ba daṅ bral ba | rtogs par bgyi ba ma mchis pa | mṅon par rtogs par bgyi ba ma mchis pa ste | bcom ldan ’das de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
文殊師利。云何是事名不動相。世尊。(22)一切法無向無得。一切衆生皆入菩提性中。(23)是故説一切衆生皆得菩提。又是菩提非是(24)得相。何以故。衆生性即是菩提故。是故一(25)切衆生皆得菩提名不動相。 
佛言。(26)曼殊尸利。何因是雞羅句。曼殊尸利言。諸(27)法不到不普到。不順到已離到。非證時非不(28)證時。過智離到故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad thams cad mkhyen pa ñid thob pa’o źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can rnams ni thams cad kyi thams cad du ma mchis la thams cad mkhyen pa ñid kyaṅ dṅos po ma mchis pa’i rjes su ’braṅ ba ste | de’i slad du thams cad mkyen pa ñid thob pa’o źes bgyi ste | bcom ldan ’das thams cad mkhyen pa ñid ni su la yaṅ thob par bgyi ba’i tshul gyis ñe bar gnas pa ma lags so || de ci’i slad du źe na | bcom ldan ’das thams cad mkhyen pa ñid ni sems can gyi raṅ bźin te | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切衆生(26)皆成就一切智慧。名不動相。文殊師利。云(27)何是事名不動相。世尊。一切衆生無性。無(28)性故入如來平等中。從本已來是一切智慧(29)性。性同故名不動相。 
世尊。諸(29)衆生得到遍智。是雞羅句。佛言。曼殊尸利。(768c1)何因諸衆生得到遍智。是雞羅句。曼殊尸利(2)言。世尊。諸種諸處無諸衆生。順到遍智自(3)性故名得到遍智。世尊。其遍智者。無有得(4)到相應現住。何以故。世尊。衆生自性即遍(5)智故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad ni thams cad mkhyen pa’i ye śes daṅ ldan no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can thams cad ni ṅo bo ñid ma mchis śiṅ ṅo bo ñid daṅ bral ba ste | ṅo bo ñid gcig pa’i mtshan ñid pas | de bźin gśegs pa daṅ mñam pa ñid kyi rjes su mchis pa | thams cad mkhyen pa’i ye śes kyi raṅ bźin can te | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切衆生皆是(756c1)道場。是不動相。文殊師利。云何是事名不(2)動相。世尊。道場者有何義。文殊師利。一切(3)法寂滅相。無生相無所有相不可取相。是名(4)道場義。 
世尊。諸衆生具足遍(6)智。是雞羅句。佛言。曼殊尸利。何因是雞羅(7)句。曼殊尸利言。世尊。諸法無自離自。無自(8)性等順至於如。遍智本性一性相故。彼是此(9)雞羅句。世尊。諸衆生無量具足是雞羅句。(10)佛言。曼殊尸利。何因是雞羅句。曼殊尸利(11)言。世尊。諸衆生過算離數。若如是知彼不(12)可量。如虚空量故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad byaṅ chub kyi sñiṅ po źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das byaṅ chub kyi sñiṅ po źes bgyi ba’i tshig gi don ci lags | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal byaṅ chub kyi sñiṅ po źes bya ba ni chos thams cad źi ba’i sñiṅ po’o || chos thams cad skye ba med pa’i sñiṅ po’o || chos thams cad dṅos po med pa’i sñiṅ po’o || chos thams cad gzuṅ du med pa’i sñiṅ po’o || chos thams cad ṅo bo ñid med pa’i sñiṅ po ste | ’jam dpal de ni byaṅ chub kyi sñiṅ po’i tshig gi don to || gsol pa | bcom ldan ’das ’o na sems can thams cad sñiṅ po de daṅ rtag par ldan pa ma lags sam | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal de de bźin no | gsol pa | bcom ldan ’das de ltar rnam graṅs des kyaṅ sems can thams cad ni byaṅ chub kyi sñiṅ po ste | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切衆生不入此道場耶。佛(5)言。如是如是。是故世尊。一切衆生皆是道(6)場名不動相。世尊。一切衆生皆得無生法忍。(7)名不動相(8)文殊師利。云何是事名不動相。 
世尊。諸(13)衆生菩提場是雞羅句。佛言。曼殊尸利。何(14)因是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。菩提場者(15)是何句義。佛言。曼殊尸利。菩提場者諸法(16)寂靜場。諸法無生場。諸法無所有場。諸法(17)不可取場。諸法無自性場。曼殊尸利。此是(18)菩提場句義。曼殊尸利言。世尊。諸衆生不(19)常入此場耶。佛言。如是如是。曼殊尸利。曼(20)殊尸利言。世尊。以此因縁。諸衆生菩提場(21)是雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad bzod pa thob bo źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can thams cad ni mi zad pa’i chos daṅ mi ’grib pa’i chos daṅ | mi skye ba’i chos can te | miṅ gi mtshan ñid kyis dben pa’i bzod pa mñam pa ñid kyi rjes su mchis pas de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切(9)衆生無盡無生無滅性離無性。入平等忍故。(10)是故一切衆生皆得無生法忍名不動相。世(11)尊。一切衆生皆得無礙辯才名爲不動相。(12)云何是事名不動相。 
世尊。諸衆生得忍是雞羅句。佛(22)言。曼殊尸利。何因是雞羅句。曼殊尸利言。(23)世尊。諸衆生是無盡法無滅法不生法。名相(24)已離順入平等忍故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad thogs pa med pa’i spobs pa can no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can thams cad kyis gaṅ ci’aṅ ruṅ ste | gaṅ daṅ gaṅ spobs par gyur pa de daṅ de ni phyogs bcu kun la’aṅ ma mchis te | bcom ldan ’das sems can thams cad sgrib pa ma mchis pa mñam pa ñid kyi rjes su mchis śiṅ dben la raṅ gi mtshan ñid la gnas pas de ltar de dag ma mchis pa lags te | bcom ldan ’das rnam graṅs de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切衆生諸所(13)有樂説於十方界索不可得。所以者何。皆(14)入無礙辯才平等法中故。世尊。諸所樂説自(15)性皆離。無決定故。無所有故。是故一切衆(16)生皆得無礙辯才名不動相。 
世尊。(25)諸衆生無著辯是雞羅句。佛言。曼殊尸利。(26)何因是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。若諸衆(27)生有如是辯。彼於十方皆無所有。無著無障(28)平等順到。世尊。諸辯已離。自相不住故彼(29)無所著。世尊。以此因縁彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad gzuṅs thob bo źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can thams cad ni sems can gyi ’du śes can te | yaṅ dag pa ma lags par yoṅs su brtags pa’i phyin ci log gi rtog pas mtshan mar ’dzin pa’i slad du | gzugs daṅ | sgra daṅ | dri daṅ | ro daṅ | reg rnams ’dzin pas de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切衆生(17)皆得陀羅尼。名不動相。文殊師利。云何是(18)事名不動相。世尊。一切衆生以衆生相能(19)持色聲香味觸法。以虚誑不實憶想分別取(20)相故。是故一切衆生皆得陀羅尼名不動相。 
世(769a1)尊。諸衆生得陀羅尼。是雞羅句。佛言。曼殊(2)尸利。何因是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。諸(3)衆生想持。諸衆生色聲香味觸等。不實顛倒(4)分別取相故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad byams pa’i sems daṅ ldan no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can thams cad ni sems can ma mchis pa ste | raṅ bźin gyis gnod sems ma mchis śiṅ | gnod sems daṅ byams pa brtag tu ma mchis pa mñam pa ñid thob pas de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
(21)世尊。一切衆生皆得慈心。名不動相。文殊(22)師利。云何是事名不動相。世尊。一切衆生(23)無衆生性。從本已來無瞋無慈。得瞋慈平等(24)無分別故。是故一切衆生皆得慈心名不動(25)相。 
世尊。諸衆生(5)慈心是雞羅句。佛言。曼殊尸利。何因是雞(6)羅句。曼殊尸利言。世尊。諸衆生非衆生本(7)性不瞋。於瞋與慈而不分別。平等得到故。(8)彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad sñiṅ rje chen po daṅ ldan no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can thams cad ni ma bcos ma bgyis pa’i sñiṅ rje can te | de bźin gśegs pa’i mñam pa ñid las ma ’das pa sñiṅ rje chen po’i ṅo bo ñid daṅ ldan pas | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切衆生皆成就大悲。名不動相。(26)文殊師利。云何是事名不動相。世尊。一切(27)衆生無起無作相。皆入如來平等法中。不出(28)大悲之性。以惱悲無分別故。是故一切衆生(29)皆成就大悲名不動相 
世尊。諸衆生大悲具足。是(9)雞羅句。佛言。曼殊尸利。何因是雞羅句。曼(10)殊尸利言。世尊。諸衆生本性無作及無作者。(11)如來平等不過大悲。自性具足故。彼是此雞(12)羅句。 
 
 
bcom ldan ’das sems can thams cad ni tiṅ ṅe ’dzin daṅ ldan no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das sems can thams cad ni dmigs pas dben pa’i slad du raṅ bźin daṅ ldan pa ste | bcom ldan ’das dmigs pa gaṅ gis sems can gaṅ gi rnam par śes pa ’byuṅ ba de ni dmigs pa de la ma ’khrugs pa ste | de ci’i slad du źe na | bcom ldan ’das dmigs pa’i rnam par śes pa rnams skad cig ma’i slad du ste | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
(757a1)世尊。一切衆生皆得三昧。名不動相。文殊(2)師利。云何是事名不動相。世尊。一切衆生(3)性常定離諸縁故。若衆生從縁生知。於縁中(4)生知不名爲知。所以者何。諸知念念無常(5)畢竟空故。是故一切衆生皆成就三昧名不(6)動相。 
世尊。諸衆生得三摩地。是雞羅句。佛(13)言。曼殊尸利。何因是雞羅句。曼殊尸利言。(14)世尊。諸衆生本性入定。無散亂無略攝無異(15)縁。本性不生畢竟入定。攀縁離故。世尊。若(16)諸衆生因於攀縁而有識知。彼攀縁中則無(17)有識。何以故。世尊。其攀縁識念念速滅故。(18)彼是此雞羅句。佛言。曼殊尸利。諸衆生不(19)種種分別思覺耶。曼殊尸利言。諸思覺何處(20)住。佛言。於中住虚空界。曼殊尸利言。世尊。(21)虚空界有散亂耶。佛言。曼殊尸利。虚空界(22)無散亂。曼殊尸利言。世尊。諸衆生不行虚空(23)界耶。佛言。如是曼殊尸利。曼殊尸利言。世(24)尊。若虚空界如彼諸衆生如。若諸衆生如彼(25)虚空界如。然世尊諸衆生如虚空界如。此無(26)有二。無二相故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das saṅs rgyas thams cad ’dod chags daṅ ldan no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das saṅs rgyas thams cad ni ’dod chags daṅ ldan pa ste | ’dod chags kyi ṅo bo ñid daṅ ldan źiṅ rjes su rtogs pas mñam ñid las ma ’das te | dgyes śiṅ rab tu dgyes la rnam par dgyes te | ñon moṅs pa mi mṅa’ bas na | bcom ldan ’das ’dod chags ñid ni byaṅ chub ste | de ci’i slad du źe na | bcom ldan ’das ’dod chags kyi ṅo bo ñid rjes su rtogs pas byaṅ chub ces bgyi ste | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切諸佛皆成就貪欲。名不(7)動相。文殊師利。云何是事名不動相。世尊。(8)一切諸佛皆入貪欲平等法中故。遠離諍訟(9)通達貪欲性故。世尊。貪欲即是菩提何以(10)故。知貪欲實性説名菩提。是故一切諸佛皆(11)成就貪欲名不動相。 
世尊。諸佛(27)貪欲具足是雞羅句。佛言。曼殊尸利。何因(28)是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。諸佛順入貪(29)欲平等。無染離染捨離諍競。不過貪欲平等(769b1)順覺。貪欲自性故。世尊。貪欲即是菩提。何(2)以故。世尊。順覺貪欲自性説名菩提故。彼(3)是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams ni źe sdaṅ daṅ ldan pa’o źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams ni źe sdaṅ mñam pa ñid la bźugs śiṅ | ’du byed thams cad kyi skyon yaṅ dag par ston pa ste | źe sdaṅ gi ṅo bo ñid rjes su rtogs pas źe sdaṅ daṅ ldan pa źes bgyi ste | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切諸佛皆成就(12)瞋恚。名不動相。文殊師利。云何是事名不(13)動相。世尊。一切諸佛皆説有爲法過罪者。(14)安住瞋恚平等性中。通達瞋恚性故。是名(15)一切諸佛皆成就瞋恚名不動相。 
世尊。諸佛瞋惡具足是雞羅句。(4)佛言。曼殊尸利。何因是雞羅句。曼殊尸利(5)言。世尊。佛説諸有爲行過惡者。諸佛安住(6)瞋惡平等。順覺瞋惡自性故。説名瞋惡具足。(7)彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams ni gti mug daṅ ldan no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams ni gti mug gi ṅo bo ñid rjes su rtogs pas | gti mug mñam pa ñid la bźugs śiṅ miṅ thams cad las ’grel ba ste | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切(16)諸佛皆成就愚癡。名不動相。文殊師利。云(17)何是事名不動相。世尊。一切諸佛能度一切(18)貪著名字衆生。安住愚癡平等性中。通達愚(19)癡性故。是名一切諸佛成就愚癡名不動相。 
世尊。諸佛愚癡具足是雞羅(8)句。佛言。曼殊尸利。何因是雞羅句。曼殊尸(9)利言。世尊。諸佛能脱愚癡諸名諸著。安住(10)愚癡平等。順覺愚癡自性故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams ’jig tshogs daṅ ldan no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams ni ’jig tshogs la bźugs pa ste | ’jig tshogs mi skye mi ’byuṅ bar thugs su chud pas chos thams cad kyis rgyas par mi ’gyur | rnam par rgyas par mi ’gyur | yoṅs su rgyas par mi ’gyur te | mi bźugs pa’i tshul gyis bźugs pas de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
(20)世尊。一切諸佛皆成就身見。名不動相。文(21)殊師利。云何是事名不動相。世尊。一切諸(22)佛安住身見性中。於一切法中不退不畏不(23)動畢竟安住。以不住法故。通達知身見無生(24)無起無性故。是故一切諸佛皆成就身見名(25)不動相。 
(11)世尊。諸佛身見具足是雞羅句。佛言。曼殊(12)尸利。何因是雞羅句。曼殊尸利言。世尊。諸(13)佛安住身見。於諸法中不入不出亦不入出。(14)畢竟安住無住相故。順覺身見不生不出。無(15)自性故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams log par lta ba daṅ ldan no źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams ni ’dus byas log par yaṅ dag par ston ciṅ | ’dus byas yaṅ dag pa ma lags par yaṅ dag par ston | ’dus byas nor bar yaṅ dag par ston pa ste | log par lta ba’i ṅo bo ñid mtshan ñid kyis mñam pa ñid thugs su chud pas | ’dus byas thams cad gsob gsog ste | brdzun pa slu ba’i chos can du ston par mdzad pas | de’i slad du de ni phur pa’i tshig go || 
世尊。一切諸佛皆是邪見。名不動(26)相。文殊師利。云何是事名不動相。世尊。一(27)切諸佛一切有爲法。是邪虚誑不實者。通(28)達邪見性平等故。是故一切諸佛皆是邪見(29)名不動相。 
世尊。諸佛邪見具(16)足是雞羅句。佛言。曼殊尸利。何因是雞羅(17)句。曼殊尸利言。世尊。諸佛示現有爲是邪。(18)示現不實。示現離如。示現有爲是空無虚妄(19)法。順覺邪見自性相故。彼是此雞羅句。 
 
