Bibliotheca Polyglotta

atha yaḥ sarvabahubhir indriyaiḥ samanvāgataḥ sa kiyadbhiḥ |

若人極多。與幾根相應。

諸極多者(25)成就幾根。

yaṅ gaṅ źig naṅ na dbaṅ po maṅ po dag daṅ ldan ba de ji sñed cig daṅ ldan źe na |

bahubhir yukta ekānnaviṃśatyā ’malavarjitaiḥ |

偈曰。極多與十(25)九。離三無流根。二根。

頌曰 (26)極多成十九　二形除三淨
(27)聖者未離欲　除二淨一形

maṅ por ldan (2) na bcu dgu ste || dri ma med rnams ma gtogs so ||

anāsravaṇi trīṇi varjayitvā | sa punaḥ |

釋曰。除三無流根。

(28)論曰。諸二形者具眼等根。除三無漏。

zag pa med pa gsum ma gtogs so || de yaṅ

dviliṅgaḥ

(26)若人具女男根。

.

mtshan gñis |

dvivyañjano yaḥ samagrendriyaḥ ekānnaviṃśatyā samanvāgataḥ | kaś cāparaḥ |

及具餘根。則與十九根相應。(27)復有何別人。與極多根相應。

成餘(29)十九。無漏名淨。離二縛故。二形必是欲界(18b1)異生。未離欲貪故有十九。唯此具十九爲(2)更有耶。

mtshan gñis pa dbaṅ po tshaṅ ba gaṅ yin pa de ni bcu dgu daṅ ldan no || gźan yaṅ gaṅ źig ce na |

āryo rāgī

偈曰。有欲聖。

See the full verse quoted previously.

’phags pa chags bcas te |

avītarāgo ’pi śaikṣaḥ sarvabahubhir ekānnaviṃśatyā samanvāgataḥ |

(28)釋曰。若未離欲有學聖人若與極多根相應。(29)亦與十九根相應。

聖者未離欲亦具十九。謂聖有學未(3)離欲貪成就極多亦具十九。

slob pa ’dod chags daṅ ma bral (3) ba yaṅ naṅ na maṅ po daṅ ldan na bcu dgu daṅ ldan te |

ekaliṅgadvayamalavarjitaiḥ || 2.21 ||

偈曰。一根除二淨。

See the full verse quoted previously.

mtshan gcig dri med gñis ma gtogs ||

ekaṃ vyañjanaṃ dve cānāsrave varjayitvā | ājñātāvīndriyaṃ dvayoś cānyatarat | ukta indriyāṇāṃ dhātuprabhedaprasaṅgenāgatānāṃ vistareṇa prabhedaḥ |

釋曰。(177c1)除一根及除二無流根。謂除知已根。前二隨(2)除一根。諸根由分別界差別義。所引來依(3)廣分別義已説(4)阿毘達磨倶舍釋論卷第二(5)(6)(7)(8)阿毘達磨倶舍釋論卷第三(9)　　＊婆藪盤豆造(10)　陳＊天竺三藏眞諦譯　(11)　　＊釋論中分別根品之二

除二無漏及(4)除一形。若住見道。除已知根及具知根。若(5)住修道。除未知根及具知根。女男二根隨(6)除一種。以諸聖者無二形故。因分別界根(7)非根差別。乘茲廣辯二十二根竟(8)説一切有部倶舍論卷第三(9)(10)(11)阿毘達磨倶舍論卷第四(12)　　尊者世親造(13)　三藏法師玄奘奉　　詔譯　(14)　　分別根品第二之二

mtshan gcig daṅ zag pa med pa gñis te | kun śes pa daṅ ldan pa’i dbaṅ po daṅ | gñis po las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig ma gtogs so || khams rab tu dbye ba’i źar la ’oṅs pa dbaṅ po (4) rnams kyi rab tu dbye ba rgyas par bśad zin to ||

idam idānīṃ vicāryate | kim ete saṃskṛtā dharmā yathā bhinnalakṣaṇā evaṃ bhinnotpādā utāho niyatasahotpādā api kecit santi | santīty āha | 52,20-52,21 sarva ime dharmāḥ pañca bhavanti | rūpaṃ cittaṃ caitasikāś cittaviprayuktāḥ saṃskārā asaṃskṛtaṃ ca | tatrāsaṃskṛtaṃ naivotpadyate | rūpiṇāṃ tu dharmāṇām ayaṃ niyamaḥ |

(12)復次。此義應當思量。是諸有爲法。如彼自(13)相。更互不同。爲如此彼生亦不同。爲有諸法(14)決定倶生。亦有。何以故。一切法有五品。一(15)色二心三心法四不相應五無爲。此中無爲(16)法無生。有色諸法今當決判。

(15)今應思擇。一切有爲如相不同生亦各異。(16)爲有諸法決定倶生。有定倶生。謂一切法(17)略有五品。一色。二心。三心所。四心不(18)相應行。五無爲。無爲無生此中不説。今先(19)辯色決定倶生。

da ni ’di dpyad par bya ste | ci ’dus byas kyi chos ’di dag ci ltar mtshan ñid tha dad pa de bźin du tha dad par skye ba źig yin nam | ’on te kha cig ṅes par lhan cig skye ba’aṅ yod ce na | smras pa yod de | chos ’di dag thams cad ni (5) gzugs daṅ sems daṅ | sems las byuṅ ba dag daṅ | sems daṅ ldan pa ma yin pa dag daṅ | ’dus ma byas daṅ lṅar ’gyur ro || de la ’dus ma byas la ni skye ba med pa ñid do || chos gzugs can rnams kyi ṅes pa ni ’di yin te |

kāme ’ṣṭadravyako ’śabdaḥ paramāṇur anindriyaḥ |

偈曰。於欲界八(17)物。無聲根隣虚。

頌曰(20)欲微聚無聲　無根有八事
(21)有身根九事　十事有餘根

’dod na dbaṅ po med pa daṅ | sgra (6) med phra rab rdul rdzas brgyad ||

sarvasūkṣmo hi rūpasaṃghātaḥ paramāṇur ity ucyate | yato nānyataro vijñāyeta | sa kāmadhātāv aśabdako ’nindriyaś cāṣṭadravyaka utpadyate nānyatamena hīnaḥ | aṣṭo dravyāṇi catvāri mahābhūtāni catvāri copādāya rūpāṇi rūpagandharasaspraṣṭavyāni | sendriyas tu paramāṇur aśabdako navadravyaka utpadyate daśadravyako vā | tatra tāvat

釋曰。極細色聚説名隣虚。(18)欲令知無餘物細於彼者。此隣虚若在欲界。(19)離聲亦非根。則八物倶生。隨一不減。八物謂(20)地等四大及四大所造色香味觸。若有根隣(21)虚無聲。則九物倶生。或十物倶生。此中偈(22)曰。

(22)論曰。色聚極細立微聚名。爲顯更無細於(23)此者。此在欲界無聲無根。八事倶生隨一(24)不減。云何八事。謂四大種及四所造色香味(25)觸。無聲有根諸極微聚。此倶生事或九或(26)十。 .

thams cad las phra ba’i gzugs ni bsags pa’i rdul phra rab ces bya ste | de las ches chuṅ ba ni mi mṅon no || de ’dod pa’i khams na sgra yaṅ med dbaṅ po yaṅ med pa źig yin na ni rdzas brgyad daṅ ldan par skye ste | gaṅ yaṅ ruṅ ba źig med par ni ma yin (7) no || rdzas brgyad ni ’byuṅ ba chen po bźi dag daṅ | rgyur byas pa’i gzugs bźi ste | gzugs daṅ | dri daṅ | ro daṅ | reg bya rnams so | rdul phra rab dbaṅ po daṅ bcas la sgra med pa źig yin na ni rdzas dgu ’am | rdzas bcu daṅ ldan par skye ste | de la re źig |

kāyendriyī navadravyaḥ

有身根九物。

See the full verse previously.

lus dbaṅ ldan (63b1) la rdzas dgu’o ||

kāyendriyam atrāstīti so ’yaṃ kāyendriyī | tatra navadravyāṇi | tāni cāṣṭau kāyendriyaṃ ca |

釋曰。若身根隣虚。此中有(23)九物。八如前。身根爲第九。

有身根聚九事倶生。八事如前。身爲第(27)九。

’di la lus kyi dbaṅ po yod pas na ’di ni lus dbaṅ ldan no || de la rdzas dgu ni brgyad po dag daṅ lus kyi dbaṅ po’o ||

daśadravyo ’parendriyaḥ || 2.22 ||

偈曰。十物有餘(24)根。

See the full verse quoted previously.