 
bcom ldan ’das saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams kyis phyin ci log la gnas te | byaṅ chub brñes so źes bgyi ba daṅ | saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams kyis sgrib pa la gnas ’dod pa’i yon tan lṅa la gnas | ’dod chags la gnas | źe sdaṅ la gnas | gti mug la gnas te | byaṅ chub brñes so źes bgyi ba ’di ni phur pa’i tshig go || bka’ stsal pa | ’jam dpal ci’i phyir de phur pa’i tshig ces bya | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das gnas źes bgyi ba ’di ni log par gnas pa’i tshig go || 
世尊。一切諸佛住四顛倒五蓋五(757b1)欲三毒。得阿耨多羅三藐三菩提。名不動(2)相。文殊師利。云何是事名不動相。世尊。住處(3)性即是非住處。 
世(20)尊。諸佛住顛倒得菩提。世尊。諸佛住諸蓋。(21)住五欲。住欲住瞋住癡。得菩提。是雞羅句。(22)佛言。曼殊尸利。何因是雞羅句。曼殊尸利(23)言。世尊。住處者即無住處句。 
 
 
bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal log par gnas pa źes bya ba’i tshig gi don ci | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das log par gnas pa smad par gnas pa | g-yo ba rab tu g-yo ba źes bgyi ba ’di ni | so so’i skye bo rnams kyi tshig bla dags te | saṅs rgyas bcom ldan ’das rnams ni ’dod chags mñam pa ñid daṅ | źe sdaṅ mñam pa ñid daṅ | gti mug mñam pa ñid daṅ | ’dod pa’i yon tan lṅa mñam pa ñid daṅ | sgrib pa mñam pa ñid daṅ | phyin ci log mñam pa ñid la yaṅ dag par bźugs śiṅ legs par bźugs pa ste | de dag ni ’dod chags kyi ṅo bo ñid kyi gnas na bźugs bźin du bla na med pa yaṅ dag par rdzogs pa’i byaṅ chub tu mṅon par rdzogs par ’tshaṅ rgya’o || źe sdaṅ gi ṅo bo ñid kyi gnas na bźugs | gti mug gi ṅo bo ñid kyi gnas na bźugs | ’dod pa’i yon tan lṅa’i ṅo bo ñid kyi gnas na bźugs | sgrib pa’i ṅo bo ñid kyi gnas na bźugs | phyin ci log gi ṅo bo ñid kyi gnas na bźugs bźin du bla na med pa yaṅ dag par rdzogs pa’i byaṅ chub tu mṅon par ’tshaṅ rgya’o || 
文殊師利。非住處有何義。世(4)尊。非住處者。退動還相。即是一切凡夫人。(5)一切諸佛安住是貪欲瞋恚愚癡四顛倒五蓋(6)五欲平等中。是諸佛安住貪欲性故。得阿耨(7)多羅三藐三菩提。安住瞋恚愚癡四顛倒五(8)蓋五欲性故。得阿耨多羅三藐三菩提。是故(9)一切諸佛住四顛倒五蓋五欲三毒中。得阿(10)耨多羅三藐三菩提名不動相 
佛言。曼殊(24)尸利。無住處者是何句義。曼殊尸利言。世(25)尊。無住處者難住及以動震。即是凡夫小兒。(26)又諸佛善住欲平等故。瞋平等故。癡平等故。(27)五欲平等故。諸蓋平等故。顛倒平等故。彼(28)住欲自性處。如是證覺阿耨多羅三藐三菩(29)提。彼住瞋癡五欲功徳。諸蓋顛倒自性處。(769c1)如是證覺阿耨多羅三藐三菩提。是故諸佛(2)住顛倒蓋五欲三毒。證覺阿耨多羅三藐三(3)菩提。是雞羅句。 
 
 
de skad ces gsol pa daṅ bcom ldan ’das kyis ’jam dpal gźon nur gyur pa la ’di skad ces bka’ stsal to || ’jam dpal khyod la gal te la la źig gis ’di skad du de bźin gśegs pa dgra bcom pa yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas ni mi dge ba’i chos thams cad spaṅs pa | dge ba’i chos thams cad daṅ ldan pa’o źes zer źiṅ de skad ces ’dri na | lan ci skad ces gdab | gsol pa | bcom ldan ’das gal te la la źig gis bdag la de skad du de bźin gśegs pa dgra bcom pa yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas ni mi dge ba’i chos thams cad spaṅs pa | dge ba’i chos thams cad daṅ ldan pa’o źes mchi na | bcom ldan ’das de skad ces ’dri ba de la bdag gis ’di skad ces bgyi ste | re śig dge ba’i bśes gñen dag la rim gro gyis śig | rnal ’byor la brtson par gyis śig | chos gaṅ la yaṅ sbyar ba daṅ | dbye ba ma byed cig | gzuṅ ba daṅ | gtaṅ bar ma byed cig | dmigs pa daṅ rnam par dmigs par ma byed cig | btaṅ sñoms daṅ spoṅ bar ma byed cig | tshol ba daṅ smon par ma byed cig | chos gaṅ la yaṅ rab ce’am | tha ma źe’am | mchog ces bya bar yaṅ dag par rjes su ma lta śig daṅ | de’i ’og tu de bźin gśegs pa’i yul śes par ’gyur ro || de bźin gśegs pa’i yul ni bsam gyis mi khyab pa ste | yul daṅ bral źiṅ yul med pa | yul thams cad daṅ yaṅ dag par bral ba | chos yaṅ dag par chad pa’o źes bgyi’o || bka’ stsal pa | ’jam dpal khyod kyis de skad ces luṅ bstan na ci źig luṅ bstan par ’gyur | gsol pa | bcom ldan ’das bdag gis de skad ces luṅ bstan pas chos gaṅ yaṅ luṅ bstan par gyur pa ma mchis so || bcom ldan ’das de bźin gśegs pa bcom ldan ’das kyis byaṅ chub kyi sñiṅ po la bźugs pa’i tshe | chos la la’i skye ba’am ’gag pa gaṅ yaṅ gzigs sam | bka’ stsal pa | ’jam dpal de ni ma yin no || ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das chos gaṅ ma skyes śiṅ ma byuṅ la | dge ba’i chos daṅ ldan pa’aṅ ma lags | mi dge ba’i chos daṅ ldan pa’aṅ ma lags pa de la yoṅs su śes par bgyi ba ni gaṅ źig mchis | spaṅ ba ni ci źig mchis | bsgom pa ni gaṅ źig mchis | mṅon du bgyi ba ni gaṅ źig mchis | mṅon par rtogs par bgyi ba yaṅ gaṅ źig mchis | 
(11)爾時佛告文殊師利法王子。若有人問汝。斷(12)一切不善法成就一切善法。名爲如來。汝(13)云何答。文殊師利言。世尊。若有人問我斷(14)一切不善法成就一切善法名爲如來者。我(15)當如是答。善男子。汝先當親近善知識修(16)集善道。於法無所合無所散。勿取勿捨。莫(17)縁莫求。勿擧勿下。莫求莫覓勿願。勿分(18)別諸法是上是中是下。然後當知。不可思議(19)行處無行處斷行處佛所行處(20)佛告文殊師利。汝如是答者爲答何義。文殊(21)師利言。世尊。我如是答者名爲無所答。世(22)尊。如佛坐於道場。頗見法有所生滅不。佛(23)言不也。世尊。若法無生無滅。是法可得説(24)斷一切不善法成就一切善法不。佛言不也。(25)世尊。若法不生不滅。不斷一切不善法。不(26)成一切善法。是何所見何所斷何所證何(27)所修何所得。 
如是語已。佛告曼殊尸利(4)童眞言。曼殊尸利。若復有人。問汝如來應(5)正遍知。諸不善法斷諸善法具足。如是問時。(6)汝何發遣。曼殊尸利言。世尊。若復有人如(7)是問我。如來應正遍知。諸不善法斷。諸善(8)法具足。世尊。彼如是問時我作如是説。汝(9)先親近善友勤作方便相應。莫一法合亦莫(10)作離。莫取莫放。莫攀縁。莫不攀縁。莫依莫(11)住。莫棄莫掌。莫聚莫求莫願莫見。一法爲(12)勝。若小若最勝。彼後當知如來境界。不思(13)境界。離境界。斷境界法。佛言。曼殊尸利。(14)汝作如是解説。是何發遣。曼殊尸利言。世(15)尊。我作如是解説。無有一法可發遣者。世(16)尊。佛坐菩提場已有法若生若滅可見不。佛(17)言。不然曼殊尸利。曼殊尸利言。世尊。若法(18)無生無滅。彼有善法具足不善法具足耶。佛(19)言。不然曼殊尸利。曼殊尸利言。世尊。若法(20)不生不出。彼無善法具足不善法具足。彼何(21)所知。何所斷。何所修。何所證。何所見道。 
 
 
de nas steṅ gi bar snaṅ las lha’i bu stoṅ phrag bcus de bźin gśegs pa daṅ | ’jam dpal gźon nur gyur pa la lha rdzas kyi me tog ud pa la daṅ | ku mu da daṅ | pun da rīka daṅ | man dā ra ba daṅ | man dā ra ba chen po daṅ | mañju śi ka daṅ | mañju śi ka chen po maṅ pos mṅon par gtor | rab tu gtor nas | bcom ldan ’das daṅ | ’jam dpal gźon nur gyur pa’i źabs la phyag tshal źiṅ ’di skad kyi tshig brjod par gyur te | 
説是語時虚空中萬天子。以天(28)青黄赤白蓮華散佛及文殊師利上。皆下禮(29)佛及文殊師利足。而作是言。 
(22)爾時上虚空中十千天子。聞此佛及曼殊尸(23)利童眞説已。即散憂波羅花。撥陀摩華。拘(24)目陀華。奔荼梨迦華。曼陀羅華。摩訶曼陀(25)羅華。禮佛及曼殊尸利童眞足已。如是説言。 
 
 
bcom ldan ’das ’di ni chags pa ma mchis pa’i dpal te | de ni ’jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni mi gñis pa’i dpal te | de ni ’jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni dṅos po ma mchis pa’i dpal te | de ni ’jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni ñon moṅs pa ma mchis pa’i dpal te | de ni ’jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni de bźin ñid kyi dpal te | de ni ’jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni ma nor ba de bźin ñid kyi dpal te | de ni ’jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni chos kyi dbyiṅs kyi dpal te | de ni ’jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni yaṅ dag pa’i mtha’i dpal te | de ni jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni dam pa’i dpal te | de ni jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni mchog gi dpal te | de ni ’jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni phul gyi dpal te | de ni jam dpal lo || bcom ldan ’das ’di ni bla na ma mchis pa’i dpal te | de ni jam dpal lo || 
世尊。文殊師(757c1)利名爲無礙尸利。文殊師利名爲不二尸利。(2)名爲無餘尸利。名爲無所有尸利。名爲如尸(3)利法性尸利實際尸利第一尸利上尸利。無(4)上尸利。 
(26)世尊。無著尸利。此謂曼殊尸利。世尊。無二(27)尸利。此謂曼殊尸利。世尊。無有尸利。此謂(28)曼殊尸利。世尊。無餘尸利此謂曼殊尸利。(29)世尊。如尸利。實際尸利。法界尸利。勝尸(770a1)利。最勝尸利。無上尸利。無上上尸利。無等(2)尸利。無等等尸利。世尊。此謂曼殊尸利童(3)眞。 
 
 
de skad ces smras pa daṅ | ’jam dpal gźon nur gyur pas lha’i bu de dag la ’di skad ces smras so || lha’i bu dag chog gis bdag la ma rtog rnam par ma rtog śig | kho bos ni chos gaṅ yaṅ dam pa źes bya ba’am | mchog ces bya ba’am | phul źes bya ba de lta bu yaṅ dag par rjes su ma mthoṅ ṅo || lha’i bu dag kho bo ni ’dod chags kyi dpal te | de’i phyir kho bo ’jam dpal lo || kho bo ni źe sdaṅ gi dpal te | de’i phyir kho bo ’jam dpal lo || kho bo ni gti mug gi dpal te | de’i phyir kho bo ’jam dpal lo || lha’i bu dag kho bo ni ’dod chags las yoṅs su ’das pa ma yin | źe sdaṅ las yoṅs su ’das pa ma yin | gti mug las yoṅs su ’das pa ma yin te | lha’i bu dag byis pa so so’i skye bo dag ni ’da’ źiṅ yoṅs su ’da’ ba daṅ | rnam par ’da’ ba dag byed kyi | byaṅ chub sems dpa’ rnams ni chos gaṅ la yaṅ ’pho ba’am | ’gro ba’am | ’da’ ba med do || 
文殊師利語諸天子言。止止諸天子(5)汝等勿取相分別。我不見諸法是上是中是(6)下。不如汝説。文殊師利言。我者我是貪(7)欲尸利瞋恚尸利愚癡尸利。是故我名文殊(8)師利。諸天子。我不出貪欲瞋恚愚癡。凡夫(9)人分別諸法求過出至到。諸菩薩於法無過(10)無出無至無到。 
如是語已。曼殊尸利童眞告彼天子言。止(4)止天子。莫分別我。我不見一法若勝若劣(5)若最勝若妙。又天子。汝若説言曼殊尸利(6)者。我欲尸利彼是我曼殊尸利。我瞋尸利彼(7)是我曼殊尸利。我癡尸利彼是我曼殊尸利。(8)如是説者。名爲正説。何以故。天子。我不過(9)欲。不過瞋。不過癡。天子。諸凡夫小兒有行(10)有到。諸菩薩無一處法中有行有到。 
 
 
lha’i bu rnams kyis smras pa | ’jam dpal ’o na byaṅ chub sems dpa’ rnams saṅs rgyas kyi chos rnams rnam par mi gnon tam | sa bcu rjes su mi gnon tam | ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu dag de ji sñam du sems | sgyu mas sprul pa’i sems daṅ sems las byuṅ ba dag saṅs rgyas kyi chos rnam par gnon ciṅ sa bcu rjes su gnon pa yod dam | 
諸天子言。菩薩不到十地不(11)至佛法耶。文殊師利言。於諸天子意云何。(12)幻人能到十地至佛法不。 
天子言。(11)曼殊尸利。諸菩薩不到佛法不行十地耶。曼(12)殊尸利言。天子。於意云何。幻人心心數法(13)行十地耶。 
 