dbaṅ po gźan rdzas bcu’o ||

aparam indriyaṃ yatra paramāṇau tatra daśa dravyāṇi | tāny eva nava cakṣuḥśrotraghrāṇajihvendriyāṇāṃ cānyatamam | saśabdā punar ete paramāṇava utpadyamānā yathākramaṃ navadaśaikādaśa dravyakā utpadyante | asti hīndriyāvinirbhāgī śabdo ’pi ya upāttamahābhūtahetukaḥ | katham ihāvinirbhāge bhūtānāṃ kaścid eva saṃghātaḥ kaṭhina utpadyate kaścid eva drava uṣṇo vā samudīraṇo vā | yady atra paṭutamaṃ prabhāvata udbhūtaṃ tasya tatropalabdhiḥ | sūcītūnī kalāpasparśavat saktulavaṇacūrṇarasavac ca | kathaṃ punas teṣu śeṣāstitvaṃ gamyate | karmataḥ saṃgrahaghṛtipaktivyūhanāt | pratyayalābhe ca sati kaṭhinādīnāṃ dravaṇādibhāvāt apsu śaityātiśayād auṣṇyaṃ gamyata ity apare | avyati bhede ’pi tu syāc chaityātiśayaḥ | śabdavedanātiśayavat | bījatas teṣu teṣāṃ bhāvo na svarūpata ity apare | “santy asmin dāruskandhe vividhā dhātava iti” vacanāt | kathaṃ vāyau varṇasadbhāvaḥ | śraddhānīya eṣo ’rtho nānumānīyaḥ | saṃspandato gandhagrahaṇāt tasya varṇāvyabhicārāt | rūpadhātau gandharasayor abhāva uktas tena tatratyāḥ paramāṇavaḥ ṣaṭsaptāṣṭadravyakā ity uktarūpatvāt na punar ucyante |

釋曰。此隣虚中若有餘根則有十物。九如(25)前。眼等五根中隨一爲第十。此隣虚若有聲(26)倶生如次第九物十物十一物倶生。何以故。(27)有聲與根不相離。謂執依四大爲因聲。若四(28)大不相離。云何有聚。或見唯堅實。或見唯流(29)濕。或見唯暖熱。或見唯輕動。此聚中隨一(178a1)偏多。或功力最勝故。見一明了。譬如針鋒及(2)綿觸。又如麨鹽末味。若爾云何。於彼應知所(3)餘亦有。由事故可知。事謂持攝熟引。復次餘(4)師説。若得別縁。堅等成軟濕等故。於水中(5)由極冷故。或得熱觸。雖不相離。有冷勝別(6)徳。如聲及受有勝別徳。復有餘師説。於聚中(7)由種子彼有。不由自體相。如經言。於木聚中(8)有種種諸界。由此言故知。由種子故有。若爾(9)云何。於風知有顯色。此義但可信不可比。何(10)以故。由相雜能持香故。於風四塵不定故。 (11)色界香味不有。此義於前已説。是故由此説。(12)於色界有別隣虚。復有由此説隣虚。有六物(13)七物八物。此義已顯。不須更説。

有餘根聚十事倶生。九事如前加眼等(28)一。眼耳鼻舌必不離身。展轉相望處各別(29)故。於前諸聚若有聲生。如次數増九十十(18c1)一。以有聲處不離根生。謂有執受大種因(2)起。若四大種不相離生。於諸聚中堅濕煖(3)動。云何隨一可得非餘。於彼聚中勢用増(4)者明了可得。餘體非無。如覺針鋒與籌合(5)觸。如甞鹽味與麨合味。云何於彼知亦有(6)餘。由有攝熟長持業故。有説。遇縁堅等便(7)有流等相故。如水聚中由極冷故有煖相(8)起。雖不相離而冷用増。如受及聲用有勝(9)劣。有餘師説。於此聚中餘有種子未有體(10)相故。契經説。於木聚中有種種界。界謂(11)種子。如何風中知有顯色。此義可信。不可(12)比知。或所合香現可取故。香與顯色不相(13)離故。前説色界香味並無故。彼無聲有六(14)七八。有聲有七八九倶生。此可准知故不(15)別説。

dbaṅ po gźan gyi rdul phra rab gaṅ la yod pa de la rdzas bcu ste | dgu po de dag ñid daṅ | mig daṅ | rna ba daṅ | (2) sna daṅ | lce’i dbaṅ po rnams las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig go || rdul phra rab de dag sgra daṅ bcas pa źig tu skye na ni go rims bźin du rdzas dgu daṅ | bcu daṅ bcu gcig daṅ ldan bar skye ba na skye’o || dbaṅ po daṅ tha mi dad pa’i sgra yaṅ yod de | zin pa’i ’byuṅ ba chen po’i rgyu las byuṅ (3) ba gaṅ yin pa’o || ji ltar na ’byuṅ ba rnams tha mi dad pa las ’di na ’dus pa kha cig kho na ni sra bar dmigs | kha cig kho na ni gśer ba’am dro ba’am g-yo bar dmigs śe na | gaṅ źig gaṅ na ches gsal źiṅ mthu’i sgo nas śas che ba de ni de na dmigs te | dper na khab daṅ sdoṅ bu’i tshogs (4) la reg pa lta bu daṅ | phye daṅ lan tshva’i phye ma’i ro bźin no || yaṅ ji ltar de dag na lhag ma rnams yod par khoṅ du chud par bya źe na | las kyi sgo nas te | sdud pa daṅ ’dzin pa daṅ | smin pa daṅ | g-yo ba’i phyir ro || rkyen daṅ phrad na sra ba la sogs pa yaṅ gśer ba la sogs par (5) ’gyur ba’i phyir ro || gźan dag na re chu dag la graṅ ba’i khyad par gyi sgo nas dro ba yod par khoṅ du chud do źes zer ro || ma ’dres kyaṅ khyad par yod par ’gyur te | sgra daṅ tshor ba’i khyad par bźin no || gźan dag na re de dag las de dag sa bon gyi sgo nas yod kyi raṅ gi ṅo bor ni ma yin te | (6) śiṅ gi phuṅ po ’di la khams rnam pa sna tshogs yod do źes gsuṅs pa’i phyir źes zer ro || rluṅ la kha dog ji ltar yod ce na | don ’di ni dad par bya ba yin gyi rjes su dpag par bya ba ni ma yin no || yaṅ na ’dres par dri ’dzin pa’i phyir te | de la ni kha dog ’khrul pa med pa’i phyir ro || (7) gzugs kyi khams na ni dri daṅ ro dag med par bśad pas des na yod pa’i rdul phra rab rnams ni rdzas drug daṅ | bdun daṅ brgyad daṅ ldan pa źes bśad zin pa daṅ ’dra ba’i phyir mi bśad do ||

kiṃ punar atra dravyam eva dravyaṃ gṛhyate āhosvid āyatanam | kiṃcātaḥ | yadi dravyam eva dravyaṃ gṛhyate atyalpam idam ucyate aṣṭadravyako navadaśadravyaka iti | avaśyaṃ hi taddravyasaṃsthānena_ api bhavitavyam | tasya_ api paramāṇusaṃcitatvāt | gurutvalaghutvayoś cānyatareṇa ślakṣṇatvakarkaśatvayoś ca | śītena_ api kvacit jighatsayā pipāsayā ca | athāpy āyatanadravyaṃ gṛhyate ayibahv idam ucyate aṣṭadravyaka iti | caturdravyako hi vaktavyo yāvat ā bhūtāny api spraṣṭavyāyatanam | kiñcid atra dravyam eva dravyaṃ gṛhyate yad āśrayabhūtaṃ kiñcid atrāyatanaṃ dravyaṃ gṛhyate yadāśritabhūtam | evam api bhūyāṃsi bhūtadravyāṇi bhavanty upādāyarūpāṇāṃ pratyekaṃ bhūtacatuṣkāśritatvāt |

此中爲約(14)物説物。爲約入説物。若爾何爲。若約物説(15)物。此説則少。謂八物九物十物。何以故。此(16)中必有形色。是隣虚滋長故。輕重觸隨一。(17)滑澁觸隨一。有處有冷觸。有處有飢渇觸。若(18)約入説物。此説則多。謂八物等。何以故。應(19)但説四物。四大亦是觸入。是義不然。此中有(20)處約物説物。謂所依止物。有處約入説物。謂(21)能依止物。雖復如此。四大物轉成多。能依止(22)物隨一依具四大故。

此中言事爲依體説。爲依處説。若爾(16)何過。二倶有過。若依體説。八九十等便爲(17)太少。由諸微聚必有形色。有多極微共積(18)集故。重性輕性定隨有一。滑性澁性隨一亦(19)然。或處有冷有飢有渇。是則所言有太少(20)過。若依處説。八九十等便爲太多。由四大(21)種觸處攝故。應説四等。是則所言有太多(22)失。二倶無過。應知此中所言事者。一分依(23)體説。謂所依大種。一分依處説。謂能依造(24)色。若爾大種事應成多。造色各別依一四(25)大種故。

yaṅ ci ’dir rdzas kho na la rdzas su gzuṅ ṅam | ’on te skye mched kyi rdzas la rdzas su gzuṅ | (64a1) des na cir ’gyur | gal te rdzas kho na la rdzas su gzuṅ nas ni rdzas brgyad daṅ ldan pa daṅ rdzas dgu daṅ bcu daṅ ldan pa źes bya ba ’di ha caṅ ñuṅs par smras pa yin te | de yaṅ rdul phra rab bsags pa yin pa’i phyir gdon mi za par de la dbyibs kyaṅ yod do || lci (2) ba ñid daṅ yaṅ ba ñid dag las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig daṅ | ’jam pa ñid daṅ rtsub pa ñid dag las gaṅ yaṅ ruṅ ba źig kyaṅ yod do || kha cig la ni graṅ ba yaṅ yod la | bkres pa daṅ skom pa yaṅ yod do || ’on te skye mched la rdzas su gzuṅ na ni rdzas brgyad daṅ ldan pa źes (3) bya ba ’di ha caṅ maṅs par smras pa yin te | rdzas bźi daṅ ldan pa źes bya ba brjod par bya ste | ’byuṅ ba ji sñed pa dag kyaṅ reg bya’i skye mched yin no || ’dir cuṅ zad cig ni rdzas kho na la rdzas su gzuṅ ste | rten du gyur pa gaṅ yin pa’o || ’dir cuṅ zad cig ni skye mched kyi rdzas la rdzas (4) su gzuṅ ste rten can du gyur pa gaṅ yin pa’o || de lta na yaṅ ’byuṅ ba’i rdzas rnams maṅ por ’gyur te | rgyur byas pa’i gzugs rnams re re źiṅ ’byuṅ ba bźi tshan la brten pa’i phyir ro ||

atra punar jātidravyaṃ gṛhyate | bhūtacatuṣkāntarāṇāṃ svajātyanatikramāt | kaḥ punar yat sa evaṃ vikalpena vaktum | cchandato ’pi hi vācāṃ pravṛttir arthas tu parīkṣyaḥ |