 
lha’i bu rnams kyis smras pa | ’jam dpal sgyu ma’i skye bu la gnas kyaṅ med na | saṅs rgyas kyi chos rnam par gnon pa’am | sa rjes su gnon pa lta ga la yod | ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu dag de bźin du chos thams cad ni sgyu ma lta bu ste | de dag ni gnon pa med | rnam par gnon pa med | yoṅs su gnon pa med de ’da’ med do || 
諸天子言。幻化(13)人尚無住處。何況從此住地至於餘地。文殊(14)師利言。諸天子。一切法如幻無去無來無過(15)無出無至無到。 
天子言。曼殊尸利。如是幻人本(14)無住處。何處於地復有行到。曼殊尸利言。(15)如是天子。諸法喩幻彼無行踐。無他處到。(16)無用力行。無自主行。 
 
 
lha’i bu dag gis smras pa | ’o na ’jam dpal khyod byaṅ chub mṅon par rdzogs par ’tshaṅ rgya bar mi ’gyur ram | ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu dag de ji sñam du sems | byis pa so so’i skye bo ’dod chags kyis kun nas glags pa źig byaṅ chub kyi sñiṅ por ’dug na thams cad mkhyen pa’i ye śes daṅ ldan par ’gyur ram | 
諸天子言。汝不當得。阿耨(16)多羅三藐三菩提耶。文殊師利言。諸天子。(17)於意云何。凡夫貪欲覆心能坐道場得一切(18)智不。諸天子言不也。 
天子言。曼殊尸利。汝(17)不當覺菩提耶。曼殊尸利言。天子。於意云(18)何。凡夫小兒貪欲繞住。能坐菩提場具足遍(19)智不。 
 
 
lha’i bu dag gis smras pa | ci ’jam dpal ’o na khyod ’dod chags kyis kun nas glags pa’i byis pa so so’i skye bo yin nam | ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu dag de de bźin te | bdag ni ’dod chags kyis kun nas glags pa’o || źe sdaṅ gis kun nas glags pa’o || gti mug gis kun nas glags pa’o || bdag ni mu stegs can gźan no || log pa la źen pa’o || 
諸天子言。文殊師利。(19)汝今貪欲覆心是凡夫耶。文殊師利言。如是(20)如是。我是凡夫從貪欲起。從瞋恚起。從愚(21)癡起。我是外道是邪行人。 
天子言。曼殊尸利。汝豈復貪欲繞住(20)是凡夫小兒耶。曼殊尸利言。如是天子。我欲(21)繞住。我瞋繞住。我癡繞住。我是外道。我是(22)邪行。 
 
 
lha’i bu dag gis smras pa | ’jam dpal ci las bsams te de skad du bdag ni ’dod chags kyis kun nas glags pa’o || źe sdaṅ gis kun nas glags pa’o || gti mug gis kun nas glags pa’o źes smra | ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu dag de ni ji ltar mi gnas pa’i tshul gyis ’dod chags daṅ | źe sdaṅ daṅ | gti mug gi ṅo bo ñid la gnas pa’i phyir | ji ltar phyogs bcu kun tu gnas med pa de ltar gnas so || 
諸天子言。以何(22)故。自言我是凡夫。從貪欲起瞋恚起愚癡起。(23)文殊師利言。是貪欲瞋恚愚癡性。十方求之(24)不可得。我以不住法住是性中故。説我是(25)凡夫三毒所覆。 
天子言。曼殊尸利。以何義意説如是(23)言。我欲繞住。我瞋繞住。我癡繞住。我是外(24)道。我是邪行。曼殊尸利言。天子。我所有繞(25)住無有住處。於十方中無欲瞋癡。自性住處(26)故。以無住處相應故。 
 
 
lha’i bu dag gis smras pa | ’jam dpal khyod ji ltar mu stegs can gźan źes bya ba yin | smras pa | lha’i bu dag kho bo ni mu stegs can gźan du mi ’gro ste | de’i phyir mu stegs can gźan źes bya’o || lha’i bu dag gis smras pa | ’jam dpal khyod ji ltar log pa la źen ces bya | ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu dag kho bos ni chos thams cad log par śes te | yaṅ dag pa ma yin źiṅ nor ba yoṅs su brtags par khoṅ du chud pas | de’i phyir kho bo ni log pa la źen pa’o || 
文殊師利。汝云何名外道。(26)文殊師利言。我終不到外道。諸道性不可得(27)故。我於一切道爲外。諸天子言。汝云何是(28)邪行人。文殊師利言。我已知一切法皆是邪(29)虚妄不實。是故我是邪行人。 
天子言。曼殊尸利汝(27)云何是外道。曼殊尸利言。天子。我於外道無(28)所行到。彼因縁故我是外道。天子言。曼殊(29)尸利。汝云何是邪行。曼殊尸利言。天子。我知(770b1)諸法是邪不實不如。但是分別。彼因縁故我(2)是邪行。 
 
 
de nas de’i tshe lha’i bu stoṅ phrag bcu po de dag gis | ’jam dpal gyis bstan pa de thos nas | mi skye ba’i chos la bzod pa thob par gyur to || ’di skad ces kyaṅ smras te | rdo rje’i tshig daṅ | sa bon gyi tshig daṅ | phur pa’i tshig rnam pa ’di lta bu dag gaṅ gi rna lam du grag par gyur pa de dag kyaṅ thob par bya ba legs par thob pa yin na | gaṅ gis thos nas mos par gyur pa daṅ | yid ches pa daṅ | luṅ ’bogs pa daṅ | kha ton byed pa daṅ | ’dzin pa daṅ | klog pa daṅ | ston pa daṅ | de bźin ñid du nan tan byed pa lta smos kyaṅ ci dgos te | de dag ni thogs pa med pa’i spobs pa rjes su thob par ’gyur ro || chos thams cad la snaṅ ba thob par ’gyur ro || tshul gcig tu bstan pa la mkhas par ’gyur ro || chos thams cad kyaṅ saṅs rgyas kyi chos daṅ sbyor bar ’gyur ro || 
説是法時萬天(758a1)子得聞是語。皆得無生法忍。各作是言。是諸(2)衆生皆得大利。得聞眞正金剛語句。何況聞(3)已信解受持讀誦爲人解説如説修行。當得(4)無礙辯才一切法中得眞慧照明。巧説諸法(5)一相一門。能示衆生一切諸法皆是佛法 
爾時十千天子。於曼殊尸利童眞邊。(3)聞此説已。無生法中得忍。彼得忍已説如是(4)言。世尊。若彼衆生善此金剛句光明到耳者(5)得勝利。何況聞已。信解爲縁受持讀誦。修習(6)演説如所説行。世尊。彼於諸法中當得無著(7)辯才。及得明照善説一相諸法。於佛法中相(8)續不斷。顯示諸法皆是佛法 
 
 
|| bam po gsum pa ste tha ma | de nas bcom ldan ’das la lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das dus slad ma la byaṅ chub sems dpa’ rnams kyis rnam pa ’di lta bu’i chos thos na | mi ’jigs mi dṅaṅ | skrag par mi ’gyur ba daṅ | sgra thams cad rtogs par ’tshal bar ’gyur ba daṅ | thogs pa ma mchis śiṅ | the tsom ma mchis par bgyi ba’i slad du sgra daṅ tshig la ’jug pa’i rig pa bstan du gsol | de skad ces gsol pa daṅ | bcom ldan ’das kyis lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pa la ’di skad ces bka’ stsal to || lha’i bu khyod la gnas de dris pas ci źig bya | chog mod sgra daṅ | skad la ’jug pa’i rig pa de ni las daṅ po’i byaṅ chub sems dpa’ śes pa’am | khoṅ du chud pa’am | bsam pa’am | gźal ba’am | dpyad par sla ba ma yin no || de ni byaṅ chub sems dpa’ las daṅ po pa’i mdun du brjod par bya ba ma yin te | lha’i bu sgra daṅ skad la ’jug pa khoṅ du chud pa’i byaṅ chub sems dpa’ sems dpa’ chen po ni gal te bskal pa gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed du log pa’i tshig yaṅ dag pa ma yin pa’i ṅag gis mi sñan pa brjod de | spyos pas de la khoṅ khro ba’i sems mi skyed do || gal te bskal pa gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed du bde ba’i yo byad gos daṅ | zas daṅ | mal cha daṅ | nad kyi rkyen rtsi daṅ | yo byad thams cad kyis rim gror byas | bkur stir byas | bsti staṅ du byas | mchod par byas kyaṅ de la chags pa’i sems mi ’byuṅ ste | lha’i bu ’di lta ste dper na | dgra bcom pa | zag pa zad pa ni chags par bya ba’i gnas kyi chos thams cad la yaṅ chags par mi ’gyur | khoṅ khro bar bya ba’i gnas kyi chos thams cad la yaṅ khoṅ khro bar mi ’gyur ro || lha’i bu de bźin du sgra daṅ | skad la ’jug pa khoṅ du chud pa’i byaṅ chub sems dpa’ yaṅ | bskal pa gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed du | bde ba’i yo byad thams cad kyis rim gror byas kyaṅ | de la chags pa’i sems mi skyed do || bskal pa gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed du log pa yaṅ dag pa ma yin pa’i tshig gis mi sñan par brjod de | spyos kyaṅ khoṅ khro ba’i sems mi skyed do || lha’i bu de ltar sgra daṅ | skad la ’jug pa khoṅ du chud pa’i byaṅ chub sems dpa’ ni thob pa daṅ | ma thob pa daṅ | grags pa daṅ | ma grags pa daṅ | bstod pa daṅ | smad pa daṅ | bde ba daṅ | sdug bsṅal thams cad kyis mi bskyod mi ’phrogs te | ’jig rten gyi chos thams cad zil gyis gnon ciṅ | ri’i rgyal po ltar mi sgul par gnas so || de skad ces bka’ stsal pa daṅ | bcom ldan ’das la lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das ’on kyaṅ ma byuṅ ba’i dus na | byaṅ chub sems dpa’ ’du śes sbyaṅs pa | ’du śes byaṅ ba gaṅ ji sñed cig ’byuṅ bar ’gyur ba de dag gis sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa ’di thos na | raṅ gi skyon yaṅ rtogs par ’gyur | gźan la yaṅ ston par ’gyur na | bcom ldan ’das sgra daṅ | skad la ’jug pa’i rig pa bśad du gsol | de skad ces gsol pa daṅ | bcom ldan ’das kyis lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pa la ’di skad ces bka’ stsal to || lha’i bu de bas na śin tu legs par ñon la yid la zuṅ śig daṅ | don ’di ṅas khyod la bśad do || bcom ldan ’das de ltar bgyi’o źes nas | lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pa | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa ltar ñan to || bcom ldan ’das kyis de la ’di skad ces bka’ stsal to || lha’i bu gal te byaṅ chub sems dpa’ ’dod chags kyi sgra la ñes pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ ’dod chags daṅ bral ba’i sgra la chags pa’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || źe sdaṅ gi sgra la kha na ma tho ba’i ’du śes su ’gyur źiṅ | źe sdaṅ daṅ bral ba’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || gti mug gi sgra la kha na ma tho ba’i ’du śes su ’gyur źiṅ | gti mug daṅ bral ba’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || ’dod pa chuṅ ba’i sgra la chags śiṅ | ’dod pa che ba’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || chog śes pa’i sgra la chags śiṅ | chog mi śes pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || sdom pa’i sgra la chags śiṅ | mi sdom pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || gcig pur dga’ ba’i sgra la chags śiṅ | skye bo phal po che ba’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || saṅs rgyas kyi sgra la chags śiṅ | mu stegs can gyi sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || tshaṅs par spyod pa’i sgra la źen ciṅ | tshaṅs par mi spyod pa’i sgra la źe sdaṅ na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || kun nas ñon moṅs pa’i sgra la khoṅ khro źiṅ | rnam par byaṅ ba’i sgra la chags na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || ’bras bu la gnas pa’i sgra la chags śiṅ | byis pa so so’i skye bo’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || bde ba’i sgra la chags śiṅ | sdug bsṅal gyi sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || rab tu byuṅ ba’i sgra la chags śiṅ | khyim pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || ’jig rten las ’das pa’i sgra la chags śiṅ | ’jig rten pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || sbyin pa’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | ser sna’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || tshul khrims kyi sgra la chags pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | tshul khrims ’chal ba’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || bzod pa’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | gnod sems kyi sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || brtson ’grus brtsams pa’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | le lo’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || bsam gtan gyi sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | ’khrug pa’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || śes rab kyi sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur źiṅ | śes rab ’chal ba’i sgra la khoṅ khro ba’i ’du śes su ’gyur na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || ñe ba’i sgra la chags śiṅ | riṅ ba’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || ’khor ba’i sgra la kha na ma tho ba’i ’du śes su ’gyur źiṅ | mya ṅan las ’das pa’i sgra la legs pa’i ’du śes su ’gyur na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || tshu rol gyi sgra la khoṅ khro źiṅ | pha rol gyi sgra la chags na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || groṅ gi sgra la kha na ma tho bar ’du śes par gyur ciṅ | dgon pa’i sgra la chags par gyur na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || gcig pur spyod pa’i sgra la chags śiṅ | ’du ’dzir spyod pa’i sgra la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || dge sloṅ gi spyod pa la chags śiṅ | khyim pa’i spyod pa la khoṅ khro na | sgra daṅ skad la ’jug pa’i rig pa la mi slob bo || spyod lam gyi bya ba la chags śiṅ | spyod lam ma yin pa’i bya ba la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || tshul du śis pa la chags śiṅ | tshul du mi śis pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || tshul khrims kyi spyod pa la chags śiṅ | tshul khrims ’chal ba’i spyod pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || ma ’dres pa’i spyod pa la chags śiṅ | ’dres pa’i spyod pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || ’dod chags daṅ bral ba’i spyod pa la chags śiṅ | ’dod chags kyi spyod pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || źe sdaṅ med pa’i ’du śes la chags śiṅ | źe sdaṅ gi ’du śes la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || gti mug daṅ bral ba’i ’du śes la chags śiṅ | gti mug gi ’du śes la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || stoṅ pa ñid la chags śiṅ | dmigs pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || mtshan ma med pa la chags śiṅ | mtshan ma la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || smon pa med pa la chags śiṅ | smon pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || byaṅ chub sems dpa’i spyod pa la chags śiṅ | ñan thos daṅ | raṅ saṅs rgyas kyi spyod pa la khoṅ khro na | saṅs rgyas kyi chos rnams la mi slob bo || 
(6)爾時華戲慧菩薩白佛言。世尊。願説入音聲(7)慧法門。令當來菩薩聞如是法不驚不怖亦(8)知一切音聲究竟之性不疑不悔。於諸音聲(9)無所障礙。佛言止止。用問是事爲。是入音(10)聲慧法門。不應於新發意菩薩前説。所以者(11)何。新發意者不能解不能知不能思。若菩薩(12)摩訶薩入是音聲慧法門者。假使有人於恒(13)河沙劫惡口罵詈誹謗毀呰。是人不生恚恨。(14)若人於恒河沙劫。以一切樂具供養不生愛(15)心譬如漏盡阿羅漢。一切愛處不生愛心一(16)切瞋處不生瞋心。善男子。是音聲慧法門菩(17)薩。於利衰毀譽稱譏苦樂等八法已過心不(18)傾動。譬如須彌山王(19)爾時華戲慧菩薩復白佛言。願必爲説入音(20)聲慧法門。當來菩薩得聞是法門當自知過(21)咎亦教餘人。爾時佛告華戲慧菩薩。善男子。(22)汝今諦聽善思念之。當爲汝説。唯然世尊。(23)佛告華戲慧菩薩。若菩薩聞貪欲音聲生過(24)罪想。聞離貪欲音聲生利益想即是不學佛(25)法。若聞瞋恚音聲生過罪想。聞離瞋恚音聲(26)生利益想。若聞愚癡音聲生過罪想。於(27)離愚癡音聲生利益想。則是不學佛法。若(28)於少欲音聲生喜想。於多欲音聲生礙想。即(29)是不行音聲法門。於知足音聲生喜想。於不(758b1)知足音聲生礙想。則是不行音聲法門。若(2)於細行音聲生喜想。於麁行音聲生礙想。則(3)是不行音聲法門。若於樂靜音聲則喜。於憒(4)閙音聲則礙。則是不學佛法。若於忍辱音(5)聲生利想。於瞋恚音聲生礙想。則是不學(6)佛法。若於精進音聲生利想。於懈怠音聲生(7)礙想。則是不學佛法。於禪定音聲生利想。(8)於散亂音聲生礙想。則是不學佛法。於智(9)慧音聲生利想。於愚癡音聲生礙想。則是(10)不學佛法。若於近道音聲則喜。於遠道音(11)聲則礙。則是不學音聲法門。於生死見(12)過咎於涅槃見利益。則是不入音聲法門。(13)於彼岸則喜。於此岸則礙。則是不學音聲(14)法門。於聚落音聲生礙想。於空閑音聲生喜(15)想。則是不學音聲法門。若於獨行音聲生(16)喜想。於衆行音聲生礙想。則是不學音聲(17)法門。於比丘所行音聲生喜想。於白衣所行(18)音聲生礙想。則是不學音聲法門。於有威(19)儀則喜。於無威儀則礙。則是不學佛法。(20)於清淨行則喜。於不清淨行則礙。則是不(21)學佛法。於一行則喜。於雜行則礙。則是(22)不學佛法。於離欲行則喜。於婬慾行則礙。(23)則是不學佛法。於離瞋想則喜。於瞋想(24)則礙。則是不學佛法。於離癡想則喜。於(25)癡想則礙。則是不學佛法。於空則喜於(26)有則礙。則是不學佛法。於無相則喜。於(27)有相則礙。則是不學佛法。於無作則喜。於(28)有作則礙。則是不學佛法。於菩薩行則喜。(29)於聲聞辟支佛行則礙。則是不學佛法。 
(9)爾時衆中復有天子。名蓮華遊戲智通。來集(10)會坐。爾時蓮華遊戲智通天子。而白佛言。(11)世尊。宜説十種音聲入智。於後世時五十歳(12)中。菩薩聞如是等法已。不驚不怖不畏於諸(13)法行。當知入行不疑不惑。如是語已。佛告(14)蓮花遊戲智通天子言。止止天子。何須問如(15)是處。此音聲入門。初業菩薩不能知覺思惟(16)稱量共議。善家子。此法説時。亦不得於初(17)業菩薩前説。何以故。説意難知故。天子。音(18)聲入門。菩薩如恒伽河沙等劫。若彼不如(19)實言訶罵。彼於其中無瞋礙心。又復恒伽河(20)沙等劫。若得淨心好意供養尊重。諸樂因縁(21)衣食臥床病縁藥等諸事。彼於其中亦無順(22)愛心生。善家子。如阿羅漢漏盡。於諸順愛(23)住處法中。終不生愛。於諸瞋礙住處法中。(24)亦不生憎。善家子。如是音聲入門。菩薩於(25)恒伽河沙等劫。若得供養諸樂因縁。彼於其(26)中而無順愛心生。於恒伽河沙等劫。若彼不(27)如實言訶罵。彼於其中無瞋礙心。善家子。(28)如是音聲入門。菩薩於諸衰利毀譽稱譏苦(29)樂。無受無著。過於世法而住。猶如山王。如(770c1)是語已。蓮華遊戲智通天子復白佛言。世尊。(2)菩薩學時。復云何學音聲入門。佛言。善家(3)子。汝今何須問如是處。天子言。世尊。爲説(4)音聲入智。於彼未來若有菩薩入於此忍。當(5)作淨想信想愛想。彼等聞此音聲入智已。當(6)覺自惡亦教餘人。如是語已。佛告蓮華遊戲(7)智通天子言。彼若然者。天子善聽。正念善(8)思。吾當爲汝演説此義。蓮華遊戲智通天子(9)對曰。如是我甚樂聞。佛言。天子。若有菩薩(10)於欲聲中生過罪想。離欲聲中生讃利想。即(11)不學佛法中。於瞋聲中生過罪想。離瞋聲中(12)生讃利想。即不學佛法中。於癡聲中生過罪(13)想。離癡聲中生讃利想。即不學佛法中。於(14)少欲聲順愛。於多欲聲背憎。即不學音聲入(15)門中。於知足聲順愛。於不知足聲背憎。即(16)不學音聲入門中。於減省聲順愛。於不減省(17)聲背憎。即不學音聲入門中。如是略説。當(18)知於樂獨聲順愛。於多人聲背憎。於佛聲順(19)愛。於外道聲背憎。於梵行聲順愛。於非梵行(20)聲背憎。於毘那耶聲順愛。於非毘那耶聲背(21)憎。於清白聲順愛。於煩惱聲背憎。於愛聲(22)順愛。於非愛聲背憎。即不學音聲入門中。(23)於果聲順愛。於凡夫聲背憎。於樂聲順愛。(24)於苦聲背憎。於出世聲順愛。於世聲背憎。(25)即不學音聲入門中。於出家聲順愛。於在家(26)聲背憎。即不學音聲入門中。於施聲順愛。(27)於慳聲背憎而生礙想。即不學佛法中。於持(28)戒聲生讃利想。於破戒聲背憎而生礙想。即(29)不學佛法中。於忍聲生讃利想。於瞋聲生礙(771a1)想。即不學佛法中。如是略説。於精進聲生(2)讃利想。於懈怠聲生礙想。於定意聲生讃利(3)想。於亂聲生礙想。於智聲生讃利想。於無(4)智聲生礙想。即不學佛法中。於近聲順愛。(5)於遠聲背憎。即不學音聲入門中。於流轉聲(6)生過罪想。於涅槃聲生讃利想。即不學音聲(7)入門中。於此岸聲背憎。於彼岸聲順愛。於(8)村落聲生過罪想。於阿蘭拏聲生讃利想。(9)即不學音聲入門中。於獨行順愛。於共行背(10)憎。即不學佛法中。於比丘行順愛。於在家(11)行背憎。於威儀業順愛。於非威儀業背憎。(12)於淨妙行順愛。於非淨妙行背憎。於戒行順(13)愛。於惡戒行背憎。於不雜行順愛。於雜行(14)背憎。於離貪欲行順愛。於貪欲行背憎。於(15)離瞋惡行順愛。於瞋惡行背憎。於離愚癡行(16)順愛。於愚癡行背憎。於空行順愛。於有見(17)行背憎。於無相順愛。於相背憎。於無願順(18)愛。於願背憎。於菩薩行順愛。於聲聞獨覺(19)行背憎。即不學佛法中。 
 