此中復有執取物類爲(23)物。雖別類四大。不過自性故。何須作此功用(24)爲分別説。如此義語言如意生起。唯義應思(25)量。

應知此中依體類説。諸四大種類(26)無別故。何用分別如是語爲。語隨欲生。(27)義應思擇。

’dir ni rigs la rjes su gzuṅ ste | ’byuṅ ba bźi po gźan dag kyaṅ rigs las mi ’da’ (5) ba’i phyir ro || de ltar ’bad de bye brag tu bśad ci dgos | tshig ni ’dun pa’i sgo nas ’jug pa yin pas don la brtag par bya’o ||

ukto rūpiṇāṃ sahotpādaniyamaḥ | śeṣāṇāṃ vaktavyas tatra tāvat |

説色決定倶起已。所餘品生起今當説。此(26)中偈曰。

如是已辯色定倶生。餘定倶生(28)今次當辯。頌曰

gzugs can rnams kyi ṅes par ltan cig skye ba bśad zin to || lhag ma rnams kyi brjod par bya ste | de la re źig |

cittaṃ caittāḥ sahavaśyaṃ |

心心法必倶。

(29)心心所必倶　諸行相或得

sems daṅ sems byuṅ ṅes lhan (6) cig ||

na hy ete vinā ’nyonyaṃ bhavitum utsahante |

釋曰。何以故。此心及(27)心法。更互相離則不得生。

(19a1)論曰。心與心所必定倶生。

’di dag ni phan tshun med na ’byuṅ bar mi nus so ||

sarvaṃ saṃskṛtalakṣaṇaiḥ |

偈曰。一切共行(28)相。

.

thams cad ’dus byas mchan ñid daṅ ||

sahāvaśyam iti vartate | yat kiṃcid utpadyate rūpaṃ cittaṃ caitasikā viprayuktā vā sarvaṃ saṃskṛtalakṣaṇaiḥ sārdham utpadyate |

釋曰。必言流。不但心及心法必定倶起。(29)一切有爲中。若有應生。或色心及心法等。是(178b1)名一切。若起必共有爲相倶起。

隨闕一時餘則(2)不起。諸行即是一切有爲。謂色心心所心不(3)相應行。前必倶言流至於此。謂色心等諸行(4)生時。必與有爲四相倶起。

ṅes par lhan cig ces bya par sbyar te | gzugs sam | sems sam | sems las byuṅ ba dag gam | ldan pa ma yin pa dag kyaṅ ruṅ | gaṅ cuṅ zad skye ba de thams cad ni ’dus byas (7) kyi mtshan ñid rnams daṅ lhan cig skye’o ||

prāptyā vā |

偈曰。與得。

.

’thob pa’am |

prāptyā saha satvākhyam evotpadyate nānyad iti vikalpārtho vā śabdaḥ |

(2)釋曰。若衆生名是法。必與至得倶起。餘法不(3)爾。是故別立是法

言或得者。謂諸(5)行内唯有情法與得倶生。餘法不然。是故言(6)或。

thob pa daṅ ni sems can du sñon pa kho na daṅ lhan cig skye’i gźan daṅ ni ma yin no || źes bye brag tu bya ba’i phyir ram źes bya pa’i sgra smos so ||

caittā ity ucyante | ka ime caittāḥ |

所説名心法。何者是耶。

向言心所。何者是邪。

sems las byuṅ ba rnams źes brjod pa sems las byuṅ ba de dag gaṅ (64b1) źe na |

pañcadhā caittā mahābhūmyādibhedataḥ || 2.23 ||

偈(4)曰。心法五。大地等別故。

頌曰(7)心所且有五　大地法等異

sems byuṅ rnam lṅa ste || sa maṅ la sogs tha dad phyir ||

pañca prakārāś caittā mahābhūmikāḥ kuśalamahābhūmikāḥ kleśamahābhūmikāḥ akuśalamahābhūmikāḥ parīttakleśamahābhūmikāś ca | bhūmir nāma gativiśayaḥ | yo hi yasya gativiśayaḥ sa tasya bhūmir ity ucyate | tatra mahatī bhūmir eśām iti mahābhūmikāḥ ye sarvatra cetasi bhavanti | ke punaḥ sarvatra cetasi |

釋曰。心法有五品。(5)一大地。二善大地。三惑大地。四惡大地。五(6)小分惑地。何法名地。是所行處。若法此法行(7)處。是法説爲此法地。此中諸法地大故名大(8)地。若法於一切心有。何法於一切心有。

(8)論曰。諸心所法且有五品。何等爲五。一大(9)地法。二大善地法。三大煩惱地法。四大不善(10)地法。五小煩惱地法。地謂行處。若此是彼所(11)行處。即説此爲彼法地。大法地故名爲大(12)地。此中若法大地所有名大地法。謂法恒於(13)一切心有。彼法是何。

sems las byuṅ ba rnams ni rnam pa lṅa ste | sa maṅ po dag daṅ | dge ba’i sa maṅ po pa rnams daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa rnams daṅ | mi dge pa’i sa maṅ po pa rnams daṅ | ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa pa (2) rnams so || sa źes bya ba ni go skabs kyi yul te | gaṅ źig gaṅ gi go skabs kyi yul yin pa de ni de’i sa źes bya’o || de la ’di dag la sa maṅ po pa yod pas nas maṅ po pa rnams te | gaṅ dag sems thams cad la ’byuṅ ba’o || gaṅ dag sems thams cad la ’byuṅ ba de dag kyaṅ (3) gaṅ źe na |

vedanā cetanā saṃjñā cchandaḥ sparśo matiḥ smṛtiḥ | manaskāro ’dhimokṣaś ca samādhiḥ sarvacetasi || 2.24 ||

偈(9)曰。受作意想欲。觸慧念思惟。相了定十法。(10)遍於一切心。

頌曰(14)受想思觸欲　慧念與作意
(15)勝解三摩地　遍於一切心

tshor daṅ sems pa ’du śes daṅ || ’dun daṅ reg daṅ blo gros dran ||
yid la byed daṅ mos pa daṅ || tiṅ ṅe ’dzin sems thams cad la ||

ime kila daśa dharmāḥ sarvatra cittakṣaṇe samagrā bhavanti | tatra vedanā trividho ’nubhavaḥ | sukho duḥkho ’duḥkhāsukhaś ca | cetanā cittābhisaṃskāro manaskarma | saṃjñā saṃjñānaṃ viṣayanimittodrūha | cchandaḥ kartṛkāmatā | sparśa indriyaviṣayavijñānasannipātajā spṛṣṭiḥ | matiḥ prajñā dharmapravicayaḥ | smṛtir ālambanāsaṃpramoṣaḥ | manaskāraś cetasa ābhogaḥ | adhimokṣo ’dhimuktiḥ | samādhiś cittasyaikāgratā | sūkṣmo hi cittacaittānāṃ viśeṣaḥ | sa eva duḥparicchedaḥ pravāheṣv api tāvat kiṃ punaḥ kṣaṇeṣu | rūpiṇīnām api tāvad oṣadhīnāṃ bahurasānāṃ kāsaṃcid indriyagrāhyā rasaviśeṣā duravadhārā bhavanti kiṃ punar ye dharmā arūpiṇo buddhigrāhyāḥ | kuśalā mahābhūmir eṣāṃ ta ime kuśala mahābhūmikā ye sarvadā kuśale cetasi bhavanti | ke punas ta iti |

釋曰。彼説此十法。於一切心(11)刹那皆聚集生。此中受謂三種。隨領樂苦(12)非樂非苦。作意謂心故爲事。想謂心執境(13)差別相。欲謂求作。觸謂根塵識和合所生(14)異法。慧謂般若。即是擇法。念謂不忘所縁(15)境。思惟謂心迴向。相了謂於所縁相有法能(16)令心明了。定謂心一心。心法差別最細難可(17)分別。於相續尚難知。何況刹那中。有色藥(18)草。有多種味。於中有藥其味差別。可以根(19)證。亦難分別。何況此法無色。智慧所了。是(20)諸法善爲大地。説名善大地。若諸法恒於善(21)心中起。何者爲諸法。

(16)論曰。傳説。如是所列十法。諸心刹那和合遍(17)有。此中受謂三種。領納苦樂倶非有差別(18)故。想謂於境取差別相。思謂能令心有造(19)作。觸謂根境識和合生。能有觸對。欲謂希(20)求所作事業。慧謂於法能有簡擇。念謂於(21)縁明記不忘。作意謂能令心警覺。勝解(22)謂能於境印可。三摩地謂心一境性。諸心(23)心所異相微細。一一相續分別尚難。況一刹(24)那倶時而有。有色諸藥色根所取。其味差別(25)尚難了法。況無色法唯覺慧取。如是已説(26)十大地法。大善法地名大善地。此中若法大(27)善地所有名大善地法。謂法恒於諸善心(28)有。彼法是何。

chos bcu po ’di dag ni sems kyi skad cig ma thams cad la tshogs par ’byuṅ ṅo źes grag go lo || de la tshor ba ni myoṅ ba rnam pa (4) gsum ste | bde ba daṅ | sdug bsṅal daṅ | bde ba yaṅ ma yin sdug bsṅal ba yaṅ ma yin pa’o || sems pa ni sems mṅon par ’du byed pa’o || ’du śes ni ’dus nas śes pa ste | yul la mtshan mar ’dzin pa’o || ’dun pa ni byed ’dod pa’o || reg pa ni yul daṅ dbaṅ po (5) rnam par śes pa ’dus pa las skyes pa’i reg pa’o || blo gros ni śes rab ste | chos rab tu rnam par ’byed pa’o || dran ba ni dmigs pa mi brjed pa’o || yid la byed pa ni sems kyi ’jug pa’o || mos pa ni ’dod pa’o || tiṅ ṅe ’dzin ni sems rtse gcig pa ñid do || sems dad (6) sems las byuṅ ba rnams kyi bye brag ni phra bas de ni re źig rgyun rnams la yaṅ yoṅs su gcad par dka’ na skad cig ma dag la lta smos kyaṅ ci dgos | re źig sman la sogs pa gzugs can rnams la yaṅ ro maṅ po kha cig gi ro’i khyad par dbaṅ pos gzuṅ bar bya ba rnams ṅes par gzuṅ bar dka’ (7) na | chos gaṅ dag gzugs can ma yin źiṅ blos gzuṅ bar bya ba rnams lta smos kyaṅ ci dgos | ’di dag la dge pa’i sa maṅ po yod pas ’di dag ni dge pa’i sa maṅ po pa dag yin te | gaṅ dag dge pa’i sems la rtag tu ’byuṅ ba’o || de dag kyaṅ gaṅ źe na |

śraddhā ’pramādaḥ praśrabdhir upekṣā hrīrapatrapā | mūladvayamahiṃsā ca vīryaṃ ca kuśale sadā || 2.25 ||

偈曰。信不放逸安。捨(22)羞及慚愧。二根非逼惱。精進恒於善。

頌曰(29)信及不放逸　輕安捨慚愧
(19b1)二根及不害　勤唯遍善心

dad daṅ bag yod śin tu (65a1) sbyaṅs || btaṅ sñoms ṅo tsha śes khrel yod ||
rtsa ba gñis rnam mi ’tshe daṅ || brtson ’grus rtag tu dge las ’byuṅ ||

ime daśa dharmā kuśale cetasi nityaṃ bhavanti | tatra śraddhā cetasaḥ prasādaḥ | satyaratna karmaphalābhisaṃpratyaya ity apare | apramādaḥ kuśalānāṃ dharmāṇāṃ bhāvanā | kā punas tebhyo ’nyā bhāvanā | yā teṣv avahitatā | cetasa ārakṣeti nikāyāntarītāḥ sūtre paṭhanti | praśrabdhiś cittakarmaṇyatā | nanu ca sūtre kāyapraśrabdhir apy uktā | na khalu noktā | sā tu yathā kāyikī vedanā tathā veditavyā | kathaṃ sā bodhyaṅgeṣu yokṣyate | tatra tarhi kāyakarmaṇyataiva kāyikī praśrabdhir veditavyā | kathaṃ sā bodhyaṅgam ity ucyate | bodhyaṅgānukūlyāt | sā hi kāyakarmaṇyatā cittakarmaṇyatā bodhyaṅgam āvahati | asti punaḥ svacit anyatrāpy evaṃ dṛśyate | astīty āha | tadyathā prītiḥ prītisthānīyāś ca dharmāḥ prītisaṃbodhyaṅgam uktaṃ bhagavatā | pratighaḥ pratighanimittaṃ ca vyāpādanivaraṇam uktam | samyakdṛṣṭisaṃkalpavyāyāmāś ca prajñāskandha uktāḥ | na ca saṃkalpavyāyāmau prajñāsvabhāvau tasyās tv anuguṇāv iti tāsyās tv anuguṇāv iti tācchabdaṃ labhete | evaṃ kāyapraśrabdhir api bodhyaṅgānuguṇyād bodhyaṅgaśabdaṃ labhate | upekṣā cittasamatā cittānābhogatā | katham idānīm etad yokṣyate | “tatraiva citte ābhogātmako manaskāro ’nābhogātmikā copekṣeti” | nanu coktaṃ “durjñāna eṣāṃ viśeṣa” iti | asti hi nāma durjñānam api jñāyate | idam tu khalv atidurjñānaṃ yad virodhe ’py avirodha iti | anyatrābhogo ’nyatrānābhoga iti ko ’tra virodhaḥ | na tarhīdānīm ekālambanāḥ sarve saṃprayuktāḥ prāpnuvanti | evañjātīyakam atrānyad apy āyāsyatīti yas tasya nayaḥ so ’syāpi veditavyaḥ | hrīrapatrāpyaṃ ca paścād vakṣyate | mūladvayaṃ dve kuśalamūle alobhādveṣau | amoho ’py asti sa tu prajñātmakaḥ | prajñā ca mahābhūmiketi nāsau kuśalamahābhūmika evocyate | avihiṃsā aviheṭhanā | vīryaṃ cetaso ’bhyutsāhaḥ | uktāḥ kuśalā mahābhūmikāḥ |

釋曰。如(23)是等法。恒於善心中起。此中信謂心澄淨。有(24)餘師説。於諦實業果中心決了故名信。不放(25)逸謂修習善法。有何修習。異於善法。恒在善(26)法。名不放逸。於餘部經中説。是心護名不(27)放逸。安謂心於事有能。此義可不如此。於餘(28)經説。身於事有能名安。非不説如身受。應知(29)此亦爾。若爾云何。於助覺立爲分。何以故。(178c1)於中是身於事有能。説名身安應知。若爾云(2)何説此爲覺分。由隨順覺分故。得覺分名。何(3)以故。此身安能引心安覺分令生故。於餘處(4)曾見有。如此説不曾有。猶如經言。喜及助喜(5)法。世尊説名喜覺分。復有別説。瞋及瞋因名(6)害蓋。復有正見正思惟正精進。此三説名般(7)若分。此資糧由隨順。故得彼名。如此身安隨(8)順心安覺分。故得彼名。捨謂心平等。無所偏(9)對。今此言云何相應。何者前説。思惟於心迴(10)向爲體。今説捨於心無迴向爲體。此言云何(11)相應。爲前不説耶。謂心法義理難知。有難知(12)後方可知。此最難可知。謂於相違立不相違。 (13)有餘處迴向。有餘處不迴向。此中有何相違。 (14)若爾一切相應法。不應共縁一境。如此種類。(15)所餘諸法。此中應來。此法道理。汝等必應(16)須知。羞及慚愧後當釋。二根謂無貪無瞋二(17)種善根。無癡亦是善根。此善根以智慧爲體。 (18)前已立爲大地故。於善大地中不復重説。非(19)逼惱謂不欲違損他。精進謂勇猛。説十善大(20)地已。

(2)論曰。如是諸法唯遍善心。此中信者。令(3)心澄淨。有説。於諦實業果中現前忍許故(4)名爲信。不放逸者。修諸善法離諸不善(5)法。復何名修。謂此於善專注爲性。 See the full verse previously. 餘部經(6)中有如是釋。能守護心名不放逸。輕安者。(7)謂心堪任性。豈無經亦説有身輕安耶。 (8)雖非無説。此如身受應知亦爾。如何可(9)立此爲覺支。應知此中身輕安者身堪任(10)性。復如何説此爲覺支。能順覺支故無(11)有失。以身輕安能引覺支心輕安故。於(12)餘亦見有是説耶。有如經説。喜及順喜(13)法名喜覺支。瞋及瞋因縁名瞋恚蓋。正見正(14)思惟正勤名慧蘊。思惟及勤雖非慧性隨(15)順慧故亦得慧名。故身輕安順覺支故得(16)名無失。心平等性無警覺性説名爲捨。(17)如何可説於一心中有警覺性無警覺(18)性。作意與捨二相應起。豈不前説諸心心(19)所其相微細難可了知。 . 有雖難了由審推(20)度而復可知。此最難知。謂相違背而不乖(21)反。此有警覺於餘則無。二既懸殊有何乖(22)反。若爾不應同縁一境。或應一切皆互相(23)應。如是種類所餘諸法此中應求。如彼理(24)趣。今於此中應知亦爾。慚愧二種如後當(25)釋。二根者。謂無貪無瞋。無癡善根慧爲性(26)故。前已説在大地法中。不重説爲大善地(27)法。言不害者。謂無損惱。勤謂令心勇悍(28)爲性。如是已説大善地法。