bodhisatva āpattyā codayati dūrībhavati bodhiḥ | karmāvaraṇañ ca parigṛhṇāti |  īrṣayā codayati dūrībhavati bodhiḥ |  īryāpathena codayati dūrībhavati bodhiḥ |  saced bodhisatvasyāntike hīnasaṃjñām utpādayati ātmani codārasaṃjñāṃ kṣiṇoty ātmānaṃ karmāvaraṇañ ca gṛhṇāti |  iha bodhisatvena bodhisatvam avavadatā ’nuśāsatā vā śāstṛsaṃjñām upasthāpyāvavaditavyo ’nuśāsitavyaḥ |  bodhisatvena bodhisatvasyāntike na paribhavacittam utpādayitavyaṃ | saced asyāparityaktā bodhiḥ |  na devaputra bodhisatvaḥ kvacid eva kuśalamūlāni samucchinatti | yathā dvitīyabodhisatvam āśrityeti | 
byaṅ chub sems dpa’ la ltuṅ bas rgol na | byaṅ chub las riṅ du ’gyur te | las kyi sgrib pa yoṅs su ’dzin to ||  spyod pa la ’phya na byaṅ chub las riṅ du ’gyur ro ||  spyod lam gyis rgol na byaṅ chub las riṅ du ’gyur ro ||  gal te byaṅ chub sems dpas byaṅ chub sems dpa’ la dma’ ba’i ’du śes bskyed de | bdag la che ba’i ’du śes bskyed na | bdag la rma ’byuṅ ste | las kyi sgrib pa yaṅ yoṅs su ’dzin to ||  ’di la byaṅ chub sems dpas byaṅ chub sems dpa’ la gdams śiṅ rjes su bstan na ston pa’i ’du śes ñe bar bźag ste | gdams śiṅ rjes su bstan par bya’o ||  gal te des byaṅ chub yoṅs su ma btaṅ źe na | byaṅ chub sems dpas byaṅ chub sems dpa’ la brñas pa’i sems bskyed par mi bya’o ||  lha’i bu byaṅ chub sems dpa’i dge ba’i rtsa ba rnams ni ji ltar byaṅ chub sems dpa’ gñis la brten te | ’chad par ’gyur ba de ltar gaṅ gis kyaṅ yoṅs su ’chad par mi ’gyur ro || 
若(758c1)説菩薩過咎。則遠阿耨多羅三藐三菩提。亦(2)受業障罪。    若説菩薩威儀過罪。則遠阿耨多(3)羅三藐三菩提。  若菩薩。於他菩薩生下想。(4)於己生勝想則爲自傷。亦受業障罪。  若菩薩(5)欲教餘菩薩當生佛想然後教之。菩薩若欲(6)不捨阿耨多羅三藐三菩提。  不應生心輕恚(7)餘菩薩。  善男子。無有滅失功徳。如輕恚餘(8)菩薩者。 
若譏菩薩過失則遠(20)菩提。亦取業障。    若譏威儀則遠菩提。亦取(21)牢固業障。  若有菩薩於菩薩邊生卑小想。於(22)己勝想則爲自傷。亦取業障。  如是菩薩。於(23)他菩薩若教若誡。生教師想。  然後教誡。菩(24)薩若欲不捨菩提。於菩薩邊莫生小想。  善家(25)子。菩薩如是。無有一處令善根斷。如輕第(26)二菩薩者。 
The bodhisattva who accuses someone by pointing out his mistakes is far from Awakening; he rather incurs hindrances of actions.  The bodhisattva who accuses someone by means of contempt for certain practices is far from Awakening.  The bodhisattva who accuses someone by means of a certain behaviour is far from Awakening.  If one produces a low opinion with regard to another bodhisattva and a great opinion of himself, then he injures himself, and incurs hindrances of actions.  When a bodhisattva teaches or instructs another bodhisattva, he should rather have an opinion of this bodhisattva as his teacher, and in that way he should teach and instruct him.  A bodhisattva should never produce a contemptuous attitude in the company of another bodhisattva, that is, if he does not want to give up Awakening.  Son of a god, a bodhisattva never cuts off his roots of good by relating to another bodhisattva in the way mentioned. 
   
lha’i bu de lta bas na byaṅ chub sems dpa’i dge ba’i rtsa ba thams cad yoṅs su bsruṅ bar ’dod ciṅ | las kyi sgrib pa thams cad yoṅs su sbyoṅ bar ’dod pa daṅ | chos thams cad la sgrib pa med pa myur du thob par ’dod pas ñin lan gsum mtshan lan gsum du byaṅ chub sems dpa’i theg pa pa thams cad la phyag bya’o ||  de nas bcom ldan ’das la ’jam dpal gźon nur gyur pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das kyis ji skad du gsuṅs pa’i don bdag gis ’tshal te | ’dod chags kyi sgra daṅ | saṅs rgyas kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || źe sdaṅ gi sgra daṅ | saṅs rgyas kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || gti mug gi sgra daṅ | saṅs rgyas kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || mu stegs can gyi sgra daṅ | saṅs rgyas kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || ’dod pa chuṅ ba’i sgra daṅ | ’dod pa che ba’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || chog ßes pa’i sgra daṅ | chog mi ßes pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || sdom pa’i sgra daṅ | mi sdom pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || gcig pur dga’ ba’i sgra daṅ | ’du ’dzi’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || tshu rol gyi sgra daṅ | pha rol gyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || riṅ ba’i sgra daṅ |ñe ba’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || ’khor ba’i sgra daṅ | mya ṅan las ’das pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || groṅ gi sgra daṅ | dgon pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || sbyin pa’i sgra daṅ | ser sna’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || tshul khrims kyi sgra daṅ | tshul khrims ’chal ba’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || bzod pa’i sgra daṅ | gnod sems kyi sgra de ni mtshuṅs pa’o || brtson ’grus kyi sgra daṅ | le lo’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || bsam gtan gyi sgra daṅ | ’khrug pa’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || ßes rab kyi sgra daṅ | ßes rab ’chal ba’i sgra de ni mtshuṅs pa’o || de nas lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par ßes pas ’jam dpal gźon nur gyur pa la ’di skad ces smras so || ’jam dpal ci’i phyir na de dag mtshuṅs źes bya | ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu ’dod chags kyi sgra la khyod ji ltar sems | lha’i bus smras pa | brag ca daṅ ’dra bar ßes so || ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu ’o na saṅs rgyas kyi sgra khyod kyis ji ltar ßes | lha’i bus smras pa | ’jam dpal de yaṅ sgra brñan gyi mñam pa ñid las ma ’das pa’o || ’jam dpal gyis smras pa | lha’i bu rnam graṅs des kyaṅ khyod kyis ’di ltar de dag ni mtshuṅs pa yin par rig par bya’o || 
是故菩薩多欲守護功徳善根。亦(9)於一切法中得無障礙慧。當晝夜各三時禮(10)一切求佛道菩薩  (11)爾時文殊師利法王子白佛言。世尊如我知(12)佛所説義。貪欲音聲佛音聲等無有異。瞋恚(13)音聲佛音聲等。愚癡音聲佛音聲等。外道音(14)聲佛音聲等。少欲音聲多欲音聲等。知足音(15)聲不知足音聲等。細音聲麁音聲等。樂獨音(16)聲樂衆音聲等。此岸音聲彼岸音聲等。遠音(17)聲近音聲等。生死音聲涅槃音聲等。聚落音(18)聲空閑音聲等。布施音聲慳音聲等。持戒(19)音聲毀戒音聲等。忍辱音聲瞋恚音聲等。精(20)進音聲懈怠音聲等。禪定音聲亂意音聲(21)2等。智慧音聲愚癡音聲等(22)爾時華戲慧菩薩。問文殊師利法王子。以何(23)因縁故皆等。文殊師利言。天子。於意云何。(24)貪欲音聲何者爲是。天子言。貪欲聲空如(25)2響。文殊師利言。汝知佛音聲亦復云何。天(26)子言。不出於空亦如響法。文殊師利言。以(27)是因縁故我説二聲皆是平等 
是故菩薩若欲護諸善根。欲清淨(27)諸業障。欲速於諸法中得無礙行。應當晝夜(28)各作三時禮諸菩薩乘者富伽羅  (29)爾時尸利童眞。復白佛言。世尊。如我(771b1)解佛所説義。欲聲佛聲稱量一等。瞋聲佛聲(2)等。癡聲佛聲等。外道聲佛聲等。少欲聲多(3)欲聲等。知足聲不知足聲等。減省聲不減省(4)聲等。樂獨聲共衆住聲等。此岸聲彼岸聲等。(5)遠聲近聲等。流轉聲涅槃聲等。村落聲阿蘭(6)拏聲等。施聲慳聲等。持戒聲破戒聲等。瞋(7)恨聲忍聲等。精進聲懈怠聲等。亂聲定意聲(8)等。無智聲智聲等。爾時蓮華遊戲智通天子。(9)語曼殊尸利童眞言。曼殊尸利。何因縁故稱(10)量一等。曼殊尸利言。天子。如是欲聲。於汝(11)意謂是何。天子言。曼殊尸利。如我意謂欲(12)聲如響。曼殊尸利言。天子。如是佛聲。汝(13)意復謂是何。天子言。曼殊尸利。如我意謂(14)亦與響法不別。曼殊尸利言。此因縁故稱量(15)一等 
   