chos ’di dag ni dge ba’i sems la rtag tu ’byuṅ ṅo || de la dad pa ni sems daṅ ba’o || gźan dag na ni bden pa daṅ dkon mchog daṅ las daṅ (2) ’bras bu rnams la mṅon bar yid ches pa yin no źes zer ro || bag yod pa ni dge pa’i chos rnams bsgom pa’o || de dag las gźan pa bsgom pa de gaṅ źig yin źe na | de dag ñid la gces su ’dzin pa ñid gaṅ yin pa’o || sde pa gźan dag gi mdo las ni sems kun tu bsruṅ (3) ba’o źes ’don to || śin tu sbyaṅs pa ni sems las su ruṅ ba ñid do || mdo las lus śin tu sbyaṅs pa źes kyaṅ gsuṅs pa ma yin nam źe na | ma gsuṅs pa ni ma yin mod kyi de ni lus kyi tshor ba ji lta ba de bźin du rig par bya’o || de ji ltar na byaṅ chub kyi yan lag tu ruṅ bar (4) ’gyur źe na | ’o na der ni lus las su ruṅ ba kho na la lus śin tu sbyaṅs pa yin par rig par bya’o || da ji ltar na byaṅ chub kyi yan lag ces bya źe na | byaṅ chub kyi yan lag dag mthun pa’i phyir te | lus las su ruṅ ba de ni sems las su ruṅ ba byaṅ chub kyi yan lag ’dren par byed do || (5) de lta bu gźan la lar snaṅ ba yod dam źe na | smras pa yod de | dper na bcom ldan ’das kyis dga’ ba daṅ dga’ ba’i gnas lta bu’i chos rnams dga’ ba yaṅ dag byaṅ chub kyi yan lag tu gsuṅs pa daṅ | khoṅ khro ba daṅ khoṅ khro ba’i rgyu mtshan gnod sems kyi sgrib par gsuṅs (6) pa daṅ | yaṅ dag pa’i lta ba daṅ rtog pa daṅ rtsol ba rnams śes rab kyi phuṅ por gsuṅs pa dag lta bu ste | rtog pa daṅ rtsol ba dag śes rab kyi raṅ bźin ma yin yaṅ de daṅ mthun pa’i phyir de’i sgra ’thob bo || de bźin du lus śin tu sbyaṅs pa yaṅ byaṅ chub kyi yan lag daṅ mthun (7) pa’i phyir | byaṅ chub kyi yan lag ces bya ba’i sgra ’thob par ’gyur ro || btaṅ sñoms ni sems mñam pa ñid daṅ | sems lhun gyis grub pa ñid do || da ni ji ltar na sems de ñid la rtsol pa’i bdag ñid yid la byed pa yaṅ ’byuṅ | rtsol ba med pa’i bdag ñid btaṅ sñoms kyaṅ ’byuṅ (65b1) źes bya ba ’di ruṅ par ’gyur źe na | ’di dag gi bye brag ni śes par dka’o źes bśad pa ma yin nam | śes par dka’ ba yaṅ śes pa ni yod kyi | gaṅ ’gal bźin du yaṅ mi ’gal lo źes bya ba ni śin tu śes par dka’o || rtsol ba yaṅ gźan du ’byuṅ la | rtsol ba med pa yaṅ gźan (2) du ’byuṅ ṅo źes bya ba ’di la ’gal ba ci yod ce na | ’o na ni mtshuṅs par ldan pa thams cad dmigs pa gcig tu mi ’gyur ro || ’di las ’di lta bu’i rigs gźan yaṅ ’byuṅ bar ’gyur bas daṅ tshul gaṅ yin pa de ’di la yaṅ rig par bya’o || ṅo tsha śes pa daṅ khrel yod pa ni ’og nas (3) ’chad par ’gyur ro || rtsa ba gñis ni dge pa’i rtsa ba gñis po chags pa med pa daṅ | źe sdaṅ med pa dag yin no | gti mug med pa yaṅ yod mod kyi de ni śes rab kyi bdag ñid yin la | śes rab ni sa maṅ po pa yin pas ’di dge ba’i sa maṅ po pa kho na yin par ni mi brjod do || rnam (4) par mi ’tshe ba ni rnam par tho mi ’tshams pa’o || brtson ’grus ni sems mṅon par spro ba’o || dge ba’i sa maṅ po pa rnams bśad zin to ||

mahatī bhūmir mahābhūmiḥ | kleśā mahābhūmir eṣāṃ ta ime kleśamahābhūmikā ye dharmāḥ sadaiva kliṣṭe cetasi bhavanti | ke punas te sadaiva kliṣṭe cetasi bhavanti |

是地大故名大地。惑是彼大地故。説(21)彼爲惑大地。是諸法恒於染汚心起。何者爲(22)諸法。

大煩惱法地名(29)大煩惱地。此中若法大煩惱地所有名大煩(19c1)惱地法。謂法恒於染汚心有。彼法是何。

sa maṅ po ni sa maṅ ba yin no || ’di dag la ñon moṅs pa’i sa maṅ po yod pas | ’di dag ni ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag yin te | chos (5) gaṅ dag ñon moṅs pa can gyi sems la rtag tu ’byuṅ ba yin no || ñon moṅs pa can gyi sems la rtag tu ’byuṅ ba de dag kyaṅ gaṅ źe na |

mohaḥ pramādaḥ kauśīdyam āśraddhyaṃ styānamuddhavaḥ |
kliṣṭe sadaiva

偈曰。癡放逸懈怠。無信無安掉。恒在(23)染。

頌(2)曰(3)癡逸怠不信　惛悼恒唯染

rmoṅs daṅ bag med le lo daṅ || ma dad pa daṅ rmugs daṅ rgod ||br />ñon moṅs can la rtag tu ’byuṅ ||

tatra moho nāmāvidyā ’jñānam asaṃprakhyānam | pramādaḥ kuśalānāṃ dharmāṇām abhāvanā ’pramāda vipakṣo dharmaḥ | kauśīdyaṃ cetaso nābhyutsāho vīryavipakṣaḥ | āśraddhyaṃ cetaso ’prasādaḥ śraddhāvipakṣaḥ | styānaṃ katamat | yā kāyagurutā cittagurutā kāyākarmaṇyatā cittākarmaṇyatā | kāyikaṃ satyānaṃ caitasikaṃ styānam ity uktam abhidharme | kathaṃ caitasiko dharmaḥ kāyika ity ucyate | yathā kāyikī vedanā | auddhatyaṃ punaś cetaso ’vyupaśamaḥ | itīme ṣaṭ kleśamahābhūmikāḥ | nanu cābhidharme daśa kleśamahābhūmikāḥ paṭhyante | “āśraddhyaṃ kauśīdyaṃ muṣitasmṛtitā cetaso vikṣepaḥ avidyā asaṃprajanyam ayoniśomanaskāro mithyādhimokṣa auddhatyaṃ pramādaś ca” iti | praptijño devānāṃ priyo na tv iṣṭijñaḥ | kā punar atreṣṭiḥ | muṣitasmṛtivikṣepāsaṃprajanyāyoniśomanasikāramithyādhimokṣā mahābhūmikatvāt na kleśamahābhūmikā evāvadhāryante | yathaivāmohaḥ kuśalamahābhūmiko nāvadhāryate prajñāsvabhāvatvāt | smṛtir eva hi kliṣṭā muṣitasmṛtitā | samādhir eva kliṣṭo vikṣepa ity evam ādi | ata evocyate “ye mahābhūmikāḥ kleśamahābhūmikā api ta” iti | catuṣkoṭikaḥ | prathamā koṭir vedanā cetanā saṃjñā cchandaḥ sparśaś ca | dvitīyā ’śrāddhyaṃ kauśīdyam avidyā auddhatyaṃ pramādaś ca | tṛtīyā muṣitasmṛtyādayaḥ pañca kliṣṭā yathoktāḥ | caturthy etān ākārān sthāpayitveti | kecit tu mithyāsamādher anyacetaso vikṣepam icchanti | teṣām anyathā catuṣkoṭikaḥ | styānaṃ punar iṣyate sarvakleśasaṃprayogīti kleśamahābhūmikeṣu tasyāpāṭhe kasyāparādhaḥ | evaṃ tv āhuḥ paṭhitavyaṃ bhavet samādhyanuguṇatvāt tu na paṭhitam | kṣiprataraṃ kila styānacaritaḥ samādhim utpādayen nauddhatyacarita iti | kaḥ punaḥ styānacarito yo nauddhatyacaritaḥ ko vā auddhatyacarito yo na styānacaritaḥ | na hy ete jātu sahacariṣṇutāṃ jahītaḥ | tathāpi yad yasyādhimātraṃ sa taccarito jñātavyaḥ | ataḥ ṣaḍ eva kleśamahābhūmikāḥ siddhyanti | ete hi sadā kliṣṭa eva cetasi bhavanti nānyatra ||

釋曰。此中癡謂無明。無智無顯。放逸謂(24)不修習善法。此是修習善法對治懈怠謂心(25)無勝能。無信謂心無澄淨。此是信對治法。 (26)無安謂身重心重。身心於事無能阿毘達磨(27)藏中説。無安有二種。謂身無安心無安。云何(28)心法。説名身法。如説受爲身受。掉謂心不(29)靜。如此六法。是名染汚大地。於阿毘達磨藏(179a1)中。不説十法爲惑大地耶。彼中亦不説無安。 (2)何者爲十。無信。懈怠。忘念。心亂。無明。不(3)了別。不正思惟。邪相了。掉。放逸。天愛汝知(4)至不知術。此中何者爲術忘念。心亂。不了別。(5)不正思惟。邪相了。此法已屬大地。不可重(6)安立爲惑大地。如無癡於善大地。彼亦如此。 (7)若念彼染汚。説爲忘念。定被染汚。説爲(8)心亂。所餘亦爾。是故作如此説。是大地法(9)可即立爲惑大地不。此中有四句。第一句謂(10)受想作意欲觸第二句。謂無信懈怠無明掉(11)放逸。第三句。謂念等五法。第四句。謂除前(12)三句。所餘諸法。復有諸師。欲心亂異邪定。 (13)於彼所説。四句異此。有餘師執。無安與一切(14)惑相應。於惑大地中不説。於誰有失。彼答應(15)説。由隨順定故。是故不説。何以故。若人無(16)安爲行。修觀速能得定。掉行人不爾。以無安(17)爲行。非掉爲行。此人何相。以掉爲行。非無(18)安爲行。此人何相。何以故。此二法隨便不(19)捨。共生事故。雖然此二法。於人隨重成此人(20)行。是故立六法爲惑大地。何以故。此六法(21)恒於染汚心起。餘處則不起。