 
de nas bcom ldan ’das kyis ’jam dpal gźon nur gyur pa la ’di skad ces bka’ stsal to || ’jam dpal khyod sṅon las daṅ po pa’i sa la gnas śiṅ ’di lta bu’i tshul khoṅ du ma chud pa’i tshe | las kyi sgrib pa ji lta bu dag mṅon par ’du byas pa luṅ ston cig daṅ | ’jam dpal des ma ’oṅs pa’i dus na | byaṅ chub sems dpar dam ’cha’ ba ji sñed cig ’byuṅ bar ’gyur ba de dag kyaṅ de lta bu’i las kyi sgrib pa thob pa daṅ | raṅ raṅ sruṅ bar ’gyur ro || de skad ces bka’ stsal pa daṅ | bcom ldan ’das la ’jam dpal gźon nur gyur pas ’di skad ces gsol to || cis na bcom ldan ’das gal te de ltar de lta bu’i sug las kyi sgrib pa’i noṅs pa thos na | yid mi bde bar yaṅ gyur la sug las kyi sgrib pa rnam par dag pa thob tu lags kyaṅ | chos thams cad la sgrib pa ’thob par ’gyur lags pa sñam | bcom ldan ’das sṅon ’das pa’i dus na | bskal pa graṅs ma mchis pa śin tu bgraṅ ba las ’das pa | yaṅs pa | tshad ma mchis pa | bsam gyis mi khyab pa de’i pha rol | de’i yaṅ pha rol de’i dus de’i tshe na | de bźin gśegs pa dgra bcom pa yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas seṅ ge’i ṅa ro rṅa sgra’i rgyal po źes bgyi ba | rig pa daṅ rkaṅ par ldan pa | bde bar gśegs pa | ’jig rten mkhyen pa | bla na med pa | skyes bu ’dul ba’i kha lo sgyur ba | lha daṅ mi rnams kyi ston pa | saṅs rgyas bcom ldan ’das ’jig rten du byuṅ ste | de bźin gśegs pa de’i sku tshe’i tshad ni dguṅ lo bye ba khrag khrig brgya phrag stoṅ du gyur to || theg pa ni gsum gyis sems can rnams yoṅs su mya ṅan las zlo bar gyur to || ’jig rten gyi khams de’i miṅ ni snaṅ ba chen po can źes bgyi ste | ’jig rten gyi khams de na źugs śiṅ ṅam | ldum bu gaṅ ji sñed pa de dag thams cad kyaṅ rin po che sna bdun gyi rgyu las grub par gyur te | źugs śiṅ de dag las kyaṅ ’di lta bu’i sgra ’byuṅ ste | gaṅ ’di stoṅ pa ñid kyi sgra daṅ | mtshan ma ma mchis pa’i sgra daṅ | smon pa ma mchis pa’i sgra daṅ | skye ba ma mchis pa’i sgra daṅ | dṅos po ma mchis pa’i sgra daṅ | mtshan ñid ma mchis pa’i sgra daṅ | rnam pa de lta bu’i sgra dag ’byuṅ ste sgra ’byuṅ ba de dag gis sems can de dag mṅon par rtogs pa ’thob par gyur to || de bźin gśegs pa de’i ñan thos kyi tshogs daṅ po ni dge sloṅ bye ba dgu bcu rtsa dgu’i tshogs su gyur te | thams cad kyaṅ dgra bcom pa | zag pa zad pa | khur bor ba | raṅ gi don rjes su thob pa | srid par sbyor ba yoṅs su bas pa | bka’ yaṅ dag pas sems śin tu rnam par grol ba śa stag gi tshogs su gyur to || tshogs gñis pa ni dge sloṅ bye ba phrag dgu bcu rtsa drug gi tshogs su gyur to || tshogs gsum pa ni dge sloṅ bye ba phrag dgu bcu rtsa gsum gyi tshogs su gyur to || tshogs bźi pa ni dge sloṅ bye ba phrag dgu bcu’i tshogs su gyur te | thams cad kyaṅ dgra bcom pa | zag pa zad pa | khur bor ba | raṅ gi don rjes su thob pa | srid par sbyor ba yoṅs su bas pa | bka’ yaṅ dag pas sems śin tu rnam par grol ba śa stag gi tshogs su gyur to || byaṅ chub sems dpa’ tshogs kyaṅ graṅs de sñed du gyur te | thams cad kyaṅ mi skye ba’i chos kyi bzod pa daṅ ldan pa tshul sna tshogs bsgrub pa la mkhas pa | saṅs rgyas bye ba khrag khrig brgya stoṅ maṅ po bsñen bkur ba | saṅs rgyas kyi źiṅ bye ba khrag khrig brgya stoṅ maṅ por rnam par grags pa | sems can bye ba khrag khrig brgya stoṅ maṅ po yaṅ dag par sgrol ba | sgo mtha’ yas pa’i gzuṅs rab tu thob pa | tiṅ ṅe ’dzin bye ba khrag khrig brgya stoṅ mṅon par bsgrub pa la mkhas pa śa stag gi tshogs su gyur te | de ma lags pa’i byaṅ chub sems dpa’ sems dpa’ chen po las daṅ po pa daṅ | theg pa la gsar du źugs pa rnams lta smos kyaṅ ci ’tshal te | de bźin gśegs pa de’i saṅs rgyas kyi źiṅ gi rgyan du gyur pa de dag ni tshig gis brjod par sla ba ma lags so || de bźin gśegs pa de yoṅs su mya ṅan las ’das nas dam pa’i chos ni dguṅ lo stoṅ phrag drug bcu’i bar du gnas par gyur te | źugs śiṅ de dag las kyaṅ sgra de dag de slan chad mi ’byuṅ bar gyur to || bcom ldan ’das de’i tshe dge sloṅ byaṅ chub sems dpa’ chos smra ba rab tu dga’ ba’i dbaṅ po źes bgyi ba byuṅ ste | bcom ldan ’das byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ po de ni sṅon spyod spyod pa ste | spyod lam bcos mi ’tshal ba ’jig rten pa’i chos thams cad las slar log pa ma mchis pa ste | sems can de dag kyaṅ dbaṅ po rno źiṅ phye ba tsam gyis ’tshal la zab mo la mos pa śa stag ste | de ni sems can de dag la ’dod pa chuṅ ba’i bsṅags pa yaṅ mi rjod | chog śes pa daṅ | sdom pa daṅ | gcig pur dga’ ba’i bsṅags pa yaṅ mi rjod | ’du ’dzi ma mchis pa’i bsṅags pa yaṅ mi rjod ciṅ | des sems can de dag la chos thams cad ni ’dod chags kyi ṅo bo ñid do źes bgyi bar bstan | chos thams cad ni źe sdaṅ gi ṅo bo ñid do źes bgyi bar bstan | chos thams cad ni gti mug gi ṅo bo ñid do źes bgyi bar bstan | chos thams cad ni sgrib pa med pa’o źes bgyi bar bstan te | des thabs des spyod pa thams cad kyaṅ mtshan ñid gcig pa’o źes bgyi bar bstan nas | sems can thabs de lta bus bstan pa de dag kyaṅ byaṅ chub sems dpa’ de’i spyod pa la mi dga’ bar ma gyur te | khoṅ khro ba’i sems ma mchis pa de dag bzod pa’i sa thob par gyur | de bźin gśegs pa’i bstan pa la yaṅ mi phyed ciṅ ṅes par gyur to || de’i tshe dge sloṅ byaṅ chub sems dpa’ chos smra ba rgyal ba’i blo gros źes bgyi ba byuṅ ste | bcom ldan ’das chos smra ba rgyal ba’i blo gros źes bgyi ba de ni bsam gtan bźi thob pa | gzugs ma mchis pa’i sñoms par ’jug pa bźi thob pa ste | sbyaṅs pa’i yon tan bcu gñis kyaṅ yaṅ dag par blaṅs te gnas par gyur to || bcom ldan ’das byaṅ chub sems dpa’ rgyal ba’i blo gros kyis ’dul bar gyur pa de dag ni skyon ’dzin ciṅ skyon rjod pa | blo mi brtan pa śa stag tu gyur te | bcom ldan ’das de nas byaṅ chub sems dpa’ rgyal ba’i blo gros bsod sñoms la spyod pa źig gi tshe | ma rig nas byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ po’i bslaṅ ba’i groṅ der mchis te | des de na khyim bdag gi bu’i gnas śig mchis par mthoṅ nas khyim bdag gi bu gaṅ na ba der mchis nas phyin pa daṅ | stan btiṅ ba la mchis te | khyim bdag gi bu de la ’dod pa chuṅ ba’i bka’ mchid brjod | chog śes pa’i bka’ mchid brjod | sdom pa’i bka’ mchid brjod | ’du ’dzi’i noṅs pa brjod | gcig pur dga’ ba’i bsṅags pa brjod | ’du ’dzi ma mchis pa’i bsṅags pa brjod nas | khyim bdag gi bu de’i mdun du byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ po la mi sñan pa rjod pa dge sloṅ des ni skye bo maṅ po log par bstan to || dge sloṅ des ni skye bo maṅ po log par lta bar byas so || dge sloṅ de ni ’du ’dzi’i naṅ na rnam par spyod pa ste | ’dod chags ni sgrib pa med do źes ston to || źe sdaṅ ni sgrib pa med do źes ston to || gti mug ni sgrib pa med do źes ston to || chos thams cad ni sgrib pa med do źes ston to źes brjod pa daṅ | khyim bdag gi bu de yaṅ dbaṅ po rno ba bzod pa thob pa źig ste | des dge sloṅ de la smras pa | btsun pa khyod kyis ’dod chags ji ltar mkhyen | des smras pa | khyim bdag gi bu ’dod chags ni kun nas ñon moṅs par śes so || smras pa | btsun pa ’o na ’dod chags de naṅ na mchis sam | phyi rol na mchis | smras pa | ’dod chags ni naṅ na yaṅ med | phyi rol na yaṅ med do || smras pa | btsun pa de ltar ’dod chags naṅ na yaṅ ma mchis | phyi rol na yaṅ ma mchis śar phyogs na yaṅ ma mchis | lho phyogs na yaṅ ma mchis | nub phyogs na yaṅ ma mchis | byaṅ phyogs na yaṅ ma mchis | steṅ na yaṅ ma mchis | ’og na yaṅ ma mchis | phyogs mtshams rnams na yaṅ ma mchis te | de lta lags na de ni ma skyes pa lags te | gaṅ la ma skyes pa de la kun nas ñon moṅs pa’am | rnam par byaṅ ba’aṅ ci źig mchis | de nas dge sloṅ rgyal ba’i blo gros kyis bstan pa de thos nas ’khrugs te śin tu mi dga’ nas | bsod sñoms kyaṅ ma blaṅs par stan las laṅs te mchis so || ’di skad kyi tshig kyaṅ rjod de | kye ma dge sloṅ des ni | skye bo maṅ po log par bstan to źes kyaṅ brjod nas de khyim de nas byuṅ ste | dgon pa logs su mchis so || de slad kyis gtsug lag khaṅ du mchis nas dge sloṅ lhag ma rnams la yaṅ bsgo’o || dge ’dun gyi naṅ du yaṅ dge sloṅ de mthoṅ nas | ’di skad du dge sloṅ ’di ni skye bo maṅ po log par ston ciṅ | dge sloṅ ’di ni skye bo maṅ po log par lta bar byed de | ’di ni ’dod chags sgrib pa med do źes ston to || źe sdaṅ sgrib pa med do źes ston to || gti mug sgrib pa med do źes ston to || chos thams cad sgrib pa med do źes ston to źes bgyis so || de nas byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ po de ’di sñam du gyur te | dge sloṅ ’dis ni gdon mi za bar las kyi sgrib pa bsags par gyur goṅ ma chag na de la bdag gis zab mo’i gtam bya’o || des ni ma nus na’aṅ ’di’i byaṅ chub kyi phyogs kyi chos rnams bsgom pa’i rgyu tsam du’aṅ ’gyur ro sñam ste | de nas byaṅ chub sems dpa’ rab tu dga’ ba’i dbaṅ pos | dge sloṅ gi dge ’dun thams cad gcig tu ’dun par bgyis nas | de’i tshe tshigs su bcad pa ’di dag smras so || 
(28)爾時佛告文殊師利。汝先世住初發意地。未(29)入如是諸法相時。爲起何障礙罪。汝今説之。(759a1)當來世假名菩薩聞汝所説障礙之罪。當自(2)守護。文殊師利白佛言。唯然世尊。我當自説(3)障礙之罪。惟聞之者當有憂怖。然其能滅(4)業障之罪。亦於一切法中得無礙慧。世尊。過(5)去無量無邊不可思議阿僧祇劫。爾時有佛(6)號師子吼鼓音王如來應供正遍知明行足善(7)逝世間解無上士調御丈夫天人師佛世尊。(8)其佛壽命十萬億那由他歳。以三乘法而度(9)衆生。國名千光明。其國樹木皆七寶成。其樹(10)皆出如是法音。所謂空音無相音無作音。無(11)生音無所有音無取相音。以是諸法之音令(12)衆生得道。其師子吼鼓音王佛初會説法。九(13)十九億聲聞弟子皆得阿羅漢。諸漏已盡捨(14)諸重擔。逮得己利盡諸有結。以正智得解脱。(15)菩薩衆亦九十九億。皆得無生法忍。能善入(16)種種法門。親近供養若干百千萬億諸佛。亦(17)爲若干百千萬億諸佛之所稱歎。能度若干(18)百千萬億無量衆生。能生無量陀羅尼門。能(19)起無量百千萬億三昧門。及餘新發菩薩意(20)者不可稱數。其佛國土無量莊嚴説不可盡。(21)彼佛住世教化已訖入無餘涅槃。滅度之後(22)法住六萬歳。諸樹法音皆不復出(23)爾時有菩薩比丘名曰喜根。時爲法師質直(24)端正。不壞威儀不捨世法。爾時衆生普皆利(25)根樂聞深論。其喜根法師於衆人前。不稱讃(26)少欲知足細行獨處。但教衆人諸法實相。所(27)謂一切法性即貪欲之性。貪欲性即是諸法(28)性。瞋恚性即是諸法性。愚癡性即是諸法性。(29)其喜根法師以是方便教化衆生。衆生所行(759b1)皆是一相各不相是非。所行之道心無瞋(2)癡。以無瞋礙因縁故疾得法忍。於佛法中決(3)定不壞。世尊(4)爾時復有比丘法師行菩薩道。名曰勝意。其(5)勝意比丘護持禁戒。得四禪四無色定行十(6)二頭陀。世尊。是勝意比丘有諸弟子。其心(7)輕動樂見他過。世尊。後於一時勝意菩薩入(8)聚落乞食。誤到喜根弟子家。見舍主居士(9)子。即到其所敷座而坐。爲居士子。稱讃少欲(10)知足細行。説無利語過。讃歎遠衆樂獨行者。(11)又於居士子前説喜根法師過失。是比丘不(12)實以邪見道教化衆生。是雜行者。説婬欲無(13)障礙瞋恚無障礙愚癡無障礙。一切諸法皆(14)無障礙。是居士子利根得無生法忍。即語勝(15)意比丘大徳。汝知貪欲爲是何法。勝意言。(16)居士。我知貪欲是煩惱。居士子言。大徳。是(17)煩惱爲在内在外耶。勝意言。不在内不在(18)外。大徳。若貪欲不在内不在外。不在東西(19)南北四維上下十方者即是無生若無生者(20)云何言若垢若淨(21)爾時勝意比丘瞋恚不喜。從座起去作如是(22)言。是喜根比丘以妄語法多惑衆人。是人(23)以不學入音聲法門故。聞佛音聲則喜。聞外(24)道音聲則瞋。於梵行音聲則喜。於非梵行音(25)聲則瞋。以不學入音聲法門故。於淨音聲則(26)喜。於垢音聲則瞋。以不學入音聲法門故。於(27)聖道音聲則喜。於凡夫音聲則礙。以不學入(28)音聲法門故。於樂音聲則喜。於苦音聲則礙。(29)以不學入音聲法門故。於出家音聲則喜。於(759c1)在家音聲則礙。以不學入音聲法門故。於出(2)世間音聲則喜。於世間音聲則礙。以不學入(3)音聲法門故。於布施則生利想。於慳則生礙(4)想。以不學佛法故。於持戒則生利想。於毀(5)戒則生礙想。以不學佛法故。是時勝意比(6)丘。出其舍已還到所止。衆僧中見喜根菩(7)薩。語衆人言。是比丘多以虚妄邪見教化衆(8)生。所謂婬欲非障礙瞋恚非障礙愚癡非障(9)礙。一切法非障礙。爾時喜根菩薩作是念。是(10)比丘今者必當起於障礙罪業。我今當爲説(11)如是深法。乃至令作修助菩提道法因縁。爾(12)時喜根菩薩於衆僧前。説是諸偈 
(16)爾時佛告曼殊尸利童眞言。曼殊尸利。汝於(17)前世住初業地。未入如是法道。作何業障。汝(18)今可説。若未來世所有假名菩薩。聞如是等(19)業障惡已。當自守護。如是語已。曼殊尸利(20)童眞。復白佛言。世尊。彼聞如是等業障惡(21)已。雖當憂怖而得淨於業障。亦得諸法無礙。(22)世尊。乃往過去無數劫。復過無數廣不可量(23)無量不可思。復過彼已。於彼時節有佛出世。(24)名師子鼓音王如來應正遍知明行具足善逝(25)世間解無上調御丈夫天人教師佛婆伽婆。(26)彼如來壽量六十倶致那由多百千歳。説法(27)調伏恒伽河沙等衆生。亦以三乘成熟衆生。(28)彼世界名大光。於中若樹若柱七寶所作。於(29)彼樹中有如是等聲出。所謂空聲。無相聲。(771c1)無願聲。無生聲。無滅聲。無所有聲。無状貌(2)聲。常出如是等聲。若聲出時彼諸衆生於法(3)見證。彼時如來初集聲聞有九十九倶致。彼(4)皆阿羅漢。乃至以平等智善解脱心。第二集(5)有九十六倶致比丘。第三集有九十三倶致(6)比丘。第四集有九十倶致比丘。亦皆阿羅漢。(7)乃至以平等智善解脱心。彼菩薩集亦如是(8)數。彼皆無生法忍具足。善能出生種種法道。(9)供養多百千倶致那由多佛。名稱聞於百千(10)倶致那由多佛土。度脱多百千倶致那由多(11)衆生。得無邊門陀羅尼。出生百千倶致那由(12)多三摩地。自餘始業初乘發行菩薩摩訶薩。(13)亦多無量無數。彼如來土功徳莊嚴具足。若(14)以言説終不能盡。彼如來滅後正法住九十(15)九百千歳。彼諸樹聲皆不復出。世尊。彼時(16)有菩薩比丘。名曰喜根。作説法者。世尊。彼(17)喜根菩薩先行質直不分別威儀。不捨世間(18)不礙世法。彼時衆生諸根悉利。少聞即知(19)有深信解。爲彼衆生不讃説少欲。不讃説知(20)足減省樂獨。亦不讃説不共衆住。亦不示(21)現發起精進。示現自身行於雜行。令彼衆生(22)攝取諸法。即欲自性攝取諸法。即瞋自性攝(23)取諸法。即癡自性攝取諸法。而無障礙。彼(24)以方便令彼攝取諸行一相。若彼衆生彼以(25)方便令攝取已。無有一處衆生若行若威儀(26)而有瞋礙。彼不瞋礙心已便得忍地。於如來(27)教中。當得決定不壞深心。世尊。彼時復有(28)菩薩比丘。名曰勝意。亦作説法者。世尊。勝(29)意説法者。得四第耶那四無色入受行十二(772a1)1頭多功徳。世尊。勝意菩薩所調伏者。取他(2)過惡。其智動搖。世尊。爾時勝意菩薩。於村(3)落中爲食而行。至喜根菩薩所乞之家。以不(4)知故。彼於其中見舍主子。即至彼舍主子(5)所。至已設如是座。坐已爲彼舍主子。説少欲(6)説知足。説減省。説共衆住過惡。讃説樂獨。(7)讃説不共衆住。仍於彼舍主子前。惡説喜根(8)菩薩云。彼比丘者。乃令多人取於顛倒。彼(9)比丘者。乃令多人取於邪見。其彼比丘是雜(10)行者。取欲無礙。取瞋無礙。取癡無礙。取諸(11)法無礙。彼舍主子利根得忍。語彼比丘言。(12)大徳意謂貪欲是何。比丘言。如我意謂欲(13)是煩惱。舍主子言。大徳貪欲爲内爲外。比(14)丘言。貪欲非内非外。舍主子言。貪欲從何(15)所來去至何所。復住何處。比丘言。貪欲無(16)來無去亦無住處。舍主子言。大徳。貪欲若(17)非内外。非東方分。亦非南西北方上下四維。(18)無有處住。亦非無住。彼之貪欲豈非無生。(19)若無有生何有煩惱及以清淨。爾時勝意比(20)丘。瞋恚不喜從坐起去。説如是言。彼比丘(21)者。乃令多人取不如實。以不學入音聲故。(22)於佛陀聲則喜。於外道聲則瞋。以不學入音(23)聲故。於梵行聲則喜。於非梵行聲則瞋。以(24)不學入音聲故。於清淨聲則喜。於染汚聲則(25)瞋。以不學入音聲故。於聖果聲則喜。於凡(26)夫聲則瞋。以不學入音聲故。於樂聲則喜。(27)於苦聲則瞋。以不學入音聲故。於出家聲則(28)喜。於在家聲則瞋。以不學入音聲故。於出(29)世間聲則喜。於世間聲則瞋。以不學入音聲(772b1)故。於施聲則生利想。於慳聲則生礙想。以(2)不學佛法中故。於持戒聲則生利想。於破戒(3)聲則生礙想。於彼乞家出已還向阿蘭拏處。(4)至住處已。令餘比丘亦如是取。即於衆中見(5)喜根菩薩已。説如是言。此比丘者乃令多人(6)取於顛倒。此比丘者。乃令多人取於邪見。(7)其此比丘是雜行者。取欲無礙。如是亦取瞋(8)癡無礙。及取諸法無礙。喜根菩薩作如是念。(9)今此比丘必作業障。我須爲説如是深言。乃(10)至令作修助菩提法因。爾時喜根菩薩。欲令(11)衆信。即於諸比丘僧前。説此伽陀 
 
 
’dod chags mya ṅan ’das par gsuṅs || źe sdaṅ gti mug de bźin te ||
byaṅ chub de dag gnas ñid yin || saṅs rgyas byaṅ chub bsam mi khyab | 1 | 
(13)貪欲是涅槃 恚癡亦如是
(14)如此三事中 有無量佛道 
(12)貪欲説涅槃 恚癡亦如是
(13)於中道當覺 佛菩提不思 
 
 
’dod chags gaṅ gis rnam brtags pa || źe sdaṅ gti mug de bźin te ||
saṅs rgyas byaṅ chub de la riṅ || gnam daṅ sa gñis ci bźin no | 2 | 
(15)若有人分別 貪欲瞋恚癡
(16)是人去佛遠 譬如天與地 
(14)若分別貪欲 及諸恚癡等
(15)遠彼佛菩提 譬如天與地 
 
 
byaṅ chub ’dod chags gñis ni gñis su med || ’jug pa gcig pa mñam ñid ldan pa ste ||
’di dag chos la byis pa gaṅ ’jigs pa || de dag saṅs rgyas byaṅ chub riṅ ba yin | 3 | 
(17)菩提與貪欲 是一而非二
(18)皆入一法門 平等無有異
(19)凡夫聞怖畏 去佛道甚遠 
(18)貪欲菩提二非二 一入平等與相應
(19)若不如是隨順覺 彼佛菩提遠復遠 
 
 
’dod chags skye min ’jig pa ma yin te || sems kyaṅ kun nas ñon moṅs ’gyur ba med ||
gaṅ źig dmigs pa’i bdag la blo chags pa || ’dod chags ṅan soṅ de dag ltuṅ bar byed | 4 | 
(20)貪欲不生滅 不能令心惱
(21)若人有我心 及有得見者
(22)是人爲貪欲 將入於地獄 
(20)貪欲不生亦不滅 未曾作惱染於心
(21)若有我想有得見 爲彼貪欲泥犁入 
 
 
gaṅ źig ’dod chags chos kyaṅ saṅs rgyas chos || de dag khyad par gaṅ yaṅ med pa ste ||
yi ge gcig ciṅ tshul gcig mtshan ñid med || de ltar śes pa bde gśegs ñid du ’gyur | 5 | 
(23)貪欲之實性 即是佛法性
(24)佛法之實性 亦是貪欲性
(25)是二法一相 所謂是無相
(26)若能如是知 則爲世間導 
(22)所有欲法即佛法 所有佛法即欲法
(23)此二一字而無相 如是知者爲導師 
 
 
tshul khrims ’chal daṅ tshul khrims rnam brtags śiṅ || gaṅ źig tshul khrims rlom pas mos gyur pa ||
dmigs pa’i lta la rab gnas de la ni || byaṅ chub med ciṅ saṅs rgyas chos kyaṅ med | 6 | 
(27)若有人分別 是持戒毀戒
(28)以持戒狂故 輕蔑於他人
(29)是人無菩提 亦無有佛法 
: (24)若分別戒破戒已 以戒自高而醉逸
(25)彼不生天況菩提 但自安住有得見 
 
 
gaṅ źig dgon pa’i gnas la rtog byed ciṅ || bdag la stod byed gźan la smod byed pa ||
dgon par lta la rab gnas de la ni || mtho ris med na byaṅ chub ga la yod | 7 | 
(760a1)但自安住立 有所得見中
(2)若住空閑處 自貴而賤人
(3)尚不得生天 何況於菩提
(4)皆由著空閑 住於邪見故
 
: (28)若住蘭拏分別已 高貴自我而欺他
(29)彼無菩提無佛法 但自安住蘭拏見 
 
 
byaṅ chub lta ba gñis su med gsuṅs te || miṅ daṅ yi ge graṅs daṅ sgra ’jug pa ||
de dag gaṅ gis yaṅ dag rtogs gyur pa || de la saṅs rgyas byaṅ chub riṅ ba min | 8 | 
(5)邪見與菩提 皆等無有異
(6)但以名字數 語言故別異
(7)若人通達此 則爲近菩提 
: (5)見行菩提本不二 名字數音説爲人
(6)若不入於此法中 彼佛菩提遠復遠 
 
 
kun nas ñon moṅs de la rnam rtog ciṅ || rnam byaṅ lta la byis pa gaṅ chags pa ||
dmigs pa’i lta la rab gnas de la ni || byaṅ chub med ciṅ saṅs rgyas chos kyaṅ med | 9 | 
(8)分別煩惱垢 即是著淨見
(9)無菩提佛法 住有得見中 
: (26)若於煩惱分別已 常好依倚瞋見中
(27)此道非是勝菩提 若念彼則凡夫縛 
 
 
gaṅ źig saṅs rgyas chos la ’dod skyed pa || de la saṅs rgyas byaṅ chub riṅ ba ste ||
yod min chos la ’dod pa skyed pas na || de ni sdug bsṅal yoṅs su myoṅ bar ’gyur | 10 | 
(10)若貪著佛法 是則遠佛法
(11)貪無礙法故 則還受苦惱 
: (9)若佛法中生羨樂 彼則遠此佛菩提
(10)無實法中既生羨 則當復受於苦惱 
 
 
gaṅ źig ’dod chags źe sdaṅ mi rtog ciṅ || gti mug chuṅ bas byaṅ chub yin lta ba ||
de la saṅs rgyas byaṅ chub riṅ ba min || bzod pa mchog kyaṅ myur du des ’thob ’gyur | 11 | 
(12)若人無分別 貪欲瞋恚癡
(13)入三毒性故 則爲見菩提
(14)是人近佛道 疾得無生忍 
: (16)若不破壞欲瞋已 入於癡者見菩提
(17)彼即近於勝菩提 當得於忍亦不久 
 