(4)論曰。此中癡者。所謂愚癡。即是無明無智(5)無顯。逸謂放逸。不修諸善。是修諸善所對(6)治法。怠謂懈怠心不勇悍。是前所説勤所(7)對治。不信者謂心不澄淨。是前所説信所對(8)治。惛謂惛沈。對法中説。云何惛沈。謂身重性(9)心重性。身無堪任性心無堪任性。身惛沈性(10)心惛沈性。是名惛沈。此是心所。如何名身。(11)如身受言。故亦無失。掉謂掉擧令心不(12)靜。唯有如是六種。名大煩惱地法。豈不(13)根本阿毘達磨中説有十種大煩惱地法。又(14)於彼論不説惛沈。何者十。謂不信懈怠(15)失念心亂無明不正知非理作意邪勝解掉擧(16)放逸。天愛。汝今但知言至不閑意旨。意旨(17)者何。謂失念心亂不正知非理作意邪勝解。(18)已説彼在大地法中。不應重立爲大煩惱(19)地法。如無癡善根慧爲體故非大善地法。(20)彼亦應爾。即染汚念名爲失念。染汚等持名(21)爲心亂。諸染汚慧名不正知。染汚作意勝解(22)名爲非理作意及邪勝解。故説。若是大地法(23)亦大煩惱地法耶。應作四句。第一句謂受想(24)思觸欲。第二句謂不信懈怠無明掉擧放逸。 (25)第三句謂如前説。念等五法。第四句謂除(26)前相。有執。邪等持非即是心亂。彼作四句。(27)與此不同。又許惛沈通與一切煩惱相應。(28)不説在大煩惱地法。於誰有過。有作是(29)言。應説在此。而不説者順等持故。彼謂諸(20a1)有惛沈行者速發等持。非掉擧行。誰惛沈(2)行非掉擧行。誰掉擧行非惛沈行。此二未(3)嘗不倶行故。雖爾應知隨増説行。雖知(4)説行隨用偏増。而依有體建立地法。故此(5)地法唯六義成。此唯遍染心倶起非餘故。

de la rmoṅs pa źes bya ba ni ma rig pa ste | mi (6) śes pa daṅ mi gsal ba’o || bag med pa ni dge pa’i chos rnams mi bsgom pa ste | bsgom pa’i mi mthun ba’i phyogs kyi chos so || le lo ni sems mṅon par mi spro ba ste | brtson ’grus kyi mi mthun pa’i phyogs so || ma dad pa ni sems ma dad pa ste | dad pa’i mi mthun pa’i phyogs (7) so || rmugs pa gaṅ źe na | lus lci ba ñid daṅ || sems lci ba ñid daṅ | lus las su mi ruṅ ba ñid daṅ | sems las su mi ruṅ ba ñid gaṅ yin pa’o || chos mṅon pa las lus kyi rmugs pa daṅ | sems kyi rmugs pa źes bśad pa ji ltar na sems las byuṅ ba’i chos lus kyi (66a1) źes bya źe na | lus kyi tshor ba ji ltab bźin no || rgod pa ni sems rnam par ma źi ba ste | de ltar na drug po ’di dag ni ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag yin no | chos mṅon pa las | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa bcu po ’di dag ma yin nam | de las rmugs (2) pa mi ’byuṅ ste | ma dad pa daṅ | le lo daṅ | brjed ṅas pa daṅ | sems rnam par g-yeṅ ba daṅ | ma rig pa daṅ | śes bźin ma yin pa daṅ | tshul bźin ma yin pa yid la byed pa daṅ | log par mos pa daṅ | rgod pa daṅ | bag med pa’o źes ’byuṅ ṅo źe na | ’gyur ba śes (3) pa ni lha rnams dga’ ba yin gyi | ’dod pa śes pa ni ma yin no || ’di la ’dod pa gaṅ yin źe na | brjed ṅas pa daṅ | rnam par g-yeṅ ba daṅ | śes bźin ma yin pa daṅ | tshul bźin ma yin pa yid la byed pa daṅ | log par mos pa rnams ni sa maṅ po pa yin pa’i phyir || dper (4) na gti mug med pa śes rab kyi raṅ bźin yin pa’i phyir de dge ba’i sa maṅ po par ṅes par ma bzuṅ ba ltar ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag khon yin par ṅes par mi bzuṅ ste | dran pa ñon moṅs pa can kho na brjed ṅas pa yin la | tiṅ ṅe ’dzin ñon moṅs pa can kho na rnam par g-yeṅ ba (5) yin no źes bya ba de lta bu la sogs pa yin no || de ñid kyi phyir gaṅ dag sa maṅ po pa yin ba de dag ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa yaṅ yin nam źe na | mu bźi ste | mu daṅ po ni tshor ba daṅ | ’du śes daṅ | sems pa daṅ | ’dun pa daṅ | reg pa’o || gñis pa ni ma daṅ pa daṅ | le (6) lo daṅ | ma rig pa daṅ | rgod pa daṅ | bag med pa’o || gsum pa ni dran pa la sogs ba ñon moṅs pa can lṅa ji skad bśad pa rnams so || bźi pa ni rnam pa de dag ma gtogs pa’o źes ’byuṅ ṅo || kha cig ni sems rnam par g-yeṅ ba log pa’i tiṅ ṅe ’dzin las gźan du ’dod de | (7) de dag gi mu bźi pa ni de lta ma yin no || rmugs pa ni ñon moṅs ba thams cad daṅ mtshuṅs bar ldan par ’dod pa de ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa dag tu ma bton ba su źig gis ñes | ’di skad du gdon par bya ba ni yin mod kyi tiṅ ṅe ’dzin daṅ mthun pa’i phyir ma bton te | rmugs pa spyod pa (66b1) ni tiṅ ṅe ’dzin śin tu myur du skyed par ’gyur gyi rgod pa spyod pa ni ma yin no źes zer ro źes grag go || gaṅ źig rgod pa mi spyod la rmugs pa spyod pa yaṅ su źig yod | yaṅ na gaṅ źig rmugs pa mi spyod la rgod pa spyod pa yaṅ su źig yod de | ’di dag ni nam du yaṅ lhan cig spyod pa ñid ’dor (2) bar mi ’gyur mod kyi | ’on kyaṅ gaṅ źig gaṅ la śas che ba de ni spyod par śes par bya ste | de’i phyir ñon moṅs pa’i sa chen po pa ni drug po kho nar ’grub bo || de dag kyaṅ rtag tu ñon moṅs pa can gyi sems kho na la ’byuṅ gi gźan du ni ma yin no |

akuśale tv āhrīkyam anapatrapā || 2.26 ||

偈曰。若惡。及(22)無羞無慚。

(6)如是已説大煩惱地法。大不善法地名大不(7)善地。此中若法大不善地所有名大不善地(8)法。謂法恒於不善心有。彼法是何。頌曰(9)唯遍不善心　無慚及無愧

mi dge la ni khrel med daṅ || ṅo tsha med (3) pa’o ||

akuśale tu cetasyāhrīkyam anapatrāpyaṃ ca nityaṃ bhavata ity etau dvau dharmāv akuśalamahābhūmikāv ucyete | tayoś ca paścāl lakṣaṇaṃ vakṣyate |

釋曰。於一切惡心。無羞及無慚。(23)恒生起故。立此二法爲惡大地。此二法相後(24)當説。

(10)論曰。唯二心所但與一切不善心倶。謂無慚(11)愧。故唯二種名此地法。此二法相如後當(12)辯。

ṅo tsha med pa daṅ khrel med pa ni mi dge ba’i sems la rtag tu ’byuṅ bas chos ’di ñid ni mi dge ba’i sa chen po pa dag ces bya’o || de gñis kyi mtshan ñid ni ’og nas ’chad do ||

krodhopanāhaśāṭhyerṣyāpradāsamrakṣamatsarāḥ |
māyāmada vihiṃsāś ca parīttakleśabhūmikāḥ || 2.27 ||

偈曰。嫌恨諂嫉妬。佷覆及慳悋。誑醉(25)并逼惱。是十小惑地。

如是已説大不善地法。小煩惱法地名(13)小煩惱地。此中若法小煩惱地所有名小煩(14)惱地法。謂法少分染汚心倶。彼法是何。頌(15)曰(16)忿覆慳嫉惱　害恨諂誑憍
(17)如是類名爲　小煩惱地法

khro ba daṅ | khon du ’dzin daṅ g-yo daṅ ni || phrag dog ’tshig ’chab ser sna daṅ ||
sgyu daṅ rgyags daṅ rnam (4) ’tshe ni || ñon moṅs chuṅ ṅu’i sa pa rnams ||

parīttakleśā bhūmir eṣāṃ ta ime parīttakleśabhūmikā avidyāmātreṇa bhāvanāheyena manobhūmikenaiva ca saṃprayogāt | eṣāṃ tu nirdekśa upakleśeṣu kariṣyate |