 
’dus ma byas daṅ ’dus byas sus mthoṅ ba || de ni ’khor ba’i chos las gźar mi ’grol ||
gaṅ gis khams de mñam pa ñid rtogs pa || de myur skyes bu saṅs rgyas mchog tu ’gyur | 12 | 
(15)若見有爲法 與無爲法異
(16)是人終不得 脱於有爲法
(17)若知二性同 必爲人中尊 
: (11)若以供養異不供 供養法中則聚著
(12)若知此界同平等 彼當作佛人中尊 
 
 
gaṅ gis saṅs rgyas chos daṅ saṅs rgyas dag || thams cad kun tu nam yaṅ ma mthoṅ na ||
chos rnams kun gyis gos pa med pa de || bdud bcom byaṅ chub mṅon par ’tshaṅ yaṅ rgya | 13 | 
(18)佛不見菩提 亦不見佛法
(19)不著諸法故 降魔成佛道 
: (13)若不於佛及佛法 諸種諸處未曾見
(14)彼於諸法則不染 覺菩提已破摩羅 
 
 
su źig sems can rnam par ’grol ’dod pa || des ni sems can khams su blta mi bya ||
ma lus sems can mya ṅan ’das daṅ ’dra || de ltar sus śes de ni raṅ byuṅ ’gyur | 14 | 
(20)若欲度衆生 勿分別其性
(21)一切諸衆生 皆同於涅槃
(22)若能如是見 是則得成佛 
: (15)若欲度脱諸衆生 彼衆生界未曾念
(16)諸法猶如涅槃等 彼若見是作人尊 
 
 
dgon pa’i chos la gaṅ źig mi snaṅ źiṅ || groṅ du phyin na spyod lam mchos byed pa ||
de ni ’jig rten lhar bcas rkun po ste || de la byaṅ chub saṅs rgyas chos rnams med | 15 | 
(23)其心不閑寂 而現閑靜相
(24)是於天人中 則爲是大賊
(25)是人無菩提 亦無有佛法 
: (c1)蘭拏法中既不見 於村落中作威儀
(2)天修羅中彼是賊 何有菩提及佛法 
 
 
bdag ni saṅs rgyas ’gyur źes gaṅ rlom pa || byis pa de ni gti mug dbaṅ gis non ||
saṅs rgyas chos ni nam mkha’ mtshuṅs pa ste || blaṅ daṅ dor ba’i sgra ni de la med | 16 | 
(26)若作如是願 我當得作佛
(27)如是之凡夫 無明力所牽
(28)佛法湛清淨 其喩如虚空
(29)此中無可取 亦無有可捨 
: (3)若分別我當作佛 彼凡無智力所牽
(4)所有佛法如虚空 於中無取亦無捨 
 
 
rgyal bas nam yaṅ byaṅ chub saṅs ma rgyas || des ni nam yaṅ sems can bkrol ba med ||
med pa’i chos rnams brtags śiṅ byis pa rnams || saṅs rgyas byaṅ chub las ni riṅ ba yin | 17 | 
(760b1)佛不得佛道 亦不度衆生
(2)凡夫強分別 作佛度衆生
(3)是人於佛法 則爲甚大遠 
: (7)若求菩提無菩提 若見菩提遠菩提
(8)不此教中至滅度 分別此法無有實 
 
 
sems can ’di dag ñon moṅs sus mthoṅ ba || de la ñon moṅs mtha’ yas ’byuṅ bar ’gyur ||
sems can de dag sems can med ces gsuṅs || sems can ’du śes gnas la byaṅ chub med | 18 | 
(4)若見衆生苦 則是受苦者
(5)衆生無衆生 而説有衆生
(6)住衆生相中 則無有菩提 
: (6)若見衆生如是怖 彼則無邊恐怖生
(7)諸衆生言如山響 如是知者人中上 
 
 
gaṅ gis sems can śin tu grol mthoṅ źiṅ || ’dod chags źe sdaṅ gti mug rtag med la ||
sems can źi źiṅ rab źi rnam źi bar || gaṅ gis śes pa de ni mgon por ’gyur | 19 | 
(7)若人見衆生 是畢竟解脱
(8)無有婬恚癡 知是爲世將 
: (8)若見衆生畢竟脱 常無貪欲瞋癡等
(9)衆生寂靜常大寂 如是知者作導師 
 
 
gaṅ gis sems can sems can med ma mthoṅ || yaṅ dag ñid du saṅs rgyas chos ma dmigs ||
ji ltar sems can de bźin saṅs rgyas śes || de ltar sus śes de ni mgon por ’gyur | 20 | 
(9)若人見衆生 不見非衆生
(10)不得佛法實 佛同衆生性
(11)若能如是知 則爲世間將 
: (25)若無衆生無成就 不見佛法是實有
(26)如佛亦如諸衆生 如是知者觸菩提 
 
 
ñon moṅs rtog na ñon moṅs yod par ’gyur || tshul bźin lam sems de bźin ñon moṅs yod ||
ñon moṅs lam du nam yaṅ ma brtags na || des ni byaṅ chub mi rtog sa ’thob bo | 21 | 
: (2)若求煩惱性 煩惱即是道
(3)若有人分別 是道是非道
(4)是人終不得 無分別菩提 
: (14)若求煩惱彼有惱 正念選擇莫懈怠
(15)不分別道及煩惱 觸無分別菩提地 
 
 
stoṅ pa’i chos kyis mi mkhas gaṅ ’jigs pa || de dag saṅs rgyas chos las riṅ ba yin ||
stoṅ ñid chos la the tsom su med pa || de dag saṅs rgyas byaṅ chub ’thob par ’gyur | 22 | 
: (5)凡夫畏佛法 去佛法甚遠
(6)若不疑空法 是人得菩提 
: (16)若空法中凡夫畏 於佛法中彼當遠
(17)若空法中無有疑 最勝菩提彼當得 
 
 
byaṅ chub mchog thob par ni su ’dod pa || des ni ’dod chags chos la brtag mi bya ||
’dod chags chos kyi mtshan ñid gaṅ yin pa || de dag saṅs rgyas yon tan bsam mi khyab | 23 | 
(12)若人欲成佛 莫壞貪欲性
(13)貪欲性即是 諸佛之功徳 
: (27)若欲當覺勝菩提 於彼欲法莫分別
(28)所有欲法自性相 彼即佛徳不可思 
 
 
gaṅ źig saṅs rgyas chos la mi ’jug ciṅ || sems daṅ byaṅ chub skye ba med pa daṅ ||
sems daṅ saṅs rgyas byaṅ chub gñis med par || śes par gyur na de ni mgon por ’gyur | 24 | 
(14)若人欲發心 隨順菩提道
(15)莫自有分別 心異於菩提
(16)發心即菩提 知是爲世將 
: (29)若佛法中未曾發 於佛菩提不生心
(a1)無異菩提無異心 如是知者作導師 
 
 
sdig sems mu stegs can gyis gaṅ brjod daṅ || saṅs rgyas rnams kyis gsuṅ gaṅ bka’ stsal pa ||
de dag tha dad tshul gyur med pa ste || de ltar śes na de ni mgon por ’gyur | 25 | 
(17)若説外道惡 稱佛世中尊
(18)是二説非異 知是爲世將 
: (17)若説外道是惡意 若説諸佛人勝者
(18)於此二中無差別 如是知者作導師 
 
 
gaṅ gis byaṅ chub mthoṅ źiṅ smon byed pa || de daṅ byaṅ chub riṅ ste byaṅ chub med ||
saṅs rgyas saṅs rgyas min pa mi mñam źe’am || saṅs rgyas ’di źes mi rtog mgon por ’gyur | 26 | 
(19)若人求菩提 是人無菩提
(20)若見菩提相 是則遠菩提
(21)菩提非菩提 佛以及非佛
(22)若知是一相 是爲世間導 
: (19)若覺菩提無所覺 若如是知無所知
(20)佛與非佛不等佛 此不分別人中上 
 
 
gaṅ źig bdag ni sems can ’grol 1 pa źes || rlom na sems can ’du śes chags rmoṅs pas ||
dmigs pa’i lta la rab gnas de la ni || byaṅ chub med ciṅ saṅs rgyas chos kyaṅ med | 27 | 
(23)若人作是念 我當度衆生
(24)即著衆生相 是人無菩提
(25)亦無有佛法 住於有見中 
: (21)佛於菩提未曾覺 衆生未曾有脱者
(22)凡夫分別無有法 彼遠復遠佛法中 
 
 
’dod chags naṅ daṅ phyi na mi gnas te || phyogs daṅ phyogs mtshams gaṅ na’aṅ yod pa min ||
chos rnams yod min rnam par brtag byas śiṅ || byis pa ’dod chags ’du śes de ltar rmoṅs | 28 | 
(26)貪欲無内外 亦不在諸方
(27)分別是空法 凡夫爲所燒 
: (10)貪欲非内亦非外 欲於諸方無依倚
(11)無實諸法分別已 如是我想凡所迷 
 
 
sgyu ma smig rgyu brag ca lta bu ste || mo gśam bu daṅ rmi lam ’dra ba ni ||
ñon moṅs ’di dag thams cad dmigs su med || byis pa de ltar mi śes rnam par rmoṅs | 29 | 
(28)如幻如焔響 如夢石女兒
(29)諸煩惱如是 決定不可得
(760c1)不知是空故 凡夫爲狂惑 
: (12)如響如幻如焔等 如石女兒亦如夢
(13)如諸煩惱不可見 凡夫轉行由無知 
 
 
’dus byas chos daṅ ’dus ma byas kyi chos || de dag tha dad gñis su nam yaṅ med ||
gaṅ la graṅs daṅ bgraṅ du med pa dag || de yi tshul gyis gñis su med par ’jug | 30| 
(7)一切有爲法 即是無爲法
(8)是數不可得 無數故無爲
(9)若以菩提心 自高無所畏 
: (23)若有爲法非有爲 彼所有數未曾有
(24)若無有數算亦無 此諸方便不説二 
 
 
byis pa gaṅ źig byaṅ chub sems rlom źiṅ || saṅs rgyas ’gyur źes rlom sems byed gyur na ||
chos kyi dṅos ñid phyag rgya ’di bor bas || de la saṅs rgyas chos daṅ byaṅ chub med | 31 | 
(10)自念當作佛 是人無菩提
(11)亦無有佛法 離菩提寶印 
: (2)以菩提心凡自高 若分別念我作佛
(3)彼無菩提無佛法 則捨此法自性印
[Not in the other versions, but cf. 773a8-9:] (4)若念衆生我欲脱 愚癡著彼衆生想
(5)説衆生者無衆生 菩提不於衆生住 
 
 
smra la gaṅ dga’ yoṅs rtog spyod yul can || smra ba’i don la rnam par mi sems śiṅ ||
miṅ daṅ legs la de bźin chags gyur pa || de dag byaṅ chub ’gyur ba the tsom yod | 32 | 
(12)若有但誦經 憶想作分別
(13)不深思義趣 但爲貪名利 
: (18)若以言説分別境 言説及義不可思
(19)染著名稱及利報 自謂念道無疑惑 
 
 
lta ba’i rnam pa byaṅ chub gñis med gsuṅs || miṅ daṅ yi ge graṅs daṅ skad ’jug pa ||
mi mkhas gaṅ gis chos ’di ma rtogs pa || de dag saṅs rgyas byaṅ chub riṅ bar gnas | 33 | 
(14)自念當作佛 必成無有疑 (See also the next verse) 
 
 
 
miṅ la chags śiṅ smra la dga’ ba daṅ || bdag tu lta la gaṅ źig gnas gyur ciṅ ||
’dod pa chuṅ daṅ chog śes rnam brtags pas || ’dod pa’i dbaṅ gis da duṅ de ’dug go | 34 | 
(15)唯貪於名利 讀經住閑靜
(16)分別少欲行 還爲貪心牽 
(20)不以著名念所説 而見蘭拏有所住
(21)少欲知足分別已 復爲貪欲力所牽 
 
 
’dod chags chos las śed skyes gaṅ ’bros pa || de ni ’dod chags chos las gźar mi ’grol ||
gaṅ gis yaṅ dag ’dod chags chos śes na || ’dod chags bral ba’i ’dod chags chos śes ’gyur | 35 | 
(17)若欲捨遠貪 不得遠於貪
(18)若達貪實法 是人能離貪 
(22)若人避於欲法走 彼於欲法不可脱
(23)若能順覺欲法實 彼則見法飮乃離 
 
 
yun riṅ dus su tshul khrims bsruṅ byas śiṅ || bskal pa bye bar bsam gtan bskyed byas kyaṅ ||
yaṅ dag ñid mtha’ ’di ni ma rtogs na || bstan pa ’di la de dag blo yod min | 36 | 
(19)不得法實際 雖長夜持戒
(20)得諸無礙禪 不入佛法味 
(24)守護禁戒雖長夜 出生定意無邊劫
(25)此佛教中彼不脱 以不覺此眞實際 
 
 
ci yaṅ ma yin chos ’di sus śes pa || nam yaṅ de ni chos kun chags mi ’gyur ||
tshul khrims ’chal daṅ tshul khrims rnam brtags pas || byis pa dmigs pa’i spyod yul thar mi ’gyur | 37 | 
(21)知法無有性 不壞一切法
(22)不言戒非戒 得脱有見中 
(26)若覺此法無所有 於諸法中彼無著
(27)不以分別戒破戒 而脱凡夫有見境 
 
 
tshul khrims tshul khrims med par sus śes śiṅ || tshul khrims ’chal daṅ tshul khrims tshul gcig ces ||
tshul khrims daṅ tshul de ltar sus śes pa || tshul khrims ’chal pa de la nam yaṅ med | 38 | 
(23)以無持戒性 知於持戒法
(24)如是知戒相 終不毀於戒 
(28)若見持戒常無戒 若覺戒義破戒法
(29)彼於破戒不可得 彼覺戒行相如是 
 
 
chos rgyal chos la rtog par ma gyur na || thabs kyi sa la sems can rnam ’dul źiṅ ||
byaṅ chub zag med źi ba ’di la yaṅ || tshul gcig chos kyis sems can ’dzud pa yin | 39 | 
(25)諸佛之法王 法藏叵思議
(26)無量方便力 引導諸衆生
(27)以一相法門 令入寂滅道 
(773b1)法王所有不思法 倶致方便化衆生
(2)以一方便令其入 此菩提中寂無漏 
 
 
chos rgyal dam pa’i chos ’di mi g-yo źiṅ || dṅos med mtshan ñid med la tshul gcig par ||
ṅo bo ñid kyis stoṅ chos ma thos pas || g-yaṅ sa chen por byis pa de dag ltuṅ | 40 | 
(28)凡夫聞佛説 無我無有法
(29)一相自性空 不信墮深坑 
(3)凡夫墮於大墮中 説勝法所聞法已
(4)無作無物無有相 一道方便自性空 
 
 
chos ’di thos śiṅ mi dṅaṅ gaṅ gyur pa’i || ’dod pa’i yon tan lṅa chags khyim pa’aṅ bla’i ||
bstan pa ’di la rab tu byuṅ gyur ciṅ || dmigs lta sbyaṅs pa’i yon tan rlom pa min | 41 | 
(761a1)雖白衣受欲 聞是法不畏
(2)勝於頭陀者 住在有見中 
(5)雖在勝家喜欲樂 而聞法已不驚怖
(6)不於此教出家已 頭多自高有見得 
 
 
phyogs bcu kun na saṅs rgyas raṅ byuṅ ba || ’jig rten don mdzod gaṅ dag bźugs pa rnams ||
de dag kun gyis nam mkha’ mtshuṅs pa’i chos || g-yo ba med śes byaṅ chub ’gyur źes gsuṅs | 42 | 
(3)現在十方佛 利益諸世間
(4)知法如虚空 皆以得菩提 
(7)所有十方佛世尊 住世作利大仙主
(8)皆知諸法如空已 法無起作觸菩提 
 
 
mi mkhas gaṅ rnams mi sdug bsgom sems śiṅ || chos rab ’di thos ’jigs par ’gyur ba dag ||
rtag par sdug bsṅal che daṅ ldan gyur ciṅ || bskal pa bye ba maṅ por sdug bsṅal ’gyur | 43 | 
(5)若有無智者 樂於分別法
(6)聞是實法者 則生疑怖畏
(7)是人無量劫 備受諸苦分 
(9)無知而有淨相想 聞此實法有驚怖
(10)彼倶致劫受多苦 常受苦分無有間 
 
 
tshigs su bcad pa bstan pa ’di bśad pa’i tshe | lha’i bu stoṅ phrag sum cu rtsa gñis kyis mi skye ba’i chos la bzod pa thob bo || dge sloṅ stoṅ phrag brgyad cu ñe bar len pa med par zag pa las sems rnam par grol lo || 
(8)説是諸偈法時。三萬諸天子得無生法忍。萬(9)八千人漏盡解脱。 
(11)説此伽陀時。三十千天子等。無生法中得忍。(12)十八千比丘以不受故。諸漏心皆解脱。 
 
jayamateś ca bodhisatvasya pṛthivī vidāram adāt sa kālagato mahānirayaṃ prāpatad iti | 
byaṅ chub sems dpa’ rgyal ba’i blo gros kyaṅ ’chi ba’i dus bgyis nas dog sa’i sgo phye ste | sems can dmyal ba chen por ltuṅ ṅo || 
即時地裂勝意比丘墮大(10)地獄。 
即時(13)地裂。勝意菩薩死墮大啼叫泥犁耶中。 
Then the earth opened itself for the bodhisattva Jayamati; he died and fell down into the Great Hell. 
 
de sug las kyi sgrib pa des bskal pa bye ba khrag khrig brgya phrag stoṅ du sems can dmyal ba chen po dag tu sdug bsṅal tsha źiṅ rtsub la yid du mi ’oṅ ba’i tshor ba mi bzad pa myoṅ bar gyur to || tshe rabs brgya stoṅ phrag bdun cu rtsa bźir mi sñan par brjod pa thob par gyur to || bskal pa brgya stoṅ maṅ por de bźin gśegs pa’i mtshan tsam yaṅ ma thos par gyur to || de de nas slad kyis de bźin gśegs pa gźan daṅ gźan dag daṅ mjal te | de dag gi bstan pa la rab tu byuṅ nas mṅon par mos par ma gyur te | tshe rabs stoṅ phrag bdun cu rtsa drug rab tu byuṅ ba las slar babs par gyur to || sug las kyi sgrib pa de ñid kyi lhag mas tshe rabs stoṅ phrag maṅ por dbaṅ po rtul por gyur to || bcom ldan ’das de’i tshe byaṅ chub sems dpa’ dge sloṅ chos smra ba rab tu dga’ ba’i dbaṅ po źes bgyi ba byuṅ ba de ni bla na med pa yaṅ dag par rdzogs pa’i byaṅ chub tu mṅon par rdzogs par saṅs rgyas te | da ltar bźugs śiṅ ’tsho gźes chos kyaṅ ston to || śar phyogs kyi ’jig rten gyi khams bye ba brgya stoṅ ’das pa na | saṅs rgyas kyi źiṅ rin chen sna tshogs kyi ’jig rten gyi khams na de bźin gśegs pa dgra bcom pa yaṅ dag par rdzogs pa’i saṅs rgyas gzi brjid sdug ciṅ dri ma med la ñi zla zil gyis gnon pa bźugs śiṅ ’tsho gźes chos kyaṅ ston te | bcom ldan ’das dge sloṅ rgyal ba’i blo gros źes bgyi bar gaṅ gyur pa de ni bdag ñid de’i tshe de’i dus na | dge sloṅ rgyal ba’i blo gros źes bgyi bar gyur te | bcom ldan ’das bdag gi de’i tshe tshul ’di ma ’tshal bas de lta bu’i sdug bsṅal myoṅ bar gyur to || bcom ldan ’das bdag ni de ’dra ba’i gnas su gyur te | de lta bu’i sdug bsṅal ma mchis pa’i sdug bsṅal yoṅs su brtags pa’i sdug bsṅal | phyin ci log gi sdug bsṅal rnam pa de lta bu myoṅ bar gyur to || bcom ldan ’das de lta lags pas byaṅ chub sems dpa’i theg pa la źugs pa’am | ñan thos kyi theg pa la źugs pa gaṅ yaṅ ruṅ ste | de lta bu’i sug las kyi sgrib pa mi ’tshal źiṅ | de lta bu’i sdug bsṅal mi ’tshal na des dam pa’i chos spaṅ bar mi bgyi’o || dam pa’i chos la dbye bar mi bgyi’o || chos gaṅ la yaṅ khoṅ khro bar mi bgyi’o || de nas bcom ldan ’das kyis ’jam dpal gźon nur gyur pa la ’di skad ces bka’ stsal to || ’jam dpal tshigs su bcad pa de thos pas khyod la khyad par ci źig tu gyur | gsol pa | bcom ldan ’das tshigs su bcad pa de thos pas sug las kyi sgrib pa de las laṅs nas gaṅ daṅ gaṅ du skyes pa de daṅ de dag kun tu yaṅ zab mo’i bzod pa can | des pa’i bzod pa can du gyur te | chos zab mo ston pa la mkhas par gyur to || bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal su’i mthus khyod kyis de ltar yun riṅ po na mṅon par ’du byas pa’i las kyi sgrib pa rjes su dran | ’jam dpal gyis gsol pa | bcom ldan ’das byaṅ chub sems dpa’ rnams ni ci sems ci smra | rjes su ci dran yaṅ de dag thams cad de bźin gśegs pa’i mthu ste | de ci’i slad du źe na | bcom ldan ’das de bźin gśegs pa las byuṅ ba ni chos thams cad do || bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal de bźin gśegs pa’i stobs bcu thob pa daṅ | ’di thos pa de ni mtshuṅs so || mi skye ba’i chos la bzod pa thob pa daṅ | ’di thos pa de ni mtshuṅs so || ’jam dpal gyis gsol pa | bdag gis bcom ldan ’das kyis gsuṅs pa’i don ’tshal te | chos kyi rnam graṅs ’di thos pa ni bsam gyis mi khyab bo || bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | ’jam dpal de de bźin te | chos kyi rnam graṅs ’di thos pa ni bsam gyis mi khyab bo || ’on kyaṅ sbyor ba med pa la la de thos nas mos par mi ’gyur du ’oṅ ba’i phyir | de bźin gśegs pa luṅ mi ston to || 
以是業障罪因縁故。百千億那由他(11)劫。於大地獄受諸苦毒。從地獄出。七十四(12)萬世常被誹謗。若干百千劫乃至不聞佛之(13)名字。自是已後還得値佛。出家學道而無志(14)樂。於六十三萬世常反道入俗。亦以業障(15)餘罪故。於若干百千世諸根闇鈍。世尊。爾時(16)喜根法師於今東方。過十萬億佛土有國名(17)寶莊嚴。於中得阿耨多羅三藐三菩提。號勝(18)曰光明威徳王如來應供正遍知。於今現(19)在。其勝意比丘今我身是。世尊。我未入如(20)是法相門時。受如是苦分別苦顛倒苦。是故(21)若發菩提心者。若發小乘心者。不欲起如(22)是業障罪。不欲受如是苦惱者。不應拒逆(23)佛法。無有處所可生瞋礙。佛告文殊師利。汝(24)聞是諸偈得何等利。世尊。我畢是業障罪已(25)聞是偈因縁故。在所生處利根智慧得深法(26)忍得決定忍巧説深法。文殊師利。爲誰力故(27)能憶如是無量阿僧祇劫罪業因縁。世尊。諸(28)菩薩有所念有所説有所思惟。皆是佛之神(29)力。所以者何。一切諸法皆從佛出(761b1)佛告文殊師利。若得佛十力。若有聞是經者(2)等無有異。若得無生法忍聞是經者亦等無(3)異。文殊師利言。如我知佛所説義。聞此經(4)者得無量不可思議功徳之利。文殊師利。如(5)是如是。聞是經得無量不可思議功徳之利。(6)但佛不廣説。何以故。不修道不精進者。如(7)是惡人聞説是利則不能信受 
彼業(14)障故。於百千倶致劫大泥犁耶中。受諸極重(15)苦毒。受已於七十百千生中。常得誹謗。於(16)多百千倶致劫中。不聞如來應正遍知名字。(17)彼後値遇如來。於彼教中出家而不憙樂。六(18)十百千生中出家已。反戒入俗。以彼殘業障(19)故。於多百千生中闇鈍而行。於彼時節名憙(20)根比丘菩薩摩訶薩説法者。今已證覺阿耨(21)多羅三藐三菩提。現住説法。在東方分。過(22)百千倶致佛土。於寶畫世界中。名密無垢(23)蔽日光福徳威熾王如來應正遍知。現住説(24)法。於彼時節名勝意比丘説法者。即我彼時(25)作説法者名勝意比丘。世尊。我受如是苦惱。(26)如是住時。以未入此法道故。受如是苦。於(27)無苦中分別苦顛倒苦。是故若發菩薩乘者。(28)若發獨覺乘者。若發聲聞乘者。不用如是業(29)障者。不用如是苦者。於諸種法不應毀棄。(773c1)於彼正法亦不應毀棄。亦不應一處而作瞋(2)礙(3)爾時佛告曼殊尸利童眞言。曼殊尸利。彼時(4)汝因聞彼伽陀。有何勝作。曼殊尸利言。世(5)尊。我因聞彼伽陀。從彼業障而起。處處馳走(6)遍流轉已。於諸處中得甚深忍得決定忍善(7)説深法。佛言。曼殊尸利。是誰神力憶念如(8)是久遠所作業障。曼殊尸利言。世尊。所有(9)菩薩。若思若念若隨順念。彼皆如來神力。何(10)以故。世尊。如是諸法皆是如來本性。佛言。(11)若得如來十力與聞此者稱量一等。若於無(12)生法中得忍。與聞此者稱量一等。曼殊尸利(13)言。世尊。如我解佛所説義。聞此法本果不(14)可思。佛言。如是如是。曼殊尸利。如汝所説(15)聞此法本果不可思。但如來不記説。何以故。(16)彼不勤修非善丈夫。若聞此已當不信解。曼(17)殊尸利。此是諸法入門。 
 
 
de nas bcom ldan ’das la ’jam dpal gźon nur gyur pa daṅ | byaṅ chub sems dpa’ sems dpa’ chen po byams pas ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das slad ma’i dus lṅa brgya pa tha ma la ci nas kyaṅ chos kyi rnam graṅs ’di rgyas par ’gyur źiṅ skye bo maṅ po’i sug par phyin par ’gyur ba daṅ | de la bdud dam bdud kyi ris kyi lha dag gis glags rñed par mi ’gyur ba de ltar byin gyis brlab tu gsol || de nas bcom ldan ’das kyis chos kyi rnam graṅs ’di byin gyis brlab pa’i phyir g-yas g-yon du gzigs so || bcom ldan ’das kyis de ltar gzigs ma thag tu de’i tshe phyogs bcur saṅs rgyas kyi źiṅ gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma rñed rnam pa drug tu g-yos par gyur | rab tu g-yos par gyur | kun tu g-yos par gyur to || de’i tshe bcom ldan ’das kyis chos kyi rnam graṅs ’di byin gyis brlab pa mdzad de | saṅs rgyas bcom ldan ’das gźan dag gis kyaṅ ’jig rten gyi khams gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma sñed dag nas chos kyi rnam graṅs ’di byin gyis brlabs so || bcom ldan ’das kyis chos kyi rnam graṅs ’di bstan pa’i tshe phyogs bcu na gaṅ gā’i kluṅ gi bye ma ji sñed yod la de bas kyaṅ śin tu maṅ ba’i sems can rnams kyis mi skye ba’i chos la bzod pa thob par gyur to || gaṅ dag ñan thos ñid la gnas par gyur pa daṅ | slob pa’i sa’am | mi slob pa’i sa la gnas par gyur pa dag ni smos kyaṅ mi smos so || de nas bcom ldan ’das la tshe daṅ ldan pa dga’ bos ’di skad ces gsol to || bcom ldan ’das chos kyi rnam graṅs ’di’i miṅ ci źes bgyi | ji ltar gzuṅ bar bgyi | bcom ldan ’das kyis bka’ stsal pa | dga’ bo de bas na chos kyi rnam graṅs ’di chos thams cad ’byuṅ ba med pa źes bya bar zuṅ śig | bcom ldan ’das kyis de skad ces bka’ stsal pa daṅ | ’jam dpal gźon nur gyur pa daṅ | byaṅ chub sems dpa’ byams pa daṅ | lha’i bu pad mo rnam par rol pa’i mṅon par śes pa daṅ | byaṅ chub sems dpa’i tshogs chen po de daṅ | dge sloṅ lṅa brgya tsam po de dag daṅ | tshe daṅ ldan pa kun dga’ bo daṅ | lha daṅ | mi daṅ | lha ma yin daṅ | dri zar bcas pa’i ’jig rten bcom ldan ’das kyis gsuṅs pa la yi raṅs te mṅon par dga’o || 
爾時文殊師(8)利法王子。及彌勒菩薩白佛言。世尊。護念(9)是經於未來世後五百歳。當令此經普宣流(10)布皆得受持。魔若魔天不得其便。爾時佛(11)欲護念是法故左右顧視。即時十方恒河(12)沙無量國土六種震動。如是則爲護念是經。(13)及十方恒河沙諸佛亦護念是經。説是經時(14)十方國土中恒河沙等無量衆生得無生法(15)忍。何況得聲聞無學者。何況住學地者。爾時(16)阿難即從坐起。偏袒右肩白佛言。世尊。當以(17)何名此經。云何奉持。佛告阿難。是經名爲(18)諸法無行。説是經已。文殊師利法王子。彌勒(19)菩薩摩訶薩。師子遊歩菩薩摩訶薩。華戲慧(20)天子等。一切菩薩衆及阿難天人阿修羅等。(21)聞佛所説皆大歡喜 
爾時曼殊尸利童眞。(18)及慈氏菩薩摩訶薩。復白佛言。世尊。當住(19)持此法本。令末後世後五百歳法轉之時。(20)廣至多人手中。不使摩羅及摩羅身天得入(21)其便。爾時世尊。爲住持此法本故。左右觀(22)視如是無間世尊觀已。彼時十方恒伽河沙(23)等佛土六種振動。於彼時中。世尊。則爲已(24)住持此法本。自餘諸佛世尊。於恒伽河沙等(25)世界中。亦住持此法本。説此法本時。乃至(26)十方恒伽河沙倍多。於彼衆生無生法中得(27)忍。彼復倍多於法證見。何況復言住聲聞(28)乘獨覺地無學地。爾時命者阿難陀。而白佛(29)言。世尊。云何名此法本。我云何持。佛言。(774a1)阿難陀。此法本名説諸法不轉。此名當持。(2)佛説此時。曼殊尸利童眞歡喜。慈氏菩薩摩(3)訶薩。師子遊歩菩薩摩訶薩。蓮華遊戲智通(4)天子。及餘天子并彼大菩薩衆。諸天人犍(5)闥婆阿修羅等。聞佛所説皆大歡喜 
 
 
|| ’phags pa chos thams cad ’byuṅ ba med pa źes bya ba theg pa chen po’i mdo rdzogs so ||
|| lo tstsha ba pan de rin chen ’tshos bsgyur ciṅ źus te gtan la phab pa || || 
(22)諸法無行經卷下 
(6)諸法本無經卷下 
 
Permanent link
Go to Wiki Documentation
Enhet: Det humanistiske fakultet   Utviklet av: IT-seksjonen ved HF
Login