釋曰。以小惑爲彼地(26)故。説彼爲小惑地。唯與修道所滅。依心地(27)所起。無明相應故。此十惑於小分煩惱中(28)當釋。

(18)論曰。如是類法唯修所斷。意識地起。無明(19)相應。各別現行。故名爲小煩惱地法。此法(20)如後隨煩惱中當廣分別。

’di dag la ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa yod pas ’di ni ñon moṅs pa chuṅ ṅu’i sa pa rnams te | ma rig pa tsam daṅ bsgoms pas spaṅ bar bya ba daṅ | yid kyi sa pa kho na daṅ mtshuṅs par ldan pa’i phyir ro || ’di dag ni ñe pa’i ñon moṅs pa dag (5) gi naṅ nas ston par ’gyur ro ||

uktā ime pañcaprakārāś caittāḥ | anye ’pi cāniyatāḥ santi vitarkavicārakaukṛtyamiddhādayaḥ | tatra vaktavyaṃ kasmiṃś citte kati caittā avaśyaṃ bhavantīti | kāmāvacaraṃ tāvat pañcavidhaṃ cittam | kuśalam akuśalam | tatrākuśalaṃ dvividham āveṇikam anyakleśasaṃprayuktaṃ ca | avyākṛtaṃ dvividhaṃ nivṛtāvyākṛtam anivṛtāvyākṛtaṃ ca | tatra tāvat kāmāvacaracittam avaśyaṃ savitarkaṃ savicāram | ato ’tra

説五品心法已。有餘心法不定。謂覺(29)觀惡作睡等。於中應説。何處心幾心法。必定(179b1)倶起。於欲界中有五種心。善心有一。惡心有(2)二。謂獨行及與餘惑相應。無記心有二。謂有(3)覆無覆此中欲界心。必有覺有觀。是故於中。

如是已説五品(21)心所。復有此餘不定心所。惡作睡眠尋伺(22)等法。此中應説。於何心品有幾心所決定(23)倶生。頌曰(24)欲有尋伺故　於善心品中
(25)二十二心所　有時増惡作
(26)於不善不共　見倶唯二十
(27)四煩惱忿等　惡作二十一
(28)有覆有十八　無覆許十二
(29)睡眠遍不違　若有皆増一 (20b1)論曰。且欲界中心品有五。謂善唯一。不善(2)有二。謂不共無明相應。及餘煩惱等相應。 (3)無記有二。謂有覆無記及無覆無記。然(4)欲界心定有尋伺故。

sems las byuṅ ba rnam pa lṅa po de dag bśad zin to || rtog pa daṅ dpyod pa daṅ ’gyod pa daṅ gñid la sogs pa ma ṅes pa gźan dag kyaṅ yod pas | de la sems gaṅ źig la sems las byuṅ ba du źig gdon mi za par ’byuṅ ba brjod par bya ste | re źig (6) ’dod pa na spyod pa’i sems ni rnam pa lṅa ste | dge ba daṅ mi dge ba rnam pa gñis te | ma ’dres pa daṅ | ñon moṅs pa gźan daṅ mtshuṅs par ldan pa daṅ | luṅ du ma bstan pa rnam pa gñis te | bsgribs la luṅ du ma bstan pa daṅ | ma bsgribs pa la luṅ du ma bstan pa’o || de la re (7) źig ’dod pa na spyod pa’i sems ni ṅes par rtog pa daṅ dpyod pa daṅ bcas pa yin pas de’i phyir ’di la |

savitarkavicāratvāt kuśale kāmacetasi |
dvāviṃśatiś caitasikāḥ

(4)偈曰。有覺有觀故。於欲界善心。二十二心(5)法。

善心品必二十二心所(5)倶生。

’dod pa’i dge pa’i sems la ni || rtog daṅ dpyod daṅ bcas pa’i phyir ||
sems las byuṅ ba ñi śu gñis ||

avaśyaṃ bhavanti | daśa mahābhūmikā daśa kuśalamahābhūmikā vitarko vicāraś ca |

釋曰。必定倶起。何者二十二。十大地。十(6)善大地。并覺觀。

謂十大地法十大善地法及不定二。謂(6)尋與伺。

gdon mi za bar ’byuṅ ste | sa maṅ po pa bcu daṅ | dge ba’i sa maṅ (67a1) po pa bcu daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o ||

kaukṛtyam adhikaṃ kvacit || 2.28 ||

偈曰。或處長惡作。

See the full verse quoted previously.

la la dag tu ’gyod pa bsnan ||

na hi sarvatra kuśale cetasi kaukṛtyam asti | yatra tv asti tatra tad evādhikaṃ kṛtvā trayoviṃśatiś caittā bhavanti | kim idaṃ kaukṛtyaṃ nāma | kukṛtasya bhāvaḥ kaukṛtyam | iha tu punaḥ kaukṛtyālambano dharmaḥ kaukṛtyam ucyate cetaso vipratisāraḥ | tadyathā śūnyatālambanaṃ vimokṣamukhaṃ śūnyatety ucyate aśubhālambanaś cālobho ’śubha iti | loke ’pi ca dṛṣṭaḥ sthānena sthāninām atideśaḥ sarvo grāma āgataḥ sarvo deśa āgata iti | sthānabhūtaṃ ca kaukṛtyaṃ vipratisārasya | phale vā hetūpacāro ’yam | yathoktaṃ “ṣaḍ imāni sparśāyatanāni paurāṇaṃ karma veditavyam” iti | yat tarhi akṛtālambanaṃ tat kathaṃ kaukṛtyam | akṛte ’pi kṛtākhyā bhavati | na mayā sādhu kṛtaṃ yan na kṛtam iti | katamat kaukṛtyaṃ kuśalam | yat kuśalam akṛtvā tapyate akuśalaṃ ca kṛtvā | viparyayād akuśalaṃ kaukṛtyam | tad etad ubhayam apy ubhayādhiṣṭānam |

釋曰。非(7)於一切善心皆有惡作。是處若有。於中爲長。(8)則心法成二十三。何法名惡作。於所作惡心(9)生後燋。此心法縁惡作起。故名惡作。此法即(10)是後燋。譬如縁空爲境解脱門説名空解脱(11)門。又如無貪觀縁不淨相起説名不淨觀。於(12)世間亦曾見此事。由處説有處。如言一切縣(13)郡來。一切土地來。此惡作是後燋處。或於果(14)假立因名。如説六種觸入名宿業。若爾此後(15)燋。若縁所未作事。云何名惡作。於未作假立(16)作名。如經言。若我不作非我好作。何者後燋(17)名善。由不作善及已作惡故後生燋。是善後(18)燋。翻此名惡後燋。此二各縁二境起。

非諸善心皆有惡作。有時増數至(7)二十三。惡作者何。惡所作體名爲惡作。應(8)知此中縁惡作法説名惡作。謂縁惡作心(9)追悔性。如縁空解脱門説名爲空。縁不淨(10)無貪説爲不淨。又見世間約所依處説能(11)依事。如言一切村邑國土皆來集會。惡作即(12)是追悔所依。故約所依説爲惡作。又於果(13)體假立因名。如説此六觸處應知名宿作(14)業。若縁未作事云何名惡作。於未作事亦(15)立作名。如追悔言我先不作如是事業(16)是我惡作。何等惡作説名爲善。謂於善惡不(17)作作中心追悔性。與此相違名爲不善。此(18)二各依二處而起。

dge ba’i sems thams cad la ni ’gyod pa med pas gaṅ la yod pa der de ñid kyis glags na sems las byuṅ ba ñi śu rtsa gsum ’byuṅ ṅo || ’gyod pa źes bya ba ’di ci źig ce na | ṅan par byas (2) pa’i ṅo bo ñid ni ’gyod pa’o || ’di ni ’gyod pa la dmigs pa’i chos yid la gcags pa la ’gyod pa źes bya ste | dper na stoṅ pa ñid la dmigs pa’i rnam par thar pa’i sgo la stoṅ pa źes bya ba daṅ | mi sdug pa la dmigs pa’i ma chags pa la mi sdug pa źes bya ba bźin no || ’jig rten na (3) yaṅ groṅ thams cad lhags so || yul thams cad lhags so źes gnas pa ston pa mthoṅ la | ’gyod pa yaṅ yid la gcags pa’i gnas su gyur pa yin no || yaṅ na ’di ni ’bras bu la rgyu btags pa yin te | dper na reg pa’i skye mched drug po ’di dag ni sṅon gyi las yin par (4) rig par bya’o źes gsuṅs pa lta bu’o || ’o na gaṅ ma byas pa la dmigs pa de ji ltar ’gyod pa yin źe na | ma byas pa la byas pa źes bya ba yod de | bdag gis ma byas pa gaṅ yin pa de ma legs pa byas so źes bya ba lta bu’o || ’gyod pa dge ba gaṅ źe na | dge ba ma byas pa daṅ mi dge (5) ba byas pa nas gduṅ ba gaṅ yin pa’o || bzlog pa ni ’gyod pa mi dge ba yin te | de gñi ga yaṅ gñi ga la brten pa yin no |

āveṇike tv akuśale dṛṣṭiyukte ca viṃśātiḥ |

偈曰。於(19)獨行惡心。見相應二十。

See the full verse quoted previously.

mi dge ba ni ma ’dres daṅ || lta daṅ ldan la’aṅ ñi śu ’byuṅ ||

yad akuśalaṃ cittam āveṇikaṃ tatra viṃśatiś caittāḥ | daśa mahābhūmikāḥ ṣaṭ kleśamahābhūmikā dvāvakuśalamahābhūmikau vitarkovicāraś ca | āveṇikaṃ nāma cittaṃ yatrāvidyaiva kevalā nānyaḥ kleśo ’sti rāgādiḥ | dṛṣṭiyukte ’py akuśale viṃśatir ya evāveṇike | nanu ca dṛṣṭyadhikatvād eka viṃśatir bhavanti | na bhavanti | yasmān mahābhūmika eva kaścit prajñāviśeṣo dṛṣṭir ity ucyate | tatrākuśalaṃ dṛṣṭiyuktaṃ yatra mithyādṛṣṭir vā dṛṣṭiparāmarśo vā śīlavrataparāmarśo vā |

釋曰。於獨行欲界(20)惡心。有二十心法倶起。謂十大地。六惑大地。(21)二惡大地。并覺觀。獨行心者。此中唯一獨行(22)無明。無有欲等餘惑。不但獨行惡心。若與見(23)相應惡心中。亦有二十心法。如獨行惡心中(24)諸法。若爾由長見故。云何不立二十一。不然。 (25)是大地所攝智慧差別説名見故。此中與見(26)相應惡心。於此心中若有邪見見取戒執取。

若於不善不共心品。必(19)有二十心所倶生。謂十大地法。六大煩惱地(20)法。二大不善地法。并二不定謂尋與伺。何等(21)名爲不共心品。謂此心品唯有無明。無有(22)所餘貪煩惱等。於不善見相應心品。亦有二(23)十心所倶生。名即如前不共品説。非見増故(24)有二十一。以即於十大地法中慧用差別(25)説爲見故。言不善見相應心者。

mi dge ba’i sems ma ’dres pa gaṅ yin pa de la ni sems las byaṅ ba ñi śu ’byuṅ ste | sa maṅ (6) po pa bcu daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa drug daṅ | mi dge ba’i rtsa pa’i sa maṅ po pa gñis daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o || ma ’dres pa źes bya ba ni | sems gaṅ la ma rig pa ’ba’ źig yod kyi ’dod chags la sogs pa ñon moṅs pa gźan med pa’o || mi dge ba’i sems lta ba (7) daṅ ldan pa la yaṅ ñi śu ’byuṅ ste | ma ’dres pa la gaṅ dag ’byuṅ ba kho na’o || lta ba lhag pa’i phyir ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ba ma yin nam źe na | ma yin te | ’di ltar sa maṅ po pa kho na’i śes rab kyi khyad par ’ga’ źig la lta ba źes bya’o || de la mi dge ba lta ba daṅ ldan ba ni gaṅ la log (67b1) par lta ba’am | lta ba mchog tu ’dzin pa’am | tshul khrims daṅ brtul źugs mchog tu ’dzin pa yod pa’o ||

kleśaiś caturbhiḥ krodhādyaiḥ kaukṛtyenaikaviṃśatiḥ || 2.29 ||

(27)偈曰。與四惑嫌等。惡作二十一。

See the full verse quoted previously.

ñon moṅs pa źi daṅ khro sogs daṅ || ’gyod pa daṅ ni ñi śu gcig ||

yatra punaś caturbhiḥ kleśaiḥ saṃprayuktam akuśalaṃ cittaṃ rāgeṇa va pratighena vā mānena vā vicikitsayā vā tatraikaviṃśatir bhavanti | sa ca kleśaḥ āveṇika uktāś ca viṃśatiḥ | krodhādibhir apy upakleśair yathoktaiḥ saṃprayukte citte ete ca viṃśatiḥ sa copakleśa ity ekaviṃśatir bhavanti | kaukṛtyenāpy ekaviṃśatiḥ | tad eva kaukṛtyam ekaviṃśatitamaṃ bhavati | samāsata āveṇike cetasy akuśale dṛṣṭiyukte ca viṃśatiḥ | anyakleśopakleśasaṃprayukte tv ekaviṃśatiḥ |

釋曰。此惡(28)心與四惑相應。謂欲瞋慢疑。此心中有二十(29)一心法。此惑隨一。并獨行惡心中所説二(179c1)十。若與嫌等小分惑相應心中。亦有二十一(2)心法。小惑隨一并前二十。若與惡作相應心(3)中。亦有二十一心法。惡作爲一。并前二十。 (4)若略説於獨行惡心及與見相應惡心。但有(5)二十。若與餘惑及小分惑相應。有二十一。

謂此心中(26)或有邪見。或有見取。或戒禁取。於四不善(27)貪瞋慢疑煩惱心品。有二十一心所倶生。二(28)十如不共。加貪等隨一。於前所説忿等相(29)應隨煩惱品亦二十一心所倶生。二十如不(20c1)共。加忿等隨一。不善惡作相應心品亦二十(2)一心所倶生。謂即惡作第二十一。略説不善(3)不共及見相應品中唯有二十。餘四煩惱及(4)隨煩惱相應品中有二十一。

mi dge ba’i sems ’dod chags kyaṅ ruṅ | khoṅ khro ba yaṅ ruṅ | ṅa rgyal yaṅ ruṅ | the tshom yaṅ (2) ruṅ | ñon moṅs pa bźi daṅ mtshuṅs par ldan ba gaṅ yin pa de la ni ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ste | ñon moṅs pa de daṅ ma ’dres par bśad pa ñi śu’o || khro ba la sogs pa ñe ba’i ñon moṅs pa ji skad bśad pa dag daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems la yaṅ ñi śu po de dag daṅ | ñe ba’i (3) ñon moṅs pa de daṅ ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ṅo || ’gyod pa daṅ ldan pa la yaṅ ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ste | ’gyod pa de ñid ñi śu rtsa gcig pa yin no || mdor na mi dge ba’i sems ma ’dres pa daṅ | lta ba daṅ mtshuṅs par ldan ba la yaṅ ñi śu ’byuṅ la | ñon moṅs pa daṅ ñe ba’i ñon moṅs (4) pa gźan daṅ mtshuṅs par ldan pa la ni ñi śu rtsa gcig ’byuṅ ṅo ||

nivṛte ’ṣṭadaśa

偈(6)曰。有覆心十八。

See the full verse quoted previously.

bsgribs la bco brgyad |

satkāyāntagrāhadṛṣṭisaṃprayuktaṃ cittaṃ kāmadhātau nivṛtāvyākṛtam | tatrāṣṭādaśa caittāḥ | daśa mahābhūmikāḥ ṣaṭ kleśamahābhūmikāḥ vitarkavicārau ca | dṛṣṭiḥ pūrvavad eva nādhikā bhavati |

釋曰。於欲界與身見邊見(7)相應。名有覆無記。此中有十八心法。大地(8)十。惑大地六。并覺觀。此二見如前所釋故(9)無長。

若於無記有覆(5)心品。唯有十八心所倶生。謂十大地法六大(6)煩惱地法并二不定謂尋與伺。欲界無記有(7)覆心者。謂與薩迦耶見及邊執見相應。此(8)中見不増。應知如前釋。

’dod pa’i khams na ’jig tshogs la lta ba daṅ | mthar ’dzin par lta ba daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems ni bsgribs la luṅ du ma bstan pa’o || de la ni sems las byuṅ ba bco brgyad ’byuṅ (5) ste | sa daṅ po pa bcu daṅ | ñon moṅs pa’i sa maṅ po pa drug daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa’o || lta ba ni sṅa ma daṅ ’dra ba ñid de lhag pa ma yin no ||

anyatra dvādaśāvyākṛte matāḥ |

偈曰。餘無記十二。

See the full verse quoted previously.

luṅ ma bstan pa gźan la bcu gñis dag tu ’dod ||

釋曰。與有覆無記(10)異。即是無覆無記。此中有十二心法。大地(11)十。并覺觀。罽賓國外諸師欲惡作無記。於此(12)諸師。若心與惡作相應。有十三心法。

於餘無記無覆(9)心品。許唯十二心所倶生。謂十大地法并不(10)定尋伺。外方諸師欲令惡作亦通無記。此(11)相應品便有十二心所倶起。

bsgribs la luṅ du ma bstan pa las gźan ba ni ma bsgribs la luṅ du ma bstan (6) pa’o || de la ni sems las byuṅ ba bcu gñis ’byuṅ bar ’dod de | sa maṅ po pa bcu daṅ | rtog pa daṅ dpyod pa dag go || ñi ’og pa dag ni ’gyod pa luṅ du ma bstan par yaṅ ’dod la yid mi bde ba yaṅ yid bde ba daṅ ’dra bar luṅ du ma bstan par yaṅ ’dod de | de dag gi ltar (7) na de daṅ mtshuṅs par ldan pa’i sems la bcu gsum ’byuṅ bar ’gyur ro ||

middhaṃ sarvāvirodhitvād yatra syād adhikam hi tat || 2.30 ||

偈曰。(13)睡遍不違故。若有唯此長。

See the full verse quoted previously.

gñid ni kun la mi ’gal phyir || gaṅ la yod pa des bsnan no ||

Permanent link

http://www2.hf.uio.no/common/apps/permlink/permlink.php?app=polyglotta&context=ctext&uid=a381304b-f0ba-11e4-bbf3-001cc4ddf0f4

Choose languages

Choose images, etc.

Choose languages

Choose display

ā	ī	ū	ṛ	ṝ	ḷ
ḹ	’	ṃ	ḥ	ṅ	ñ
ṭ	ḍ	ṇ	ṣ	ś	ź
š	č	ǰ	γ